2020

Milena Đinić, Dane Pribić

Centar za razvoj demokratskog društva Europolis

2/28/2020

Građani Novog Sada u prostornim politikama-studija

SADRŽAJ I. UMESTO UVODA – ZNAČAJ I MEHANIZMI PARTICIPACIJE 2

II. PRIKAZ TRENUTNOG STANJA 3

III. GLOBALNI TENDENCIJE ZA UNAPREĐENJE PRAKSE 5

IV. MESNE ZAJEDNICE – PRVA ILI POSLEDNJA ADRESA ZA GRAĐANE NOVOG SADA? 7

Struktura 7

Nadležnosti 7

Kako MZ vide sebe, a kako građane? 8

V. GRAĐANSKE INICIJATIVE – PRVA ILI POSLEDNJA LINIJA ODBRANE? 10

STUDIJA – GRAĐANI NOVOG SADA U PROSTORNIM POLITIKAMA I. UMESTO UVODA – ZNAČAJ I MEHANIZMI PARTICIPACIJE

Jedna od najbazičnijih potreba svakog čoveka je potreba da uređuje svoj prostor; da u njemu ostvaruje svoju potrebu za lepotom, harmonijom i funkcionalnošću. Ove potrebe on

zadovoljava kroz međuljudske odnose koji nalaze svoj prostorni okvir u okruženju u kojem čovek živi, ali i u odnosu između sebe i svog prostornog okruženja. U većim, pa time i

kompleksnijim društvenim zajednicama poput gradova, zadovoljenje ličnih kriterijuma svakog člana zajednice u prostoru koji svi delimo svakako nije lak zadatak i predstavlja stalni izvor

oprečnih stavova i mogućih konflikata među članovima zajednice, ali time naglašava i potrebu za stalnim i otvorenim dijalogom.

Prostor, kao fizička manifestacja vrednosti jedne zajednice, verno oslikava najdominantnije uticajne faktore u njoj. U kapitalističkim društvima, to je akumulacija kapitala, a do koje

mere će ostale potrebe korisnika prostora uspeti da budu zadovoljene zavisi od mnoštva ostalih, manje uticajnih faktora, koji skupa takođe reflektuju sveukupne vrednosti te zajednice.

Mehanizmi za komuniciranje potreba građana imaju za cilj da usaglase različite uticajne faktore, podstaknu institucije da pronalaze najbolja moguća rešenja te minimiziraju greške,

koje su u oblasti urbanizma nedopustive zbog neposrednosti i dugotrajnosti njihovih negativnih posledica na svakodnevni život ljudi. Važno je istaći da smo kao članovi zajednice

odgovorni i za sve ono što (odlučimo da) ne uradimo, te da se vrednosti zajednice ogledaju (u ovom slučaju u prostoru) i kroz sve što, bilo kao pojedinci ili institucije, u okviru svog polja

delovanja nismo artikulisali i uredili.

Tako, Đovani Alegreti ističe dve vrste međusobno isprepletanih participativnih praksi: participaciju pozivanjem i participaciju erupcijom (participation by invitation and by irruption,

Pedro Ibarra, 2007)1.

Participaciju pozivanjem podrazumevaju mehanizmi i mesta, određeni i priznati od strane institucija, pomoćiu kojih građani mogu uticati na donošenje odluka.

Participacija erupcijom je samoorganizovano građansko okupljanje i zauzimanje javnog prostora (fizičkog, medijskog ili virtuelnog), sa ciljem jasnog izražavanja svog stava, koje nastaje

zbog nepostojanja adekvatnih otvorenih mehanizama posvećenih tome. Pored neodobravanja i težnje da se održi ekskluzivnost u bavljenju prostornim planiranjem, postoji tendencija

institucija da diskredituju i kriminalizuju ovakve pokušaje participacije, a logično je uvideti da će se oni pojavljivati utoliko više ukoliko su priznati legitimni načini za uključivanje građana

smanjeni, nejasni, ili nefunkcionalni.

Po Alegretiju, međutim, ove dve vrste participacije uvek idu jedna uz drugu (mada ne nužno i istovremeno), jer uključivanje građana u proces planiranja podrazumeva i vrstu

suprotstavljanja – sukobljavanja mišljenja ljudi različitih interesa i ideja, ali i poziva na dijalog, neophodan da bi se došlo do održivih i optimalnih rešenja za sve učesnike u zajednici.

