Ha Džun ČangEKONOMIJA: UPUTSTVO ZA UPOTREBU

Ha Džun Čang

Ekonomija: uputstvo

za upotrebu

Beograd, 2019

Ekonomija: uputstvo za upotrebuHa Džun Čang

Naslov originala:Economics: The User’s GuideHa-Joon Chang

Copyright© 2014 by Ha-Joon ChangCopyright© za srpski jezik Mali vrt

Edicija: Do(nosi)

Urednik:Ljiljana Nedeljković

Preveli s engleskog:Dr Marko Đogo Dr Nenad Pandurević

Lektor:Snežana Bisenić

Korektor:Mira Savić

Grafičko oblikovanje:Aleksandar Petrović

Izdavač:Mali vrtHeroja Milana Tepića 2111040 BeogradEmail: malivrt@gmail.com

Štampa:Standard 2Tiraž: 1000

Beograd, 2019

Po sv e ć e n o m o j i m ro d i t e l j i m a

Sadržaj

IZRAZI ZAHVALNOSTI 9

PROLOG 11Zašto bismo se uopšte opterećivali ekonomijom? ZAŠTO TREBA DA JE UČIMO?

KRATKI PREDAH I 17Kako čitati ovu knjigu

PRVI DEO

NAVIKAVANJE NA EKONOMIJU

POGLAVLJE 1 19Život, vaseljena i sve ostaloŠTA JE EKONOMIJA?

POGLAVLJE 2 29Od čiode do diodeKAPITALIZAM 1776. I 2014. GODINE

POGLAVLJE 3 41Kako smo dospeli ovde? KRATKA ISTORIJA KAPITALIZMA

POGLAVLJE 4 87Neka cveta stotinu cvetovaKAKO SE „BAVITI“ EKONOMIJOM

POGLAVLJE 5 129Dramatis personaeKO SU EKONOMSKI AKTERI?

KRATKI PREDAH II 151Idemo dalje…

DRUGI DEO

KORIŠĆENJE

POGLAVLJE 6 153Koliki želite da bude? REZULTAT, DOHODAK, STEPEN SREĆE

POGLAVLJE 7 175Kako napreduje vaša bašta?SVET PROIZVODNJE

POGLAVLJE 8 203Finansijski problemi u fiducijarnoj banci „Vernost“

POGLAVLJE 9 233Nek komšiji crkne krava NEJEDNAKOST I SIROMAŠTVO

POGLAVLJE 10 255Poznavao sam neke ljude koji su imali posaoRAD I NEZAPOSLENOST

POGLAVLJE 11 279Levijatan ili kralj filozof?ULOGA DRŽAVE

POGLAVLJE 12 299„Sve stvari u preteranom obilju“MEĐUNARODNA DIMENZIJA

EPILOG 333Šta sad?KAKO MOŽEMO ISKORISTITI EKONOMIJU DA UNAPREDIMO PRIVREDU?

NAPOMENE 343

9

I Z R A Z I Z A H VA L N O S T I

Ideju da napišem uvod u ekonomiju koji će biti pristupačan najširoj publici prvi je izneo moj tadašnji urednik u izdavačkoj kući Pengvin (Penguin), Vil Gudlad (Will Goodlad) u jesen 2011. godine. Nakon toga se Vil okrenuo drugim poslovima, ali je ipak znatno doprineo koncipiranju i pisanju ove knjige, čak i dok je prolazio kroz intenzivnu fazu pokretanja svog novog poslovnog poduhvata.

Ova knjiga ne bi bila napisana bez moje urednice, Lore Stikni (Laura Stickney). Sigurno joj nije bilo nimalo lako tokom dugih perioda mog spisateljskog ćutanja i mnogobrojnih prepravljanja teksta prethodnih poglavlja. Ipak, ona je verovala u mene i vodila brigu o meni kroz čitav proces, skoro neprimetnim podsticanjem i mnoštvom izvanrednih saveta, kako u pogledu sadržaja, tako i u pogledu forme ovog teksta.

Ajvan Malkahi (Ivan Mulcahy), moj književni agent, kao i obično je pružio veoma važan doprinos. Njegove sugestije o nekima od ranijih, preliminarnih verzija ovog teksta iznova bi ovu knjigu vraćale u život, posebno kad god bi proces pisanja dospeo u opasnost da izgubi vitalni impuls, a ja se našao u opasnosti da izgubim veru u to da ću knjigu ikada završiti.

Piter Džina (Peter Ginna), moj urednik američkog izdanja, takođe mi je dao mnogo korisnih saveta, posebno u završnoj fazi pisanja knjige.

Brojni prijatelji su mi pružili podršku i ohrabrenje, ali trojica među njima zaslužuju da budu posebno pomenuti. Dankan Grin (Duncan Green), Vilijam Milberg (William Milberg) i Dipak Najar (Deepak Nayyar) pročitali su sva poglavlja (neka od njih u više od jedne verzije) i dali mi izuzetno korisne komentare. Takođe, davali su mi i moralnu podršku u teškim periodima tokom rada na knjizi, a takvih perioda nije bilo malo.

