JU Srednja struna kola

Roaje

Struni rad

Predmet: Elektrine instalacije i projekti

Tema: Elektrini izvori svjetlosti

Mentor:

Kandidat:

Ernan Avdi, prof. dipl. informatiar

Hajrudin Hot IV-1

Roaje, maj 2015.god.

SADRAJ:1.Uvod .......................................................................................................12.Elektrini izvori svetlosti .......................................................................42.1.Sijalice sa uarenim metalnim vlaknom .................................42.2.Sijalice sa metalnim parama .....................................................6

2.3.Fluoroscentna sijalica ...............................................................9

2.4.Svetlee cevi ............................................................................12

3.Zakluak ...............................................................................................144.Literatura ...............................................................................................161. UVODSvetlost je elektromagnetno zraenje koje nadrauje mrenjau u oveijem oku i na taj nain izaziva u organizmu oseaj vida. Od ukupnog toka energije to zrai neki izvor svetlosti samo deo ima sposobnost da posredstvom oka izazove u oveijem organizmu oseaj svetlosti.To su elektromagnetna zraenja vidlivog spektra na talasnoj duini 400 do 760 nm.Vidliva elektromagnetna zraenja izazivaju u organizmu osim oseaja svetlosti i doivlaj boje. Na njih reaguje ludsko oko.Najvaniji izvor svetlosti je Sunce ija je svetlost bele boje.Isak Nutn je prvi naunik koji je pomou staklene prizme razloio Sunevu svetlost i zakluio da se ona sastoji od sedam boja.To su: crvena, oran, uta, zelena, plava, modra i lubiasta.Crvena ima talasnu duinu 760nm, a lubiasta 400nm.Izmeu pojedinih boja nema otrih granica, pa se ovaj spektar naziva kontinualni spektar.Diskontinualni spektar se dobija proputanjem bele boje kroz pare i gasove.Izvori svetlosti. Prirodni svetlosni izvor je Sunce, a vetaki izvori su: - termiki: rade na principu povienja temperature i sagorevanja.To su: sijalice sa usijanim vlaknom, svee, gasne lampe itd;- jonizujui: rade na principu elektrinog pranjenja kroz pare i gasove.To su ivine i natrijumove sijalice;- fluoroscentni: koriste osobinu luminiscencije ako se neka materija obasja nevidlivim ultralubiastim zracimaoni se transformiu u zrake vee talasne duine na koje reaguje ludsko oko.Fotometrija je deo optike koja se bavi merenjem svetlosnih veliina.Prostorni ugao (sl.1.) je deo prostora ogranien omotaem kupe iji se vrh nalazi u sreditu lopte poluprenika r a osnova je loptina kalota koja se vidi iz sredita pod prostornim uglom. Jedinica je steradijan: = s/r2 (str):,pun prostorni ugao je: = 4r2/r2 = 12.56 [str].Punktuelni izvor svetlosti je izvor ije su dimenzije dovolno male u odnosu na rastojanje sakoga ga posmatramo. On zrai svetlosnu energiju podjednako u svim pravcima.Svetlosni fluks je svetlosna snaga. To je deo energije koju svetlost zrai u jedinici vremena:F = W/ t[lm].Koliina svetlosti je energija koju izvor svetlosti emituje za neko vreme:Q = t [lms]Svetlosna jaina je deo svetlosnog fluksa koji odgovara odreenom prostornom ugluI = F/ [cd].Jedinica za svetlosnu jainu je kandela[cd].Svetlosna jaina jednog svetlosnog izvora menja se sa posmatranim pravcem.Retki su svetlosni izvori kod kojih je svetlosna jaina u svim pravcima ista.Svetlosni izvori kod kojih je svetlosna jaina ista u svim pravcima nazivaju se uniformni svetlosni izvori. Prirodni uniformni svetlosni izvor je Sunce, a vetaki su svetlee kugle. Za uniformni svetlosni izvor ukupan fluks je:F = I * 4Apsolutno crno telo je telo koje apsorbuje sve svetlosne radijacije koje na njega padaju.Osvetlaj E povrine je gustina svetlosnog fluksa na njoj:E = F/ [lx]Jedinica osvetlaja je luks.Prostorni ugao pod kojim se vidi povrina je: = (/r2)*cos, je ugao izmeu svetlosnog zraka i normale na povrinu koju svetlosni izvor osvetlava.

