Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi} SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURA za {esti razred osnovne {kole

UREDNIK Prof. dr Tiodor Rosi} RECENZENTI Dr Mihailo [}epanovi}, Filolo{ki fakultet, Beograd Sofka Radoji~i}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ Desanka Maksimovi}, Zemun Sla|ana Haxi}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti u O[ Bora Stankovi}, Beograd

Milo{ Kova~evi} Dobrica Kova~evi}

SRPSKI JEZIK I JEZI^KA KULTURAza {esti razred osnovne {kole

Srpska {kola Beograd, 2010.

BOGATSTVO RE^I I BOGATSTVO U RE^I Obnavqawe Re~iDa ~ujemo, da oslu{nemo pa`qivo koje su re~i tvrde, stamene? Koje mogu same, cela misao, cela re~enica biti? Re~! Ta~ka. Re~i. Ta~ka. Da proverimo koje su bitne, koje su{te? Da li nam poma`u ili nam odma`u? Da li bistre ili mute? Da li grade ili ru{e? Jer, ono {to se iz nekih re~i zametne, kao iz zmijskog jajeta, mo`e biti toliko zlobno i otrovno da zavadi, da umori ceo Svet. Re~. Ba{ ona, po~ujmo, i nije odve} tvrda. Nije ni meka. Mo`da je osredwe tvrdo}e. Po~iwe resko, ali je samoglasnik ubla`i, uvije, istegne, da bi se svr{ila umek{ana, odmekla, umukla. Tako i treba, jer re~ mo`e biti i ovakva i onakva. I britka i blaga. I divqa i smerna. Wena melodija u skladu je sa zna~ewem. Re~ mora da bude {iroka, da obuhvata sve od vreve do }utawa, od `agora do ti{ine. Wena toplota je umerena, mlaka. A boja kao da je jedna nijansa mrke, umbre, oranice. Vi{estruko povezana sa zemqom i rodom, i poreklom, i starinom. Re~ je, po svemu, umerena, podatna re~. Od we mo`e{ da na~ini{ mnoge dobre stvari. Ali, mo`e{ da iska`e{ i kakvu gadost, zlo. Re~ je privla~na, pitka, rezi i re`i na jeziku. U prvi mah u~ini ti se slaba, trun, seme nepoznate biqke. A kad proklija, kad po~ne da ni~e i |ikqa, ne mo`e{ je zaustaviti, otima se i buja kao korov. S re~ju se mora pa`qivo, blago. Ona je stara, drevna. Postojala je pre svega. Mnogo ona zna i se}a se svega {to je bilo. Ni Boga ne pomiwi, ni re~ ne prizivaj bez velike, prave potrebe. (Milenko Paji})

drevan starinski, prastar; |ikqati |ikati, naglo rasti uvis; reziti imati rezak, prijatno o{tar ukus ili miris; umbre boja sli~na mrko`utoj

Pisac govori o re~ima, o mo}ima re~i. Kakve re~i mogu biti? [ta se sve re~ima mo`e posti}i? Izdvoj sve epitete kojima pisac odre|uje re~i. Kako shvata{ zna~ewe skupa re~i (sintagme) tvrda re~? Kako shvata{ misao da je re~ vi{estruko povezana sa zemqom i rodom, i poreklom, i starinom? Ve} mnogo toga zna{ o re~ima. Podseti se! Kako se re~i dele u vrste: koliko ima vrsta re~i? Koje su to promenqive, a koje nepromenqive vrste re~i? Koje vrste promena poznaju promenqive re~i? Koje se re~i mewaju po pade`ima, a koje po licima? Koje re~i imaju komparaciju? Podvuci u tekstu sve promenqive re~i i odredi kojoj vrsti re~i pripadaju.

5

Dosta toga zna{ i o zna~ewima re~i. Podseti se! Da li svaka re~ ima samo po jedno zna~ewe? Mo`e li jedna re~ imati vi{e zna~ewa? Navedi neka zna~ewa re~i glava Ima li ta re~ isto zna~ewe u re~enicama: On ima veliku glavu. Kwiga ima sedam glava. Otac je glava porodice. Kako se naziva pojava kada jedna re~ ima vi{e zna~ewa?

Upotreba jedne te iste re~i u razli~itim kontekstima (situacijama) sa razli~itim a me|usobno povezanim zna~ewima naziva se vi{ezna~nost re~i ili polisemija.

A mo`e li vi{e re~i imati isto zna~ewe? [ta zna~e re~i iz teksta star i drevan? Imaju li isto zna~ewe pridevi iz teksta umek{ana i odmekla? Kakvo zna~ewe imaju prilozi vrlo i veoma? Napravi nekoliko re~enica s tim prilozima. Kakvo zna~ewe imaju re~i vrelo i izvor, vatra i ogaw, sti}i i do}i? Kako se nazivaju takve re~i?

Re~i koje se razli~ito pi{u ili izgovaraju a imaju isto ili sli~no zna~ewe nazivaju se sinonimi.

A ima li re~i koje se isto pi{u, a imaju potpuno razli~ita zna~ewa? Uporedi istaknute re~i u slede}im re~enicama: Kosa joj je gusta i duga. Planinska kosa obrasla je `buwem. Kosa mu je o{tra i lako se~e travu. Kako se nazivaju ovakve re~i?

6

Re~i koje se isto pi{u i izgovaraju a imaju potpuno razli~ita zna~ewa nazivaju se homonimi.

Obrati pa`wu na slede}e parove re~i iz teksta: pomagati odmagati; bistro mutno; divqa smerna; `agor ti{ina. U kakvom su zna~ewskom odnosu te re~i? Jesu li wihova zna~ewa povezana? Jesu li ona podudarna (ista) ili suprotna? Kako se nazivaju takve re~i?

Re~i koje se razli~ito pi{u i izgovaraju a imaju suprotna zna~ewa nazivaju se antonimi.

7

TVORBA (GRA\EWE) RE^IIzgubqeni pawStakleno no}no zimsko nebo kao od leda iskovano... Probudio se Martin i {iroko otvara o~i. Osje}a svoje ostudewele uko~ene noge, opa`a na vratu lupe{ku struju hladna vazduha, koji se uvla~i kroz pukotine oko slaba rasklimana prozor~i}a, i dobro vidi: vatra se u pe}i odavno ugasila, a mjesto gdje stoje drva prazno je. Ohladila se soba, i djeca u snu je~e od zime. - Bo`e, bo`e, pomozi i nasjetuj me; oko ku}e ni klipe drveta, a stara ograda ve} je odavno polo`ena... Neko je pored puta izgubio paw! Ta misao poput muwe rasvjetqava ~itavu sobu. Martin se dr{}u}i pridi`e iz kreveta... - Paw, golemu staru pawinu, mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu; put je tuda najkvarniji. Gle, kako se toga prije sjetio nijesam! Naprijed, juna~e! Pru`io je korak spoti~u}i se i kli`u}i u smrznutu snijegu... Kad skliznu niz visoku gorwu obalu druma, stade nemirna srca da se obazire uokolo. Gdje li }e se to na snijegu ukazati velika tamna mrqa paw? Tu se on mora na}i negdje u blizini, golem a suv kao barut... - Da nije ono tamo? - Eh, ba{ me prevari... I opet tamna mrqa na drumu. To najzad mora biti dugo tra`eni paw. Eto, kako se nije odmah dosjetio da je on tu! Na neravnu i prolokanu mjestu saonice su skliznule niz kamen i zbrisale s wega napadali snijeg. Martin kleknu i pipa kao slep. Sasvim u kraju, napola zaboden u snijeg, le`i mali qeskov pawi}. Ruke ga gr~evito grabe, sve se ~ini kao da je to san i da }e drvo iznenada pobje}i. - Ha, evo ga, moga lijepog i ro|enog! Otkad ja samo wega tra`im. Kao brata ro|enog privija na grudi mali suvi paw, sav rutav od sasu{ene mahovine. U wegovu naru~ju drvo postaje toplo i raste. - Hajdemo sad ku}i, ro|enko moj, ku}i, ku}ici na{oj. Djetiwasto sre}an, krenuo je natrag preko poqane... A paw u Martinovom naru~ju narastao je golem kao Grme~ i ~itav svijet gori od wegovog ogwenog srca. (Branko ]opi})

PAW

PAW-I]

PAW-INA

8

U prohladnoj zimskoj no}i u Martinovoj ku}i nestalo je drva za lo`ewe. Kako pisac slika zimsku hladno}u? Kakvo re{ewe pronalazi Martin? Na koji na~in je pisac opisao Martinov odnos prema tra`enom i prona|enom pawu? Uo~i u tekstu re~i koje najboqe iskazuju Martinov emocionalni odnos prema pawu.

Tvorbena osnova i tvorbeni nastavakKojim sve re~ima pisac u tekstu imenuje PAW? To se vidi i iz slede}e tri re~enice izdvojene iz teksta: Neko je pored puta izgubio paw! Paw, golemu staru pawinu, mogli su da izgube voze}i niz onu stran~icu. Sasvim u kraju, napola zaboden u snijeg, le`i mali qeskov pawi}. Pisac je, kao {to vidimo, paw imenovao sa tri razli~ite imenice: PAW, PAWI], PAWINA. [ta povezuje, a {ta razlikuje te tri re~i? Sve tri re~i povezane su re~ju paw, jer je ta re~ sastavni deo i re~i pawi} i re~i pawina. To zna~i da su re~i pawi} i pawina gra|ene (tvorene) od re~i paw pomo}u posebnih nastavaka: PAW-I] PAW-INA Ti nastavci (-i}, -ina) pro{iruju zna~ewe re~i paw, dodaju}i joj novo posebno zna~ewe, i to nastavak -i} zna~ewe mali (paw) a nastavak -ina zna~ewe veliki (paw). Sve tri re~i (i paw, i pawi}, i pawina) imaju u sebi zna~ewe paw (= deo odse~enog stabla), ali se to zna~ewe u nastavcima -i} i -ina oboga}uje dodatnim zna~ewem. PAW = svaki, bilo koji paw PAW-I] = paw + mali (mali paw) PAW-INA = paw + veliki (veliki paw) Kakvu ulogu imaju nastavci -i} i -ina? Kako se ti nastavci zovu? Ti nastavci slu`e za tvorbu (gra|ewe) re~i pawi} i pawina od re~i paw. Zato se ti nastavci nazivaju tvorbeni nastavci (ili nastavci za gra|ewe re~i). Deo re~i na koji se dodaje tvorbeni nastavak zove se tvorbena osnova (ili osnova za gra|ewe re~i). Re~i pawi} i pawina sastoje se dakle, od: TVORBENE OSNOVE i TVORBENOG NASTAVKA PAW I] PAW INA U re~ima pawi} i pawina tvorbena osnova podudarna je sa re~ju paw. Re~ paw ne mo`e se daqe deliti na tvorbenu osnovu i nastavak. Ona nije gra|ena (tvorena) od neke druge re~i, nego je prosta re~.

9

Re~i koje nisu gra|ene od drugih re~i nazivaju se proste re~i.

Proste re~i su, na primer: paw, drvo, ku}a, wiva, selo, ~ovek, `ena, dete, `ut, crven, zelen, bor, jela, kwiga, vuk, koko{, zub, ruka i mnoge, mnoge druge. Neke od prostih re~i u svom sastavu imaju naveden gramati~ki nastavak (npr.: ku}-a, `en-a, sel-o). Kad se od prostih re~i koje u svom sastavu imaju gramati~ki nastavak tvore (grade) nove re~i, onda se ne dodaje tvorbeni nastavak na prostu re~ sa gramati~kim nastavkom, nego se gramati~ki nastavak odbija, pa se tek onda dodaje tvorbeni nastavak. Proverimo to na slede}em primeru iz teksta: - Hajdemo sad ku}i, ro|enko, ku}i, ku}ici na{oj. Re~ ku}ica nastala je od re~i ku}a tako {to je u re~i ku}a odbijen gramati~ki nastavak -a i na osnovu ku}- dodan tvorbeni nastavak -ica. Po{to gramati~ki nastavak uvek dolazi na kraju re~i, on je sada postao sastavni deo tvorbenog nastavka -ica: KU]-A KU]-ICA

RAZLIKUJ:Treba strogo razlikovati tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak od gramati~ke osnove i gramati~kog nastavka. Gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak imaju i proste i tvorene (gra|ene) re~i ako su promenqive, dok tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak nemaju proste re~i, nego imaju samo re~i koje su gra|ene od drugih re~i (i promenqive i nepromenqive). Tako je, na primer, u re~i ku}a gramati~ka osnova ku}- a gramati~ki nastavak -a; u re~i ku}ica gramati~ka osnova je ku}ic- a gramati~ki nastavak -a. Re~ ku}a nema tvorbene osnove i tvorbenog nastavka jer je prosta re~, dok je u re~i ku}ica tvorbena osnova ku}- a tvorbeni nastavak -ica.

Izvedene re~i (izvedenice)Rekli smo da se re~i koje nisu nastale od drugih re~i zovu proste re~i. A kako se zovu re~i koje su nastale tvorbom ili gra|ewem od drugih re~i?

Re~ koja je tvorena (gra|ena) od neke druge re~i naziva se tvorenica.

10

Kako su nastale tvorenice pawi}, pawina i ku}ica? Nastale su tako {to je na tvorbenu osnovu dodat poseban tvorbeni nastavak.

Ako jedna tvorenica nastaje tako {to se na tvorbenu osnovu dodaje tvorbeni nastavak, takva tvorba re~i naziva se izvo|ewe. Re~i koje su nastale izvo|ewem nazivaju se izvedene re~i ili izvedenice.

