Gradjevinar Br 22

Хитне мере за грађевинарствоИНТЕРВЈУ: Горан Родић, секретар Одбора за грађевину ПКС АКТУЕЛНО:

SEEBBE - Неприкосновен моћан и утицајан

ИНТЕРВЈУ: Мирјана Јовановић,

шеф пројекта SEEBBE

Београдски мостови и њихови проблеми

22

СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИГрађевински часопис са сталним додатком ЕНЕРГИЈАДВОЈЕЗИЧНИ - BILINGUAL srb/eng

Јануар - Април 2010.

Цена 200 РСД

РЕПУБЛИКА СРПСКА 7KM, B iH FEDERACIJA 7KM, CRNA GORA 4 EUR, HR VATSK A 30 HRK , EUROPEAN UNION 4 EUR

ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Дулић:500 000 m2 за угрожене

Реч уредника / word of editor

4 ГРАЂЕВИНАР

Че сто се, и са ве о ма из ра же ном но стал ги јом, гра ђе ви на ри вра ћа ју у пе ри од 80.-их про шлог ве ка ка да су ве ли ке и моћ не срп ске гра ђе вин ске фир ме за по шља ва ле ви ше хи ља да љу ди, ра ди ле са ве ли ким успе хом ши ром све та и до но си ле ви ше ми ли јар ди до-ла ра на де ви зни кон то он да шње зе мље.

А шта је но стал ги ја не го не за до вољ ство са да шњим ста њем. По чет ком 2010. го ди не озбиљ на кри за по тре са гра ђе вин ску ин ду стри ју Ср би је. Ви со-

ко град ња је го то во за мр ла док је обим про из вод ње у ин ду стри ји гра ђе вин ског ма те ри-ја ла опао за ви ше од 50 од сто. Про шле го ди не је уга ше но око 2000 гра ђе вин ских фир ми у Ср би ји. Зво на зво не на уз бу ну, па је ре сор ни Од бор гра ђе ви на ра у При вред ној ко мо ри Ср би је у стал ном за се да њу.

Не и ма ри тра же по др шку др жа ве. Пре све га, осни ва ње др жав ног фон да за по кри ће бан кар ских га ран ци ја ка ко би гра ђе вин ска пред у зе ћа би ла кон ку рент на на до ма ћем и стра ном тр жи шту. У ко мор ском удру же њу гра ђе ви на ра ка жу и да би не ка од до ма ћих ба на ка мо гла да се оспо со би за кре ди ти ра ње из во зни ка и на ступ срп ских гра ђе вин ских пред у зе ћа на ино стра ном тр жи шту.

Ор га ни зо ва ни ја и осми шље ни ја др жав на по ли ти ка тре ба да поч не већ у школ ству, јер на гра ди ли шти ма да нас ра де и они ко ји не зна ју да ко ри сте ала те. Гра ђе вин ска шко ла на Зве зда ри је ди на је у пре сто ни ци ко ја шко лу је те са ре, зи да ре и ар ми ра че, за на тли је пре-ко по треб не на свим гра ди ли шти ма. Док су не ка да зи да ри из ове шко ле ра ди ли ши ром све та, ове го ди не ће се шко ло ва ти са мо 12 ђа ка. Ре зул тат то га је не ква ли тет но ура ђен по сао, сла ба ефи ка сност, али и че сте по вре де на ра ду.

И по ред све у куп не еко ном ске кри зе у ко јој се на ла зи и гра ђе вин ска ин ду стри ја Ср би-је, на зна ка оп ти ми зма и оче ки ва ног по сте пе ног из ла ска из кри зе, ипак има.

Ту су, пре све га, на ја вље на и ду го о че ки ва на ула га ња у из град њу ауто-пу те ва и мо-сто ва, али и суб вен ци о ни са ну из град њу ста но ва ши ром Ср би је. Та ко ђе, у на ред них пет до се дам го ди на у Ср би ји би стра те шким парт нер стви ма тре ба ло да бу де из гра ђе но 14 ве ћих и 9 ма њих хи дро е лек тра на, две тер мо и две га сне елек тра не као и га со вод „Ју жни ток“.

Април у Бе о гра ду про те ћи ће у зна ку Сај ма гра ђе ви нар ства, нај зна чај ни јег до га ђа ја у гра ђе ви нар ству це лог ре ги о на ју го и сточ не Евро пе. Ова вр хун ска са јам ска при ред ба оку пи ће ове го ди не ре кор дан број из ла га ча и предста ви ти чак осам на ци о нал них из ло-жби – Ита ли је,Тур ске, Хр ват ске, Сло ве ни је, Бел ги је, Ма ђар ске, Грч ке и Че шке.

Ве ли ко ин те ре со ва ње до ма ћих и ино стра них ком па ни ја за бе о град ску смо тру гра-ђе ви нар ства још је дан је од по ка за те ља оче ки ва не екс пан зи је гра ђе вин ских ра до ва и ин ве сти ци ја у овом де лу Евро пе.

Све по чи ње од мар ке тин га, па та ко (не) скром но мо же мо ре ћи и да је и наш ча со пис јед на од ва жних ка ри ка у овом лан цу. Ви ше го ди шње ба вље ње про бле ма ти ком гра ђе ви-нар ства, са свим ов де по ме ну тим и мно гим дру гим те ма ма, пру жа под сти цај да и убу ду-ће „Гра ђе ви нар“ бу де ква ли фи ко ва но ме сто за стру ја ње но вих иде ја, ста во ва, гра ди тељ-ских до стиг ну ћа као и ни за пра те ћих про бле ма у сек то ру ко јим се ба ви мо.

Ам би ци ја на шег ча со пи са је сте не са мо да увек има не што да ка же, не го и да по слу жи сви ма они ма ко ји у гра ђе ви нар ству има ју не што да ка жу.

Же ли мо вам пу не ру ке по сла у гра ђе вин ској 2010. го ди ни.

АПРИЛУ ЗНА КУ ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВА

Пиш

еЈа

смин

а Ус

коко

вић

Издавач / Publisher: “PLANTEC GROUP” d.о.о.

Борска 41ј, 11090 Београд, Србијател. / tel: 011/ 3056 516факс / fax: 011/ 3056 134E-mail: offi [email protected]

Директор, главни и одговорни уредник/ director-editorИван Сретеновић

Директор маркетинга/ marketing directorСања Јашовић

[email protected]

Ликовно-графички уредник/graphic editorЗоран Станковић-Хогар

Лектор / LectorИвана Станковић

Асистент маркетинга:/marketing assistentМаријана Адамов

Јасмина Јовановић

Јелица Лазаревић

Превод на енглески:/translatorЈелена Бајић

Техничко уређење и компјутерски прелом:/ graphic design studioGRAFOPLANT

grafi [email protected]

[email protected]

Штампа / Printing,,Margo-Art d.o.o.”

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије,Београд 624ГРАЂЕВИНАР: српско грађевинарство у трећем миленијуму ISSN 1452-5303 = Грађевинар (Београд) COBISS.SR-ID 130817292

Издавач не сноси одговорност за истинитост и веродостојност

објављених огласа и промотивних текстова.

Publisher is not responsible for the veracity and credibility

published ads and promotional texts.

ГРАЂЕВИНАР 5

Often, with a pronounced nostalgia, builders back to the period’s last 80th century when the great and powerful Serbian construction companies employing thousands of people, worked with great success around the world and brought billions of dollars into foreign currency account of the then country.

What is nostalgia, but dissatisfaction with current conditions. In early 2010 a serious crisis shakes the construction industry of Serbia. Building is

nearly faded as the volume of production in the industry of building materials fell by more than 50 percent. Last year it was extinguished about 2000 construction companies in Serbia. Bells are ringing the alarm bell and the relevant engineers in the Board Cham-ber of Commerce of Serbia in permanent session.

Constructors seek the support of the state. First of all, the establishment of the state fund to cover bank guarantees to construction companies is competitive in domestic and foreign markets. The Association of Chambers and engineers say that some of the domestic banks could qualify for loans and export performance of Serbian construction companies on the international market.

Organized and better planned public policy should begin already in the school sys-tem, because now working on construction sites and those who do not know how to use tools. Building schools in Zvezdara only in the capital that educated carpenters, ma-sons and, cladding operator, craftsmen, much-needed at all construction sites. While the builders used to working in these schools around the world, this year will be educated only 12 students. Result is a badly done job, poor performance, and frequent injuries.

Despite the general economic crisis in which there is a construction industry of Ser-bia, signs of optimism and expected to gradually exit from the crisis, still there.

There are, fi rst of all, announced the long-awaited investment in the construction of highways and bridges, and subsidized housing throughout Serbia. Also, in the next fi ve to seven years in Serbia to the strategic partnership should be built 14 large and 9 small hydropower plants, two thermal and two gas power plants as well as the South Stream pipeline.

April in Belgrade will paste marked by fair construction, the most important events in the construction of the entire region of Southeast Europe. This premier event will bring together fair this year, a record number of exhibitors and present eight national exhibi-tion - Italy, Turkey, Croatia, Slovenia, Belgium, Hungary, Greece and the Czech Republic.

The great interest of domestic and foreign companies for the Belgrade review of con-struction is another indicator of the expected expansion of construction works and in-vestment in this part of Europe.

Commit all of the marketing, and so (not) humbly we can say that our magazine is an important link in this chain. Years of dealing with the problems of construction, with all the here mentioned, and many other topics, provides an incentive to continue “Građevinar” to be qualifi ed for a place fl ow of new ideas, attitudes, achievements of construction as well as a series of related problems in the sector that we do.

Ambition of the Journal is not only always has something to say, but to serve all those jobs that have something to say.

We wish you a lot to do in the construction 2010th year.

APRIL IN SIGN OF CONSTRUCTION


ОГЛАШИВАЧИ / ADVETISERS Strana / Page

„Knauf Insulation d.o.o.“ 3;107„DP Bogradski Sajam-SEEBBE“ 8„Procredit Leasing d.o.o. Beograd“ 13„Spark System d.o.o.“ 14„M.P.A. Petrović d.o.o.“ 20„Trox Austria GMBH pred. Beograd“ 21„Rolomatik d.o.o.“ 24„Jugo- Impex d.o.o.“ 26„Sauter Serbia d.o.o.“ 27„Projektovanje d.a. studio“ 28„Xella Srbija d.o.o.“ 29; 78„Keramika Kanjiža plus d.o.o.“ 30„Magnum- Croatia d.o.o.“ 31„Termodom d.o.o.“ 36„Layher d.o.o.“ 39„Termoglas d.o.o.“ 40„Kuglični ležaj d.o.o.“ 42„Saj-Commerce d.o.o.“ 43„Drina-coop d.o.o.“ 44„Sng-parket d.o.o.“ 47„Herz d.d.“ 48„Meteor d.o.o.“ 50; 92„Kema d.o.o.“ 51„DP Bogradski Sajam-Sajam Tehnike“ 54„Silex d.o.o.“ 55„Instalacija Inženjering d.o.o.“ 57„Gates d.o.o.“ 59„Indenna-Kran d.o.o.“ 60„Metal-produkt d.o.o.“ 63„Lever Inženjering d.o.o.“ 65„Trimo Inženjering d.o.o.“ 66; 70„Časopis Arhitekton“ 69„Časopis Podovi“ 73„Novkabel a.d.“ 74„Kingspan d.o.o.“ 75; 116„Roma Company d.o.o.“ 70; 80„Tradeunique-Belgrade“ 81„Atlas Copco a.d.“ 82„Career Days“ 83„Armel d.o.o.“ 84„Bramac krovni sistemi d.o.o.“ 86„Euro Styro Therm d.o.o.“ 88„Metal-cinkara d.o.o.“ 89„Brabo d.o.o.“ 90„Perfom d.o.o.“ 94„Cini d.o.o.“ 96„SSAB Swedish Steel d.o.o.“ 99„Bonver Group d.o.o.“ 101„Minhenski sajam-Bauma“ 102„Instruktor 021 d.o.o.“ 104„Microfi ll d.o.o.“ 104„M-Profi l d.o.o.“ 115


С А Д Р Ж А Ј / C o n t e n t

Електронско издање овог броја часописа “Грађевинар” можете преузети на сајту

WWW.GRADJEVINAR.INFO

The electronic edition of the magazine“Građevinar” can be downloaded from the site

WWW.GRADJEVINAR.INFO

ИНТЕРВЈУ / Interview

Мирјана Јовановић - SEEBBE- Неприкосновен, моћан и утицајан- Undisputed, powerful and infl uential

Горан Родић - ПКС- Хитне мере за грађевинарство- Emergency measures to help builders

АКТУЕЛНО / Actual

- 500 000m2 за угрожене- 500 000m2 for socially disandvataged class

- Позив банкама за учешће у изградњи јефтиних станова- A call to banks to participate in the construction of cheap housing

- Београдски мостови и њихови проблеми- Belgrade bridges and their problems

- Руинирани мостови широм Србије- Ruined bridges troughout Serbia

- Конверзија земљита у право својине- Conversion landownership

- Стан у магли главобоља на јави- Flat in the fog, headaches in reality

- На градилиштима раде и они који ни не знају да користе алате- At construction sites work those who do not even know how to use tools

ПРОПИСИ / Regulations

- Једнобразни изглед градилишних табли- Marking the construction sites in Serbia is described to details in new book of regulations

ЕНЕРГИЈА И ЕКОЛОГИЈА

- Депоније као електране- Depots as power plants

- Дугорочни планови за улагање у енергију- Long-tern plans for investment in energy

УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ

- Панчево, град у равници- Pačevo, city in plains

ЧАСОПИС СЕ ДИСТРИБУИРА БЕСПЛАТНО СВИМ ГРАЂЕВИНСКИМ ФИРМАМА НА

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

THE MAGAZINE IS DISTRIBUTED FREE OF CHARGETO ALL CONSTRUCTION COMPANIES ON

TERRITORY OF SERBIA AND SERB REPUBLIC

08

15

22

2534424656

62

71

98105

108


Не ма увер љи ви јег и бо љег ар гу-мен та за уче шће на 36. Ме ђу на-

род ном сај му гра ђе ви нар ства SE EB BE од чи ње ни це да је он у Ср би ји мо ћан, у ре ги о ну ути ца јан и у све ту угле дан.

Сво ју ли дер ску по зи ци ју, бе о град-ски Са јам гра ђе ви нар ства је вред но и си сте ма тич но уна пре ђи вао то ком про-те клих 15 го ди на, од ка да је 1996. из-дво јен из Сај ма тех ни ке и ор га ни зо ван као по себ на са јам ска ма ни фе ста ци ја. Од те 1996. го ди не до са да, са јам гра ђе-ви нар ства је од јед не од роб них гру па Сај ма тех ни ке по стао, не са мо нај ве ћа са јам ска при ред ба Бе о град ског сај ма, не го и нај зна чај ни ји са јам ски до га ђај у гра ђе ви нар ству це лог ре ги о на ју го и-сточ не Евро пе.

Мир ја на Јо ва но вић, ди пло ми ра ни еко но ми ста, шеф про јек та и глав ни ор-га ни за тор ове ути цај не са јам ске ма ни-фе ста ци је ка же у раз го во ру за ча со пис „ГРА ЂЕ ВИ НАР“ да SE EB BE ви ше ни је са мо бе о град ски и срп ски већ и нај ве-ћи са јам ски до га ђај у гра ђе ви нар ству ју го и сточ не Евро пе.

Да је ор га ни за ци ја ме ђу на род не са-јам ске ма ни фе ста ци је у обла сти гра-ђе ви нар ства би ла пра ва од лу ка на ша са го вор ни ца илу стру је ни зом ста ти-стич ких по да та ка као и ве ли ким при-зна њем ко је су до би ли 1998. го ди не ка-

да је бе о град ски Са јам гра ђе ви нар ства по стао чла ни ца УФИ - Ме ђу на род не уни је сај мо ва.

-Овај знак но се са мо вр хун ске при-ред бе ко је су са јам ски до га ђа ји по свом зна ча ју и ве ли чи ни. И то је не што што су нам пре не ли и из ла га чи и по се ти о-ци. И са јед не и са дру ге стра не има мо по твр ду о вр хун ском ква ли те ту сај ма, а на ма као ор га ни за то ри ма при ред бе по-твр да је и то што има мо око 90% истих из ла га ча сва ке го ди не. Чи ње ни ца је да са јам но си од ре ђе не тро шко ве фир ма-ма. Уко ли ко оне не ма ју по врат не ефек-те од сај ма, ни су баш рас по ло же не да из ла жу сва ке го ди не. Ме ђу тим, уко ли-ко има те сва ке го ди не то ли ки про це нат ве ли ких из ла га ча то је до каз да су њи-хо ва ула га ња у са јам крај ње оправ да на и да су за до вољ ни ка ко ме ђу на род ном по се том и бро јем по се ти ла ца та ко и оства ре ним кон так ти ма и услу га ма ор-га ни за то ра.

Шта би сте из дво ји ли у крат ком ре-зи меу ра да Сај ма гра ђе ви нар ства у про те клих 15 го ди на?

-То кре та ње уз ла зном ли ни јом од 1996. го ди не крај ње је уоч љи во. За про-те клих пет на ест го ди на ан га жо ва ни из ло жбе ни про стор и број до ма ћих

Интервју

Мир ја на Јо ва но вић, шеф про јек та

Ме ђу на род ног сај ма гра ђе ви нар-

ства SE EB BE

Mirjana Jovanović, head of the

project of the South-East Europe

Belgrade Building Expo

Неприкосновен, моћан и утицајанПод сло га ном „Осва ја мо но ве про сто ре“, 36. Ме ђу на род ни са јам гра ђе ви нар ства SE EB BE отва ра се 13. и тра ја ће до 17.апри ла 2010. го ди не. Ви ше од хи ља ду из ла га ча и чак осам на ци о нал них из ло жби све до чи о ве ли ком ин те ре со ва њу за уче шће на нај-ве ћој са јам ској ма ни фе ста ци ји гра ђе ви нар ства у ју го и сточ ној Евро пи

Разговор водилаЈасмина Ускоковић



Ме ђу на род ног сај ма гра ђе ви нар ства SE EB BE

из ла га ча је по рас тао че ти ри пу та, а број стра них из ла га ча шест пу та. Број по се ти ла ца је де се то стру ко по ве ћан. То у ста ти стич ким по да ци ма из но си у про шлој го ди ни: 1.082 из ла га ча од че-га 339 из ино стран ства, 30 зе ма ља уче-сни ца, 6 на ци о нал них из ло жби, 8 ха ла и це ло куп ни отво ре ни из ло жбе ни про-стор или кон крет но 38.799 м2 не то из ло жбе ног про сто ра и пре ко 57.000 по се ти ла ца. Уку пан број из ла га ча је био по ве ћан 6%, а про це нат стра них из ла га ча у укуп ном бро ју 5% у од но-су на пред ход ну го ди ну. Нај ве ћи број стра них из ла га ча је био из Ита ли је, а из ло жбе ни про стор је по ве ћан за још јед ну ха лу.

Ре ци те нам не што ви ше о ор га ни за-ци ји ово го ди шњег сај ма, ко ли ко из ла-га ча оку пља и из ко јих зе ма ља до ла зе?

- Овај 36. Ме ђу на род ни са јам гра ђе-ви нар ства SE EB BE по чи ње 13. и тра ја-ће до 17. апри ла 2010.го ди не, у ина че уоби ча је ном тер ми ну од утор ка до су-бо те. Ове го ди не са јам се одр жа ва под сло га ном „ Осва ја мо но ве про сто ре“. Пред сто је ћи Са јам гра ђе ви нар ства би ће одр жан у осам ха ла и це ло куп-ном отво ре ном из ло жбе ном про сто ру. Оче ку је мо, на ба зи про це не у овом тре-нут ку, при бли жно исти број до ма ћих, али и по ве ћан број стра них из ла га ча у од но су на про шлу го ди ну. Све то го-во ри у при лог чи ње ни ци да има мо из-у зет но ин те ре со ва ње из ла га ча и да ће их и ове го ди не би ти ви ше од хи ља ду. По себ но би тре ба ло ис та ћи да ће мо има ти чак осам на ци о нал них из ло жби: Ита ли је, Тур ске, Хр ват ске, Сло ве ни је, Бел ги је, Ма ђар ске, Грч ке и Че шке. Све оне ће би ти сме ште не, као и про шле го-ди не, у ха ли 5 ко ја је, по сле ду го го ди на по ста ла, уме сто „ба зар ске“, по но во из-ло жбе на ха ла. Та ха ла је ре кон стру и са-на и ре но ви ра на и са да је нај ре пре зен-та тив ни ја ха ла Бе о град ског сај ма.

Та ко ђе, ове го ди не ће мо има ти по-ве ћан број из ла га ча из Бу гар ске, а Ма-

ђар ска и Бел ги ја, ко је су про шле го ди-не има ле са мо ин фо штанд, ор га ни зу ју на ци о нал ни на ступ у ха ли 5. Као сво-је вр сно при зна ње ли дер ске уло ге Сај-ма SE EB BE је чи ње ни ца да је, ре ци мо Удру же ње не мач ких про из во ђа ча про-фи ла за сто ла ри ју, ода бра ло баш ову спе ци ја ли зо ва ну са јам ску ма ни фе ста-ци ју за је ди ну у ре ги о ну на ко јој пре-по ру чу ју сво јим чла ни ца ма да из ла жу ове го ди не.

Са јам је ба зно ме сто оку пља ња и пред ста вља ња гра ђе ви нар ства, али и при ли ка да се на гра де нај бо љи. Шта но-во до но си про грам ово го ди шњег сај ма?

-По зна то вам је да , у ци љу да љег под-сти ца ња ино ва тив них ре ше ња у раз-ли чи тим обла сти ма гра ђе ви нар ства, Бе о град ски са јам до де љу је, на пред лог струч ног жи ри ја, на гра де „Но ва ви зу-ра“ и „По себ но при зна ње“ за нај но ви-ја тех нич ко-тех но ло шка ре ше ња ко ја пред ста вља ју на ши из ла га чи на сво јим штан до ви ма. Ове го ди не, по се ти о ци ће мо ћи, из ме ђу оста лог, да ви де еко ло шки

про грам из обла сти тер мо-изо ла ци је „IQ Th erm“; но ве пре ма зе за за шти ту ме та ла, ге о тер мал не пум пе нај но ви је ге не ра ци-је, са вре ме на ре ше ња за шти те од сун ца на објек ти ма, Алу бонд са те шко го ри вом ми не рал ном ис пу ном, ЦНЦ ма ши не за об ра ду ка ме на, ста кла и из ра ду кров них кон струк ци ја, па не ле за пла фон ско хла-ђе ње, нај но ви је ЛЕД осве тље ње, упра-вља ње ауто мат ским си сте ми ма по мо ћу оти са ка пр ста и мо бил ног те ле фо на као и низ дру гих ино ва тив них ре ше ња ко ја да нас у гло бал ном окру же њу пред ста-вља ју иза зов у обез бе ђе њу оп штег дру-штве ног на прет ка.

Да ли су пла ни ра не и не ке спе ци ја-ли зо ва не ма ни фе ста ци је у окви ру ина-че тра ди ци о нал ног пра те ћег струч ног про гра ма?

- Кон цеп ци ја на шег Сај ма под ра-зу ме ва да, осим ко мер ци јал не, ве ли ку па жњу по кла ња мо и еду ка тив ној функ-ци ји. Сва ке го ди не, и за по се ти о це и за из ла га че, ор га ни зу је мо бо гат пра те ћи струч ни про грам.




Ове го ди не цен трал ни до га ђај на пра те ћим ску по ви ма је сим по зи јум „ЕНЕР ГЕТ СКА ЕФИ КА СНОСТ И ОДР ЖИ ВА ИЗ ГРАД ЊА У СР БИ ЈИ – Са да шње ста ње и пер спек ти ве“. Ор-ган за тор сим по зи ју ма је Бе о град ски са јам, Аген ци ја за енер гет ску ефи ка-сност Ре пу бли ке Ср би је, Тр го вин ска оде ље ња ам ба са да Аустри је, Дан ске и Не мач ке и стру ков на удру же ња из Ма-ђар ске. Скуп ће се одр жа ва ти у Ве ли-кој Са ли на га ле ри ји ха ле 4, од 10h до 15h и то 14, 15 и 16. апри ла уз уче шће во де ћих струч ња ка из ове обла сти ор-га ни зо ва них од стра не на ше Аген ци је за енер гет ску ефи ка сност, као и пре да-ва ча из на ве де них европ ских зе ма ља са при ме ри ма ка ко је у њи хо вим зе мља ма при ме њен кон цепт енер гет ске ефи ка-сно сти.

Су де ћи по ин те ре со ва њу, кри за у гра ђе ви нар ству као да ни је оста ви ла зна чај ни ји ути цај на са јам ско пред-ста вља ње. Ка ко ви то об ја шња ва те?

-И по ред све у куп не свет ске при-

вред не кри зе у ко јој се на ла зи и гра ђе-вин ска ин ду стри ја, ми бе ле жи мо ве ли-ко ин те ре со ва ње из ла га ча и у овом мо-мен ту има мо за ку пље не пар те ре свих осам ха ла и две га ле ри је. Ми сли мо да је то ре зул тат зна ча ја ко ји наш Са јам гра-ђе ви нар ства има у ре ги о ну ју го и сточ не Евро пе, али и оп ти ми зма из ла га ча ко ји оче ку ју по сте пе ни из лаз из кри зе и све ве ће ин ве сти ци је у ре ги о ну.

Као да и на сим бо ли чан на чин на ши из ла га чи же ле да по ка жу, ка ко струч ној та ко и ши ро кој јав но сти, да су „жи ви“ да ра де и ства ра ју не што но во и ве ру ју да ће се и ова кри за по сте пе но пре ва-зи ла зи ти.

Ка кви су пла но ви за бу дућ ност, по-себ но у по гле ду по бољ ша ња усло ва и до сти за ња европ ских стан дар да у ор-га ни за ци ји ова ко ве ли ких са јам ских ма ни фе ста ци ја?

- У то ку про шле го ди не смо ком-плет но кли ма ти зо ва ли још три на ше ха ле, та ко да ће ове го ди не из ла га чи-

ма Сај ма гра ђе ви нар ства, уко ли ко бу де то пло, би ти мно го при јат ни је и у ха ла-ма 1А, на сва три ни воа ха ле 2 и ха ли 1 са га ле ри јом.

На да мо се, ка ко се бу де из ла зи ло из кри зе, да ће мо убу ду ће ан га жо ва ти још две „ба зар ске“ ха ле – са да шње ха ле 10 и 11- као до дат ни из ло жбе ни про стор за Са јам гра ђе ви нар ства и та ко би смо

од у ста ли од иде је да по де ли мо Са јам гра ђе ви нар ства по роб ним гру па ма на про лећ ни и је се њи део. Мно го је бо ље, и за из ла га че и за по се ти о це, да има мо је дин стве ну, нај ве ћу гра ђе вин ску смо-тру у ју го и сточ ној Евро пи.




Mirjana Jovanović, head of the project of the

South-East Europe Belgrade Building Expo

There is no more convincing and a better argument for participation

in the 36th International Fair of Civil En-gineering SEEBBE than the fact that he is in Serbia, most powerful and infl uential in the region and the world respect it.

Its leadership position, the Belgrade Fair of Civil Engineering is hard and sys-tematically improved over the past 15 years; since1996 it’s separated from the techniques fair and it’s organized as a separate event. Since 1996 until now, the fair construction of one of the commod-ity group Fair techniques become not only the largest fair event of the Belgrade Fair, but the most important trade event in the construction of the entire region in South-east Europe.

Mirjana Jovanović, a graduate econo-mist, head of the project and the main organizer of this infl uential event in the talk for the Builder magazine said that SEEBBE is not only the Belgrade and Ser-bian, but also the largest trade event in the construction of Southeast Europe.

Th at the organization of international event in the fi eld of civil engineering was the right decision, our Conversation il-lustrates a series of statistical data and a great recognition they received in 1998. when the Belgrade Fair of Civil Engineer-ing became a member of UFI - Union of International Fairs.

Th is sign are carrying only the top events that are fair events for its impor-tance and size. And that is something was transferred to us by exhibitors and visitors.

And the one from the other side we have confi rmation of the superior quality of the fair, and to us as organizers of events; the confi rmation is that we have about 90% of the same exhibitors every year. It’s the fact that the Fair carries certain expense for companies. If they have no feedback eff ects from the fair, are not willing to expose every year. However, if you have every year so many large percentages of exhibitors that is proof that their invest-ment in the Fair justifi ed and extremely pleased, both with international visitors, and the number of visitors and with estab-lished contacts and services organizers.

What would you extract from the short summary of the Fair of Civil Engi-neering in the past 15 years?

Th is upward-moving line from 1996 is very noticeable. For the past fi ft een years engaged exhibition space and number of domestic exhibitors increased four times, and the number of foreign exhibitors six times. Th e number of visitors has increased tenfold. It is in the statistics last year: 1082, of which 339 exhibitors from abroad, 30 countries participating, 6 national exhibi-tion hall 8 and the entire outdoor exhibi-tion space 38,799 m2 concrete net exhibi-tion space and over 57,000 visitors. Total number of exhibitors was increased by 6% and the percentage of foreign exhibitors in the total number of 5% compared to the previous year. Th e largest number of for-eign exhibitors was from Italy, and the ex-hibition space increased by another hall.

Tell us more about the organization of this year’s fair, such as how many ex-hibitors gather and from which coun-tries are coming?

Th e 36th International Fair of Civil En-gineering SEEBBE starts 13th and will last until 17th of April 2010, in an otherwise normal time from Tuesday to Saturday. Th is year the fair will be held under the slogan “conquer new territories.” Upcom-ing Civil Engineering Fair will be held in eight halls and outdoor exhibition space overall. We expect, based on estimates at this time, approximately the same number of domestic, but also increased the number of foreign exhibitors compared to last year. All of this speaks to the fact that we have a big interest of exhibitors and that their number will this year be more than a thousand. In particular it should be em-phasized that we will have eight national exhibition: Italy, Turkey, Croatia, Slovenia, Belgium, Hungary, Greece and the Czech Republic. All they will be located, as last year in Hall 5, which, aft er years became instead “fairs”, exhibition hall again. Th e hall was reconstructed and renovated and now is most representative hall of the Bel-grade Fair.

Also, this year we have increased the number of exhibitors from Bulgaria and Hungary and Belgium, which last year had only the info booth, organized by the na-tional performance hall in 5th As a kind of recognition of leadership roles Fair SEE-BBE is the fact that, for example, the Asso-ciation of German manufacturer profi les

Undisputed, Powerful and Infl uentialUnder the slogan “conquer new territories”, 36th International Fair of Civil Engineering SEEBBE opens on 13th and will last until 17th of April 2010. More than a thousand ex-hibitors and eight national exhibition testifies to the great interest in participating in the largest event construction fair in South East Europe

Interview

Convesation ledJasmina Uskoković


for windows, chose this very specialized fair event for the only re-gion in which recommended its members to exhibit this year.

Th e fair is a meeting place for base construction and rep-resentation, but also an opportunity to reward the best. What new program brings this year’s fair?

-It is well known to you that, in order to further encourage innovative solutions in diff erent areas of construction, Belgrade Fair awarded, the proposal of special jury prize “NEW VISION” and “special recognition” for the latest technical and technologi-cal solutions that represent our exhibitors on their stands. Th is year, visitors will be able, among other things, to see the envi-ronmental program in the fi eld of thermal insulation “IQ Th erm; new coatings for the protection of metals, geothermal pumps latest generation, contemporary solutions for protected from the sun on the facilities, with Alubond hard fuel mineral fi lled, CNC machines for processing stone, glass and production of roof construction, ceiling panels for cooling, the latest LED lighting, automatic control systems using fi ngerprints and mobile phones and many other innovative solutions that today in the global environment represent a challenge in providing general social progress.

Is it planned some specialized manifestations in list of al-ready traditional professional programs?

- Our concept of fair means that, except commercial, great at-tention is on the educational function. Every year, for visitors and exhibitors, we organize rich backing professional Program.

Th is year, the central event of the meetings is the accompa-nying symposium “Energy effi ciency and sustainable building in Serbia - Current situation and perspectives”. Originator of symposium is Belgrade Fair, Energy Effi ciency Agency of the Re-public of Serbia, the Commerce Department Embassy of Austria, Denmark and Germany, and professional associations in Hun-gary. Th e conference will be held in the great hall at the gallery of hall 4, from 10h to 15h on 14th, 15th and 16th of April with the participation of leading experts in this fi eld, organized by our Agency for Energy Effi ciency and lecturers from these European countries with examples of how in their countries applied the concept of energy effi ciency.

Judging by the interest, the crisis in construction did not leave a signifi cant impact on Exhibition presentation. How do you to explain that?

Despite the overall world economic crisis in which is the con-struction industry, we noticed a great interest of exhibitors and

the moment we have all the eight rented ground fl oor hall and two galleries. I think it is the result of importance that our con-struction fair has in the region of Southeast Europe, but also opti-mism that the exhibitors expect a gradual exit from the crisis and increasing investment in the region. As if in a symbolic way, our exhibitors want to show how to professional and general public, that they “live” to work and create something new and believe that this crisis and gradually exceeded.

What are the plans for the future, particularly in terms of improving conditions and to reach European standards in the organization of these major trade manifestations?

- During the last year we completely air conditioned three of our halls, so this year, exhibitors’ of construction fair, if it is hot, be more comfortable in the halls 1A, all three levels of the Hall 2 and Hall 1 with a gallery.

We hope, as it is coming out of the crisis, we will continue to hire two more “Fair’s” hall Current halls 10 and 11 - as well as additional exhibition space for the Building Trade Fair, and so we would give up the idea of sharing the fair of construction by commodity groups on the Spring and Autumn part. It is much better, and for exhibitors and visitors, for us to have unique, high-est numbered Building festival in southeastern Europe.

Mirjana Jovanović, project manager

International building fair SE EB BE




Озбиљ на кри за по тре са гра ђе-вин ску ин ду стри ју Ср би је. По-

чет ком 2010. го ди не гра ђе ви нар ство је на ко ле ни ма. Ви со ко град ња је го то во за мр ла, док је обим про из вод ње у ни-ско град њи и ин ду стри ји гра ђе вин ског ма те ри ја ла опао за ви ше од 50 од сто. Уче шће у бру то дру штве ном про зво ду зе мље сма ње но је са не ка да шњих 10 на

3 од сто. То ме тре ба до да ти и по да-так да се про шле го ди не у Ср би ји

уга си ло око 2000 гра ђе вин ских фир ми, а без по сла је оста ло ви ше од 20.000 рад ни ка. Ове го ди не се оче ку је још те жа си-

ту а ци ја.Свет ска еко ном ска кри-

за је нај ви ше по го ди ла гра ђе вин ску ин ду стри-

ју Ср би је и до ве ла је на руб оп стан ка услед соп стве не не ли квид но-сти иза зва не па дом тра-жње, не до стат ком ин ве-

сти ци ја и не на пла ће ним по тра жи ва њи ма. Око 80

од сто гра ђе вин ских пред у зе ћа ку бу ри са ли квид но шћу и због то га су им бло-ки ра ни ра чу ни.