E = (F/ *r2)* cosE = (I/r2)* cos [lx]Osvetlaj je obranuto srazmeran kvadratu rastojanja izmeu izvora svetlosti i osvetlene povrine, a direktno je srazmeran jaini svetlosti i cos ugla koju sklapaju zraci sa normalom na osvetlenu povrinu.r = h/cosE = (I/h2)*cos2*cosE = (I/h2)*cos3Ako vie svetlosnih izvora osvetlava jednu povrinu, onda je osvetlaj:E = E1 + E2 + E3 + ...En = Ei.Blesak (luminacija) je odnos izmeu svetlosne jaine izvora svetlosti u datom pravcu i prividne povrine izvora svetlosti koje oko vidi:B = I/ S = I* cos/ S' [nt] gde su:

- ugao izmeu normale na povrinu izvora svetlosti i zraka u pravcu oka, - prividna povrina izvora svetlosti koju je posmatra video.S' - stvarna povrina izvora svetlosti,Jedinica bleska je nit [nt] ili [cd/m2]. Vea jedinica od nita je stilb: 1ct = 10 000nt.Specifina proizvodnja svetlosnog izvora je odnos proizvedenog svetlosnog fluksa po jedinici elektrine snage izvora:

= F/R [lm/W]

INCLUDEPICTURE "http://www.tehnickaue.edu.rs/upl/0/1.jpg" \* MERGEFORMATINET

INCLUDEPICTURE "http://www.tehnickaue.edu.rs/upl/0/4.jpg" \* MERGEFORMATINET 2. ELEKTRINI IZVORI SVETLOSTIElektrini izvori svetlosti su: sijalice sa uarenim vlaknom, sijalice sa metalnim parama, fluoroscentne sijalise i svetlee cijevi, tinjalice.Osnovni podaci za svaku sijalicu su: nazivni napon i nazivna snaga.Pored ovih podataka vane su i sledee karakteristike:nazivna struja, ukupan svetlosni fluks, specifina proizvodnja, kriva raspodele svetlosne jaine, vreme trajanja, mehanike dimenzije i vrsta podnoja.2.1. Sijalice sa uarenim metalnim vlaknom:Princip rada: Ako se kroz vlakno odreenog otpora propusti struja, provodnik e se zagrejati i kad dostigne temperaturu od 5000S poee da svetli. Ako se zagreje na 15000S svetli utom bojom, a na 25000S svetli belom bojom. Vei deo ukupne elektrine energije se pretvara u toplotu, a manji deo u svetlost (4 - 8%).Sastav sijalice: arna nit (sl.1) je tanka spiralizovana nit od volframa. Termogeni otpor sijalinog vlakna je i do 10 puta vei u zagrejanom stanju u odnosu na otpor pre ukluenja sijalice. arna nit postavlena je na drae a preko elektroda spojena je jednim krajem metalnu auru, a drugim krajem na metalnu ploicu.Sve se to nalazi u staklenom balonu. Balon moe biti razliitog oblika:kugla, kruka, peurka, konus, kaplica, elipsoid, svea, cev.Da ne bi dolo do oksidacije metalnog vlakna iz sijalica je izvuen vazduh.Prema nainu izrade i konstrukciji sijalice sa uarenim vlaknom dele se na:sijalice sa vakumom, sijalice punjene gasom i specijalne sijalice.Sijalice sa vakumom su krukastog oblika i grade se za snage od 25 do 250W. Specifina proizvodnja im je od 6 do 12 lm/W.Sijalice punjene gasom imaju stakleni balon u obliku lopte, grade se za snage od 25 do 2000W. Pune se inertnim gasom argonom ili kriptononom. Najee se koristi meavina 86% argonai 14% azota. Kriptonom se pune sijalice 25, 40 i 60W. To su sijalice manjih dimenzija pogodne za male svetilke. Sijalice punjene gasom imaju veliki blesak pa im se zbog toga unutranja povrina balona matira. Radni vek sijalica sa usijanim vlaknom je oko 1000 