Koje delove svaka izvedena re~ mora imati? To }emo lako zakqu~iti kada odredimo tvorbenu osnovu i tvorbeni nastavak slede}ih re~i: MLINAR = ~ovek koji radi u mlinu MLINARKA = `ena mlinar (`ena koja radi u mlinu) Re~ mlinar izvedena je od re~i mlin: MLIN-AR (tvorbena osnova je MLIN-, a tvorbeni nastavak -AR) Re~ mlinarka izvedena je od ve} izvedene re~i mlinar: MLINAR-KA (tvorbena osnova je MLINAR- a tvorbeni nastavak -KA). Osnova za izvo|ewe nove re~i ne mora, dakle, biti samo prosta re~, nego to mo`e biti i izvedena re~. U re~i MLINARKA raspoznajemo tri dela izvedenice: MLIN-AR-KA. 1) Osnovni deo je MLIN- (gramati~ka osnova od re~i MLIN- ) i taj deo nosi osnovno zna~ewe re~i. Taj osnovni, temeqni deo re~i koji nosi najbitniji deo wenog zna~ewa zove se koren re~i, koji je u ovom primeru podudaran sa prostom re~ju. 2) Na koren re~i MLIN- dodat je tvorbeni nastavak -AR, a taj nastavak dodaje zna~ewu korena i zna~ewe mu{karac koji radi u mlinu. 3) Onda je na koren re~i i ve} jedan dodati tvorbeni nastavak MLINAR- dodat jo{ jedan tvorbeni nastavak: -KA, koji sada skupnom zna~ewu korena i nastavka (mlin-ar) dodaje zna~ewe `ena (koja radi u mlinu). Sastavni delovi izvedenih re~i su: koren re~i, tvorbena osnova i tvorbeni nastavak. Ako je neka re~ izvedena od proste re~i, onda se koren i tvorbena osnova te re~i podudaraju (npr. u re~i mlin-ar i tvorbena osnova i koren re~i jeste mlin). Ako je neka re~ izvedena od ve} izvedene re~i, onda se koren i tvorbena osnova te re~i razlikuju (npr.: u re~i mlinarka koren re~i je mlin- a tvorbena osnova mlinar-).

Tvorbeni delovi koji se dodaju na koren re~i (koji dolaze s desne strane korena re~i) nazivaju se sufiksi. Izvedene re~i nastaju tako {to se na koren re~i dodaju razli~iti sufiksi. U re~i mlinarka sufiksi su: -ar i -ka, jer se oni dodaju na koren re~i mlin-. Sufiksima mogu da se tvore i imeni~ke i pridevske i glagolske izvedenice.

11

Napravi od imenica grad, kompjuter, {kola sufiksom -ski prideve: ______________ __________________________________________________ Napravi od imenice cement i asfalt sufiksom -irati, a od imenica car i prijateq sufiksom -evati glagole :______________________________________________________ Napravi od glagola voziti, nositi i kopati sufiksom -a~ imenice _______________ _____________________________________________________________________________ U ]opi}evom tekstu ima dosta izvedenih re~i, kao npr.: prozor~i}, Martinov, stran~ica. Prona|i re~enice u kojima su upotrebqene te izvedenice. Odredi {ta je koren, {ta tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak u tim trima re~ima!

Slo`ene re~i (slo`enice)Grade li se nove re~i samo izvo|ewem? Uporedimo sa prethodno navedenim slede}e re~i! Kako su one nastale? 1) BEOGRAD (od: beo grad), VIDOVDAN (od: Vidov dan), VISIBABA (od: visi baba), STARMALI (od: star mali), BABAROGA (od: baba roga) i sl. Ove re~i nisu nastale izvo|ewem, nego srastawem. U jednu re~ srasle su dve re~i: a) pridev i imenica (Beograd, Vidovdan), ili b) imenica i glagol (visibaba), ili v) dve imenice (babaroga), ili g) dva prideva (starmali).

Nove re~i (tvorenice) tvore (grade) se i srastawem dveju ili vi{e re~i u jednu re~. Re~i koje su nastale srastawem zovu se slo`ene re~i ili slo`enice.

U svim navedenim slo`enicama nove re~i su nastale tako {to su prosto dve re~i pripojene jedna drugoj. U svima wima postoje najmawe dve proste re~i, odnosno dva korena re~i. Kakva je razlika izme|u navedenih i slede}ih slo`enica? 2) GOLOGLAV (od: gole glave), PLAVOKOSA (od: plave kose), JUGOISTOK (od: ju`ni istok), VOJSKOVO\A (od: vo|a vojske), NOVOSADSKI (od: Novi Sad), [UMOKRADICA (od: krasti {umu), KU]EPAZITEQ (od: paziti ku}u), PREDWONEP^ANI (od: predwe nepce) itd. U navedenim primerima slo`enice su nastale tako {to su u jednu re~ spojena dva korena re~i pomo}u glasova o ili e: gol-o-glav, plav-o-kos(a), jug-o-istok, nov-o-sadski, ku}e-paziteq itd. Ti glasovi koji spajaju korenove u slo`enoj re~i nazivaju se spojni vokali. A ima li slo`enih re~i u kojima nemamo dva korena re~i? Upravo takve su slede}e slo`ene re~i: 3) POMALO (nastalo od: predloga po i priloga malo), POTPREDSEDNIK (od predloga pod i imenice predsednik), NAPISATI (od predloga na i glagola pisati), NAT-

12

PIS (od predloga nad i korena pis iz glagola pisati), SASU[EN (od predloga sa i prideva su{en), NEMO] (od re~ce ne i imenice mo}) itd. Ove slo`enice naj~e{}e nastaju tako {to srastaju predlog i neka druga re~ (imenica, pridev, glagol, prilog i sl.). Predlozi tada prestaju biti predlozi ({to se vidi i po tome {to se ne pi{u odvojeno). Oni delimi~no mewaju zna~ewe re~i s kojom srastaju. Deo slo`enice koji dolazi ispred korena re~i naziva se prefiks. Tako su u navedenim primerima navedeni predlozi i re~ca prefiksi. U jednoj slo`enoj re~i mo`e biti vi{e prefiksa, kao na primer: nena-pisan, o-be{-~a{}en (od: o-bez-~astiti), is-pot-pisivati, (od: iz-pod-pisivati) i sl.

Obrati pa`wu na pisawe (pravopis)!U spoju prefiksa sa drugim prefiksom ili sa korenom re~i ~esto dolazi do promene nekih glasova (suglasnika): potpisati (a ne: pod-pisati), potpredsednik (a ne: podpredsednik), obe{~a{}en (a ne: obez~a{}en) itd.

Zadatak:Iz slede}eg teksta izdvoj: a) izvedene re~i, i odredi u wima koren, tvorbenu osnovu, tvorbeni nastavak i sufikse, b) slo`ene re~i, i odredi u wima koren re~i i prefikse: Ako te zaboli zub, pa treba da vadi{ zub i ode{ zubaru, zubar uzme zubarska kle{ta i zub je izva|en. Ako ti se otkine dugme, mama uzme iglu i za{ije ti dugme. Ako ti se ide od ku}e ti uzme{ kqu~, zakqu~a{ ku}u, istr~i{ iz ku}e, pretr~i{ potku}nicu, i ba{ te briga. (Neboj{a Nikoli})

13

ATRIBUTSKA I PREDIKATIVNA SLU@BA IMENICA I PRIDEVA(Obnavqawe i pro{irivawe)Sumwi~eweStaje u hodniku izme|u dvojih vrata. Levo ka{qe Simka. Ipak, on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta, da jo{ ne vidi ono {to sluti da }e videti, ali ~uje Tolu: - ... Nije mnogo vru}e. Nije, sine. Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima... ^im bi Simka zaspala, on je ustajao, jedva je ~ekao da zaspi, palio lampu i zagledao ga goli{avog, zaspalog. Kako samo naopako spava! Nikada mu glava nije na jastuku. Uvek u krevetu popreko spava. On, \or|e, kad je bio u wegovim godinama, nije tako spavao. Se}ao se. Pokojna mati uvek se hvalila `enama: Moj \or|e spava mirno kao jagwe. Ne preokrene se no}u. Onako kako ga uve~e ostavim, tako ga ujutru zateknem. Noge, kolike su mu noge, boga mu! I ve} je maqav. Pribli`i lampu Adamovoj nozi. Jeste, maqav je. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Meni ni sada listovi nisu ovako maqavi. Podi`e svoju nogavicu i prinese lampu. Opet se nadnosi nad krevet, dim petroleja utiwe mu se u bradu, iza wega, na zidu, zgurena senka. Nepomi~na. Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj. Pa stopalo... Stopalo je... Meni je malo stopalo. I Vuka{inu je malo stopalo. A Vuka{in je vi{i od wega. Ni A}im nije dugonog. [ta je ovo, kakvo ovo ~udo raste? Ugasi lampu i sede na krevet. Mrak je kao voda tekao nad wim i wim. Opet je no} i opet je sa lampom. Koleno mu je kvrgavo. \or|e zadi`e svoju nogavicu, podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta, upore|uje je prinose}i lampu ~as svom ~as Adamovom kolenu. Nema nikakve sli~nosti. Adamu iza{ao zglob ulevo, meni, iako mi je ~etrdeset i nekoliko, nije. Koleno mi je okruglo, suvo ali ravno. Tu|e su ovo kosti u Adama. Nije to moja kost, ugasi lampu. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. Otvara prozor i di{e zvezde... Adam tanko jauknu. \or|e mu obgrli noge i prisloni lice uz stomak. - Ne}u vi{e no}u da te otkrivam. Nikad vi{e, sine. Ti si moj sin. Jesi. Adame, do{ao sam ti. Zbog dede nisam mogao pre. Upropasti nam ku}u. Ne}u vi{e, ti si moj. (Dobrica ]osi})

utiwati uvla~iti; peqati ujedati, peckati

14

Predikativna slu`ba prideva i imenicaVe} zna{ da re~enice nema bez predikata i da slu`bu (funkciju) predikata u re~enici vr{e li~ni glagolski oblici. Svaki predikat u svom sastavu mora imati neki li~ni glagolski oblik. Predikati koji su iskazani glagolom u nekom li~nom glagolskom obliku (prezentu, perfektu, futuru...) zovu se glagolski predikati. (Podseti se da ti predikati u svom sastavu ne mogu imati nikakvu neglagolsku re~!) Prona|i u navedenom ]osi}evom tekstu sve glagolske predikate! Jesu li u svim re~enicama u tekstu glagolski predikati? Ima li re~enica koje u predikatu imaju osim glagolske re~i i neku neglagolsku re~? Koje neglagolske re~i se naj~e{}e pojavquju kao deo predikata u re~enicama koje su ostale kad su izdvojene re~enice sa glagolskim predikatom? Tako|e ve} zna{ da se predikat koji u svom sastavu, uz glagol, ima i neku neglagolsku re~ zove imenski predikat. Izdvoji}emo iz teksta najpre samo dve re~enice sa imenskim predikatom. U tim re~enicama neglagolsku re~ ili grupu re~i u predikatu pisa}emo velikim slovima i podvu}i je zajedno sa glagolom s kojim ona ~ini celi imenski predikat: Koleno mu je KVRGAVO. Ti si MOJ SIN. U obe re~enice uz gramati~ki subjekat (koleno, ti) stoje imenski predikati. U prvoj re~enici imenski predikat sastavqen je od nenagla{enog oblika tre}eg lica jednine prezenta glagola jesam (je) i od prideva (kvrgavo). U drugom primeru predikat se sastoji od drugog lica jednine nenagla{enog oblika prezenta istoga glagola (si) i imenice s wenim atributom (moj sin). U tim predikatima prezentski oblici glagola jesam (je, si) ~ine glagolski deo predikata, a pridev u prvom primeru (kvrgav) i imenica sa svojim atributom u drugom primeru (moj sin) ~ine imenski deo predikata. Glagolski deo imenskog predikata uvek ~ini neki nepotpuni glagol: glagol koji sam ne mo`e biti predikat. Tako glagol jesam nikada sam ne mo`e u re~enici biti predikat. On poma`e da se sastavi predikat, pa se naziva pomo}ni glagol. Imenica ili pridev tako|e nikad sami ne mogu biti predikati. Tek sa pomo}nim glagolom imenica i pridev sastavqaju predikat. Pridev i imenica ulaze u sastav predikata (a sami nisu predikat) pa se zbog toga ne zovu predikatom nego predikativom.

Predikativ je drugo ime za imenski deo predikata. Dakle, imenski deo predikata = predikativ.