Су мор не прог но зе из но си и Го ран Ро дић, се кре тар Од бо ра за гра ђе ви-нар ство и ин ду стри ју гра ђе вин ског ма-те ри ја ла у При вред ној ко мо ри Ср би је.

Ње го ве су про це не да би за две го-

ди не до ма ћа гра ђе вин ска опе ра ти ва мо гла не ста ти уко ли ко се од мах не што не пре ду зме. У про тив ном, ка ко ка же, већ за пар го ди на пла ћа ће мо за 30 до 40 од сто ску пље спе ци ја ли зо ва не ра до-ве у гра ђе ви нар ству као це ну про да је до ма ћег тр жи шта ино стра ним ком па-ни ја ма.

У раз го во ру за ча со пис „Гра ђе ви-нар“ Ро дић је ре као да се ових да на у При вред ној ко мо ри Ср би је одр жа ва се ри ја са ста на ка са ци љем да се утвр ди пред лог пла на за хит но пре ва зи ла же ње те шке кри зе ко ја по тре са гра ђе ви нар-ство.

СТАЛО ТРЖИШТЕ СТАНОВА

- Нео п ход но је да др жа ва до ма ћим

из во ђа чи ма гра ђе вин ских ра до ва до де-ли по сло ве ко ји се фи нан си ра ју из бу-џе та, а ако и упо сли стра не ком па ни је, оне би тре ба ло да за по сло ва ње на на-шем тр жи шту има ју до ма ће парт не ре од 40 до 60 од сто вред но сти по сла. По-треб но је и сма ње ње це не гра ђе вин ског зе мљи шта, као и пре и спи ти ва ње ствар-не це не јед ног ква драт ног ме тра ста на. Због па да тра жње, тр жи ште ста но ва је ско ро ста ло. Гра ђе вин ска ди рек ци ја Ср би је као ин ве сти тор, има 30 хи ља-да ква драт них ме та ра го то вих ста но ва, ко ји у Ср би ји не ма ју куп це. Ди рек ци ја ну ди ста но ве у Круп њу и Ме две ђи за

Интервју

Го ра н Ро ди ћ, се кре та р Од бо ра за

гра ђе ви ну При вред не ко мо ре Ср би је

Хитне мереза грађевинарство

Про шле го ди не се у основ на за ни ма ња упи са ло 11 зи-да ра, 9 те са ра и 13 ар ми ра ча у це лој Ср би ји. Про це не су да ће за две го ди не до ма ћа гра ђе вин ска опе ра ти ва не ста ти уко ли ко се од мах не што не пре ду зме. Пред лог пла на за хит но пре ва зи ла же ње те шког ста ња у гра ђе-вин ској ин ду стри ји Ср би је

Разговор водилаЈасмина Ускоковић

Го ра н Ро ди ћ, се кре та р Од бо ра за гра ђе ви ну

При вред не ко мо ре Ср би је

Goran Rodić, Secretary of Committee

structure Serbian Chamber of

Commerce


300 евра по ква драт ном ме тру, у Кур-шу мли ји за 420, у Бру су за 500, а у Мла-де нов цу за 530 евра. Ипак, ку па ца не-ма. За мр ло је тр жи ште не крет ни на и у Бе о гра ду. Под ста на ри че ка ју дра сти чан пад це не ква дра та, али у аген ци ја ма ка-жу да ће се це не евен ту ал но сни зи ти са мо за пет до де сет про це на та. И мно-ге бан ке су об у ста ви ле стам бе не кре-ди те, или су им ка мат не сто пе и усло ви кре ди ти ра ња та кви да за ин те ре со ва ни бр зо од у ста ну од би ло ка кве по ми сли на кре дит. Исто вре ме но, за суб вен ци о-ни са не кре дит не аран жма не, др жа ва је у овој го ди ни из дво ји ла скром них 150 ми ли о на ди на ра, што је да ле ко ис под по тре ба оних ко ји су без свог кро ва над гла вом.

Ува жа ва ју ћи окол но сти и озбиљ не про бле ме ко је је до не ла фи нан сиј ска и еко ном ска кри за ре ши ли смо да се са-мо ор га ни зу је мо и са кон крет ним ме ра-ма иза ђе мо пред Вла ду Ср би је. Љу ди ма на вла сти нај ви ше од го ва ра ју су во пар-не кри ти ке. Али, ка да им да те кон крет-не при мед бе и при том по ну ди те го то-ва ре ше ња, е то га се пла ше. Не тре ба гре ши ти ду шу, све што смо у по след ње вре ме пред ло жи ли, ова Вла да је усво ји-ла, па се та ко на да мо да ово не ће би ти још јед на пра зна при ча.

ХИТНЕ МЕРЕ ЗА ПОМОЋ

ГРАЂЕВИНЦИМА

Пр ви са ста нак је одр жан са пред-став ни ци ма ни ско град ње. До шли су ди рек то ри „Енер го про јек та“, „Пла-ну ма“, „Мо сто град ње“, „Рат ка Ми тро-ви ћа“... У на ред ним да ни ма слич ни ску по ви би ће ор га ни зо ва ни и са ви со-ко град њом, ин ду стри јом гра ђе вин ског ма те ри ја ла, че ли ча ри ма, син ди ка том...

При вред на ко мо ра пред ла же да се са пред став ни ци ма ре сор ног , али и дру гих ми ни стар ста ва, фор ми ра Рад на гру па у чи јем са ста ву су још и про јек-тант ска, гра ђе вин ска и ге о дет ска пред-у зе ћа, ко ја би за се да ла јед ном не дељ но, све док кри за тра је, а као пр ви за да так би ло би до но ше ње тек ста Де кле ра ци је (Ме мо ран ду ма) ко ји би Вла да Ср би је и усво ји ла.

Наш са го вор ник на во ди ме ре ко је се хит но мо ра ју спро ве сти у окви ру по-сто је ћег За ко на о пла ни ра њу и из град-њи.

- Да би се цео про цес убр зао, а пред-у зе ћа упо сли ла што пре, нео п ход но је да ло кал не са мо у пра ве из да ју све гра-ђе вин ске до зво ле за ко је је пре да та по-треб на и пот пу на до ку мен та ци ја по ста ром За ко ну о пла ни ра њу и из град-њи. Та мо где до ку мен та ци ја ни је пот-пу на по треб но је до ста ви ти ко на чан спи сак при мед би и о то ме оба ве сти ти ин ве сти то ра у ро ку од се дам да на. Та-ко ђе је нео п ход но из да ва ње по себ не, се па рат не гра ђе вин ске до зво ле, за од-по чи ња ње фа зног гра ђе ња кон струк-ци је објек та, за шти те ис ко па и су сед-них обје ка та, и пре из ра де пре о ста ле тех нич ке до ку мен та ци је, као што су ин ста ла ци је, за вр шни ра до ви и дру ги ела бо ра ти, а што је ина че нео п ход но за из да ва ње ко нач не гра ђе вин ске до зво ле.

ВЕЧНО ПИТАЊЕ ТЕНДЕРА

Шта то гра ђе вин ци у овом тре нут-ку оче ку ју од др жа ве и у ком де лу им је по моћ нај по треб ни ја?

-У пр вом ре ду гра ђе вин ци ма је нео-п ход на по моћ др жа ве као ме ди ја то ра гра ђе вин ске ин ду стри је са бан ка ма у про це су ре про гра ма ду го ва. Из ме ђу оста лог, пред лог је и да се оба ве за пла-ћа ња ПДВ-а уве де по на пла ти ис по ста-вље них си ту а ци ја. Та ко ђе, оче ку је се уки да ње или бар сма ње ње сто пе ПДВ-а код про ме та но во и згра ђе ног ста на ис-под сто пе по ре за на пре нос aп со лут ног пра ва од 2,5 %. Гра ђе вин ци оче ку ју до-но ше ње За ко на о ли зин гу не по крет но-сти, као ме ру на стра ни по ди за ња ин-ве сти ци ја, тра же осни ва ње Га ран циј-ског фон да за на ступ на стра ном, али и до ма ћем тр жи шту и до но ше ње уред бе ко јом би се омо гу ћи ло до ма ћим ком па-ни ја ма да бу ду ску пље од ино стра них бар за вред ност по ре за ко ји пла ћа ју др-жа ви Ср би ји.

По себ но пи та ње је су ре гу ла ти ва и усло ви под ко ји ма се об ја вљу ју тен де ри у Ср би ји. У Од бо ру за гра ђе ви нар ство ПКС сма тра ју да са да шњи тен де ри у стар ту ели ми ни шу до ма ћа пред у зе ћа, да не по сто је за штит не сти му ла тив не ме ре за чу ва ње соп стве не гра ђе вин ске опе ра ти ве

Интервју


- Као услов за из град њу мо ста по-ста вља се ре а ли за ци ја од 50 ми ли о на евра у про шлој го ди ни. На рав но да ни јед на до ма ћа фир ма не ис пу ња ва овај услов, па је са свим ло гич но да др жа ва раз ми сли на ко ји на чин би мо гла да до-ку мен та ци ју при ла го ди и та ко омо гу-ћи до ма ћим пред у зе ћи ма рав но прав-но уче шће на тен де ри ма. По след њи тен дер за из град њу де ла ауто пу та на ко ри до ру 10 ко ји је по де љен на ви ше сег ме на та при мер је ка ко се уз ра зум-ну по ли ти ку др жа ве мо же омо гу ћи ти кон зор ци ју му до ма ћих пред у зе ћа да кон ку ри шу за је дан ова ко ве ли ки по-сао у сво јој зе мљи.

ПОСЛА ЋЕ БИТИ У СРБИЈИ

Пре ма не ким ра чу ни ца ма у Ср би-ји се на ред них го ди на оче ку ју гра ђе-вин ски по сло ви у вред но сти од око 20 ми ли јар ди ди на ра. Осим ко ри до ра 10, ауто пу та пре ма Цр ној Го ри, ула га ња у же ле зни цу и сре ђи ва ња бар ске пру ге, тек пред сто је ве ли ки гра ђе вин ски по-сло ви на уре ђе њу ко ри до ра 7- во де ног пу та Ду на вом ду жи не 2.300 ки ло ме-та ра и сре ђи ва ња реч них во до то ко ва Мо ра ве и Дри не, из град ње ми ни цен-тра ла, по прав ке и из град ње мо сто ва ши ром Ср би је.

Ка да се све ово има у ви ду мо ра мо и по ред из ра зи то ло ших по ка за те ља би-ти оп ти ми сти у по гле ду бо ље бу дућ но-сти , ми шље ња је Ро дић.

Иако се озбиљ ни гра ђе вин ски по-сло ви оче ку ју у Ср би ји, наш са го вор-ник сма тра да се пер спек ти ва мо ра тра жи ти на по љу.

- Ако су Тур ци са сво јом гра ђе вин-ском опе ра ти вом про шле го ди не за ра-ди ли пре ко 27 ми ли јар ди до ла ра, си-гур но је и да срп ски гра ђе вин ци мо гу да за ра де бар ми ли јар ду. За са да, без ор га ни зо ва не др жав не по др шке, на ше фир ме по ку ша ва ју да се вра те на уно-сна тр жи шта Афри ке и Бли ског ис то ка. Ме ђу оста лим мо гућ но сти ма по себ-но је ин те ре сан тан Ал жир и Иран где се оче ку ју зна чај на ула га ња у ин фра-струк ту ру и ста но град њу.

Го ра н Ро ди ћ, се кре та р Од бо ра за гра ђе ви ну

При вред не ко мо ре Ср би је

ПЕРСПЕКТИВА ЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ

У При вред ној ко мо ри сма тра ју да се за озбиљ ни ји на ступ на ших гра ђе-ви на ца мо ра ју пред ход но ис пу ни ти не ки пред у сло ви. По ред ду го ва и ре ша ва ња про бле ма не ли квид но-сти, у до би ја њу ино стра них по сло ва нео п ход не су бан кар ске га ран ци је. Гра ђе вин ци пред ла жу фор ми ра ње Га ран циј ског фон да Ре пу бли ке Ср би-је у ко ји би др жа ва уне ла име так као што су зе мљи ште, шу ме и по је ди ни објек ти, што би би ла за ло га за за-ду же ње код ко мер ци јал них ба на ка. Та ко ђе, пред ла же се осни ва ње до ма-ћих раз вој них ба на ка ко је би има ле ин те рес да по др же до ма ће фир ме. Сле де би ла те рал ни спо ра зу ми, из-бе га ва ње дво стру ког опо ре зи ва ња и фор ми ра ње ва лид них кон зор ци ју ма до ма ћих гра ђе вин ских пред у зе ћа са струч ним и ква ли тет ним осо бљем ко је је тех нич ки пот ко ва но и по зна је стра не је зи ке..

- Све ми то зна мо и све смо то већ ра ди ли, али се др жа ва мо ра ви ше ан га жо ва ти, пру жи ти за шти ту, си гур-ност и сти му ла ци ју за ино по сло ва-ње, ис ти че Ро дић.

Срп ске гра ђе вин ске фир ме ко је су пре жи ве ле пе ри од ра то ва и санк ци-ја су о ча ва ју се и са про бле мом за ста-ре ле опре ме и њој при ла го ђе не тех-но ло ги је ра да. Не рет ко су ма шин ски пар ко ви до ма ћих фир ми по пу ње ни опре мом ста ром два де сет и ви ше го-ди на. Ипак, то по ми шље њу Ро ди ћа ни је пре ве ли ка бри га. Мно го је ве ћи про блем не до ста та так мла дих ква ли-фи ко ва них рад ни ка. Про шле го ди не се у основ на за ни ма ња упи са ло 11 зи да ра, 9 те са ра и 13 ар ми ра ча у це-лој Ср би ји. Оту да не тре ба да чу ди што су кон кур си за по сло ве у гра ђе-ви нар ству стал но отво ре ни. По сла ће би ти, али по свој при ли ци не ће би ти оних ко ји ће мо ћи да га ура де.


Serious crisis shakes the construc-tion industry of Serbia. At the be-

ginning of 2010 the construction is on its knees. Buildings almost died, while the volume of production in civil engineering and building materials industry declined for more than 50 percent. Participation in the gross domestic product to the country was reduced from former 10 to 3 percent. To that should be added the fact that last year in Serbia extinguished about 2000 construction companies, and no job is left to more than 20,000 workers. Th is year is expected more diffi cult situations.

World economic crisis has aff ected most of Serbia and the construction in-dustry has led to the edge of survival due to their own insolvency caused by the fall in demand, lack of investment and demand. Around 80 percent of construc-tion companies tortures with liquidity and therefore they blocked accounts.

Prognosis is dismal and Goran Rodić, Secretary of the Committee for Construc-tion and building materials industry in the Serbian Chamber of Commerce.

His assessment that the two-year na-tional construction execute could disap-pear if something does not immediately get taken. Otherwise, as he says, for a few years we will have to pay 30 to 40 percent more expensive specialized work in jobs as sale price of the domestic market to for-eign companies.

In an interview for the magazine “Gradjevinar” Rodić said that these days in the Serbian Chamber of Commerce was held a series of meetings in order to determine the proposed plan to overcome the immediate crisis that severe shakes the construction.

SALE OF FLATS IS STOPPED

It is essential that the state domestic civil works contractors assign tasks to be fi nanced from the budget, and if the hire foreign companies, they should have do-mestic partners for business in our market from 40 to 60 percent of the value of work. We need to reduce the cost of building land, as well as reviewing the actual cost of one square meter apartment. Because of the fall of demand, the housing mar-ket is almost entirely stopped. Building Directorate of Serbia as an investor has 30 thousand square meters of fi nished apartments, which don’t have customers in Serbia. Management off ers apartments in Krupanj and Medveđa for 300 euros

per square meter in Kuršumlija for 420, in Brus for 500, and Mladenovac for 530 euros. However, there are no buyers. Th e property market in Belgrade went silent. Tenants waiting for a drastic decline in the prices of squares, but the agencies say they will eventually lower the price for fi ve to ten percent. And many banks have suspended housing loans, or their inter-est rates and credit conditions are such that interested quickly withdraw from any thought of credit. At the same time, the subsidized credit arrangements, the State is this year set aside a modest $ 150 mil-lion dinars, which is far below the needs of those who are without a roof over their head.

Taking into account the circumstances and the serious problems brought

Emergency measures to help buildersLast year, basic occupations enrolled 11 masons, 9 carpenters, and 13 cladding operator, Throughout Serbia. Estimates are that for two years, domestic construction execute dis-appear immediately if something does get undertaken. A proposal for an urgent plan to overcome the difficult situation in the construction industry of Serbia

Conversation ledJasmina Uskoković

Interview


Goran Rodić, Secretary of Committee structure

Serbian Chamber of Commerce

about by the fi nancial and economic crisis we decided to self organize and accommo-date the specifi c measures to the Govern-ment of Serbia. To people in power is most appropriate dry critique. But when you give specifi c remarks, and suggest ready solutions, it’s what they fear. We should not be too much skeptic, all that we have recently suggested, the Government has adopted, and so we hope that this will be just another empty story.

EMERGENCY MEASURES TO HELP

BUILDERS

Th e fi rst meeting was held with repre-sentatives of civil engineering. Th ere were Directors of “Energoprojekt”, “Planum”, “Mostogradnja, and “Ratko Mitrović... In the following days, similar meetings will be organized with structural, building ma-terial industry, steel-mills, trade unions...

Chamber of Commerce recommends that relevant representatives, and other ministries, establish working groups in which comprising would be more design, construction and surveying companies, which would be in session every week, while the crisis lasts, and the fi rst task would be making text of declaration that the Serbian government would adopt.

Our interviewer stated that urgent measures must be implemented within the existing Law on planning and con-struction.

To expedite the process, and the com-pany hired as soon as possible, it is neces-sary that local governments issue building permits for all that is handed over and complete the documentation required under the old Law on planning and con-struction. Where documentation is not complete it is necessary to submit the fi nal list of objections and inform the investors within seven days. It is also necessary to issue special, separate building permits for the construction begin phase construction building, excavation and protection of ad-jacent buildings, and before making the remaining technical documentation such as installation, fi nishing works and other

Elaboration, which is otherwise necessary for the issuance of fi nal building permit.

PERPETUAL ISSUE OF TENDER

What the builders at this point expect from the state in which part help from state is most necessary?

First of all the builders need the help of the state as mediator in construction in-dustry with banks in the process of repro-gramming debts. Among other things, it is suggested that the obligation to pay VAT be introduced by charging determined sit-uations. Also, it is expected that the aboli-tion or at least reducing the VAT rate of turnover newly built apartments below the rate of tax on transfer of absolute rights of 2.5%. Builders expect the adoption of the Law on Leasing of real estate, as a measure to increase foreign investment, seeking the establishment of the Guarantee Fund for the performance side, but the domestic market and adoption of regulations that would enable local companies to be more expensive than at least for the value of for-eign tax paid by the state of Serbia.

Particular issues are regulations and conditions under which tenders are pub-lished in Serbia. Th e Committee consid-ered that SCC construction tenders in the

current start eliminating domestic compa-nies, that there are no stimulating protec-tive measures to save their own building execute.

As a condition for building the bridge to raise the implementation of 50 million euros lasts a year. Of course, that no do-mestic fi rm does not accomplish this re-quirement, so it is quite logical that the state consider how it could adapt to the documentation and thus enable domestic enterprises equal participation in tenders. Th e last tender for the construction of the highway on Corridor 10 is divided into several segments, such as with a reasona-ble policy of the state may allow a consor-tium of domestic companies to compete for one such a great job in its country.

THERE WILL BE JOB IN SERBIA

According to some calculations in Ser-bia in the coming years, expect construc-tion jobs worth about 20 billion dinars. Except the corridor 10 highway towards Montenegro, investment in railways and arranging Bar line, are just ahead big con-struction works on arranging of Corridor 7 - the Danube waterway length of


2300 kilometers and arranging the water-course of Drina and Morava rivers, con-struction of mini power plants, repair and construction of bridges across Serbia.

When all this in mind we have, despite extremely poor indicators to be optimis-tic with regard to a better future, thinks Rodić.

Although serious construction jobs are expected in Serbia, our interviewer believes that the perspective must be searched outside in foreign counties.

If the Turks with its building depart-ment last year earned over 27 billion dol-lars, it is certain that the Serbian and the builders can earn at least a billion. So far, with no organized state support, our com-panies are trying to return to the lucrative markets of Africa and the Middle East. Among other possibilities is particularly interesting Algeria and Iran where we ex-pect signifi cant investments in infrastruc-ture and housing.

PERSPECTIVES IN INTERNATIONAL

Th e Chamber of Commerce believe that the serious performance of our con-structionist have previously met some preconditions. In addition to debt and insolvency problem solving, in getting foreign aff airs are necessary bank guaran-tees. Builders propose the formation of the Guarantee Fund of the Republic of Serbia, which brought wealth to countries such as land, forests and some buildings, which would be a pledge for indebtedness with commercial banks. It also suggests the es-tablishment of local development banks would have an interest to support local companies. Th e following bilateral agree-ments, avoidance of double taxation and the establishment of valid consortium of local construction companies with profes-sional and quality staff that is technically shod and knows foreign languages ..

We all know that and all we have done,

but the state must engage more, provide protection, security and stimulation for foreign operations, says Rodić.

Serbian construction companies that survived the period of wars and sanctions are faced with the problem of outdated equipment and technologies adapted to their work. Oft en, the machine parks of domestic companies are fi lled with the twenty years old equipment. However, according to Rodić’s opinion that is not the biggest problem and we should not care too much about that. Much bigger problem is lack of young skilled workers. Last year, the main occupations enrolled 11 masons, 9 carpenters, and 13 cladding operator throughout Serbia. Hence, not surprising as the competitions for jobs in construction is always open. Th ere will be jobs, but probably will not be those who will be able to do it.

Goran Rodić, Secretary of Committee structure

Serbian Chamber of Commerce


Ми ни стар је не дав но на кон фе-рен ци ји „При ступ со ци јал-

ном и до ступ ном ста но ва њу раз ме на ис ку ста ва о стам бе ним по ли ти ка ма у Ср би ји и дру гим зе мља ма у Евро пи“, рекао да је пи та ње со ци јал ног ста но-ва ња, на кон усва ња За ко на о со ци јал-ном ста но ва њу, по ста ло ак ту ел но и ва жно.

Ма да, до дао је, не ма до вољ но нов-ца да се из гра де со ци јал ни ста но ви за све угро же не ка те го ри је, али да по-сто је пла но ви да се по мог не они ма ко ји жи ве у си ро ма штву ка ко би им се по бољ ша ли жи вот ни усло ви и по-ста ли ка те го ри ја ста нов ни штва ко ја мо же нор мал но да жи ви од свог ра-да.

Ка да је реч о на чи ни ма по мо ћи, Ду лић је ка зао да по сто ји ви ше мо-гућ но сти - да др жа ва суб вен ци о ни-ше по де лу јеф ти ног ма те ри ја ла, али и кроз по де лу ва у че ра.

- Про грам ма сов не стам бе не из-град ње ће омо гу ћи ти да ка ко по ну да бу де ра сла, та ко па да ју и це не ста-но ва. Про грам ма сов не стам бе не из-град ње кроз суб вен ци о ни са ње про-јект ног фи нан си ра ња је про грам у окви ру ко га су ста но ви де фи ни са ни по це на ма ко је су ни же од тр жи шних, од но сно де фи ни са ни мак си мал ни ли ми ти це на, а не са ме це не - об ја-

снио је Ду лић.Ду лић је про ко мен та ри сао и на ја-

ву пот пред сед ни ка Вла де - Мла ђа на Дин ки ћа о мо гућ но сти ма ку по ви-не ста но ва на ли зинг, ре чи ма „то ће си гур но сма њи ти па пи ро ло ги ју и омо гу ћти љу ди ма да до ђу до ста но ва мно го лак ше“.

Ду лић је истакао да ће у на ред ном пе ри о ду гра ђе вин ци ма би ти омо гу ће-на та ко зва на фа зна град ња, у окви ру ко је не ће мо ра ти да че ка ју из да ва ње гра ђе вин ске до зво ле у ло кал ним са-мо у пра ва ма да би за по че ли град њу.

На ску пу ко ји је одр жан у Па ла ти Ср би је за ме ник ше фа де ле га ци је ЕУ Адри а но Мар тинс, је изјавио да је те-ма стам бе ног сме шта ја угро же них ка-те го ри ја ве за на и за те му про ши ре ња ЕУ.

Напоменуо је да ЕУ по др жа ва из-град њу 400 со ци јал них ста но ва ове го ди не у Ср би ји, у вред но сти од јед-ног ми ли о на евра и да је пот пи сан уго вор о фи нан си ра њу про је ка та у вред но сти од 12, 6 ми ли о на евра за обез бе ђе ње трај ног ре ше ња за из бе-гла ли ца.

Мар тинс је ка зао да је ва жно по-мо ћи љу ди ма ко ји не ма ју од го ва ра-ју ће усло ве за жи вот и до дао да ЕУ по ма же по себ но ра њи вим гру па ма ста нов ни штва у зе мља ма ре ги о на.

Актуелно

Оливер Дулић, министар животне

средине и просторног планирања

Oliver Dulić, minister of Environment

and Spatial Planning

Пола милионаm2 за угроженеУ окви ру ма сов не стам бе не из град ње оче ку је се из град ња 500.000 ква дра та стам-бе ног про сто ра у Ср би ји. Нај ве ћи број гра ди ће се у Бе о гра ду. Ми ни стар жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња Оли вер Ду лић на вео је да ће це не ста но ва би ти по вољ н и је од тр жи шних

ПишеМилан Д.


In the mass housing construction is expected to be 500.000 square me-

ters of housing space in Serbia. Th e largest number of will be built in Belgrade. Min-ister of Environment and Spatial Planning Oliver Dulić said that housing prices will be more favorable than the market ones.

Th e Minister was recently in the con-ference “Access to social housing and available-exchange experiences on hous-ing policy in Serbia and other countries in Europe, said that the issue of social hous-ing, following the adoption of the Law on Social Housing, has become topical and important.

Although, he added, there is not enough money to build social housing for all socially disadvantaged groups, but there are plans to help those living in pov-erty in order to improve living conditions and become categories that can normally live from their work.

When it comes to ways to help, Dulić said that there are more opportunities - to subsidize the state division of cheap ma-terials, and through the division of the voucher.

Mass housing program will allow you as the off er grows, so prices of apartments fall. Mass housing program through the promotion of subvention of project fi -nancing is a program within which apart-ment are defi ned by the prices that are lower than the market, and defi ned the maximum limit price, not cost alone - Dulić explained.

Dulić commented the announcement of the Deputy Prime Minister Mlađan Dinkić on the possibility of buying the lease of apartments, saying “it will cer-tainly reduce the paperwork, and will

allow people to come to the apartments much easier.”

Dulić said that in the future will be enabled to builders so-called construction phase, in which will not have to wait is-suing building permit from local govern-ments to begin construction.

Th e event which was held at the Ser-bian Palace, deputy head of EU Delega-tion Adriano Martinez, said that the topic of shelter for socially disadvantaged class is related to topic of enlargement of EU.

He said that the EU supports the con-struction of 400 social housing this year in Serbia, worth one million euros and that it has signed a contract on fi nancing projects in the value of 12, 6 million for the provi-sion of durable solutions for refugees.

Martinez said that it is important to help people who do not have the appropri-ate conditions for life and added that the EU is supporting socially disadvantaged class of population in the region.

Written byMilan D.

Half a million m2 for socially disadvantaged class

In the mass housing construction is expected to be 500.000 square meters of housing space in Serbia. The largest number of will be built in Belgrade. Minister of Environment and Spatial Planning Oliver Dulić said that housing prices will be more favorable than the market ones.


Actual



Бан ке ко је одо бра ва ју кре ди те за фи нан си ра ње стам бе не из град-

ње, по зва не су да под не су при ја ву за за кљу че ње уго во ра о ре гу ли са њу ме ђу-соб них од но са са Ми ни стар ством жи-вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња, уко ли ко же ле да уче ству ју у по сло ви ма одо бра ва ња кре ди та са суб вен ци о ни-са ном ка ма том за стам бе ну из град њу. Уз при ја ву за за кљу че ње уго во ра, бан ка треба да под несе до ку мен та ци ју из ко је се мо же са гле да ти ње но по сло ва ње, коју сачињавају и ин фор ма ци је о до са да-шњој по слов ној прак си бан ке у по сло-ви ма фи нан си ра ња стам бе не из град ње.

Ин фор ма ци је о ви си ни про сеч не ка мат не сто пе у пе ри о ду 2008. до 2009. го ди не, као и о ви си ни про ви зи ја, на-кна дама и оби му одо бре них кре ди та за исти пе ри од, оби му не до спе лих кре-ди та до кра ја 2009. го ди не за ту вр сту кре ди ти ра ња, бро ју и бру то по вр ши ни ста но ва из гра ђе них одо бре ним кре-дит ним сред стви ма...

О из бо ру ба на ка са ко ји ма ће за кљу-чи ти уго вор од лу чи ва ће ми ни стар ство, а пред ност ће има ти бан ке ко је по ну де по вољ не усло ве кре ди ти ра ња што ће се це ни ти, пре све га, у од но су на пред ло-же не ка мат не сто пе, про ви зи је и оста-ле тро шко ве у ве зи са фи нан си ра њем стам бе не из град ње.

Текст уго во ра са до ку мен та ци јом ми ни стар ство ће до ста ви ти иза бра ним бан ка ма у ро ку од се дам рад них да на од да на под но ше ња при ја ве.

При ја ве тре ба до ста ви ти Ми ни стар-ству жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња, а до дат не ин фор ма ци је се мо гу до би ти на те ле фон 011/2683 253. Вла да Ср би је је, ина че, 21. ја ну а ра усво-ји ла Уред бу о фи на си ра њу изградњe 10.000 јеф ти них ста но ва у 2010. го ди-ни, ко ја би за не ко ли ко ме се ци тре ба-ло нај пре да поч не у Бе о гра ду, Но вом Са ду, Ни шу и Кра гу јев цу, а из град ња у оста лим гра до ви ма у Ср би ји ће за ви-си ти од ин те ре со ва ња.

Уред бом су утвр ђе не мак си мал не це не ква дра та по зо на ма - у Бе о гра ду ће ква драт у дру гој зо ни ко шта ти 1.595 евра, у тре ћој зо ни 1.290 евра и че твр-тој 945 евра.

У оста лим зо на ма це на ква дра та у глав ном гра ду би ће 895 евра, с тим што се не ће гра ди ти у пр вој и екс тра зо ни.

У Но вом Са ду це на ква дра та у пр-вој зо ни би ће 1.100 евра, дру гој 895 евра, у Ни шу и Кра гу јев цу пр ва зо на ће ко шта ти 900 евра, дру га 695 евра, а за ста но ве из гра ђе не у објек ти ма на те-ри то ри ји оста лих гра до ва и оп шти на у Ср би ји це на ква дра та ће износити 695 евра.

Актуелно

Позив банкамаза уче шће у из град њи јеф ти них ста но ва

Ми ни стар ство жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни-ра ња об ја ви ло је јав ни по зив за при ја вљи ва ње ба на ка у ци љу суб вен ци о ни са ња ка ма те по кре ди ти ма за фи-нан си ра ње стам бе не из град ње у 2010. го ди ни


Written byMilan D.

A Call to banks to participate in the construction of cheap housingMinistry of Environment and Spatial Planning published a public invitation for the banks to sign in interest rate subsidies on loans to finance housing construction in year 2010.

Banks which grant loans to fi nance housing are invited to submit an application for concluding the contract on the

regulation of mutual relations with the Ministry of Environment and Spatial Planning, if they wish to participate in activities with the approval of the loan interest rate for subsidized housing con-struction. With the request for concluding a contract the bank fi led documents from which it can be observed its operations, including information about the practice so far in the aff airs of the bank fi nancing housing.

Information on the amount of average interest rates in the peri-od 2008 until year 2009. As well as on the amount of commissions, fees and scope of the approved loan for the same period, the ex-tent unattained loans till end of year 2009, for this type of lending, the number and gross built area of apartments approved loans ... On the choice of banks with which the contract will be conclud-ed, decides the Ministry, and the advantage will have the banks that off er favorable credit terms which will be judged primarily in relation to the proposed rates, fees and other costs in connection with the fi nancing of housing.

Th e contract with the documentation Ministry will provide to the selected banks within seven working days from the date of fi ling.

Applications should be submitted to the Ministry of Environ-ment and Spatial Planning, and additional information can be ob-tained by phone +381 11 2683 253. Th e Government of Serbia on 21st of January adopted the Regulation on fi nancing the construc-tion of 10,000 low cost fl ats in year 2010, which in a few months should begin in Belgrade, Novi Sad, Niš and Kragujevac, and con-struction in other towns in Serbia will depend on interest.

Th e Decree establishes the maximum price per square zones - in Belgrade, the square in second zone of cost of 1595 euros, in the third zone 1290 Euro, and in fourth 945 Euro.

In other areas price squares in the capital will be 895 euros, but it will not build in the fi rst zone and extra zone.

In Novi Sad price squares in the fi rst zone will be 1100 euros, second 895 euros, Niš and Kragujevac in the fi rst zone will cost 900 euros, second 695 euros, and residential buildings construct-ed in the territory of the other cities and municipalities in Serbia price will be 695 square euros.


