E-projektiŠTA SE MOŽE ZAKLJUČITIIZ USPEHA ESTONIJE?

ReceptUDAHNITE VAZDUH PUNIM PLUĆIMA

IntervjuALEKSANDAR VUKSANOVIĆ,

DIREKTOR RFZO

Hajderabad, IndijaZAVRŠEN 71.

FIP KONGRES

IshranaHIRURŠKO

LEČENJE GOJAZNOSTI

BESPLATAN PRIMERAK ČASOPIS POSVEĆEN FARMACIJIOktobar 2011. Br.8

Likvidnost u farmaceutskom sektoru

Likvidnost u farmaceutskom sektoru

10GODINAGRUPACIJEVELEDROGERIJA

Iskustva se stiču putovanjem Poštovane kolege, u ovom broju časopisa »Doživeti 100« informisaćemo vas

o najnovijim zbivanjima u zdravstvenoj struci širom sveta.Putovanja su veoma važna za razmenu znanja i iskustava ustruci, a upravo to je i obeležilo protekli period.

Ekskluzivno pišemo o jubilarnih 10 godina od osnivanja iaktivnog rada Grupacije veledrogerija u okviru Udruženja zatrgovinu Privredne komore Srbije i obeležavanju jubileja, o prijemu Grupacije veledrogerija u GIRP (krovnu asocijaciju u oblasti delatnosti veledrogerija), o najavljenoj poseti visokedelegacije GIRP-a Srbiji 13. i 14.oktobra...

Imate priliku da čitajući reportažu i stručna izlaganja, osetiteatmosferu i čari Indije, pročitate koje su teme bile u fokususvetskih farmaceuta na 71. FIP-u u Hajderabadu.

Saznaćete da li je jedan od najpoželjnijih neženja na javnojsceni, urednik i voditelj dnevnika, sada na B92, Slavko Beleslinna putu da osnuje porodicu.

Sve što znamo podelićemo sa vama kako bi zajedno vitalnidoživeli 100.

Živite lepše, zdravije i duže.Dipl. ph. Zoran Jovanović

spec. farm. tehnologije

Glavni i odgovorni urednik:dipl. ph. Zoran Jovanović

spec. farm. tehnologije

Izvršni urednici: Estela Gaković Ranisavljević, mr ph.

estela.gakovic@farmalogist.co.rsBranko Leposavić, mr ph.

branko.leposavic@farmalogist.co.rs

Redakcija:Lovorka Nikolić, mr ph. sci. spec.

Branka Lazić, novinarJelena Mlinarević

Ljubica Tišma, mr ph.Marija Golubović, mr ph.Stanislava Lazić, mr ph.

Marketing:Nada Dimitrijević

nada.dimitrijevic@farmalogist.co.rs

Lektor:Mirjana Stefanović

e-mail: dozivetisto@farmalogist.co.rs

Telefon redakcije:(+381 11) 3315 157

Priprema: Nikola Vukelić, BB-Soft

nikola@bbsoft.rs

Tiraž: 8000 primeraka

Štampa:Politika AD

BESPLATAN PRIMERAKBroj 8 | oktobar 2011. godine

ISSN 1821 - 3324COBISS.SR-ID 171237644

Farmalogist d.o.o.Bulevar vojvode Mišića 25-27 • Beograd

Tel. /fax.: (+381 11) 3315 157www.farmalogist.rs

Iskustvo je najbolji učitelj.Usus est optimus magister.

(latinska izreka)

Časopis »Doživeti 100« namenjen je isključivostručnoj farmaceutskoj i medicinskoj javnosti.

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu.

Časopis izlazi kvartalno.

Izdavač:

SADRŽAJ

8 Poznati i zdravlje: Slavko BeleslinIDOL SA TV EKRANA – OBIČAN BEOGRADSKI MOMAK

12 Intervju: Dr Aleksandar VuksanovićELEKTRONSKE LEGITIMACIJESTIŽU U SRBIJU

18 IzdavaštvoKNJIGA: »FARMAKOTERAPIJA ZA FARMACEUTE«

20 Jubilej10 GODINA POSTOJANJA I RADAGRUPACIJE VELEDROGERIJA

22 Okrugli sto u PKSPRONALAŽENJE NAČINA ZAPREVAZILAŽENJE KRIZE UFARMACEUTSKOM SEKTORU

26 KonferencijeGRUPACIJA VELEDROGERIJA SRBIJEPRVI PUT NA KONFERENCIJI GIRP-A

28 52. Godišnja konferencija GIRP-aŠTA SE MOŽE ZAKLJUČITIIZ USPEHA ESTONIJE?

30 KongresiSVETSKI KONGRES FARMACEUTA

34 ReportažaINDIJA – ZEMLJA RAZNOLIKOSTI

37 Zdravstveni vodičKRATKI VODIČ KROZ ŽELUDAČNE PROBLEME

40 ReportažaESENSA NA MEĐUNARODNOJ IZLOŽBI

42 Bezbednost i zdravljeKLINIČKI CENTAR SRBIJE

48 U poseti apoteciAPOTEKA »NIŠ«

56 Medicinski rečnikNOVI PRISTUPI U LEČENJUHIPERTENZIJE

62 IshranaHIRURŠKO LEČENJE GOJAZNOSTI

66 Pripravnički staž farmaceutaIZ UGLA MENTORA I PRIPRAVNIKA

70 Farmacija i hobiRECEPT: UDAHNITE VAZDUH PUNIM PLUĆIMA

74 Farmacija u susedstvu: HrvatskaZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

78 Specijalističke akademske studijeFAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJEUNIVERZITETA MEGATREND

80 ProjekatAKREDITACIJA ZDRAVSTVENEUSTANOVE

82 Povoljna kupovinaMAGACIN POVOLJNE KUPOVINE (MPK)

83 Najava simpozijumaLEPOTA KOJA TRAJE

84 PredstavljamoVESTI IZ VELEDROGERIJA

85 SportDRUŽENJE ZAPOSLENIH UZ SPORTSKE AKTIVNOSTI

86 Humanitarne akcijeRADOST DAVANJA DRUGIMA

88 Letnji horoskopŠTA KAŽU ZVEZDE

8 oktobar 2011.

POZNATI I ZDRAVLJE

SLAVKO BELESLIN ZA “DOŽIVETI 100” OTKRIVA:

IDOL SA TV EKRANA – OBIČAN BEOGRADSKI MOMAK

SLAVKO BELESLIN ZA “DOŽIVETI 100” OTKRIVA:

IDOL SA TV EKRANA – OBIČAN BEOGRADSKI MOMAK

Profesionalan dobro pripremljen nastup, baršunastibariton i nesumnjiv lični šarm izdvajaju Slavka Be-leslina već dugi niz godina na našim televizijama.Gledaoci ga vole, majke bi poželele upravo takvogzeta, a devojke uzdišu jer je zgodan neženja.

Dugogodišnji uspešan novinarski, urednički, voditeljski radu nekoliko najgledanijih televizija, najpre u BK, zatim u pri-vatnoj produkciji u emisiji »Piramida« i urednik i voditelj Na-cionalnog dnevnika »ružičaste televizije«. Ozbiljan, odmeren,pristojan jedan je od onih retkih koji su vratili na TV ekraneonu zaboravljenu građansku pristojnost. Sada je prelaskom naB92 napravio još jedan korak u karijeri.

Njegovo ime našlo se i na listama najpoželjnijih neženja,najlepših voditelja, najmuževnijih Srba... Privatno, što moguda potvrde svi koji ga poznaju, on je jedan jednostavan beo-gradski još uvek momak koji voli svoj posao i sanja o poro-dici koja bi ličila na onu iz koje dolazi.

� Prelazak na B 92 sa Pinka izazvao je medijsku pažnju?U životu je sasvim normalno da menjate poslove i da se tru-dite da napredujete. Prelazak na B92 smatram napretkom zbogčinjenice da je reč o veoma kredibilnom mediju koji omogu-ćava da se na potpuniji način bavite svojim poslom. Kolege sume odlično prihvatile, a atmosfera u redakciji je radna i inspi-riše.

� Koliko vam znači posao i da li smatrate da svojim lepim,kulturnim ponašanjem utičete i na mlade?

Posao mi je veoma važan. Bilo je čak perioda u životu kadasam ga smatrao apsolutnim prioritetom u svojoj organizaci-ji vremena. Iz njega crpim sigurnost za neke druge životne ak-tivnosti. Nadam se da moje ponašanja možda utiče na pone-kog, ali sam daleko od toga da laskam sebi da mislim da ne-koga mogu da promenim. Uostalom, to i nije moja ambicija,ja se samo ponašam onako kako mislim da je prirodno.

� Da li ste bili svesni da ste harizmatični i da imate predivanglas i pre nego što ste počeli da se bavite ovim poslom?

Izuzetno mi je neprijatno da bez ograde odgovaram na ova-kva pitanja, jer bi to značilo da se sa njima slažem – a dalekosam od toga. Takve konstatacije me i danas začude, a ništa odnavedenog nisam smatrao svojom prednošću u poslu kojim sebavim. Jedina prednost je strast prema poslu. – Inače moja ka-rijera počela je uvredom za moj glas! Otišao sam na audicijuu Radio novosti i kada sam pročitao vesti, jedan od urednika

mi je rekao da mi je glas grozan i da potražim drugi posao. Ni-sam ga poslušao, što se pokazalo dobrim na audiciji u BK TV.

� I stručnjaci i gledaoci smatraju Vas profesionalcem. Ko-liko je taj utisak koji ostavljate na javno mnjenje slika va-šeg privatnog ponašanja i stava o životu?

To sam ja. Sve to što vidite. Na početku karijere sam napra-vio dogovor sa sobom da ću biti samo prirodan i ukoliko jeto dovoljno, ok! Izgleda da jeste. Niko se ne iznenadi prete-rano kada me upozna privatno.

� »Žuta«štampa Vas ocenjuje kao jednog od najpoželjnijihneženja na javnoj sceni. Koliko ste svesni šarma i uticajana lepši pol?

Jedina neprijatnija stvar za mene, od pominjanja mog imenau tom laskavom kontekstu, jeste kada vidim sebe na televizi-ji. Nisam preterano toga svestan i verujem da je taj imidž ve-ćim delom posledica mog javnog posla, nego mog urođenogšarma…

� Za one koji ne znaju vaše srećno detinjstvo obeležili su pre-divni roditelji. Koliko je to važno za sazrevanje ličnosti?

Iz prethodnog pitanja vidite koliko je važno. Konstatovali steda se lepo i kulturno ponašam (ako je to tačno), a to nije ni-kakav moj predumišljaj već kao i sva deca na svetu – samo po-navljam ono što sam video kod kuće. Ja dolazim iz najboljeporodice na svetu, moje odrastanje je bilo ispunjeno smehom!Neizmerno sam zahvalan svojim roditeljima na zdravom od-nosu prema životu i dobrom kućnom vaspitanju.

� Vaš otac Milivoj Beleslin je bio lekar specijalista medici-ne sporta. Objasnite našim čitaocima na koji način je uti-cao na vaše razmišljanje o odnosu prema životu i zdravlju?

Kao i svi lekari više je mario za zdravlje pacijenata nego za svo-je i više je voleo da deli savete nego da ih se pridržava. Ipak,

»Recept za »Doživeti 100«: »Happy end«

–Recept je zdrav život, ali ono što me plaši jeste da ži-votno okruženje nije najzdravije. Možda bih i želeo da do-živim 100 godina, samo kad bih mogao da smislim štabih radio poslednjih četrdeset… Malo se šalim jer ne pra-vim tako dugoročne planove – idem dan po dan i u sva-kom dajem celog sebe. Videćemo kuda to vodi, ali akoste iskreni u namerama ne sumnjajte u »happy end«.-objasnio je Beleslin.

Piše: Branka Lazić

oktobar 2011. 9

zbog njegovog posla tema zdravlja bila je stalno prisutna u našoj kući pa se i danas setim svega što mi je govorio na tu temu.Naše rasprave su se uglavnom odnosile na pitanja da li samdovoljno bolestan da ne idem u školu, a zbog njega sam prih-vatio i pomalo lakonski odnos prema zdravlju… Ipak, u ovimgodinama i ja počinjem da vodim računa o toj temi.

� Da li ste pristalica zdravog načina života, preventive ili na-knadnog lečenja, sport ili pušenje...

Na moju ogromnu žalost svi moji pokušaji da ostavim puše-nje završili su se na razmišljanju o tome. I dalje sam siguranda ću to jednom uraditi, ali kao i svi zavisnici, a i mi nikotin-ski to jesmo, čekam neki bolji trenutak i manje stresno vre-me… U međuvremenu se bavim sportom da bih bar malo ne-utralisao negativne strane svog poroka. Sve češće se hranimzdravo i trudim se da tako živim. Mada je to veoma teško udanašnje vreme.