Imenski predikat se uvek sastoji od glagolskog i od imenskog dela ili predikativa: IMENSKI PREDIKAT Koleno Ti JE SI glagolski deo predikata + + KVRGAVO moj SIN imenski deo predikata ili predikativ

15

Za{to nam je potreban naziv (termin) predikativ kad mo`emo upotrebqavati naziv imenski deo predikata? Taj naziv nam je neophodan (nu`an) jer bez wega ne mo`emo imenovati slu`bu (funkciju) neglagolske re~i u sastavu imenskog predikata. Ako se pitamo kakvu slu`bu (funkciju) u navedenim primerima vr{e pridev kvrgavo i imenica sin, morali bismo re}i da oni vr{e predikatsku slu`bu (funkciju), a to nije ta~no, jer oni vr{e samo deo predikatske funkcije: predikatsku funkciju vr{e zajedno oblik glagola jesam (je ili si) i pridev ili imenica (kvrgavo ili sin). Samo li~ni glagolski oblici u glagolskom predikatu sami vr{e predikatsku funkciju (kao na primer: Ja {etam. Ja sam {etao. Ja }u {etati i sl.). Ovako, kad imamo naziv predikativ za neglagolski deo imenskog predikata, onda za svaku neglagolsku re~ u sastavu predikata ka`emo da vr{i predikativnu funkciju ili slu`bu (jer je pridev predikativni izveden od imenice predikativ, a ne od imenice predikat; od imenice predikat je pridev predikatski). Zato u navedenim primerima pridev kvrgavo i imenica sin (sa svojim atributom moj) vr{e predikativnu slu`bu (funkciju). Razlikuj predikatsku od predikativne slu`be (funkcije): predikatsku slu`bu vr{e li~ni glagolski oblici kao glagolski predikati, a predikativnu slu`bu vr{e neglagolske re~i kao predikativi, tj. kao imenski delovi predikata. Pridevi i imenice u sastavu imenskog predikata uvek vr{e predikativnu slu`bu ili slu`bu predikativa. U kojim oblicima mogu biti pomo}ni glagoli (glagoli nepotpunog zna~ewa) u sastavu imenskog predikata? To se lako mo`e zakqu~iti iz slede}ih primera: Marko je U^ENIK. Marko je bio U^ENIK. Marko }e biti U^ENIK. Jovan je BOGAT. Jovan je bio BOGAT. Jovan }e biti BOGAT. Glagoli jesam i biti predstavqaju glagolski deo imenskog predikata kad su upotrebqeni u bilo kome glagolskom obliku (prezentu, perfektu, futuru...). Osim glagola jesam i biti, kao deo imenskog predikata mogu se upotrebiti jo{ neki glagoli, kao postati (npr. On je postao DIREKTOR), prozvati i nazvati kad zna~e nadevawe imena (na primer: Prozvali / nazvali su ga LEPOTANOM), zatim glagoli proglasiti se, smatrati se itd. Svi ti glagoli ne mogu sami biti predikati nego sa predikativom tvore (grade) imenski predikat. A u kojim pade`nim oblicima mogu do}i pridevi i imenice u predikativnoj slu`bi? Pridev u predikativnoj slu`bi obi~no se upotrebqava samo u obliku nominativa (npr. On je DOBAR; Ona je LEPA; Deca su VRLO VESELA i sl.). Isti je slu~aj i sa pridevskim zamenicama, jer se i one pona{aju kao i pridevi (kao u primeru iz teksta: Ti si MOJ). Za razliku od prideva, imenice u predikativnoj slu`bi mogu biti upotrebqene u razli~itim pade`nim oblicima bez predloga i sa predlozima, kao na primer: Otac je U KU]I. -Majka je DOBROG SRCA. Milan je bio SA OCEM. Jelena sutra ne}e biti U [KOLI. -On nije bio PRED [KOLOM. Iz navedenih primera se vidi da predikativnu slu`bu mogu vr{iti i imeni~ki ili pridevski skupovi re~i (moj sin, dobrog srca, vrlo vesela i sl.)

16

U tekstu koji smo naveli ima dosta imenskih predikata. Prona|i sve re~enice s imenskim predikatima u tekstu. Razvrstaj imenske predikate prema tipu predikativa na: a) one u kojima predikativnu funkciju vr{e pridevi, i b) na one u kojima predikativnu funkciju vr{e imenice. Izdvoj primere u kojima slu`bu predikativa vr{e imeni~ke sintagme (imeni~ki skupovi re~i). Odredi za svaki predikativ u kom pade`nom obliku je on upotrebqen!

Atributska funkcija (slu`ba) prideva i imenicaPoznato ti je da se pridevi naj~e{}e u re~enici upotrebqavaju kao imeni~ki dodaci u atributskoj funkciji (slu`bi). Prona|i prideve koji imaju atributsku funkciju u tekstu. Odredi u kojim se slu`bama (funkcijama) nalaze imenice uz koje stoje pridevi kao wihovi atributi. Poka`i na tim primerima slagawe prideva sa imenicom u rodu, broju i pade`u. Za razliku od prideva, imenice u re~enici naj~e{}e vr{e slu`bu subjekta, objekta i prilo{kih odredbi (za mesto, vreme, na~in, uzrok...). Prona|i u tekstu sve imenice koje su upotrebqene: a) u slu`bi subjekta b) u slu`bi objekta i b) u slu`bi neke prilo{ke odredbe. Odredi pade` u kome su upotrebqene imenice koje imaju te funkcije (slu`be). Nije ti nepoznato da imenica mo`e vr{iti i slu`bu atributa. Evo nekoliko primera iz teksta sa imenicom u funkciji atributa: Ipak, on bi u{ao prvo kod we da vi|ewe Adama odlo`i jo{ na nekoliko minuta... Tola de~aku bez svesti na gole grudi obla`e tople rakijave obloge. Kako dete sa {est godina mo`e ovako da bude maqavo? Sporo se kre}e samo patrqak senke sa senkom lampe. Dim petroleja gadqivo peqa nozdrve. U svakom od navedenih skupova re~i (sintagmi) imamo po dve imenice, od kojih jedna bli`e odre|uje drugu, i ima atributsku funkciju (slu`bu). Atributska funkcija imenice ~esto se mo`e proveriti tako {to }e se namesto imenice upotrebiti pridev koji je od we izveden. Poku{ajmo izvr{iti takvu zamenu atributski upotrebqene imenice pridevom u svim navedenim primerima imeni~kih sintagmi (skupova re~i): vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete ADAMA PETROLEJA SENKE LAMPE BEZ SVESTI SA [EST GODINA IMENICE ATRIBUTI = = = = = = ADAMOVO PETROLEJSKI SENKIN LAMPINA BESVESNI [ESTOGODI[WE PRIDEVI ATRIBUTI vi|ewe dim patrqak senka de~ak dete

17

Svaka imenica koja je dodatak drugoj imenici (ako nije apozicija) ima uz tu imenicu slu`bu atributa. Uz imenicu u slu`bi atributa mo`e kao wen dodatak do}i pridev ili druga imenica u slu`bi atributa. Tako se ulan~avaju imeni~ke sintagme u ve}e sintagme (imeni~ke skupove), kakav je, na primer, slu~aj sa slede}im imeni~kim skupovima re~i u re~enicama iz teksta:

1) \or|e zadi`e svoju nogavicu, podi`e nogu na ivicu Adamovog kreveta.

2) \or|e se nadnese nad plavkasto lice de~aka sa sklopqenim o~ima i otvorenim ustima.

U prvoj re~enici pridev Adamovog atribut je uz imenicu kreveta, a taj imeni~ki skup (Adamovog kreveta) atribut je uz imenicu ivica. U drugoj re~enici imenica lice ima dva atributa: jedan pridevski (plavkasto) i jedan imeni~ki (de~aka). Imenica o~ima ima atribut sklopqenim, a imenica ustima atribut otvorenim, a obe te imeni~ke sintagme (sklopqenim o~ima i otvorenim ustima) vr{e slu`bu atributa prema imenici de~aka. Na isti na~in (koriste}i se strelicama) ozna~i koji se atribut vezuje sa kojom imenicom u slede}im imeni~kim skupovima re~i: VISOKA KU]A NA KRAJU NAJDU@E ULICE U GRADU DE^AK SA PLAVIM ^UPERKOM DRVO NA NEPOKO[ENOJ LIVADI PORED [UME

Napomena:U ]osi}evom tekstu ~esto se pojavquje bespredlo{ki dativ neke imenice ili zamenice u slu`bi (funkciji) atributa, kao na primer: I VUKA[INU je malo stopalo. MENI je malo stopalo. Koleno MU je kvrgavo. Koleno MI je okruglo. MENI ni sada nisu listovi ovako maqavi. Navedene imenice i li~ne zamenice (i u nagla{enom i u nenagla{enom obliku) u dativu bez predloga imaju funkciju atributa. Atributsku funkciju tih dativnih oblika

18

mo`emo proveriti zamenom imenice ili zamenice prisvojnim pridevom ili prisvojnom zamenicom, kao na primer: I VUKA[INU (= VUKA[INOVO) stopalo je malo. MENI (= MOJE) je malo stopalo. Koleno MU (= WEGOVO) je kvrgavo. Koleno MI (= MOJE) je okruglo. MENI (= MOJI) listovi ni sada nisu ovako maqavi. Takav bespredlo{ki dativ imenice ili zamenice, koji se mo`e zameniti prisvojnim pridevom (kad je u dativu imenica) ili prisvojnom zamenicom (kad je u dativu li~na zamenica), naziva se prisvojni (posesivni) dativ, i on uvek (kao i prisvojni pridev, prisvojna zamenica i prisvojni genitiv) ima atributsku funkciju. Prisvojni dativ vrlo je ~est u srpskom jeziku, posebno od kra}ih oblika li~nih zamenica.

19

GLASOVI SRPSKOG JEZIKAGOVORNI ORGANIOd svih `ivih bi}a jedino qudi mogu da govore, jer samo oni imaju razvijene organe za izgovor glasova. Glasovi nastaju zahvaquju}i radu govornih organa, u koje spadaju: plu}a, du{nik, grkqan, glasne `ice (glasnice), jezik, zadwe (meko) nepce, predwe (tvrdo) nepce, zubi, desni (alveole), usne, usna dupqa ({upqina), nosna dupqa ({upqina) i `dreona dupqa.

Govorni organi Vazdu{na struja, koja je neophodna za proizvodwu glasova, izlazi iz plu}a, prolazi kroz grkqan, usnu dupqu i izlazi napoqe. Na putu od plu}a do izlaska iz usne ili nosne dupqe, vazdu{na struja izaziva treperewe (podrhtavawe) glasnih `ica, a to treperewe se o~ituje kao zvuk. Glasne `ice, dakle, preoblikuju vazdu{nu struju u zvuk, koji se na svom daqem putu razli~ito oblikuje. A to oblikovawe zavisi najvi{e od polo`aja jezika ili dela jezika prema ostalim govornim organima u usnoj dupqi. Tako zvuk nailazi na razli~ite prepreke koje uslovqavaju i druk~iju (razli~itu) prirodu svakoga glasa.

20

Kakva je uloga glasa me|u drugim jezi~kim jedinicama? To }emo pokazati na primeru stihova pesme Proqetne tercine poznatog srpskog pesnika Alekse [anti}a: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom I }utim kako puni izvor lije Novog `ivota iz svakog udara [to korjen trese, budi ga i grije. Sve cvjeta, di{e. Vijence behara Povija vjetar i pahuqe nosi, I svuda trepti prva mlada jara. Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza, so~e mladi trsi, I leptir kru`i po poqu i kosi. Motika tu~e, i u gole prsi Suhog te`aka du{a neba vije, I znoj mu kupi... Odjekuju vrsi Proqe}e pjeva. (...)

Re~i koje je [anti} upotrebio u pesmi sastoje se od glasova. (U pismu se glas ozna~ava slovom. Slovo je pisana oznaka za glas.) Ti glasovi sami za sebe nemaju zna~ewa. Ali upotrebom glasova ostvaruje se razlika u zna~ewima re~i. Pogledajmo zavr{etak prvog i tre}eg stiha [anti}eve pesme:

Nabreklo drvqe mlado{}u i silom U svakom stablu ja ~ujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom [ta zna~e te dve istaknute re~i? Po ~emu se one u izgovoru i pisawu razlikuju? [ta omogu}ava wihovu razliku u zna~ewu? Oblici instrumentala silom i bilom imaju potpuno razli~ita zna~ewa, ali se u izgovoru (i pisawu), osim po akcentu, razlikuju samo po jednom glasu (slovu): silom (= snagom); bilom (= damarom, pulsom). Razliku u wihovom zna~ewu omogu}ava razlika u glasovima s i b, jer su svi ostali glasovi u wihovom sastavu isti.

21

Prona|i u pesmi sve parove re~i koji se razlikuju samo u jednom glasu (slovu) i odredi zna~ewe svake od tih re~i! Navedi i za ostale re~i u pesmi po jednu re~ koja }e se od wih razlikovati samo po jednom glasu! A sada uo~i po ~emu se instrumental imenice sila razlikuje od slede}ih re~i: silom salom (= instrumental imenice salo) silom sirom (= instrumental imenice sir) silom silim (= prezent glagola siliti, u zna~ewu primoravati) silom silos (= zgrada u obliku torwa za ~uvawe `ita) Kao {to vidi{, svaki glas re~i s-i-l-o-m omogu}ava razlikovawe zna~ewa te re~i prema drugim re~ima koje se sa re~ju silom glasovno ne podudaraju samo u jednom glasu (slovu). A tako je gotovo sa svim re~ima u jeziku. Zato su glasovi i najbitnije jezi~ke jedinice, jer se zamenom samo jednoga glasa u re~i naj~e{}e mewa zna~ewe same re~i (naj~e{}e se dobija potpuno druga re~). Glas je najmawa jezi~ka jedinica koja nema svoga zna~ewa, ali omogu}ava razlikovawe zna~ewa re~i. Kombinovawem vrlo malog broja glasova dobija se neograni~en broj re~i. Svi glasovi se dele na samoglasnike i suglasnike na osnovu toga da li vazdu{na struja koja izaziva treperewe glasnih `ica prolazi slobodno mimo ostalih govornih organa ili na svom putu nailazi na prepreke. Ako prolazi slobodno, dobijamo samoglasnike ili vokale. Ako nailazi na prepreke, stvaraju se suglasnici ili konsonanti.

SAMOGLASNICI (VOKALI)Glasovi se ujediwuju najpre u slogove. Slog je najmawa izgovorna celina. Podelimo re~i iz naredna dva stiha [anti}eve pesme na slogove: Sve cvje-ta, di-{e. Vi-jen-ce be-ha-ra Po-vi-ja vje-tar i pa-hu-qe no-si U svakom od slogova istakli smo po jedan glas. Koji su to glasovi? Da li bi se bez toga glasa mogao uobli~iti slog? Poku{aj otpevati sve glasove u svakom od slogova. Koje mo`e{, a koje ne mo`e{ otpevati? Pri izgovoru glasova E, I, A, O i U glasne `ice titraju, usta su otvorena i vazdu{na struja slobodno prolazi izme|u govornih organa (nijedan joj govorni organ ne stvara prepreku) i izlazi napoqe iz usne dupqe. Zato te glasove mo`emo same otpevati, i tada zvu~e kao tonovi. Takvi glasovi nazivaju se samoglasnici ili vokali. Samoglasnik je nosilac sloga, jer svaki slog mora imati u svom sastavu samoglasnik. U jednom slogu mo`e biti samo jedan samoglasnik, a i jedan samoglasnik sam mo`e ~initi slog. U srpskome jeziku ima pet samoglasnika: E, I, A, O i U.

