Embed Size (px)
Citation preview
Građa tela i životni procesi nematoda
Oblik i veličina telaTelo je crvoliko (izduženo), valjkasto, bilateralno simetrično, bez pravih ekstremiteta, nije segmentirano tj. člankovito. Dužina tela je obično od nekoliko desetina do nekoliko stotina puta veće od širine tela.
Oblik i veličina tela
Obično je telo vretenasto, najšire oko sredine, i postepeno se sužava prema krajevima.
Oblik i veličina tela
Končast oblik tela je uslov za aktivno kretanje nematoda,pa su odstupanja u viduproširenosti dela tela ili celogtela praćene delimičnim ilipotpunim gubitkom sposobnostilokomocije.Ovo je po pravilu povezano sa parazitskim načinom života
Oblik i veličina tela•
Dužina tela je kod većine oko 1 –
2 mm, a širina
ispod 100 µm,
i tipična je za tzv. slobodnoživeće forme.
•
Znatno veće dimenzije po pravilu odlikuju endoparazite životinja, posebno kičmenjaka.
•
Trichoderma minutum duga oko 80 µm
i Placentonema gigantissima duga oko 8 m;
•
Sphaeronema minutissimum od oko 100 µm
i Paralongidorus maximus od oko 14 mm su ekstremi kod fitoparazitnih nematoda.
Osnovna građa i delovi tela n.•
Spolja gledano, ne izgleda da telo nematoda ima neke delove. Međutim, delovi postoje, i organizovani su kao i kod drugih bilateralno simetričnih i aktivno pokretljivih životinja: prednji, srednji i zadnji deo, leđa, trbuh i bokovi, ‘glava’
i rep....
Osnovna građa i delovi tela n. Glaveni region
•
Prednji deo tela kod aktivno pokretljivih životinja po pravilu služi za primanje spoljnih nadražaja i usmeravanje kretanja, naročito radi pronalaženja i konzumiranja hrane. To je TROFIČKO-SENZORNI deo.
•
Evolutivno, to je trend cefalizacije tj. formiranja glave, ali je kod nematoda to na još
primitivnom stupnju, pa se prednji deo
tela naziva samo glaveni region.
Osnovna građa i delovi tela n. Glaveni region
Osnovna građa i delovi tela n. Telesni zid
•
T.z. je naizgled jednostavna tvorevina, nešto što se kod životinja obično naziva koža,
•
ali je kod nematoda gotovo glavni deo tela, dosta složene građe na nivou fine strukture, i
•
nosilac je više važnih životnih funkcija:
Osnovna građa i delovi tela n. Telesni zid
•
Daje oblik telu;•
Reguliše komunikaciju tela sa s. sredinom;
•
Sadrži telesne mišiće i nosilac je aktivnog kretanja nematoda;
•
Bitna je komponenta hidrostatičkog skeleta.
Telesni zid
•
Građa T.Z. je slojevita, i čine ga kutikula, epidermis i telesni mišići,
idući od površine
ka unutra.•
KUTIKULA je lučevina epidermisa; neživa struktura izgrađena pretežno od kolagena.
•
Debljina je različita, ali je kutikula nematoda normalno prozirna i elastična, omogućavajući savijanje tela.
Kutikula
•
Kutikula je sama složene fine slojevite strukture
•
Osnovni slojevi su KORTEKS, MATRIKS, FIBRILARNI I LAMELARNI SLOJ. Poslednja dva su obično višeslojna.
•
Površina kutikule je izbrazdana pravilnim prstenastim strijama, koje se nazivaju anulacija. Može biti od vrlo fino do jako anulirana, kada se zove lažna
segmentacija
anulacija kutikule
nematoda
Telesni zid: epidermis
•
Jednoslojno tkivo ispod kutikule, koje luči kutikulu. Ovo se događa periodično u toku života.
•
Tela ćelija epidermisa su pretežno grupisane u uzdužne redove koji se nazivaju EPIDERMALNE HORDE.
•
Ima ih 4, od kojih su najrazvijenije bočne h., a nešto manje leđna i trbušna h.
Telesni zid: telesni mišići
•
Jedan sloj uzdužnih mišića smešten ispod epidermisa, služi za savijanje tela i aktivno kretanje.
•
Ovaj sloj je epidermalnim hordama podeljen na 4 mišićne trake ili polja, ali je glavna podela bočnim hordama na dorzalno i ventralno polje.
•
Ove dve mišićne mase se kontrahuju antagonistički u vidu talasa koji ide niz telo, pomerajući telo napred.
•
Ovakvo
kretanje savijanjem tela u vidu talasa se naziva
još
i sinusoidno kretanje.
•
Liči na kretanje zmija ili jegulja, ali se kod nematoda telo savija dorzo-ventralno, pa kada se kreću po ravnoj podlozi one to čine ležeći na jednom od bokova.
•
Kod akvatičnih nematoda ovo savijanje je dosta brzo i omogućava im plivanje.
Telesni zid: telesni mišići•
Jedan sloj uzdužnih mišića smešten ispod epidermisa, služi za savijanje tela i aktivno kretanje.
Ultrastruktura mišića nematoda (X. dentatum)
mehanizam kontrakcije mišića
Telesni zid: telesni mišići
•
Telesni mišići nematoda imaju specifičnu građu. Po tipu su tzv. koso prugasti, što je retkost kod životinja.
•
Njihov kontraktilni deo je u vidu izduženog vretena, a citoplazma (sarkoplazma) sa jedrom i organelama izdvojena je u meškoliko proširenje koje ‘visi’
prema
unutrašnjosti telesne šupljine.
Telesna duplja - pseudocelom
•
Među raznim varijantama pseudoceloma, kod nematoda se sreće ta da su mišići raspoređeni na telesnom zidu i sa te strane oblažu telesnu duplju.