POZNATI I ZDRAVLJE

Pronašao devojku koju jegodinama tražio?Slavko Beleslin, iakoizuzetno elokventan veo-ma je skroman i poprili-čno zatvoren kada je rečo njegovom intimnomživotu. Novinar »Doživeti100« ipak je dobio traže-ni odgovor. Možda, da ne urekne, ne odaje sve pojedi-nosti, ali prema poslednjem odgovoru, čini se da seona »prava« ipak pojavila.

� »Voleo bih da se i meni desi sve ono što je normal-no za momka mojih godina, da najzad nađem pra-vu ljubav i formiram porodicu!« – vaša je izjava jošod pre dve-tri godine. Da li ste napokon stali na »ludi«kamen i šta je za vas porodica?

U idealnoj porodici ima puno smeha i knjiga. To jeidealno mesto za svako mlado biće, bez obzira na brojčlanova, geografsku lokaciju ili materijalni status. Ni-sam još stao ni na kakav kamen, ali se nadam da ćuuskoro…

� Ranije ste izjavili ste da je vaš tip devojke koja bi mo-gla da Vas odvede pred matičara vaspitana, kao i vi.Da li je sadašnja izabranica ispunila zahtev?

Jeste, u potpunosti.

10 oktobar 2011.

12 oktobar 2011.

INTERVJU

Uvođenje elektronskih zdravstvenih legitimacija omogu-ćiće brži i lakši pregled kod lekara i podizanje lekova u apo-tekama bez administriranja. Čekanje u redu na šalterima bićezamenjeno automatima nalik na bankomate i u njima će gra-đani overavati knjižice. Automati će biti postavljeni u svim fi-lijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali i ubolnicama, gde će pacijenti moći da provere da li im je poslo-davac uplatio doprinos.

� Izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranjustvorile su uslove za uvođenje zdravstvene kartice kao elek-tronske isprave o osiguranju i to je projekat koji je zapo-čeo pre nekoliko godina. U kojoj fazi je ovaj projekat?

Po okončanju otvorenog tendera kojim nabavljamo poslednješto nedostaje, softversku komponentu tzv. sertifikaciono teloovog postupka započeće realizacija projekta zamene postoje-ćih zdravstvenih knjižica, karticama zdravstvenog osiguranja

DIREKTOR REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE (RFZO) DR ALEKSANDAR VUKSANOVIĆ ZA »DOŽIVETI 100«

ELEKTRONSKE LEGITIMACIJE STIŽU U SRBIJU

Sve je izvesnije da će građani za tri godine umesto dosadašnjih zdravstvenih knjižica koristitielektronske kartice sa čipom.

Piše: Branka Lazić

oktobar 2011. 13

»Zdravstvene knjižice u novom elektronskom izdanju

Elektronska zdravstvena knjižica izgledaće kao banko-vna kartica, imaće rok trajanja do 10 godina. Omogu-ćiće bolju kontrolu uplate doprinosa, a overavanjeknjižica je pojednostavljeno. Osim toga nove knjižiceomogućavaju i niz servisa u zdravstvenim ustanovama.Osiguranici će od kuće moći da zakažu lekarski i labo-ratorijski pregled, uz potpunu bezbednost imaće uvid usvoj zdravstveni karton i mogućnost konsultacije sa le-karima – objasnili su nam u RFZO. - Korišćenje elek-tronskih servisa biće ostvareno pomoću posebnogsoftvera u svim bolnicama i domovima zdravlja, koji rea-lizuju Ministarstvo zdravlja sa Evropskom komisijom iSvetskom bankom. Kompletan projekat koštaće oko 20miliona evra, a nove knjižice proizvodiće Zavod za izra-du novčanica. Na kartici će biti ime i prezime, matičnibroj, adresa i šifra osiguranja, i neće sadržati nikakvemedicinske podatke o osobi.

(KZO). Planirano je da izdavanje kartica počne u Kolubar-skom okrugu početkom 2012. godine, i da se u naredne 3 go-dine zameni svih 6.900.000 zdravstvenih knjižica.

�Prethodio je pilot projekat u valjevskom okrugu. Kakva suiskustva i koliko je on pomogao da sagledate potencijalneprobleme u implementaciji ovakvog sistema?

Pripreme za pilot projekat još su u toku. Ovako veliki nacio-nalni projekti moraju se dobro osmisliti i realizovati. Predvi-đeno je da se veliki broj knjižica zameni za samo tri godinezbog toga se mora učiniti sve da se spreče neželjene gužve ikomplikacije. Grad Valjevo i pet opština okruga izabrani suza pilot-projekat, jer su sve zdravstvene ustanove – bolnica, do-movi zdravlja i apoteke, kompjuterski povezane. Do kraja 2013.godine u Srbiji treba da bude izdato oko sedam miliona elek-tronskih zdravstvenih kartica.

� Koji su najznačajniji benefiti ovog projekta kako sa aspek-ta zdravstvenih radnika, tako i sa aspekta pacijenata?

Korišćenje zdravstvene kartice smanjuje mogućnost admini-strativnih grešaka u zdravstvenom sistemu i obezbeđuje in-frastrukturu za podizanje niza elektronskih servisa i usluga osi-guranicima RFZO. Takođe, korišćenje zdravstvene karticeobezbediće manje administracije prilikom overe knjižica kaoi prilikom njihovog korišćenja u zdravstvenim ustanovama.

� Koliko su zdravstvene ustanove u Srbiji u mogućnosti dapodrže ovako složen informacioni sistem u tehničkom, alii kadrovskom smislu?

Na informatizaciji zdravstvenih ustanova radi se duži niz go-dina. Svake godine zdravstvene ustanove su sve bolje oprem-ljene kako u tehničkom tako i u kadrovskom smislu. Upravosu u toku veliki projekti Ministarstva zdravlja, pretežno fina-nsirani sredstvima Svetske banke, koji će dodatno unapredi-ti informacione tehnologije u zdravstvenim ustanovama.RFZO je još 2005. godine pokrenuo projekat elektronske bazeosiguranika, koji je uspešno realizovan 2007. godine. Od tadase ova baza neprestano unapređuje.

� Prema ranijim najavama automati koji čitaju kartice bićeinstalirani i u apotekama. Kakva će biti njihova uloga?

Uloga automatskog očitavanja jeste da se smanji administra-cija, mogućnost greške, ali i moguća zloupotreba da se lek izdapacijentu bez zdravstvene knjižice.

PROŠIRENJE LISTE LEKOVA O TROŠKUZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Novi savremeniji lekovi za osiguranike RFZO-aRepublički fond za zdravstveno osiguranje je posle četiri

godine proširio Listu lekova. Značajne uštede tokom prethod-nih osam meseci, kao i povećanje konkurentnosti međuproizvođačima doprinele su da se konačno na Listi nađu sa-vremeni, inovativni lekovi kojima su pokrivena i nova in-dikaciona područja koja do sada nisu bila zastupljena.

Prof dr Aleksandar Vuksanović, direktor RFZO detaljnoje objasnio:

-Kriterijum za uvođenje novih lekova bio je pre svega stav imišljenje eminentnih stručnjaka, članova podkomisija, koji su uče-

stvovali u izradi nove Liste lekova kao i usklađenost sa finana-sijskim mogućnostima RFZO-a.

Dodao je i da je lista ukupno proširena za 238 lekova, odkojih su 106 potpuno nove aktivne supstance, različitih obli-ka, jačina i pakovanja, a ostali su stavljeni radi bolje snabde-venosti tržišta i veće mogućnosti izbora koje će imati i paci-jenti i lekari.

-Lista lekova je napravljena da podstakne i konkurenciju, tesu upravo mnogi proizvođači, kako bi njihovi lekovi bili na Li-sti, smanjili cenu svojih medikamenata. Nažalost, pojedini nisuželeli da prate taj princip i oko 30-tak lekova je sa A liste prešlona listu A1 (lekovi sa doplatom). Uprkos tome, za svaki lek sa li-ste A1 postoji adekvatan lek na listi A (bez doplate) koji se pro-pisuje na lekarski recept. - izjavio je Vuksanović.

Saznajemo i da će nadležni iz RFZO i dalje voditi ra-čuna o potrebama i kvalitetu lečenja svojih os igura-nika i u saradnji sa lekarskom strukom radiće naredefinisanju po zitivne Liste lekova. Od velike pomo-ći bi bila i racionalna potrošnja lekova, odnosno usklađiva-nje potrošnje lekova sa realnim zdravstvenim potre-bama s tanovništva i stavovima struke.

INTERVJU / DIREKTOR (RZZO) DR ALEKSANDAR VUKSANOVIĆ

»Na Listi su lekovi za lečenje: esen-

cijalne hipertenzije, hepatitisa B, leko-vi koji se koriste kod akutnog infarktamiokarda, karcinoma bubrega, vakci-na protiv oboljenja donjih disajnih pu-teva koje izaziva respiratorni sincicijal-ni virus (RSV) kod dece sa visokim ri-zikom od nastanka ovog oboljenja,nova generacija lekova protiv epilepsi-je, depresije itd. Lista je proširena i za 5 potpuno novihcitostatika, za bolesti koje se do sadanisu lečile:• Temozolomid za lečenje glioblasto-

ma• Erlotinib i Gefitinib za lečenje karci-

noma pluća• Nilotinib za lečenje hronične mijeloi-

dne leukemije kao druga terapijskalinija lečenja

• Sunitinib za lečenje karcinoma bubre-ga

Za dva citostatika proširene su indika-cije:

• Bortezomib za lečenje multiplog mi-jeloma u prvoj terapijskoj liniji kao ilekovi iz grupe inhibitora aromatazeza lečenje karcinoma dojke u ranijojfazi bolesti.

• Za lek Pegilovani interferon alfa kojise do sada koristio u lečenju hepati-tisa C takođe je proširena indikacija.Od sada će se koristiti i za lečenjeobolelih od hepatitisa B.

Lečenje glaukoma je usklađeno sa sa-vremenim stručnim terapijskim prin-cipima te su svi lekovi koji se koriste(beta blokatori, inhibitori karboanhi-draze i analozi prostaglandina) uvršće-ni na Listu A bez procentualnog uče-šća).Za lečenje reumatskog artrititsa, obo-ljenja gastrointestinalnog trakta i dru-ga reumatska oboljenja Lista je pro-širena novim biolškim lekovima:• Adalimumab• Tocilizumab i LeflunomidU ovu Listu lekova uvršćeni su i savre-

meniji kontrasti koji se primenjuju u di-jagnostici, poput gadoksentinske kise-line, Jodiksanola i drugih.Na Listi su i lekovi koji se koriste u le-čenju mišićnog spazma kao što je Tol-perison.Lečenje depresije je prošireno novimantidepresivima kao što su: Mirtazapin,Fluvoksamin, Escitalopram i dr, a leče-nje epilepsije omogućiće i novi antie-pileptici kao što su: Gabapentin, Cloba-zam i drugi.Takođe, za primenu u bolničkim uslo-vima Lista lekova je proširena novim sa-vremenim lekovima iz grupe karbape-nemskih antibiotika, Doripenemomkao rezervnim antibiotikom Levofloksa-cinom i drugim.Najskuplji i najvažniji lekovi za hemo-filiju već su na pozitivnoj listi, a poslerazgovora sa Udruženjem hemofiliča-ra i pozitivnog mišljenja struke, RFZOće na Listu uvesti još jedan lek novijegeneracije.

Najbitnije izmene na Listi lekova

14 oktobar 2011.

»Recept dr Aleksandra Vuksanovića za»Doživeti 100«?

-Uprkos teškim vremenima, čovek može da živi zdra-vo i da brine o preventivi. Izuzetno je važno negovati svo-je zdravlje, redovno ići na sistematske preglede, a u skla-du sa životnom dobi i na pojedine specijalističke pretra-ge.Važna je, takođe, umerenost u svemu, a redovna fi-zička aktivnost i zdrava ishrana, recept su za dugoveč-nost. - kazao je direktor RFZO.

PREDSTAVLJAMO

Prirodni prah šipurka - novi dijetetski suplement za zdra-vije zglobove Dugogodišnji skandinavski naučni projekat,zajedno sa objavljenim studijama, utvrdio je da GOPO(kompleks galaktolipida), ključna komponenta dijetetskogsuplementa LITOZIN, može da igra veliku ulogu u održava-nju fleksibilnosti zglobova i zglobnog tkiva. Ovaj jedinstve-ni kompleks jedinjenja pokazuje značajna antiinflamatornai antioksidativna svojstva. Patentiran je poseban način uz-goja, branja, sušenja i proizvodnje praha šipurka, što garan-tuje sastav, sadržaj i čistoću aktivnih komponenti i obezbe-đuje njihovu efikasnost.

Dokazani klinički efekti Prah šipurka je evaluiran u ve-likom broju kliničkih studija . Pokazano je značajno smanje-nje bola i ukočenosti kod više od 80% pacijenata u 3 nede-lje primene, smanjenje primene lekova protiv bola kod 40 -50% pacijenata i sprečavanje razgradnje hrskavice.