22

Proveri u navedena dva stiha [anti}eve pesme: a) ima li ijedan slog u kome nije upotrebqen jedan od ovih pet samoglasnika i b) ima li ijedan slog koji se sastoji od samog samoglasnika.

SUGLASNICI (KONSONANTI)U slogovima na koje smo podelili dva stiha [anti}eve pesme nalaze se i glasovi koji se sa vokalima (samoglasnicima) udru`uju u slog. Koji su to glasovi u navedenim slogovima? Wih ne mo`emo pevati. Za{to? Pri izgovoru glasova S, C, B, X, P, T, Q... vazdu{na struja na svom putu kroz govorne organe nailazi na ja~e ili slabije prepreke, pa se ti glasovi ostvaruju kao {umovi. Svi takvi glasovi nazivaju su suglasnici ili konsonanti. U srpskome jeziku ima 25 suglasnika (konsonanata): B, V, G, D, \, @, 3, J, K, L, Q, M, N, W, P, R, S. T, ], F, X, C, ^, X i [. Suglasnici sami nikada ne mogu tvoriti slog. U slogu se uz samoglasnik mo`e na}i jedan ili vi{e suglasnika. Podeli na slogove re~i u navedenoj [anti}evoj pesmi i poka`i: a) slogove u kojima jedan suglasnik i jedan samoglasnik ~ine slog, i b) slogove u kojima se uz jedan samoglasnik nalazi vi{e suglasnika. Koliko se najvi{e suglasnika mo`e nalaziti u jednome slogu?

SLOGOTVORNO RRekli smo da suglasnici ne mogu tvoriti slog sami bez samoglasnika. Ima li u tome izuzetaka? Za odgovor na to pitawe, nave{}emo nekoliko stihova iz [anti}eve pesme, u kojima }emo ista}i re~i koje }emo podeliti na slogove. Obrati pa`wu kako se pona{a glas R u slogovima istaknutih re~i: Nabreklo drvqe mlado{}u i silom... Blistaju strane u suncu i rosi Izbija loza, so~e mladi trsi... Motika tu~e, i u gole prsi... U {est re~i u navedenim stihovima upotrebqen je glas R. Te re~i mo`emo, prema pona{awu glasa r u slogovima, podeliti u dve grupe: na-bre-klo, stra-ne, ro-si drv-qe, tr-si, pr-si I u prvoj i u drugoj grupi re~i glas R je u sastavu pojedinih slogova, ali on u te dve grupe ima razli~itu ulogu. U prvoj grupi on dolazi u slogu sa nekim samoglasnikom (-bre; stra-; ro-) i tu se on pona{a kao i svi ostali suglasnici. On je tu pravi suglasnik.

23

U drugoj grupi re~i glas R dolazi u tri sloga u kojima nema nijednog od pet samoglasnika. U tim slogovima R je nosilac sloga, R vr{i ulogu samoglasnika u slogu (dRv-qe; tR-si ; pR-si). Takvo R koje je nosilac sloga, koje poput samoglasnika mo`e oformiti slog, naziva se slogotvorno R. Slogotvorno R se pojavquje u dosta re~i u srpskome jeziku, kao na primer: trn, crn, ~e-tvr-tak, br-zo, tr-ka, krst, br-log, cr-ti-ca, krv, pr-vo... U stihovima navedene [anti}eve pesme prona|i sve slogove: a) u kojima je R slogotvorno, i b) sve slogove u kojima R nije slogotvorno (tj. u kojima nije nosilac sloga).

PODELA SUGLASNIKA PO MESTU TVORBEU stvarawu svakoga od suglasnika ne u~estvuju svi govorni organi. Osobine suglasnika zavise od toga koji organ najvi{e u~estvuje u wegovom stvarawu i koju prepreku mora savladati vazdu{na struja upu}ena iz plu}a. Podela suglasnika (konsonanata) prema vrsti govornog organa koji ima najzna~ajniju ulogu u wihovom stvarawu naziva se podela suglasnika (konsonanata) po mestu tvorbe (ili mestu izgovora). Prema mestu tvorbe svi suglasnici se dele u nekoliko grupa. To su: 1) Zadwonep~ani suglasnici: pri wihovom izgovoru zadwi deo jezika dodiruje zadwe (meko) nepce, stvaraju}i prepreku prolasku vazdu{ne struje, ali vazdu{na struja tu prepreku uz mali prasak razara. Zadwonep~ani suglasnici su: K, G i H. (Ove suglasnike mo`e{ lako zapamtiti ako zapamti{ skup re~i: Kubanski grad Havana). 2) Predwonep~ani suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik razli~itim svojim delovima dodiruje predwe (tvrdo) nepce. Predwonep~ani suglasnici su: J, Q, W, ], ^, B, X, @ i [. Sve predwonep~ane suglasnike lako }e{ zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu, jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i predwonep~anih suglasnika) po~iwe jednim od predwonep~anih suglasnika: ^ika \ura `va}e {qive, wegova }erka Qiqana jede xem. 3) Nadzubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje granicu gorwih sekuti}a i desni. Nadzubii suglasnici su: R, L i N. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u re~enici: Rade lale nosi). 4) Zubni suglasnici: izgovaraju se tako {to jezik dodiruje ili gorwe sekuti}e (t, d) ili dowe sekuti}e (c, z, s). Zubni suglasnici su: D. T, C, 3 i S. (Zubne suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Crvena zvezda stalno dobija titule). 5) Usneni suglasnici: izgovaraju se uz u~e{}e usana (b, p, m), a kod nekih uz u~e{}e usana u wihovoj tvorbi u~estvuju i zubi (f, v ).

24

Usneni suglasnici su: P, B, M, V i F. (Usnene suglasnike mo`e{ zapamtiti u re~enici: Malom Peri fali veliki bicikl). Po{to pri tvorbi suglasnika V i F u~estvuju dowa usna i zubi, ti suglasnici ta~nije se nazivaju usneno-zubni suglasnici. U izgovarawu nadzubnog N, usnenog M i predwonep~anog suglasnika W vazdu{na struja delimi~no prolazi i kroz nos, pa se ova tri suglasnika nazivaju i nosni suglasnici.

PODELA SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTINa osnovu toga da li pri izgovoru suglasnika glasne `ice trepere zbog strujawa vazduha iz plu}a ili su glasne `ice razmaknute pa ne trepere suglasnici se dele na zvu~ne i bezvu~ne (treperewe glasnih `ica mo`e se ~ak osetiti i pod rukom ako se gu{a obuhvati punim zahvatom palca i ka`iprsta). Zvu~ni suglasnici imaju svoje bezvu~ne parwake, koji se od zvu~nih ne razlikuju ni po ~emu drugom osim po zvu~nosti. Kod zvu~nih suglasnika stvaraju se zvu~ni {umovi, dok su kod bezvu~nih ti {umovi mukli. Zvu~ni Bezvu~ni B P G K D T \ ] @ [ Z S X ^ F H C

Svakom zvu~nom suglasniku odgovara odre|eni bezvu~ni suglasnik. Taj bezvu~ni suglasnik je parwak zvu~nom suglasniku. Tako su parwaci B i P, G i K, D i T, \ i ], @ i [, Z i S, X i ^. Bezvu~ni suglasnici F, H i C nemaju svoje zvu~ne parwake. Zvu~ne suglasnike mo`e{ da nau~i{ i preko re~enice: Baba grdi dedu: |avole `ivi za{to xangriza{. Bezvu~ne suglasnike ima{ na po~etku svake re~i u re~enici: Pera ka`e Tomi: ]uti, {to se ~esto hvali{ finim cipelama.

PODELA SUGLASNIKA PO NA^INU TVORBENa osnovu toga da li vazdu{na struja pri stvarawu glasa zaobilazi prepreke u usnoj {upqini ili savladava prepreke na koje nailazi, svi suglasnici se po na~inu tvorbe dele na sonante i {umne (ili prave) suglasnike. Sonanti nastaju tako {to vazdu{na struja, gotovo kao kod samoglasnika, zaobilazi prepreke u usnoj dupqi, tako da su oni po na~inu tvorbe sli~ni samoglasnicima. Zato su

25

sonanti izrazito zvu~ni suglasnici. Sonanti (ili glasnici) zapravo su glasovi sa osobinama i suglasnika i samoglasnika. Sonanti su: M, Q, R, V, J, L, N i W. Sve sonante }e{ lako zapamtiti ako zapamti{ slede}u re~enicu, jer u woj svaka re~ (a re~i ima upravo koliko i sonanata) po~iwe jednim od sonanata. Mnogi qudi rado vole jesti lubenicu na wivi. [umni ili pravi suglasnici nastaju tako {to vazdu{na struja savla|uje postavqenu prepreku. U {umne (ili prave) suglasnike spadaju: B, P, G, K, D, T, @, [, Z, S, F, H, C, ^, X, \ i ]. [umni suglasnici dele se u tri grupe na osnovu toga kako vazdu{na struja savladava prepreke na koje nailazi. 1) Ako vazdu{na struja savladava prepreku tako da je potpuno uz prasak uklawa stvaraju}i prolaz kroz wu, onda nastaju eksplozivni ili praskavi suglasnici. Eksplozivni ili praskavi suglasnici su: B, P, G, K, D i T. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti i preko re~enice: Patak Da~a trguje kilom gumenih bombona). 2) Ako pri prolasku vazdu{ne struje govorni organi stvaraju tesnac (pribli`avaju}i se jedan drugome) kroz koji prolazi vazdu{na struja, onda nastaju tesna~ni ili strujni suglasnici. Tesna~ni ili strujni suglasnici su: @, [, Z, S, F i H. (Ove suglasnike ima{ na po~etku re~i u slede}oj re~enici: @irafa sa{ila finu zelenu {u{kavu haqinu). 3) Ako vazdu{na struja nailazi na pregradu koja prelazi u tesnac, onda nastaju sliveni suglasnici ili afrikati. Sliveni suglasnici ili afrikati su: C, ^, X, \ i ]. (Ove suglasnike mo`e{ zapamtiti preko re~enice: Xaba ]ira ~isti cipele |acima). Sliveni suglasnici ili afrikati ujediwuju u sebi osobine i praskavih i strujnih suglasnika. Oni su sastavqeni (sliveni) iz elemenata praskavog suglasnika (d ili t) na prvom i strujnog suglasnika (s, z, { i `) na drugom mestu. Tako je suglasnik C sastavqen od elemenata suglasnika T i S (t+s > c). Suglasnik ^ sastavqen je od elemenata suglasnika T i [ (t+{ > ~). Suglasnik X sastavqen je iz elemenata suglasnika D i @ (d+`> x). Suglasnik \ sastavqen je od elemenata suglasnika D i elementa vrlo mekog Z (d+z> |), a suglasnik ] iz elementa suglasnika T i elementa vrlo mekog S (t+s>}).

26

NEPOSTOJANO AMoj pas ZigiKo zna ve} iz kojih sve razloga, po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. Kupio sam kai{ za wegov vrat i poveo ga sa sobom na letovawe, ni mawe ni vi{e nego u Gr~ku, tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. Vaqda sam time `eleo da iska`em svoju qubav Zigiju, ali i da se pred belim svetom poka`em kao qubiteq `ivotiwa i obo`avateq pasa. Nenaviknutom na lanac oko vrata, Zigiju je ~ak i mekani kai{ ozna~io po~etak te{kog ropstva. Ni vo`wa automobilom mu nije prijala. Zverao je kao da ga odvodim na onaj svet, a ne na letovawe u Gr~ku. Izvesnu sklonost da zubima re{ava svoj do`ivqaj nepovoqnosti situacije Zigi nije ni poku{ao da skriva. U {etwi ulicama Skopqa, gde sam svratio, ve} je pokazivao krajwu drskost. Unezveren, nasrtao je na prolaznike. Nije dopu{tao ni da bude vo|en ni no{en. Meni je ve} svega bilo dosta, najvi{e sebe i Zigija. Zato sam re{io da ga ostavim kod prve {ume. Tako mu je i bilo. U Gr~koj se tog leta be{e sjatio svet iz cele Evrope. I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve. To nisam mogao ni da primetim, sre}an {to sam se Zigija usput re{io podvalom, veruju}i da se morao ve} predati ludom pse}em `ivotu i postati boem, tu`ni pas lutalica. Na povratku sa letovawa, sav u `urbi da {to pre stignem ku}i, potpuno sam zaboravio na psa. Deca, me|utim, nisu. Htela su da svrate i vide ima li kakvog traga od wihovog miqenika. Svi moji razlozi da to ne ~inimo nisu mi pomogli. A tamo, na mestu gde je bio i ostavqen, kraj one najlon kese sa komadi}ima hleba i praznim konzervama le`ao je Zigi. Kada je ~uo na{e glasove, po~eo je da ~uqi u{i. Onda se onako ve} sasvim iscrpqen jedva podigao i po~eo da ma{e repom. Jadnik. On je mislio da je ostavqen da ~uva onu najlon kesu, a ne da je ostavqen zauvek. (Qubinko Milosavqevi})

Kako je pisac opisao svoj odnos prema Zigiju? Koje su osobine psa Zigija posebno istaknute u tekstu? Potvr|uje li i ova pri~a poznatu narodnu izreku da je pas najboqi ~ovekov prijateq? Koji elementi pri~e to najjasnije potvr|uju?