Feliks Martin (Felix Martin) mi je dao važne savete o tome kako da oblikujem knjigu od trenutka kada je postojao samo plan za nju. I on je, takođe, pročitao nekoliko poglavlja knjige i dao mi vrlo korisne komen-tare. Milford Bejtmen (Milford Bateman) je pročitao skoro sva poglavlja knjige i ponudio veoma korisna razmišljanja i sugestije. Finli Grin (Finlay

10

E K O N O M I J A : U P U T S T V O Z A U P O T R E B U

Green) je takođe pročitao većinu poglavlja i predložio raznolike načine na koje bih mogao poboljšati razumljivost svog teksta.

Takođe bih želeo da zahvalim mnogima koji su pročitali različite ver-zije plana za knjigu ili neka njena poglavlja i uputili mi korisne komentare. To su, abecednim redom: Džonatan Oldred (Jonathan Aldred), Antonio Andreoni, Džon Ešton (John Ashton), Rodžer Bekhaus (Roger Backho-use), Stefani Blenkenberg (Stephanie Blankenberg), Aditja Čakraborti (Aditya Chakrabortty), Hasok Čang (Hasok Chang), Viktorija Čik (Vi-ctoria Chick), Mišel Klara (Michele Clara), Gari Dimski (Gary Dymski), Ajlin Grejbel (Ilene Grabel), Džefri Hodžson (Geoffrey Hodgson), Adri-jana Kokornik-Mina (Adriana Kocornik-Mina), Dejvid Kučera (David Kucera), Kostas Lapavicas (Costas Lapavitsas), Senhin Li (Sangheon Lee), Karlos Lopez-Gomez (Carlos Lopez-Gomez), Tijago Mata (Tiago Mata), Gej Miks (Gay Meeks), Šejmus Miln (Seumas Milne), Dimitris Milonakis, Bret Skot (Brett Scott), Džef Somers (Jeff Sommers), Danijel Tjudor (Da-niel Tudor), Baskar Vira (Bhaskar Vira) i Juan Jang (Yuan Yang).

Doktorand, moj student i asistent Ming Leong Kuan (Ming Leong Kuan), izuzetno efikasno i kreativno mi je pomogao prilikom prikuplja-nja i obrade neophodnih podataka za ovu knjigu. S obzirom na značaj koji sam dao odeljcima pod naslovom „Brojke iz stvarnog života“, Ming Leongova pomoć bila je ključna za konačni izgled ove knjige.

Tokom dve godine pisanja ove knjige, moja supruga Hi Džeong (Hee--Jeong), moja kćerka Juna (Yuna) i moj sin Džin Đu (Jin-Gyu) mnogo su trpeli, ali su mi pružili ogromnu ljubav i podršku. Hi Džeong i Juna su pročitale mnoga poglavlja i dale mnogo korisnih komentara. Džin Đu me je stalno podsećao da u životu postoje mnogo važnije stvari od ekonomije, kao što su Dr Hu (Dr Who), Herkul Poaro (Hercule Poirot) i Hari Poter (Harry Potter).

Moja mala porodica u Engleskoj ne bi bila tako čvrsta i postojana bez ljubavi naše šire familije iz Koreje. Majka i otac moje supruge obasipali su nas snažnom roditeljskom podrškom. Moji roditelji su bili i ostali ne-presušni izvor ljubavi i ohrabrenja za sve nas. Na kraju krajeva, ja ne bih bio ono što sam danas da nije bilo njihovog žrtvovanja i pažnje. Zato ovu knjigu posvećujem njima.

P R O LO G

Zašto bismo se uopšte opterećivali ekonomijom? ZAŠTO TREBA DA JE UČIMO?

13

Zbog čega ljudi nisu preterano zainteresovani za ekonomsku nauku?

Počeli ste da čitate ovu knjigu, što znači da verovatno spadate u one koje bar malo zanima ekonomija. Čak i ako je tako, možda ovo čitate uz određenu bojazan. Ekonomska nauka je navodno vrlo teška – možda ne toliko teška kao fizika, ali je svakako zahtevna. Neki od vas su, možda na radiju, čuli nekog ekonomistu koji je tvrdio nešto što je njima zvučalo sporno, ali su tu tvrdnju ipak na kraju prihvatili jer ju je, naposletku, izgovorio stručnjak, dok oni, s druge strane, nikada nisu pročitali neku ozbiljnu knjigu iz ekonomije.

Ali, da li je ekonomska nauka zaista toliko teška? Ne mora da bude teška – ako je objašnjena jednostavnim jezikom. U svojoj prethodnoj knjizi – 23 stvari koje vam ne kažu o kapitalizmu, stavio sam glavu na panj time što sam izneo tvrdnju kako 95 procenata ekonomske nauke zapravo čini zdrav razum koji je, uz upotrebu stručnih izraza i matematike, uobli-čen tako da izgleda komplikovano.