asova. U tablici 1. dati sutehniki podaci sijalica sa metalnim vlaknom prema vaeim JUS standardima.Specijalne sijalice: Pored opisane dve vrste sijalica sas arnom niti (sa vakumom i punjene gasom), iji se balon izrauje providan ili matiran, postoji vei broj specijalnih sijalica. To su: reflektorske, infracrvene , projekcione i halogene sijalice.Reflektorske sijalice: Po konstrukciji to je klasina sijalica sa usijanim vlaknom. Balon joj je posebno konstruisan i sa bone unutranje strane obloen tankim slojem aluminijuma visokog sjaja. Ugao zraenja im je manji od 500.Koriste se na mestima gde se eli postii isticanje odreenog objekta i povrine: u izlozima, vitrinama, pozorinim i koncertnim dvoranama, trgovinama, kod fasada, spomenika i na otvorenim izlobenim prostorima. Radni poloaj im je proizvolan.Infracrvene sijalice: Imaju dvostruko spiralizovano metalno vlakno koje je dimenzionisano da se zagreje do temperature na kojima se zrai preteno infracrvena svetlost. Uz neznatne gubitke zraci prolaze kroz staklo balona i bez zagrevanja okolnog vazduha padaju na povrinu tela i intezivno ih zagrevaju. Koriste se:u industriji ( za suenje i peenje lakova, za suenje tkanina, za suenje keksa i okolade) upoloprivredi (za suenje ita i voa, za zagrevanje ivinarskih farmi), u domainstvu( za zagrevanje manjih stambenih povrina) i u zdravstvu.Projekcione sijalice:su sijalice sa usijanim vlaknom punjene gasom(azotom).One imaju visoki sjaj. Vlakno im je tri puta spiralizovano, smeteno u paralelne redove. Da ne bi dolo do deformacije vlakna, one imaju strogo odreen radni poloaj (vertikalan). Mali im je vek trajanja(100 -300)sati. Koriste se u kinotehnici, kao fotosijalice,za refloktore, projekcione aparate i sl.Halogene sijalice su sijalice sa usijanim vlaknom punjene jodom ili nekim drugim halogenim elementom. Izrauju se u obliku cevi od kvarcnog stakla du koje je razapeto spiralizovano volframovo vlakno.Temperatura kvarcne cevi je 6000S - 7000S pa se zato ova sijalica smeta u specijalni stakleni balon.Podnoja sijalica:Veza izmeu sijalica i elektrine instalacije izvodi se preko podnoja i grla sijalice. Koriste se dve vrste podnoja: EDISONOV i SWANOW sistem.Edisonov sistem primenjuje se za sijalice do200W. Sastoji se od metalne ploice na vrhu podnoja na koji je zalemlen jedan kraj vlakna i mesinganog cilindra sa ispresovanom navojnicom na koji je zalemlen drugi kraj vlakna.Ploica i cilindar su meusobno izolovani. Edisonovi cilindri se grade u etiri veliine:E - 10 (patulak), E - 14 (minjon), E - 27 (normal) i E- - 40 (golijat).Svanov sistem: Ima cilindrian oblik. Na podnoju se nalaze dva ispusta za koje su tvrdo zalemleni krajevi vlakana dok anlogno kuite ima dva aksijalna kanala kroz koje se uvuku ispusti podnoja do kraja kanala pa se onda sijalica okrene udesno (bajonet sistem kao kod puke)Grade se u dve veliine: B15 i B22.Koriste se za depne baterije, brodove, tramvaje i druga prevozna sredstva.Tehniki podaci za sijalice sa metalnim vlaknom po JUS standardima

Nzivna snaga(W)Svetlosni fluks(lm)Nazivni napon(V)Specifina proizvodnja(lm/W)Podnoje