Obrati pa`wu na re~ pas upotrebqenu u razli~itim re~enicama u tekstu. Moj pas Zigi (naslov) ... po`eleo sam da i ja svog psa malo pro{etam po svetu. -... poveo ga sa sobom na letovawe... tamo gde su nekada nastajale najboqe pri~e o psima. -I pasa je bilo od svih rasa sem od Zigijeve.

27

U kojim pade`nim oblicima je upotrebqena imenica pas u navedenim re~enicama? Kako glasi gramati~ka osnova te imenice? (Gramati~ku osnovu imenica uvek dobijamo kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak!) Koga glasa nema u gramati~koj osnovi u genitivu jednine, a ima ga u nominativu jednine i genitivu mno`ine ove imenice? Kako se zove ta glasovna promena? Samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine kod imenice pas u osnovi ima i glas A, ali toga A nema u osnovi ostalih pade`nih oblika imenice pas. Proveri to mewaju}i imenicu pas kroz sve pade`ne oblike! To A je, dakle, nestalno, nepostojano: u nekim oblicima se javqa, u nekim ga nema. Takvo A naziva se nepostojano A.

Samoglasnik (vokal) koji se pojavquje u jednim oblicima re~i, a u drugima se gubi, naziva se nepostojano A.

Nepostojano A se naj~e{}e u srpskome jeziku javqa u slede}im oblicima re~i: 1) U nominativu jednine i genitivu mno`ine velikog broja imenica mu{koga roda, kao na primer: starac, starca..., starci, staraca...; {ipak, {ipka..., {ipci, {ipaka...; Nemac, Nemca..., Nemci, Nemaca...; pas, psa..., psi, pasa... 2) U genitivu mno`ine kod velikog broja imenica `enskog i sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na dva suglasnika, kao na primer: devojka devojaka; kru{ka kru{aka; bitka bitaka; zemqa zemaqa; ma~ka ma~aka; pesma pesama; pismo pisama; ministarstvo ministarstava; dru{tvo dru{tava, itd. 3) U nominativu jednine nekih prideva mu{koga roda, kao na primer: dobar (ali: dobra, dobro, dobroga...); vitak (ali: vitka, vitko, vitkoga...); `edan (ali: `edna, `edno, `ednoga...); gorak (ali: gorka, gorko, gorkoga...); hrabar (ali: hrabra, hrabro, hrabroga...); vredan (ali: vredna, vredno, vrednoga...) itd. 4) U nominativu jednine nekih zamenica mu{koga roda, kao na primer: sav (ali: sva, sve, svega...); ovakav (ali: ovakva, ovakvo, ovakvoga...); kakav (ali: kakva, kakvo, kakvoga...); svakakav (ali: svakakva, svakakvo, svakakvoga...) itd. 5) U du`im oblicima predloga sa (s), ka (k), niza (niz), kroza (kroz) i uza (uz), kao na primer: On razgovara sa sestrom / `enom / zetom / {urom. On se spu{ta niza zid.

28

Sve se vidi kroza w (npr.: kroz prozor). Pribio se uza te. Ona ide ka kolibi / ka gradu / ka hanu. Kao {to se vidi, predlozi kroz, niz, uz upotrebqavaju se s nepostojanim A kad dolaze ispred nenagla{enih oblika li~nih zamenica ili ispred imenica koje po~iwu istim suglasnikom kojim se zavr{avaju ti predlozi. Predlog s obavezno dolazi u obliku sa (dakle, s nepostojanim A) ako imenica ispred koje taj predlog stoji po~iwe strujnim suglasnicima s, z, { i `. Predlog k upotrebqava se s nepostojanim A (dakle, u obliku ka) ako dolazi ispred imenice koja po~iwe zadwonep~anim suglasnikom k, g ili h. Odredi u kojim se od slede}ih re~i javqa, a u kojim ne javqa nepostojano A. Kod re~i kod kojih se javqa odredi u kojim je to pade`nim oblicima: Petar, Lazar, ~uvar, vr{ak, stalak, seqak, zadovoqan, iskovan, prijatan, sre}an, ispitan, zapisan, mamac, krivac, vo`d, prst, kru{ka, pozori{te, pripovetka, lutka, ta~ka i mazga.

29

PROMENA L u OTrkaTre}eg dana, nekako o u`ini, porje~ka{e se Fo~ak i \erzelez, bezrazlo`no, kao qudi u pi}u i besposlici... - A vi se potecite; metnu}emo jabuku na ko{iju, pa ko prije jabuci, onoga je djevojka savjetuje ih posve ozbiqno jedan Mostarac, ude{avaju}i tako dogovorenu komediju. \erzelez odmah |ipi na noge... Izi|o{e na ravan, pred han. Na direk od quqa{ke objesi{e o koncu uvelu crvenu jabuku, zatego{e kanap ispred dvojice trka~a i iskupi{e se svi, podgurkuju}i jedan drugog i neprikriveno se smiju}i. Jedni se klade za ]erzeleza, drugi na Fo~aka. Mostarac dade znak: kanap pu~e, a oba trka~a jurnu{e. Leti \erzelez kao krilat, a Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap{e nogama na mjestu, kao kad varamo djecu da tr~imo tobo`e za wima. \erzelez tr~i kao da zemqu ne dira, Fo~ak tap{e rukama, a gledaoci se savijaju od smijeha. Pqesak, vrisak i smijeh... Odmi~e \erzelez i biva sve kra}i kao da mu noge ulaze u tijelo... Kad bi kod direka, ma{i se rukom za jabuku, ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko, pa je ne dohvati prvi put nego se morade zasko~iti i onda je otr`e s koncem zajedno. Me|u gledaocima urnebes. Jedni suze, a drugi polegli po travi pa se samo vaqaju od smijeha. Debeli beg iz Posavine dr`i se rukama za trbuh i othukuje. I suhi, slu`beni Dizdar-aga stao na kapiju pa se smije krezubim ustima. (Ivo Andri})

ko{ija takmi~ewe ; direk drveni stub ; al~ak varalica

Iz odlomka Andri}eve pripovetke Put Alije \erzeleza ovde je dat deo u kome se opisuje trka izme|u \erzeleza i Fo~aka. Za samu trku pisac ka`e da je dogovorena komedija. [ta je ovde komi~no (sme{no)? Kako se pona{aju u~esnici trke: shvataju li oba trku ozbiqno? Ko koga pravi komi~nim (sme{nim)? Kako je opisano pona{awe gledalaca? U`ivaju li oni u trci? Izdvoj elemente koji najboqe odslikavaju komi~ni karakter trke.

Obrati pa`wu na oblike radnog glagolskog prideva u slede}im re~enicama iz teksta: Fo~ak se nakon dva-tri koraka zaustavio i tap}e nogama na mjestu... Dizdar-aga stao na kapiju... Na direk od quqa{ke objesi{e o konopcu uvelu crvenu jabuku... ... ali al~aci objesili jabuku hotimice visoko...

30

U prve dve re~enice naveden je oblik mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva (zaustavio se, stao), u tre}oj oblik `enskoga roda jednine (uvela), a u ~etvrtoj oblik mu{koga roda mno`ine (obesili). Napravi i uporedi sve oblike i jednine i mno`ine radnog glagolskog prideva od navedenih re~i. Od glagola stati ti oblici glase: stao, stala, stalo; stali, stale, stala. Po ~emu se razlikuje mu{ki rod jednine radnog glagolskog prideva od svih ostalih oblika: {ta stoji u svim ostalim oblicima radnog glagolskog prideva na mestu samoglasnika O u mu{kome rodu jednine? [ta iz toga mo`emo zakqu~iti? Na mestu samoglasnika O iz mu{koga roda jednine radnog glagolskog prideva u svim ostalim oblicima pojavquje se suglasnik L. Iz toga mo`emo zakqu~iti da je nekada i u mu{kome rodu jednine tako|e bio suglasnik L, pa smo u pro{losti imali oblike: stal, zaustavil, uvel, obesil. Nekada{we L samo je u mu{kome rodu jednine promeweno u O. A za{to nije promeweno u ostalim oblicima (u `enskom i sredwem rodu, i u oblicima mno`ine)? U pro{losti srpskoga jezika (krajem 14. veka) u svim re~ima u kojima se l nalazilo na kraju re~i ili na kraju sloga, to L se mewalo u O (na primer: radil > radio, pisal > pisao, sel-ba > seoba, ~e-kal-ni-ca > ~ekaonica, kotal > kotao, itd.) Od oblika radnog glagolskog prideva L se samo u mu{kome rodu jednine nalazilo na kraju re~i, pa je promeweno u L, dok u svim ostalim oblicima L nije bilo ni na kraju re~i ni na kraju sloga pa i nije promeweno u O (uporedi: ra-dil > radio, ra-di-la, ra-di-lo, ra-di-li, ra-di-le, ra-di-la).

Glasovna promena u kojoj se suglasnik L na kraju re~i ili sloga mewa u samoglasnik O naziva se promena L u O.

Videli smo da L uvek prelazi u O u mu{kom rodu jednine radnog glagolskog prideva. Ali to nije jedini oblik re~i u kome se vr{i ova glasovna promena. U Andri}evom tekstu nalaze se i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknutu re~ u tim re~enicama: ... a gledaoci se savijaju od smijeha. Me|u gledaocima urnebes. Kako glasi nominativ jednine ove imenice? Promeni ovu imenicu kroz pade`e. Podeli je na slogove u svim pade`nim oblicima. U kojim pade`ima se L na{lo na kraju sloga pa je promeweno u O, a u kojim nije? Uporedi pade`ne oblike te imenice sa pade`nim oblicima imenice rukovodilac. N jednine: r u k o v o d i l a c (< ru-ko-vo-di-lac) N mno`ine: r u k o v o d i o c i (< ru-ko-vo-dil-ci) G jednine: r u k o v o d i o c a (< ru-ko-vo-dil-ca) G mno`ine: r u k o v o d i l a c a (< ru-ko-vo-di-la-ca) D jednine: r u k o v o d i o c u (< ru-ko-vo-dil-cu) D/I/L mno`.: r u k o v o d i o c i m a (< ru-ko-vo-dil-ci-ma) itd.

31

Koja se jo{ glasovna promena, osim promene l u o, vr{i kod ovih imenica? [ta je sa samoglasnikom A koji se javqa izme|u suglasnika l i c samo u nominativu jednine i genitivu mno`ine? U savremenom srpskom jeziku postoji veliki broj imenica mu{koga roda koje su izvedene od glagola nastavkom -lac i koje ozna~avaju vr{ioca radwe, kao na primer: stvaralac, ~italac, molilac, gledalac, posetilac, tu`ilac, nosilac, rukovodilac, slu{alac, vr{ilac, po{tovalac... i sl. Sve imenice sa zna~ewem vr{ioca radwe koje se zavr{avaju na -lac imaju u nominativu jednine i genitivu mno`ine l nepromeweno u o, a u svim ostalim pade`ima gubi se nepostojano a i suglasnik l prelazi u o. (Zato u nominativu jednine nije ispravno: *rukovodioc, *vr{ioc..., nego je jedino ispravno: rukovodilac, vr{ilac...). U savremenom srpskom jeziku danas ima dosta re~i u kojima se L nalazi na kraju re~i ili sloga, a ipak se ne mewa u O, kao na primer: palac palca, belac belca, molba, `alba, kanal, bokal, metal, glagol, fudbal itd. To je zato {to se glasovna promena zamene L sa O vr{ila davno u pro{losti (u 14. veku), pa u re~ima koje su posle toga ulazile u srpski jezik ta glasovna promena nije vi{e va`ila. Obrati pa`wu na primere so, vo i sto. Kako su oni nastali? Oni su nastali od imenica sol, vol i stol. Kada je na kraju re~i L zameweno sa O, dobijeni su oblici sa dva O: soo, voo, stoo. Tada je do{lo do sa`imawa vokala: dva O sa`ela su se u jedan dugi vokal (samoglasnik) O. Navedene imenice su, dakle, dobijene na slede}i na~in: stol > stoo >sto. Videli smo da promenu L u O u istim re~ima mo`e pratiti i nepostojano A. Sve slede}e re~i razvrstaj na one u kojima se: a) vr{e obe te glasovne promene, i b) na one u kojima se vr{i samo promena L u O: smisao, ~italac, pekao, pisao, rekao, ~itao, posao, po{ao, ugao, kotao, pri~alac, strelac, svetao, kopao, seoba i deoba. Objasni u svakoj od navedenih re~i glasovne promene.

32

JOTOVAWEMilija Truba~Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a. Wegova ku}a nalazila se kraj re~ice, nedaleko od gradskog zabrana, u uvali oivi~enoj vrbama. Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Bio je krepak starac, vu~jeg izgleda. Kad bi se nasmejao, a to je ~inio retko, ispod dugih posedelih brkova pomolili bi se {iroki, retki, od duvana po`uteli zubi. Ako je bio dobre voqe, i ako bismo mu kraj re~ice nasekli dosta vrbovog pru}a, pri~ao nam je svoje truba~ke do`ivqaje. U stvari, najpre bi dobro napunio zemqanu lulu jeftinim duvanom, zapalio trudom uz pomo} ogwila, pa tek po{to bi odbio nekoliko dimova i sve nas redom odmerio, po~eo bi da pri~a. (Dragi{a Pewin) U odlomku iz istoimene pri~e pisac nam pri~a o jednoj li~nosti iz svog detiwstva: o Miliji Truba~u. Koje Milijine osobine pisac isti~e u ovom odlomku? Za{to deca vole da se dru`e sa Milijom? [ta od wega `ele? Izlazi li Milija u susret wihovim `eqama? Za{to pisac pi{e Truba~ velikim slovom: je li to prezime Milijino ili ...? Pisac je u pri~i upotrebio i slede}e re~enice. Obrati pa`wu na istaknute re~i u wima: Bio je korpar i veoma ve{to je pleo korpe i korpice od vrbovog pru}a. Naru~ivali smo kod wega i pletene foteqe, stolove, stolice i police za cve}e. Kad u prole}e zasviraju bare i `abqi horovi po~nu da se nadme}u kreketawem, najradije smo odlazili kod Milije Truba~a.