Ekonomska nauka nije usamljena u tome da se ljudima koji se njome ne bave čini komplikovanijom nego što zaista jeste. U bilo kojoj profe-siji koja podrazumeva određene tehničke kompetencije – bilo da se radi o ekonomiji, vodoinstalaterstvu ili medicini – stručni izrazi su ti koji olakšavaju komunikaciju između pripadnika iste profesije, istovremeno otežavajući komunikaciju sa ljudima izvan tog kruga. Da budem pomalo ciničan, kod pripadnika svih tehničkih profesija postoji težnja da svoj po-sao predstavljaju složenijim nego što on zaista jeste, a sve radi toga kako bi onda mogli da opravdaju visoke naknade koje naplaćuju za svoje usluge.

Čak i kada sve to znamo, ekonomska nauka je bila jedinstveno uspešna u tome da široku javnost učini nevoljnom da se uključuje u pitanja iz njene oblasti delovanja. Ljudi izražavaju čvrste stavove o svim mogućim pita-njima, uprkos tome što nemaju odgovarajuće stručno znanje o njima: o klimatskim promenama, istopolnim brakovima, ratu u Iraku, nuklearnim centralama... Ali kada rasprava dođe do ekonomskih pitanja, mnogi ljudi nisu čak ni zainteresovani za njih, a kamoli da imaju neko iskristalisano jasno mišljenje. Kada ste poslednji put učestvovali u raspravi o budućnosti evra, nejednakosti u Kini ili o budućnosti američke prerađivačke indu-strije? A ta pitanja mogu imati ogroman uticaj na vaš život, bez obzira na to gde živite, tako što pozitivno ili negativno utiču na perspektivu vašeg

14

E K O N O M I J A : U P U T S T V O Z A U P O T R E B U

posla, vašu platu i, konačno, na vašu penziju, ali vi verovatno nikada niste o njima ozbiljno razmišljali.

To začuđujuće stanje stvari može se tek delimično objasniti činjeni-com da ekonomskim pitanjima nedostaje ona unutrašnja privlačnost koju teme poput ljubavi, preseljenja, smrti ili rata instinktivno pobu-đuju. Takvo stanje stvari, posebno u poslednjih nekoliko decenija, op-staje uglavnom zato što su vas naveli da poverujete kako je ekonomija „nauka“ poput fizike ili hemije, u kojoj postoji samo jedan tačan odgo-vor na svako pitanje, pa zbog toga oni koji nisu stručnjaci prosto treba da prihvate „stručni konsenzus“ i prestanu da razmišljaju o tome. Gregori Mankju (Gregory Mankiw), profesor ekonomije na Hardvardu i autor jednog od najpoznatijih udžbenika iz ekonomije, rekao je sledeće: „Eko-nomisti vole da se eksponiraju kao naučnici. Znam to zato što i sam to često činim. Kada predajem studentima osnovnih studija, ja vrlo svesno opisujem polje ekonomije kao kakvu nauku, kako nijedan student ne bi započeo semestar svestan toga da se upravo upustio u jedan neizvestan i nedefinisan akademski poduhvat.“i

Kao što će to postati jasno kako ova knjiga bude odmicala, ekonomija nikada ne može biti nauka na način na koji su to fizika ili hemija. Postoje mnoge različite ekonomske teorije od kojih svaka naglašava različite as-pekte kompleksne stvarnosti, donoseći pritom različite moralne i poli-tičke vrednosne sudove i izvodeći različite zaključke. Štaviše, ekonomske teorije konstantno greše kada pokušavaju da predvide kretanja u stvarnom svetu, čak i u područjima na koja se fokusiraju, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog toga što ljudska bića poseduju sopstvenu slobodnu volju, za razliku od hemijskih molekula i fizičkih objekata.ii

Ako u ekonomiji ne postoji samo jedan jedini tačan odgovor, onda njena pitanja ne možemo prepustiti isključivo stručnjacima. To znači da svaki odgovoran građanin treba da nauči ponešto od ekonomske nauke. Kada to kažem, ne mislim da treba da čita debele udžbenike i usvoji neki konkretni ekonomski pogled na svet. Potrebno je da naučimo ekonomiju na način koji će nam omogućiti da budemo svesni postojanja različitih vrsta ekonomskih argumenata, kao i da razvijemo sposobnost kritičkog rasuđivanja o tome koji argument ima najviše smisla u datim ekonomskim okolnostima i u svetlosti različitih moralnih vrednosti i političkih ciljeva (obratite pažnju da nisam rekao „koji je argument tačan“). Da bi se to postiglo, potrebna je knjiga koja promišlja ekonomsku nauku na način koji dosad još nije isproban, a ja verujem da ova knjiga upravo to čini.

15

Z a š t o b i s m o s e u o p š t e o p t e r e ć i v a l i e k o n o m i j o m ?

Po čemu se ova knjiga razlikuje od ostalih?

Po čemu se ova knjiga razlikuje od ostalih koje vas uvode u ekonomsku nauku?