Actual




Вести

Xella

Већ дру гу го ди ну за ре дом, обе ле жа-ва ју ћи свет ски дан енер гет ске ефи ка-сно сти, 5. мар та је у Са ва Цен тру ком-па ни ја “Xel la Sr bi ja d.o.o.” ор га ни зо ва ла струч ни се ми нар “ЕНЕР ГЕТ СКА ЕФИ КА-СНОСТ – пер спек ти ве уште де енер ги-је у згра дар ству“. До га ђај је пре ра стао у го ди шњу скуп шти ну струч не ре чи, где су еми нет ни струч ња ци из обла-сти ар хи тек ту ре и згра дар ства имали при ли ку да раз ме не ис ку ства и до-би ју но ве ин фор ма ци је нео п ход не за на пре дак, у све бит ни јем по љу енер-гет ски ефи ка сне град ње. По ред мно-го број них за ин те ре со ва них уче сни ка из Ре пу бли ке Ср би је, уче шће су узе ли и струч ња ци из ино стран ства, до при-но се ћи кон струк тив ном ди ску си јом о пред ло же ним ре ше њи ма до ма ћих из-ла га ча, као и упо зна ва њем уче сни ка са ре зул та ти ма и ис ку стви ма у при ме ни енер гет ски ефи ка сне град ње из сво јих зе ма ља. По ди за њем буд но сти о зна ча-ју са ве сне екс пло а та ци је енер ги је у свим обла сти ма жи во та, згра дар ство је кре ну ло ко рак на пред у уна пре ђи-ва њу стан дар да град ње, ка ко при ли-ком из ра де про је ка та и град ње но вих обје ка та, та ко и у ре кон струк ци ји и над град њи већ по сто је ћих. Упо ре до са по тре бом за са ве сни јем ко ри шће-њем дра го це не енер ги је, ја ви ла се и ну жност за упо тре бом еко ло шки ис-прав ног ма те ри ја ла и са мим тим уна-пре ђи ва њем ква ли те та и угод но сти у ко ри шће њу жи вот ног и рад ног про-сто ра. Пу ном са лом Са ва Цен тра су се ви ше пу та у то ку се ми на ра про ло ми ли гро мо гла сни апла у зи у знак за хвал но-сти и по др шке из ла га чи ма за уло же ни труд и ино ва тив ност у раз во ју енер-гет ске ефи ка сно сти у згра дар ству.

По за вр шет ку пре да ва ња су усле ди ла број на пи та ња уче сни ка и отво ре на ди ску си ја, а из про гра ма из ла га ња из-два ја мо:

Мр Де јан Ва со вић, дипл. инж. арх. - по моћ ник гра до на чел ни ка Бе о гра да, об ра дио је те му „Мо гућ но сти енер-гет ске ре кон струк ци је згра да у Бе о-гра ду“. У ра ду је при ка за но тре нут но ста ње стам бе ног фон да Ср би је где је за оства ре ње ре зул та та у уште ди енер ги је по треб но енер гет ски ре кон-стру и са ти пре ко 2.8 ми ли о на ста но ва, где на гра до ве от па да око 1.6 ми ли о на стам бе них је ди ни ца. По сто је ћи фонд згра да је да ле ко од енер гет ски ефи-ка сног. Тре нут на по тро шња енер ги је за гре ја ње у по сто је ћим објек ти ма на го ди шњем нивоу се кре ће ед 100 до 250kWh/m2. Наш циљ би у бу дућ но-сти тре ба ло да бу де по тро шња на го-ди шњем ни воу од око 50 kWh/m2. То је још увек знат но из над европ ског и свет ског про се ка, али је бит но да се кре не од не че га. Уште да енер ги је у ста но град њи се по сти же пре све га по-бољ ша њем тер мо и зо ла ци је зи до ва, из бе га ва њем тер мо мо сто ва, по бољ-ша њем зап ти ве но сти згра да, по бољ-

ша њем ква ли те та и зап ти ве но сти сто-ла ри је, као и при ме ни од го ва ра ју ћих па сив них и ак тив них си сте ма.

Ран ко Бо жо вић, дипл. инж.маш. – „En-plus d.o.o.“, са вет ник по зна тог хо ланд-ског ар хи тек те Ре ма Кол ха са (Rem Ko-ol ha a sa) је у ра ду „Но ва тех но ло ги ја про јек то ва ња обје ка та“ при ка зао но-ве прин ци пе и ме то де про јек то ва ња енер гет ски ефи ка сних згра да у све ту. Из свог бо га тог ис ку ства у ра ду са по-зна тим свет ским ар хи тек та ма, при ка-зао ка ко се у мул ти ди сци пли нар ним про јек тант ским ти мо ви ма уоча ва ју, по ста вља ју и ре ша ва ју про бле ми ве за-ни за при ме ну енер гет ски ефи ка сних стан дар да. Та ко ђе је у овом ра ду при-ка зан нов прин цип ко ји је у све ту са да ве о ма ва жан, а то је обез бе ђе ње угод-ног жи вот ног и рад ног про сто ра и при-ме на б и о кли мат ске оп ти ми за ци је.

Др. Ди ми три је Ли лић, дипл. инж. маш. - са вет ник за енер гет ску ефи ка сност у „Аген ци ји за енер гет ску ефи ка сност

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТПерспективе уштеде енергије у зградарству

Ре пу бли ке Ср би је“ је у ра ду „Спо ља-шњи зид и за ста кље не по вр ши не у ви со ко град њи - ЕЕ и ин тер ак ци ја ре-ле вант них па ра ме та ра“ дао теор иј ски при каз при ме не за ста кље них по вр-ши на, што је са да у ве ли кој ме ри по пу-лар но при ли ком из град ње по слов них про сто ра.

Пе тр Ма ре чек, дипл.инж. је је дан од во-де ћих екс пе ра та у Че шкој за град њу па-сив них ку ћа. У ра ду „Ис ку ства при ме не YTONG си сте ма град ње код па сив не ку ће у Че шкој“ је при ка за но уз ве ли ки број фо то гра фи ја ка ко се гра де па сив-не ку ће у YTONG си сте му град ње.Вац лав Ве тенгл, дипл.инж.грађ. – „Pro-duct Ma na ger Xel la Če ška“, је у ра ду под на зи вом „Мо но лит ни YTONG зид-по-твр ђи ва ње хо мо ге но сти уз по моћ тер-мо ви зиј ске ка ме ре“ дао при каз ре зул-та та ме ре ња тер мо ви зиј ском ка ме ром зи до ва од YTONG бло ко ва, у по ре ђе њу са оста лим кла сич ним си стемима. Ка ко ре зул та ти по ка зу ју, YTONG зид

због сво јих од лич них тер мич ких ка-рак те ри сти ка, као и до след ном при ме-не YTONG си сте ма град ње има мно го

бо ље ре зул та те од кла сич них си сте ма, по пи та њу уште де енер ги је.

Вести

Xella


Овај си стем гре ја ња не огра ни ча ва Вас у де ко ра ци ји ен те ри је ра и при ла-го ђа ва се ди мен зи ја ма и фор ма ма Ва-шег рас по ло жи вог про сто ра, па ти ме до дат но из ла зи у су срет Ва шим по тре-ба ма.

Елек трич но под но гре ја ње пред ста-вља ви ше стру ко еко но ми чан си стем, јер уз при сту пач ност це на про из во да, њи хов ква ли тет, по у зда ност и трај ност, тро шко ве уград ње сво ди на ми ни мум и не зах те ва до дат но одр жа ва ње. Осим то га, ште ди енер ги ју кон тро ли са њем ње не по тро шње, пу тем про гра ми ра ња, а и са мим аку му ли ра њем то пло те, као основ ним прин ци пом ње го вог функ ци-о ни са ња. Бу ду ћи да се то по ло та ши ри и ус прав но и во до рав но, оства ру је се рав но мер но за гре ва ње про сто ра, што пред ста вља по се бан вид ком фо ра. То-пло та се ши ри у об ли ку зра че ња, што је и нај при род ни ји на чин гре ја ња.

И сун це ши ри то пло ту пре ко ин фра-цр ве них зра ка, без ди рект ног за гре ва-ња ва зду ха. Зар тем пе ра ту ра ни је ни жа у сен ци не го на сун цу?

Про из во ди „MAG NUM Hol land“ кон-стру и шу се и с об зи ром на кли мат ске про ме не у Евро пи, где се спољ на тем-пе ра ту ра ме ња кроз са мо не ко ли ко са-ти. Кон трол на је ди ни ца кон стру и са на је за бр зу и тач ну ре ак ци ју.

„MAG NUM Com fort“ под но гре ја ње

– „Energy Con tol“

Елек трич но гре ја ње под них по вр-

ши на за уград њу у бе тон ску ко шу-

љи цу

Је дин стве ни жу ти „MAG NUM Com-fort“ греј ни кабл, у ком би на ци ји са про гра ми ра ним ди ги тал ним „MAG-NUM In tel li gent-Con trol“ тер мо ста том и под ним сен зо ром, омо гу ћа ва мак-си мал ну еко но мич ност. Уз по вољ-ност це не греј ног ка бла и ми ни ми-

зи ра ње тро шко ва уград ње, реч је и о дво стру кој уште ди енер ги је: кон-тро ли са њем ње не по тро шње пу тем про гра ми ра ња и са мим аку му ли ра-њем то пло те. Бу ду ћи да се по ста вља у бе тон ску ко шу љи цу, јед но став ност ин ста ла ци је овог греј ног си сте ма сво ди на ми ни мум укуп не тро шко ве ње го ве уград ње. „MAG NUM Com fort“ под но гре ја ње аку му ли ра то плот ну енер ги ју за др жа ва ју ћи је у бе тон ској ко шу љи ци.

Електрични системи за подно грејањеПријатно решење за сваку хладну подну површину

Електрично подно грејање невидљив је и нечујан извор топлоте, без ружних цеви

и радијатора. Не ствара прашину и не исушује ваздух па одговара стандардима

здравог живота, а будући да не користи гориво, одговара и еколошким захтевима

Представљамо

ТекстРомано Ранко Бродарић

MAGNUM CEE d.o.o.



Ка ко би се спре чио гу би так то пло-те пре ма до ле и оства ри ла уште да енер ги је ко ју овај си стем омо гу ћа ва, пре по ру чу је се по ста вља ње тер мич ке изо ла ци је ис под бе тон ске ко шу љи це (сти ро пор, сти ро дур или ре флек ту ју ћа алу ми ни јум ска фо ли ја). Ми ни мал на де-бљи на бе тон ског по кри ва ча је 3 cm без за вр шне под не обло ге. Ста бил ност бе-тон ске ко шу љи це зах те ва укуп ну кон-струк циј ску де бљи ну од нај ма ње 5 cm ка да се ис под ње по ста вља тер мич ка изо ла ци ја.

Ко ри шће њем „MAG NUM Iso rol“ (алу-ми ни ју мом об ло же не изо ла ци је од 3mm) ис под бе тон ске ко шу љи це спре-ча ва се гу би так и по сти же бо ље ши ре-ње то пло те.

„MAG NUM Com fort“ греј ни ка бло ви за под но гре ја ње до ступ ни су у сна га-ма од 300 до 3300 W, те су пред ви ђе ни за за гре ва ње по вр ши на од 2 до 35 m2. За за гре ва ње ве ћих по вр ши на мо гу ће је ком би но ва ти ви ше „MAG NUM Com-fort“ ка бло ва раз ли чи те сна ге.

„MAG NUM Com fort“ греј ни кабл има га ран ци ју од де сет го ди на, а „MAG NUM

In te li gent Con trol“ тер мо стат са под ним сен зо ром има, као и оста ли тер мо ста ти у на шој по ну ди, га ран ци ју од две го ди-не.

„MAG NUM Mil li mat“ – греј не мре-

жи це за под но гре ја ње

Мре жи ца за елек трич но под но

гре ја ње ко ја се угра ђу је ди рект но

ис под ке ра мич ких пло чи ца

Овај си стем од го ва ра под ним по вр-ши на ма ко је већ има ју за вр ше ну бе тон-ску ко шу љи цу, у но во град њи, а на ла зи при ме ну и код ре но ви ра ња, угра ђи ва-њем на по сто је ће ке ра мич ке пло чи це.

Греј ни кабл, укљу чу ју ћи енер гет-ски кабл с јед но стра ним на па ја њем, де бљи не је 4 mm и фик си ран је за мре жи цу од ста кле них вла ка на. Мо-же би ти ин ста ли ран ди рект но у флек-си бил ни ле пак или у ли ве рил ма су. По ста вља њем „MAG NUM Mi li mat“


греј не мре жи це не уве ћа ва се уоби ча-је на де бљи на под не по вр ши не.

Ди мен зи је греј них мре жи ца до ступ-не су у ра спо ну ве ли чи на од 1 до 25 m2. Бу ду ћи да се же ље не ве ли чи не греј них мре жи ца мо гу до би ти уну тар по сто је-ће по ну де, ни је пред ви ђе но њи хо во ре за ње и скра ћи ва ње.

„MAGNUM Millimat” има дво стру ку изо ла ци ју ко ја укљу чу је ви со ко ква ли-тет ни те флон ски слој са до дат ном PVC за шти том. То овај про из вод чи ни от-пор ним на спољ не ути ца је, би ло да је реч о тем пе ра ту ри, вла зи или уда ру/при ти ску.

Код по ста вља ња за вр шних сло је ва као што су пар кет, ли но ле ум или те пих, по треб но је из рав на ти по вр ши ну. Овом зах те ву од го ва ра „MAG NUM Mi li mat“ ко-ји се угра ђу је у флек си бил ни ле пак или ли ве рил ма су де бљи не од 6 до 8 mm.

Греј не мре жи це мо гу се ин ста ли ра-ти у сва кој сло бод ној под ној или зид-ној по вр ши ни, јер се при ла го ђа ва ју ди-

мен зи ја ма и об ли ци ма рас по ло жи вих про сто ра. На при мер: ако у ку па ти ли ма има ма ло сло бод не под не по вр ши не „MAG NUM Mil li mat“ се мо же угра ди ти и у зид ну (ле пље њем или при чвр шћи-ва њем мре жи це на зид пре на но ше ња малтера), чи ме се до би ја за гре ја ни зид или то пла по вр ши на за се де ње.

„MAG NUM Mil li mat“ си стем за гре ја-ње има га ран ци ју од 10 го ди на за тех-нич ка де ло ва ња греј ног ка бла, а 2 го-ди не га ран ци је за тер мо стат и под ни сен зор.

MAG NUM Mic ro foil

Под на греј на фо ли ја за ла ми на те и

др ве не под не по вр ши не

Лук су зне др ве не под не по вр ши не по ста ју све по пу лар ни је, а на овај зах-тев тр жи шта MAG NUM је од го во рио раз ви ја њем тех нич ки на пред ног си-сте ма, као ре ше ња за за гре ва ње пра-вог др ве та и ла ми на та.

Док ве ћи на по сто је ћих си сте ма за др ве не по вр ши не зах те ва ин ста ла ци-ју у це мент ној пло чи, „MAG NUM Mic-ro foil“ гре ја ње мо же би ти по ста вље но ди рект но ис под др ве них под них по-вр ши на, пар ке та или ла ми на та. Овај вр ло та нак си стем за гре ја ње (са мо 0.3 mm!) кон тро ли ше се „MAG NUM In te li-gent Con trol“ ди ги тал ним тер мо ста том с под ним сен зо ром, ко ји омо гу ћа ва оп-ти мал ну кон тро лу ши ре ња то пло те.

MAG NUM Lo ok

Си стем за од ма гљи ва ње огле да ла

„MAG NUM Lo ok“ је са мо ле пљи ва фо-ли ја за од ма гљи ва ње огле да ла ко ја се спа ја на 230 V. Ка да се услед по ја ве па-ре огле да ло за ма гли, „MAG NUM Lo ok“ фо ли ја де лу је од ма гљу ју ћи га ве о ма бр зо. Овај про из вод са сто ји се од греј-ног и са мо ле пљи вог сло ја, па се вр ло јед но став но по ста вља, ле пље њем на зад њи део огле да ла.

„MAG NUM Lo ok“ је до сту пан у сле де-ћим ди мен зи ја ма:

-Еле мент 36 x 50 cm-Еле мент 57 x 75 cm-Еле мент Ø 35 cm (Ron do)

„Magnum CEE d.o.o.“

генерални заступник за Србију

11000 Београд, Србија

моб: +381 62 202 822

+381 62 202 922

e-mail: [email protected]

web: www.magnumgrejanje.rs

„Svetlost Communications d.o.o.“

овлашћени заступник

Проте Ненадовића 21 а

36000 Краљево, Србија

Тел/Фаx:+381 36 328 210

моб: +381 62 202 822

+381 65 319 1100


MAGNUM



КАКО ЈЕ ПРОБЛЕМ ИСКРСАО

Ге не рал ни ди рек тор ЈП „Пу те ви Ср би је”- Зо ран Дроб њак об ја снио је да је то ком кон тро ле „уоче на на пр сли на на но са чу”, због че га је од мах на ло же но за у ста вља ње те рет ног са о бра ћа ја.

- Мо ра ли смо да за у ста ви мо са о бра ћај да но сач не би, не дај бо же, скроз пу као. Ако би се то де си ло, би ла би ка та стро фа! За бра њен је сав мо тор ни са о бра ћај сред њом тра ком ка Но вом Бе о гра ду, док је за лак ша во зи ла у оста ле две тра ке уве де но огра ни че ње бр зи не од 40 ки ло ме та ра на сат - пре ци зи ра Дроб њак.

Мост Га зе ла пу штен је у са о бра ћај 1971. го ди не и од та да ни ка да ни је за тва ран. Је дан од про јек та на та овог мо ста, ин жењер Ми ша Дра го је-вић, не дав но је из ја вио да је мост про пао и да је за че ти ри де це ни је са мо јед ном про ме њен ком пле тан ас фалт.

- Мост је за пу штен! Су шти на це лог про бле ма је да бри га о Га зе ли ни ка да ни је би ла пре пу ште на струч ним љу ди ма, већ по ли ти ча ри ма и моћ ни ци ма ко ји су са мо раз ми шља ли ка ко да са се бе ски ну од го вор-ност. Та ко је би ло у вре ме ко му ни зма, а слич но је и да нас. Ка да се го во-ри о ре дов ном одр жа ва њу, то не под ра зу ме ва не ке обим не ра до ве. До-вољ но је би ло да су се на мо сту с вре ме на на вре ме об на вља ле оште ће не огра де, фар ба ли ого ље ни де ло ви или да се бар ис пи ра ла ба че на со, ко ја је вре ме ном то ли ко на гри зла кон струк ци ју да јој са да тре ба ком плет на об но ва! За че ти ри де це ни је са мо једанпут је ме њан ком пле тан ас фалт, а то тре ба да се ра ди на сва ких 10 или 12 го ди на - об ја снио је Дра го је-вић.

Пре ма ње го вим ре чи ма, ду го оче ки ва на ре кон струк ци ја овог мо ста би ће из у зет но те жак и ду го тра јан по сао.

- У кон струк ци ју мо ста тре ба да бу де угра ђе но 2.100 то на че ли ка. Тре ба нам 30 ки ло гра ма че ли ка по ме тру огра де, па 150 ки ло гра ма за јед ну ди ла та ци о ну спој ни цу, а ту су и ан кер на ме ста и од со ли про па ли ка бло ви, ко ји та ко ђе тре ба да се за ме не. Ка ко је Га зе ла део ши рег са о-бра ћај ног прав ца ко ји укљу чу је и ауто пут, ди на ми ка ра до ва на мо сту и на пу ту мо ра да бу де уса гла ше на, у супротном Бе о гра ду пре ти са о бра-ћај ни ко лапс - упо зо ра ва Дра го је вић.

Ина че, са на ци ја мо ста Га зе ла по след њи пут је од ло же на про шле го ди-не, по што нам Европ ска бан ка за об но ву и раз вој ни је одо бри ла кре дит због про бле ма са ра се ља ва њем Ро ма из ди вљег на се ља ис под мо ста.

Иако се пред ви ђа ло да ће мост Га зе ла би ти по пра вљен тек 12. апри ла ипак су ве ли ке гу жве и при лич ни еко ном ски гу би ци на те ра ли н а дле-жне да оспо со бе овај нај ве ћи мост у Ср би ји пре ро ка.


Актуелно

Београдски мостовии њихови проблеми

Пу кла Га зе ла! – то је био на слов ко ји су го то во сви ме ди ји ста ви-ли на на слов не стра не. Дра ма-тич ност тог на сло ва огле да ла се у чи ње ни ци да је на нај ве ћем мо сту у Ср би ји пу кла пло ча на глав ном но са чу, због че га је хит но об у ста-вљен са о бра ћај за те рет на во зи-ла. Струч ња ци су про це ни ли да је за са на ци ју целог моста по треб но 60 ми ли о на евра. За то вре ме, ка-ми о ни и шле пе ри би ли су пре у-сме ра ва ни на оби ла зни цу око Бе-о гра да ко ја још ни је за вр ше на



И док су се по ли ти ча ри пре пу ца ва-ли ко је од го во ран за ка та стро фал но ста ње мо ста, Европ ска бан ка за об но ву и раз вој је на кон кон тро ле ра се ље них Ро ма ко ји су има ли чи та во на се ље под Га зе лом, да ли су им усло ви за жи вот она кви ка кве је ЕБАРД тра жио, од лу-чи ла да Ср би ји ипак да но вац за сре ђи-ва ње мо ста и још по не че га.

Европ ска бан ка је још 2007. го ди не одо бри ла кре дит од 33 ми ли о на евра за об но ву мо ста, а је дан од бит них усло ва је би ло и ра се ља ва ње Ро ма и обез бе ђи-ва ње адве кат ног сме шта ја за њих.

Сре ћом, борд ди рек то ра Европ ске бан ке за об но ву и раз вој (ЕБРД) одо-брио је кра јем фе бру а ра ис пла ту кре-дит них сред ста ва у вред но сти од 160 ми ли о на евра за про је кат “Бе о град ски ауто пут и оби ла зни ца”, ко ји об у хва та и об но ву Га зе ле.

Об но ва Га зе ле део је про јек та из-град ње оби ла зни це и об но ве ауто пу та кроз Бе о град ко ји за јед но фи нан си ра ју ЕБРД и Европ ска ин ве сти ци о на бан ка кре ди ти ма, у укуп ном из но су од 160 ми ли о на евра.

Од бор ди рек то ра ЕБРД од лу чио је да одо бри ис пла ту кре ди та иако су оста ла не ре ше на не ка од пи та ња око пре се ље-ња по ро ди ца ко је су жи ве ле ис под мо-ста Га зе ла, због че га је и би ла од ло же но ко ри шће ње нов ца из кре ди та одо бре-ног 2007. го ди не.

Ге не рал ни ди рек тор “Пу те ва Ср-би је”, Зо ран Дроб њак, об ја шња ва да је одо брен кре дит од Бу бањ по то ка до Сур чи на, од 25 ми ли о на евра и кре дит од Ба тај ни це до До ба но ва ца, као оби-ла зни це, од 55 ми ли о на евра.

- Што се ти че Га зе ле и пе тље Ба тај-ни ца, че ка мо да за се да борд Европ ске ин ве сти ци о не бан ке. Ве ли ки сам оп ти-ми ста и на дам се да ће и они да одо бре кре дит када је одо бри ла Европ ска бан ка за об но ву и раз вој- ре као је Дроб њак.

У са оп ште њу ЕБРД ни је на ве де но ко-ли ки део кре ди та ће би ти ис ко ри шћен за Га зе лу, али је при ли ком одо бра ва ња кре ди та би ло пла ни ра но да се из дво ји 33 ми ли о на евра за тај про је кат.

- Иза бран је из во ђач ра до ва као и над зор ни ин же њер и оче ку је се да ће

сред ства из кре ди та ЕБРД би ти ис пла-ће на у нај ско ри јем ро ку - на во ди се у са оп ште њу.

Пре до но ше ња од лу ке о одо бра ва њу, ЕБРД је из вр шио де таљ ну про це ну ра-се ља ва ња, уз за кљу чак да иако је пу но ура ђе но, не ка од не ре ше них пи та ња и да ље по сто је.

Борд Ди рек то ра ЕБРД је сто га са гла-сан да у овом по себ ном слу ча ју, одо бри ис пла ту кре ди та, али под прет по став-ком да ће ЕБРД на ста ви ти да са ра ђу је са пред став ни ци ма Ср би је и Гра да Бе-о гра да и пра ти ра се ље ња.

БЕОГРАДСКИ МОСТОВИ И ПОПРАВКЕ

Од свих шест бе о град ских мо сто ва, не ра чу на ју ћи онај код Oстружнице, у нај кри тич ни јем ста њу је нај ду жи и нај про мет ни ји – Га зе ла. Ову ћу при ју днев но пре ђе око 160.000 во зи ла, иако је про јек то ва на за 38.000, а струч ња ци већ го ди на ма упо зо ра ва ју на озбиљ на оште ће ња на „Пан чев цу”, док од по-

след ње до ја ве о под мет ну тој бом би на Бран ко вом мо сту све ви ше Бе о гра ђа-на са стреп њом ко ри сти и овај пре лаз пре ко Са ве.

Тре нут но је у нај бо љем ста њу Ста ри сав ски мост, ко ји је не дав но те мељ но об но вљен, а за бе ле же но је да су у вре-ме ра до ва по је ди ни гра ђа ни ри зи ко ва-ли жи вот ка ко би пре шли с јед не оба ле ре ке на дру гу. Они су та да, упр кос упо-зо ре њи ма рад ни ка и вид но по ста вље-ној сиг на ли за ци ји ко ја је ука зи ва ла на то да је у то ку по прав ка, по ку ша ва ли да ко ли ма пре ђу ову ћу при ју и сре ћа је да ни ко та да ни је стра дао.

И та ман кадa су по ми сли ли да је ви-ше ме сеч ном по слу на Ста ром сав ском мо сту до шао крај, вред ни рад ни ци до-би ли су но ви за да так. Би ли су при ну-ђе ни да по ста вља ју но ве ка та ди оп те ре – ре флек ту ју ће озна ке по зна ти је као „мач је око”, ко је су ло по ви са мо не де-љу да на по окон ча њу об но ве ус пе ли да укра ду. Ове спра ве слу же за бо љу ори јен та ци ју во за ча ко ји но ћу пре ла зе

Мост код Остру жни це не до вољ но ис ко ри шћен

Остру жнич ки мост, као део са о бра ћај ног по лу пр сте на око глав ног гра да, за вр шет ком та ко зва ног сек то ра че ти ри оби ла зни це око Бе о гра да, до био је још ви ше на зна ча ју. Овај пре лаз пре ко Са ве, гра ђен у вре ме санк ци ја и нај-те же кри зе, озбиљ но су 1999. го ди не оште ти ле НА ТО бом бе, а од об но ве 2004. го ди не ни је ис ко ри шћен у оче ки ва ној ме ри.


мост, а пре ма ре чи ма Сне жа не Во шти-на ров, ди рек тор ке „Бе о ком сер ви са”, од укуп но 80 по ста вље них ка та ди оп те-ра укра де но је 35. Про це њу је се да јед-но „мач је око” ко шта око 500 ди на ра, што зна чи да је укуп на ште та би ла око 17.500 ди на ра.

Да нас овим мо стом не сме та но са-о бра ћа ју трам ва ји и ауто мо би ли, а да сре ди ном про шле го ди не ни је по че-ла ви ше пу та на ја вљи ва на и од ла га на по прав ка је ди ног бе о град ског пре ла за пре ко Ду на ва – Пан че вач ког мо ста, по-

сто ја ла би ре ал на мо гућ ност да на овој ћу при ји до ђе до тра ге ди је.

Ми лу тин Иг ња то вић, ге не рал ни ди-рек тор ЦИП-а, ви ше пу та је кри ти ко-вао град ске и ре пу блич ке вла сти што од ла жу по че так об но ве „Пан чев ца” и упо зо ра вао да ра до ви мо ра ју по че ти што пре, ка ко жи вот љу ди не би био до ве ден у опа сност.

– У нај кри тич ни јем ста њу су би ли „ме тал ни сан ду ци”. Да ле тос ни су по-че ли ра до ви, мо гли би смо да ба ци мо ком плет ну про јект ну до ку мен та ци ју

ко ју смо ура ди ли, јер би по ста ла не у по-тре бљи ва – ис ти че Иг ња то вић и до да је да је, по от по чи ња њу оправ ке, нај пре хе миј ским пу тем ски ну та рђа, по сле че га је по че ло на но ше ње ан ти ко ро зив-не за шти те.

Ка ко је на ја вље но, об но ва „Пан чев-ца” тра ја ће укуп но две го ди не, а ра до-ви ће би ти оба вља ни та ко да ни јед ног тре нут ка са о бра ћај не ће би ти у пот пу-но сти об у ста вљен. Про те клих го ди на град ске ко му нал не слу жбе ви ше пу та су по пра вља ле Бран ков мост, ве ро-ват но нај по зна ти ји бе о град ски пре лаз пре ко Са ве, по чев ши од об но ве огра де, пе ска ре ња, па до оправ ке сту бо ва. Био је до во љан са мо је дан те ле фон ски по-зив о ла жној до ја ви и да сав труд пад-не у во ду, јер су се мно ги Бе о гра ђа ни упла ши ли за без бед ност на овој ћу при-ји. Струч ња ци из обла сти без бед но сти, ме ђу тим, сма тра ју да не ма ме ста па ни-ци, али се у јав но сти по ко зна ко ји пут по ја ви ла при ча о уво ђе њу си гур но сних ка ме ра на бе о град ским мо сто ви ма.

За њи ма, у сва ком слу ча ју, не ће би ти по тре бе на Ста ром же ле знич ком мо сту ко ји одав но ни је у упо тре би јер је са о-бра ћај пре у сме рен на Но ви же ле знич-ки мост, из гра ђен 1979. го ди не у скло-пу об но ве бе о град ског же ле знич ког чво ри шта. Да нас њи ме про ла зе ком-по зи ци је „Бе о во за”, али с об зи ром на ре дов ност по ла за ка (45 до 90 ми ну та), ње го ва евен ту ал на об но ва за сад ни је на днев ном ре ду.

Актуелно


Written byMilan D.

Belgrade bridges and their problemsGazela broke! - It was a title that almost all media put on the front page. Drama of the title can be seen in the fact that on the largest bridge in Serbia, panel broke on the main carrier, because of that traffic was stopped immediately for commercial vehicles. Experts have estimated that for sanitation of bridge is necessary 60 million euros. During that time, trucks were rerouted to Belgrade bypass, which is not yet completed...

HOW THE PROBLEM AROSE

General Director of “Roads of Serbia” Zoran Drobnjak explained that during the control, they spotted the fracture in car-rier “, Because of that we immediately or-dered for the freight traffi c to be stopped.We had to stop traffi c so that the carrier would not, God forbid, broke all the way. If this happened, it would be a disaster! It is forbidden for all motor traffi c through the middle lane towards New Belgrade, while for lighter vehicles in the other two lanes was introduced speed limit of 40 kilom-eters per hour - specifi es Drobnjak.

Most Gazela was put into opera-tion 1971 and since then has never been closed for traffi c. One of the de-signers of this bridge, an engineer Miša Dragojević, recently said that the bridge collapsed, and that for four decades, only once all the asphalt was changed.Th e bridge is rusty! Th e essence of the whole problem is the care for Gazela was never left to professional people, but politicians and powers that are only thinking how to best take off responsibility. So it was un-der communism, and so it is today. When talking about regular maintenance, it does not involve some extensive work. It would be enough that on the bridge from time to time restore the damaged fence, color the stripped parts or at least thrown salt be washed, which in time plowed the con-struction so much that it now needs com-plete restoration! For four decades, only once all the asphalt was changed, and that needs to be done every 10 or 12 years - ex-plained Dragojević.

According to him, the long-awaited reconstruction of this bridge will be ex-

tremely diffi cult and time consuming job.In the construction of the bridge should be built 2100 tons of steel. We need 30 kilos of steel per meter fence, and 150 kilos for one dilated joint, and there are supported

places and cables ruined by the salt, which should also be replaced. As Gazela is part of a wider traffi c route that includes the highway, the dynamics of the works on the bridge and the road has to be adjusted,

Actual

or else Belgrade is threatened by traffi c col-lapse - warns Dragojević.

Otherwise, the Gazelle bridge sanitation was last time postponed last year because European Bank for Reconstruction and De-velopment didn’t approve a loan because of problems with the displacement of Roma-nies from wild settlements under the bridge. Although it is anticipated that the bridge be repaired only Gazelle 12th April, how-ever, are fairly large traffi c crowds and the economic losses forced complement to en-able the largest bridge in Serbia before the deadline.

And while politicians tried to blame one another who is responsible for the dis-astrous state of the bridge, the European Bank for Reconstruction and Development is aft er the control of the displaced Roma-nies who had the entire village under Ga-zelle, whether their conditions for life are as EBARD asked, however, they decided to give Serbia money for bridge sanitation and something more…

European Bank has approved in 2007 loan of 33 million euros for the reconstruction of the bridge, and one of the important terms was the displacement of Roma and provid-ing adequate accommodation for them.Fortunately, the Board of Directors of the European Bank for Reconstruction and De-velopment (EBRD) approved in late Febru-ary payment credit funds in the amount of 160 million euros for the project “Belgrade

highway and bypass”, which includes re-construction of Gazela.

Restoration Gazela is part of the project of building the bypass and re-construction of the highway through Belgrade, which together EBRD and European Investment Bank fi nance loans totaling 160 million euros.EBRD Board of Directors decided to ap-prove payment of the loan even though some of the other unresolved ques-tions about relocating families who have lived under the bridge Gazelle, be-cause of the use of money was delayed from the loan approved in year 2007.General director of Roads of Serbia Zoran Drobnjak explained that the approved loan from the Bubanj Potok to Surcin , is 25 million and a loan from Batajnica to Dobanovci, it is a bypass of 55 million euros.

As for Gazela, and the loop Bata-jnica are waiting for board of the Euro-pean Investment Bank to decide. I am a big optimist and I hope that they will approve a loan because the European Bank for Reconstruction and Develop-ment approved us loan-Drobnjak said.In a statement, the EBRD has not stated how much of the loan will be used for the Gazele, but when the loan approval it was planned to allocate 33 million euros for the project.

It was elected as a contractor and su-

pervising engineer and it is expected that funds from the EBRD loan will be disbursed soon - said in a statement.Before making a decision on approval of the EBRD has conducted a detailed assess-ment of displacement, with the conclu-sion that although much has been done, some of the unresolved issues still exist.EBRD Board of Directors therefore agrees that in this particular case, to approve pay-ment of the loan, but under the assumption that the EBRD will continue to cooperate with the representatives of Serbia and Bel-grade City and follows the displacement.

BELGRADE BRIDGES AND REPAIRS

From all six Belgrade bridges, not count-ing the one at Ostružnica, in the most criti-cal situation is the longest and with most traffi c - Gazela. Th is bridge per day exceed about 160,000 vehicles, although it is de-signed for 38,000, and experts have for years warned of serious damages on “Pančevac” bridge, aft er the last tips on planted bomb on “Brankovom Bridge” more and more people from Belgrade with anxiety use this bridge to cross over the Sava river.

Currently in the best condition is Old Sava bridge, which has recently been thor-oughly renovated, it is noted that at the time of bridge repair works some citizens risked their lives to move from one bank of the river to another. Th ey were then, despite warnings from workers and clearly set out signaling that indicates that in the course of repair, tried to cross this bridge with cars and fortunately no one was got hurt.