Bezbedan i siguran za primenu Kliničke studije su po-kazale da tokom primene nije bilo neželjenih dejstava i/ iliinterakcija sa lekovima.

Vaši zglobovi bi izabrali LITOZIN U prvih 3 do 5 nede-lja, savetuje se uzimanje 3 kapsule dva puta dnevno, a po-tom kao doza održavanja preporučeno uzimanje je 2 kapsu-le dva puta dnevno.

LITOZIN– pravo rešenje za zdrave i pokretljive zgloboveOsteoartritis je često oboljenje zglobova i može se javiti u bilo kom zglobu tela. U zglobu dolazi do promena,oštećenja i razgradje hrskavice, a samo stanje je praćeno bolom i različitim stepenom funkcionalnogograničenja.

15oktobar 2011.

18 oktobar 2011.

IZDAVAŠTVO

Poglavlja obrađuju najznačajnije oblasti iz kardiologije, ne-urologije, psihijatrije, kao i plućnih, gastrointestinalnih, in-fektivnih, bubrežnih, endokrinih, kožnih, onkoloških i drugihbolesti. Iako u naslovu knjige stoji »farmakoterapija«, njegovsadržaj je širi i sveobuhvatniji, jer uključuje i osnove patoge-neze, kliničku sliku i dijagnostiku bolesti, u skladu sa aktuel-nim saznanjima i klasifikacijama. Terapija bolesti predstavljacentralni deo svakog poglavlja, u kome su, na bazi dokaza izkliničkih studija, kao i važećih vodiča, dati osnovni principikliničke primene lekova i nefarmakoloških mera, sa uključi-vanjem najnovijih algoritama. Na kraju svakog poglavlja pri-

kazani su slučajevi iz prakse, sa analizom i predlogom tera-pije.

Recenzenti ove knjige, uvaženi profesori Medicinskog fa-kulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Zorana Vasiljević,prof. dr Dušica Lećić-Toševski i prof. dr Milorad Pavlović,navode da »Farmakoterapija za farmaceute« »predstavlja sin-tezu važnih multidisciplinarnih informacija, datih na jednosta-van način, lepim stilom, da prati sve moderne trendove savre-menog udžbenika, i da će pomoći usavršavanje ne samo stude-nata farmacije i poslediplomaca, već i lekara i farmaceuta u sva-kodnevnom radu«.

„Farmakoterapija za farmaceute“ dostupna je u skriptarnici Farmaceutskog fakulteta, po ceni od 1500,00 dinara.

IZ ŠTAMPE IZAŠLA KNJIGA

»FARMAKOTERAPIJA ZA FARMACEUTE«U izdanju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objavljena je»Farmakoterapija za farmaceute«, glavnog urednika prof. dr NenadaUgrešića i urednika prof. dr Radice Stepanović-Petrović i prof. dr Miroslava Savića. Knjiga je namenjena studentima diplomskihakademskih i specijalističkih studija, ali i svim farmaceutima koji usvakodnevnoj praksi primenjuju znanje iz farmakoterapije.

20 oktobar 2011.

Osnivanje Grupacije sa jedne strane označavalo je nasta-vak funkcionisanja Grupacije veledrogerija u okviru tada uga-šene Privredne komore Jugoslavije. Sa druge strane ova inci-jativa bila je logičan potez predstavnika najvećih veledroge-rija koji je za cilj imao afirmisanje delovanja i delatnosti ve-ledrogerija kao bitne karike u lancu snabdevanja farmaceut-skog tržišta lekovima. Misija Grupacije je da jačanjem vezeizmeđu proizvođača, zdravstvenih ustanova i pacijenata, in-tenzivnom saradnjom sa relevantnim državnim instuticijamakao i stalnim unapređenjem delatnosti veledrogerija, dopri -nese poboljšanju zdravlja stanovnika Srbije.

Od trenutka osnivanja do danas, Grupacija veledrogerijaimala je četiri predsednika koji su bili iz redova najvećih ve-ledrogerija na srpskom tržištu. Članovi Grupacije danas su pred-stavnici 17 najvećih veledrogerija koje snabdevaju oko 75% tr-žišta farmaceutskim proizvodima u Srbiji i upošljavaju više od2 700 ljudi. Svi ispunjavaju stroge zahteve propisane Pravil-nikom o uslovima za promet na veliko lekova i medicinskihsredstava i smernicama Dobre prakse u distribuciji lekova, avećina svoje poslovanje obavlja u skladu sa implemen-tiranim ISO standradima kvaliteta.

Svoje delovanje u proteklih 10 godina Grupacija veledro-gerija podredila je ostvarenju svojih ciljeva, među kojima jedominantan: unapređenje uslova i odgovornosti za kontinui-rano i bezbedno snabdevanje tržišta lekovima, farmaceutskimproizvodima, sanitetskim i potrošnim materijalom i ostalimpotrebama u zdravstvu Srbije. U tom smislu ova asocijacija

je prepoznata kao relevantan i kompetentan sagovornik re-publičkim ministarstvima prilikom donošenja važnih gran-skih propisa, pre svega novog Zakona o lekovima i medicin-skim sredstvima, Pravilnika o uslovima za promet na velikolekova i medicinskih sredstava, Smernica Dobre prakse u dis-tribuciji lekova i Pravilnika o sadržaju i načinu obeležavanjaspoljnjeg i unutrašnjeg pakovanja leka i o sadržaju uputstvaza pacijenta – korisnika, Zakona o PDV-u itd.

Početkom ove godine, tačnije 21. januara, kao rezultat svihaktivnosti članova Grupacije veledrogerija, a pod okriljem Pri-vredne komore Srbije, Grupacija veledrogerija postala je pu-nopravni član GIRP-a, Evropske asocijacije veledrogerija sapotpunim asortimanom - neprofitne organizacije koja oku-plja blizu 600 nacionalnih kompanija iz 31 evropske zemlje,koje zapošljavaju 140 000 ljudi širom Evrope. Prvi put u isto-riji postojanja ove evropske asocijacije u punopravno članstvoprimljena je grupacija veledrogerija koja je iz zemlje koja niječlanica Evropske unije. Rukovodstvo GIRP-a prepoznalo jekvalitet rada Grupacije veledrogerija i iniciralo promene u Sta-tutu ove asocijacije, čime su stvoreni uslovi za prijem Grupa-cije veledrogerija PKS u punopravno članstvo, a već u junu de-legacija srpske asocijacije prisustvovala je 52. Godišnjem sa-stanku GIRP-a.

Najviše rukovodstvo GIRP-a ukazalo je veliku čast Grupa-ciji veledrogerija PKS najavivši svoju posetu Beogradu 13. i 14.oktobra 2011, što, upravo korespondira sa svečanim obeležava-njem 10 godina postojanja i rada Grupacije veledrogerija.

GRUPACIJA VELEDROGERIJA

OBELEŽAVANJE 10 GODINA POSTOJANJA I RADA

GRUPACIJE VELEDROGERIJAPre gotovo punih 10 godina, tačnije 21. novembra 2001. godine, u Privrednoj komori Srbije

pri Udruženju za trgovinu formirana je Grupacija veledrogerija.

Piše: Branko Leposavić

JUBILEJ

22 oktobar 2011.

KONFERENCIJA

ODRŽAN OKRUGLI STO U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE SA TEMOM »LIKVIDNOST U FARMACEUTSKOM SEKTORU«

PRONALAŽENJE NAČINA ZAPREVAZILAŽENJE KRIZE U

FARMACEUTSKOM SEKTORUSa ciljem da se sagleda realna situacija u kojoj se našla farmaceutska delatnost, Grupacija

veledrogerija i Grupacija domaćih proizvođača lekova organizovale su krajem maja ove godineokrugli sto sa temom „Likvidnost u farmaceutskom sektoru“. Učesnici skupa pokušali su da

pronađu rešenje problema, s obzirom na to da su se na udaru nelikvidnosti našli svi učesnici ulancu snabdevanja lekovima, od proizvođača do apoteka.

ZAJEDNIČKO SAGLEDAVANJE PROBLEMA: Mr ph. spec. Miomir Nikolić – Predsednik Grupacije veledrogerija, Mr Gordana Hašimbegović - Sekretar Udruženja za trgovinu PKS, prof. dr Dragomir Marisavljević – Predsednik Grupacije

domaćih proizvođača lekova i Vekoslav Šošević – Sekretar Udruženja hemijske industrije PKS

MINISTARSTVO ZDRAVLJA ĆE PODRŽATIDOMAĆU FARMACEUTSKU INDUSTRIJU

Ministar zdravlja dr Zoran Stanković, koji je prisustvovaookruglom stolu, ukazao je na činjenicu da je snabdevenost tr-žišta lekova u nekim segmentima problematična i da državaima potrebu i obavezu da pomogne farmaceutsku industrijuu najvećoj mogućoj meri. On je ovom prilikom obećao da ćeMinistarstvo zdravlja podržati domaće fabrike lekova zahte-vajući za njih isti tretman kakav proizvođači iz zemalja u okru-ženju imaju na našem tržištu.

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE UKAZALA NAALARMANTNO STANJE U FARMACEUTSKOMSEKTORU

Na alarmantno stanje u farmaceutskoj industriji ukazao jei predsednik Privredne komore Srbije, Miloš Bugarin. On jepodsetio da Aktavis, Hemofarm i Galenika sada pokrivaju teknešto više od 36% tržišta u Srbiji, što je drastičan pad u od-nosu na isti period pre tri godine, kada su te kompanije po-krivale 80 % domaćeg tržišta. On je, takođe, naveo da 70 %tržišta Srbije snabdeva 17 veledrogerija koje su članice Gru-pacije PKS, a koje su opterećene nelikvidnošću, nedostatkomneto obrtnog kapitala, a svoj rast finansiraju isključivo kredi-tima sa kamatnom stopom od 22,1 % na godišnjem nivou.Predsednik PKS je upozorio da bi trenutna situacija mogla dabude i teža i poručio da će Komora učiniti sve da pomognefarmaceutskom sektoru da izađe iz krize i uspostavi nivo odr-živog poslovanja.

U NAJSTARIJOJ FABRICI LEKOVA »SRBOLEK« U MAJU PROGLAŠEN STEČAJ

Predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova prof. drDragomir Marisavljević izneo je učesnicima okruglog stola kakoposlovanje farmaceutske industrije utiče na ekonomsko socijal-nu situaciju u državi. »Smanjenje spoljnotrgovinskog debalansai zapošljavanje jesu prioritet vlade, a farmaceutska industrija rea-lizuje oba strateška cilja jer upošljava 7.000 ljudi i prošle godineje izvezla lekove u vrednosti od 130 miliona evra. Ako se tomedoda promet na domaćem tržištu od 300 miliona evra, bruto do-hodak ove industrijske grane u 2010. godini premašio je 400 mi-liona evra. Farmaceutska industrija na ovaj način puni i državnibudžet jer na ime taksi, poreza i doprinosa u državnu kasu se sli-lo više od 40 miliona evra«- istakao je Marisavljević, i dodao dabi ova situacija mogla bitno da se promeni ukoliko se negativantrend nastavi. On je naglasio da je najveći teret nelikvidnosti sva-ljen na pleća proizvođača kao poslednje »karike« u lancu plaća-nja isporučenih lekova. »U najstarijoj fabrici »Srbolek«, kao i u«Habitfarmu» 19. maja 2011. godine proglašeni su stečaji i uko-liko se situacija ne promeni ovakvu sudbinu bi mogli da doživei giganti u farmaceutskoj industriji«, kazao je prof. dr DragomirMarisavljević, predsednik Grupacije proizvođača lekova PKS.

NEUSKLAĐENOST IZMEĐU BROJA DANANAPLA TE POTRAŽIVANJA I OBAVEZNOG BROJADANA PLAĆANJA

Kao poseban problem predstavnici veledrogerija naveli supovećanje prosečnog broja dana naplate potraživanja, što go-

oktobar 2011. 23

vori u prilog činjenici da zdravstvene ustanove unedostatku sredstava izbegavaju plaćanje svojihstarih obaveza veledrogerijama kod kojih više nemogu da nabave neophodan asortiman lekova.

Predstavnici Grupacije veledrogerija istaklisu da se u 2010. godini povećao broj veledroge-rija koje su poslovale sa gubitkom, kao i da jekratkoročna kreditna zaduženost povećana na čak15,40% od ukupnih prihoda. Ova činjenica većdugo predstavlja realnu opasnost po poslovanjeveledrogerija, koje su kroz ova zaduženja nasto-jale da nadomeste kašnjenja kupaca. Sredinomgodine prosečan broj dana naplate veledrogeri-ja od zdravstvenih ustanova iznosio je 150dana, a očekuje se da će do kraja 2011. godineprosečan broj dana iznositi i preko 200. Proiz-vođači su takođe ukazali na problem u naplatisvojih potraživanja od veledrogerija, nedostatakobrtnih sredstava za finansiranje ciklusa proizvodnje i najavi-le mogućnost obustave isporuka veledrogerijama koje ne pla-ćaju u ugovorenim rokovima. Samim tim veledrogerije, sop-stvenim sredstvima i kreditima banaka izmiruju obaveze pre-ma proizvođačima, a sve sa ciljem da se obezbedi kontinui-rana i asortimanski potpuna snabdevenost tržišta, odnosno kraj-njih korisnika – građana Srbije.