252202208,8E27B22

403502208,7E27B22

6063022010,9E27B22

7085022011,3E27B22

100125022012,5E27B22

150209022014E27B22

2.2. Sijalice sa metalnim paramaSijalice sa metalnim parama rade na principu elektroluminiscencije. To je pojava koja se manifestuje tako to u momentu prolaska struje kroz sredinu sa metalnim parama ova sredina poinje da svetli.Osnovni elemenat ovih sijalica je staklena cev (iak) ispunjena osnovnim i karakteristinim punjenjem. Osnovno punjenje je plemeniti gas neon ili argon, a karakteristino je iva ili natrijum. Na krajevima staklene cevi ugraene su elektrode od oksida metala.iak je smeten u vei stakleni balon iz koga je izvuen vazduh. Balon ima ulogu toplotnog izolatora. Kad se ovakva sijalica priklui na napon dolazi do jonizacije sredine u iku i poinje pranjenje kroz gasove.Usled pranjenja razvija se toplota i kapi ive ili natrijuma na temperaturi od 2000S isparavaju. Menja se boja svetlosti i poprima karakteristinu boju.Nominalan rad sijalica sa metalnim parama poinje tek posle isparavanja metala u cevi.Pre toga sijalica "ii" a pranjenje se vri izmeu jedne glavne i pomone elektrode koje se u iku nalaze jedna pored druge. Kad se u cevi oslobodi dovolno toplote i metal ispari jonizacija se nastavla izmeu glavnih elektroda. Tek tada je sijalica ukluena.Radni napon sijalica sa metalnim parama nii je od napona palenja.Zato se one nikad ne prikluuju na instalaciju direktno, ve najee preko induktivnog otpora, ili omskog otpora ili transformatora sa velikim rasipnim polem ( sl.1.)Dobre osobine ovih sijalica: specifina proizvodnja je 3 - 4 puta vea od sijalica sa usijanim vlaknom, radni vek im je oko 3000 sati.Mane: Svetlost im je monohromatska (jednobojna). Kod sijalica punjenim ivom svetlost je plavaili ultralubiasta, a kod ivinih sijalica svetlost je uta. Koriste se tamo gde je potrebnopostii dobar osvetlaj, a nije previe bitno raspoznavanje boja.Vreme palenja sijalice traje 1 - 5min.ivine sijalice: Kod ivinih sijalica osnovno punjenje je argon, a karakteristino iva.Od koliine ive zavisi radni pritisak. Dele se na tri grupe:- sijalice visokog pritiska( do 1at), 80 - 125W,- sijalice vrlo visokog pritiska ( do 20at), 250 - 400W,- sijalice super visokog pritiska ( do 100 at), >400W.U staklenom balonu (sl.2.) nalazi se mala cevica(iak) ispunjena argonom sa 2 - 3 kapi ive.Kada se sijalica priklui na napon, dolazi do elektrinog pranjenja izmeu elektrode ipomone elektrode. Usled ovog pranjenja razvija se visoka temperatura potrebna za zagrevanje i isparavanje ive. Posle isparavanja ive o poveanja pritiska elektrino pranjenje se nastavla izmeu elektroda kroz jonizovanu smeu ivine pare i argona.Vreme palenja je 1 - 5min.ivine sijalice se na napon vezuju preko prigunice.Prigunica slui da ogranii radni napon.Sastav svetlosti: lubiasta, plava, zelena, uta. Nema crvenih radijacija.Boja svetlosti kod ivinih sijalica popravla se na tri naina:- na unutranju stranu balona nanosi se fluoroscentni prah,- u istu svetilku postavlaju se ivina sijalica i sijalica sa usijanim vlaknom i- prave se sijalice za meanu svetlost.Sijalica za meanu svetlost (sl.3) je kombinacija sijalice sa usijanim vlaknom i ivine sijalice. U isti balon smeten je iak i arna nit. arna nit je vezana na red sa elektrodama i slui kao ograniava struje. Ova sijalica ima pogodniju boju za rad od obine ivine sijalice. Prikluuje se direktno na instalaciju bez prigunice.ivine sijalice su