Manjak dijaloga, pored ostalih negativnih posledica, povećava i pojačava u određenoj meri uvek prisutan otpor stanovnika ka novom, drugačijem, ka neminovnoj transformaciji gradskih

prostora, zato što se svaka intervencija, nezavisno od njenog kvaliteta, opravdano doživljava kao nametnuto rešenje. Uz to, ovakve okolnosti nadalje dodatno smanjuju motivisanost

stanovnika da se interesuju o razvoju grada i promenama u neposrednom okruženju jer se utvrđuje utisak o predodređenosti i nemoći pojedinca da utiče na donošenje odluka, što

rezultira potpunom desubjektifikacijom građana iz ovih procesa. Ohrabruje saznanje o praksama koje priznaju obe pomenute vrste participacije, i možemo samo zaključiti da dinamika

suprotstavljenih strana doprinosi živosti i autentičnosti razvoja gradova. Od nje je svakako nemoguće pobeći, ona je neizostavni i nužni element unapređenja i društva i prostora. Stoga

ovu dinamiku treba podići na što viši nivo, poboljšati, otvoriti za nove mogućnosti i uključiti sve neophodne subjekte za dostizanje što viših ciljeva na što efikasniji i ugodniji način.

1 https://mondediplo.com/2012/09/22participate

https://mondediplo.com/2012/09/22participate

Sa javne sednice komisije za planove (tzv. javne rasprave), održane u Novom Sadu 29. novembra 2018. godine

II. PRIKAZ TRENUTNOG STANJA Novi Sad je grad koji je od raspada Jugoslavije do danas doživeo verovatno najdrastičnije demografske i urbanističke promene na ovom prostoru. Grad se nakon početka ratnih sukoba

1991. godine suočio sa velikim prilivom stanovništva iz ratom zahvaćenih prostora bivše države. Novi Sad je i veliki univerzitetski centar kojem gravitira populacija iz ostatka Vojvodine,

ali i uže Srbije, pa čak i susednih zemalja nastalih raspadom Jugoslavije. Ovo su osnovni razlozi zbog kojih je Novi Sad jedna od retkih lokalnih samouprava u Srbiji koja beleže pozitivan

prirodni priraštaj. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine u gradu je živelo oko 180 000 ljudi, dok je na popisu iz 2011. godine, broj Novosađana porastao na blizu 300.000 u širem

gradskom području.

Demografske promene pratila je i radikalna promena u prostoru, odnosno povećana izgradnja stambenih zgrada u onim delovima grada u kojima su prethodno bile koncentrisane

uglavnom porodične kuće. Iako je Novi Sad na svojoj bačkoj strani smešten na nepreglednom ravničarskom tlu, zbog čega postoje široke mogućnosti proširivanja gradskih granica, grad

je u poslednjih 25 godina rastao unutar sebe. Razlog tome može se pronaći u odsustvu gotovo svake regulacije u sferi urbanizma i činjenici da je cena stanova mnogo viša unutar samog

gradskog jezgra nego li na njegovim obodima. Tako urbanu sliku Novog Sada kreiraju privatni investitori sa odsustvo elementarnog arhitektonskog obrazovanja i obzira prema životnim

potrebama ljudi u sadejstvu sa duboko korumpiranim gradskim čelnicima.

Slaba urbanistička regulacija kombinovana sa korupcijom omogućila je privatnim investitorima da ignorišu standarde modernog stanovanja gradeći višespratnice na mestima gde su

prethodno bile kuće. To je dovelo do toga da su u gradu nikli čitavi kvartovi kojima hronično nedostaju parkinzi, zelene površine i ostala infrastruktura potrebna za dostojanstven život.