»Dodatna opasnost za veledrogerije i rizik u njihovom po-slovanju predstavlja neusklađenost u datim i primljenim

sredstvima obezbeđenja plaćanja između veledrogerija iproizvođača sa jedne i zdravstvenih ustanova, apoteka i vele-drogerija sa druge strane, a sve na štetu veledrogerija« istakaoje mr ph. spec. Miomir Nikolić, predsednik Grupacije vele-drogerija i dodao da je snabdevenost tržišta u ovom trenutkukontinuirana i stabilna, ali da će se navedeni problemi u vezisa nelikvidnošću i neplaćanjem, intenzivirati tokom 2011. go-dine i kulminirati u 2012. godini, što može ozbiljno da ugro-zi poslovanje veledrogerija i dovede do nestašica lekova, koje

KONFERENCIJA / »LIKVIDNOST U FARMACEUTSKOM SEKTORU«

24 oktobar 2011.

»Predložene mere:1. Rebalans budžeta Republičkog fonda za zdravstvenoosiguranje kojim bi se obezbedila sredstva za pokrićeobaveza RFZO prenetih iz ranijih godina za lekove narecept i lekove i medicinska sredstva u zdravstvenimustanovama, kao i sredstva za zdravstvenu zaštitu licabez prihoda.

2. Stroga kontrola uplate doprinosa za zdravstvenoosiguranje svih obveznika, te nemogućnost otpisaneuplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje.

3. Usklađivanje propisivanja i potrošnje lekova saplaniranim sredstvima RFZO, odnosno usklađivanjepozicije finansijskog plana RFZO za lekove u apotekamaza 2011. godinu sa realnim potrebama osiguranika.

4. Ustanovljavanje relevantnih podataka o obimu dospelihdugovanja po zdravstvenim ustanovama i apotekama zaisporučene lekove i medicinska sredstva u prethodnom

periodu i definisanje načina i rokova rešavanja dospelihdugovanja od strane ustanova i RFZO.

5. Donošenje propisa koji će obavezati zdravstveneustanove u državnoj svojini da izdaju instrumenteobezbeđenja plaćanja, čime bi se obezbedilo namenskotrošenje sredstava i uravnotežila finansijska disciplina ulancu snabdevanja

6. Dostupnost pojedinačnih izveštaja o rezultatimaposlovanja zdravstvenih ustanova, radi transparentnostiposlovanja.

7. Jača kontrola finansijske discipline u namenskomtrošenju sredstava doznačenih zdravstvenimustanovama i apotekama od strane RFZO

8. Izmena Pravilnika o načinu i uslovima za plaćanjeporeske obaveze kompenzacijama kako bi se ublažilikriterijumi pod kojima se kompenzacija dozvoljavadužnicima koji istovremeno imaju potraživanja odBudžeta RS

ni veledrogerije, ali ni ostali učesnici u lancu snabdevanja nesmeju da dozvole.

VELEDROGERIJE SE SUOČAVAJU SAPROBLEMIMA KOJE NISU PROUZROKOVALE

Osnivač i član uprave Farmalogist d.o.o., mr ph. sci. spec.Lovorka Nikolić istakla je da veledrogerije jesu neophodna iefikasna karika u lancu snabdevanja zdravstva i stanovništvalekovima. Ona je, međutim, upozorila da se veleprodajnom mar-žom od svega 6% ne može ostvariti dovoljno prihoda da bi sepokrili finansijski gubici, koji su posledica negativnih kursnihrazlika i kamata. „Problemi su počeli još 2008. godine i od tadase usložnjavaju i kumuliraju. Beleži se porast potraživanja i oba-veza i sve veća neusaglašenost između broja dana naplate po-traživanja od kupaca i obaveznih (ugovorenih) broja dana pla-ćanja obaveza prema proizvođačima. Sve veći broj veledroge-rija beleži minus u poslovanju zato što kreditiraju kupce, do-datno se zadužuju da bi ispunili obaveze prema dobavljačima,odnosno proizvođačima i/ili gube bonitete zbog kašnjenja uplaćanju. Izlaz iz ove situacije trebalo bi tražiti u rebalansu bu-džeta RFZO-a, ali i u usklađivanju prepisivanja i potrošnje le-kova sa planiranim sredstvima. Za lekove izdate na recept u2010. godini fondu je fakturisano 26% više od plana. Obave-ze prenete u 2011. za lekove izdate na recept u 2010. godiniiznose čak 80% od ukupno prenetih obaveza RFZO-a, iakolekovi na recept predstavljaju samo oko 12% ukupnog budže-ta RFZO-a «, naglasila je Lovorka Nikolić i dodala da, upr-

kos problemima koji su evidentni, veledrogerije jesu i još uvekobezbeđuju kontinuiranu i stabilnu snabdevenost srpskog tr-žišta lekovima.

U 2012. GODINU RFZO ĆE UĆI SAOPTEREĆENJEM OD 17 MILIJARDI RSDPRENETIH OBAVEZA

Direktor za ekonomske poslove u RFZO Milica Miletićuverena je da bi smanjenje nelikvidnosti moglo da se sprove-de ako bi se planirala proizvodnja lekova u skladu sa potre-bama tržišta kao i brži obrt robe na tržištu. Ona je ovom pri-likom potvrdila da će obaveze za lekove koji su isporučeni umaju biti izmirene do kraja ove godine, a ukoliko cene leko-va ne budu korigovane RFZO će u 2012. godinu ući sa op-terećenjem od oko 17 milijardi prenetih obaveza. Predstavni-ca RFZO-a je napomenula da bi likvidnost bila veća ukoli-ko bi za 1,2 miliona građana bez prihoda država uplaćivala sred-stva za osiguranje u realnom iznosu.

Tokom okruglog stola, predstavnici Grupacije veledroge-rija i domaćih proizvođača lekova saglasili su se u oceni da jepotrebno sistemsko i dugoročno rešenje za prevazilaženje pro-blema u tom sektoru, kao i donošenje niza mera koje bi omo-gućile nesmetano snabdevanje tržišta. Predstavnici ove dve aso-cijacije utvrdili su zajedničke predloge mera koji će biti do-stavljeni nadležnim institucijama i zdravstvenim ustanovamakako bi se pronašao put do racionalnog i održivog sistema fi-nansiranja zdravstvene zaštite.

25oktobar 2011.

»Učesnici okruglog stola bili su: prof. drZoran Stanković, ministar zdravljaRepublike Srbije, Zorica Pavlović,pomoćnik ministra zdravlja, MilošBugarin, predsednik PKS, mr ph. spec.Miomir Nikolić, predsednik Grupacijeveledrogerija, prof. dr DragomirMarisavljević, predsednik Grupacijedomaćih proizvođača lekova, MilicaMiletić, direktor sektora za ekonomskeposlove u RFZO, dipl. farm. spec.Dragana Jovanović, direktorFarmaceutske komore Srbije, prof. drGeorgios Konstantinidis, predsednikKomore zdravstvenih ustanova, prof. drSlobodan Obradović, direktor Kliničkogcentra Kragujevac, dr spec. DraganArsić, direktor ZC Studenica Kraljevo.

26 oktobar 2011.

PRIKAZ STUDIJE EFIKASNOSTI FULL-LINE VE-LEDROGERIJA U ZDRAVSTVENOM SISTEMU JEPRIVUKAO NAJVEĆU PAŽNJU SVIH UČESNIKA

Ovu studiju je inicirao GIRP, sa ciljem da pokaže kako ve-ledrogerije sa potpunim asortimanom predstavljaju značajnukariku u lancu snabdevanja i kako poboljšavaju kvalitet, bez-

bednost i produktivnost. Izvode iz studije prezentovala je drEvelyn Walter, iz Instituta za farmakoekonomska istraživa-nja (eng. skr. IPF) u Beču.

Studijom je obuhvaćeno 6 zemalja Evropske Unije: Ne-mačka, Francuska, Španija, Velika Britanija, Italija i Holan-dija, a zadatak je bio da se prikaže odnos između veledroge-

GRUPACIJA VELEDROGERIJA SRBIJE PRVI PUT NA KONFERENCIJI GIRP-A

VIZIJA ZDRAVLJA 2020. – Pomeranje sa potpune ponude lekova ka potpunoj ponudi usluga

Evropska asocijacija veledrogerija sa potpunim asortimanom (GIRP) organizovala je 52. Skupštinu u Talinu,Estoniji, u periodu od 4. do 8. juna 2011.godine na kojoj su učešće uzele članice GIRP-a, predstavnici

asocijacija veledrogerija iz 31 zemlje. Skupštini je prisustvovalo ukupno 136 delegata. Delegacija Grupacijeveledrogerija PKS je prvi put učestvovala u radu, u svojstvu punopravnog člana, a Farmalogist četvrti put u

svojstvu pridruženog člana.

Tekst: Mr Gordana Hašimbegović, PKS; mr ph. sci. spec. Lovorka Nikolić, Farmalogist

Srpska delegacija na 52.GIRP konferenciji: Mr ph. spec. Miomir Nikolić – Predsednik Grupacije veledrogerija PKS, mr ph. sci. spec. Lovorka Nikolić – predstavnica Farmalogista, Monika Dercque-Pois – Direktor GIRP-a,

Mr Gordana Hašimbegović – Sekretar Udruženja za trgovinu PKS, Mr Rene Jenny – Predsednik skupštine GIRP-a

KONFERENCIJE

rija sa jedne strane i proizvođača lekova, apoteka, pacijentadruštva sa druge strane, i sve to u uporedno sa drugim modeli-ma distribucije (DTP - direktno ka apotekama i direktno kalekarima koji izdaju lekove) koje neki proizvođači lekova po-slednjih godina promovišu.

U pomenutim državama, dominantno je snabdevanje pre-ko veledrogerija; u Italiji, Francuskoj i Holandiji drugi mo-deli ditribucije rastu iz godine u godinu, a najveći procenat pro-meta koji nije preko veledrogerija ima Velika Britanija (51 %).

Studija je pokazala da se tokom svake godine u ovih 6 ze-malja odvije 4,5 milijardi transakcija između apoteka, veledro-gerija i proizvođača, i da bi broj transakcija iznosio čak 99,4milijarde godišnje, kada bi apoteke direktno naručivale od proiz-vođača, što bi značajno povećalo troškove poslovanja, koje bimorali da plate proizvođači, apoteke i pacijenti. Rezultati istra-živanja su pokazali da je 85% apoteka zadovoljno snab-devanjem preko veledrogerija, da je 72% apoteka nezado-voljno drugim načinima snabdevanja, dok je u Velikoj Brita-niji čak 85% apoteka nezadovoljno nametnutim, drugimnačinima snabdevanja, pre svega zbog povećanja obaveza i po-sla koji moraju da odrade, zbog dugog vremena isporuke le-kova i zbog nedovoljno transparetnih faktura, što je indirek-tno povećalo troškove poslovanja apoteka.

Dr Walter je podsetila da veledrogerije pružaju dodatnuvrednost drugim interesnim grupama i društvenoj zajednici:

• proizvođačima lekova pružaju punu podršku kod pušta-nja novog proizvoda na tržište, a takođe i obezbeđujuefikasno povlačenje leka sa tržišta;

• apotekama su veledrogerije dragocene, jer im pomažu uorganizaciji marketinških akcija, kontinuiranih edukacija,obuka i naravno, povlačenju leka sa tržišta

• pacijentima su veledrogerije takođe važne, jer čuvaju za-lihe lekova i omogućvaju hitnu isporuku i dostavu

• veledrogerije su višestruko korisne i za celokupnu dru-štvenu zajednicu, jer su pored značaja u lancu snabdevanja le-kovima, veledrogerije angažovane i za prikupljanje farmaceut-skog otpada. Štaviše, u prethodnim godinama ekonomske kri-ze, veledrogerije su se pokazale kao stabilan segment privre-de, nisu sprovodile masovno otpuštanje radnika i uredno susnabdevale tržište lekovima.

Veledrogerije imaju i značajnu finansijsku funkciju, krozangažovanje obrtnog kapitala, što je nešto što ostali modeli dis-tribucije ne nude. Veledrogerije finansiraju 11,5 milijardi evrazaliha, u proseku na nivou 46 dana, čime avansno finansira-ju celokupno tržište lekova, garantuju kontinuiranu snab-devenost i time daju značajnu podršku novčanim tokovima(cash flow) socijalnog osiguranja i, naravno apoteka.