And just when they thought that the months of work on the Old Sava Bridge came to an end, valuable workers were given a new task. Th ey were forced to set new catadioptrics - refl ective markings known as “cat’s-eye,” that thieves only a week aft er the end of Reconstruction man-aged to steal. Th ese devices are used for better orientation of drivers who cross the bridge at night, and according to Snezana Voštinarov, director of “Beokom” serv-ice, from a total set of 80 catadioptric the stole 35. It is estimated that a “refl ector” will cost about 500 dinars, which means that the total loss was about 17,500 dinars.

Actual


Today, on this bridge smoothly circulate trams and cars, and at the middle of last year has not started more than once an-nounced and delayed repair of the only Belgrade crossing over the Danube - Pančevo Bridge, there would be a real pos-sibility that on this bridge came to tragedy. Milutin Ignjatović, Director General of CIP, repeatedly criticized the city and re-public authorities which delayed the start of reconstruction “Pančevca” and warned that works must begin as soon as possible so that the lives of people wouldn’t be en-dangered.

In the most critical condition were “metal boxes”. If the works did not start this summer, we could take a complete project documentation that we did, and throw it away because it would become useless - Ignjatović says and adds that, by initiating repair, fi rst through rust was chemically removed, aft er which we began applying

anti-corrosion protection. As announced, the reconstruction of

“Pančevac” will last a total of two years, and the works will be undertaken so that any time the traffi c will not be fully suspend-ed. In recent years, urban utilities repeat-edly repaired Brankov Bridge, probably the most famous crossing over the Sava in Bel-grade, starting with the restoration of fenc-es, sanding, and repairs to the columns. It was enough just one phone call about the false tip of planted bomb and that all the eff ort falls into the water, because manz people from Belgrade feared for their safety on this bridge. Experts in the fi eld of secu-

rity, however, believe there is no place to panic, but in the public for the umpteenth time the story appeared that the security cameras should be introduced on Belgrade bridges.

For them, in any case, there is no need on the Old railway bridge, which long time ago is not in use, because the traffi c is re-directed to the new railway bridge, built in 1979th in a reconstruction of the Belgrade railway node. Today, on it passes the com-positions of Beovoz, but given the regu-larity of departures (45 to 90 minutes), its eventual reconstruction is still not on the agenda.

Belgrade bridges and their problems

Bridge near Ostružnica insuffi ciently used

Ostružnički bridge, as part of the traffi c ring around the capital, ending the so-called four sectors of the Belgrade bypass, he was even more important. This crossing over the Sava, built during the sanctions and the most serious crisis, in 1999 was seriously damaged by NATO bombs, and the restoration in 2004 was not used in the expected extent.


40 HALE 01 - ZIMA 2010.40 ГРАЂЕВИНАР

01 - ZIMA 2010. HALE 41ГРАЂЕВИНАР 41

Зо ран Дроб њак, ди рек тор “Пу те ва Ср би је”, об ја шња ва да од укуп ног бро-ја, “опа сни” мо сто ви чи не око 10 од сто или око 280 обје ка та и наглашавајући да се Га зе ла и Бе шка на ла зе у тој ше стој ка те го ри ји.

- Нај ве ћи про блем што су нам мо-сто ви ова кви је сте не до ста так фи нан-сиј ских сред ста ва. Кад би смо, ре ци мо, има ли три ми ли јар де ди на ра све те мо-сто ве би смо до ве ли у до бро ста ње та-ко да се у на ред них пет го ди на на њи ма

ни шта не би мо ра ло ра ди ти. Али, те па-ре ми не ма мо. Си ту а ци ја је сте кри тич-на, али су нам ру ке ве за не не до стат ком нов ца - ис ти че Дроб њак.

У из ве шта ју се ис ти че да не тре ба до зво ли ти про па да ње мо сто ва до кла се “опа сно”, јер по прав ка та да из но си 50 од сто од вред но сти но вог мо ста.

Мо сто ви на ма ги страл ним и ре ги-о нал ним пу те ви ма су у по ре ђе њу са они ма на ауто пу ту у још го рем ста њу. Та ко, ре ци мо, на овим пу те ви ма, ка-

ко сто ји у до ку мен ту, по сто је озбиљ но угро же ни, али и кри тич ни, и то пре ко Ду на ва, Са ве, Мо ра ве, Дри не, Ни ша ве, Ве тер ни це, Ибра, Ко лу ба ре, а не ки од њих ста ри су и ви ше од 100 го ди на.

До дат но за пре па шћу је чи ње ни ца кију из ве штај по ка зу је да је би ло гре-ша ка како у про јек то ва њу тако и у из-град њи мо стова, али да се са о бра ћај без об зи ра на угро же ност и да ље оба-вља пре ко њих. Мно ги су из гра ђе ни то ком ше зде се тих и се дам де се тих го-ди на про шлог ве ка и то по пра ви ли ма “фран цу ске шко ле”, када се мислило да је бе тон све мо гућ, што се по ка за ло као не ис прав но.

- На озбиљ ност си ту а ци је ука зу је по да так да је у ре ги о ну ју жне Ср би је из гра ђе но око 300 мо сто ва мон та жним си сте мом град ње. Мно ги су гра ђе ни у по сле рат ном пе ри о ду и мо ра ли су би-ти укло ње ни по сле кра ћег пе ри о да екс-пло а та ци је, али на жа лост, због ре ал них ма те ри јал них мо гућ но сти, ови објек ти су оста ли као трај ни - кон ста ту је се у до ку мен ту “Пу те ва Ср би је”.

Актуелно

Руинирани мостовиширом Србије Пише

Милан Д.


Сва ки тре ћи мост у Ср би ји је у ка та стро фал ном ста њу, по ка зу је Из ве штај о ста њу мо сто ва ЈП “Пу те ви Ср би је”. По том до ку мен ту, од 2.830 мо сто ва ко ли ко одр жа ва ју “Пу те ви Ср би је”, 754 је кла си фи ко ва но по след њом, пе-том и ше стом ка те го ри јом, од но сно као мо сто ви у кла-си “ве о ма ло ши” или “опа сни”. Чак 37 та квих мо сто ва је на ауто пу те ви ма, 287 на ма ги страл ној мре жи, а 430 на ре ги о нал ним пу те ви ма

Zoran Drobnjak, director of “Roads of Serbia”, says the total number of

“dangerous” bridges is about 10 percent, or about 280 objects and the Gazela and Beška are located in the sixth category.

The biggest problem that we have with these bridges is the lack of fi nancial resources. When we, for example, would have three billion dinars all the bridges we would be brought in good condition so that in the next fi ve years we would have to do anything on them. But the money we don’t have. The situation is critical, but our hands are tied with the lack of money - out Drobnjak.

The report says that no one should al-low the destruction of bridge to the class of “dangerous” because the repair costs 50 percent more than the value of the new bridge.

Bridges on the main and regional roads compared with those on the highway are in worse condition. Thus, for example, on these roads, as stated in the docu-ment, there are seriously threatened, and critical, bridges over the Danube, Sava, Morava, Drina, Nišava, Veternica, Ibar,

Kolubara, and some of them are old more than 100 year.

Additionally staggering fact is that re-port shows that there were errors in the design and construction of the bridge, but the traffi c, regardless of vulnerability is still done by them. Many were built dur-ing the sixties and seventies of last centu-ry and by the rules “of the French school,” referring to the concrete omnipotent, which proved to be incorrect.

On the seriousness of the situation points the fact that the region of southern Serbia has built 300 bridges with mount-ing construction. Many were built in the postwar period and had to be removed after a short period of exploitation, but unfortunately, due to the real material possibilities, these objects remained as permanent – it was specifi ed in the docu-ment of “Roads of Serbia”.


Every third bridge in Serbia is in disastrous condition, shows the report on the condi-tion of bridges PE “Roads of Serbia”. By this document, the 2830 bridges maintained by “Roads of Serbia”, 754 is classified with last, fifth and sixth categories, or as a bridge in the class of “very bad” or “dangerous.” Even 37 such bridges on highways, 287 on the main network, and 430 on regional roads

Ruined bridges throughout Serbia Actual

Written byMilan D.

Ови мон та жно-де мон та жни објек-ти про из ве де ни су у САД по нај ви шим свет ским стан дар ди ма са ви ше го ди-шњом га ран ци јом ква ли те та ма те ри-ја ла и ком пју тер ском из ра дом свих ком по нен ти објек та по CNC тех но ло-ги ји.

Мо гу ће је про из ве сти објек те ра-зних на ме на као што су ин ду стриј ски, спорт ски, по љо при вред ни, скла ди-шта, га ра же, ави он ски хан га ри, про-из вод ни по го ни ра зних на ме на и објекти од дру штве ног зна ча ја.

Ра де у ди мен зи ја ма по зах те ву ин-ве сти то ра, са или без сред њег сту ба док ра спо ни без сред њег сту ба мо гу би ти и до 60 ме та ра.

Ма те ри јал од ко га су из ра ђе ни еле-

мен ти кон струк ци је је че лик Č.0561, а виј ци и спој на сред ства од го ва ра ју кла си 10 што ис пу ња ва ви со ке стан-дар де у гра ђе ви нар ству. Сви еле мен-ти кон струк ци је за шти ће ни су RED OXID FI RE PRO OF (цр ве но-ок сид ном ва тро от пор ном) бо јом, по по тре би мо гу се на не ти до дат ни про тив по-жар ни пре ма зи. На зах тев ин ве сти то-ра кон струк ци је се мо гу ис по ру чи ти у би ло ко јој дру гој бо ји.

Кон струк ци ја је из ра ђе на та ко да се при ла го ђа ва свим ти по ви ма обло-га у за ви сно сти од на ме не та ко да мо-гу би ти об ло же не јед но стру ким или дво стру ким ли мом, го то вим сен двич па не ли ма, алу ко бон дом или струк ту-рал ном фа са дом и сл.

Уко ли ко је кон струк ци ја ра спо на до 25 ме та ра, че лич ни сту бо ви мо гу би ти пот пу но рав ни, а по по тре би спрат ног објек та мо гу ће је по ста ви ти ме за ним ко ји је та ко ђе мон та жног ти па.

Ори ги нал ни ПБР ли мо ви ко је ис по-ру чу је про из во ђач, су ја чи по струк-ту ри не го обич ни Р ли мо ви за то што има ју до дат ни пре клоп што омо гу ћа-ва то тал ну за шти ту од про до ра во де. У по ну ди је ши ро ка па ле та бо ја ли мо ва, као и оп шив них ли мо ва, олуч них хо-ри зон та ла и вер ти ка ла.

У за ви сно сти од на ме не објек та, усло ва и зах те ва ин ве сти то ра мо же се ис по ру чи ти и угра ди ти раз ли чи та до-дат на опре ма у ко ју спа да ју сег мент на или ро ло вра та, сер ви сна вра та,

ТекстМилан Лазић инг, грађ. - Drina Coop

МОНТАЖНО-ДЕМОНТАЖНИ ОБЈЕКТИ



ви ше вр ста вен ти ла то ра, све тлар ни ци, про зо ри, раз не вр-сте кров них и зид них изо ла ци ја.

РОКОВИ И МОНТАЖА

За из ра ду еле ме на та уго во ре не ха ле по треб не су три до че ти ри не де ље, а рок ис по ру ке ха ле ко ји се вр ши брод-ским кон теј не ри ма је до осам не де ља. Ис по ру ка се вр ши на гра ди ли ште ин ве сти то ра, са упут ством за мон та жу од стра не про из во ђа ча.

За ви сно од ве ли чи не ха ле, рок мон та же исте, за ко ју је прет-ход но од ра ђе на те мељ на кон струк ци ја, а у за ви сно сти од ве-ли чи не ха ле, мо же да тра је до де сет да на, а уко ли ко се мон ти ра

кров ни по кри вач и фа сад на обло га до три де сет да на.Од мо мен та уго ва ра ња ха ле, у ро ку од де сет да на, ин ве-

сти тор до би ја про је кат мон та же кон струк ци је са дис по зи-ци јом ан кер пло ча, на осно ву ко јег се ра ди ста тич ки про ра-чун кон струк ци је и те ме ља ха ле.

DRINA-COOP d.o.o.

Хаџирувимова 4, 21 000 Нови Сад

Тел.Факс: 021 / 510 600, 021 / 510 601


www.drinacoop.rs

DRINA-COOP d.o.o.


Ди рек тор По ре ске упра ве Дра гу тин Ра до са вље вић, из-ја вио је да ће та уста но ва објек тив но про це ни ти вред-

ност зе мљи шта у по ступ ку кон вер зи је пра ва ко ри шће ња у пра во сво ји не, над гра ђе вин ским зе мљи штем.

На осно ву но вог За ко на о пла ни ра њу и из град њи, та кон-вер зи ја ста ту са је нео п ход на уко ли ко ће се гра дити на том зе-мљи шту.

- По ре ска упра ва ће утвр ди ти це ну ко ја ће би ти ре ле вант на за др жа ву и сви они ко ји не бу ду за до вољ ни, би ло да су у пи-та њу др жав ни или при ват ни су бјек ти, има ће мо гућ но сти да пу тем зва нич ног суд ског ве шта ка, тех нич ке или гра ђе вин ске стру ке, утвр де пра ву вред ност - из ја вио је Ра до са вље вић.

Он је до дао и да По ре ска упра ва има ква ли тет не ка дро ве ко ји ће ва ља но оба ви ти тај по сао.

Ра до са вље вић је ис та као да ће “у сва ком слу ча ју по ла зну осно ву чи ни ти про це на По ре ске упра ве”.

- По сто је кри те ри ју ми и ме то де об ра чу на обје ка та - зе-мљи шта, обје ка та и дру гог и њи хо ва вред ност до ста за ви си од ло ка ци је, ин фра струк ту ре или пла ни ра не из град ње на том ме сту. Све су то па ра ме три ко ји ће ути ца ти на по ве ћа ње вред-но сти - об ја снио је Ра до са вље вић.

Он је до дао да је увек оно ме ко про да је це на ма ла, а куп ци-ма ве ли ка.

Та ко ђе и дру ге др жав не уста но ве тре ба да оба ве свој део по сла, пре све га Ре пу блич ки ге о дет ски за вод ко ји ове го ди не тре ба да за вр ши ре ги стар не по крет но сти у Ср би ји.

- По пр ви пут има ће мо на јед ном ком пакт ди ску ком плет-ну не по крет ност ко ја се на ла зи на те ри то ри ји Ср би је - ка ко по љо при вред ног и гра ђе вин ског зе мљи шта та ко и стамбе них, по слов них и дру гих ин фра струк тур них обје ка та - за кљу чио је ди рек тор По ре ске упра ве.

Уред ба о кон вер зи ји пра ва ко ри шће ња у пра во сво ји не над гра ђе вин ским зе мљи штем је по след њи под за кон ски акт ко ји је по тре бан за им пле мен та ци ју но вог За ко на о пла ни ра њу и град њи.

Тим вла ди ним до ку мен том де фи ни ше се фор му ла за це ну ко ју ће вла сник пла ћа ти при ли ком кон вер зи је, а нај ва жни ја ће би ти про це на тр жи шне вред но сти зе мљи шта, од ко је ће се од би ја ти вред ност ка пи та ла уло же ног да би се до шло до тог зе мљи шта.

Уред ба пред ви ђа да 50 од сто сред ста ва од на док на де иде у Фонд за ре сти ту ци ју, а дру га по ло ви на ло кал ним са мо у пра-ва ма.

Екс перт за стра на ула га ња - Ми лан Ко ва че вић је ре као да ни је оправ да но сада тра жи ти од стра них ин ве сти то ра да пла-те укуп ну тр жи шну вред ност зе мљи шта, јер је у раз ли чи тим пе ри о ди ма вред ност би ла раз ли чи та, ис ти чу ћи да су са да ве-ће тр жи шне вред но сти свих зе мљи шта не го што су би ле у по-че ци ма при ва ти за ци је.

Са да не ко ме ко је кроз при ва ти за ци ју ку пио ин ду стриј ско пред у зе ће, оспо со био га да до бро по слу је, тра жи се да би по-стао пра ви вла сник тог зе мљи шта, да пла ти тр жи шну це ну као да га у овом тренутку ку пу је - ка зао је Ко ва че вић.

Актуелно

Конверзија земљиштау право својинеВла да Ср би је је на сед ни ци усво ји ла Уред бу ко јом је ре гу ли сан на чин на ко ји ће ко-ри сни ци град ског гра ђе вин ског зе мљи шта, ко ји су то пра во сте кли та ко што су ку-по ва ли фир ме у при ва ти за ци ји или сте ча ју, мо ћи уз на кна ду да по ста ну и вла сни ци зе мљи шта



Th e Serbian government adopted at the session of regulation governing the manner in which the users of urban con-struction land, which acquired the right by buying the company in the privati-zation or liquidation, can be a charged to become the owners of the land.

Director of Tax Administration Dragu-tin Radosavljević said that this institution objectively assess the value of land in the process of conversion rights and privacy, the right of ownership over construction land.

Under the new law on planning and construction, the conversion status is re-quired if it’s going to be build on the land. Tax Offi ce will determine the price that will be relevant for the country and all those who are not content, either if they were public or private subjects will be able to through the offi cial court expert, tech-nical and construction profession deter-mine the true value - said Radosavljević.

He added that the Tax Offi ce has a quality staff that will do the job properly.Radosavljevic said that in any case basis estimates do IRS.

Th ere are criteria and methods of calcu-lation objects - land, buildings and other and their value depends a lot on location, infrastructure or planned construction on the site. Th ese are all parameters that will infl uence the increase in value - explained Radosavljević.

He added that it always for the one who sells price is low and for the buyer price is big. Also, other state institutions should do their part of the job, especially the Republic

Geodetic Institute, which this year should complete the register of real estate in Serbia. - For the fi rst time we will have on a com-pact disc the complete real estates which is on territory of Serbia - both agricultural and urbanized land and housing, business and other infrastructure facilities - con-cluded the director of the Tax Adminis-tration.

Regulation of the conversion rights to use the right of ownership over construc-tion land is the last sub-legal act that is required for the implementation of the new law on planning and construction.With that government document defi nes the formula for the price that the owner will pay for the conversion, and most impor-tant will be the estimation of market value of land, of which shall be deducted the val-ue of capital invested for reach of that land.Th e Regulation stipulates that 50 percent of funds from the fees go into the fund for restitution, and the other half to local gov-ernments.

Foreign investment expert Mi-lan Kovacević said that it is not justi-fi ed to now require from foreign in-vestors to pay a total market value of the land, because the value at diff erent times was diff ered, saying that the mar-ket value of all land is now higher than it was in the beginning of privatization. Now anyone who has purchased indus-trial enterprise through the privatization, and qualifi ed him for good business, If he wants to become the real owner of the land has to pay the market price as if it buys it now - said Kovacević.

Conversion of landownership

Actual

Written byMilan D.



Predstavljamo




По вр шин ски слој бе то на, ко ји би до би-ли уград њом ми не рал ног по си па-фе ро бе-то на (TAL M KVAR CA или TAL M KO RUN DA 3), има по ве ћа ну от пор ност на удар це, ха-ба ње и про тив пра шност као и от пор ност на смр за ва ње, те по ве ћа ну от пор ност на уља, ма сти и де тер џен те.

Ин ду стриј ски по до ви се про јек ту ју и при ме њу ју и за нај ве ћа мо гу ћа оп те ре ће-ња, као што су ви со ко ре гал на скла ди шта, че ли ча не, же ле за ре и др.

Ка ко би на ши куп ци би ли спрем ни ји на за да те усло ве, КЕ МА је спрем на по ну ди ти ква ли тет не ма те ри ја ле за из во ђе ње ин ду-стриј ског по да и пра во вре ме ну струч но-тех нич ку по др шку.

За ин ду стриј ске по до ве, из ло же не из-ван ред но ве ли ким хе миј ским и ме ха нич-ким оп те ре ће њи ма, уме сто ми не рал ног по си па пре по ру чу је мо угра ђи ва ње го-то во при пре мље не ме ша ви не TAL M KO-RUND 10.

За успе шно из ве ден ин ду стриј ски под нај бит ни је је ква ли тет но спре чи ти пре-бр зо ису ши ва ње и на ста ја ње пу ко ти на. KE MA CU RE EKO је теч но сред ство за не гу све жег бе то на на по ли мер ној осно ви.

Ди ла та ци је се ис пу ња ва ју трај но ела-стич ном зап тив ном ма сом KE MA FLEX MS, ко ју ка рак те ри ше до бра при он љи вост, а мо гу ће је и на кнад но бо је ње.

Kema Beograd d.o.o.Булевар Михаила Пупина 10 в/II/12011070 Нови Београд, СрбијаТел.: +381 11 301 88 99Факс: +381 11 301 85 85E-mail: [email protected]

ПОДОВИОсно ва за из ра ду ин ду стриј ских по до ва су ар ми ра но бе тон ске пло че ве ли ких по вр ши на, обич но из ве де не на до бро зби је ним те мељ ним по вр ши на ма, као и код ета жних но се ћих еле ме на та, нпр. га ра жни објек ти. Основ ни не до ста-так за гла ђе ног бе то на без до дат ног оја ча ња по вр ши не је пре све га ха ба ње, као и по ро зност об ра ђе не по вр ши не

ИНДУСТРИЈСКИПредстављамо

ТекстРадован Пешић - КЕМА d.o.o.

Услед спо ме ну тих свој ста ва по себ-но су упо тре бљи ве за из град њу ра зних ин ду стриј ских по до ва, ко ји по ред но-си во сти мо ра ју омо гу ћи ти и жи ла вост, от пор ност на удар и ха ба ње, кли за ње, пра ше ње, елек трич ну про во дљи вост, хе миј ску от пор ност, хи ги јен ску си гур-ност и дру га својства.

У за ви сно сти од на ме не, по до ви мо ра ју би ти ви со ко но си ви, жи ла ви, от пор ни на уда ре и хе миј ску агре си ју.

Са дру ге стра не, мо ра ју за до во љи ти и дру ге усло ве као што су ан ти ста тич-

ност, при клад на струк ту ра по вр ши не, си гур ност од кли за ња, те јед но став но до бар из глед.

Сви си сте ми епок сид них по до ва, про ход ни су при температури од 20°C, мо гу се лак ше оп те ре ти ти на кон 12ч, те же на кон 48ч а на кон 7 да на до сти-же се за вр шна ме ха нич ка от пор ност и хе миј ска ста бил ност. Сви за вр шни сло је ви мо гу се до би ти у стан дард ним бо ја ма по RAL тон кар ти.

Ве ћи ну фи зич ко-хе миј ских и ви зу-ел них зах те ва мо гу ће је ис пу ни ти са

епок сид ним пре сло ја ва њи ма, ко ја се ла ко на но се у ви ше об ли ка, као нпр. у об ли ку им прег на ци је, пре ма за, са-мо ра зли ва ју ћих и оста лих за вр шних на но са, као и у об ли ку епок сид них мал тер ских по до ва - естри ха у де бљи-ни до 10 mm.

КАРАКТЕРИСТИКЕ

Епок сид ни по до ви су са ста вље ни од епок сид не смо ле ко ја не са др жи рас тва рач, учвр шћи вач и кварц ни пе-сак. По ред основ них ком по нен ти, у ме ша ви ну за из ра ду епок сид ног по да до да ју се и дру ги додаци, ко ји сво јим фи зич ко-хе миј ским ка рак те ри сти ка-ма омо гу ћа ва ју из во ђе ње по да.

Епок сид не смо ле су услед ви со ке хе миј ске от пор но сти и од лич них ме ха нич-ких свој ста ва ши ро ко упо тре бљив склоп гра ђе вин ских еле мен ата у но во-град њи и об но ви по сто је ћих обје ка та

ЕПОКСИДНИ СИСТЕМИ

ЗА ИЗРАДУ ЕПОКСИДНИХ ПОДОВА

ТекстРадован Пешић - КЕМА d.o.o.



Ка рак те ри сти ке епок сид ног по да су по пра ви лу бо ље од кла сич не бе тон ске под ло ге. Чвр сто ћа бе то на обич но од го-ва ра по тре ба ма кон струк ци је, док се по ли мер ним пре сло-ја ва њем по бољ ша ва ква ли тет по вр ши не ко ја је не по сред-но из ло же на оп те ре ће њи ма. На дру гој стра ни, упо тре бом епок сид них по до ва за до во ља ва мо естет ска ме ри ла и стро-ге зах те ве чи шће ња и одр жа ва ња.

ИЗРАДА

За вр шни ква ли тет по да у ве ли кој ме ри за ви си од аде-кват но при пре мље не под ло ге ко ја мо ра би ти чи ста, без сла бо ве за них и кон та ми ни ра них по вр ши на. Због то га је пре на но ше ња епок сид них по до ва у ве ћи ни слу ча је ва по-треб но бес пра шно пе ска ре ње, бру ше ње или фре зо ва ње по вр ши не.

Пре по руч љи во је да се на под ло зи пре на но ше ња сло ја про ве ри:

- са др жи на вла ге- чи сто ћа, без уља них мр ља- чвр сто ћа на при ти сак- за те зна чвр сто ћа ки да ња по вр ши не- пу ко ти не- ра сло ја ва ње у под ло зи- ди ла ти ра ње

Епок сид ни по до ви се из во де на но ше њем у два или ви ше сло је ва.

- Пр ви слој KE MA POX (KE MA FLO OR) GRUND (под ло жни слој, ве за ста ро-но во) обез бе ђу је до бру при он љи вост на под ло гу, за тва ра под ло гу и сма њу је раз ли ке у ква ли те ту под ло ге.

- Дру ги и сва ки сле де ћи слој је или но се ћи (BA SIC) или за вр шни слој (FI NAL) и на но си се у ра зним де бљи на ма.

За угра ђи ва ње се упо тре бља ва ју обич не или на зу бље не гле та ри це, а на кон рас про сти ра ња и игли ча сти ваљ ци за ис ти ски ва ње за о ста лих ме ху ро ва ва зду ха.

Гле да ју ћи на за вр шне струк ту ре по да, мо гу ће је као за-вр шни слој на не ти и до дат ни слој епок сид ног пре ма за. Ако се же ли по сти ћи ма ња кли за вост по вр ши не, као за вр шни слој се на но си пре маз са по си пом. Гра ну ла ци ја по си па и ње го ва ко ли чи на су стан дар ди зо ва ни и за ви сни од на ме-не про сто ра. За сма њи ва ње кли за во сти мо гу се упо тре би-ти и тзв. струк тур ни пре ма зи. За естет ски из глед по вр ши не упо тре бља ва се по сип са ли сти ћи ма или јед но бој ни од но-сно ви ше бој ни пе ско ви, ко ји се та ко ђе из во де у глат кој или про тив кли зној ва ри јан ти. Исто та ко је мо гу ће све по до ве из ра ди ти као сјај не или по лу мат.

Ке ми ни епок сид ни по до ви се на тр жи шту Ср би је на ла зе у са мом вр ху, јер ре цеп ту ра по ко јој су на пра вље ни га ран-ту је ква ли тет и ду го веч ност.

КЕМА d.o.o.


54 ГРАЂЕВИНАР54 HALE 01 - ZIMA 2010.

ГРАЂЕВИНАР 5501 - ZIMA 2010. HALE 55

По зна та ва ри јан та ку по ви не ста на ко ји је исто вре ме но већ про дат не ком дру гом ко шта ла је нов ца, жи ва ца

па и здра вља број не по ро ди це ко је су ла ко вер но да ва ле гра-ђе вин ским пре ва ран ти ма ком плет ну жи вот ну уште ђе ви ну за ква дра те у ко је се ни ка да не ће усе ли ти. На ја ва др жа ве да од ма ја ко нач но кре ће уво ђе ње ком пју тер ског про гра ма у су-до ве ко јим ће се ели ми ни са ти мо гућ ност ви ше стру ке про-да је истих не крет ни на ода гна ће страх свих ко ји на кон ма ја бу ду ушли у про цес ку по ви не ста на. Али но ви софт вер, бар ка ко са да сто је ства ри, би ће сла ба уте ха они ма ко ји су до са-да већ на са ма ре ни.

Пре ма ра ни јим на ја ва ма из Ми ни стар ства прав де, куп-ци ко ји су оста ли без па ра и без же ље них ста но ва би ће обе-ште ће ни по што осум њи че ни ма бу де од у зе та имо ви на, али струч ња ци упо зо ра ва ју да ће то би ти те шко јер иза пре ва ра-на та не ма ни ка кве имо ви не ко ја би по слу жи ла у свр ху обе-ште ће ња.

– Љу ди су очај ни јер ако ту же ин ве сти то ра ко ји не ма ни-шта на сво је име не ма на чи на да до ђу до уло же ног нов ца. Је дан од нај че шћих три ко ва ко је су не са ве сни ин ве сти то ри ко ри сти ли био је да на за мљи шту за вр ше те мељ или, нај да-ље, стиг ну до пр ве пло че. По том про да ју не из гра ђе не ста но-ве, а згра ду ни ка да не за вр ше – по ја шња ва Са ша При би ће-вић, пред сед ник Дру штва за бор бу про тив пре ва ре.

Та кви ин ве сти то ри су, ка же При би ће вић, но вац од про-да је ста но ва пре ба ци ва ли на ра чу не сво јих фир ми, а он да јед но став но бан кро ти ра ли. У овом удру же њу се при бо ја ва ју мо гућ но сти да два де се так хи ља да пре ва ре них љу ди не бу ду гур ну ти „под те пих” због не мо гућ но сти да се обе ште те.

Пре ма ре чи ма адво ка та Рад ми ле Бо са нац је дан од раз ло-га ко ји је до вео до по ја ве ви ше стру ких про да ја јед ног ста на је сте, не са мо не до ста так евид не ци је ове ре них уго во ра, већ пре све га не до ста так упи са у јав не књи ге.

– Ве ли ки број ста но ва и згра да ни су укњи же ни. Има си ту а-ци ја ка да је из вр ше на на до град ња, на до гра ђе ни стан ле га ли зо-ван, али се не мо же укњи жи ти јер ни згра да ни је. Не ке згра де чак не ма ју ни упо треб ну до зво лу, или ста на ри не мо гу да про на-ђу њен ори ги нал, над ле жни ор га ни за ле га ли за ци ју не при хва-та ју фо то ко пи је, а пред у зе ће или за дру га ко ја је гра ди ла згра ду ви ше не по сто ји. Но ви За кон о пла ни ра њу и из град њи не ре гу-ли ше про блем стам бе них згра да ко је ни су укњи же не, а из гра-ђе не су пре де сет или два де сет го ди на а ста на ри има ју ве ли ки про блем да при ку пе сву по треб ну до ку мен та ци ју. Ако стан ни-је укњи жен, не ма ни по у зда ног до ка за о вла сни штву.

Актуелно

Стан у магли главобоља на јавиПре ма по да ци ма Ми ни стар ства прав де, ви ше од 25.000 гра ђа на Ср би је сре ло се у по след њих 10 го ди на са пре ва ром не-са ве сних ин ве сти то ра при ли ком ку по ви-не ста на или не по крет но сти


Код нас је прак са ство ри ла но ви тер мин „ван књи жни” вла сник, што не ма пот по ру у на шем прав ном си сте му, јер је про пи са но да се пра во сво ји не на не по крет но сти ма на осно-ву прав ног по сла сти че упи сом у јав ну књи гу. Зна чи, ни је до-во љан са мо уго вор ове рен у су ду већ и упис у јав ну књи гу, у ко ју се упи су ју и сви те ре ти. То је све до ве ло и до не а жур но-сти са мих вла сни ка, ко ји не жу ре са укњи жбом, а не рет ко раз лог то ме је и по рез на пре нос ап со лут них пра ва, чи је из-ми ре ње је услов за укњи жбу, сма тра на ша са го вор ни ца.

Пре ма ње ним ре чи ма ре гу ла ти ва мо ра да се уре ди и у по-гле ду ко мо же да гра ди ста но ве за про да ју. Код нас се ин ве-

сти то ром на зи ва ли це ко је је вла сник или ко ри сник зе мљи-шта под ста рим објек том, а су ин ве сти то ром ли це ко је фи-нан си ра из град њу. Као су ин ве сти тор се по ја вљу је обич но фи зич ко ли це, ко је из во ди ра до ве или пре ко свог пред у зе ћа или дру гог из во ђа ча ра до ва. Обич но се кре ће са не ким ми-ни мал ним сред стви ма, ко ја се до пу њу ју од про да је ста но ва уна пред, а за тим се гра ди дру ги обје кат, и та ко се фи зич ко ли це ба ви из град њом и про да јом ста но ва у ви ду де лат но сти, а да за то не пла ћа по рез. Ста но ви се ку пу ју без про ве ре да ли по сто ји гра ђе вин ска до зво ла, а о упо треб ној и да не го-во ри мо.

САДАШЊА ПРАКСА

И да ље се, ка жу струч ња ци, на ста вља ста ра прак са да се од сту па од ур ба ни стич ких усло ва при из ра ди про је ка та а при ли ком из град ње се од сту па од до зво ље ног про јек та, и не во ди се до вољ но ра чу на о ис пу ње но сти свих тех нич ких усло ва за за шти ту објек та код до град ње и над зи ђи ва ња као и о за шти ти су сед них обје ка та.

– Ин спек циј ске слу жбе не ре а гу ју до вољ но бр зо ни ефи-ка сно и гра ђа ни има ју пу но про бле ма да за шти те сво ја пра ва угро же на од стра не оних ко ји има ју но вац и спро во де за кон ја чег. Они ко ји ку пу ју стан у из град њи, сем што мо ра ју да во де ра чу на да ли је већ про дат, мо ра ју по ве сти ра чу на и о то ме да ли ће га мо ћи укњи жи ти или ле га ли зо ва ти, на по ми-ње Рад ми ла Бо са нац.

Актуелно

ПишеСаша Марић - ПОЛИТИКА


House in the fog, headaches in reality

Actual

According to the Ministry of Justice, more than 25,000 citizens of Serbia met in the last 10 years with improper investment fraud when buying an apartment or real estate

Known variant of buying an apart-ment that is also already sold to

someone else’s cost of money, nerves, and Health and a number of families who are gullible construction swindlers gave entire life savings in the squares that will never move. Announcement of the state from May to fi nally move the introduction of a computer program in the courts that would eliminate the possibility of multi-ple sales of the same property will burst away fear of all that aft er May be entered into the process of buying the fl at. But the new soft ware, at least as things now stand, it will be poor consolation to those who have now dupable.

According to earlier announcements from the Ministry of Justice, customers were left without money and without the desired housing will be compensated as suspects seized property, but experts warn that it will be diffi cult for scammers be-hind has no property that would serve the purpose of compensation.