ekonomine. Specifina proizvodnja im je (35 - 48) lm/W.Pogodne su za osvetlenje velikih industrijskih objekata, ulica, trgova,otvorenih gradilita, sportskih hala itd.Natrijumove sijalice:Rade na istom principu kao ivine. Karakteristino punjenje je natrijum.Daje utu svetlost, ima mali blesak. uta svetlost dobro prodire kroz maglu i vazduh zasien parama i gasovima. Koristi se za osvetlenje mostova, saobraajnica, mainskih hala, livnica, cementara itd. 2.3. Fluoroscentna sijalicaFluoroscentna sijalica je ivina sijalica niskog pritiska. Najee je izraena u obliku dugake cevi na ijim se krajevima nalaze elektrode E1 i E2 (sl.1). Sa unutranje strane cev je presvuena tankim slojem fluoroscentnog praha, a cev je ispunjena argonom sa malom koliinom ive. Kada se izmeu elektroda E1 i E2 uspostavi elektrino pranjenje stvara se ultralubiasta nevidliva svetlost koja se prolazei kroz luminator fluoroscentni prah transformie u svetlost koja je prijatna za oko.Koristei razliite meavine praha moe se dobiti elena boja(tablica 1).Fluoroscentna cev se na instalaciju ne moe prikluiti direktno jer je napon palenja cevi vei od napona mree. Potrebno je u kratkom vremenskom intervalu dovesti na elektrode znatno vii napon. Problem se reava prikluenjem cevi preko prigunice i startera(slika 2). Uloga startera je da u momentu ukluenja fluoroscentne cevi uklui grejanje elektroda. Kad su elektrode zagrejane, stater se iskluuje i izaziva u kolu prigunice pojavu visokog napona (600 - 2000V) usled ega dolazi do palenja cevi. Porast napona je kratkotrajan.Radni napon cevi manji je od mrenog napona. Fluoroscentne cevi se prave u duinama225 - 1500mm; prenika 15.8 - 54mm. i snage 6 - 100W.Vek trajanja fluoroscentne cevi je 7500sati.Starteri: U upotrebi su dve vrste startera: gasni (sl.4) i bimetalni(sl.5). Gasni starter je mala staklena cev ispunjena neonom, helijumom ili argonom. U cev su smetene dve elektrode od kojih je jedna bimetalni tap. Kad se sijalica sa starterom priklui na napon, u starteru se javla slabo tinjavopranjenje izmeu elektroda. Usled pranjenja razvija se toplota potrebna za zagrevanje bimetalnog tapa i on posle kraeg vremena poinje da se krivi spaja kontakte gasnog startera. Struja tinjanja bila je oko 20 - 40 mA i ta struja nije bila dovolna za zagrevanje elektroda. Kad se kontakti spoje, protie struja kratke veze (oko 1A) i ona veoma brzo zagreva elektrode cevi. Spajanjem kontakata u gasnom starteruprestalo je tinjavo pranjenje, starter se ohladio i bimetal se ponovo vraa u poetni poloaj prekidajui strujni krug.Usled prekida strujnog kruga prigunice javla se naponski udar (600 - 2000V) i dolazi do palenja cevi. Radni napon sijalice manji je od napona palenja startera tako da se u toku rada sijalice on vie ne ukluuje.Bimetalni starter ima u momentu ukluenja ima zatvorene kontakte preko kojih u momentu ukluenja poinje grejanje elektroda. Istovremeno se zagreva otpornik R, preko njega i bimetalni kontakt. U momentu prekida struje usled krivlenja zagrejanog bimetalnog kontakta javla se u prigunici naponski udar i cev se pali. U toku rada cevi struja je tolika da sve vreme zagreva otpornik u starteru i me dozvolava da se kontakti u starteru ponovo spoje.eme vezivanja: Tri su osnovna naina vezivanja fluoroscentne cevi na instalaciju: induktivni spoj, kapacitivni kompenzovani.- Induktivni - cos = 0.35 - 0.55ind; - Kapacitivni - cos = 0.55cap;- Kompenzovani - cos = 0.9 - 0.95