Osim što je ovim intervencijama u prostoru bitno narušena urbana slika grada, one su i direktan uzrok promena u životnoj sredini. Ovo potvrđuje i višegodišnje ispitivanje tzv. toplotnih

ostrva u gradu koje je sproveo profesor Stevan Savić sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta. Njegovo istraživanje je potvrdilo hipotezu da su najtopliji delovi Novog Sada

upravo oni koji su bili izloženi najdrastičnijim arhitektonskim promenama u potonje dve decenije. Ova činjenica ukazuje na direktnu korelaciju između “betonizacije” prostora i promena

na mikro nivou koje ostavljaju direktne posledice po zdravlje ljudi.

Drugi talas urbane devastacije Novog Sada je mnogo vidljiviji od prethodnog jer je preostali slobodni građevinski prostor sada znatno suženiji nego u prošlosti, što ostavlja još veće

posledice na život i zdravlje građana. U njemu se svakako izdvajaju slučajevi tržnog centra „Promenada” i „Pupinova palata” koji sasvim izvesno prete da ugroze infrastrukturno

funkcionisanje i izazovu potpuni kolaps u svakodnevnom životu grada. Mastodontski objekti koji se grade na jednoj od najatraktivnijih gradskih lokacija, između objekata identične

namene – Spensa i Merkatora – u sebi sadrže strukturni feler.

Skoro trodecenijskim iskustvom življenja u “tržišnoj ekonomiji” građani Novog Sada u svakodnevnom životu dobijaju jasne primere kako funkcioniše urbana politika vođena isključivo

privatnim interesima vlasnika kapitala. Pre toga, u periodu od završetka Drugog svetskog rata do raspada SFR Jugoslavije mogli su videti primere urbane politike koja je bila vođena

potrebama ljudi. Grad koji se nekada mogao pohvaliti brojnošću parkova, drvećem i uređenim gradskim površinama sa raznobojnim cvećem, sada je prerastao u betonsku džunglu u

kome ne postoji red konceptualnog i urbanističkog uređenja, kao i osluškivanje potreba građana.

Prema dostupnim podacima, Novi Sad nekada se mogao pohvaliti brojem od 40 odsto zastupljenosti zelenih površina, a danas ih ima svega 5 odsto. Poražavajuća činjenica je da je po

evropskom proseku zastupljenost ovih površina između 20 do 25 odsto. Poređenja radi, Ljubljana je 2016. godine postala ponosni nosilac titule zelene predstavnice Evrope jer poseduje

čak 75 odsto zelenih površina, odnosno tri četvrtine od ukupne površine grada. Ukoliko se uzurpiranje prirode i svih zelenih površina Novog Sada nastavi ovim tempom, o naprednom

uređenju grada u korak sa Evropom, Novosađani će moći samo da sanjaju.

Osnovni problem koji prožima sve navedene primere urbanističkog javašluka odnosi se na sistemsko urušavanje institucija lokalne samouprave, a pre svega oblika neposrednog učešća

građana u upravljanju i odlučivanju, što dovodi do nedovoljnog uključivanja građana u donošenje odluka u pogledu prostornog planiranja. Posledično, informacije u pogledu izmena i

predlaganja generalnih i detaljnih planova regulacije, javnih rasprava i ostalih mehanizama građanske participacije uopšte se ne dobijaju od politizovanih mesnih zajednica, koje su po

svojoj prirodi upravo i najbliže građanima.

Problemi urbanizma i prostornog planiranja dostigla su vrhunac u prethodnih godinu dana, kada je usledila reakcija iz zajednice. Usled naglog nicanja brojnih zgrada i pretvaranja raznih

delova grada u beton, pokrenute su građanske inicijative koje bi odbranile javne prostore Novog Sada. Spontani građanske akcije poput „Sačuvajmo Liman od betona” i „Ne damo

livadicu”, “Odbranimo parkić”, „Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine“ predstavljaju iskonsku reakciju građana na urbanističko nasilje koje preti da iskoreni zelene površine u Novom

Sadu. Sve ovo jasno ukazuje na to da građani jesu zainteresovani za pitanje urbanističkih planova, odnosno kako će deo njihovog grada izgledati. Reč je o autentičnom

samoorganizovanju građana koji se postaje rasprostranjen oblik političkog delovanja širom cele zemlje.