Veledrogerije imaju i makroekonomski značaj za društve-nu zajednicu, ne samo zato što direktno zapošljavaju građa-ne, već one i indirektno povećavaju zaposlenost u dru-gim privrednim granama, koristeći razne vidove energije, in-formacione tehnologije, kupujući vozila, opremu za skladiš-ta i sl. Iznet je podatak da 1 evro investiran u sektor veledro-gerija donosi više od 2 evra u ukupnoj privredi i da jedno ra-dno mesto u veledrogeriji otvara 2,08 novih radnih me-sta u drugim sektorima.

GIRP očekuje je da će finalni rezultati ove studije poka-zati da je snabdevanje tržišta lekovima posredovano veledro-gerijama sa potpunim asortimanom, sistem distribucije kojina duži period omogućava održiv sistem snabdevanja lekovi-ma i da je to sistem koji pruža najsnažniju podršku evropskimzdravstvenim sistemima.

oktobar 2011. 27

28 oktobar 2011.

52. GODIŠNJA KONFERENCIJA GIRP-a

Estonija je zemlja sa 1,3 miliona stanovnika i poznata jeu svetu kao uspešna e-država. Projekat e-zdravstva je zapo-čet još 2002. godine, a 2007. godine je donet zakon koji bli-že definiše prava pristupa određenim vrstama podataka u cen-tralnoj bazi podataka, ali uz pravo pacijenta da „zatvori“ svo-je podatke. Predviđa se da do 2013. godine traje prikupljanjepodataka i dokumenata za e-zdravstvo.

Elektronsko propisivanje recepata i izdavanje lekova za-živelo tek 2010. i nagrađeno je kao najbolji projekat. Već u apri-

lu 2011. godine od ukupno izdatih recepata čak 82% bilo jedigitalno. Cilj uvođenja elektronskog propisivanja bio je da sesmanji birokratija pri propisivanju, da se poveća efikasnost, dase poveća kontrola i da se pacijentima olakša.

Osnov e-zdravstva predstavlja digitalna lična karta, na ko-joj se nalaze svi podaci o pacijentu, ukjučujući i zdravstveni kar-ton, kao i potpuna povezanost (umreženost) svih zdravstve-nih radnika. Pacijent može da ode kod bilo kog lekara, samlekar može videti status zdravstvenog osiguranja pacijenta, me-

ELEKTRONSKO PROPISIVANJE LEKOVA NA RECEPT

ŠTA SE MOŽE ZAKLJUČITI IZ USPEHA ESTONIJE?

Redovno godišnje okupljanje članica GIRP-a svake godine održava se u različitim zemljama. Uobičajeno je dasvaka zemlja-domaćin predstavi sliku svog zdravstvenog sistema i njegove specifičnosti. Domaćin 52. Godišnjekonferencije GIRP-a koja je održana od 5. do 7. juna ove godine, bila je Estonija, zemlja poznata po brojnim e-

projektima, od kojih jedan od najznačajnih implementiran u zdravstvu.

Tekst: mr ph. sci. spec. Lovorka Nikolić, Farmalogist; Mr Gordana Hašimbegović, PKS

dicinsku istoriju pacijenta, terapiju koju je propisao bilo kojidoktor, kao i kada je pacijent poslednji put podigao neki leki koji je to konkretno lek bio u pitanju, u slučaju da je propi-san po generičkom nazivu.

CENTRALNA BAZA PODATAKANajveći problem sa kojim su se u Estoniji suočili je bila ve-

lika količina podataka u centralnoj bazi, koju nisu dobro pred-videli i koja je usporavala sistem, što je i odložilo početak im-plementacije.

U centralnoj bazi podataka se nalazi spisak svih licenci-ranih apoteka, spisak svih licenciranih lekara i farmaceuta, kaoi spisak svih lekova sa kodovima, koji pored naziva, oblika idoze, sardži i veličinu pakovanja, referentnu cenu i status re-fundacije, tako da u zavisnosti od dijagnoze bolesti, uzrasta pa-cijenta i drugih kategorija zdravstvenog osiguranja, sistem samobračunava iznos participacije. Ovo je značajno smanjilo gre-ške kod obračuna participacije i broj zahteva za finansijkom

nadoknadom od strane lekara, na koju fond zdravstva ima pra-vo zbog pogrešno obračunate participacije. Uvođenjem ovogsistema lekari više nisu odgovorni za obračun participacije.

PROJEKAT E-ZDRAVSTVA ZNAČAJNOUNAPREDIO RAD

Farmaceuti u apotekama su zadovoljni uvođenjem elektron-skog propisivanja lekova na recept, jer više ne moraju da tuma-če različite rukopise, smanjena je količina podataka koju oni mo-raju da unesu u sistem i olakšana je izrada faktura prema fondu.

Pacijent može lek podići u bilo kojoj apoteci, a hroničnibolesnici mogu dobiti terapiju za do 6 meseci. Oni mogu do-biti recept i tako što će pozvati lekara telefonom. Na konfe-renciji je naveden primer pacijenta koji je lekaru elektronskimputem poslao fotografiju svog deteta koje je dobilo male bo-ginje i lekar je propisao terapiju, a da dete nije ni video.

Kako su predstavnici iz Estonije istakli, jedina mana ovogsistema je što ne možete da radite ako kod kuće ostavite svo-ju identifikacionu karticu.

Država je takođe zadovoljna uvođenjem elektronskog pro-pisivanja lekova na recept, jer su podaci koji se sada nalaze ucentralnoj bazi dobra osnova za razne analize i omogućava-ju da eventualne dalje reforme budu efikasne.

U planu je uvođenje medicinskih sredstava i neregistro-vanih lekova, kao i puna primena e-propisivanja lekova na re-cepta.

oktobar 2011. 29

»U projekat su bili uključeni: Ministarstvo za so-cijalna pitanja, Fond zdravstvenog osiguranjaEstonije, Grupacija veledrogerija Estonije,Grupacija apoteka Estonije i lekari.

Glavni grad: TalinPovršina (u km2) 45 226Broj stanovnika: 1 340 127Gustina naseljenosti (km2) 29,6Jezik estonijskiMoneta: Evro €BDP po glavi stanovnika: 23 100Broj veledrogerija sa potpunim asortimanom: 5Broj javnih apoteka: 477Broj bolničkih apoteka: 26

Republika Estonija – osnovni podaci

30 oktobar 2011.

KONGRESI

Više nego zanimljiva i bitno drugačija lokacija održava-nja ovogodišnjeg kongresa od onih u proteklim godinama tihoje nametala pitanje da li će se i sam kongres razlikovati od pret-hodnih. Po onome što smo mogli da čujemo i vidimo, ne zna-čajno, jer je već nekoliko godina unazad fokus farmaceutskestruke na globalnom nivou usmeren ka unapređenju kvalite-ta u svim segmentima rada farmaceuta - od industrije do bri-ge za pacijenta.

Bezbednost pacijenata i uloga farmaceuta u timu sa leka-rima i drugim zdravstvenim profesionalcima jeste oblast u ko-

joj je na kongresu bila prilika da se upoznamo sa istraživanji-ma farmaceuta u različitim oblastima rada kako iz razvijenihzemalja, Australije, Švedske, Engleske, tako i iz nerazvijenihkao što su Brazil, Meksiko, Saudijska Arabija. Za mene ličnobilo je interesantno istraživanje u Maleziji o značaju uključi-vanja farmaceuta u nacionalni program borbe protiv tuberku-loze, sa posebnom brigom za pacijente koji kao osnovnu bo-lest imaju dijabetes.

Sekcija za javne apoteke, prošle godine na kongresu u Li-sabonu u ”pre satelit” simpozijumu, obrađivala je nove biznis

HAJDERABAD–INDIJA

SVETSKI KONGRES FARMACEUTAOve godine 71. Svetski kongres farmaceuta u organizaciji FIP održan je u gradu Hyderabadu, prestonici

države Andra Pradesh u Indiji u periodu od 3. do 8. septembra. Kongres je otvorila predsednica Indije gospođaPatibha Devisingh Patil, koja je na taj način promovisala skup i istakla njegov veliki značaj za svetsku, ali i

indijsku stručnu farmaceutsku javnost. Kongresu je prisustvovalo više od 2000 registrovanih učesnika.

Piše: Vukica Kocić-Pešić

modele apoteka sa ciljem da se promovišu nove usluge u apo-tekama javnog tipa. Inovativni forum o biznis modelima u apo-tekama ove godine uključen je u redovan program kongresai planira se da sledeće godine u Amsterdamu bude završen ja-snim porukama farmaceutima da se bore za nove usluge u ja-vnim apotekama, koje će biti plaćene. Tokom dve sesije pri-kazani su održivi modeli finansiranja novih usluga u apote-kama, pre svega od strane samih korisnika.

Posebno je bilo interesantno istraživanje u Engleskoj kojeje organizovala vlada u saradnji sa Nacionalnim udruženjemfarmaceuta. Cilj istraživanja bio je da se izračuna cena farma-ceutske usluge u različitim tipovima apoteka. Formula je bilavrlo složena i obuhvaćeno je dvadeset sedam različitih krite-rijuma. Istraživanje je pokazalo da državu najmanje košta far-maceutska usluga u nezavisnim malim apotekama, što je obra-zloženo nemogućnošću evidencije svih troškova i aktivnostifarmaceuta, ali i smanjenjem troškova logistike, koji su indi-vidualnim apotekama najmanji. Farmaceutska usluga u indi-vidualnoj apoteci košta 2,68 funti, u manjim apotekama kojesu van lanca apoteka 2,85 funti, u apotekama koje su organi-zovane u lance 4,84 i u apotekama u supermarketima 3,20 fun-ti.

Na osnovu raspoloživih sredstava, broja apoteka i cene uslu-ge farmaceuta, vlada će doneti odluku o sklapanju ugovora sapojedinim apotekama.

Pošto se dugo bavim kvalitetom u apotekarstvu za meneznačajna sesija odnosila se na izgradnju bezbednije usluge uapotekama i alate koji se koriste za unapređenje usluge i bez-bednost pacijenata. U okviru ove sesije najupečatljiviji utisakostavilo je izlaganje koleginice iz Danske iz Udruženja za bez-bednost pacijenata, koja je govorila o postavljenim standar-dima za akreditaciju apoteka, koji su obavezni za sve apote-ke sa rokom od četiri godine za implementaciju!

Značajna promena od 1.1.2012. godine desiće se u Ho-

landiji, gde će farmaceuti biti plaćeni na osnovu usluge far-maceutske zdravstvene zaštite koju će pružati svojim korisni-cima u apotekama. Holandija je prva zemlja u Evropskoj uni-ji koja će uvesti ovakav sistem finansiranja apoteka. O nači-nu praćenja i evidentiranja postavljenih standarda za unapre-đenje kvaliteta i bezbednost pacijenata govorila je koleginicaiz udruženja farmaceuta. Posebno je značajno naglasiti da jeza uspostavljanje merenja usluge farmaceuta korišćen Dona-bedianov model, koji se zasniva na praćenju i merenju struk-ture, procesa i ishoda intervencije farmaceuta. Standardi su svr-stani u tri grupe: Prva grupa je razvijana u saradnji sa inspek-cijom i odnosi se na strukturu (prostor, oprema, kadar), Dru-gu grupu standarda definišu fondovi osiguranja. Standardi seodnose na sertifikovan sistem upravljanja kvalitetom u apo-teci, bezbedne lekove i farmakoterapiju i komplijansu. Trećagrupa standarda definisana je za korisnike/pacijente, odnosnomerenje njihovog zadovoljstva. Merenje svih standarda obez-beđeno je posredstvom informacionog sistema. Trenutno je upostupku izrada vodiča koji će pomoći farmaceutima da pri-menjuju standarde i da ih mere na adekvatan način.

Ovakav model finansiranja usluge farmaceutske zdrav-stvene zaštite jedinstven je i nadam se da ćemo na narednimkongresima moći da čujemo kakvi su rezultati i iskustva ko-lega iz Holandije. Na osnovu iskazanih rezultata apoteke ćese porediti, a prvih deset će država posebno finansijski sti-mulisati.

oktobar 2011. 31

»Hyderabad, je jedan od lepših indijskih gradova sa okoosam miliona stanovnika i značajno je manji u odnosuna Delhi ili Mombaj. Upravo ovde, veliki kontrast, inačeprisutan u svim gradovima Indije manje je primetan i gradodaje utisak moderne metropole sa delom grada u komese nalazio i sam kongresni centar. Veliki broj modernihzgrada u tom delu grada prilično se razlikuje od starogdela grada, poznatog i kao Charminar.Prepoznatljiv znak Hyderabada jeste statua Bude u je-zeru koju zovu Tank Bond. Na mene je najupečatljiviji uti-sak ostavio Salarjung muzej sa mnoštvom različitiheksponata i pritom veoma jednostavan. Kada vidite je-dinstven Hindu hram u belom mermeru Birla Mandir za-boravite ponekad neprijatno okruženje svakodnevnog ži-vota običnih ljudi u Indiji.Biti u Hyderabadu a ne otići u poznati Paradise Corneri ne probati Hyderabad biryni, njihovo poznato jelo, je kaoda niste ni bili u Hyderabadu. Moram priznati da sam uži-vala u indijskoj hrani koju sam probala od svetski poz-natog Quba bara u Delhiju do ručka na ulici sa vozačemtuk tuka. Na mene je Indija ostavila izuzetan utisak svo-jim prelepim hramovima, ali ostaje osećaj neprijatnostikada se sagleda način života običnih siromašnih ljudi

www.remescar.rs

Zarastanje rane se završava formiranjem ožiljka, koji nakon opsežnogremodelovanja, daje približnu (ali nikad istu) strukturu i funkciju, ko-ju je koža imala pre povrede.