33

Kako su nastale istaknute zbirne imenice pru}e i cve}e, a kako pridev `abqi? [ta je tvorbena osnova, a {ta tvorbeni nastavak (sufiks) kod ovih re~i? Koja glasovna promena se vr{i na mestu spajawa tvorbene osnove i tvorbenog nastavka kod sve tri re~i? Sve tri re~i nastale su izvo|ewem, i to dodavawem sufiksa koji po~iwe sa J: prut-je > pru}e cvet-je > cve}e `ab-ji > `ab+l+ji > `abqi U tim re~ima suglasnik J iz tvorbenog nastavka (sufiksa) stopio se sa krajwim suglasnikom osnove u predwonep~ani suglasnik. Po{to se glas J zvao jota, takva glasovna promena pri kojoj se glas J stapa sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Glasovna promena u kojoj se suglasnik (sonant) J spaja (stapa, jotuje) sa nekim nepredwonep~anim suglasnikom ispred sebe u predwonep~ani suglasnik naziva se jotovawe. Iz slede}ih primera dobro se vidi koji predwonep~ani suglasnik nastaje jotovawem pojedinih nenep~anih suglasnika: tvrdji > tvr|i dj > | `utji > `u}i tj > } nizji > ni`i zj > ` visji > vi{i sj > { kamenje > kamewe nj > w veselje > veseqe lj > q jakji > ja~i kj > ~ blagji > bla`i gj > ` tihji > ti{i hj > { klicjem > kli~em cj > ~

grmje > grm+l+je > grmqe mj > mlj > mq snopje > snop+l+je > snopqe pj > plj > pq zdravje > zdrav+l+je > zdravqe vj > vlj > vq grobje > grob+l+je > grobqe bj > blj > bq

Kao {to se vidi, gotovo svi nepredwonep~ani suglasnici jotuju se sa glasom J, daju}i neki od predwonep~anih suglasnika. Od svih nenep~anih suglasnika direktno se nikad ne jotuju sa glasom J u predwonep~ani suglasnik usneni suglasnici P, B, M i V. Pri jotovawu tih suglasnika izme|u wih i suglasnika J dodaje se suglasnik L (to L se zato zove i umetnuto L), pa se onda to umetnuto L jotuje sa J daju}i predwonep~ani suglasnik Q (vidi primere u drugoj koloni). Jotovawe se vr{i u velikom broju oblika re~i: uvek u komparativu prideva ispred nastavka -ji, pa kod zbirnih imenica, kod prezenta, u instrumentalu jednine nekih imenica `enskog roda... Napi{i oblike komparativa od slede}ih prideva i objasni jotovawe u wima: nizak, tanak, dubok, sladak, qut, mlad. Napi{i sve oblike prezenta od glagola vikati i objasni jotovawe u wima! Napi{i oblike instrumentala od imenica pamet, `e| i glad i objasni jotovawe u wima!

34

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI@abqi barometarKome se sad obrati [za kola], mislio je i slutio pop Spira, taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. Toga se bojao pop Spira, pa je zato odlagao tu neprijatnost, i do~ekao, evo, posledwi dan da poga|a kola. A posle, bacio ga je u brigu i wegov barometar u ku}i, jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno od nekoliko dana ki{ovito vreme. - Pa {ta ste re{ili? pita ga Arkadije. Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. Od ovo nekoliko dana gore imenovani je jednako bio dole na dnu. Tu se dan-no} zadr`avao i u ne malu brigu bacao pop Spiru i sve uku}ane, a osobito Julu. Jer [aca je dao ~izme da se naglave i naglavke unapred platio, a Nika ~izmar, drevna jedna pijanica, zatvorio i du}an i ~izme, pa zapao u jednu birtiju ve} blizu va{ari{ta, pa ve} tre}i dan sedi uz gajda{e, a [aca ostao u letwim cipelama, pa ne sme nikud preko blata. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure, a nikako ne}e uz merdevine, koje su wega radi tu u tegli name{tene, te da tako poka`e i nagovesti prolep{awe vremena. Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula pla~e kad ga vidi, a gospo|a Sida skida gromove ~im ga pogleda u onoj vazdu{noj pozituri. (Stevan Sremac)

pozitura poza, stav

U ovome odlomku iz romana Pop ]ira i pop Spira Stevan Sremac je opisao jedan ~udan na~in prognozirawa (predvi|awa) vremena u pop Spirinoj porodici. Kako je opisan taj `abqi barometar? Na koji na~in `abac pokazuje poboq{awe, a na koji pogor{awe vremena? Za{to se pop Spirini uku}ani qute na `apca? Obrati pa`wu na glasovni sastav imenice `abac u slede}im re~enicama iz teksta: ... jer onaj zeleni `abac u onoj staklenoj tegli na prozoru pokazivao mu je stalno ... ki{ovito vreme.

35

Pop Spira }uta{e i jednako staja{e na prozoru i gleda{e rasejano na teglu sa `apcem. U kom pade`u je upotrebqena istaknuta imenica u prvoj, a u kom u drugoj re~enici? [ta se desilo sa samoglasnikom A izme|u B i C u imenici `abac u drugoj re~enici? Kako se ta glasovna promena zove? U nominativnom obliku imenice `abac nalazi se suglasnik B. [ta stoji na mestu tog suglasnika u instrumentalnom obliku `apcem? Promeni imenicu `abac kroz sve pade`e jednine i mno`ine! U kojim pade`ima te imenice se umesto B susre}e P? Za{to? Gubqewem nepostojanog A, u kontaktni polo`aj (u susedstvo) do{li su suglasnici B i C (`ab-ca, `ab-cu, `ab-cem...), a ti su suglasnici razli~iti po zvu~nosti: B je zvu~ni, a C bezvu~ni suglasnik. Tako je stvoren glasovni skup BC koji je vrlo te`ak za izgovor. Zato se zvu~ni suglasnik B ispred bezvu~nog suglasnika C promenio (pretvorio se) u svoj bezvu~ni parwak P (`abca, `abcem... > `apca, `apcem...). Po{to su sada u susedstvu (u kontaktu) dva suglasnika ista po zvu~nosti (tj. dva bezvu~na suglasnika: PC), oni se lako izgovaraju. Kada se u jednoj re~i jedan do drugog na|u dva suglasnika razli~ita po zvu~nosti, onda se prvi jedna~i prema drugom (ako je prvi bezvu~ni a drugi zvu~ni, onda bezvu~ni suglasnik prelazi u svoj zvu~ni parwak; ako je prvi zvu~ni a drugi bezvu~ni, onda zvu~ni suglasnik prelazi u svoj bezvu~ni parwak). Takva glasovna promena u kojoj se prvi suglasnik jedna~i po zvu~nosti sa drugim naziva se jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti vr{i se u srpskom jeziku u velikom broju re~i. Evo nekoliko re~i sa jedna~ewem suglasnika po zvu~nosti, sa oblicima od kojih su te re~i nastale (kao npr.: `apca < `abca; znak < ~ita se kao : `apca je dobijeno od `abca): svadba < svatba ropstvo < robstvo tobxija < topxija }evabxinica < }evapxinica kwigovesci < kwigovezci ispustiti < izpustiti otko~iti < odko~iti U svim navedenim re~ima u dodir su do{la dva razli~ita suglasnika po zvu~nosti, pa je u wima izvr{ena glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti.

Odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nostiU samoj re~i ODSTUPAWE imamo odstupawe od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti, jer su u susedstvu zvu~ni suglasnik D i bezvu~ni suglasnik S, pa bi po pravilu o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti D trebalo da pre|e u svoj bezvu~ni parwak T, ali se takvo jedna~ewe u pisawu ne vr{i.

36

Glavni izuzetak od jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti odnosi se na zvu~ni suglasnik D u susedstvu sa bezvu~nim suglasnicima S i [: kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S i [, on ostaje u pisawu nepromewen (jedna~ewe po zvu~nosti se, dakle, tada ne vr{i), kao na primer: predsednik podse}i gradski qudski od{etati odsustvo pod{i{ati odstreliti od{tampati... Odstupawe od jedna~ewa po zvu~nosti u pisawu se vr{i i kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S, kao na primer: vo|stvo (a ne *vo}stvo).

Zapamti!Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti ne vr{i se u pisawu: a) kada se zvu~ni suglasnik D na|e ispred bezvu~nih suglasnika S ili [ (predsednik, qudski, pod{i{ati, od{etati), i b) kada se zvu~ni suglasnik \ na|e ispred bezvu~nog S (vo|stvo).

37

PALATALIZACIJAZakr~ena ulicaTapkao sam {tapom i kora~ao po {iqkastoj turskoj kaldrmi uskom ulicom koja vodi kroz sred varo{i i {qapkao po barama i spoticao se o noge vojnika koji su le`ali po }epencima, cvokotali i je~ali. Na samom zavijutku u sporednu jednu ulicu neko dreknu: - Ko ide? Pa onda lak{e, slabijim glasom: - Sredinom, dru`e, svud je vojska. I voqan da porazgovara, stra`ar dodade: - Stade ki{a, hvala Bogu. Ja produ`ih sporednom ulicom pa iza|oh na Drim i na obali sedoh na ~etvrtasti tesani kamen koji se belasao. (Dragi{a Vasi}) U ovom odlomku iz pri~e Aveti u lovu Dragi{e Vasi}a naveden je kratak razgovor (dijalog) izme|u glavnog junaka pri~e (tj. samoga pisca, jer on pri~a u prvome licu) i nepoznatog ~oveka u gradu punom premorenih i izrawavanih vojnika. Jedna od re~enica tog dijaloga glasi: - Sredinom, dru`e, svud je vojska. Obrati pa`wu na istaknutu re~. U kom je ona pade`u? Kako glasi nominativ te imenice? Promeni navedenu re~ kroz sve pade`e. Uo~i u kom se pade`u jedino mewa gramati~ka osnova te re~i. (Zapamti: gramati~ku osnovu imenica uvek dobija{ iz genitiva jednine odbijawem genitivnog nastavka). Ispred koga nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? Uporedi sa navedenom imenicom i slede}e istaknute imenice u re~enicama: Kuda si krenuo, vojni~e? Eh, du{e, {to se sad ne javi{? Na koje suglasnike se zavr{ava gramati~ka osnova ovih imenica? U kom pade`u su one upotrebqene? Koja glasovna promena se vr{i u sve tri istaknute imenice? Navedene imenice mu{koga roda (drug, junak, duh) upotrebqene su u vokativu jednine mu{koga roda. Gramati~ka osnova tih imenica se zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: K , G ili H (junak, drug, duh). Ispred vokativnog nastavka -e zadwonep~ani suglasnici su se promenili u predwonep~ane, i to K u ^, G u @, a H u [: junak+e > juna~e, drug+e > dru`e, duh+e > du{e. Takva promena zadwonep~anih suglasnika K, G i H u predwonep~ane (palatalne) suglasnike ^, @ i [ ispred vokativnog nastavka -E naziva se palatalizacija. Palatalizaci-

38

ja se uvek vr{i u vokativu jednine imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na jedan od zadwonep~anih suglasnika: Bo`e, juna~e, putni~e, nastavni~e... Od svih pade`nih oblika palatalizacija se vr{i samo u vokativu jednine imenica mu{koga roda. U drugim pade`ima i kada zadwonep~ani suglasnik iz osnove do|e ispred pade`nog nastavka -e, palatalizacija se ne vr{i. Odredi u kojim pade`nim oblicima su upotrebqene imenice u slede}im re~enicama i ka`i u kome se pade`u vr{i, a u kome se ne vr{i palatalizacija: -Vojni~e, pozdravi vojnike! -De~a~e, zamoli one de~ake da ne galame. Palatalizacija se vr{i ne samo kod imenica nego i kod glagola. Odredi u kome su glagolskom obliku upotrebqeni glagoli u re~enicama: Mi pe~emo prase za Bo`i}. Kroz Kragujevac te~e Lepenica. Ona stri`e ovce. Kombajn vr{e `ito. Palatalizacija se vr{i i u oblicima prezenta ispred samoglasnika -e u prezentskom obliku kod glagola ~ija se osnova zavr{ava na zadwonep~ani suglasnik: pek-em, pek-e{...> pe~em, pe~e{... (ali u tre}em licu mno`ine: peku, jer je nastavak -u, a palatalizacija se ne vr{i ispred -u, nego ispred nastavka -e); tek-em, tek-e{... > te~em, te~e{... (ali: teku); strig-em, strig-e{... > stri`em, stri`e{... (ali: strigu); vrh-em, vrh-e{... > vr{em, vr{e{... (ali: vrhu); itd. Palatalizacija se vr{i i u tvorbi re~i ispred tvorbenog nastavka koji po~iwe samoglasnicima -e, -i ili -a, kao na primer: mu~enik (< muk-enik), mu~ewe (< muk-ewe), mu~ionica (< muk-ion-ica); siroma{ewe (< siromah-ewe), siroma{iti (< siromah-iti); trbu{ina (< trbuh-ina); de~a~i} (< de~ak-i}); osna`iti (< osnag-iti), sna`an (< snag-an); rastu`iti (< rastug-iti), tu`an (< tug-an) itd. Kao {to se vidi, palatalizacija se vr{i u tvorbi re~i ispred samoglasnika -e, -i i -a kojima po~iwe tvorbeni nastavak (sufiks), i to tako {to: K + e , i ili a > ^: juna~ewe, juna~ina, stru~ak (od: struk)... G + e, i ili a > @: vra`i} (od: vrag), be`awe (od: beg)... H + e, i ili a > [: du{evan (od: duh), pra{ina (od: prah), da{ak (od; dah)... Samoglasnik -a u tvorbenom nastavku ispred koga se vr{i palatalizacija vrlo ~esto je nepostojano A, {to se vidi i iz slede}ih primera: stru~ak, stru~ku...; da{ak, da{ka..,; tu`an, tu`na, tu`no, i sl. U svim do sada navedenim primerima palatalizacija je zahvatala samo zadwonep~ane suglasnike k, g i h ispred nekih nastavaka za oblik i nastavaka za tvorbu re~i. A da li se jo{ neki suglasnici mogu palatalizovati? Obrati pa`wu na oblike slede}ih re~i! U kom pade`u su te imenice upotrebqene? Na koji suglasnik se zavr{ava wihova osnova? Ispred koga pade`nog nastavka se mewa zavr{ni suglasnik osnove? O^E, O^EVI; STRI^E, STRI^EVI; ZE^E, ZE^EVI; KNE@E, KNE@EVI; MESE^E