People are desperate for investors to sue if there is nothing in my name there is any way to get the investment money. One of the most common tricks that are used by investor’s negligence was to com-plete the foundation on land or in the fur-thest, reaching to the fi rst panel. Th en sell the apartments are not built, a building is never fi nished - explains Saša Pribićević, president of the Society for the fi ght against fraud.

Such investors, says Pribićević, take money from the sale of fl ats switch to the accounts of its business, and then just gone bankrupt. Th is association can not be afraid of some twenty thousand people do not be deceived swept under the carpet because of the inability to compensate.

According to lawyers Bosanac Radmila one of the reasons that led to the emer-gence of multiple selling a home is not only a lack of evidence certifi ed agree-ment, but rather a lack of enrollment in public registers.

-A large number of apartments and buildings are not registered. Th ere are situ-ations when it is done upgrading, upgrad-ed fl at legalized, but can not be booked as no building is not. Some buildings even have no use permit, or tenants can not fi nd her original, the competent authorities for legalization does not accept photocopies of a company or cooperative that is build-ing the building no longer exists. Th e new Law on Planning and Construction does not regulate the issue of residential build-ings that are not registered and built ten or twenty years and the tenants have a prob-lem to collect all the necessary documen-tation. If the apartment is not fi led, there is no reliable evidence of ownership.

In our practice has created a new term of written off “owner, there is no support in our legal system, it is stipulated that the ownership of real estate on the basis of the legal job gains entry into the public record. So, it is not enough to be a certi-fi ed agreement in court, but enrollment in the public record, in which are recorded and all charges. It’s all led to unarranged owners themselves, who do not rush to the registration, and oft en the reason that the tax on the transfer of rights, which satisfy the conditions for registration, according to our interlocutors.

She said regulations must change with respect to who can build apartments for sale. In our investors called the person who is the owner or user of land under

the old facility, and the face of investor-fi nanced construction. As the investor usually appears as a natural person who performs work through your company or other contractors. Usually ranges from a minimum of means, which is supplement-ed by the sale of apartments in advance, and then build another building, and so is a natural person engaged in the construc-tion and sale of apartments in the form of activity, and that you do not pay taxes. And not to mention, fl ats to buy without checking whether there is a building per-mit and the usability.

THE CURRENT PRACTISEAnd still, experts say, continues the

old practice to deviate from the require-ments of urban development projects dur-ing construction and to deviate from the permitted project, and does not take suf-fi ciently into account the fulfi llment of all technical requirements for protection of the building code upgrades and building on existent construction and Protection adjacent buildings.

Inspection Service does not respond quickly enough or eff ectively, and citizens have a lot of trouble to protect their rights are threatened by those who have money and a stronger law enforcement. Th ose who buy an apartment in the building, but they need to consider whether it is already sold, they must take care of whether they will be able to book or authenticate, says Bosanac Radmila.

Written bySaša Marić - Политика



„In den na Kran d.o.o.“ је зва нич ни за ступ ник не мач ке фир-ме SWF Kran tec hnik, ко ја је у вла сни штву нај ве ћег свет ског про из во ђа ча ком плет них кра но ва „Ko ne Cra nes“ из Фин ске и упра во ова опре ма за ди за ли це и кра но ве ис пу ња ва нај стро-же си гур но сне стан дар де и про пи се и по зна та је по сво јој по-у зда но сти.

Ка да је у пи та њу ма ни пу ла ци ја те ре том „In den na Kran“ има ре ше ње за све спе ци фич не по тре бе кли јен та. За хва љу ју ћи ду го го ди шњем ис ку ству, „In den na Kran“омо гу ћа ва при ступ кон цеп ту „know-how“ и услу га ма ко је обез бе ђу ју кон ку рент-ност на тр жи шту. Са стан дард ним и до дат ним ре ше њи ма у мо гућ но сти је да од го во ри свим зах те ви ма кли је на та.

„In den na Kran“ ну ди екс перт ске са ве те ком па ни ја ма ко ји ма су по треб ни оп ти ми зо ва ни кран ски си сте ми за сво је по слов-не по тре бе. Да би се оси гу ра ло по у зда но функ ци о ни са ње тран спор та ма те ри ја ла као и та чан про ра чун тро шко ва, про-је кат мо ра да бу де у пот пу но сти де фи ни сан. Мо сна ди за ли ца са кран ском ста зом је по ред ди мен зи ја са мог објек та (ха ле) глав ни еле мент ко ји ути че на тро шак укуп не ин ве сти ци је. Упра во у овом сег мен ту „In den na Kran“ у са рад њи са SWF-ом мо же дра стич но да ути че на сма ње ње ових тро шко ва и то оп-ти ми за ци јом па ра ме та ра кроз сма ње ње укуп не те жи не ди за-ли це и кран ске ста зе, као по сле ди це сма ње них ди на мич ких оп те ре ће ња, при ти са ка на точ ко ве и хо ри зон та л них оп те-ре ће ња због ели ми на ци је за ко ше ња кра на - уград њом фре-квент них ре гу ла то ра по го на кре та ња. Овим се знат но сма њу-је укуп но оп те ре ће ње на обје кат,чи ме се ди рект но ути че на ве ли чи ну ин ве сти ци је.

Са SWF-овим ком по нен та ма мо же се по сти ћи оно што је до не дав но би ло не за ми сли во – ми ни ма лан ма ни пу ла тив ни про стор, про мен љив ре жим ра да ко ли ца са ви тлом и кра на,

ми ни мал не осци ла ци је те ре та, кон стант на за шти та од пре-оп те ре ће ња, ауто мат ска кон тро ла бр зи не ди за ња, ко че ња и убр за ња, кон стан тан мо ни то ринг пе ри о да си гур ног ра да, сма ње на по тре ба за одр жа ва њем, ин ди ви ду ал на ре ше ња ко-ја се ба зи ра ју на стан дард ним ком по нен та ма, „sta te-of-the-art“ ин вер тер тех но ло ги ја ко ја сма њу је ха ба ње це лог си сте ма.

Упра во из ових раз ло га „In den na Kran“ охра бру је сво је куп-це да ак тив но уче ству ју у про јек ти ма за јед но са ње ним ин же-ње ри ма и тех ни ча ри ма и то од са мог по чет ка, јер ће у то ку фа зе про јек то ва ња, куп ци би ти у мо гућ но сти да сво јим по-тре ба ма при ла го де си стем са ста вљен од стан дард них скло-по ва.

У окви ру про из вод ног про гра ма „In den na Kran“ из два ја: јед но гре де, дво гре де и ви се ће мо сне ди за ли це стан дард не из вед бе но си во сти до 100t, стан дард не и спе ци јал не стуб не и зид не кон зол не ди за ли це но си во сти до 5t, ла ке мо ду лар не кран ске са ста ве од про фи ла но си во сти до 2t, пор тал не и по-лу пор тал не ди за ли це, мо но ра ил ди за ли це, ди за ли це са про-ти век спло зив ном за шти том (Ex iz ved ba), као и спе ци јал на CT ко ли ца са ви тлом но си во сти до 400t.

Осим ди за лич не опре ме, фир ма „In den na Kran“ за сту па и сле де ће про из во ђа че до дат не опре ме:

- TE LEC RA NE, Ита ли ја – да љин ско (ра диј ско) упра вља ње

РЕШЕЊА ЗА ИНДУСТРИЈУПредстављамо INDENNA KRAN

ТекстМи ле Ми тро вић,дипл.маш.инж.

- Indenna Kran

„In den na Kran d.o.o.“ је члан „In den na Gru-pe“ у чи јем су са ста ву по слов ни це у свим др жа ва ма бив ше Ју го сла ви је.Основ на де лат ност је у обла сти кран ске и ди за лич не тех ни ке, а об у хва та про јек-то ва ње, ис по ру ку, мон та жу и сер ти фи ка-ци ју ком плет них кра но ва, пр вен стве но у ин ду стриј ској при ме ни


за ди за ли це и ма ши не- AKAPP, Хо лан ди ја – си сте ми за пре нос енер ги је и ин фор-

ма ци ја- MO TOR MAN, Шпа ни ја – ком плет на опре ма ис под ку ке

(мер не ва ге,“C“ ку ке, тра вер зе, ме ха нич ки и елек трич ни уре-ђа ји про тив пре оп те ре ће ња, уре ђа ји за при хват те ре та - маг-нет ни, ва ку ум ски, пне у мат ски)

- HUC HEZ, Фран цу ска – фик сна ви тла (руч на, елек трич на, пне у мат ска, на теч но го ри во)

- SHB, Не мач ка – ком по нен те и коч ни це за кра но ве, по гон-ска тех ни ка за кла сич не ди за ли це

- FIN KEN, Не мач ка – ва ку ум ски уре ђа ји за при хват те ре та

О ква ли те ту из ве де них про је ка та, го во ри ре фе рен ца од ви ше де се ти на фир ми у Ср би ји као и мно го број них фир ми у др жа ва ма бив ше Ју го сла ви је, где „In den na“ има сво ја за ступ-ни штва.

Про јек ти у Ср би ји :

LA FAR GE - Бе о чинNIS NAF TA GAS - Зре ња нин ATB SE VER – Су бо ти цаEURO PO LIS – Зе мун FLUID UTVA – Пан че во VO DO VOD - Но ви СадXEL LA - Вре о циHOL CIM – Н.По по вац ТЕ „Ни ко ла Те сла“- Обре но вац DI JA MANT – Зре ња нинKO LU BA RA ME TAL – Вре о ци...

По ред го ре на ве де ног, „In den na Kran“ се ба ви и мо дер ни за-ци јом, вр ше ћи ре мон те и ре кон струк ци је по сто је ћих кра но-ва би ло ког про из во ђа ча (DE MAG, STAHL, ABUS, LO LA, MIN...).

Сер ви сна слу жба је на рас по ла га њу 24ч.

INDENNA KRAN d.o.o.

INDENNA KRAN d.o.o.

Тршћанска 21, 11080 Београд

Тел.: 011 / 371 36 58

Факс: 011 / 371 36 60



НЕСТРУЧНОСТ ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ РАЗЛОГ

ПОВРЕДА НА РАДУ

Гра ђе вин ска шко ла на Зве зда ри је-ди на је у пре сто ни ци ко ја шко лу је те-са ре, зи да ре и ар ми ра че, за на тли је ко ји су пре ко по треб ни на гра ди ли шти ма у Бе о гра ду. Док су не кад зи да ри из ове шко ле ра ди ли ши ром све та, ове го ди-не ће се шко ло ва ти са мо 12 ђа ка. Због то га, све че шћи слу чај је да на гра ди ли-шти ма ра де пот пу но не ква ли фи ко ва ни или до у че ни мај сто ри, ко је по сло дав ци ан га жу ју због ни же це не са та. Ра зул тат то га је не ква ли тет но ура ђен по сао, сла-ба ефи ка сност, што че сто иза зи ва не за-до вољ ство ку па ца.

- Гра ђе вин ске фир ме се ве о ма ин те-ре су ју за на ше ђа ке, али је и да ље упис знат но ма њи не го не кад. Не кад је чак 60 зи да ра го ди шње за вр ша ва ло на шу шко лу, а са да их у све три го ди не има 48. „Енер го про јект“, „Ком грап“ и дру ге ве-ли ке фир ме, чак и свет ске, ра до су да ва-ле сти пен ди је на шим ђа ци ма, сме штај, а са да је то рет кост. Ути цај на то сла бо ин те ре со ва ње, има еко ном ска кри за, за тим то што ни ко на гра ди ли шту и не тра жи ди пло му, али и то што је ве ли ки број гра ђе вин ских пред у зе ћа пот пу но

про пао. Да не при чам о не по што ва њу за шти те на ра ду, сла бим днев ни ца ма, све то ути че да до брих за на тли ја има све ма ње, па на гра ди ли шти ма ра де они ко ји ни не зна ју да ко ри сте алат - при-ча ди рек тор Гра ђе вин ске шко ле Мо-мир Ан де си лић, ко ји је и пред сед ник Гру па ци је гра ђе вин ских шко ла Ср би је.Мно ге гра ђе вин ске фир ме у Бе о гра ду се жа ле на не до ста так до вољ но струч-

них и ефи ка сних за нат ских рад ни ка, због че га су „при мо ра ни“ да ан га жу ју и оне ко ји не ма ју шко лу.

- Не успе ва мо да ан га жу је мо до вољ-но струч ну и ефи ка сну рад ну сна гу, иако се це на са та кре ће од 1,5 па до 3,5 евра, за ви сно од вр сте ра до ва. Не ка да је у ста рој Ју го сла ви ји би ло чак шест гра-ђе вин ских шко ла ко је об у ча ва ју за на-тли је, а сад са мо јед на. Све че шће, љу ди ко ји су ра ди ли као фи зич ки рад ни ци, од јед ном до ђу и ка жу да су мај сто ри, без ика кве пи сме не по твр де. Та ко ђе, ве ли ки број мај сто ра ра ди на цр но, по не ко ли ко го ди на, без ика квог над зо ра. Мо ра све-му овом да се ста не на крај, да се ожи ви шко ло ва ње, да се за шти те по сло дав ци, али и рад ни ци, да по но во има мо ква ли-тет не те са ре, зи да ре, али и ке ра ми ча ре, пар ке та ре и во до ин ста ла те ре - при ча Дра ган Коп ча лић, ди рек тор гра ђе вин-ског пред у зе ћа „Mon te ra“.

Актуелно

На градилиштима радеи они који ни не знају да користе алате

На ја вом да ће уско ро по че ти из град ња чак 5.000 ста-но ва на Во ждов цу, по но во се отва ра пи та ње ко ли ко у Бе о гра ду по сто ји до брих, об у че них гра ђе вин ских мај-сто ра. За на тли је мо гу да се шко лу ју у са мо јед ној шко ли у пре сто ни ци, ода кле го ди шње из ла зи пет пу та ма ње уче ни ка не го ра ни је, кад су бе о град ски мај сто ри ра ди-ли по Ира ку, Ру си ји, Ку вај ту, Ли би ји и мно гим дру гим зе мља ма све та

Због то га, све је че шћи слу чај да ве ли ки број за на тли ја, по-себ но ле ти, до ла зи из Бо сне и Хер це го ви не, Ма ке до ни је, Ру-му ни је и Бу гар ске. По сло дав ци сма тра ју да је ре ше ње про бле-ма не до стат ка гра ђе вин ских рад ни ка у пре ква ли фи ка ци ји,

као и у отва ра њу но вих гра ђе вин ских шко ла. - Ре ше ње про бле ма ни је у уво зу рад не сна ге, већ у

шко ло ва њу и пре ква ли фи ка ци ји до ма ћих рад ни ка. Ве-ли ки број не зго да и по вре да ко је се де ша ва ју на гра-ди ли шти ма, упра во су по сле ди ца сла бо об у че них рад-ни ка. Да нас има те мно го љу ди ко ји „зна ју“ све да ра де, од бе то ни ра ња, зи да ња, до уну тра шњих ра до ва - при-ча До бро слав Бо јо вић, ди рек тор пред у зе ћа „Na pred“.

ЧЕСТЕ ПОВРЕДЕ

Чак 70 од сто по вре да на ра ду де си се на гра ди ли шти ма. Про шле го ди не, по ги ну ло је тро је љу ди, а у 2008. ше сто ро. Чак 597 осо ба по вре ђе но је на гра ди ли шти ма про шле го-ди не, док је 2008. тај број пре шао шест сто ти на, а рад ни ци нај че шће по вре де пр сте, ша ке, ру ке или но ге, а не рет ко и кич му. Нај че шчи узро ци, пре ма Ин спек ци ји ра да, су нео бу-че ност рад ни ка, рад на цр но и сла ба за шти та ко ју обез бе ђу је по сло да вац.


Актуелно

ПишеБ. Ву ко вић, BLIC

At construction sites work those who do not even know how to use tools

Actual

Announcement that it will soon begin construction of even 5000 housing, on Voždovac, raises again the question of how many good, skilled construction craftsmen are in Bel-grade. Tradesmen can only get education in one school in the capital, where a year are out of five times less students than before, since when the Belgrade-masters worked for Iraq, Russia, Kuwait, Libya and many other countries

INCOMPETENCE IS THE MOST COMMON REASON FOR IN-JURES

Building school in Zvezdara is the only one in the capital that educated carpenters, masons and cladding operators, craft smen who were required by the construction sites in Belgrade. While the builders from this school used to work throughout the world, this year will be educated only 12 students. Th erefore, all the more common case is to work on construction sites or completely un-skilled or learned along the way craft smen that employers engage due to lower cost hours. Th e result is that poor quality work done, poor effi ciency, which oft en causes dissatisfaction among custom-ers.

Construction companies are very interested in our students, but enrollment is still considerably lower than the past. Once even masons 60 our school ended year, and now in all three years we have 48 of them. “Energoprojekt”, “Komgrap” and other large companies, even the world companies, gladly gave scholarships to our students, accommodation, and now that is rare. Impact on low interest, is an economic crisis, and that no one on construc-tion site does not require a degree, but also that a large number of construction companies completely burst. And not to mention disrespect for protection at work, poor diaries, all that aff ects that the good craft smen are less and less, because od that on con-struction sites work people who do not know how to use the tool – says the director of Building School Momir Andesilić, who is also chairman of the Group of building schools in Serbia .

Many construction companies in Belgrade complain about the lack of suffi cient professional and effi cient craft workers, be-cause of that they were “forced” to engage those who do not have school.

We fail to hire enough professional and effi cient work force, although the price of 1.5 hours ranges up to 3.5 euros, depending on the type of work. Long time ago in the old Yugoslavia, there were six schools that train construction craft smen, and now only one. Increasingly, people who worked as manual workers, sud-denly they come and say that they are craft smen, without any written confi rmation. Also, a large number of craft smen work-ing on the black, for several years without any oversight. All this must come to end, to revive education, to protect employers, and workers again have quality carpenters, masons, and ceramist,

parqueter, Plumbing - says Dragan Kopčalić, director of con-struction company “Montera.”

Th erefore, it is common case that a large number of craft smen, especially during the summer, come from Bosnia and Herzegovi-na, Macedonia, Romania and Bulgaria. Employers believe that the problem is the lack of construction workers in prequalifi ca-tion, as well as opening new construction school.

Solution of the problem is not importing labor, but in training and prequalifi cation of local workers. A large number of acci-dents and injuries that occur on construction sites, just the re-sult of poorly trained workers. Today you have many people who “know” all work, from concrete, masonry, to the internal works – says Dobroslav Bojović, director of “Napreda”.

FREQUENT INJURIESEven 70 percent of injuries happen on construction sites. Last

year, three people killed, and in 2008th even six. Even 597 people were injured on construction sites last year, while the 2008th the number went six hundred, and most violations of workers fi ngers, hands, arms or legs, and oft en the backbone. Th e most common causes, according to the Labor Inspectorate, are untrained work-ers; work on black and poor protection provided by the employer.

Written byB.Vuković, BLIC




ПРЕДНОСТИ “ТРИМО” МОДУЛАРНЕ

ГРАДЊЕ

ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ

„Tri mo in že nje ring” је ли дер у мон та-жној град њи у Ср би ји. По про из вод ним ка па ци те ти ма и па ле ти про из во да, од еко но мич них стан дард них кров них и фа сад них па не ла од ка ме не ву не и по ли у ре та на, до екс клу зив ног ра стер си сте ма „Qbiss by Tri mo“ и про гра ма „Eco So lu ti ons”, ис ку ству у про јек то ва-њу, ин же ње рин гу и мон та жи, сте че ном на тр жи шти ма Евро пе и све та (ви ше од 50 тр жи шта), „Tri mo” је у са мом вр ху са во де ћим ком па ни ја ма у укуп ној гра ђе-вин ској ин ду стри ји Евро пе, на под руч ју че лич них мон та жних обје ка та и ва тро-от пор них кров них и фа сад них си сте ма.

“ТРИМО” ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ

„Tri mo“ про грам, осим есте ти ке и функ ци о нал но сти, без бед но сти и ва-тро от пор но сти – пру жа сво јим ко ри-сни ци ма мо гућ ност и да гра де ма те ри-ја ли ма не шко дљи вим по око ли ну и да бо ра ве и оба вља ју сво је ак тив но сти у енер гет ски ефи ка сним објек ти ма.

„Tri mo in že nje ring“ је је ди ни до ма ћи про из во ђач кров них и фа сад них си сте-ма у Ср би ји са Сер ти фи ка том уса гла-ше но сти са европ ским стан дар дом за ин ду стриј ску про из вод њу сен двич-па-не ла EN 14509:2006. То је стан дард ко ји ће и у ЕУ по ста ти оба ве зу ју ћи тек од ове је се ни и зна чи да је „Tri mo“ па нел у скла-ду са нај но ви јим зах те ви ма европ ске ре гу ла ти ве за про из вод њу па не ла, те да на ша фа брич ка кон тро ла про из вод-ње обез бе ђу је ста бил ност и ква ли тет про из во да пла си ра них на тр жи ште.

„Tri mo term pa nel“ без бе дан је за људ-ску упо тре бу, су пер и о ран у по гле ду

гор љи во сти (уоп ште не го ри), от пор-но сти на по жар (за др жа ва но си вост до вољ но ду го), то плот не про во дљи во-сти (енер гет ски ефи ка сан и бо ље чу ва то пло ту од стан дард них гра ђе вин ских ма те ри ја ла), ме ха нич ких осо би на, звуч-не изо ла ци је, от пор но сти на ко ро зи ју...

Ди зајн „Tri mo“ про из во да из у зет но је бо гат и са др жи низ ино ва тив них ре-ше ња у про гра ми ма ко ји се стал но уна-пре ђу ју и про ши ру ју. Нај за ни мљи ви ји и нај по зна ти ји про из во ди „Tri mo“ про гра-ма, осим „Tri mo term“ и „P li ne by Tri mo“ па не ла, пред ста вља ју:

„Qbiss by Tri mo“, би мо ду лар ни фа сад-ни си стем – 5 у 1;

- „Art Me“ (па нел ко ји мо же ре љеф но да се ди зај ни ра пре ма ин ди ви ду ал ној иде ји и же љи на ру чи о ца);

- „Mul ti va rio“ па не ли (ко ји ме ња ју бо-ју у за ви сно сти од ко ли чи не све тло сти и угла осве тље ња);

- „Tri mo EcoC lean“, са мо чи сте ћи па нел (сам се чи сти у до ди ру са ат мос фер ском во дом);

- „Tri mo Eco E nergy“, енер гет ски ви со-ко ефи ка сан па нел (зна чај но сма њу је тро шко ве за гре ва ња и хла ђе ња обје ка-

та и упо треб не во де у њи ма);- „Tri mo Eco So lar“ – фо то вол та жни

па нел (пре тва ра енер ги ју сун ца у елек-трич ну енер ги ју);

ШИРА “ТРИМО” ПОНУДА

Осим основ них гра ђе вин ских ма те-ри ја ла – па не ла и че лич них кон струк-ци ја, у „Tri mo“ про грам спа да ју и ин же-ње ринг – из град ња по си сте му „кључ у ру ке“, про јек то ва ње, из во ђе ње ком-плет них ре ше ња (мон та жа че лич не кон струк ци је, фа са де и кро ва), тех нич-ка и дру ге вр сте по др шке по за вр шет ку објек та...

У асор ти ман на ших ком плет них ре-ше ња ула зе и ви со ко-ре гал на скла-ди шта (пот пу но ауто ма ти зо ва на и при ла го ђе на ин ди ви ду ал ној гра ни и по тре ба ма на ру чи о ца - ре ша ва ју нај-о збиљ ни је ло ги стич ке иза зо ве), мо ду-лар ни спорт ски објек ти (са ком плет ном спорт ском опре мом, пра те ћим са др-жа ји ма и са др жа ји ма ко мер ци јал не на-ме не), по слов но-стам бе ни кон теј не ри, мо ду лар ни вр ти ћи од кон теј нер ских сло же ни ца, кон теј не ри за вој не на ме не, звуч но-изо ла тив ни си сте ми и дру го...

МОДУЛАРНЕ ГРАДЊЕПредстављамо TRIMO


TRIMO MODULAR CONSTRUCTION

ADVENTAGES - FROM IDEA TO

REALIZATION

Trimo engineering is a leader in the as-sembly building in Serbia. According to production capacity and range of prod-ucts, from economical standard roof and facade panels of stone wool and poly-urethane, to an exclusive grating method Qbiss by trimo and EcoSolutions program, experience in design, engineering and in-stallation, acquired in the markets of Eu-rope and the world (more than 50 markets ), Trimo is at the top of the leading com-panies in the total European construction industry in the area of prefabricated steel buildings and fi re retardant roof and fa-cade systems.

TRIMO PRODUCTION PROGRAM

Trimo program, except for esthetics and functionality, security and fi re resis-tance - provides its users the opportunity to build materials harmless to the environ-ment and to live and conduct their activi-ties in energy-effi cient buildings.

Trimo engineering is the only domestic manufacturer of roof and facade systems in Serbia with a Certifi cate of compli-ance with European standards for indus-trial production of sandwich panels to EN 14509:2006. It is a standard that will become mandatory this fall in the EU and it means that the three panels in accor-dance with the latest European regulatory requirements for the production of pan-els, and our factory production control ensures stability and quality of products placed on the market.

Trimoterm panel is safe for human use, superior in terms of zeal (does not burn), resistance to fi re (load-bearing capacity), thermal conductivity (energy effi cient and better keep heat than standard construc-tion materials), mechanical properties, sound insulation, and corrosion resistant...

Trimo product design is extremely

wide and contains a number of innovative programs that continually improve and expand. The most interesting and best-known products Trimo program, except Trimoterm and P line by Trimo panel are:- Qbiss by Trimo, double building brick (bi-modular) facade system - 5 in 1;- ArtMe (panel which relief can be de-signed according to individual ideas and wishes the customer)- Multivariate panels (which changes color depending on the amount of light and an-gle of illumination);- Trimo EcoClean, self-cleaning panel (It cleans it self in contact with atmospheric water);- Trimo EcoEnergy, highly energy-effi cient panel (signifi cantly reducing the cost of heating and cooling the buildings, and the use water in them);- Trimo EcoSolar - photovoltaic panel (con-verts sun energy into electrical energy);

WIDER TRIMO OFFER

In addition to basic building materials - panels and steel structures, in the three program includes engineering - building a “turn-key, design, implementation of complete solutions (installation of steel structures, facades and roof), technical and other support by termination of the building...

The range of our complete solutions inputs and high-bay warehouse (fully automated and adapted to individual customer needs and branch - address the most serious logistical challenges), a modular sports facilities (with complete sports equipment, support facilities and amenities for commercial purposes), busi-ness and residential containers, modular school compound of container, contain-ers for military use, audio-isolative sys-tems, and more ...

TRIMO INŽENJERING d.o.o.

Trimo modular construction


Вести

Roma Company

Вести

Trimo inženjering

Но ви на ко ју је ре но ми ра ни не мач ки про из во ђач ала та „Ma ko“ пр-ви пут пред ста вио на по след њем сај му „He im tex til“ у Франк фур ту, уско ро ће се на ћи и у по ну ди фир ме „Ro ma Com pany“. Ра ди се о про фе си о нал ном ко фе ру за та пе та ре ко ји са др жи чак 44 ар ти кла уз по моћ ко јих сва ки мај стор та пе тар свој по сао мо же оба вља ти ор га ни зо ва но, ла ко и пе дант но. Ко фер је на пра вљен од ква ли тет ног др ве та са по себ ним одељ ци-ма за раз ли чи те ала те.

Де таљ ни је ин фор ма ци је мо же те до би ти у нај бли жем ди стри бу тив ном цен тру „Ro ma Com pany“.Ср би ја: Ди рек ци ја и ве ле про да ја - Бе о град, 011 222 40 00, Ди стри бу тив ни цен тар Но ви Сад 021 64 111 26, Ди стри бу тив ни цен тар Ниш 018 585 878 , Ди стри бу тив ни цен тар Кра ље во 036 383 424 Цр на Го ра: Ди стри бу тив ни цен тар Под го ри ца +382 20 883 041

Мо ду лар ни спорт ски објек ти ком па ни је „Tri mo“ су пот пу но опре мље ни ви ше на-мен ски објек ти за спорт ске и по слов не на ме не, ко ји укљу чу ју и пра те ћу опре му и спорт ске ре кви зи те, а по год не су и као трај но ре ше ње про бле ма шко ла у Ср би-ји ко је не ма ју фи скул тур не са ле. Три мо је, у са рад њи са про фе со ром Бо ри сом Ле-сков цем и Ар хи тек тон ским фа кул те том у Љу бља ни, по сле 18 ме се ци ра да на про-јек ту и не ко ли ко го ди на пра ће ња зах те-ва са тр жи шта раз ви ла но ви кон цепт мо-ду лар них спорт ских обје ка та (MSO). При ме ра ра ди, за из град њу 2.200 m2 мо ду лар ног спорт ског објек та на ме-ње ног ру ко ме ту, ка па ци те та 700 гле-да ла ца, по треб но је при бли жно 6 ме-се ци, а ко ри сник објек та до би ја и сву пра те ћу опре му, од три би на до спорт-

ске опре ме – по вла сти том из бо ру. У за ви сно сти од стан дар да и ни воа град-ње, ма шин ских, елек трич них и дру гих ин ста ла ци ја, као и од ни воа опре мље-но сти, це на град ње у про се ку из но си из ме ђу 800 и 1200 евра по m2. „Ис тра жи ва њем тр жи шта до шли смо до по да тка да са мо на те ри то ри ји Бе о-гра да чак 86 основ них и сред њих шко-ла не ма фи скул тур ну са лу, а да шко ле че сто има ју са лу за фи зич ко ко ја по ди-мен зи ја ма не од го ва ра по тре ба ма уче-ни ка. С дру ге стра не, у Ср би ји мно ги спор то ви не мо гу да ље да се раз ви ја ју без аде кват них спор ских ха ла. Пре ма по след њим по ка за те љи ма, две тре ћи-не од ра слих гра ђа на Ср би је про во ди сло бод но вре ме се де ћи, а са мо 25,5 од сто Ср ба је фи зич ки ак тив но. Све су

то би ли раз ло зи да по кре не мо про је-кат мо ду лар них спорт ских обје ка та и у Ср би ји – ка ко би смо ин ве сти то ри ма, Ми ни стар ству за обра зо ва ње, спорт и омла ди ну, спорт ским са ве зи ма и дру-ги ма пру жи ли мо гућ ност да трај но ре-ше про блем спорт ских ха ла,“ из ја вио је Вла ди мир Ко ва че вић, глав ни ар хи тек та „Tri mo in že nje rin ga“. „Пред ност MSO је у то ме што омо гу ћа-ва ју јед но став но фа зно пла ни ра ње и из град њу, те је мо гу ће и њи хо во ка сни-је про ши ре ње. Та ко ђе, они га ран ту ју ефи ка сно и оп ти мал но ис ко ри шћа ва ње про сто ра за спорт ске ак тив но сти, са др-же све пра те ће про сто ри је, али и про-стор за ко мер ци јал не на ме не, док сам кон цепт мо ду лар них обје ка та сма њу је тро шко ве град ње и ми ни ма ли зу је тро-

КОФЕР ЗА ТАПЕТАРЕСве на једном месту и при руци

МОДУЛАРНИ СПОРТСКИ ОБЈЕКТИНови концепт за допринос решавању проблема спортских сала у Србији


ИНФОРМАТИВНИ ПУЛТ

Пре ма обра зло же њу за ко но дав ца, ни је у пи та њу са мо пу ка про ме на фор-ме, већ ин си сти ра ње да се и на овај на чин уре ди ста ње у гра ђе ви нар ству. Про пи си ва ње из гле да гра ди ли шних та бли ура ђе но је са ци љем је да се у сва ком тре нут ку и на сва ком гра ди ли-шту зна ко ту гра ди, шта се гра ди, ко је ин ве сти тор, из во ђач, про јек тант, над-зор... ко ме се у слу ча ју по тре бе тре ба обра ти ти и на ко ју адре су.

По на чи ну ка ко су де фи ни са не, гра ди ли шне та бле пред ста вља ју не ку вр сту ин фор ма тив ног пул та, ко ји ће пру жи ти основ не ин фор ма ци је о ра до-

ви ма, ка ко за ин те ре со ва ним струч ним ли ци ма, та ко и гра ђа ни ма ко ји ту жи ве или ра де.

СВИ ПОДАЦИ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ

За ко ном је про пи са но да све гра ди-ли шне та бле мо ра ју би ти иден тич не по из гле ду и фор ми, ис так ну те на вид ном и при сту пач ном ме сту, на ула зу у гра-ди ли ште и осве тље не ре флек то ром.

На та бли тре ба да бу де при ка зан обје кат ко ји се гра ди, као и на зив, на ме-на и ве ли чи на објек та, број ка та стар ске пар це ле на ко јој се гра ди, име на ин ве-сти то ра и од го вор ног про јек тан та, њи-хо ва адре са, те ле фон, сајт.

На гра ди ли шној та бли тре ба да се на ла зи и на зив пред у зе ћа или пред у-зет ни ка ко ји је из ра дио тех нич ку до ку-мен та ци ју, на зив из во ђа ча ра до ва, име од го вор ног из во ђа ча ра до ва, име осо бе ко ја вр ши струч ни над зор, уз адре су, те ле фон и сајт.

Пра вил ни ком је про пи са но да на та-бли тре ба да бу де број и да тум ре ше ња гра ђе вин ске до зво ле, као и на зив ор-га на ко ји је из дао до зво лу за гра ђе ње. Из ме ђу оста лих бит них ин фор ма ци ја ту је и да тум по чет ка, као и рок за вр-шет ка из град ње.

ИДЕНТИЧАН ИЗГЛЕД И ФОРМА

Ка да је у пи та њу из глед гра ди ли шне та бле она тре ба да бу де пра во у га о ног об ли ка, ди мен зи ја 2x3 ме тра, из ра ђе-на од по цин ко ва ног ли ма. Пред њи део тре ба да бу де све тло на ран џа сте бо је, а по за ди на и боч ни део жу те бо је, док су сту бо ви но са чи си ве бо је. Сви по да ци на та бли тре ба да бу ду ис пи са ни сло-ви ма цр не бо је и то на пла стич ној са-мо ле пљи вој фо ли ји от пор ној на оште-ће ња.

Оста је са да да се ви ди ко ли ко ће и у ко јој ме ри но ви про пи си би ти при ме-ње ни у прак си. По чев од то га да је број ин спек то ра на те ре ну не до во љан да се утвр ди пра во ста ње на свим гра ди ли-шти ма. По себ но пи та ње је сте чи ње ни-ца да се из град ња мно гих обје ка та чи-ји је ин ве сти тор др жа ва од ви ја та ко што мно ге од тра же них ин фор ма ци ја на гра ди ли шним та бла ма ни су де фи-ни са не све до са мог за вр шет ка ра до ва, а то се пре све га од но си на гра ђе вин-ску до зво лу и де фи ни са ње сво јин ских од но са, чи је се ре ше ње од ла же у не до-глед.