Najvidljiviji tipovi ožiljaka su hipertofični i keloidni. Za njih je karakte-ristična dugotrajna i prekomerna proliferacija fibroblasta i nakuplja-nje kolagena (fibroza).

Ožiljci

Remescar je inovativni silikonski stik dizajniran za tretman starih i novih ožiljaka.Jedinstveni aplikator sa jakim aktivnim svojstvima ostavlja tanak, neprimetan polupropustljiv film koji ograničava kros-kontaminaciju, omo-gućava jednostavnu i brzu primenu i direktno delovanje aktivnih sastojaka na ožiljak.

Inovacija u tretmanu ožiljaka

Mehanizam dejstva1. Silikon

• HIDRATACIJAMehanizam dejstva silikona se zasniva naokluziji i hidrataciji ožiljnog tkiva. Međutim,stepen okluzije je od presudnog značaja zaefikasan tretman i on mora biti optimalan.Takođe, hidriranost kože može da moduli-še efekat keratinocita na fibroblaste u ko-ži i da tako smanji produkciju kolagena.Silikon ima vodeću ulogu u tretmanu oži-ljaka, jer za razliku od drugih preparata onomogućava okluziju optimalnog stepena ito na vrlo efikasan način. Silikonski film stva-ra polupropusnu barijeru koja omoguća-va koži da diše, a smanjuje gubitak vlageevaporacijom tako da je koža hidrirana.

Blago povećanje temperature kože podokluzijom, takođe može da utiče na pove-ćanje aktivnosti kolagenaze, enzima koji raz-građuje kolagen.

• ZAŠTITA Film koji se formira stvara mikrookruženjekoje pomaže u pružanju zaštite ožiljnog tki-va od spoljašnjih patogena, kao i hemijskihi fizičkih uticaja. Ovakvo okruženje omogu-ćava pravilnije formiranje kolagena.

Sve ovo dovodi do modulacije stvaranjakolagena i povećanja prokrvljenosti na tre-tiranom području, što je i potvrđeno intra-kutanom spektrofotometrijom. Pri tome si-likon ublažava simptome kao što su crve-nilo, preosetljivost, zatezanje i svrab kože.

2. UV zaštita – SPF 15

Ustanovljeno je da UV radijacija smanjuje brojćelija imunog sistema u koži pa i njenu spo-sobnost da reaguje na traumu što dovodi doodloženog zarastanja. Zbog toga se pridajeveliki značaj UV zaštiti kod postoperativnihpacijenata i u vezi sa tim je preporučljivo dase ožiljak štiti od UV zraka najmanje 6 me-seci.

Međutim, iako su UV-B zraci jedna od najštet-nijih komponenti sunčevog zračenja, UV-Azraci su odgovorni za brojne morfološke i bio-hemijske procese koji dovode do fotostare-nja kože. Zbog toga je jako važno da zašti-ta od sunca bude širokog spektra.

Remescar sadrži 2 TIPA UV FILTERA:1. Butil metoksidibenzoilmetan

(avobenzon) - jedan od najsnažnijihUV-A filtera, koji je odobren i nalazi sena evropskoj pozitivnoj listi.

2. Titan dioksid - jedan od najčešće kori-šćenih neorganskih UV-B filtera.

3. Polivinil pirolidon (PVP) /polivinil alkohol (PVA) i beta-glukan

U pitanju su supstance koje zahvaljujući ve-likoj molekularnoj masi ne prodiru kroz slo-jeve kože i imaju sposobnost da formirajuefikasan film, koji pruža koži zaštitu odspoljašnjih uticaja. Kombinacija sintetskih po-limera (PVP, PVA) i biološkog makromoleku-la (beta-glukana) daje odgovarajuća meha-nička svojstva filmu koji je biokompatibilansa kožom. Oni omogućavaju pravilno izba-lansiranu hidrataciju što ubrzava proceszarastanja rana i poboljšava funkcije kože,bez stvaranja preterano vlažnog okruženjakoje može da poveća rizik od bakterijske in-fekcije.

Polimerni film takođe poseduje svojstva kaošto su elastičnost, transparentnost i nizak ste-pen propuštanja vlage, a pri tome je i nepro-pusan za bakterije i lako se uklanja, neošte-ćujući obnovljenu kožu.

Proizvođač:Sylphar NV, Belgija

Nosilac dozvole:Adriatic Distribution d.o.o. Beograd, Ljubostinjska 2/C5, 11000 Beograd, Srbija

Broj rešenja: 515-02-0607-11-001 od 7.7.2011.info.serbia@adriaticbst.com

Ožiljak je fibrozno tkivo koje nastaje kao posledica biološkog procesa zarastanja povrede na koži ili na nekom drugom tkivu.

NOVO

OŽ

SMANJUJE VIDLJIVOST

STARIH I NOVIH ILJAKA

Remescar je inovativni silikonski stik za tretman ožilja-ka. Smanjuje vidljivost starih i novih ožiljaka koji su po-sledica povreda, operacija, opekotina, akni i strija.

Jedinstveni aplikator sa jakim aktivnim svojstvima ostavlja tanak, neprimetan film, koji podstiče zaceljivanje.

Može da se koristi na svim delovima lica i tela. Pogodan je i za tretman ožiljaka kod dece starije od godinu dana.

Broj rešenja: 515-02-0607-11-001

Samo za stručnu javnost www.remescar.rs

U APOTEKAMA

SRB.

23.P.

C.V3

.11.

09.

© 2

011

Adria

tic B

ST d

.o.o

.

Des

ign:

LO

GO

LOG

A

34 oktobar 2011.

REPORTAŽA

Znali smo da se Republika Indija sastoji iz 28 država u ko-jima se govori čak 23 različita jezika sa gotovo 300 dijaleka-ta, u šta smo se neposredno po sletanju i uverili. Na aerodro-mu su nas sačekali nasmejani i izuzetno gostoljubivi vodiči,ali bez obzira na to što je engleski jedan od službenih jezikau ovoj zemlji, povremeno ih je, da li zbog visoke temperatu-re od 40ºC, velike vlažnosti od 93%, ili subjektivnog osećajada nam nedostaje kiseonika, bilo veoma teško razumeti. Ipaku Indiji, slike uglavnom govore više od reči.

INDIJA – ZEMLJA KONTRASTAPrvi kontakt sa svakodnevnim životom u Indiji usledio je veo-ma brzo.Vožnja rikšama kroz lokalnu pijacu naterala nas je dapoverujemo u inače fascinantnu činjenicu da prema poslednjempopisu stanovništva iz 2011. godine u Indiji živi 1,2 milijar-de stanovnika, sto čini gotovo petinu svetske populacije. Me-đutim, iako se na listi najbogatijih ljudi na svetu, nalazi višeod 30 milijardera iz Indije, čak 70% stanovništva je siroma-šno, a gotovo polovina njih ima mesečne prihode od samo 11

KONGRES FARMACEUTA U KOLEVCI CIVILIZACIJE

INDIJA – ZEMLJA RAZNOLIKOSTIPripreme za taj daleki put počele su nekoliko meseci pre polaska sa željom da kolegama iz celog sveta

predstavimo rezultate naših različitih istraživanja iz svakodnevne prakse, kao i željom da se upoznamo sanjihovim problemima i dostignućima iz oblasti farmacije, a usput i upoznamo ovu mističnu zemlju o kojoj smopuno toga čuli. Međutim, koliko god da smo se dobro informisali pred put, ipak smo ostali zatečeni onim što smo

tamo videli i doživeli.

Piše: dipl. ph. spec. Snežana Živanović, Apoteka Užice

dolara. U starom delu grada milijardere nismo videli, ali zatojesmo, hotele za 1 dolar, prosjake, uporne prodavce najrazno-vrsnijeg nakita, knjiga i tekstila, osetili mirise vlage, jasminai karija iz preteče “fast food” restorana, gde na licu mesta iz ka-veza odaberete svežu piletinu, koju vam ljubazni prodavci nalicu mesta spreme i serviraju.

U Indiji se kao i u Britaniji vozi levom stranom, ali zapra-vo vozi se i desno i levo i kroz sredinu i jedini je cilj da se kre-ćete unapred. Svi trube, svi učestvuju u svemu, opominju, pre-tiču s bilo koje strane, ali nema nerviranja. Uprkos stalnom hao-su, uprkos očajnom stanju puteva i šarolikoj skupini učesni-ka – od pešaka, automobila, kamiona, autobusa, motora i tuk-tukova, do krava, a povremeno i kamila, ceo se proces na našusreću odvijao bez ikakvih incidenata.

Na putu do Hajderabada zastali smo u Jaipuru, gradu poz-natom po roze fasadama, tvrđavi Amber, Palati ogledala... Bezobzira na sva prirodna bogatstva i plodnu zemlju, kao i po-datak da se čak polovina stanovništva koja živi u ruralnim po-dručjima bavi poljoprivredom, Indija je još uvek zemlja glad-nih. Sa jedne strane glad i nemaština, a sa druge podaci da seu Indiji beleži najbrži razvoj u oblasti kako hemijske tako i far-maceutske industrije.

Posle napornih i čudesnih dana provedenih u putu krozsevernu Indiju, stigli smo u Hyderabad. Ovaj grad podseća na

evropske prestonice: moderne zgrade, uređene ulice, blistavitržni centri i veliki broj škola i univerziteta.

TOPAO DOČEK DOMAĆINAU kongresnom centru dočekali su nas ljubazni domaćini, stu-denti farmacije, kao i kolege iz Udruženja farmaceuta Indi-je. Kroz prijatan razgovor i šetnju po kongresnom centru upoz-nali su nas sa sistemom obrazovanja i farmaceutske prakse unjihovoj zemlji. Iako su Indijski zakoni, propisi i socijalni pro-grami među najboljima u svetu, njihova implementacija u pra-ksi ponekad se čini kao “Sizifov posao”. U naporima da se sma-nji broj nepismenih koji se kreće od 28% do čak 34%, drža-va je obezbedila besplatno osnovno školovanje, besplatne udžbe-nike i jedan besplatan obrok u školama. Dalje usavršavanje seobavlja kako na privatnim, tako i na državnim univerzitetima,sa velikim razlikama kako u organizaciji i kvalitetu nastave,tako i u cenama. Sam program obrazovanja farmaceuta je od2006 godine najsličniji našem. Nakon petogodišnjih studijamladi farmaceuti se opredeljuju za rad u javnim ili bolničkimapotekama, odnosno nastavljaju da se bave naučno-istraživa-čkim radom na matičnim univerzitetima ili u savremenim la-boratorijama farmaceutskih kompanija i fabrika.

Kao i u Srbiji, za rad u javnim apotekama neophodno jeposedovanje licence za rad. Činjenica da u Indiji ne postoje

oktobar 2011. 35

državne apoteke, niti uopšte besplatni sistem socijalnogzdravstvenog osiguranja, dodatno doprinosi značajnoj ulozifarmaceuta i apoteke kao najdostupnije zdravstvene ustano-ve. A biti farmaceut u Indiji, zemlji u kojoj su još uvek u ve-likom procentu prisutne bolesti o kojima se u ostalim delo-vima sveta može pročitati samo u stručnoj literaturi, nije ni-malo lak posao. Na samom kongresu kolege iz prakse su nampredstavile sve probleme sa kojima se susreću pri implemen-taciji Dobre apotekarske prakse u različitim tipovima apote-ka, klasičnim apotekama, ajurveda i homeopatskim apoteka-ma. Slušajući i gledajući naše usmene i poster prezentacije, iskre-no su nam se divili u želji da i oni u što skorijem roku, nakonprevazilaženja elementarnih problema, počnu da sprovode ta-kve vrste istraživanja u svojoj praksi.

SRPSKI FARMACEUTI ZAPAŽENIKao jedna relativno mala zemlja, kakva je Srbija, ove go-

dine se možemo pohvaliti sa čak 15 poster i jednom usmenomprezentacijom, kojima smo se stručnoj javnosti predstavili nakongresu.