39

Palatalizacija se vr{i u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred nastavka -e i kod nekih imenica mu{koga roda ~ija se osnova zavr{ava na suglasnike c ili z: stric stri~e, stri~evi; knez kne`e, kne`evi... Suglasnik C ispred -i iz tvorbenog nastavka prelazi u ^ i u izvedenicama (na primer.: mese~ina, kol~ina = veliki kolac...), a posebno u prisvojnim pridevima izvedenim od imenica `enskog i mu{kog roda koje se u nominativu zavr{avaju na -ica, kao na primer: Milica Mili~in, Jovica Jovi~in; Zorica -Zori~in... Palatalizacija je promena zadwonep~anih suglasnika K, G i H u ^, @ i [ u nekim oblicima re~i ispred gramati~kog nastavka e, kao i u izvedenicama ispred samoglasnika e, i i a u nastavcima za tvorbu re~i. Palatalizacija obuhvata i suglasnike C i Z koji se u nekim re~ima u vokativu jednine i nominativu mno`ine ispred samoglasnika e mewaju u ^ i @. Suglasnik C prelazi u ^ i ispred i u tvorbenom nastavku prisvojnih prideva izvedenih od imenica koje se zavr{avaju na -ica: Mili~in, sestri~in. Odredi koje su se glasovne promene izvr{ile u slede}im re~ima i objasni ih: mom~e, stra{an, tu`na, star~e, stran~e, kne`evina, vite`e, mu{ici, tu~em, pti~ica, du{ica i tr~ati.

40

SIBILARIZACIJAMoj prvi tangoSastajali smo se kod Jove i [troleta i u~ili da igramo. Imali smo po petnaest i {esnaest godina, a nismo znali ~ak ni tango. Danas, naravno, mnogi de~aci i devoj~ice znaju da igraju ve} sa deset, jedanaest godina i wima }e ovo svakako izgledati ~udno i neverovatno. Zamolili smo Nadu i Cicu da nam pomognu. One su bile mla|e od nas, ali su ve} odlazile na igranke. [trole je bio glavni u~iteq, po{to je na letovawu nau~io tango i fokstrot. Mi smo uporno poku{avali da savladamo tajne igrawa. Ni Nada i Ceca nisu bile sjajne igra~ice, ali su nam ipak dosta pomogle. Najzad je do{ao sudbonosni dan. Oti{li smo na prvu igranku. Svi smo bili uzbu|eni i uznemireni, a najvi{e [trole. Trebalo je da se vidi {ta je postigla wegova {kola igrawa. Tango sam bio savladao. Dva koraka levom nogom, jedan korak desnom. Dva levom, jedan desnom. Zatim sve ponoviti. Skupio sam hrabrost, pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima i }utke se poklonio. Mislio sam da }e me mo`da odbiti i to sam u dnu du{e pomalo i pri`eqkivao. Ona je, me|utim, klimnula glavom i po{la ka sredini dvorane. Pogledom sam potra`io [troleta da me ohrabri, ali ga nigde nisam video. Devojka se najzad zaustavila. Stao sam kraj we. Ispru`io sam ruku, sa~ekao takt i po~eli smo igrati. U stvari, ona je igrala, a ja sam brojao... Potpuno sam se posvetio brojawu. Jedan, dva... jedan... jedan, dva... jedan... Najednom, noga vi{e nije imala kud! Stigao sam do zida, a nisam smeo da se okrenem! Znao sam da }u se zajedno sa devojkom sru{iti na pod ako samo poku{am da to u~inim. Mozak me, ipak, nije sasvim izdao u tim trenucima, pa sam pustio devojku i rekao: Izvinite, odre{ila mi se pertla! Ona se osmehnula. Sagnuo sam se, po~eo da vezujem pertlu i u tom vezivawu polako sam se okrenuo na levu stranu. Kad sam video da mi je zid s desne strane, napustio sam napore oko vezivawa pertle, uspravio se i pru`io ruku devojci: Izvinite rekao sam. Molim rekla je. Znam da sam bio crven u licu, ali ne znam da li je ona to primetila. (Vojislav Stanoj~i})

Kako je de~ak do`ivio svoj prvi ples? Je li u`ivao u plesu? U kakvu nepriliku je upao? Koje je spasonosno re{ewe prona{ao da se izvu~e iz neprilike?

41

U tekstu pri~e nalaze se i slede}e re~enice: Devojka se najzad zaustavila. Skupio sam hrabrost, pri{ao crnoj devojci s krupnim o~ima... U kom pade`nom obliku je upotrebqena imenica devojka u prvoj, a u kome u drugoj re~enici? Promeni tu imenicu kroz sve pade`e u jednini. Odredi gramati~ku osnovu i gramati~ki nastavak (pade`ni nastavak) te imenice (gramati~ka osnova imenica se dobija kad u genitivu jednine odbijemo pade`ni nastavak). Kojim glasom se zavr{ava ta osnova u nominativu i genitivu, a kojim u dativu i lokativu? Koja glasovna promena se dogodila u dativu i lokativu jednine ove imenice? Ispred pade`nog nastavka -i zadwonep~ani suglasnik K na koji se zavr{avala gramati~ka osnova pre{ao je u piskavi zubni suglasnik C. Dakle: devojki > devojci. Ono {to va`i za zadwonep~ani suglasnik K va`i i za ostala dva zadwonep~ana suglasnika G i H kada se na|u ispred pade`nog nastavka -i, {to se vidi i iz slede}eg primera: - Noga mu je bila velika, a na toj nozi nije bilo cipele. - Ova epoha bi}e zapam}ena u istoriji; jer je u ovoj eposi bilo mnogo nau~nih otkri}a. U ovim primerima zadwonep~ani suglasnik G ispred pade`nog nastavka -i pre{ao je u Z, a zadwonep~ani suglasnik H u suglasnik S: nogi > nozi, epohi > eposi (mada je u pisawu i jedno i drugo ispravno). Po{to se zubni piskavi suglasnici C, Z i S (koji se dobijaju u rezultatu ove glasovne promene) zovu sibilanti, ova glasovna promena naziva se sibilarizacija. Glasovna promena u kojoj se zadwonep~ani suglasnici k, g i h ispred i u nastavku za oblik re~i (u gramati~kom nastavku) mewaju u piskave zubne suglasnike (sibilante) c, z i s naziva se sibilarizacija. Sibilarizacijom K prelazi u C, G prelazi u Z, a H prelazi u S.

42

Kod kojih imenica i u kojim pade`nim oblicima se vr{i sibilarizacija? Sibilarizacija se vr{i: u dativu i lokativu jednine imenica `enskog roda koje se u nominativu jednine zavr{avaju na a i ~ija se osnova zavr{ava zadwonep~anim suglasnikom, kao na primer: jabuci, bajci, biblioteci, banci, snazi, kwizi... u nominativu, vokativu, dativu, instrumentalu i lokativu mno`ine imenica mu{kog roda ~ija se osnova zavr{ava jednim od zadwonep~anih suglasnika, kao na primer: junaci, junacima; uxbenici, uxbenicima; ma~ci, ma~cima; Poqaci, Poqacima; seqaci, seqacima; pedagozi, pedagozima; brlozi, brlozima; orasi, orasima; trbusi, trbusima...

Izuzeci od sibilarizacijeSibilarizacija se dosledno (bez izuzetka) vr{i kod imenica mu{koga roda u nominativu, vokativu, dativu, instrumentalu i lokativu mno`ine. Ali, za razliku od imenica mu{koga roda, kod imenica `enskoga roda u dativu i lokativu jednine postoji ve}i broj izuzetaka od sibilarizacije. Tako se sibilarizacija ne vr{i: u oblicima li~nih imena, kao na primer: Anki, Desanki, Dragi, Olgi, Qubinki, Luki... kod imenica odmila (hipokoristika), kao na primer: baki, deki, seki, zeki... kod imenica, naj~e{}e dvoslo`nih, ~ija se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove CK, ZG, i SH, a u ve}ini slu~ajeva i kod onih kod kojih se osnova zavr{ava na suglasni~ke skupove ^K, ]K, TK, kao na primer: kocki, tezgi, Pashi (jevrejski praznik), ta~ki, ma~ki, vo}ki, tetki, patki... ako su re~i vi{eslo`ne, a osnova im se zavr{ava na jedan od navedenih suglasni~kih skupova, sibilarizacija i mo`e i ne mora da se vr{i, {to zna~i da su ispravna oba oblika: i onaj sa sibilarizacijom i onaj bez we, kao na primer: pripovetki i pripoveci, zagonetki i zagoneci... Ima i primera dvoslo`nih imenica koje mogu imati oba oblika: freski i fresci, epohi i eposi, maski i masci, bitki i bici. Napi{i oblike nominativa mno`ine slede}ih imenica i odredi koje su glasovne promene tu izvr{ene: ru~ak, priru~nik, siromah, stalak, ^eh, odojak, korak, patrijarh, filolog, psiholog i ju`wak.

43

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO MESTU TVORBEU tekstu @abqi barometar Stevana Sremca, datom uz lekciju za jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti, nalaze se i slede}e re~enice: ... taj }e mu sigurno naplatiti sad i ono {to se, bog te pita kad jo{, badava vozio, pa }e mu presesti sva vo`wa badava. A onaj u tegli u}utao se na dnu, {}u}urio se, pa samo {iri mehure. Kako su nastale istaknute re~i: vo`wa i {}u}uriti se? Kako su tvorene (gra|ene) te re~i? Kom tipu tvorbe pripada re~ vo`wa, a kome re~ {}u}uriti se? Re~ vo`wa izvedena je od korena glagola voziti sufiksom (tvorbenim nastavkom) -wa, a re~ {}u}uriti se jeste slo`ena re~ nastala od prefiksa s- i glagola }u}uriti se. Kad navedemo sastavne delove tih re~i, onda dobijamo: VOZ-WA S-]U]URITI SE Kao {to se vidi, u tim re~ima suglasnik 3 nalazi se ispred suglasnika W, a suglasnik S ispred suglasnika ]. U navedenim re~ima iz teksta nemamo, me|utim, suglasnike 3 i S, nego umesto wih stoje suglasnici @ i [. Odredite kakvi su po mestu tvorbe suglasnici 3 i S, a kakvi suglasnici W i ]. Kakvi su po mestu tvorbe suglasnici @ i [ u koje su se pretvorili suglasnici 3 i S u re~ima vo`wa i {}u}uriti se? Koja se glasovna promena u tim re~ima izvr{ila? Zubni suglasnici 3 i S na{li su se u navedenim re~ima ispred predwonep~anih suglasnika W i ] (voz-wa, s-}u}uriti se) i pre{li, radi lak{eg izgovora, u svoje predwonep~ane parwake, i to 3 u @, a S u [ (vozwa > vo`wa; s}u}uriti se > {}u}uriti se). Zubni suglasnici 3 i S tako su se po mestu tvorbe prilagodili predwonep~anim suglasnicima ispred kojih su se nalazili i pre{li u svoje predwonep~ane parwake @ i [. Izvr{eno je, dakle, ujedna~avawe po mestu tvorbe prvoga prema drugom suglasniku, tj. zubnoga prema predwonep~anom suglasniku. Takva promena suglasnika naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (izgovora). Kad u jednoj re~i zubni suglasnik 3 ili S do|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika, onda 3 prelazi u svoj predwonep~ani parwak @, a S u svoj predwonep~ani parwak [: pa`wa, no{wa, vo`wa, {}u}uriti se i sl. Promena zubnih suglasnika S i 3 ispred predwonep~anih suglasnika u suglasnike [ i @ naziva se jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. A da li jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata samo zubne suglasnike S i 3? Je li takav slu~aj i u slede}im primerima? trbu{~i} < trbuh~i} ora{~i} < orah~i} dr{}em < drh}em Bi{}anin < Bih}anin

44

Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata u nekim re~ima i zadwonep~ani suglasnik H. Kada se zadwonep~ani suglasnik H na|e ispred nekog predwonep~anog suglasnika, onda se on zamewuje predwonep~anim parwakom [. Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog (alveolarnog) glasa N ispred usnenih suglasnika B i P u usneni suglasnik M u izvedenim re~ima, kao na primer: stambeni < stanbeni prehrambeni < prehranbeni odbrambeni < odbranbeni zelemba} < zelenba} Prema tome, jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe zahvata i promenu nadzubnog suglasnika N u usneni suglasnik M kada se N na|e ispred usnenih suglasnika B i P u izvedenim re~ima.