Međutim, ono što građane onemogućava da u većoj meri daju svoj doprinos, predloge i komentare kojima bi istakli potrebe kraja u kome žive jesu netransparentnost i neinkluzivnost

u radu gradskih vlasti. Da bi razvoj gradova i sredine u kojoj živimo bio u skladu sa potrebama lokalne zajednice, sve zainteresovane strane treba da su adekvatno i blagovremeno

informisane, poseduju znanje o planiranom razvoju i njegovim posledicama i da su uključene u sve faze procesa planiranja. Ono što je, međutim, takođe važno jeste približiti građanima

procedure kako bi razumeli urbanistički plan i sistemsko menjanje grada. Ipak, u srpskoj realnosti, informisanost i uticaj su na strani političke i ekonomske elite koja inicira same planove,

dok učešće građana zavisi od njihove mogućnosti da razumeju posledice planiranih izmena i da se (najčešće) vaninstitucionalno organizuju. Nevezano od toga da li se borba za lokalnu

zajednicu vodi na ulici ili putem primedbi na plan, razumevanje planova postaje ključno.

Pupinova palata i TC Promenada

III. GLOBALNE TENDENCIJE ZA UNAPREĐENJE PRAKSE Kako participativno prostorno planiranje nalazi svoj oblik u sve većem broju gradova u svetu, a kanali komunikacije bivaju sve raznovrsniji i direktniji, raste i broj različitih pokušaja da

se obaveštavanje građana sa ciljem uključivanja u proces planiranja modernizuje i poboljša. Bilo bi neophodno uraditi opsežnije istraživanje kako bi se istražili pomaci u praksi koji su

zaživeli na duži vremenski period i njihovi stvarni rezultati, ali možemo primetiti da se pokušaji poboljšanja prakse, kada govorimo isključivo o mehanizmima obaveštavanja a ne o

urbanim politikama uopšte, danas uglavnom okreću opcijama koje nudi Internet i elektronski kanali komunikacije, iako se odgovaranje na izazov da se u proces planiranja uključe

najraznovrsnije socijalne grupe svakako tu ne završava. Ovi moderni mehanizmi uglavnom obuhvataju komuniciranje o širem spektru komunalnih pitanjia, pa i onih koja se tiču

prostornog planiranja, i fokusiraju se pre svega na smer informisanja od građana ka institucijama, tj. na olakšano i direktno prosleđivanje primedbi građana nadležnima. Jedan od

popularnijih primera, aplikaciju FixMyStreet2, građani Velike Britanije koriste kako bi lokalne institucije obavestili o problemima na određenim mestima, kao što su na primer oštećenja

na putevima. Istraživanja o efikasnosti ove platforme ukazuju na probleme koji se tiču nerealnih očekivanja građana, kao i manjka poverenja u sadržaj koji generišu korisnici, ali ističu

visoku efikasnost u pružanju prilike građanima da brzo i lako prijave problem.

2 https://www.fixmystreet.com/

https://www.fixmystreet.com/https://www.fixmystreet.com/

Na sličan način, korišćenjem aplikacije Cycle Atlanta3 građani snimaju svoje biciklističke ture, i time daju planerima grada Atlante neophodne podatke da grad učine boljim mestom za

vožnju bicikala. Uz to korisnici imaju uvid u interaktivnu mapu biciklističkih ruta, mogu da prijavljuju probleme na stazama, kao i da sami pokreću diskusije. Ova aplikacija smanjuje

tehnokratiju u planiranju staza, omogućujući građanima da ukazuju na probleme i utiču na planiranje bez prethodnog informisanja o organizacionoj strukturi njihovih lokalnih vlasti.

Pitanje ostaje, kako ove alternativne metode participacije mogu biti interpretirane i integrisane u tradicionalne institucionalne politike i prakse donošenja odluka. Planeri u gradovima

gde se koriste ove aplikacije govore da je za njih smisao sakupljanja podataka tim putem u tome što pomažu da se stekne bolji uvid u načine na koje se određeni prostor koristi i da

razumeju kako ga korisnici doživljavaju. Iako ove platforme demonstriraju moć objektivnih podataka u vođenju subjektivnih diskusija sa ciljem identifikovanja potencijalnih rešenja,

one se prema istraživanjima pokazuju korisne više u službi pokretanja diskusija i dijaloga oko pronalaženja rešenja, nego kao sredstvo za sakupljanje informacija na osnovu kojih treba

direktno donositi odluke.