Jedna razlika ogleda se u tome što ja svoje čitaoce uzimam za ozbiljno. I zaista mislim to što kažem. Ova knjiga neće biti pojednostavljena verzija neke komplikovane neprolazne istine. Upoznajem svoje čitaoce sa mnogo različitih načina da se analizira ekonomija, uz uverenje da su oni sami savršeno sposobni da prosuđuju i izaberu između različitih pristupa. Ne bežim ja od toga da raspravljam o elementarnim metodološkim pitanjima u ekonomiji, kao što je ono da li ekonomija može da bude prava nauka ili kakvu ulogu moralne vrednosti igraju (i treba da igraju) u ekonomiji. Kad god je moguće, pokušavam da ukažem na pretpostavke koje leže u os-novi različitih ekonomskih teorija, tako da čitaoci mogu sami da procene koliko su te teorije realistične i uverljive. Takođe, govorim svojim čitao-cima na koji način se definišu različite brojke koje srećemo u ekonomiji i kako se do njih dolazi, sugerišući im da te brojke ne uzimaju kao nešto toliko objektivno koliko je, na primer, objektivan podatak o težini jednog slona ili temperaturi u čajniku punom vrele vode.* Ukratko, pokušavam da objasnim čitaocima da oni sami treba da misle, a ne šta treba da misle.

To što će čitalac biti uključen u najdublje slojeve analize, nikako ne znači da će ova knjiga biti teška za čitanje. Nema ničega u ovoj knjizi što či-taoci ne mogu da razumeju, ukoliko imaju završenu bar srednju školu. Sve što tražim od njih jeste znatiželja da shvate šta se zaista događa i dovoljno strpljenja da čitaju po nekoliko pasusa jedan za drugim, bez prekida.

Druga bitna razlika u odnosu na ostale knjige ogleda se u tome što moja knjiga sadrži pregršt informacija o stvarnom svetu. I kada kažem „svet“, to i mislim. Ova knjiga pruža informacije o mnogim različitim državama. To nikako ne znači da se jednaka pažnja posvećuje svim ze-mljama. Ipak, za razliku od većine drugih ekonomskih knjiga, informacije u ovoj knjizi neće biti ograničene samo na jednu ili dve zemlje ili na jedan tip zemalja (na primer na bogate ili na siromašne zemlje). Mnoge infor-macije koje dajem biće brojčano izražene: koliki je obim svetske privrede, koliki deo toga su proizvele SAD ili Brazil, koji deo svoje proizvodnje Kina ili Demokratska Republika Kongo dalje investiraju, koliko je radno

* Doduše, naučnici će vam reći da ni te brojke ne predstavljaju nešto apsolutno objektivno, ako ih o tome pitate.

16

E K O N O M I J A : U P U T S T V O Z A U P O T R E B U

vreme zaposlenih u Grčkoj ili Nemačkoj. Te kvantitativne informacije biće dopunjene kvalitativnim informacijama poput onih koje se odnose na institucionalni okvir, istorijski kontekst, tipične sektorske politike i slično. Nadam se da će na kraju ove knjige čitalac moći da kaže da je stekao izvesnu predstavu o načinu na koji ekonomska nauka zaista funkcioniše u stvarnom svetu.

„A sada nešto sasvim drugačije...“*

* Ovako je počinjala uvodna scena „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“.

17

K R AT K I P R E D A H I

Kako čitati ovu knjigu

Svestan sam da nisu svi čitaoci spremni da provedu mnogo vremena u čitanju ove knjige. Prema tome, predlažem nekoliko različitih načina čitanja, u zavisnosti od toga koliko imate vremena na raspolaganju.

Ako imate deset minuta: Pročitajte naslove poglavlja i prvu stranicu svakog poglavlja. Ako budem imao sreće, na kraju tih deset minuta ćete shvatiti da ipak imate na raspolaganju još nekoliko sati.

Ako imate nekoliko sati: Pročitajte Poglavlje 1 i Poglavlje 2, a onda i Epilog. Ostatak knjige prelistajte.

Ako imate pola dana: Pročitajte samo naslove poglavlja i sažetke napisane kurzivom koji se pojavljuju posle svakih nekoliko pasusa. Ako brzo či-tate, možete uključiti i uvodni odeljak i zaključna razmatranja u svakom poglavlju.

Ako imate vremena i strpljenja da sve pročitate: Učinite to, molim vas. To će biti najbolji način. A ja ću zbog toga biti veoma srećan. Međutim, i tada možete preskočiti ponešto što vas ne zanima mnogo i pročitati samo naslove u tim delovima knjige.

P RV I D E O

NAVI KAVA N J E NA EKO N O M I J U

P O G L AV L J E 1

Život, vaseljena i sve ostaloŠTA JE EKONOMIJA?

21

Šta je ekonomija?

Nedovoljno upućeni čitalac pretpostaviće da je ekonomija nauka koja se prvenstveno bavi izučavanjem privrede. Uostalom, hemija proučava hemijske elemenate, biologija izučava živi svet, a sociologija tumači ljud-sko društvo, pa bi i ekonomija svakako morala proučavati ekonomske zakonitosti.

Ipak, prema nekima od najpopularnijih stručnih knjiga, može se reći da je ekonomija mnogo više od toga. Ona se bavi „pitanjem svih pitanja“ – „Života, vaseljene i svega ostalog“ – baš kao što glasi naslov trećeg dela Autostoperskog vodiča kroz galaksiju, kultne naučnofantastične komedije Daglasa Adamsa (Douglas), prema kojoj je 2005. godine snimljen i film sa Martinom Frimanom (Freeman) u glavnoj ulozi.