Odstupawa od jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbeJedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe ne vr{i se obi~no u tri slu~aja: a) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze na kraju prefiksa ispred re~i koja po~iwe predwonep~anim suglasnicima Q ili W, kao na primer: squbiti, izqubiti, razqutiti, izwihati... b) kada zubni suglasnici 3 i S dolaze ispred predwonep~anih suglasnika Q ili W koji su nastali jotovawem u ijekavskom izgovoru (a u ekavskom na wihovom mestu dolaze suglasnici L ili N), kao na primer: nasqedstvo (ekavski: nasledstvo), sqez (ekavski: slez), swe`an (ekavski: sne`an), izwedriti (ekavski: iznedriti)... v) kada nadzubni suglasnik N dolazi ispred suglasnika B ili P u slo`enicama, kao na primer: stranputica, jedanput, crvenperka, vanbra~ni itd.

Kombinovawe jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbeU nekim re~ima jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe dolazi tek po{to se izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti. Prvo se, zna~i, izvr{ilo jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti, pa su tako stvoreni uslovi da se izvr{i i jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. Tako je re~ i{~upati nastala od prefiksa iz- i glagola ~upati, pa je najpre jedna~ewem po zvu~nosti dobijeno is~upati, a onda jedna~ewem po mestu tvorbe i{~upati. Dakle iz~upati > is~upati > i{~upati. Isti je slu~aj i sa re~ju obra{~i}, u kojoj je najpre izvr{eno jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti, a tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe: obraz~i} > obras~i} > obra{~i}.

45

Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbeIma re~i u kojima je prvo izvr{eno jotovawe, pa tek onda jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe. Takvi su, na primer, instrumentalni oblici imenica: stra{}u (od: strast), vla{}u (od: vlast), ma{}u (od: mast) itd. Kod tih imenica prvo se izvr{ilo jotovawe pa je tj dalo } (vlastju > vlas}u), pa se onda s ispred } (koje je dobijeno jotovawem) prema jedna~ewu po mestu tvorbe zamenilo sa { (vlas}u > vla{}u). Dakle: vlastju > vlas}u > vla{}u. Kombinovawe jotovawa i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe u srpskom jeziku naj~e{}e se i susre}e u oblicima instrumentala jednine pojedinih imenica `enskoga roda. To kombinovawe imamo i u nekim oblicima zbirnih imenica, kao na primer: plastje > plas}e > pla{}e.

Kombinovawe palatalizacije i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbeU pojedinim re~ima najpre je izvr{ena palatalizacija, pa su tako stvoreni uslovi da se onda izvr{i i jedna~ewa suglasnika po mestu tvorbe. Tako je, na primer, u re~i sve{~ica najpre izvr{eno jedna~ewe po zvu~nosti (svezka > sveska) pa palatalizacija (sveskica > sves~ica), a potom je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe (sves~ica > sve{~ica). Dakle: sveskica > sves~ica > sve{~ica. Objasni kako su nastale slede}e re~i i koje su glasovne promene u wima izvr{ene: mlado{}u, i{~a~kati, li{}e, gro`|e, ra{~erupati, ~e`wa, pro{wa, pa{~e i da{~ica.

46

GUBQEWE SUGLASNIKABe`i~na telegrafijaToplo i mirno popodne spu{talo je prve senke na drum. Delilo me dvadesetak kilometara od Bordoa. Ugledao sam desno od druma velike stubove stanice za be`i~nu telegrafiju. Kule od metalne pau~ine, fine kao ~ipka i tvrde kao gradovi. Voze}i daqe, mislio sam neprestano na sli~nost izme|u vitkih i prestarelih katedrala i ovih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije. I oni imaju svoje stalne slu`benike koji ih opslu`uju kao sve{tenici hramove. I u wima gore, no}u, celom du`inom (zbog aviona koji lete u tami), crvene ili zelene lampe koje li~e na sve}e i kandila u crkvama. (Ivo Andri}) Na proputovawu kroz Francusku, na putu za grad Bordo, pisca su zainteresovali stubovi be`i~ne telegrafije koje je ugledao pored puta. Sa ~ime ih on poredi? Kakve sli~nosti pronalazi izme|u katedrala (crkava) i tih ~eli~nih torweva be`i~ne telegrafije? Obrati pa`wu na re~ be`i~an iz skupa re~i (sintagme): BE@I^NA telegrafija Kako je ta re~ nastala? Jesu li u toj re~i izvr{ene neke glasovne promene? Re~ be`i~ni nastala je od prefiksa bez- i prideva `i~ni (`i~ani). U toj re~i najpre je izvr{eno jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe prema kome je 3 iz prefiksa bez- ispred predwonep~anog suglasnika @ pre{lo u @: bez-`i~ni > be``i~ni. Tako su se jedan do drugoga u re~i na{la dva ista suglasnika. Od ta dva suglasnika jedan je prosto nestao, izgubio se. Kada se u re~i na|u jedan do drugog dva ista suglasnika, jedan se po pravilu gubi. Takva glasovna promena naziva se gubqewe suglasnika. Dva ista suglasnika naj~e{}e se susre}u na granici prefiksa i osnovne re~i, ili na granici sufiksa i tvorbene osnove i tada se jedan od wih gubi, kao na primer: bezvu~an (< bez-zvu~an), bezakowe (< bez-zakowe), ruski (< rus-ski), ra`aliti se (nastalo ovako: raz`aliti se > ra``aliti se > ra`aliti se). rasipati (nastalo od: razsipati > rassipati > rasipati). Gubqewe suglasnika ne ostvaruje se samo u skupovima dva ista suglasnika nego i u nekim suglasni~kim skupinama te{kim za izgovor. Tada se te suglasni~ke skupine gubqewem nekog suglasnika upro{}avaju. Gubqewe suglasnika radi upro{}avawa suglasni~kih grupa u srpskom jeziku obi~no se ostvaruje u dva slu~aja: 1) suglasni~ka grupa STN upro{}ava se gubqewem (ispadawem) suglasnika T, pa daje grupu SN, kao na primer: mastan, masna (< mastna), radostan, radosni (< radostni), izvrstan, izvrsno (< izvrstno), postan, posna (< postna), pakostan, pakosni (< pakostni)...

47

2) suglasnici T i D gube se (ispadaju) ispred suglasnika C, ^, ], X, \, jer su u wima ve} sadr`ani, kao na primer: zadaci (< zadatci), o~ev (< ot~ev), inaxija (< inadxija), po~eci (< po~etci), pisa}u (< pisat}u).

Glasovna promena u kojoj se gubi (izostavqa) jedan suglasnik u suglasni~koj grupi sastavqenoj od dva ista suglasnika ili u suglasni~koj grupi te{koj za izgovor naziva se gubqewe suglasnika.

Izuzeci od pravila o gubqewu suglasnikaNavedena pravila o gubqewu suglasnika imaju i svoje izuzetke u srpskome jeziku. Ti izuzeci se mogu svesti na slede}e: 1) u oblicima superlativa od re~i koje po~iwu sa J uvek se pi{u dva J, kao na primer: najjasniji, najjadniji, najjednostavniji, najjeftiniji...; 2) u retkim slu~ajevima u slo`enim re~ima u kojima se prefiks zavr{ava istim suglasnikom kojim po~iwe i re~ kojoj se on dodaje pi{e se udvojeni suglasnik, tj. dva ista suglasnika, kao na primer: naddru{tveni, preddr`avni, poddijalekat...; 3) ako dolazi na kraju prefiksa, suglasnik T pi{e se u slo`enicama i ispred re~i koje po~iwu suglasnikom C, ^, ], X ili \ (zna~i, pi{e se samo na spoju prefiksa i re~i), kao na primer: otcepiti (< od-cepiti), pot~initi (< pod-~initi), pod|akon, ot}u{nuti (< od-}u{nuti), ot~epiti (< od-~epiti)... Objasni glasovne promene u slede}im re~ima: `alosna, besumwe, i{etati, ra{iren, o~instvo, slasno, {ezdeset.

48

ASIMILACIJA SAMOGLASNIKAUporedi istaknute re~i u slede}e dve re~enice iz tekstova Ive Andri}a. Po ~emu se one razlikuju? Jesu li to iste re~i? Zatim je nekoliko dana odlazio u Bawu, gdje je bio majdan sedre iz kojega je va|en kamen za vi{egradski most. Nije stigao da sedne na jednu od onih klupa koje su tako masne i ugla~ane da se ne vidi od koga su drveta. Zamenicu koji pisac je oba puta upotrebio u genitivu, ali u dva razli~ita oblika: kojega i koga. Genitivni oblik kojega je stariji oblik od oblika koga, jer je oblik koga nastao od oblika kojega glasovnim promenama. Iz oblika kojega prvo je ispao suglasnik J (koji se ~esto gubi kad se na|e izme|u dva samoglasnika), tako da su se dva samoglasnika na{la u susedstvu u obliku koega. Onda se samoglasnik E prilagodio samoglasniku ispred sebe: izjedna~io se sa wim (pre{ao je u O). Tako su se dva ista samoglasnika na{la jedan do drugoga : kooga. To izjedna~avawe dva razli~ita susedna samoglasnika naziva se asimilacija ili jedna~ewe samoglasnika. Potpuno izjedna~avawe razli~itih samoglasnika kada se oni u re~i na|u jedan do drugog naziva se asimilacija (jedna~ewe) samoglasnika.

Po{to je izvr{ena asimilacija samoglasnika (a put do wenog izvr{ewa je bio: kojega > koega > kooga ), onda je do{lo do sa`imawa (stapawa) dva ista samoglasnika (vokala) u dugi samoglasnik: koga. Na isti na~in, asimilacijom samoglasnika i wihovim sa`imawem u jedan dugi samoglasnik, nastali su kra}i oblici i re~i: moga, tvoga, svoga, dvoga, kom, zec i pas (u zna~ewu kai{). mojega > moega > mooga >moga kojem > koem > koom >kom kojega > koega > kooga > koga zajec > zaec > zeec > zec pojas > poas > paas >pas Nastavi sam(a). Kako su nastali oblici: tvoga, dvoga, svoga?

Pazi!Asimilacija samoglasnika ostvaruje se {ire u narodnim govorima nego u kwi`evnom jeziku. Tako asimilacijom i sa`imawem nastaju nekwi`evni oblici radnog glagolskog prideva, kao {to su: *mogo (nastalo ovako: mogao > mogoo > mogo), *peko (pekao > pekoo > peko), *i{o (i{ao > i{oo > i{o) itd. Iako su takvi oblici radnog glagolskog prideva vrlo ra{ireni u narodnim govorima, oni ne pripadaju kwi`evnom jeziku (ne pripadaju normi kwi`evnog jezika). Zato se radni glagolski pridev mora i govoriti i pisati u obliku bez asimilacije samoglasnika i sa`imawa, tako da je jedino ispravno: mogao, pekao, i{ao, pisao, ~itao...

49

AKCENAT(Ve`bawa)Ve} zna{ da se re~i dele na slogove. Slog je najmawa izgovorna celina. Svaki slog u svom sastavu mora imati samoglasnik (ukqu~uju}i tu i slogotvorno R), jer je samoglasnik nosilac sloga. Prema broju slogova re~i mogu biti jednoslo`ne, dvoslo`ne, troslo`ne, ~etvoroslo`ne... U ve}ini re~i jedan je slog nagla{en, dok su drugi slogovi (ako je re~ vi{eslo`na) nenagla{eni. Taj nagla{eni slog se glasovno isti~e izme|u ostalih slogova ja~inom i visinom. Posebno glasovno isticawe pojedinih slogova u re~ima naziva se akcenat ili naglasak. Zato se nagla{eni slog zove akcentovani slog, jer je to slog na kome je akcenat u re~i. U srpskome jeziku u vi{eslo`nim re~ima nikada ne mo`e biti nagla{en posledwi slog. Evo nekoliko re~i sa istaknutim akcentovanim (nagla{enim) slogovima: ^Etiri, zaDAtak, SA~ekati, poRU~iti, uRAditi, VOda, doBItak, osloBOditi, LOviti, dostoJANstvo, sloBOda... Izgovaraj slede}e re~i glasno i podvuci u wima akcentovani (nagla{eni) slog: pripovetka, pridobiti, le}i, utr~ati, profesor, u~iti, razqutiti, ku}a, ku}iti, ugostiteq, ba{ta, brati, uvijen, uviti, baka, baba.

Du`ina akcentovanih samoglasnika: kratki i dugi akcentiU nekim od navedenih re~i akcentovani slog se izgovara du`e (otegnutije), a u nekim kra}e. Tako se, na primer, u imenici baka akcentovani prvi slog izgovara produ`eno, a isti slog u imenici baba kratko! U srpskom jeziku akcentovani samoglasnici izgovaraju se ili dugo ili kratko. Ta du`ina izgovora naziva se kvantitet akcenta. Akcenti se, dakle, po kvantitetu (po trajawu izgovora) dele na: duge i kratke akcente. Du`ina izgovora samoglasnika u nagla{enom slogu zavisi od same re~i u kojoj je akcenat upotrebqen. Izgovaraj slede}e parove re~i i odredi u kojoj re~i iz para je dugi, a u kojoj kratki akcenat: ma~ka ma~ak grad gradovi most mostovi. ze~ica zec ru~ica ruka

50

Izgovarawe dugih akcenata: dugosilazni i dugouzlazni akcenatSvi dugi i svi kratki akcenti u srpskome jeziku nisu isti, ne izgovaraju se na isti na~in. Izgovori re~i u slede}e dve re~enice. Primeti}e{ da sve re~i imaju duge akcente na samoglasnicima nagla{enih slogova, ali da se akcentovani samoglasnici u re~ima prve re~enice izgovaraju malo druk~ije od akcentovanih samoglasnika u re~ima druge re~enice: Mornari ~uvaju ~amce. Sin gradi most.

AA MORNA RI

AA ^A MCE

S

III N

OOO M ST

Pri izgovarawu dugih akcentovanih samoglasnika u re~ima iz prve re~enice izgovor te~e dugo, pri ~emu se glas izrazito di`e (stalno raste), dok se u re~ima iz druge re~enice (sin, gradi, most) glas na po~etku izgovora di`e, a onda se polako spu{ta. To