Kolege iz celog sveta mogle su se upoznati sa izuzetno za-nimljivim rezultatima istraživanja prezentovanih poster pre-zentacijama:

• uloga i mogući uticaj kliničkih farmaceuta na raciona-lnu potrošnju antibiotika u Kliničkom centru Srbije,

• rezultati farmakoekonomske analize tima kliničkih far-maceuta iz Univerzitetske bolnice Narodni front iz Beogra-

da, kao i kolega iz Kliničkog centra Vojvodine i specijalne bol-nice “Dr Slavoljub Bakalović” iz Vršca,

• poboljšanje kvaliteta usluge nakon implementacije ISO9001 u javnim apotekama Srbije - Vukica Kocić Pešić,

• rezultati iz oblasti toksikologije Zavoda za toksikologi-ju “Akademik Danilo Soldatović” Farmaceutskog fakulteta izBeograda,

• opravdanost propisivačkih navika lekara i primene an-tibiotika i NAIL u primarnoj zdravstvenoj zaštiti - ApotekaNovi Sad,

• istraživanje iz oblasti stabilnosti magistralnih preparata- Apoteka Sombor,

• stepen adherence kod pacijenata koji boluju od osteopo-roze - Apoteka Lekovita Mladenovac,

• poštovanje preporuka farmaceuta i lekara pri primeni in-sulina - Apoteka Kraljevo,

• rezultati istraživanja o kvalitetu stručnog rada farmaceu-ta i proveri stepena komlianse kod gerijatrijskih pacijenata sahroničnom terapijom – Apoteka Užice (usmena prezentacija).

I dok smo prolazili poslednju rigoroznu carinsku kontro-lu, još jednom smo razmenili poglede zahvalnosti sa svojimdomaćinima koji su učinili da ovo putovanje ostane utisnutou našim sećanjima. A crvena tačka koju su utisnuli na našimčelima i u našim srcima uvek će nas podsećati da bez obzirana veličinu problema sa kojima ćemo se sretati, kanalisanjempozitivne energije uz obavezan osmeh svaki problem posta-je rešiv, a svaka prepreka stepenik do sigurnog uspeha.

REPORTAŽA // INDIJA – ZEMLJA RAZNOLIKOSTI

36 oktobar 2011.

1. ŠTA JE DISPEPSIJA?Dispepsija je širok pojam u gastroenterologiji i jedan od vrlo če-

stih razloga zbog kojih se pojedinci odlučuju na samolečenje. Radise o grupi simptoma koji mogu biti: nelagoda u gornjem dijelu ab-domena, gorušica, bol iza grudne kosti, bol u gornjem delu trbuha,mučnina, povraćanje, nadutost, rana sitost (osjećaj punoće), obil-no podrigivanje, regurgitacija ili anoreksija (gubitak apetita).

2. KOJE BOLESTI DOVODE DO DISPEPSIJE ?Najčešće bolesti koje uzrokuju dispepsiju su: gastroezofageal-

na refluksna bolest (GERB) i peptički ulkus (želučani ili duodenalni).Nešto ređi uzrok nastanka dispepsije su bolesti žučnih puteva, te bo-lesti pankreasa (žučni kamenci, hronična upala pankreasa i sl.).

3. ŠTA JE ULKUSNA BOLEST?Ulkusna bolest se karakteriše ograničenim dubljim ošteće-

njem sluznice digestivnog trakta. Najčešće se javlja u želucu ili dva-nestopalačnom crevu (početnom delu tankog creva). Javlja se u 5do 10 posto opšte populacije. Najčešći uzrok ulkusne bolesti je in-fekcija Helicobacterom pylori ili uzimanjem nesteroidnih antireumat-skih lekova (NSAIL). Iako bolesnici s ulkusnom bolešću mogu imatičitav niz simptoma najčešća je bol u gornjem dijelu trbuha. Više odpolovine bolesnika budi se noću zbog bolova. Najčešće komplika-cije bolesti su krvarenja.

S obzirom na etiologiju bolesti, lečenje ulkusne bolesti sprovo-di se kombinacijom antiulkusnog leka i dva antibiotika uz prethodnodokazivanje infekcije na Helicobater pylori.

4. ŠTA JE GERB?Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

je patološko stanje uzrokovano refluksom(vraćanjem) želučanog sadržaja u jednjak.Kod velikog broja bolesnika (do 50 %)GERB se manifestuje samo subjektiv-nim simptomima koji značajno utiču nakvalitet života bolesnika, dok endo-skopskim pregledima (npr. gastro-skopija) nije moguće naći patološkaoštećenja sluznice jednjaka. U tom slu-čaju govorimo o funkcionalnom po-remećaju (endoskopski negativanili ne-erozivni GERB).

Ukoliko refluks želučanog sadr-žaja uzrokuje i oštećenje sluznice je-dnjaka govorimo o GERB-u praćenimorganskim promenama jednjaka(endoskopski pozitivan ili erozi-vni GERB).

Kod bolesnika s dugotraj-nim, čestim i težim oblikom bo-lesti može doći i do razvoja ade-nokarcinoma jednjaka.

5. MOŽE LI SE NA OSNOVU SIMPTOMA POSTAVITI DIJAGNOZA BO-LESTI KOJA UZROKUJE DISPEPSIJU?

Na osnovu prisutnih simptoma vrlo je teško postaviti pouzdanudijagnozu bolesti koja je uzrok dispepsiji. To je zbog toga što se raz-ličite bolesti mogu klinički manifestovati istim simptomima koji suu pravilu nedovoljno specifični i često se preklapaju. S obzirom daje gorušica dominantan simptom GERB-a, GERB je ujedno i jedini uzrokdispepsije koji je sa velikom pouzdanošću, moguće dijagnostikova-ti na temelju simptoma. 6. KOLIKO LJUDI PATI OD GERB-A?

GERB je bolest razvijenog zapadnog sveta dok je u nerazvijenimzemljama slabije prisutna. Zadnjih godina zabležen je značajan po-rast obolelih koji gotovo da doseže razmere epidemije. Smatra se dačak 20-40% inače zdrave populacije zapadnih zemalja ima povre-mene simptome GERB-a, a čak 7-10% populacije ima gorušicu, ina-če vodeći simptom GERB-a, svaki dan.

7. ZAŠTO NASTAJE GERB?GERB nastaje zbog smanjenog napetosti donjeg sfinktera jednja-

ka, mišićnog prstena koji sprečava vraćanje želučanog sadržaja u je-dnjak. Stoga dolazi do učestalih i produženih epizoda refluksa že-lučanog sadržaja u donji deo jednjaka, što može dovesti do ošteće-nja jednjaka i/ili pojave simptoma. Drugi uzroci nastanka GERB-a mogubiti usporeno pražnjenje želuca, poremećeno pražnjenje jednjaka,prekomerno lučenje želučane kiseline i hijatusna hernija.

8. KOJI SU KLINIČKI SIMPTOMI I ZNAKOVI GERB-A?U više od 75% bolesnika s GERB-om u kliničkoj slici dominantan

je simptom gorušica. Vrlo je često udružena s regurgitacijom. Dis-pepsija u kojoj dominira gorušica obično je dovoljna za dijagnozu GERB-

a. Simptomi se u pravilu povuku nakon terapije antacidima, odno-sno primenom lekova koji smanjuju lučenje želučane kiseline kao

što su H2 antagonisti ili inhibitori protonske pumpe. Nažalost če-sti su recidivi bolesti.

U neuobičajene simptome i znakove bolesti koji mogu bitiposledica refluksa želudačnog sadržaja ubrajamoastmu, udisanje želučanog sadržaja, bol u prsima,

hroničnu upalu glasnih žica, hronični kašalj, promuklost,erozija zuba, pojačano lučenje sline i štucanje.

Uobičajeni simptomi•gorušica

•regurgitacijaNeuobičajeni simptomi

•astma•udisanje želučanog sadržaja - aspiracija•bol iza grudne kosti•hronična upala glasnica•hronični kašalj i napadaji kašlja•promuklost•erozije zuba•pojačano lučenje sline•štucanje

ZDRAVSTVENI VODIČ

KRATKI VODIČ KROZ ŽELUDAČNE PROBLEME

oktobar 2011. 37

9. ŠTA JE GORUŠICA ?Gorušica je osećaj žarenja (gorenja, pečenja) koji se širi iz želu-

ca ili donjeg dela grudi prema vratu. Ona je često provocirana kon-zumiranjem određene vrste hrane, saginjanjem, napinjanjem ili le-žanjem.

Gorušica je dominantan simptom GERB-a. Vrlo je često udruže-na sa regurgitacijom (vraćanjem želučanog sadržaja u jednjak).

Procenjuje se da se u 20 do 40 posto populacije povremeno jav-ljaju simptomi gorušice, dok se u 7 do 10 posto oni javljaju dnevno,a 15 posto mesečno. Samo 25 do 30 posto populacije koja pati odtegoba gorušice koristi neki antacid.

9A. ŠTA JE REGURGITACIJA?Regurgitacija je vraćanje želučanog sadržaja u jednjak i često je

udružena s neugodnim ukusom gorčine u ustima. Najčešće se jav-lja nakon obilnog obroka i obično se događa u ležećem položaju.

10. KOJE BOLESTI MOGU BITI POVEZANE S GERB-OM?GERB se najčešće javlja kao zasebna bolest, ali u pozadini

mogu biti bolesti i stanja kod kojih je povišen pritisak unutar trbu-šne šupljine kao što su debljina i trudnoća, zatim bolesti kod kojih jeotežano i produženo pražnjenje jednjaka i želuca (šećerna bolest, duo-denalni ulkus, karcinom želuca i jednjaka, autoimune bolesti i sl.). Ta-kođe upotreba nekih lekova kod srčanih bolesnika (na primer., ni-trati, antagonisti kalcijuma koji smanjuju pritisak donjeg sfinktera je-dnjaka) ili nesteroidnih antireumatika kod reumatoloških bolesti mogudovesti do GERB-a.

11. KAKO BOLESNIK SA GERB-OM SAM SEBI MOŽE POMOĆI?Kliničko iskustvo sugeriše da kod osoba s blagim simptomima,

promene životnih navika mogu pomoći u rešavanju tegoba. Tu ubra-jamo:

• izbjegavati obroke 2-3 sata pre spavanja, • izbegavati obilne obroke i pijenje većih količina tečnosti, • izbegavati hranu odnosno namirnice za koje na temelju ličnog

iskustva bolesnik zna da pogoršavaju njegove tegobe (začinje-na i masna hrana, čokolada, luk, sok od narandže...),

• spavati s podignutim uzglavljem kreveta, • smanjiti pušenje, pijenje alkohola, kafe i gazira-

nih pića, • izbegavati tesnu odeću, • smanjiti prekomernu telesnu težinu, • ne vežbati neposredno nakon obroka, • izbegavati podizanje težih tereta, sagi-

njanje i dugotrajno savijanje pri obavlja-nju poslova,

• izbegavati lekove koji smanjuju napetostdonjeg sfinktera jednjaka, usporavaju pražnje-nje želuca (nitrati, teofilin, antiholinergici,oralni kontraceptivi, blokatori kalcijumskihkanala) ili mogu ošteti sluznicu jednjaka (ace-tilsalicilna kiselina, nesteroidni antireuma-tici).

12. KOME LEKAR MOŽE ODREDITI TERAPIJU?Osobe koje se dolaze kod lekara pi-

tajući za savet, u pravilu imaju blaže, po-vremene tegobe ili tegobe koje suprisutne tek kraće vreme. U ovim slu-čajevima, lekar će u razgovoru s bole-snikom razlikovati simptome koji su

pogodni za samolečenje, od onih koji zahtevaju lečenje pod kontro-lom lekara. Za bolesnike sa blažim i povremenim tegobama i tego-bama koje su prisutne tek kraće vreme preporučiće simptomatskoliječenje lekovima koji se nalaze u slobodnoj prodaji (over thecounter/OTC) i dati preporuke za promenu životnih navika (ukolikoje potrebno).

13. KADA SE BOLESNIK MORA JAVITI LEKARU NA DALJU OBRADU?Postoje simptomi koji upućuju na teži oblik bolesti i zahtijevaju

detaljniju obradu od strane lekara. Stoga je u sledećim slučajevimapotrebno se obratiti lekaru.