Karakteristike fluoroscentnih cevi domaeproizvodnje uraene prema JUS. N. 4003

TipNapon naprikluku cevi (V)Radna struja(A)BOJATemperaturaboje(K)Svetlosni fluks(lm)

FCS 20W 57 0,37DS - dnevno svetlo6 500850

BB - bela boja4 5001 250

BBX - luksuzno bela boja4 500840

SB - svetlo bela boja3 5001 250

TB - tolo bela boja2 9001 250

TBX - luksuzno toplobela boja2 900800

FCS 40W 103 0,43DS - dnevno svetlo6 5001 900

BB - bela boja4 5003 000

BBX - luksuzno bela boja4 5002 900

SB - svetlo bela boja3 5003 000

TB - tolo bela boja2 9003 000

TBX - luksuzno toplobela boja2 9002 000

FCS 65W 110 0,67DS - dnevno svetlo6 5003 350

BB - bela boja4 5004 800

BBX - luksuzno bela boja4 5003 200

SB - svetlo bela boja3 5004 800

TB - tolo bela boja2 9004 800

TBX - luksuzno toplobela boja2 9003 200

2.4. Svetlee ceviSvetlee cevi rade na principu elektrinig pranjenja u gasu. To su visokonaponske cevi. Napajaju se preko transformatora sa velikim rasipnim polem i sekundarnim naponom propisima ogranienim na 6000V.esto se zovu neonske cevi jer prvi gas koji se koristio u ovim cevima bio je neon. Staklene cevi za ove svrhe imaju prenik 10 - 28mm i na odreenim temperaturama moe im se davati eleni oblik, to ne utie na kvalitet njihovog rada. Na oba kraja cevi nalazi se po jedna hladna katoda koja se najee izrauje od elinog lima debline 0.1 - 0.15mm ili od aluminijuma, bakra, volframa i berilijuma, zavisno kojim gasom je punjena cev jer su mogue i hemijske reakcije izmeu gasa i elektroda koje vezuju gas tako da se cev mora povremeno dopunjavati. Strujno optereenje elektroda ne sme da pree vrednost od 4mA/cm2, jer bi se elektrode znatno bre razarale i smanjio bi se vek trajanja svetleih cevi. Da bi elektroni imali dovolnu energiju za jonizaciju izmeu elektroda se mora imati dovolan pad napona. Ovaj pad napona zavisi od vrste gasa i materijala elektroda. Svetlee cevi su duge prema potrebi, razliitog su oblika i prikluene na transformatorsa rasipnim polem napona do 6000V. Moe se vie sijalica vezati na red vodei rauna da padnapona po 1mduine cevi bude u propisanim granicama.Zato na sekundaru ovih transformatora moe imati vie izvoda. Najvea duina ovih cevi, koja se moe vezati u jedno strujno kolo je 5 - 14m, ali s obzirom na transport i montau duina jedne cevi ne prelazi nikad 2m. Cevi se pune plemenitim gasovima ija svetlost ima karakteristinu boju:

ruiasta - helijum, crvena - neon,uta - helijum sa utim staklom,zelena - neon ili argon u utoj cevi,plava - argon itd.

Radni vek ovih cevi je 12000 - 15000 asova. Upotreblavaju se za reklame.Tinjalice imaju oblik obinih sijalica, a podnoje najee Edisonovo. Katoda i anoda su im jedna pored druge i mogu imati razliite oblike. U podnoju cevi se ugrauje otpor kao ograniava jaine struje. Pri elektrinom pranjenju nastaje samo negativna katodna svetlost oko katode, ali pri naizmeninoj struji elektrode svetle naizmenino . Struja tinjalica je veoma mala i iznosi 0.6 - 15mA, a snaga je od 0.07 - 3W, a vreme trajanja je oko 3000 asova.Upotreblavaju se za signalizaciju.

3. ZAKLUAK:Ljudska bia doivlavaju prirodu uglavnom ulom vida, odnosno preko svetlosti. I ako teorije o fizici svetlosti imaju razliite pristupe, svi dobro znaju da je svetlost vrsta energije.