Прописи

Једнобразни изгледградилишних табли

Но вим За ко ном о пла ни ра њу и из град њи, са ко јим је ускла ђен но ви Пра вил ник о гра ди ли шним та бла ма, де таљ но је про пи сан из глед та бли, као и на чин обе-ле жа ва ња свих гра ди ли шта у Ср би ји. Пр ви кон такт са гра ди ли штем би ће уре ђен пре ма стан дар ди ма ко ји се про пи су ју у зе мља ма Европ ске уни је

ПишеЈасмина Ускоковић


Marking the construction sites in Serbia is described to details in new book of regulations

Regulations

Тhe new Law on Planning and Construction, which is compliant with the new Regulation on Work tables, is prescribed in detail the appearance panel, as well as a way of marking the site in Serbia. The first contact with the construction site will be arranged according to the standards prescribed in the European Union

INFORMATION COUNTERS

According to the reasoning of the leg-islator, not a mere change of form, but insisting that in this way change the situ-ation in the construction industry. Pre-scribing looks of construction panels was done in order so that at any time and at each site everyone knows who built it, what is built, who is an investor, con-tractor, designer, supervision ... To who in case of need you should speak and on which address.

By the way how they are defi ned, Construction site table represent a kind of information desk, which will provide basic information about the works, as the interested professional persons, and the citizens who live or work there.

ALL INFORMATION IN ONE PLACE

Th e law stipulates that all Construc-tion site tables must be identical in ap-pearance and form, highlighted in a vis-ible and accessible place at the entrance to a construction site and a spotlight il-luminated.

Th e panel should display the object that is being built, the name, purpose and size of facility, number of cadastral parcels on which it is built, the names of investors and the designer responsible, their address, phone, web site.

On the construction panel should be located the name of the company or entre-preneur who has produced technical docu-mentation, contractor name, the name of the responsible contractor, the name of the person who performs professional supervi-sion, with address, phone and website.

Rules required that the board should

have the number and date of construc-tion permits, as well as the body that is-sued the permit for construction. Among other important information there should be the start date and completion date of construction.

IDENTICAL APPEARANCE AND FORM

When it comes to the look of Construc-tion table it should be rectangular in shape, dimensions 2x3 meters, made of galva-nized sheet metal. Th e front part should be bright orange color, and background and the side should be yellow color, while columns carriers should be gray . All data on the board should be printed in black

letters and on the plastic self-sealing foil that can resist the damage.

It remains now to see how and to what extent the new regulations will be applied in practice. Starting from the fact that the number of inspectors on the fi eld is insuf-fi cient to establish the right balance on all construction sites. Particular issue is the fact that the construction of many build-ings which the investor states carried by many of the requested information on the Construction tables are not defi ned until the completion of the works, and it is primarily related to the building permit and the defi nition of property relations, whose solution go to indefi nitely.

Written byJasmina Uskoković





НО ВИ ВИ ЗУ ЕЛ НИ ИДЕН ТИ ТЕ ТИ

KING SPAN сво јим ду го го ди шњим ис ку ством и увек но-вим до стиг ну ћи ма кон ти ну и ра но по ди же стан дар де и ква-ли те те на под руч ју про из вод ње и при ме не изо ла ци о них сен двич па не ла. KING SPAN не пре ста но раз ви ја но ве про-из во де и на тај сег мент је из ра зи то по но сан.

Не дав но раз ви је ни и сер ти фи ко ва ни KING SPAN THER MA-TI LE SI STEM, ре во лу ци о нар но је уна пре ђе ње из во ђе ња фа-сад них ра до ва. Си стем пред ста вља иде а лан спој ква ли те та ма те ри ја ла, јед но став но сти и бр зи не из во ђе ња ра до ва и до са да не за бе ле же них ди зај нер ских мо гућ но сти је дин-

стве ног сти ла и из ра за.KING SPAN раз ви ја ју ћи тех но ло шки но ве и на пред ни је

мо гућ но сти град ње, ме ња из глед око ли не, кре и ра ју ћи мо-дер не ар хи тек тон ске иден ти те те обје ка та ко ји оди шу си-гур но шћу, по сто ја но шћу и екс клу зи ви те том.

KING SPAN THER MA TI LE је са свим је дин ствен фа сад ни си-стем. Реч је о ино ва тив ном и са вре ме ном на чи ну град ње ко ју је у пот пу но сти раз вио KING SPAN. Овај си стем ну ди ди-зај не ри ма све пред но сти про јек то ва ња и град ње изо ла ци-о ним па не ли ма, уз до дат не ви зу ел не оп ци је, оси гу ра ва ју ћи флек си бил ност ком би но ва ња ке ра мич ким пло чи ца ма.

Шта је Isophenic (IPN) FireSafe?

Kingspan Isophenic (IPN) FireSafe испуна је јединствена изолацијска испуна сендвич панела развијена у Kingspanu. Материјал је не горив, не шири и не подржава ватру.

Разлике у односу на остале материјале?

Kingspan Isophenic (IPN) FireSafe има двоструко боља термичка својства изолације од камене вуне, а притом је двоструко лакши и вишеструко трајнији.

Зашто користити Kingspan Isophenic (IPN) FireSafe panele?

Цео фасадни систем сачињен од сендвич панела са IPN испуном је у монтажи и експлоатацији и до 40% јефтинији од ФС са каменом вуном.

За додатне информације, презентацију или понуду, молимо контактирајте нас.

ИЗОЛАЦИОНИ ФАСАДНИ СИСТЕМИ

Представљамо KINGSPANТекстАлан Томанић - Kingspan

THERMATILE SISTEM

изолацијски уградни панел систем KS1000 TT


На и ме, ар хи тек те у све ту, а на ро чи то у во де ћим европ-ским зе мља ма, одав но су пре по зна ли ви со ке естет ске вред но сти и ве ли ке мо гућ но сти ди зај ни ра ња при упо тре-би кера м ич ких пло чи ца. При род на ле по та ма те ри ја ла и до-па дљи ва си ме три ја на гла ше на је пре ци зним и чи стим ли-ни ја ма без пре кла па ња. Оштар кон траст фу ге и глат ко сти пло чи це, још ви ше до при но си ле по ти фа са де. Упра во ин-си сти ра ју ћи на овом обе леж ју, KING SPAN је кре и рао THER-MA TI LE за нај јед но став ни је по сти за ње та квог ре зул та та.

КРЕ И РА ЊЕ ЈЕ ДИН СТВЕ НЕ АР ХИ ТЕК ТУ РЕ

Ком би на ци ја ди зај на и естет ски до ма ша ји чи не ар хи тек-ту ру пре по зна тљи вом и је дин стве ном. Ипак, основ ни за да-ци су да ре ше ње бу де ду го трај но, прак тич но, от пор но на спо ља шње ути ца је, те да се упо тре бље ни ма те ри ја ли ла ко одр жа ва ју. KING SPAN-oв THER MA TI LE SI STEM ар хи тек тон-ских ке ра мич ких пло ча, раз ви јен је та ко да исто вре ме но јед на ко ква ли тет но од го ва ра нај ви шим ди за ј нер ским стан-дар ди ма, али и зах те ви ма функ ци о нал но сти. Па ле та по ну-де је ши ро ка и об у хва та мно го стру ке мо гућ но сти ди зај ни-ра ња, док не при ко сно вен ква ли тет основ них ма те ри ја ла и ис ку става про из во ђа ча га ран ту ју дуг век про из во да.

ПРЕДНОСТИ И ВРЕДНОСТИ KINGSPAN ИЗОЛАЦИОНИХ

ПАНЕЛА

На ро чи то зна чај на ка рак те ри сти ка овог си сте ма је у то ме што се изо ла ци о ни па не ли угра ђу ју нор мал но, једн-о став но као и оста ли KING SPAN ар хи тек тон ски зид ни па-не ли. Уну тра шњост се хер ме тич ки за тва ра, а са мим тим се по ве ћа ва и от пор ност на ути ца је во де и ва зду ха. Ово омо-

гу ћа ва по у зда не тер мич ке пер фор ман се, кон ти ну и ра ну изо ла ци ју, ели ми ни шу ћи мо гућ ност по ја ве пу ко ти на, про-се ка, хлад них мо сто ва и уну тра шње кон ден за ци је.

До дат но, ова кав си стем омо гу ћа ва да се уну тра шњи ра-до ви убр за ју, а са мим тим се скра ћу је вре ме град ње и рок при је ма објек та.

Ка ко се пот пор ни ма те ри ја ли мо гу по ста вља ти на KING-SPAN KS100 TT па не ле у оном тре нут ку ко ји од го ва ра из во-ђа чу ра до ва, ар хи тек тон ске фа са де ви ше не пред ста вља ју кри тич ну фа зу ра до ва. Ке ра мич ке пло че су фик си ра не и оси гу ра не ме ха ни зми ма од нер ђа ју ћег че ли ка.

РЕШЕЊА ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ

Си стем је јед но ста ван за уград њу и од лич но се укла-па на отво ри ма по пут вра та и про зо ра. Ода бир KING SPAN изо ла ци о них си сте ма због ком па ти бил но сти и прак тич но нео гра ни че не мо гућ но сти ком би но ва ња, до зво ља ва ра-зно вр сна про јек тант ска ре ше ња и кре и ра ње аутен тич ног ар хи тек тон ског сти ла.

На ста вља ју ћи до са да шњу тра ди ци ју ста ндар ди за ци-је ква ли те та сво јих про из во да, KING SPAN се по бри нуо да THER MA TI LE SI STEM про ђе ви ше стру ка ин тер на ис пи ти ва-ња, али и кон тро ле не за ви сних екс перт них ти мо ва.

Ко ри сте ћи вла сти ти Цен тар за ис тра жи ва ње и раз вој, као и ре сур се у ре но ми ра ном Тех но ло шком цен тру Taylor Wo o-drow, те цен три ма BRE и Anec to, KING SPAN је спро вео ме ре ња ква ли те та у раз вој ној фа зи про из во да, као и за вр шно те сти ра-ње це ло куп ног си сте ма. Све ком по нен те успе шно су про шле ве ри фи ка ци ју кон струк циј ских пер фор ман си, те сто ве по сто-ја но сти и от пор но сти на ути ца је вре мен ских при ли ка.

Уз THER MA TI LE SI STEM, KING SPAN ну ди пу ну тех нич ку по др шку, без по себ не на кна де. На тај на чин, про јек ти ма и гра ди те љи ма оси гу ра на је ком плет на услу га, у свим фа за-ма, од на цр та до фи на ли за ци је објек та.

РЕ А ЛИ ЗО ВА ТИ СВА КУ ЗА МИ САО!

Тех но ло ги ја из во ђе ња фа са да на пре ду је и кад је реч о си сте ми ма ви се ћих пло ча, они не мо ра ју ви ше би ти не-ин те ре сант ни и мо но то ни. Је дин стве ни KING SPAN си стем пру жа мо гућ но сти ар хи тек та ма да у пот пу но сти ре а ли зу-ју вла сти те иде је и ино ва тив на ар хи тек тон ска ре ше ња. Без об зи ра на вр сту објек та, као и на то да ли се гра ди но ви обје кат или је реч о об но ви, у ур ба ном или ру рал ном окру-же њу, KING SPAN THER MA TI LE SI STEM иде а лан је од го вор за ар хи тек те са на гла ше ним ин те ре со ва њем за ди зајн.



Kingspan

НО ВИ СИ СТЕМ И ЊЕ ГО ВЕ ПРЕД НО СТИ- Све на јед ном ме сту: ин фор ма ци је, асор ти ман и струч на тех нич ка по др шка- Пу на га ран ци ја за це ли си стем- Ши ро ке мо гућ но сти ди зај ни ра ња- Па ле та бо ја и ди мен зи ја - Еко но мич ност- Бр за и јед но став на уград ња- Ком плет на тех нич ка по др шка- Га ран ци ја сто по стот не по сто ја но сти то ком ве ка тра ја ња објек та- Пот пу на от пор ност на ути ца је во де и ва зду ха- Ла ко укло пив у ур ба ни стич ке пла но ве- Па нел је но си лац LLCB одо бре ња- Успе шно по ло жен тест во до от пор но сти по кри те ри ју ми ма CWCT- Из у зет не тер мич ке, ва зду шне и звуч не изо ла ци о не вред но сти- У скла ду са нај ви шим европ ским стан дар ди ма - Без пе ри о да су ше ња- Убр за ва ра до ве на уну тра шњем уре ђе њу- Омо гу ћа ва за вр ше так ра до ва и пре да ју објек та и пре за да тог ро ка- По го дан и за ра до ве на об но ви и ре кон струк ци ји обје ка та- Зид ни си стем ви со ке ва тро от пор но сти (от пор но сти на по жар)

Ке ра мич ке пло че – си стем мон та же – THER MA TI LE

SI STEM у це ло сти оси гу ра ва KING SPAN. Ком пле тан асор-

ти ман об у хва та оси гу ра ва ју ћи изо ла ци о ни па нел, пот-

пор не пре гра де, ве зив ни ма те ри јал, укљу чу ју ћи и ке ра-

мич ке пло че. Већ је ре че но да се си стем из у зет но ла ко

укла па и на ста вља на еле мен те као што су вра та, про зо-

ри, као и на раз ли чи те основ не ма те ри ја ле, по пут ци гле,

ка ме на и мал те ра.

1 По чет на пот пор на ши на – овај еле мент но си ке-

ра мич ке пло че, а по ста вља се на дну, вр ху и свим отво ри-

ма на под руч ју на ко је се по ста вља ју пло чи це

2 Пре град не пот пор не ши не – ови еле мен ти се

угра ђу ју на сва ки ред пло чи ца, оси гу ра ва ју ћи мак си мал-

ну но си вост и си гур ност по ста вље них пло ча

3 Ве зив ни ма те ри јал – де ло ви су си сте ма ко ји оси-

гу ра ва по ве за ност из ме ђу алу ми ни јум ских пот пор них

ши на

4 Ком пре сив ни ме ха ни зми – ме ха ни зам се по ста-

вља на иви цу пло чи це. Они фик си ра ју пло чу у ме сту и

оигу ра ва ју вер ти кал ни раз мак

5 Фа блок ши не – ко ри сте се на 500m c/ccsm, а кроз

пред ви ђе не и фа брич ки убу ше не ру пе преч ни ка 8mm

при чвр шћу ју се на ли це па не ла

6 PVC тра ке – јед но став не, са мо ле пљи ве PVC тра ке

за при чвр шћи ва ње по ста вља ју се из ме ђу алу ми ни јум-

ских пот пор них ши на и ли ца па не ла


и пасивна градњаПредстављамо YTONG BLOK

Сва ки од тер ми на - зе ле на, еко-ло шка или па сив на ку ћа под ра зу ме-ва раз ли чи те ме ре и си сте ме ко ји се при ме њу ју у гра ђе ви нар ству да би се сма њи ла по тро шња енер ги је. Па сив на ку ћа је нај зна чај ни ји по мак. Она прак-тич но не тро ши енер ги ју јер ра ди на прин ци пу тер мо са. То се по сти же ти-ме што се тем пе ра ту ра у ку ћи и ле ти и зи ми др жи ујед на че ном. Кључ је за-пра во у изо ло ва но сти и зап ти ве но сти

про сто ра, као и цир ку ла ци ји ва зду ха кроз спе ци јал не си сте ме.

По де фи ни ци ји, па сив на ку ћа тро-ши не ви ше од 15 KWh/m2 го ди шње за гре ја ње, од но сно до 120 KWh/m2 за гре ја ње, то плу во ду и стру ју (те ко-ли чи не мо же мо до би ти ко ри шће њем об но вљи вих из во ра енер ги је).

До 78 од сто енер ги је за гре ја ње или хла ђе ње згра да се мо же уште де ти ква ли тет ном то плот ном изо ла ци јом у

основ ном кон струк тив ном еле мен ту (ка кви су YTONG бло ко ви) или пу тем до дат не то плот не изо ла ци је.

У зе мља ма Европ ске Уни је уве де ни су сер ти фи ка ти ко ји ма се кла си фи ку ју објек ти по ква ли те ту из град ње, у сми-слу по тро шње енер ги је (слич но кла-си фи ка ци ји по тро шње енер ги је кућ-них апа ра та).

Не по сто ја ње кон тро ле ква ли те та је дан је од нај ве ћих про бле ма код нас,

По след њих го ди на стал но се по ми њу тер ми ни као што су зе ле на град ња, еко ло шко гра ђе ње, па сив на или па мет на ку ћа. У на шој сре ди ни тач на зна че ња ових пој мо ва су још увек не до вољ но по зна та. Пре ма сту ди ја ма спро ве де ним у Евро пи, нај ве ћа по тро шња енер ги је, чак 40 од сто, от па да на згра де, по том сле де тран спорт са 32 и ин ду стри ја са 28 од сто

ТекстXella Srbija д.о.о.


јер ни они ин ве сти то ри ко ји су спрем-ни да ула жу у па сив не си сте ме не мо-гу би ти за шти ће ни. Због то га је ва жно ра ди ти са фир ма ма ко је су про ве ре не и чи ји су стан дар ди стал ни и сер ти фи-ко ва ни.

Ком па ни ја „Xel la“ је про из во ђач YTONG Тер мо бло ко ва ко ји су си но ним за уште ду ску по це не енер ги је за гре ја-ње, од но сно хла ђе ње обје ка та ко ји су њи ме гра ђе ни. Ње го ва је свр ха да вла-сни ку објек та гра ђе ног YTONG си сте-мом обез бе ди мак си мал ну удоб ност и си гур ност, а пре све га сма њи по тро-шњу енер ги је.

YTONG сво је ме сто на ла зи и у град-њи за бу ду ће ге не ра ци је – у објек ти ма гра ђе ним пре ма стан дар ди ма па сив-не град ње.

Уво ђе њем сер ти фи ка ци је у тр жи-ште не крет ни на тај про блем би мо гао би ти ре шен јер би та да куп ци зна ли шта до би ја ју пла ћа њем ви ше це не.

Дру ги про блем је не по сто ја ње

озбиљ не по ну де па сив них си сте ма на тр жи шту, та ко да и они ко ји би же ле ли да гра де по овим прин ци пи ма не ма ју ла ко до сту пан из бор свих нео п ход них

де ло ва си сте ма. Тре ћи про блем, мо жда и нај ва жни-

ји, је ни зак ни во све сти по је дин ца о ва жно сти уште де енер ги је.

Оп шти за кљу чак је да Ср би ји пред-сто ји дуг пут у ком кључ ну уло гу игра др жа ва, ја ча њем ин ду стри је и сре ђи-ва њем од но са на по љу тр жи шта не-крет ни на. За то вре ме тре ба ра ди ти на по пу ла ри за ци ји ових си сте ма и по ди-за њу све сти обич них љу ди о зна ча ју очу ва ња енер ги је и ре сур са, а са мим тим и пла не те.

При ли ком град ње YTONG Тер мо-бло ком ште ди се дво стру ко: до дат на тер мо и зо ла ци ја ни је по треб на, а исто-врем но су тро шко ви гре ја ња и хла ђе-ња знат но ни жи, уште да је и до 50% енер ги је за гре ја ње и хла ђе ње то ком го ди не! YTONG Тер мо блок је по знат и

као еко ло шки ма те ри јал јер је на пра-вљен од пот пу но при род них си ро ви- на, та ко да је ку ћа са зи да на од YTONG ма те ри ја ла пра ва еко ло шка ку ћа.

XELLA Srbija d.o.o.

На свим бо љим сто ва ри шти маБес пла тан ин фо те ле фон: 0800 111 112

www.ytong.rs


26. марта 2010.године oтворен је

TQ CITY, савремени мултифункционални

комплекс у центру Инђије.

TQ CITY са својих 48.870 m2 садржи бројне функције као што су пословни центар, тржни центар са хипермаркетом, хотел, универзитет, стамбени блок, паркинг са преко 400 места, паркинг за бицикле, пиацета са локалима, кафеима, ресторанима и другим садржајем.

TQ CITY је конципиран у складу са савременим брзим начином живота и пословања, омогућава висок стандард и квалитет живота, ван саобраћајних гужви и загађења. Погодан је за бизнис, али и за миран породични живот, спорт, рекреацију и релаксацију. Пројекат је изабран у категорији врхунска архитектура реализације на 32. Салону архитектуре у Београду.

TQ CITY је изграђен од стране интернационалне компаније TRADEUNIQUE који се бави инвестирањем, пројектовањем, грађевинарством и производњом. На пројекту је било ангажовано око 500 радника, уз пуну сарадњу са предузећима-кооперантима из Србије. TRADEUNIQUE је инвестирала око 35 милиона евра у овај грандиозни комплекс у ком ће запослење наћи више од 1000 радника.

TQ-CITY, Инђија Нови град европског

карактера у центру Инђије


Вести

Tradeunique




ПРОФЕСИОНАЛНИ АЛАТИ

Представљамо ARMEL

Брен до ви у на шој по ну ди од ли ку-ју се нај ви шим ква ли те том и ино-

ва тив ним ра дом што их чи ни во де ћим про из во ђа чи ма ши ром све та.

Ар мел је да нас по знат као ве о ма успе шна ком па ни ја, чи ји из у зет но об-у че ни ка дар ра ди ди рект ну про да ју на те ре ну.

С По но сом заступамо свет ске ре но-ми ра не ком па ни је, као што су :

- RYOBI Teh no lo gi es Gmbh- Аку и елек трич ни ала ти- BRU DER MAN NE SMANN Werk ze u-

ge Gmbh – руч ни ала ти- AGT – ма ле гра ђе вин ске ма ши не- WI HA – руч ни алат- ICS – мо тор не те сте ре за се че ње бе то на

КОМПАНИЈА ICS

ICS je осно ва на 1992. го ди не у Пор-тлан ду (САД) и ба ви се ди зај ном, про из-вод њом и про да јом те сте ра за ре за ње бе то на, ди ја мант ских ла на ца и чи та вог ни за пра те ћих уре ђа ја ко ји се при ме-њу ју у гра ђе ви нар ству.

ICS ® про из во ди се, пре ко сво јих овла шће них ди стри бу те ра, ко ри сте и про да ју ши ром све та - од САД, Евро пе до Аустра ли је и Ја па на.

Ра зно вр сност “Diamond-chain™ teh-no lo gi ja” чи ни ICS про из во де нео п ход-не за ши рок спек тар при ме на: за по-сло ве спа ша ва ња, пре ци зног ру ше ња, пре гра ђи ва ња, пеј за жне ар хи тек ту ре, чак и скулп ту ри са ња.

Из во ђа чи ра до ва на ну кле ар ним по-стро је њи ма, уни вер зи те ти ма, бол ни ца-ма, бра на ма, мо сто ви ма и ста ди о ни ма ши ром све та осла ња ју се на пре но си-вост, све стра ност и пре ци зност па тен-ти ра ног “Diamond-chain™teh no lo gi ja”.

Уз ма ло ма ште и ICS, мо же те би ти не-за у ста вљи ви.

Ре зба ри ти са вр ше но у угло ви ма, исе ћи ма ле отво ре или се ћи це ле зи до-ве, све то мо же би ти без бед но и ефи ка-сно ка да се користи ICS-мо тор на те сте-ра за се че ње бе то на.

ICS те сте ре за се че ње бе то на омо гу-ћа ва ју ду бље, че шће и тач ни је ре зо ве у што кра ћем вре мен ском ро ку.

Мо гу се ко ри сти ти код ре за ња бе-тон ских це ви, отво ра за елек тро ин ста-ла ци је, вентилационих отво ра, при ли- ком зи дар ских ра до ва, исе ца ња про-зо ра и вра та или уре зи ва ња но се ће гре де.

ПРЕД НО СТИ ICS ТЕ СТЕ РА

- Мо же на пра ви ти ду бо ке отво ре на објек ти ма у во ди- Јед но став но об ра ђу ју ка мен и ка-ме ну пло чу - Пра ве ду бо ке ре зо ве и рав не ивице ко ји се до би ја ју у са мо не ко ли ко ко-ра ка- Пра ве рез це лом ду би ном и ду жи-ном, са јед не стра не- Не ма ви ше ала та ко ји могу да оште-те оста ли бе тон или де ло ве зи да- Не ма ви ше ни пре ве ли ких ре зо ва- Ума њу ју се по сло ви на кнад ног кр-пље ња на објек ту

ПРИ МЕ НА

- Ко му нал не гра ђе ви не: про дор ре-зом рав но у бе тон ске це ви - ума њен ри зик од оште ће ња

Пред у зе ће „AR MEL d.o.o.“ из Ве тер ни ка осно ва но је 2005.год. и ба ви се уво зом, ве ле про да јом и ди стри-бу ци јом про фе си о нал ног елек трич ног, аку му ла тор-ског и руч ног ала та, као и сит них гра ђе вин ских ма-ши на по зна тих свет ских про из во ђа ча чи ји смо ге-не рал ни уво зни ци и за-ступ ни ци за Ср би ју, БиХ, Цр ну Го ру и Ма ке до ни ју

ТекстМилорад Шпановић

Armel d.o.o.

- Зе мља ни ра до ви: пра вље ње ду бо ких отво ра на објек ти-ма у во ди, фон та на ма - абра зи ван рад ла на ца при ре за њу при род ног ка ме на или пло че- Зи дар ски ра до ви: те сте ре ис под 8kg су ла ке за ма ни пу-ла ци ју – је дин стве но кре та ње ала таОтво ри ве ли чи не 8.9cm x 8.9cm до пу шта ју ва ђе ње по је-ди нач них ци глиОпе ра ци је се врше без ја ког уда ра ња, стре са ња и оште-ће ња ма те ри ја ла

СЛО БО ДА РЕ ЗА ЊА БЕ ТО НА НА СВА КОМ МЕ СТУ

Но ви ICS 633GC мо дел по ста вља стан дар де мо гу ћих опе-ра ци ја руч ног ре за ња бе то на.

Но ва уна пре ђе на те сте ра ди зај ни ра на је да у потпу но сти за до во љи екс трем не зах те ве у гра ђе ви нар ству.

У на шој ори ги нал ној 633GC те сте ри сја ди ње не су и пре-ва зи ђе не до са да шње функ ци о нал не пред но сти.

Са ви ше не го до вољ но сна ге, 633GC иде ал на је за оба-вља ње по сло ва и по у зда но ду г рад.

Јад но став но, не по сто ји бо љи на чин да за до во љи те чи тав низ по тре ба за ре за њем у гра ђе ви нар ству.

ОСНОВ НЕ ТЕХ НО ЛО ШКЕ ПРЕД НО СТИ

- Рад у ма лом, скученом про сто ру- Ма ла те жи на и ла ка по кре тљи вост- Ла ка упо тре ба- Уште да вре ме на- Си гур но ру ко ва ње, без тр за ња и по врат ног уда ра- Ма ли отво ри 7.6 cm x 7.6 cm (3’’x 3’’)- Ду би на ре за до 60 cm (24’’)- Пра во у гли, об ли и оштри ре зо ви- Рав ни ра до ви- Ре за ње са мо са јед не стра не- Мо кро ре за ње, без опа сне пра ши не

УНА ПРЕ ЂЕ НА СВОЈ СТА ВА МО ДЕЛА

- Спе ци ја лан по кло пац на бре га стој осо ви ни и ваздушна фил тра ци ја- Спе ци јал но во до от пор но елек трон ско па ље ње- Но ви ди зајн ру чи це стар те ра- Но ве ка рак те ри сти ке стар те ра спре ча ва ју на ку пља ње пра ши не- Бо ља ви бра ци о на изо ла ци ја- Ве ћа из др жљи вост бре га сте осо ви не


ARMEL d.o.o.

Armel d.o.o.

Новосадски пут 24,

21203 Ветерник - Нови Сад

Tel. /факс: 021/824-604

e-mail: offi [email protected]

www.armel.rs



Све из једне рукеИме BRAMAC стоји за кровна решења од А до Ш. За сваки модел црепа доступан је савршено усклађени програм оригиналне BRAMAC кровне опреме са фазонским цреповима.

Булевар Михајла Пупина 10в

11070 Нови Београд - YBC

Tel.: 011 2129-555, 011 2129-556

Факс: 011 2129 567

e-mail: offi [email protected]

www.bramac.rs

BRAMAC


Промишљено до последњег детаља - за сваки модел црепаBRAMAC FlexBRAMAC кровна фолија „Flex“ представља интелигентно решење за савршену заштиту од влаге. Она је дифузиона, што значи да се спољна влага не пропушта, док се истовремено водена пара, која настаје због разлика у температури у унутрашњости, пропушта напоље. BRAMAC Flex се може полагати директно на рогове или термоизолацију а може и на дашчану оплату. Од тренутка постављања на кровну конструкцију, Ваш кров је постао сигуран од кише.

BRAMAC DuroVentBRAMAC DuroVent са практичним прикључним сетом за поткровну контрукцију, захваљујући високом учинку вентилације „без заостатака“, одводи ваздух из кухиње, купатила и тоалета напоље. Подлога за пробој омогућује водонепропусно спајање на кровну фолију и поткровну конструкцију. Предност је и њена универзална применљивост за прикључак антене, вентилационе и плинске наставке.

BRAMAC слемено-гребене траке Суво извођење слемена (без малтера) није само естетски оптималније, него трајније и сигурније решење „завршетка” крова на врху. BRAMAC слемено-гребене траке (FigaRoll, BasicRoll и EcoRoll) омогућавају циркулацију ваздуха и одвођење кондензата из поткровља, чиме се онемогућава влажење поткровне конструкције. UV заштићен флис са алуминијумском мрежицом осигурава чврсто пријањање и дуготрајност заштите од уласка кише, снега, прашине и инсеката.




Представљамо BRABO

ТекстИван Николић

Brabo d.o.o.

КРОВНИ ПРОЗОРИ

Пре два де сет го ди на, (1990) у ма лом ме сту Вра нић, крај Бе-

о гра да, осна ва на је ком па ни ја Бра бо. Бра ћа Бо јо вић, ње ни осни ва чи, сво-јим пред у зет нич ким спо соб но сти ма и уз по моћ са вре ме них тех нич ко – тех-но ло шких, про јек тант ских и мар ке-тин шких ре ше ња ус пе ли су да до ве ду Бра бо на сам врх, та ко да се да нас мо-гу по хва ли ти чи ње ни цом, да су нај ве-ћи до ма ћи про из во ђа чи кров них про-зо ра у Ср би ји и окол ним зе мља ма.

У пе ри о ду ‘92.-’93. го ди не фор ми-ра ни су сто лар ски, ли мар ски и бра-вар ски по го ни, ко ји ра де као јед на це ли на. Са јед ним та ко за о кру же ним

тех но ло шким про це сом, раз вој фир-ме се од ви јао у ра спо ну па ле те про-из во да тог ти па. Бра бо је до пе ри о да 2000. го ди не по ред све ве ћег уче-шћа на тр жи шту Ср би је и Цр не Го ре, Бо сне и Хер це го ви не, био ак тив но при су тан и на ино стра ним тр жи шти-ма. У том пе ри о ду стал но су уна пре-ђи ва ни мо де ли кров них про зо ра и ино ва тив но осва ја ли но ви, та ко да је по ред основ ног ро та ци о ног мо де-ла и мо де ла у гор њој тач ки, на пу но обје ка та по ста вљен соп стве но раз-ви јен кон цепт кров них све тлар ни ка.Је дан од ве ли ких успе ха фир ме је то што су у пе ри о ду 1995.-2005. го ди не,

ин ве сти ра ли у „кон струк ци ју ала та“ што чи ни ње ну про из вод њу пот пу но ин ду стри ја ли зо ва ном тј. тех но ло шки де фи ни са ном, а у про фе си о нал ном сми слу пре сти жном за ту вр сту по ну-де, не са мо у Ср би ји, не го и мно го ши-ре.

Бра бо мо же да се по хва ли пот пу но за о кру же ним про из вод ним ци клу сом, нај ква ли тет ни јом об ра дом др ве та, од кро је ња ли ма до скла па ња го то вих про из во да, као и соп стве ном про из-вод њом око ва за.

Нај ве ћа пред ност ком па ни је Бра бо је про из вод ња кров них про зо ра ви со-ког ква ли те та у пот пу но сти по ме ра ма


и зах те ви ма куп ца, уз по што ва ње уго во ре них ро ко ва ис по-ру ке и све то по ве о ма по вољ ним про дај ним це на ма.

ПОНУДА

У ре дов ној по ну ди је из ра да про зо ра по зах те ва ним ди-мен зи ја ма, од ба кар ног, пла сти фи ци ра ног че лич ног и про-хром ског ли ма. У по ну ди су и стан дард не гра ђе вин ске ди-мен зи је про зо ра (54x78cm, 65x110cm, 75x95cm, 75x115cm, 80x140cm), у три из ра де: са ро ти ра њем у цен трал ној или гор њој тач ки, и кров на вра та (отва ра ње на стра ну).

Кров ни про зо ри су из ра ђе ни од при род них ма те ри ја ла ко ји га ран ту ју ви со ко ква ли тет на тех нич ка свој ства:

- др во – уну тра шњи део про зо ра је ура ђен од нај ква ли-тет ни је ча мо ве гра ђе - пре ма зи за др во – акрил ни, на во де ној осно ви (им прег-нант и два пре ма за за вр шног ла ка) - ру чи ца – елок си ра ни алу ми ни јум - ста кло – тер мо флот 4+12+4mm (и по же љи ку па ца) - три раз ли чи те вр сте гу ми ца за зап ти ва ње - спољ ни део – пла сти фи ци ра ни алу ми ни јум ски лим бо је чо ко ла де од ко јег је и оп шив ка ко ја чи ни спој про зо ра са кро вом- оп шив ни лим – при ла го ђен ти пу и на чи ну по ста вља ња на раз ли чи тим по кри ва чи ма.

Мно го пу та на гра ђи ва ни Бра бо кров ни про зор по се ду је сер ти фи кат ISO 9001, као и по твр ду о ква ли те ту од стра не IMS и за до во ља ва усло ве и ква ли те те стан дар да JUS D. E8. 193. Про из во ђач да је пет го ди на га ран ци је и за све за ин-те ре со ва не сто ји на рас по ла га њу за по моћ у про јек то ва њу кров ног осве тље ња и мон та жи про зо ра.

Као и сва ке го ди не, фир ма Бра бо вас оче ку је на

Бе о град ском сај му гра ђе ви не (Ха ла 1 на ула зу у Ха лу 4)

од 13.04. до 17.04.2010. го ди не.

За вре ме тра ја ња сај ма, при пре мље ни су спе ци јал ни

по пу сти по во дом два де се то го ди шњи це успе шног по-

сло ва ња фир ме.