Prema Timu Harfordu, novinaru Fajnenšel tajmsa (Financial Times) i autoru knjige Ekonomista na tajnom zadatku koja je postigla veliki uspeh, ekonomija je nauka „o životu“; zato je on svoje drugo delo naslovio Lo-gika života.

Nijedan ekonomista još nije ustvrdio kako ekonomija može objasniti vaseljenu. Svemir ostaje, barem za sada, teritorija fizičara – naučnika koje većina ekonomista vekovima vidi kao svoje uzore, a sve u želji da i ekono-mija postane prava nauka.* Ipak, neki ekonomisti došli su nadomak tome – tvrdeći da je ekonomija nauka „o svetu“. Tako, na primer, podnaslov druge knjige Roberta Frenka (Frank) iz njegove popularne serije Ekonom-ski prirodnjak glasi Kako ekonomija pomaže da razumete svet u kome živite.

Preostaje nam „sve ostalo“. Podnaslov knjige Logika života glasi Ot-krivanje Nove ekonomije svega. Verovatno najpoznatija ekonomska knjiga današnjice – Otkačena ekonomija Stivena Levita (Steven Levitt) i Stivena Dabnera (Stephen Dubner) – zapravo istražuje Skrivenu stranu svega, ako je suditi prema njenom podnaslovu. Robert Frenk se s tim slaže, iako je on mnogo skromniji u svojoj tvrdnji. U podnaslovu prve knjige iz serije Ekonomski prirodnjak, on samo navodi Zašto ekonomija objašnjava go-tovo sve (podvlačenje dodato).

Dakle, tu smo. Ekonomija (gotovo) da je nauka o „Životu, vaseljeni i svemu ostalom“.**

* Ovo je poznato kao slučaj zavisti prema fizici.** Uzgred budi rečeno, to bi trebalo da olakša posao ekonomistima, jer mi već znamo odgovor

na „pitanje svih pitanja“ – on glasi: 42. Ipak, ostavićemo ga zasad po strani.

22

E K O N O M I J A : U P U T S T V O Z A U P O T R E B U

Kad bolje razmislite, uočićete da je tvrdnja potekla od nauke koja je spektakularno podbacila u onome što većina laika smatra upravo njenim glavnim poslom – a to je objašnjenje ekonomskih zakonitosti.

Uoči finansijske krize 2008. godine većina pripadnika ekonomske pro-fesije propovedala je da tržišta retko greše i da je moderna ekonomija našla načina da „ispegla ono malo postojećih neravnina“ na tržištima. Robert Lukas (Lucas), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1995. godine,* izjavio je 2003. da je „problem depresije rešen – nađen je način da se ona spreči“.1 Zato su mnogi ekonomisti bili potpuno zatečeni globalnom fi-nansijskom krizom 2008. godine.** I ne samo to, nego nisu mogli ni da ponude odgovarajuća rešenja za posledice te krize.

Kada sve to imamo u vidu, lako nam se može učiniti da ekonomija boluje od teške megalomanije – kako može jedna nauka, koja ne uspeva da dovoljno dobro objasni čak ni svoje područje izučavanja, tvrditi da objašnjava (skoro) sve?

Ekonomija je izučavanje racionalnog ljudskog izbora …

Možda ćete pomisliti da nisam pravičan. Nisu li sve te knjige namenjene masovnom tržištu, gde je konkurencija za čitaoce žestoka, pa su izdavači i autori u iskušenju da preuveličavaju stvari. Naravno, pomislićete kako ozbiljan akademski diskurs ne bi trebalo da iznosi tako megalomansku tvrdnju da je ekonomija nauka „o svemu“.

Ti naslovi jesu prenaglašeni. Ipak, suština je u tome da su takva prete-rivanja sprovedena na poseban način. Moglo se preterivati tako što će se reći kako „ekonomija objašnjava sve o privredi“, ali je, umesto toga, rečeno da „ekonomija ne objašnjava samo privredu, nego i sve ostalo“.

* Nobelova nagrada za ekonomiju nije zaista Nobelova. Za razliku od originalnih nagrada (fizika, hemija, medicina, književnost i mir) koje je ustanovio švedski industrijalac Alfred No-bel krajem XIX veka, nagradu za ekonomiju je ustanovila Centralna banka Švedske (Sveriges Riksbank) 1968. godine, a njen zvanični naziv je Nagrada Centralne banke Švedske u eko-nomskim naukama u spomen na Alfreda Nobela.

** To svakako ne bi iznenadilo pokojnog Džona Keneta Galbrajta (John Kenneth Galbraith) (1908–2006) koji je jednom hladno izjavio da je „jedina funkcija ekonomskih predviđanja to da astrologiju učine respektabilnom“.

23

Ž i v o t , v a s e l j e n a i s v e o s t a l o

Takva preterivanja su proistekla iz načina na koji ekonomiju definiše današnja dominantna ekonomska škola, takozvana Neoklasična škola. Standardna neoklasična definicija ekonomije, čije se varijante još uvek koriste, data je 1932. godine u knjizi Lajonela Robinsa (Lionel Robbins) Esej o prirodi i značaju ekonomske nauke. U toj knjizi Robins definiše ekonomiju kao „nauku koja izučava ljudsko ponašanje kao odnos između ciljeva i oskudnih resursa koji se mogu koristiti u različite svrhe“.