Svetlost koju ludsko oko moe da vidi je spektar elektromagnetnog zraenja. Vidlivi deo elektromagnetnog spektra podrazumeva talasne duine izmeu od lubiaste do crvene boje. Sve druge boje koje se vide nalaze se izmeu ovih boja.

Izvori svetlosti moraju da pokriju itav spektar boja vidlive svetlosti da bi boje i ivopisni predmeti mogli pravilno da se vide. Suneva svetlost, elektrine i fluorescentne sijalice su takvi izvori svetlosti.

ovekova pustolovina sa osvetlenjem poela je sa sunevom svetlou da bi preko svetlosti vatre, gasnih lampi i svea stigla do elektrine sijalice. Rasveta je u dananjem svetu postala veoma dinamian sektor koji koristi najmodernije tehnologije sa novim optikim sistemima, da bi ostvario najdelotvorniju rasvetu to znai primerena upotreba elektrine energije i materijali pogodni za reciklau koji predstavlaju vane uslove za ouvanje prirode.

Najvaniji elementi rasvete su sijalice. Vano je da izaberete sijalice koje zadovolavaju vizualnu udobnost i ekonominost. Zato morate znati kakve sijalice postoje i koji su prihvaeni standardi.

Vek trajanja sijalice pokazuje koliko sati sijalica moe da radi pod standardnim radnim uslovima. Negativni inioci kao to su kolebanje glavnog napona, praina, vlaga, drmanje ili toplota u okruenju i uestalost palenja i gaenja sijalice moe da smanje vek trajanja sijalice. Kvalitet komponenti kao to su starteri i balasti takoe utie na vek trajanja sijalice.

Sa poveanjem rada sijalica smanjuje se njihova efikasnost. Tako da se, iz ugla utede, preporuuje zamena sijalica kada smanjenje efikasnosti dostigne 70% umesto da se eka da istekne njen pun vek trajanja.

SVETLOSNI IZVORI

VEK TRAJANA SIJALICE (h)

Sijalice sa uarenim vlaknom

1000

Tungsten halogene sijalice

2000-4000

Fluorescentne sijalice

4000-15000

Sijalice sa ivinom parom

6000-8000

Sijalice sa halogenim metalima

5600-6500

Natrijumove sijalice pod visokim pritiskom

10000-15000

Natrijumove sijalice pod niskim pritiskom

12000-20000

Svetlosna efikasnost () pokazuje efikasnost kojom se potroena elektrina energija pretvara u svetlo. Jedinica mere je lumen po vatu (lm/W). Teorijski govorei, maksimum svetlosne efikasnosti koji se moe postii, sa svom energijom pretvorenom u vidlivo svetlo, je 683 lm/W. Meutim, u praksi je to mnogo nia vrednost, izmeu 10 i 198 lm/W. Radi utede energije, treba da birate proizvode sa visokom svetlosnom efikasnou.

SVETLOSNI IZVORI

SVETLOSNA EFIKASNOST (lm/W)

Sijalice sa uarenim vlaknom

8-16

Tungsten halogene sijalice

12-26

Fluorescentne sijalice

45-100

Sijalice sa ivinom parom

36-60

Sijalice sa halogenim metalima

70-98

Natrijumove sijalice pod visokim pritiskom

65-140

Natrijumove sijalice pod niskim pritiskom

100-198U zavisnosti od mesta i svrhe, vetako svetlo trebalo bi da prui dobru reprodukciju boja jednako kao na prirodnoj dnevnoj svetlosti. Reprezent kvaliteta svetlosti koju svetlosni izvor proizvodi jeste njen indeks reprodukcije boja (Ra). Indeks reprodukcije boja je uporeivanje obojenosti predmeta pod svetlosnim izvorom koji se meri i njegove obojenosti pod referentnim svetlosnim izvorom.

LITERATURA:1. Amir HALEP,: ELEKTRINE INSTALACIJE I OSVJETLJENJE

2. Raajski, Dotli,: MALI ELEKTROENERGETSKI PRIRUNIK SMEITS-DOS Beograd 1997.

3. Kaiser ELEKTROTEHNIKI PRIRUNIK Tehnika knjiga Zagreb 1953.PAGE 10