BRABO d.o.o.

BRABO d.o.o.

Љубомира Живковића Шпанца 24

11427 Београд - Вранић

Тел: 011/2331-965, 011/8340-352


www.brabo-rw.com



50 година50 годинаМетеораМетеора

Основ на од ли ка Ме те о ро вих про-из во да је пре по зна тљи вост и уни кат-ност. Све тиљ ке и сту бо ви ко је је из ра-дио Ме те ор по ста ју нео дво јив део ур-ба них це ли на, би ло да су у пи та њу мо-дер ни ам би јен ти као што је ком плекс На род не бан ке Ср би је на Сла ви ји или за шти ће не зо не по пут Кнез Ми ха и ло-ве ули це, Ска дар ли је, Ста ре ва ро ши Гроц ке, Ка ле мег да на...

Да Ме те ор не спа ва на ло во ри ка ма

и да иде у ко рак са вре ме ном, го во ри и чи ње ни ца да је про из вод ни про-грам упот пу њен и све тиљ ка ма ко је за из вор све тло сти ко ри сте LED.

LED тех но ло ги ја ни је но вост ка да је осве тље ње у пи та њу и по зна те су пред-но сти исте у од но су на кон вен ци о нал не из во ре све тла (на три јум ви со ког при-ти ска и ме тал ха ло ге не). Уште да елек-трич не енер ги је, ду жи век тра ја ња, као и еко ло шки кри те ри ју ми поставља ју

LED тех но ло ги ју у жи жу ин те ре со ва ња.Ме ђу тим, са ста но ви шта уште де

енер ги је при про јек то ва њу осве тље ња јав них по вр ши на, ни је до вољ но узе ти у об зир са му по тро шњу елек трич не енер ги је по све тиљ ци, већ је ве о ма ва-жан и рас по ред, те број све тиљ ки ко ји се ко ри сти. Упр кос до број ефи ка сно-сти LED из во ра у сми слу од но са све тло-сног флук са и по тро шње, прак са је до са да по ка за ла да све тиљ ка углав ном

Ме те ор д.о.о. ове го ди не сла ви пе де сетог ди шњи цу свог по сто ја ња. Дав не 1960. на са мом углу рас крс ни це ули ца 29. но вем бра и Џор џа Ва шинг то на у Бе о гра ду, осно-ва на је Ме та ло по ја сар ска за дру га. То ком пе де сет го ди на сво га ра да, а на ро чи то у по след ње две де це ни је Ме те ор д.о.о. је је дан од ли де ра у обла сти јав ног и де ко ра-тив ног осве тље ња и ур ба ног мо би ли ја ра

ТекстИван Ракоњац дипл.инж.маш.

Метеор д.о.о.


ве ћи део све тла еми ту је ис под са мог из во ра, по сти жу ћи ви со ке вред но-сти осве тље но сти у јед ној ре ла тив но уској зо ни око сту ба.

Пра вил ним про јек то ва њем рас-по ре да ди о да, као и ода би ром оп-ти мал них со чи ва, мо гу ће је из бе ћи ова ко не по вољ ну рас по де лу све тла и по сти ћи ујед на че ност на ши рој зо-ни и на тај на чин за до во љи ти и стро-ге кри те ри ју ме у по гле ду све тло тех-нич ких зах те ва на са о бра ћај ни ца ма, али и ве ће ра сто ја ње из ме ђу сту бо-ва, што је зна ча јан фак тор уште де у са мој ин ве сти ци ји по пи та њу бро ја сту бо ва и све тиљ ки.

За хва љу ју ћи сво јој ду гој тра ди-ци ји у про из вод њи све тиљ ки, Ме те-

ор је ус пео да пра вил ним ода би ром ди о да, со чи ва и про јек то ва њем њи-хо вог рас по ре да у до број ме ри ре-ши овај про блем.

Раз ви јен је мо ду лар ни си стем за де ко ра тив но осве тље ње ко је се за сни ва на ЛЕД тех но ло ги ји, та ко да је ЛЕД из вор мо гу ће угра ди ти прак тич но у сва ку све тиљ ку из већ по сто је ћег про из вод ног про гра-ма, чи ме се по сти же ра зно вр сност про из во да, као и мо гућ ност из ра де све тиљ ки по по себ ном зах те ву про-јек тан та, би ло да се ра ди о ди зај ну при ла го ђе ном за тра ди ци о нал не или са вре ме не ур ба не про сто ре.

На овај на чин Ме те ор ну ди мо-гућ ност про јек тан ти ма да са вре ме-ну тех но ло ги ју при ме не и уз тра ди-ци о нал ни об лик све тиљ ке, по го дан за ру стич не ам би јен те, исто риј ске ло ка ли те те и за шти ће не зо не, где уград ња но вог из во ра све тла не ути че на об ли ков на ре ше ња са мих све тиљ ки.

Пред ност Ме те о ра упра во ле жи у флек си бил но сти и ве ли ком ис ку ству ко је ово пред у зе ће по се ду је. Мо гућ-ност ди зај на, као и из ра де све тиљ ки, сту бо ва и еле ме на та ур ба ног мо би-ли ја ра ко ји у пот пуно сти од го вара ју зах те ви ма ур ба них про сто ра ве о ма ја зна чај на, ка ко про јек та н ти ма, та ко и ин ве сти то ри ма.

Meteor doo



КВА ЛИ ТЕТ НА ПЕР ФО РА ЦИ ЈА КВА ЛИ ТЕТ НА ПЕР ФО РА ЦИ ЈА НЕО ГРА НИ ЧЕ НА ПРИ МЕ НАНЕО ГРА НИ ЧЕ НА ПРИ МЕ НА

PERFOM

„Per fom d.o.o.“ је по ро дич но пред у-зе ће са ви ше де це ниј ским ис ку ством у про из вод њи и про да ји пер фо ри ра них, оре бре них ли мо ва и срод них про из во-да. Ко ре ни на ше де лат но сти и раз во ја да ти ра ју од 1942. го ди не ка да је Ми-лош Р. Јан ко вић као млад и вешт мај-стор отво рио ко вач ко–ко лар ску рад њу и за по чео, са да већ ви ше де це ниј ску по ро дич ну прак су и тра ди ци ју об ра де ме та ла и ли мо ва. Са ви ше го ди шњим ис ку ством и ма ши ном за пер фо ра ци ју ко ју су са ми на пра ви ли, 1981. го ди не Ма ри ја, Јан ко и Ми лош Јан ко вић за по-чи њу про из вод њу пер фо ри ра них ли-мо ва и срод них про из во да.

Од осни ва ња па до да нас „Per fom“ је

свој раз вој за сно вао на основ ним на че-ли ма здра ве по ро ди це и ме ђу људ ских од но са, уз ува жа ва ње свих за по сле них као са рад ни ка на истом за дат ку. Спо-ји ли смо нај са вре ме ни је тех но ло ги је и нај бо ље из мај стор ске тра ди ци је.

„Per fom d.o.o.“ је да нас тех но ло шки и ка дров ски нај о пре мље ни је пред у зе ће у сек то ру про из вод ње и пре ра де пер-фо ри ра них ли мо ва, ка ко у Ср би ји та ко и у ре ги о ну. То нас чи ни во де ћим про-из во ђа чем и про дав цем пер фо ри ра-них ли мо ва и срод них про из во да .

На ши про из во ди су већ ви ше де це-ни ја при сут ни на тр жи шту и има ју ве-о ма ши ро ку при ме ну. Ква ли тет, струч-ност и ис ку ство у ра ду омо гу ћи ли су нам са рад њу са нај зна чај ним пред у зе-ћи ма у раз ли чи тим де лат но сти ма. Наш пер фо ри ра ни лим и си та за фил те ре су учи ни ла на ше окру же ње при јат ним и чи стим, а звуч на изо ла ци ја рад и жи вот ком фор ним. Де ло ви за по љо при вред-не ма ши не и про це сну ин ду стри ју по-

ма жу у про из вод њи хра не. На ша си та и де ло ви омо гу ћа ва ју си гу ран и про дук-ти ван рад ма ши на и опре ме. Пер фо ри-ра ни лим ни је са мо ме тал са отво ри ма већ је по стао функ ци о на лан, леп и ин-спи ра ти ван део на шег сва ко днев ног жи во та.

Пер фо ри ра ни ли мо ви и про из во ди има ју ве ли ку при ме ну у гра ђе ви ни и ар хе тек ту ри, у екс те ри је ру и ен те ри-је ру као функ ци о нал ни и де ко ра тив-ни еле мен ти град ње. Иде ал ни су за ма ле и ве ли ке про јек те где се ко ри сте за фа са де, за шти ту од сун ца и ве тра, пла фон ске па не ле, звуч ну изо ла ци ју - рав ни или про фи ли са ни - спрем ни за уград њу. Омо гу ћа ва ју сло бод но кре-та ње све тло сти, зву ка и ва зду ха , баш ко ли ко је по треб но, а до вољ но су ја ки да се осе ћа те си гур но, гра ди те атрак-тив но и функ ци о нал но. Пра ви су и си-гу ран из бор за за шти ту при ват но сти, про сто ра и обје ка та... Њи хо ва прак тич-ност и ра зно вр сност омо гу ћа ва из ра ду нај ра зли чи тих ма ски и па не ла. На ша

га зи шта са по лу и зву че ним отво ри ма ко ји спре ча ва ју кли за ње и омо гу ћа-ва ју до бру дре на жу пред ста вља ју спој функ ци о нал но сти и си гур но сти. За јав-не по вр ши не и до га ђа је у ко ји ма ће те ужи ва ти – пер фо ри ра ни лим за клу пе, сто ли це, кан те, по до ве али и ста ди о не, кон церт не би не...

На ши про из во ди пред ста вља ју си-гур ну ка ри ку про из вод ног про це са у руд ни ци ма, ка ме но ло ми ма, шљун ка-ра ма, тер мо е лек тра на ма, фа бри ка ма опе ке, про це сној ин ду стри ји. . . Ово су зна чај на и зах тев на по ља при ме не пер-фо ри ра них ли мо ва и про из во да и за то је ва жно да има те по у зда ног парт не ра са ви ше го ди шњим ис ку ством. Пер фо-ри ра ни ли мо ви омо гу ћа ва ју ква ли тет-но мле ве ње, се лек ци ју, ка ли бра ци ју и фил три ра ње раз ли чи тих ма те ри ја ла и теч но сти. Ва жан су еле ме нат у по ступ-ку пра ња, су ше ња, пе че ња, па си ра ња и це ђе ња у раз ли чи тим про из вод ним про це си ма. Си гу ран су из бор за ква-ли тет ну вен ти ла ци ју, за шти ту љу-

Текст Милош Јанковић дипл. ецц

Perfom d.o.o.


ди, ма ши на и про сто ра. Од нај ма њих отво ра 0,4mm за нај фи ни је ре зул та те и зах те ве, до ве ли ких отво ра 150mm на свим вр ста ма ли ма, де бљи не до 15mm за сна жна и из др жљи ва си та и де ло ве. Све вр сте ли мо ва у ква ли те ту ко ји од-го ва ра зах те ви ма про це са - ки се ло от-пор ни, нер ђа ју ћи, от пор ни на ха ба ње од про хрома, че лика, ман гана, ме синга, бак ра - све пре ци зно и тач но.

ПРОИЗВОДНИ ПРОГРАМ -

РАЗНОВРСНОСТ ОБЛИКА ПРИМЕНЕ

- Пер фо ри ра ни ли мо ви у та бла ма : све вр сте ли ма де бљи не до 20mm, мак си-мал не ди мен зи је 1500x3000, ве ће на упит- Оре бре ни ли мо ви у та бла ма - за де-ко ра ци ју и га зи шта све вр сте ли ма де-бљи не до 5mm. - Про тив кли зни ли мо ви и га зи шта , ре-шет ка ста га зи шта- По лу про и зво ди и го то ви про из во ди од пер фо ри ра ног ли ма- Си та од пер фо ри ра ног ли ма –ви бро, ро та ци о на, рав на, по лу кру жна-за мле-ве ње, се па ра ци је, се лек ци ју. . . - Уло шци и си та за фил те ре, еко фил-те ри, пер фо ри ра ни по до ви, бу нар ске фил тер це ви - Рав ни и про фи ли са ни ли мо ви за фа са-де, пла фо не, звуч ну изо ла ци ју, за шти ту од сун ца и ве тра- Кан те за от пат ке, кор пе за гал ва ни за-ци ју, пра ње, по та па ње, су ше ње, сте ри-ли за ци ју, ауто кла ве. . .

- Ма ске и па не ли за огра де, пла фо не, зи до ве, за штит не ба ри је ре, ра ди ја то-ре, вен ти ла ци ју, звуч ни ке , осве тље ње и на ме штај- На во зи и га зи шта за ауто при ко ли це, ка ми он ске при ко ли це, обло ге за фур-го не, ре шет ка ста га зи шта сте пе ни ци, плат фор ме- Но са чи ка бло ва са при бо ром за елек-тро ин ста ла ци је- Ар хив ске, из ло жбе не, ма га цин ске ста-ла же и пра те ћа опре ма- Пле хо ви, теп си је, ко ли ца, при бор и алат за пе кар ску ин ду стри ју- Кон струк тив ни де ло ви од ли ма пре ма зах те ву

УКРАТКО О НАШОЈ ПОНУДИ И

ПРОИЗВОДНИМ МОГУЋНОСТИМА

- Са Ва ма смо од по чет не иде је до ко-нач ног ре ше ња

- Стал на бри га о ква ли те ту у свим сег мен ти ма ра да

- До бар од нос це на-ква ли тет. Пре ци-зни ро ко ви ис по ру ке ко ји се по шту ју

- Нај ве ћи из бор ала та за пер фо ра ци-ју на овим про сто ри ма соп стве на алат-ни ца и оде ље ње раз во ја омо гу ћа ва ју бр зу, рен та бил ну и ква ли те те ну из ра ду ала та у скла ду са ва шим по тре ба ма

- Про из вод ни ка па ци тет – са вре ме-не CNC пре се, про би ја чи це, сек ци о не и ме тар ске пре се за пер фо ра ци ју ве ли ке бр зи не и тач но сти, екс цен тар, хи дра у-лич не и ап кант пре се, опре ма за ва ре-ње, ли ни ја за пе гла ње ли мо ва, ма ка зе

за се че ње, ваљ ци за са ви ја ње и дру га опре ма за фи на ли за ци ју про из во да

- Пер фект на пер фо ра ци ја и ши ри на из бо ра – мо же мо пер фо ри ра ти го то во све вр сте ме та ла у та бла ма и тра ка ма као и пла сти ку и ме ди ја пан, на де бљи-на ма од 0,2mm до 20 mm де бљи не, у раз ли чи тим ди мен зи ја ма

- До дат не опе ра ци је: пер фо ри ра не ли мо ве мо же мо фор ми ра ти и об ра ђи-ва ти пре ма Ва шем зах те ву

- Ла гер стан дард них пер фо ра ци ја и про из во да ко ји се не пре ста но уве ћа ва

Же ли мо да бу де мо парт нер у ства-

ра њу вред но сти, кроз пру жа ње услу-

га и про из во да ко ји се за сни ва ју на

пер фо ра ци ји и срод ним тех но ло ги ја-

ма. Би ти из бор и парт нер купца зна чи

у пот пу но сти за до во љи ти њихове по-

тре бе, што укљу чу је ква ли тет ну услу-

гу и про из во де, до дат не опе ра ци је и

фи на ли за ци ју, при ме ну соп стве ног

ис ку ства и парт нер ски од нос и по на-

ша ње.

Perfom d.o.o.

Knjaza Miloša 165

31210 Požega

Tel&fax: +381 31 825 051

+381 31 714 520

offi [email protected]

[email protected]

www.perfom.rs



ОТПАДИ ПОСТАЈУ ПОНОВО

ИНТЕРЕСАНТНИ

Ко ли чи не от па да знат но су се по ве-ћа ле као по сле ди ца по ра ста ста нов ни-штва и про из вод ње хра не, а ти ме су по-ра сле и де по ни је от па да ко је по кри ва ју ве ли ке по вр ши не зе мљи шта.

Де по ни је (град ска ђу бри шта, фе ка-ли је, ђу бри шта из шта ла, от па ци пре-храм бе не ин ду стри је...) иза зи ва ју не га-тив не асо ци ја ци је у ве зи са еко ло ги јом с об зи ром на то да пред ста вља ју из вор па то ге на, смра да, ха зард них га со ва и број них дру гих про бле ма за ста нов ни-штво у бли зи ни.

Под ути ца јем ана е ро бич них бак те-ри ја, чи ји је оп ста нак мо гућ у од су ству ки се о ни ка, от пад се спон та но раз ла же у не у трал не нео р ган ске ма те ри је: гас ко ји чи ни ме ша ви на ме та на и угљен-ди ок си да, чвр сту ма су, у ма њим ко-ли чи на ма во до ник-сул фид (отро ван), амо ни јак (не при ја тан због смра да)...

Фе ка ли је и град ска ђу бри шта из ве-ли ких гра до ва као што су Бе о град, Но-ви Сад или Ниш мо гу да бу ду из во ри га са.

–Гас про из ве ден раз ла га њем са др-жи 45 до 65 од сто ме та на, а ње го ва ка-ло риј ска вред ност ва ри ра од 4.500 до 5.850 ки ло ка ло ри ја по куб ном ме тру на ат мос фер ском при ти ску и пред ста вља по тен ци ја лан из вор енер ги је. Као из-вор енер ги је, гас из от па да и фе ка ли ја је ко ри шћен вр ло ра но у САД још 1922.го ди не за по гон елек трич не цен тра ле.

У Евро пи се гас из от па да ко ри стио кра јем 19. ве ка за осве тља ва ње ули ца. Јеф ти ни из во ри енер ги је, наф та и при-ро дан гас, учи ни ли су овај из вор га са не е ко ном ским – ка же Зо ран Ди цић, екс перт за енер ги ју ко ји је ду го го ди на ра дио у САД.

По ску пље ње фо сил них го ри ва по-но во је вра ти ло ин те ре со ва ње за от пад као из вор енер ги је, ка же он и до да је да је при род но рас па да ње от па да ду го тра-јан про цес и као та кав не прак ти чан за ши ре ко ри шће ње за до би ја ње енер ги је.

– Но ви про це си, као што је на при-мер “Fraunhofer IGB” у Не мач кој, убр-за ва ју рас па да ње от па да са 30-50 да на на пет до 10 да на. То гас из от па да чи ни

по но во еко ном ски атрак тив ним – ка же Ди цић.

Овај струч њак об ја шња ва тех но ло-ги ју про из вод ње га са. Фе ка ли је из гра-до ва и с по љо при вред них има ња, где се од га ја ју знат не ко ли чи не жи во ти ња, и от пад из пре храм бе не ин ду стри је, као по тен ци јал ни из во ри енер ги је тран-спор ту ју се у ме ша ви ни са во дом у по-кри ве не ба зе не или објек те у об ли ку ци лин дрич них ме тал них си ло са, где је по вр ши на ма се за про цес за шти ће на од ва зду ха (ки се о ни ка). Гас се ску пља у про сто ру из над по вр ши не и од во ди у ре зер во а ре га са. Про из ве де ни гас (би-о гас) мо же да се ко ри сти за про из вод-њу елек трич не енер ги је или гре ја ње,

Енергија

ДЕПОНИЈЕкао електранеПо стро је ње од 20 до 50 КW ко шта око 7.500–8.500 евра, а зa оно од 500 КW и ве ће це на из но си 3.500–5.000 евра по ки ло ват-са ту


Енергија

или још ефи ка сни је као ком би на ци ја оба (ко ге не ра ци ја). Дру ги про из во ди про це са су би о ло шки не у трал ни и без за да ха – во да мо же да се ко ри сти за на-вод ња ва ње, а чвр ста нео р ган ска ма те-ри ја као ма те ри јал за на си па ње.

Град ска ђу бри шта са др же знат не ко ли чи не би о ло шких ма те ри ја ла чи ја раз град ња (слич но де ком по зи ци ји фе-ка ли ја) про из во ди гас ко ји се ску пља по мо ћу пер фо ри ра них це ви ин ста ли-ра них по дну де по ни је и вер ти кал них црп ки (под ва ку у мом), за тим се ком-при ми ра и тран спор ту је це во во дом до ме ста за не у тра ли са ње или ко ри шће-ње.

Ко ри шће ње от па да као енер гет ског из во ра тре ба про це ни ти као део ком-плек сног ре ше ња не у тра ли за ци је не-га тив них по сле ди ца ску пља ња ве ли ких ко ли чи на от па да на де по ни ја ма и по-тен ци јал ног из во ра енер ги је, ка же Ди-

цић и за тим об ја шња ва:–У мно гим зе мља ма, по себ но чла ни-

ца ма ЕУ и САД, про бле ми са от па дом ре ша ва ју се за ко ном ка ко би се сма-њи ла ње го ва ко ли чи на. То се обич но по сти же кроз опо ре зи ва ње. По ре зи се сма њу ју за про из во ђа че от па да ко ји ин ве сти ра ју у по стро је ња ко ја пре ра-ђу ју и сма њу ју от пад. Та ко се про из во-ђа чи ма ис пла ти да свој от пад пре ра де ка ко би сма њи ли по рез, а исто вре ме но уби ра ју при ход од га са. Дру ги на чин је га ран то ва на це на от ку па енер ги је ко ју елек трич не ком па ни је мо ра ју да пла-те про из во ђа чи ма. Це на из град ње по-стро је ња за ви си од без број фак то ра и спе ци фич на је за ло ка ци ју. За гас из фе-ка ли ја ка па ци тет елек трич них ге не ра-то ра ва ри ра од 20 до 50 КW код пре ра-де от па да на по љо при вред ним до бри-ма, а до 1.000 КW код пре ра де от па да у ве зи с де по ни ја ма. По стро је ње од 20 до 50КW ко шта око 7.500–8.500 евра,

а за оно од 500 КW и ве ће це на из но-си 3.500–5.000 евра по КW. Нај ве ћи део ин ве сти ци ја за пре ра ду је из град ња ба-зе на за рас па да ње от па да и це во вод за при ку пља ње га са.

У Не мач кој се кра јем 2006.го ди не би о гас про из во дио у 3.500 по стро је ња са укуп ним ка па ци те том од 1.100 МW, у Фран цу ској је ин ста ли ра но око 100 по стро је ња са 100 МW a Ита ли ја пла-ни ра 300 МW до 2011. го ди не.

– Еко ном ска атрак тив ност би о га са из от па да под ста кла је број не ак тив но-сти да се про из вод ња га са учи ни ефи ка-сни јом. Та ко, на при мер, ра фи ни ра ње га са из от па да про из во ди чист ме тан ко ји се ко ри сти за град ска во зи ла. При-мер је Швед ска, где се гас из град ског от па да ко ри стио по чев од 90-их го ди на за по гон 14.000 град ских во зи ла.

ПишеМ. Бр кић - ПОЛИТИКА


Depots as power plantsEnergy

WASTE IS BECOMING INTERESTING AGAIN

Quantities of waste are considerably increased as a result of population growth and food production, and thus increased and landfi ll waste that cover large areas of land.

Landfi lls (city dump, feces, dumps the stables, wastes of food industry ...) cause negative associations in relation to ecol-ogy because that represents a source of pathogens, odor, hazards gases and nu-merous other problems for the population in the vicinity.

Under the infl uence anaerobic bacteria, whose survival is possible in the absence of oxygen, waste decomposes spontane-ously in neutral inorganic matter: gas is a mixture of methane and carbon dioxide, solid mass, in smaller quantities of hydro-gen sulfi de (poisonous), ammonia (due to an unpleasant odor ) ...

Garbage and sewage from large ur-ban cities such as Belgrade, Novi Sad and Niš may be sources of gas. Gas produced by the dissolution includes 45 to 65 percent methane; its caloric value varies from 4500 to 5850 kilocalories per cubic meter at atmospheric pressure and a potential source of energy. As a source of energy, gas from waste and feces was used very early in the U.S. more 1922.years to drive the power plant. In Europe the gas from the waste used in the late 19th cen-tury to illuminate the street. Cheap sources of energy, oil and natural gas have made this source of gas uneconomic - says Zoran Dičić, an expert on energy, which for many years worked in the United States. Fossil fuel price increase was again returned to an interest in waste as energy source, he says, adding that the natural decomposi-tion of waste a long process and as such is impractical for general use for energy.

New processes, such as for example in Germany, Fraunhofer IGB, accelerate de-

composition of waste from 30-50 days to fi ve to 10 days. Th is makes gas from waste economic attractive again - says Dičić. Th e expert explains the technology of gas. Waste from cities and from agricul-tural land, where he raised substantial amounts of animal waste and food indus-tries as potential sources of energy. It is being transported in mixture with water in covered pools or facilities in the form of cylindrical metal silo, where the land mass to the process of being protected from air (oxygen).Gas is collected in the space above the surface and drains into a tank of gas. Manufactured gas (biogas) can be used to produce electricity or heat, or even more eff ective as a combination of both (cogen-eration). Other products of the process are biologically neutral and without a breath - water can be used for irrigation, and solid inorganic material as fi ll material.

Th e city dump contain substantial amounts of biological material whose degradation (similar decomposition feces) produces gas which is collected using perforated pipes installed at the bottom of the landfi ll and vertical pumps (under vacuum), then compressed and transported by pipeline to the place for neutralize or usage.

Th e use of waste as energy sources should be evaluated as part of a complex solution of neutralization of negative consequences of collecting large amounts of waste to landfi lls and potential energy sources, says Dičić and then explains:-In many countries, especially EU and U.S., with the waste problems are solved by the law to reduce its amount. Th is is usually achieved through taxation.

Taxes ere reduced for the producers of waste who invest in a plant that process

Facility from 20 to 50KW costs about 7500-8500 euros, and for that of 500 KW and higher cost is 3500-5000 euros per KW


and reduce waste. So it pays to its producers of waste process-ing to reduce taxes, while collecting revenue from gas. Th e sec-ond is the guaranteed purchase price of electric energy that the company must pay producers. Price depends on the construc-tion of facilities and a myriad of factors specifi c to location. Gas

from feces electric generators capacity varies from 20 to 50 KW of processing waste on agricultural goods, and up to 1,000 KW of waste processing in relation to landfi lls. Facility from 20 to 50KW costs about 7500-8500 euros, and for that of 500 KW and higher cost is 3500-5000 per KW. Most of the investment for processing is the construction of the pool for decomposi-tion of waste and gas piping to collect it.

In Germany at the end of 2006 there were 3500 plants pro-ducing biogas with total capacity of 1,100 MW, in France has about 100 plants installed with 100 MW and Italy has planned 300 MW by 2011.

- Th e economic attractiveness of biogas from waste prompt-ed a number of activities to make more effi cient gas produc-tion. Th us, for example, refi ning gas from waste products that pure methane is used for city vehicles. An example is Sweden, where the gas from municipal waste is used from the ‘90s to drive city vehicles 14,000.

Written byM. Brkić - ПОЛИТИКА






Пла ни ра на су ула га ња од осам до де вет ми ли јар ди евра. Ин ве сти-

то ри су Ру си, ко ји већ ра де енер гет ске про јек те, Нем ци, ко ји ду го ула жу у на-шу енер ге ти ку и Ита ли ја ни, са ко ји ма је од ско ро пот пи сан стра те шки спо ра зум.

НЕМАЧКА

Нај све жи ји је пот пи са ни Ме мо ран-дум о са рад њи Елек тро при вре де Ср би је и енер гет ске ком па ни је RWE из Не мач-ке о из град њи хи дро е лек тра на, укуп ног ка па ци те та од 3.000 ме га ва та, на Ду на-ву, Мо ра ви и Дри ни. Про је кат пред ви ђа град њу ре вер зи бил не хи дро е лек тра не „Ђер дап 3“, хи дро ка па ци те та на Ве ли кој Мо ра ви и за јед нич ку град њу ХЕ на Гор-њој Дри ни са Ре пу бли ком Срп ском.

- Укуп на вред ност свих тих про је ка-та је око пет ми ли јар ди евра - ка же Дра-го мир Мар ко вић, ге не рал ни ди рек тор ЕПС.

Из ра да сту ди ја и ана ли за тре ба ло би да поч не већ ове го ди не.

Не мач ка Вла да је до са да, ди рект но у срп ску енер ге ти ку уло жи ла око 400 ми ли о на евра, а бан ка KFW је до са да одо бри ла кре ди те, вред не 150 ми ли о на евра.

РУСИЈА

Пр ви енер гет ски стра те шки спо ра-зум био је са Ру си ма и чи ни га про да ја 51 од сто Нафт не ин ду стри је Ср би је за 400 ми ли о на евра и ин ве сти ци је од 547 ми ли о на евра. За вр шет ком мо дер ни-

за ци је, у ра фи не ри ја ма НИС би тре ба-ло да се пре ра ђу је се дам ми ли о на то на наф те, а про из во ди ла би се са мо го ри ва европ ског ква ли те та.

Мо дер ни за ци ја под зем ног скла ди-шта га са у Ба нат ском Дво ру и град ња га со во да „Ју жни ток“, ко ју ће ура ди ти ру ски „Га спром“ про це ње ни су на ви ше од ми ли јар ду евра.

- Енер гет ски спо ра зум Ср би је са Ру-си јом је дан је од нај ва жни јих стра те-шких про је ка та за на шу зе мљу у на ред-них од 30 до 50 го ди на - ис ти че Пе тар Шкун дрић, ми ни стар енер ге ти ке.

Енер ге ти ка је те мељ са рад ње Ср би је и Ру си је и га сно-нафт ни аран жман је са мо по че так ши рег и ду бљег парт нер ства.

Ру си су за ин те ре со ва ни и за мо дер-ни за ци ју Тер мо е лек тра не-то пла не „Но-ви Сад“, као и из град њу га сне елек тра не у Ни шу.

ИТАЛИЈА

Ср би ја и Ита ли ја су пот пи са ле спо-ра зум ко ји пред ви ђа град њу ка па ци те та, укуп не сна ге око 1.000 ме га ва та, а ула га-ња би мо гла да пре ма ше и 1,5 ми ли јар ди евра. Пла ни ра на је град ња де вет ми ни хи дро цен тра ла, сна ге по 15 ме га ва та на Ибру, као и хи дро ка па ци те та на сред њој Дри ни. Ита ли јан ски ин ве сти то ри за ин-те ре со ва ни су и за град њу ве тро пар ко ва у Ср би ји.

Про ле тос је пот пи сан и Про то кол о град њи елек тра на на Ибру из ме ђу ита-ли јан ске „Se ci ener gi a“ и ЕПС, а пла ни-ра се и са рад ња срп ске елек тро мре же и „Ter ne“ из Ита ли је у град њи мре же ка Ру му ни ји, Цр ној Го ри и Ма ке до ни ји. По ве за ност енер ге ти ка Ита ли је и Ср би-је би ће сна жни ја у град њи га со во да „Ју-жни ток“ и па не вроп ског наф то во да од Кон стан це до Тр ста.

Енергија

Дугорочни плановиза улагање у енергијуУ на ред них од пет до се дам го ди на у Ср би ји би стра те шким парт нер стви ма тре ба ло да бу де из гра ђе но 14 ве ћих и де вет ма њих хи дро е лек тра на, две тер мо е лек тра не, две га сне елек тра не, као и га со вод „Ју жни ток“



Long-term plans for investment in energy

Energy

We have planned investments of eight to nine billion. Investors are Russians, who already work energetic projects, Ger-mans who for a long period invest in our energy, and the Italians, with who recently was signed a strategic agreement.

GERMANY

Recently it was signed a Memorandum of Cooperation of Electric Power Indus-try of Serbia and energy companies RNJE from Germany on the construction of hydro power plants with total capacity of 3,000 megawatts, the Danube, Morava and Drina. Th e project envisages the construc-tion of reversible hydroelectric Đerdap 3 “hydro capacity of the Great Morava and joint construction of the Upper Drina with the Republic of Serbian.

- Total value of all these projects is about fi ve billion euros - said Dragomir Marković, General Manager of EPS.

Design studies and analysis should al-ready begin this year.

German Government has directly in-vested in the Serbian energy around 400 million euros, and KFNJ Bank has ap-proved loans worth 150 million euros.

RUSSIA

First strategic energy agreement was with the Russians and it is selling 51 per-cent of the Oil Industry of Serbia for 400 million euros and investments of 547 mil-lion euros. Upon completion of the mod-ernization, the NIS refi neries should be processed seven million tons of oil, and produced the only European fuel quality.

Modernization of underground gas storage in Banatski Dvor and construc-

tion of gas pipeline “Južni Tok”, which will do the Russian “Gazprom”, were estimated at more than one billion euros.

- Serbian energy agreement with Rus-sia is one of the most important strategic project for our country in the next 30 to 50 years – expires Petar Škundrić, Minis-ter of Energy.

Energy is the foundation of coopera-tion between Serbia and Russia, and gas-oil deal is only the beginning of a wider and deeper partnerships.

Th e Russians are interested in mod-ernization of Th ermo-power plants, “Novi Sad”, and the construction of gas power plant in Niš.

ITALY

Serbia and Italy have signed an agree-ment which predicts building capacity, total about 1,000 megawatts of power, and investments could exceed the 1.5 billion euros. Th e planned construction of nine mini hydropower plant, 15 MW power by the Ibar River, and hydro capacity on Dri-na. Italian investors interested in building wind farms in Serbia.

Last summer it was signed a protocol on the construction of power plants on the Ibar river between Italian “Seći pow-er” and EPS, and planned cooperation between Serbian and electrical and” Terna “in Italy to build the network to Romania, Montenegro and Macedonia. Correlation Energy Italy and Serbia will be stronger in the construction of gas pipeline “Južni Tok”, “and Pan-European oil pipeline from Constanca to Trieste.

In the next five to seven years in Serbia with strategic part-nerships should be built 14 large and nine small hydro-power plants, two thermal power plants, two gas plants and gas pipeline “Južni Tok“.

Written byMilan D.

„The Car bon War Ro om“ је гло бал-на не про фит на ини ци ја ти ва осно ва на ав гу ста 2008. у ци љу по мо ћи ин сти ту-ци ја ма и нај ши рој за јед ни ци у раз во ју се та ала та за сма ње ње еми си је угљен ди ок си да. Јед на од ини ци ја ти ва ко ју је „Car bon War Ro om“ за јед но са Гре го ром Ро берт со ном, гра до на чел ни ком Ван ку-ве ра по кре нуо, је сте „The Green Ca pi tal Glo bal Challenge“ ко ја је пред ста вље на у фе бру а ру 2010. у Ван ку ве ру.