• učestale tegobe (više od 2 dana u nedelji) • ozbiljne tegobe (utiču na normalno obavljanje životnih aktiv-

nosti) • tegobe koje ne prolaze usprkos terapiji • tegobe koje se učestalo ponavljaju • postojanje alarmantnih simptomima ( jaka bol koja bitno uti-

če na kvalitet života, krvarenje iz probavnog trakta - povraća-nje krvi ili stolica crne boje, anemija, učestalo povraćanje, zna-čajan gubitak tjelesne težine, otežano i bolno gutanje hrane,palpatorni nalaz opipljive mase u trbuhu)

• postojanje neuobičajenih simptomima (astma, udisanje želu-čanog sadržaja – aspiracija, bol iza grudne kosti, hronična upa-la glasnih žica, hronični kašalj i napadi kašlja, promuklost, ero-zija zuba, pojačano lučenje sline, štucanje)

• stariji bolesnici (više od 50 godina) kod kojih se prvi put javlja-ju značajnije tegobe

Alarmantni simptomi• jak bol koji bitno utiče na kvalitet života• krvarenje iz digestivnog trakta (povraćanje krvi, stolica crne

boje)• anemija• učestalo povraćanje• značajan gubitak tjelesne težine• otežano i bolno gutanje hrane

• palpatorni nalaz opipljive mase u trbuhu

14. ŠTA SU ANTACIDI?Antacidi su lekovi koji neutralšu želudačnu kiseli-

nu i na taj način povišuju pH u želucu te povećavajunapetost donjeg sfinktera jednjaka. Delovanje an-tacida nastupa vrlo brzo, ali je kraćeg trajanja, pa suprikladniji za lečenje onih bolesnika kod kojih je po-

trebno postići trenutni efekat. An-tacidi se mogu uzimati nekoliko puta

tokom dana (4-6 puta), sve do nestan-ka tegoba (ili najduže do dve nedelje).

15. GASTALGastal je često korišteni antacid.

Povećanu kiselost želučanog sokasmanjuje do fizioloških vrednosti (pH

3-5) omogućujući normalan pro-ces varenja bez naknadne hiperse-krecije. Antacidno delovanje na-stupa odmah nakon upotrebe, a tra-je dva do tri sata. Ukus mu je blag,napepermint,i tablete treba polako ra-stapati u ustima, a ne gutati cele.

Dr Branislav Avdalović

ZDRAVSTVENI VODIČ / KRATKI VODIČ KROZ ŽELUDAČNE PROBLEME

38 oktobar 2011.

40 oktobar 2011.

REPORTAŽA

PRIVATNA ROBNA MARKA (PRIVATE LABEL) –»BREND« KOJI JE U PORASTUViše od 26 godina PLMA (Udruženje proizvođača privatnihrobnih marki) organizuje internacionalni izložbeni sajam »Svetprivatnih robnih marki«, koji spaja proizvođače i prodavce (naj-veće trgovinske lance) sa ciljem da se stvore kontakti, promo-višu ideje i novi proizvodi. Proizvođači svoj interes u učešćuna sajmu nalaze u predstavljanju svojih proizvoda čitavom sve-tu, dok prodavci, koji posete sajam, žele da svojim brendom

zauzmu što jaču poziciju u međunarodnoj trgovini. Nekada su samo prodavci prehrambenih proizvoda, na

proizvode stavljali naziv svoje robne marke, sada je ovaj vid pla-siranja proizvoda vezan za sve vrste robe (kozmetiku, dijete-tiku, garderobu, nameštaj...). Svi oni teže da pomoću svojihmarki stvaraju konkurentsku prednost i jedinstvenost i takopovećaju lojalnost kupaca, a time i profitabilnost. Zemlje li-deri u prodaji privatnih robnih marki u Evropi jesu: Francu-ska, Nemačka, Španija, Holandija i Belgija. Ali trend proda-

ESENSA NA MEĐUNARODNOJ IZLOŽBI

»SVET PRIVATNIH ROBNIH MARKI«Još uvek nedovoljno zastupljene na tržištu Srbije, ali veliki trend u Evropi i svetu, privatne robne marke

(private label) predstavljaju način da potrošači izaberu najbolji kvalitet po najpovoljnijim cenama.

Piše: Ivana Nikolić

je robe pod privatnom robnom markom, širi se sve brže i stru-čnjaci iz oblasti prodaje prognoziraju ovoj robi sve većiuspeh i bolju prodaju u budućnosti.

Danas, kada svest potrošača uz medije i putovanja posta-je sve veća, kada potrošač zahteva da za svoj novac dobije pra-vi kvalitet, potreba tržišta nikada nije bila veća za naprednimidejama i novim proizvodima.

Ovaj trodnevni sajam predstavlja pravo mesto da se na-pravi prvi korak u saradnji svihkompanija (proizvođača i kupa-ca) koji žele da se šire, napredu-ju i koji poštuju potrebe svojihkorisnika i žele da im ponudesamo najbolje.

U maju 2011, sajam je odr-žan u RAI izložbenom centru,u Amsterdamu, izložbenomprostoru koji se smatra jednimod najboljih na Svetu. Na saj-mu je bilo više od 3 600 izlož-benih štandova, nastupili suproizvođači iz 70 zemalja, a ceoprostor je bio izdeljen na 42 na-cionalna i regionalna paviljona.

ESENSA MEĐUIZLAGAČIMA IZ SRBIJEAgencija za strana ulaganja ipromociju izvoza Srbije (SIE-PA) organizovala je nastup sr-pskih firmi na ovom najznačaj-nijem svetskom sajmu robnihmarki. Od velikog broja proiz-vodnih kompanija iz Srbije,zainteresovanih da učestvuju na ovom prestižnom sajmu, oda-brano je 9 proizvođača koji su na zajedničkom štandu pred-stavili bogat proizvodni program. Jedna od njih bila je i Esen-sa.

Esensa je na sajmu predstavila deo svog proizvodnog pro-grama. Na štandu Srbije, u prelepoj hali izložbenog centra RAI,uz brojne svetski poznate proizvode, našli su se izloženi: Ma-risoli, Farmazoik sirupi, Beogradski melem, Salvi, Protect ci-met i mnogi drugi. Kao i svi koji se predstavljaju u nekoj zanjih novoj oblasti, tako je i Esensa u Amsterdam krenula savelikim ambicijama i ciljem da i značajni svetski prodavci pre-poznaju kvalitet njenih proizvoda i izraze želju za budućomsaradnjom. Iznad svih očekivanja interesovanje za Esensinim

proizvodnim programom bilo je veliko. Najveći broj proda-vaca (predstavnika velikih prodajnih lanaca) i proizvođača kojižele da šire svoj proizvodni asortiman i ponudu, bilo je zain-teresovano za Marisol sprej rastvore za nos, biljne sirupe zadecu iz kolekcije Farmazoik, Adult biljne sirupe bez šećera,proizvode sa ekstraktima brusnice, prirodne meleme za kožu.Više od mesec dana pre samog početka sajma, na zvaničnomsajtu PLMA, bila su objavljena imena kompanija učesnika, tako

su svi posetioci na sajam došliinformisani o izlagačima i nji-hovoj ponudi. Veoma veliko za-dovoljstvo za predstavnikeEsense na štandu, bilo je to štosu potencijalni saradnici prila-zili sa mapom celog sajma nakojoj je bio zaokružen štandEsense. To su bili predstavni-ci kompanija, koji su odmahnakon objave učesnika pregle-dali njihove sajtove i prepozna-li svoje interese.

NAŠ MOTO SU PRIRODAI ZDRAVLJENakon uspešnog predstavljanjana sajmu u Moskvi, februaraove godine, sledeći korak Esen-se bio je upravo predstavitisvoj program i na »Zapadu«,ispratiti kako to rade proizvo-đači iz najrazvijenijih zemaljasveta, predstaviti svoje proizvo-de velikim kupcima, uspostavi-ti kontakte. Esensa je na sajam

»Svet privatnih robnih marki« otišla sa brojnim pitanjima: Dali ona u najbližoj budućnosti može stati »rame uz rame« sa zna-čajnim svetskim proizvođačkim kompanijama? Kako bi sastav,namene i izgled njenih proizvoda bili prihvaćeni u razvijenimzemljama zapadne Evrope? Da li u tim zemljama postoji po-treba za tradicionalnim formulacijama koje Esensa nudi u svo-jim proizvodima? Da li bi jaki evropski maloprodajni lanci že-leli da stave svoje ime na Esensine proizvode? Brojni uspo-stavljeni kontakti, nastavljena komunikacija nakon sajma, odr-žani sastanci i započeta saradnja najbolji su odgovor na sva ovapitanja. Da.

Na sajam je otišla sa parolom »Esensa je izabrala prirodui zdravlje, a Vi izaberite Esensu«... izabrali su je!

oktobar 2011. 41

»Izabrani da brane boje Srbije

Ove godine Srbija je imala status počasne zemlje na 76.Međunarodnom opštem sajmu u Solunu (T.I.F.) koji seodržao od 10. do 18. septembra 2011. T.I.F. je najvećasajams ka manifestacija u Grčkoj i jedna od najvećihsajamskih izložbi jugoistočne Evrope koju poseti višeod 200 000 posetilaca. Sa ciljem kontinuiranog pred -stavljanja srpske izvozne ponude na grčkom tržištu,ovaj sajamski nastup organizovale su Privredna komoraSrbije i Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstvai vodoprivrede. Po treći put 2011. godine Esensa je bilajedna od odabranih kompanija iz Srbije koja je nanajznačajnijim evropskim i svetskim sajmovima, veomauspešno predstavila svoj proizvodni program.

42 oktobar 2011.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE

»Još 2006. godine Klinički centar formirao je Odbor za bez-bednost i zdravlje na radu, koji nadzire rad i koordinira radposebnih organizacionih jedinica – Odeljenja za bezbednosti zdravlje na radu i Odsek za ekologiju u zdravstvu, zaduže-nih za otklanjanje potencijalnih uzroka profesionalnih bole-sti, povreda na radu i ostalih štetnih i neprihvatljivih uzroč-nika eventualnih opasnosti po rad i zdravlje zaposlenih kao izaštitu životne sredine« – saznajemo od gospodina Mijovića.

STRATEGIJA RAZVOJA KLINIČKOG CENTRA SRBIJE»Dolaskom na mesto direktora Kliničkog centra, Doc. dr Đor-đa Bajeca, dodatno je pojačana aktivnost na polju prevencije ipredostrožnosti, a posebno potreba da se intenziviraju sve ak-tivnosti koje doprinose jačanju svesti o značaju stvaranja bezbed-nih uslova za rad i zaštiti životne sredine, a koje doprinose po-dizanju kvaliteta rada i to sprečavanjem, kontrolom, smanjiva-njem i sanacijom svih oblika eventualnog zagađivanja životnesredine, kao i same činjenice da bezbedan i zdrav rad zaposle-nih ne smeju da imaju alternativu« – ističe naš sagovornik.

STRUČNA I PROFESIONALNA OBUKAZAPOSLENIH »Odeljenje za bezbednost i zdravlje na radu kadrovski je vr-hunski osposobljeno, i to zapošljavanjem doktora specijali-

ste medicine rada, inženjera zaštite na radu kao i socijalnogradnika, te drugih saradnika profesionalno orijentisanih nasprovođenje svih neophodnih mera bezbednosti i zdravlja naradu kao i drugih zahteva sistema upravljanja zaštitom živo-tne sredine, a naročito preventivnim merama« – kaže Mijo-vić i dalje objašnjava - »Dodatno, posebna pažnja se pokla-nja kvalitetnom obučavanju zaposlenih i izradi radnih uput-stava, koja sadrže sve neophodne informacije u vezi sa iden-tifikacijom opasnosti, merama prve pomoći, merama protivpaljenja, prosipanja, uslovima rukovanja i skladištenja naro-čito opasnih materija, merama lične zaštite, sa podacima o otro-vnosti, uslovima za uklanjanje, i svim ostalim informacijamakoje mogu biti od značaja za bezbedno rukovanje i zdravljeradnika, i sa kojima su svi zaposolni dužni da se upoznaju prepreduzimanja bilo kakavih aktivnosti« naglašava naš sagovor-nik.

KLINIČKI CENTAR SRBIJE U PRETHODNE DVEGODINE DONOŠENJEM ODGOVARAJUĆIH AKATAPROŠAO KROZ RESTRUKTUIRANJE I DOBIO NOVPRAVILNIK O UNUTRAŠNOJ ORGANIZACIJI INAČINU RADA»U toku je i izrada novog Akta o proceni rizika koji sadrži opisprocesa rada sa procenom rizika, tj sistematskim evidentira-njem i procenjivanjem svih faktora koji mogu uzrokovati na-

KLINIČKI CENTAR SRBIJE

PUT U BEZBEDAN RAD ZAPOSLENIH

Klinički centar Srbije, sa ukupno 24 klinike i 7.800 zaposlenih vodeća je zdravstvena ustanova tercijarnognivoa zdravstvene zaštite u Srbiji, koja je za jedan od svojih osnovih ciljeva postavila sprovođenje i

unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, ali i pacijenata, posetilaca i, (kao nastavno – naučnabaza Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu) studenata medicine. Sa tim ciljem preduzete su brojne

aktivnosti koje treba da obezbede optimalne uslove za rad, vrlo bliske nivou uslova koji postoje u zdravstvenimustanovama Evropske unije. O svemu navedenom razgovarali smo sa Vladislavom Mijovićem, dipl.

pravnikom i predsednikom odbora za bezbednost i zdravlje na radu Kliničkog centra Srbije.

Tekst: Jelena Mlinarević

stanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utrv-đivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanjaili smanjenja rizika« – objašnjava naš sagovornik i dodaje -»Sama ide