•
Sa druge strane, oko creva nema mišića niti drugih
mezodermalnih tkiva, što za
važnu praktičnu posledicu ima da je•
crevni sistem u direktnom kontaktu sa PSC, odnosno uronjen je u PSC tečnost.
Hidrostatički skelet nematoda•
Iako je telo pokriveno kutikulom, sama kutikula ne nosi u celosti funkciju skeleta.
•
Dakle, nematode nemaju egzoskelet.•
Funkcije skeleta:
•
davanje oblika telu, oslonca mišićima, pomoć
u kretanju i zaštiti unutrašnjih
organa, •
telesni zid obavlja u sadejstvu sa povišenim unutrašnjim osmotskim pritiskom telesne tečnosti,
•
pa se to zove hidrostatički skelet
Ekskrecija
•
Šta je to?•
Sva ŽB uzimaju i prerađuju razne materije iz okoline za svoje potrebe.
•
Životinje većinom unose hranu preko crevnog sistema. Deo te hrane kao neiskorišćen biva izbačen iz tela natrag u prirodu.
•
Životinje to obavljaju kroz dva fiziološka procesa: defekaciju (ili egestiju) i ekskreciju. Kakva je razlika?
Ekskrecija•
Defekacija je izbacivanje neiskorišćenog crevnog sadržaja, dakle materija koje nisu prošle kroz crevni zid u telo.
•
Ekskrecija je izbacivanje suvišnih i štetnih produkata metabolizma, nastalih posle prerade hrane koja je prošla u telo kroz crevni zid.
•
Zato treba defekaciju i ekskreciju jasno razgraničiti kao različite procese.
Ekskrecija•
Od materija koje se metabolički prerađuju, kod životinja postoji problem da nemaju odgovarajuće enzime da razlažu hemijski spoj N-H.
•
Zato se amino grupe brojnih sastojaka hrane na kraju prerade javljaju kao amonijak, NH4
.•
Pošto je amonijak, nažalost, jako toksičan, njegovo je odstranjivanje obavezan proces i zapravo je glavni cilj ekskrecije, kojom se takođe izbacuju i suvišna voda, soli i druga jedinjenja.
Ekskrecija
•
Amonijak je jako rastvorljiv u vodi, pa se lako može odstranjivati u vodenoj sredini kod životinja koje ne moraju da štetde vodu.
•
Kod suvozemnih, koje moraju da štede vodu, amonijak se prethodno prevodi u mokraćnu kiselinu, tj. njene soli, koje se slabije rastvaraju, pa se mogu izbaciti u manje vode.
EkskrecijaKod većine životinja proto-
ili metanefridije.
oba tipa u osnovi slično funkcionišu kroz procese ultrafiltracije i reapsorpcije.
•
Nematode, kao ni većina ostalih PSC nemaju protonefridije.
•
Ekskretorni organi kod njih nisu jasno definisani
•
Smatra se da im je funkcija i ekskretorna i sekretorna. (Dvojna uloga je poznata i kod nekih drugih struktura nematoda.)
Ekskrecija
•
Kod nematoda klase Adenophorea česta je tzv. ventralna žlezda ili reneta. Verovatno je njena spoljašnja sličnost sa protonefridijom razlog što se smatra ES.
•
Kod klase Secernentea postoje i dugački kanali koji se protežu duž
jedne ili obe
lateralne horde. To su ‘’J’’
i ‘’H’’
tip ES.•
U oba slučaja ćelija je smeštena u pseudocelomu prednjeg dela tela, gde se i izvodi tzv. ekskretornom porom sa ventralne strane tela
Nervni sistem
•
Ganglionerno vrpčast,•
Izgrađen od tipičnih nervnih ćelija neurona.
Šta znači biti mali i končast?
•
Uzmimo prvo za primer jednu loptu. Njena
površina P =
4r2∏, a zapremina V= 3/4r3∏
r
P
V
P : V .1
12.6
2.4
5.2
2
50.3
18.9
2.710
1256
2356
0.5
Telo istog oblika što je manje ima veću relativno površinu u odnosu na zapreminu
Šta znači biti mali i končast?•
To dalje znači da su male dimenzije način da se poveća funkcionalna površina tela.
•
Uzmimo za sledeći primer jednu zamišljenu nematodu končastog tela
•
(valjak) dužine H = 1 mm, a debljine 50 µm (2r = 0.005 mm) ima površinu P= 0.158 mm2
i zapreminu 0.002 mm3. P : V = 79•
Lopta iste zapremine (0.002 mm3) ima r=0.095 mm, površinu P = 0.1127 mm2,
•
a P : V = 56
Šta znači biti mali i končast?•
Prema tome, jedna tipična nematoda, duga oko 1 mm i debela oko 50 µm ima površinu tela u odnosu na njenu zapreminu za oko 40 % veću od loptastog tela iste zapremine.
•
Sve napred izloženo znači da u poređenju sa krupnijim i loptastim životinjama nematode imaju relativno veliku površinu tela.
•
Sa funkcionalne strane, to omogućava i relativno intenzivniju razmenu materija i energije sa okolinom.
Šta to znači za nematode?•
Važna posledica je i apsolutna blizina osnovnih elemenata građe, pa i lakša i direktnija razmena materija prostom difuzijom ili osmozom, bez potrebe za posebnim transportnim strukturama.
•
Zato nematode i mogu da nemaju poseban sistem za razmenu gasova i krvotok.
•
Takođe je malo končasto telo i pogodnost za eksploataciju specifičnih niša, naročito za neosetno prodiranje u domaćina, ishranu citoplazmom na nivou jedne ćelije itd.