U tom smislu, ekonomija je definisana na osnovu teorijskog pristupa, a ne na osnovu predmeta izučavanja. Ekonomija je izučavanje racional-nog izbora, načinjenog sa stanovišta promišljenog i sistematičnog pro-računa maksimalne granice do koje neki cilj može biti ostvaren korišće-njem neminovno oskudnih resursa. Predmet tog proračuna može biti bilo šta – brak, rođenje dece, zavisnost od droge ili kriminala, kao što je zapisao Gari Beker (Gary Becker), poznati čikaški ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade 1992. godine – a ne samo zaposlenje, novac ili među-narodna trgovina, što su sve pitanja koja laici inače smatraju suštinskim „ekonomskim“ pitanjima. Kada je Beker svoju knjigu iz 1976. godine naslovio Ekonomski pristup ljudskom ponašanju, bez ikakvog preterivanja je izjavio da ekonomija zaista jeste nauka o svemu.

Taj trend tzv. ekonomističkog pristupa svemu, koji njegovi kritičari nazivaju „ekonomskim imperijalizmom“, svoj vrhunac je dosegao u knji-gama poput Otkačene ekonomije. Mali deo Otkačene ekonomije zaista je posvećen ekonomskim pitanjima, onako kako ih shvata većina ljudi. Ta knjiga govori o japanskim sumo rvačima, američkim učiteljima, čikaškim narko-bandama, učesnicima u televizijskom kvizu Najslabija karika, agen-tima za nekretnine i Kju-kluks-klanu.

Većina ljudi smatra (a s tim se slažu i autori Otkačene ekonomije) da niko od pomenutih aktera, osim agenata za nekretnine i članova nar-ko-bandi, nema nikakve veze sa ekonomijom. Ipak, iz perspektive ve-ćine današnjih ekonomista, način na koji se japanski rvači udružuju da bi pomogli jedni drugima ili praksa da američki učitelji poklanjaju ocene svojim učenicima kako bi onda i njihov rad bio bolje ocenjen, jednako su legitimne ekonomske teme kao što su legitimne i sledeće teme: treba li Grčka da ostane članica evrozone, na koji način se kompanije kao što su Samsung (Samsung) i Epl (Apple) nadmeću na tržištu pametnih telefona ili kako smanjiti nezaposlenost mladih u Španiji (koja u vreme pisanja ove knjige premašuje 55 procenata). Za te ekonomiste, takve „ekonomske“ teme nemaju privilegovan status u ekonomskoj nauci, one su samo neke

24

E K O N O M I J A : U P U T S T V O Z A U P O T R E B U

od mnogih stvari (oh, zaboravih, pomalo od svega) koje ekonomija može da objasni, budući da ti stručnjaci predmet svojih izučavanja definišu sa teorijskog stanovišta, a ne iz ugla samog predmeta izučavanja.

… ili je to proučavanje privrede?

Očigledna definicija na koju upućujem jeste da se ekonomija bavi prou-čavanjem privrede. Ali, šta zaista jeste ekonomija?

Ekonomija se bavi novcem – ili ipak ne?

Najneposredniji odgovor većine čitalaca mogao bi biti da je ekonomija nešto što ima veze sa novcem – neposedovanje istog, zarađivanje, troše-nje, ostajanje bez novca, štednja, pozajmljivanje i vraćanje. Ovo nije baš u potpunosti tačno, ali je dobra polazna tačka za razmišljanje o privredi i ekonomskoj nauci.

Kada tvrdimo da se ekonomija vrti oko novca, mi ne govorimo o novcu u bukvalnom smislu. Fizički novac – bilo da su to papirne novčanice, zlatnici ili ogromno, nepomično kamenje koje se koristilo kao novac na nekim pacifičkim ostrvima – predstavlja samo simbol. Novac je simbol onoga što vam drugi ljudi u društvu duguju odnosno vaše pravo na odre-đenu količinu resursa tog društva.2

Jedno ogromno područje ekonomije koje se bavi time kako se novac i druga finansijska potraživanja – kao što su akcije kompanija, finansijski derivati i mnogi drugi kompleksni finansijski proizvodi koje ću objasniti u narednim poglavljima – stvaraju, prodaju i kupuju, naziva se finansijska ekonomija. Danas, zahvaljujući dominaciji finansijskog sektora u mnogim zemljama, brojni ljudi izjednačavaju ekonomiju sa finansijama, iako one i dalje čine samo mali deo ekonomije.

Vaš novac – ili vaše pravo koje ostvarujete nad nekim resursima – može biti stvoren na različite načine. I veliki deo ekonomije se bavi (ili bi trebalo da se bavi) tim pitanjima.