Ви ше од 30 гра до на чел ни ка и ди-рек то ра за ду же них за одр жи ви раз вој из во де ћих гра до ва све та су сре ли су се овом при ли ком са по слов ним ли де ри-ма и пред став ни ци ма фи нан сиј ских ин-сти ту ци ја ка ко би до го во ри ли Ак ци о ни план, ко јим се пред ви ђа ула га ње ми ли-јар ду до ла ра за фи нан си ра ње де кар бо-ни за ци је ур ба не сре ди не.

У свом обра ћа њу на са стан ку у Ван ку-ве ру, сер Ри чард Брен сон (вла сник „Vir-gin Air li nes“) по звао је све да се удру же у на сто ја њу да се дра ма тич но сма њи еми-си ја угљен ди ок си да у ур ба ној сре ди ни.

Ком па ни ја „Kna uf In su la tion“ по др жа-ла је ини ци ја ти ву, ис так нув ши ве ли чи-ну иза зо ва ко ји пред ста вља сма ње ње угљен ди ок си да или та ко зва ну де кар бо-ни за ци ја ур ба них сре ди на, на пра вив ши по се бан осврт на ко ри сти ко је ће ти ме би ти по стиг ну те за жи вот ну око ли ну, еко но ми ју а ти ме и са ме гра ђа не.

Пред став ни ци ком па ни је Кна уф Ин-су ла ти он су то ком из ла га ња на кон фе-рен ци ји на гла си ли ко ли ки иза зо ви су пред гра до ви ма ко ји тре ба те мељ но да ре но ви ра ју ве ли ки број згра да ка ко би сма њи ли ни во по тро шње енер ги је до 2050. Џеф Бри зли, „se ni or VP Sa les and Bu si ness Development-Kna uf In su la tion“, је по ја снио: „Ра ди оства ре ња ду го роч-них кли мат ских ци ље ва у Евро пи и САД све згра де ће мо ра ти да се ре но ви ра ју ка ко би се до 2050. го ди не све ле на ни-

ско е нер гет ски ни во. Кон крет но, ово зна чи ин ве сти ци ју од пре ко 4 три ли о на до ла ра и удво стру ча ва ње ра до ва на ре-но ви ра њу згра да у ве ћи ни зе ма ља. Но, не сме мо да пот це ни мо ни зна чај ко ји ин сти ту ци је има ју у усме ра ва њу овог ка пи та ла гра ди тељ ском лан цу ко ји тре-ба да обез бе ди об у че не рад ни ке.“

Бри зли је овом при ли ком ис та као: „Раз лог због ког се овај на пор ис пла ти ле жи у исти ни да се три ли о ни ко ји су пр во бит но тро шак, вра те кроз уште-ђе ну енер ги ју и то у про це ње ној вред-но сти од 270 ми ли јар ди до ла ра го ди-шње, и то са мо у ЕУ.“

Он још до да је: „Са да је тре ну так да де лу је мо јер ре но ви ра ње згра да до-но си сто ти не хи ља да ква ли тет них рад-

них ме ста, сма њу је по тро шњу енер-ги је и нај бит ни је - по пло ча ва пут ка бу дућ но сти са ма ње угљен ди ок си да. Сад је вре ме за ак ци ју ка ко би згра де од по тро ша ча енер ги је по ста ле ште-ди ше угљен ди ок си да.“

Зна чај за ла га ња гра до на чел ни ка и вла ди них ин сти ту ци ја у пру жа њу по др шке гра ди тељ ском лан цу ко ји се кре ће ка уна пре ђе њу ве шти на у обла сти енер гет ске ефи ка сно сти као пред у сло ву за спро во ђе ње уште де енер ги је, је огро ман. Из тог раз ло га, Џеф Бри зли је по звао гра до на чел ни ке и фи нан си је ре да про на ђу на чин ка ко би обез бе ди ли до ступ ност сред ста ва за “зелене” про јек те, обра тив ши им се ре чи ма: “Ако ви обез бе ди те фи нан сиј-ска сред ства, ми ће мо на тр жи ште пла-си ра ти нај чи сти је, зе ле не про из во де ка ко би смо по мо гли ову тран зи ци ју.“

Овом при ли ком Бри зли је го во рио и о но вој „Kna uf In su la tion ECO SE Tec-hno logy“ за про из вод њу ста кле не ми-не рал не ву не. Пре ма ње го вим ре чи ма, ово је пр ва тех но ло ги ја за про из вод њу ста кле не ми не рал не ву не ко ја ко ри сти при род на ве зи ва без фор мал де хи да и ве зи во ко је је до 70 од сто сма њи ло кар бон ски оти сак.


Вести

Knauf Insulation

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ШТЕДЊУ ЕНЕРГИЈЕ„KNAUF INSULATION“ се прилкључио иницијативи „The Green Capital Global Challenge“

„Car bon War Ro om“ је ини ци ја ти-

ва ко ју је по кре нуо сер Ри чард

Брен сон ка ко би оку пио ли де ре

у би зни су, пред у зент ни ке, по ли-

ти че ке екс пер те, ис тра жи ва че и

ми сли о це да се усред сре де на тр-

жи шна ре ше ња под стак ну та кли-

мат ским про ме на ма. Ви ше о то ме

мо же те по гле да ти на стра ни ци:

car bon war ro om.com.


Ел Идри зи јев за пис на стао је 1153. го ди не, а на се ље са број ним

„окрет ним грч ким тр гов ци ма” је кроз исто ри ју ме ња ло име на. Да се не ки рим-ски пу то пи сац ов де слу чај но ду же за др-жао, за бе ле жио би да је од сео у твр ђа ви под име ном Па ну ка. Те шко је до ку чи ти ка ко се од Па ња је ве и Чом ве сти гло до Пан са ла, име на ко је се на ге о граф ским кар та ма по ја вљу је у 15. ве ку, али си гур-но је да је ста ро сло вен ска реч Па чи на озна ча ва ла ста ја ћу во ду, ва рош по диг-ну ту на мо чвар ном те ре ну.

Град са ужом око ли ном ле жи на гу-стој мре жи оста та ка на се ља и не кро по-ла ми ну лих епо ха. У све ту је нај по зна ти-ји ло ка ли тет Стар че во Град, ко ји по ти че из нео ли та, от при ли ке 5.500 го ди на пре на ше ере. По ње му је чи та ва кул ту ра од Стар че ва, пре ко Ср би је до Грч ке, до би-ла име стар че вач ка кул ту ра.

Ма ло је исто риј ских по да та ка о ор-га ни за ци ји вла сти на овом про сто ру то ком про шлих ве ко ва. Од сред њег

ве ка сме њи ва ла се угар ска, тур ска и аустриј ска власт, док се срп ски ет нич ки кор пус за др жао то ком чи та вог тог вре-ме на у кон ти ну и те ту. Не што по да та ка, али не до вољ но, оста ло је за бе ле же но из пе ри о да ка да је Ба нат био под тур-ском упра вом. Пан че во је би ло у ру ка ма Осман ли ја од 1552. до 1716. го ди не, ка да се Тур ци по вла че пред тру па ма аустриј-ског гро фа Кла у ди ја Фло ри мун да Мер-си ја. Аустри јан ци ур ба ни зу ју тро шну тур ску ка са бу и пре тва ра ју је у ко мор-ско тр го ви ште. Већ 1718. го ди не Пан че-во по ста је сре ди ште ди стрик та и сти че пра во на одр жа ва ње го ди шњих ва ша ра. Че ти ри го ди не ка сни је Абра хам Ке пиш из По жу на до би ја до зво лу за про из вод-њу пи ва и ра ки је, та ко да тра ди ци ја пра-вље ња пи ва у гра ду тра је не пре кид но од 1722. го ди не.

У дру гој по ло ви ни 18. ве ка фор ми-ра на је Вој на гра ни ца ко ја је пред ста-вља ла бе дем за очу ва ње Евро пе не са-мо од тур ских упа да не го и од че стих епи де ми ја ку ге ко је су ха ра ле ју жно до

Ду на ва. Пан че во је би ло се ди ште вој не ре ги мен те, али стро га пра ви ла вој нич-ког жи во та на те ра ла су Пан чев це, Ср бе и Нем це, ко ји су би ли ве ћин ско ста нов-ни штво, да од беч ког дво ра за тра же ста-тус сло бод ног вој ног ко му ни те та. До би-ја њем овог ста ту са 1794. го ди не сте кли су се усло ви да се град осло бо ди мно гих вој них оба ве за, да се не мач ка и срп ска оп шти на спо је у је дин ствен ко му ни тет, да се при сту пи још бр жој ур ба ни за ци ји и да се за на тли је удру же у це хо ве.

По по пи су из 1795. го ди не ко му ни тет има 4.588 ста нов ни ка, ви ше пра во слав-них и му шких ли ца, знат но ви ше за на-тли ја не го тр го ва ца. Ур ба ни стич ки бум Пан че во до жи вља ва по чет ком 19. ве ка ка да бри гад ни ге не рал Ми хо вил Ми-ха ље вић по пло ча ва ули це и тр го ве, по-ди же јав не и вој не гра ђе ви не, по ста вља јав ну ра све ту и озе ле ња ва град ске по вр-ши не. Упо ре до са из град њом и згу шња-ва њем гра да, пла ни ра ним фор ми ра њем чвр стог град ског је згра, ко је ће Пан че ву да ти ур ба ни ка рак тер, ја ча ју тр го ви на и

Упознајте Србију

Панчево- град у равници

Арап ски ге о граф и пу то пи-сац Абу Аб ду лах Му ха мед Ел Идри зи, за шав ши у мо-чвар ну ба нат ску рав ни цу још пре 850 го ди на, шкр-то је за бе ле жио по сто ја ње тр го вач ког на се ља Бан сиф, та да ни је ни био све стан да оста вља за пис за бу дућ-ност. Ње го во де ло „Ра зо-но да они ма ко ји же ле да оби ђу свет”; пр ви је пи са ни до ку мент ко ји не по бит но го во ри о по сто ја њу на се ља на ушћу Та ми ша у Ду нав


Панчево

за нат ство и ства ра се еко ном ска осно ва на ко јој ће град про спе ри ра ти то ком 19. ве ка.

У Пан че ву кра јем 19. ве ка по сто је две пра во слав не цр кве и по јед на ка-то лич ка, еван ге лич ка, ре фор ма тор ска, ру мун ско-пра во слав на и је вреј ска бо го-мо ља. Ту су гим на зи ја, за на тлиј ска шко-ла, тр го вач ка шко ла, гра ђан ска му шка и жен ска шко ла, срп ска ви ша де во јач ка и срп ска на род на шко ла. На пре ла зу 18. у 19. век фор ми ра ју се град ски тр го ви и на ста је исто риј ско је згро Пан че ва у да-на шњем цен тру гра да. По ди жу се јав не и ре пре зан ти тив не гра ђе ви не ко је се и да нас из два ја ју ве ли чи ном и де ко ра тив-ним еле мен ти ма на фа са да ма. Тих го ди-на ра сте број ра зно вр сних удру же ња: пе вач ких, за на тлиј ских, по љо при вред-них и спорт ских, ко је осни ва ју гра ђа ни свих на ци ја и ве ро и спо ве сти. Стре љач-ко дру штво осно ва но је 1813, Ло вач ко и Гим на стич ко 1833, а Срп ско цр кве но пе вач ко дру штво 1838. го ди не. У тој оп-штој бла го твор ној кли ми, осло бо ђе ној вој нич ких сте га, гру па ди ле та на та под вођ ством Ни ко ле Ђур ко ви ћа ре ци то-ва ла је и пе ва ла пе сме ком по но ва не на тек сто ве пан че вач ког про те Ва се Жив-ко ви ћа. Сна жном за ма ху раз во ја дру-штве ног и кул тур ног жи во та у гра ду до при но си уки да ње Вој не гра ни це 1872. го ди не.

Као угар ски му ни ци пал ни град, Пан-че во се кра јем 19. ве ка по ве зу је же ле-знич ким ли ни ја ма са Беч ке ре ком и Вр-шцем, а у том пе ри о ду уре ђу је се и ток Та ми ша. Све то до при но си раз ви ја њу тр го ви не и ин ду стри је у гра ду. Од лу чан ко рак ка тр жи шној при вре ди сим бо лич-ки је обе ле жи ла ве ли ка Ин ду стриј ска по љо при вред на из ло жба одр жа на 1905. го ди не у На род ној ба шти, у ко јој је уче-ство ва ло 713 пред у зет ни ка и за на тли ја из ју жне Угар ске. Да ље про ме не у жи во ту гра да по сле ди ца су ве ли ких по ли тич ких пре о кре та, од ко јих су нај ва жни ји при-па ја ње Вој во ди не Ср би ји на кра ју Пр вог свет ског ра та и про те ри ва ње оку па то ра из гра да на кра ју Дру гог свет ског ра та. У по сле рат ном пе ри о ду убр за на ин ду стри-ја ли за ци ја и ме ха нич ки при лив ста нов-ни штва ме ња ју из глед гра да.

Пре ма ре зул та ти ма по пи са из 2002. го ди не, у оп шти ни Пан че во у том тре-нут ку је жи ве ло ви ше од 127.000 ста-нов ни ка. Пре ко 76 про це на та из ја сни-ли су се као Ср би. У оп шти ни жи ве при пад ни ци 23 на ци је, ме ђу ко ји ма су Ма ке дон ци, Ма ђа ри, Ру му ни, Сло ва ци, Хр ва ти, Му сли ма ни, Бо шња ци, Ро ми, Нем ци, Аустри јан ци, Вла си, Гр ци, Је вре-ји, Цин ца ри, Ки не зи, Швај цар ци, Ру си-ни, Ру си...

По да ци о про шло сти гра да чу ва ју се и об ра ђу ју у струч ним уста но ва ма: На-род ном му зе ју, Град ској би бли о те ци, Исто риј ском ар хи ву и За во ду за за шти-ту спо ме ни ка кул ту ре. У На род ном му-зе ју, ко ји је осно ван 1923. го ди не, на ла-зе се оде ље ња за ар хе о ло ги ју, исто ри ју, исто ри ју умет но сти, ет но ло ги ју, стал на по став ка и са лон за на мен ске из ло жбе. Ле га те су му зе ју по кло ни ли Ол га Сме де-ре вац, Зо ран Пе тро вић, Слав ко Па влов и Сто јан Тру мић, а је дан од нај вред ни јих умет нич ких екс по на та је ве ли ка ком по-зи ци ја „Се о ба Ср ба” Па је Јо ва но ви ћа. У 19. ве ку у гра ду је био отво рен ве ли ки број чи та о ни ца, а у да на шњој Град ској би бли о те ци пу бли ка ци је се чу ва ју у по-зајм ним оде ље њи ма за де цу и од ра сле, на уч ном и за ви чај ном фон ду и у чи та о-

ни ци. Уста но ва има пре ко 135.000 књи-га, а нај ста ри је је Ци це ро но во де ло „О ду жно сти ма”, штам па но 1561. го ди не. У Исто риј ском ар хи ву у Пан че ву по хра-ње но је 795 фон до ва, од ко јих је је дан од нај у ре ђе ни јих фонд Ма ги стра та, у ко ме је са чу ва на сва ко днев на гра ђа из пе ри-о да од 1794. до 1872. го ди не. Ар хив чу-ва де вет ки ло ме та ра гра ђе и јед на је од нај ве ћих уста но ва ова кве вр сте у зе мљи. За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре бри не о не по крет ним до бри ма на те-ри то ри ји осам оп шти на ју жног Ба на та. У оп шти ни Пан че во три су спо ме ни ка кул ту ре про гла ше на за не по крет на кул-тур на до бра од из у зет ног зна ча ја. То су Пре о бра жен ска цр ква, ма на стир Вој-ло ви ца и ар хе о ло шко на ла зи ште Град у Стар че ву.

Исто ри ја про све те у гра ду мо же да се пра ти од 1770. го ди не, ка да је Ма ри ја Те-ре зи ја школ ство из над ле жно сти цр кве пре не ла у над ле жност др жа ве. Да нас у пан че вач кој оп шти ни има 21 основ на и осам сред њих шко ла, нај да ро ви ти ји уче-ни ци по ха ђа ју Ре ги о нал ни цен тар за та-лен те, а за хва љу ју ћи бли зи ни Бе о гра да, ве ли ки број свр ше них сред њо шко ла ца на ста вља сту ди је на не ким од фа кул те та Бе о град ског уни вер зи те та.


Пан чев ци су у про шло сти че сто по-бо ле ва ли и ра но уми ра ли. Нај ви ше жи-во та од но си ле су епи де ми је ку ге ко је су се, и по ред са ни тар ног кор до на на Ду-на ву, ши ри ле од ју га пре ма се ве ру. Пр ва ци вил на апо те ка отво ре на је 1793. го ди-не, а ка мен-те ме љац за пр ву бол нич ку згра ду по ста вљен је 1803. го ди не. Да нас се у пан че вач кој Бол ни ци, ко ја има 750 кре ве та, го ди шње ле чи пре ко 20.000 бо-ле сни ка и оба ви се пре ко 300.000 спе-ци ја ли стич ких пре гле да. На услу ге ове уста но ве упу ће но је 235.000 ста нов ни-ка оп шти на Пан че во, Ко вин, Ко ва чи ца, Опо во и Али бу нар.

У про ле ће 1869. го ди не Јо ван Па вло-вић је по кре нуо не дељ ник на срп ском је зи ку „Пан че вац”, ко ји и да нас из ла зи из штам пе. Ве ли ки број но ви на на ра-зним је зи ци ма по кре тан је у про шло-сти, а да нас, по ред „Пан чев ца”, у гра ду из ла зе још два ли ста на срп ском и је дан на ру мун ском је зи ку. Ме диј ску сли ку упот пу ња ва ју Ра дио-те ле ви зи ја Пан че-во и не ко ли ко ко мер ци јал них ра дио-ста ни ца.

Пан че во да нас не ма по зо ри ште, али је по зо ри шна тра ди ци ја у гра ду ду жа од два ве ка. Одр жа ва ју је уста но ве ко је

ор га ни зу ју кул тур ни жи вот у гра ду. То су Цен тар за кул ту ру, ко ји не гу је ши рок спек тар ак тив но сти, од ор га ни зо ва ња ме ђу на род них ли ков них смо три до при-ка зи ва ња фил мо ва и Дом омла ди не, ко-ји је окре нут по тре ба ма мла ђе пу бли ке.

Тра ди ци ја хор ског пе ва ња у гра ду да-ти ра од 1838. го ди не. Та да је у Пан че ву, и то пр ви пут на про сто ру где жи ве Ср би, осно ва но Срп ско цр кве но пе вач ко дру-штво. Ка сни је су у гра ду и при пад ни ци дру гих на ци ја и ве ро и спо ве сти осни ва-ли сво је хо ро ве. Ова му зич ка дру штва су би ла но си о ци не са мо ду хов ног не го и за бав ног жи во та. Да нас у гра ду има не ко ли ко хо ро ва, а нај ви ше при зна ња осво јио је Ака дем ски хор „Јо ван Бан-дур” ко ји обе ле жа ва 35 го ди на по сто ја-ња.

Жи вот у гра ни ци и вој нич ки ка рак-тер гра да не сум њи во су ути ца ли на то да пр во пан че вач ко спорт ско дру штво, осно ва но 1813. го ди не, бу де Гра ђан ска стре љач ка дру жи на. Да нас у Пан че ву има око сто спорт ских клу бо ва чи је ви-три не кра се не бро је ни пе ха ри и ме да-ље.

Ху ма ни тар ним ра дом у про шло сти су се углав ном ба ви ле ви ђе ни је Пан чев ке,

а до бро твор не за дру ге ка кве су осни ва-не у 19. и на по чет ку 20. ве ка одав но су пре ста ле да по сто је. На по чет ку тре ћег ми ле ни ју ма, у сло же ни јим дру штве ним окол но сти ма, по ја вио се ве ли ки број не вла ди них ор га ни за ци ја и гра ђан ских ини ци ја ти ва, ко је у раз ли чи том оби му по ку ша ва ју да до при не су раз во ју ло кал-не за јед ни це.

По да ци о пр вом сли ка ру у Пан че-ву по ти чу из 1764. го ди не. У на ред ним ве ко ви ма мно ги по зна ти умет ни ци су се ро ди ли или ства ра ли у гра ду. Ме ђу њи ма је и нај чу ве ни ји вој во ђан ски сли-кар 19. ве ка Кон стан тин Да нил, ко ји је осли као ико но стас у пан че вач кој Ус-пен ској цр кви. По чет ком 20. ве ка Урош Пре дић осли ка ва ико но стас у Пре о бра-жен ској цр кви, афир ми шу ћи се та ко као по след њи зна чај ни цр кве ни сли кар код Ср ба. По сле Дру гог свет ског ра та у гра-ду де лу је умет нич ка гру па „Пан че во 5”, на чи јем че лу је сли кар Ба на та Сто јан Тру мић, а да нас у Пан че ву жи ви пре ко сто сли ка ра, чла но ва раз ли чи тих стру-ков них удру же ња. Пре ви ше од три-де сет го ди на по кре ну та је Ли ков на ко-ло ни ја „Де ли блат ски пе сак”, у чи јем се фун ду су да нас на ла зи ви ше од осам сто сли ка. Бо гат је и фун дус Га ле ри је са вре-ме не умет но сти, ко ја је, из ме ђу оста лог, и ор га ни за тор атрак тив них ме ђу на род-них ма ни фе ста ци ја као што су Би је на ле ви зу ел них умет но сти и Умет нич ка ра-ди о ни ца „Ста кло”.

При ча о гра ду, на рав но, ни је пот пу-на ако се не по ме ну број на пред у зе ћа, од ко јих је нај ста ри ја Пи ва ра. Гра ду са ја ком при вре дом би ле су по треб не ште-ди о ни це, ко је су ка сни је пре ра сле у бан-ке, до бре са о бра ћај не ве зе са су сед ним гра до ви ма и ре ги о ни ма, ви зи о на ри и сна жне лич но сти, по пут Ђор ђа Вај фер-та, ко ји је, као до бро твор, део имућ ства по де лио са су гра ђа ни ма. Пан че во је да-нас цен тар нафт не, хе миј ске и пе тро хе-миј ске ин ду стри је са при вред ним по-тен ци ја лом и дру штве ним про из во дом ве ћим од не ких др жа ва у окру же њу.

Град је на крат ко уго стио ве ли ка име-на срп ске књи жев но сти као што су Ми-лош Цр њан ски, Јо ван Јо ва но вић Змај и Иси до ра Се ку лић. Нај ве ћи срп ски

Упознајте Србију

ко ме ди о граф Бра ни слав Ну шић ов де је јед но вре ме из у ча вао тр го вач ки за нат, а фи зи чар свет ског гла са Ми хај ло Пу пин по ха ђао је гим на зи ју.

У Пан че ву су ро ђе ни мо дер ни ли ри-чар Ми лан Ћур чин, пр ви срп ски вир ту-оз на ви о ли ни Дра го мир Кран че вић и ет но лог др Јо ван Ер де ља но вић. Све ти-слав Ка са пи но вић и Ка мен ко Јо ва но вић

во ди ли су по ли тич ки бор бу за ауто но-ми ју Вој во ди не и очу ва ње срп ског на ро-да од сна жних по ку ша ја гер ма ни за ци је и ма ђа ри за ци је.

Ср би, Ма ђа ри и Нем ци у про шло-сти су би ли по ли тич ки про тив ни ци, же сто ко су по ле ми са ли у Ма ги стра ту и на стра ни ца ма ло кал них но ви на, али су град у ко јем су жи ве ли удру же ним

сна га ма опле ме њи ва ли и за јед но су се за ба вља ли. Чак су и пла ка те ко ји су по-зи ва ли на ра зно вр сне бе се де, кон цер те и по зо ри шне пред ста ве штам па ли тро-је зич но. И по ред гор ких ис ку ста ва из де ве де се тих го ди на 20. ве ка, Пан чев ци су ус пе ли да очу ва ју дух то ле ран ци је из про шло сти.


Панчево

PANČEVO - city in plainsSerbia

When the 850 years ago, the Arab geographer Abu Abdullah and writer Mohammed El Idrizi, came in the wetland Banat plain. They scantily recorded the existence of trade settlements Bansif, he was not aware that he leaves the record for the future. His work “fun for those who want to circle the world”, is the first written document that says con-clusively the existence of settlements at the confluence of the Tamiš and Danube

El Idri record was created 1153, and a village with a number of “turning

the Greek merchants through the history of changing names. If to be a Roman writer here by accident more held, he would not-ed that he stayed in the fortress called Pan-uka. It’s hard to fathom how the Panjajeve and Čomve come to Pansala, the names that appear on maps in the 15th century, but it is certain that the Old Slavonic word Pacino describes standing water, the town built on marshy ground.

City with narrow surroundings is the dense network of settlements and cemeter-ies the remains of past eras. Th e world’s most famous site city Starčevo. It dates from the Neolithic period, about 5500 years be-fore our era. According to him the whole culture of man, through Serbia to Greece, was named Starčevo culture.

Th ere are few historical data on the or-ganization of power in the region over the past centuries. Since the middle Ages turns to Hungary, Turkish and Austrian rule, while the Serbian ethnic body is main-tained throughout this time continually. A little data, but not enough, the rest is re-corded in the period when the Banat was under Turkish administration. Pancevo

was in the hands of the Ottomans from the 1552. to 1716., when the Turks withdrew the troops of the Austrian Count Claudia Florimunda Mersija. Austrians urbanized crumbling Turkish Kasaba and turned in Ventricular marketplace. Already 1718. Pancevo becomes the center of the District and shall be entitled to the holding of an-nual fairs. Four years later, Abraham Kepiš from Požun was given permission for the production of beer and brandy, so that the

tradition of making beer in the city runs continuously from 1722.

In the second half of the 18th century the military border was formed, which became a bulwark for the preservation of Europe not only from the Turkish incursion, but also from frequent outbreaks of the plague that devastated the south of the Danube. Pancevo was the seat of a military regiment, but the strict rules of military life are made Pančevo, Serbs and Germans, who were


Serbia

the majority population, that of the Vien-nese court request the status of free mili-tary communities. Gaining the status of the 1794 the conditions were met for the city to be free of many of military obligations, that the German and the Serbian municipali-ties together in unique communities, to be accessed even faster urbanization, and the craft smen together in associations.

According to the census from 1795. Th e communities have 4588 inhabitants, more orthodox and male persons, much more craft sman than traders. Urban boom Pančevo experienced in the early 19th cen-tury, when Brigadier General Mihovil Mi-haljevic paves the streets and squares, rais-ing public and military buildings, public lighting and sets green the urban surpass. Along with the construction and thicken-ing of the city, the planned formation of a hard town, this will give the urban charac-ter of Pancevo, strengthen trade and craft s and creates the economic basis on which the city will prosper during the 19th cen-tury.

In the late 19th century, Pancevo has two Orthodox churches and one Catho-lic, Evangelical, reformist, the Romanian-Orthodox and Jewish places of worship. Th ere are gymnasium, craft s school, trade school, civic male and female school, the Serbian higher paraphernalia and the Ser-bian People’s School. At the turn of the 18th in 19th century the city’s historic squares are formed and the nucleus of Pancevo was created in today’s city center. the pub-lic and representative buildings were raised that still stand size and decorative elements on the facades. In those years a growing number of various associations: singing, craft s, agricultural and sports, who founded the citizens of all nations and religions. Rifl e Association was founded in 1813, Hunting and track-1833, a Serbian Church Singing Society 1838th year. In this general good climate, liberated military constraints, the group of amateurs led by Nikola Đurković recited and sang songs composed to texts Pančevo teacher Vasa Zivković. Strong momentum of development of social and cultural life in the city contributes to the abolition of the Military Border 1872.

As Hungary Municipal town of Pancevo in the late 19th century, is linking with rail-way lines with Bečkerek and Vršac, and in that period shall be determined the fl ow of Tamiš. All this contributes to the develop-ment of trade and industry in the city. De-cisive step towards a market economy was marked symbolically large industrial agri-cultural exhibition held in 1905 in the Na-tional Garden, which was attended by 713 entrepreneurs and craft smen from south-ern Hungary. Further changes in the life of the city are due to major political upheaval, the most important emerging to Vojvodina of Serbia at the end of World War II and the expulsion of the occupiers of the city at the end of World War II. In the postwar period of rapid industrialization and population infl ux mechanically are changing the face of the city.

According to the census in 2002, in the municipality of Pancevo in that moment lived more than 127,000 inhabitants. Over 76 percent declared themselves as Serbs. In the municipality of living members of the 23 nations, including the Macedonians, Hungarians, Romanians, Slovaks, Croats, Muslims, Bosnians, Roma, Germans, Aus-trians, Vlachs, Greeks, Jews, Cincars, Chi-nese, Swiss, Ruthenians, Russians ...

Data on the past of the town are kept and treated in specialized institutions: the National Museum, the City library, histori-cal archives and the Institute for Protec-tion of Cultural Monuments. Th e National Museum, which was founded 1923, there are departments of archeology, history, art history, ethnology, and the permanent ex-hibition room dedicated to the exhibition. Legacy to the museum gave Olga Smed-erevac, Zoran Petrović, Slavko Pavlov and Stojan Trumić, and one of the most valu-able pieces of art is a great composition, “Migrations of the Serbs”, Paja Jovanović. In the 19th century the city was open to a number of reading rooms and in today’s City Library publications are stored in us-age classes for children and adults, scientif-ic and Native Fund and the reading room. Th e institution has over 135,000 books and is the oldest work of Cicero, “On duty”; printed 1561 year. Th e historical archive is stored in Pancevo 795 funds, of which

one of most arranged Fund Hall, where the preserved material from the daily period of the 1794 to the 1872 year. Archive saves nine kilometers of material and one of the largest institutions of its kind in the coun-try. Institute for the Protection of Cultural Monuments care of fi xed assets in the terri-tory of the eight municipalities of southern Banat. In the municipality of Pancevo three Heritages declared the immovable cultural property of great importance. Th ese are the Transfi guration Church, the monastery Vo-jlovica and archaeological city in Starčevo.

History of Education in the city can be traced from the 1770, when Maria Th eresa education in the jurisdiction of the church transferred the jurisdiction of the state. To-day in Pančevo municipality has 21 prima-ry and eight secondary schools and most talented students attending the regional center of excellence and thanks to the vi-cinity of Belgrade, a number of high school graduates continue studies at some of the faculty of Belgrade University.

People fromPančevo in the past oft en got sick and died early. Most of lives were taken during the epidemic of plague which, in spite of sanitary cordon on the Danube, was spreading from south to north. Th e fi rst civilian pharmacy is open 1793, and the cornerstone for building the fi rst hos-pital set up 1803 year. Today in Pančevo Hospital, which has 750 beds, per year is treated 20,000 patients and performed to over 300,000 specialist consultation. Th e services of this institution sent the 235,000 inhabitants of the municipality of Pancevo, Kovin, Kovačica, Opovo and Alibunar.

In the spring of 1869th Th e Jovan Pavlović started in the Serbian language weekly “Pančevac”, which is still being published in the press. A large number of newspapers in various languages are mov-ing in the past, and today, in addition to “Pančevo”, in the town come two more magazines in Serbian and a Romanian language. Media landscape completes the Radio and Television Pančevo and several commercial radio stations.

Pancevo today doesn’t have theater, but the theatrical tradition in the city of more than two centuries. Maintain the institu-tions that organize the cultural life in the


Pančevo - city in plains

city. Th ese are the Cultural Centre, which fosters a wide range of activities, from organizing international art festival to show fi lms, and the Youth centre, which is facing the needs of younger audi-ences.

Th e tradition of choral singing in the town dates from the 1838.year. Th en, in Pancevo, for the fi rst time in the area inhabited by Serbs, the Serbian Church was founded glee club. Later on in the city and members of other nations and religions established their choirs. Th e music companies have been given not only spiritual but also events. Today the city has several choirs, and the most awards won Academy Choir “John Bandur”, which is celebrating 35 years of existence.

Life at the border and military character of the city is undoubt-edly infl uenced by the fact that the fi rst Pancevo sports company, founded in 1813, a Citizens’ Rifl e troupe. Today Pancevo has about one hundred sports clubs, which showcases adorn countless cups and medals.

Humanitarian work in the past have mainly dealt more famous women from Pančevo, and charities such as cooperatives estab-lished in the 19th and the beginning of the 20th century have long since ceased to exist. At the beginning of the third millennium, in more complex social circumstances, appeared to be a large number of NGO and civil initiatives, to varying extent of trying to contrib-ute to the development of local communities.

Data on the fi rst painter to come from Pancevo 1764.year. In the following centuries, many famous artists were born or created in the city. Among them is the most famous 19th century painter from Vojvodina Konstantin Danil, who painted the iconostasis in Pančevo Uspenskoj church. In the early 20th century Uros Predić paints iconostasis of Preobraženskoj church, affi rming that the church as the last major painter of the Serbs. Aft er the Second World War, the city operates an art group “Pančevo 5”, headed by the Banata Trumić Milan. Now in Pancevo lives, over a hundred artists, members of various professional associations. More than thirty years of running the Art Colony in “Deliblatski pesak”whose holdings are now located more than eight hundred paintings. Rich also are funds from Gallery of Modern Art, which, among other things, is attractive organizer of international events such as the Biennale of Visual Art and Art Exhibition “Glass”.

Th e story of the city, of course, is not complete if it does not mention a number of companies, one of which is the oldest brew-ery. City with a strong economy were necessary savings, which are later developed into the bank, good transport links with neigh-boring cities and regions, visionaries and strong personality, like George Weifert, who, as a benefactor, a part of wealth shared with fellow citizens. Pančevo is now the center of the oil, chemical and petrochemical industries with economic potential and social prod-uct of more than Montenegro.

Th e town has briefl y hosted big names in Serbian literature, such as Miloš Crnjanski, Jovan Jovanović Zmaj and Isidora Sekulić. Th e biggest Serbian playwright Branislav Nušić for a while studied here in Pančevo commercial trade, and world renowned physicist Mihajlo Pupin attended high school. In Pancevo was born, the modern lyric poet Milan Ćurčin, the fi rst Serbian virtuoso violin Dragomir Krančević and ethnologist Dr. John Erdeljanović. Sveti-slav Kasapinovića and Kamenko Jovanović led the political fi ght to preserve the autonomy of Vojvodina and the Serbian people from strong attempts germanization and hungarization.

Serbs, Hungarians and Germans in the past were political oppo-nents, have argued strongly in the Magistrate and in the pages of local newspapers, but the city where they lived made wealthier to-gether, and had fun together. Even the posters who are calling for a variety of sermons, concerts and theatrical performances and print editions. Despite the bitter experience of the nineties of the 20th cen-tury, Pančevo have managed to maintain a spirit of tolerance in the past.


Documents

Gradjevinar Br 22