Najjednostavniji način da imate novac jeste da budete zaposleni

Najpoznatiji način sticanja novca – osim ako niste rođeni u novčanom izobilju – jeste da imate posao (uključujući i samozaposlenje), te da tako

25

Ž i v o t , v a s e l j e n a i s v e o s t a l o

zarađujete. Dakle, veliki deo ekonomije bavi se pitanjem zapošljavanja koje možemo posmatrati iz različitih uglova.

Zaposlenost se može sagledati iz pozicije pojedinačnog radnika. Da li imate posao i koliko ste plaćeni zavisi od veština koje posedujete i kolika je potražnja za njima na tržištu rada. Možete imati ogromnu platu ako posedujete izuzetno retke veštine, poput fudbalera Kristijana Ronalda (Cristiano Ronaldo). Možete dobiti otkaz (ili ostati bez posla) ukoliko neko konstruiše novi izum, mašinu koja može stotinu puta brže obav-ljati posao nego vi – što se i dogodilo gospodinu Baketu (Mr Bucket), Čarlijevom (Charlie) ocu, inače majstoru za stavljanje zatvarača na tube zubne paste, u filmskoj adaptaciji romana Roalda Dala (Roald Dahl) Čarli i fabrika čokolade (Charlie and the Chocolate Factory).* Ili, na pri-mer, morate prihvatiti nižu platu ili lošije radne uslove zato što je vaša kompanija na gubitku zbog uvoza jeftine robe iz, recimo, Kine. I tako dalje. Dakle, da bismo razumeli pitanje zaposlenosti, čak i na nivou po-jedinca, potrebno je da poznajemo radne veštine, tehnološke inovacije i međunarodnu trgovinu.

Na plate zaposlenih i uslove rada znatno utiču „političke“ odluke koje menjaju opseg i karakteristike tržišta rada (stavio sam „političke“ pod navodnike, zato što je u krajnjem slučaju razlika između ekonomije i po-litike nejasna, ali to će kasnije biti tema – vidi Poglavlje 11). Pristupanje istočnoevropskih zemalja Evropskoj uniji imalo je ogroman uticaj na plate i ponašanje radnika u Zapadnoj Evropi, budući da je izazvalo nagli priliv radne snage na njihovim tržištima rada. Nasuprot tome, ograničavanje dečijeg rada u kasnom XIX i ranom XX veku imalo je suprotno dejstvo – došlo je do smanjenja obima tržišta rada i odjednom je veliki deo po-tencijalne radne snage bio isključen sa tog tržišta. Regulisanje radnog vremena, uslova rada i minimalne cene rada primeri su manje dramatičnih „političkih“ odluka koje su imale uticaja na zapošljavanje ljudi.

U ekonomiji takođe ima mnogo transfera novca

Pored toga što ga možete zaraditi kroz zaposlenje koji uspevate da zadr-žite, novac možete dobiti i transferom – tako što će vam ga neko jedno-stavno dati. Transfer se može ostvariti u gotovini ili „u naturi“, odnosno

* U romanu je gospodin Baket izgubio posao zato što je njegova fabrika propala, a ne zato što ga je zamenila mašina, kako je to prikazano u filmskoj adaptaciji snimljenoj 2005. godine.

26

E K O N O M I J A : U P U T S T V O Z A U P O T R E B U

direktnim snabdevanjem konkretnim dobrima (hranom, npr.) ili uslu-gama (osnovno obrazovanje, npr.). Svejedno da li u gotovini ili u naturi, transferi se mogu obaviti na mnogo različitih načina.

Postoje transferi novca od „ljudi koje poznajete“. Takvi primeri su ro-diteljska podrška deci, ljudi koji brinu o starijim članovima porodice, po-kloni od članova vaše lokalne zajednice za venčanje vaše kćerke, na primer.

Potom, imamo i davanja u dobrotvorne svrhe, odnosno dobrovoljne transfere nepoznatim osobama. Ljudi – pojedinačno ili kolektivno (preko korporacija ili volonterskih udruženja, na primer) – daju priloge dobro-tvornim društvima koja pomažu drugima.

U pogledu količine sredstava, davanja u dobrotvorne svrhe višestruko zaostaju za transferima novca koje sprovodi vlada tako što oporezuje jedne da bi podržala druge. Prirodno, veliki deo ekonomije bavi se i tim pita-njima – to područje ekonomije poznato je kao javna ekonomija.

Čak i u vrlo siromašnim zemljama postoje vladini programi za dodelu novca ili dobara (besplatnih žitarica, npr.) onima koji su u najtežoj situa-ciji (starijim osobama, invalidima ili onima koji žive u krajnjoj nemaštini). Bogatija društva, posebno ona u Evropi, imaju programe transfera koji su mnogo izdašniji kako po opsegu tako i po obimu. Ta praksa je poznata kao država blagostanja (engl. welfare state) i zasnovana je na progresiv-nom oporezivanju (oni koji zarađuju više plaćaju proporcionalno veći deo svojih prihoda na ime poreza) i univerzalnim socijalnim davanjima (gde svako, ne samo najsiromašniji ili invalidi, ima pravo na minimalni dohodak i osnovne usluge, kao što su zdravstvena zaštita i obrazovanje).

Zarađeni ili dobijeni resursi se troše na dobra i usluge

Kada ste došli u posed resursa, bilo zaposlenjem ili transferom, onda te resurse trošite. Živa smo bića i moramo da trošimo neku minimalnu ko-ličinu hrane, odeće, energije, prostora i drugih dobara kako bismo za-dovoljili naše osnovne potrebe. Nakon toga koristimo druga dobra da bismo zadovoljili „više“ mentalne potrebe – knjige, muzičke instrumente, opremu za vežbanje, televizore, računare, i tako dalje. Takođe, plaćamo i koristimo usluge – vožnju autobusom, šišanje, večeru u restoranu ili čak odmor u inostranstvu.3

Stoga je veliki deo ekonomije posvećen izučavanju potrošnje – kako ljudi raspodeljuju novac na određena dobra i usluge, kako prave izbor iz-među različitih varijanti jednog istog proizvoda, kako su izmanipulisani

27

Ž i v o t , v a s e l j e n a i s v e o s t a l o

ili informisani preko reklama, kako kompanije troše novac da bi izgradile svoje brendove i tako dalje.

Naposletku, dobra i usluge moraju da se proizvedu

Dobra i usluge se prvo moraju proizvesti kako bi se uopšte mogli potrošiti – materijalna dobra na farmama i u fabrikama, a usluge u kancelarijama i radnjama. To je područje proizvodnje – oblast ekonomije koja je bila prilično zanemarena od kada je Neoklasična škola, koja naglasak stavlja na razmenu i potrošnju, postala dominantna tokom šezdesetih godina XX veka.

U standardnim ekonomskim udžbenicima, proizvodnja se posmatra kao „crna kutija“ u kojoj se određeni rad (koji obavljaju ljudi) i kapital (mašine i alati) nekako kombinuju kako bi proizveli dobra i usluge. Ne-dovoljno se uvažava činjenica da je proizvodnja mnogo više od pukog spoja apstraktnih količina rada i kapitala, te da ona podrazumeva da se mnogobrojne ključne stvari urade na pravi način. To su one stvari koje većina obično ne povezuje sa ekonomijom, uprkos njihovom suštinskom značaju, na primer: kako je fabrika organizovana, kako se upravlja radni-cima ili sarađuje sa sindikatima, kako se sistematski unapređuje tehnolo-gija kroz istraživanja.

Većina ekonomista bi radije izučavanje ovih stvari prepustila „dru-gima“ – inženjerima i poslovnim menadžerima. Ali, kada bolje razmis-limo, proizvodnja je istinska osnova svake privrede. I zaista, promene u sferi proizvodnje obično su i bivale najmoćniji izvor društvenih promena. Naš moderni svet nastao je nakon serija tehnoloških i institucionalnih promena u domenu proizvodnje tokom Industrijske revolucije. Ekonom-ska struka, kao i mi ostali čiji se pogledi na ekonomiju zasnivaju na takvom pristupu, trebalo bi da od sada više pažnje poklonimo proizvodnji.

Zaključna razmatranja: ekonomija kao izučavanje privrede

Verujem da ekonomiju ne treba definisati sa stanovišta metodologije ili teorije, već je treba sagledati iz ugla samog predmeta njenog izučavanja, kao što je to slučaj sa svim drugim naučnim disciplinama. Predmet izu-čavanja ekonomije bi trebalo da bude privreda – uključujući novac, rad, tehnologiju, međunarodnu trgovinu, poreze i sve ono drugo što činimo

28

E K O N O M I J A : U P U T S T V O Z A U P O T R E B U

kako bismo proizveli dobra i usluge, raspodelili ostvarene prihode i potro-šili sve što je proizvedeno – a ne „Život, vaseljena i sve ostalo“ (ili „gotovo sve ostalo“) kako mnogi ekonomisti smatraju.

Zbog takvog definisanja ekonomije, ova knjiga se suštinski razlikuje od većine drugih ekonomskih knjiga.

Kada se ekonomija definiše iz aspekta metodologije, onda se u većini takvih ekonomskih knjiga pretpostavlja da postoji samo jedan pravi način na koji se čovek može „baviti ekonomijom“ – a to je neoklasičan pristup. U najgorem slučaju, iz takvih knjiga nećete saznati ni da postoje neke druge škole ekonomije osim Neoklasične škole.

Definišući ekonomiju sa stanovišta samog predmeta njenog izučava-nja, ova knjiga naglašava činjenicu da postoji mnogo različitih načina za „bavljenje ekonomijom“, pri čemu svaki od njih jedno ističe, a drugo zanemaruje, dakle ima svoje jake strane i slabosti. Najzad, ono što mi očekujemo od ekonomije jeste da nam pruži najbolje moguće objašnjenje za različite ekonomske pojave, a ne da neprestano „dokazuje“ kako jedna ekonomska teorija može objasniti ne samo privredu, nego i sve ostalo.

Dodatna literatura:

• R. BACKHOUSE The Puzzle of Modern Economics: Science or Ideology? (Cambridge: Cambridge University Press, 2012).

• B. FINE and D. MILONAKIS From Economics Imperialism to Freakonomics: The Shifting Boundaries between Economics and the Other Social Sciences (London: Routledge, 2009).