Ovakvo pojednostavljivanje metoda participacije je važno, ali ponekad dovodi do toga da ljudi samo prijavljuju probleme, a ne nude viziju budućnosti. Iznošenje problema je potencijalno

lakše za rešiti, ali samo time se ne postiže cilj omogućavanja građanima da imaju veću ulogu u oblikovanju budućnosti njihovog okruženja.7 Tek će se videti kako ovakve tehnologije

mogu biti uklopljene u već ustaljene prakse planiranja na lokalnom nivou; kako kreatori planova reaguju na povećan broj prijava i komentara koji dolaze sa ovakvih platformi, kao i

koliko su odgovorni i kako da na njih reaguju.

Od primera iz regiona možemo istaći Mrežu zelenih telefona Hrvatske4, čiji je cilj podsticanje građana na aktivnije sudelovanje u zaštiti okoline, a nadležnih institucija na učinkovitije

rešavanje problema. Pozivom na ove brojeve, svaki građanin Republike Hrvatske može prijaviti problem u okolini ili zatražiti informaciju, nakon čega aktivisti i volonteri zajedno s

građanima pristupaju rešavanju problema, u saradnji s nadležnim institucijama, te zatim nadziru njihovo rešavanje. Aktivisti Zelenog telefona u Zagrebu kažu da je ovo značajan pomak

i olakšica za sam proces komunikacije između građana i institucija, ali da njena učinkovitost ipak u velikoj meri zavisi od raspoloživosti institucija i donosioca odluka u gradu za saradnju.

Sva dosadašnja iskustva svedoče da komunikacija u okviru participacije u prostornom planiranju treba da podrazumeva lepezu različitih metoda, i da je najbolje da digitalne i ostale

platforme budu samo jedna od njih, a ne smatrati ih jedinim i dovoljnim rešenjem.

3 http://cycleatlanta.org/ 4 http://www.zeleni-telefon.org/

http://cycleatlanta.org/http://www.zeleni-telefon.org/http://cycleatlanta.org/http://www.zeleni-telefon.org/

IV. MESNE ZAJEDNICE – PRVA ILI POSLEDNJA ADRESA ZA GRAĐANE NOVOG SADA? Mesna zajednica predstavlja najniži oblik neposrednog učestvovanja građana u odlučivanju o lokalnim poslovima. One kao krajnje, ili početne jedinice lokalne samouprave, najbliže su

građanima i stoga su prva stanica na njihovom putu ka učešću u procesu donošenja odluka koje se tiču njihovog okruženja. S obzirom na njihov teritorijalni karakter, one administrativno

obuhvataju ljude koji su usko prostorno povezani, te posledično čine prostorom određenu zajednicu ljudi koji u solidnoj meri dele svoje sudbine.

Struktura Savet mesne zajednice je osnovni predstavnički organ građana na području mesne zajednice. On može imati najmanje 5, a najviše 11 članova, koji se biraju po pravilima neposrednog

i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa statutom mesne zajednice i Odlukom grada o mesnim zajednicama, i čiji mandat traje 4 godine. Svaki poslovno

sposoban građanin sa prebivalištem na području mesne zajednice koji je navršio 18 godina života, ima pravo da bira i da bude biran u Savet mesne zajednici, u kojoj je prethodno

predložen za člana Saveta od strane stanovnika mesne zajednice. Predsednika i zamenika predsednika Saveta mesne zajednice bira Savet iz reda svojih članova, tajnim glasanjem,

većinom glasova od ukupnog broja članova saveta mesne zajednice.

Nadležnosti Načini rada i organizacije mesne zajednice, kao i njene zadatke i nadležnosti, određuje statut mesne zajednice, u skladu sa statutom opštine (u slučaju Novog Sada Statutom Grada5).

Ova pitanja dalje se obrađuju kroz posebne zakone, a ne ustav.

Zanimljivo i značajno za temu je primetiti da u predlogu statuta grada Novog Sada usvojenog ove godine, među nadležnostima Skupštine grada u Članu 39. pod tačkom 17. stoji da:

„Skupština grada, u skladu sa zakonom bliže uređuje položaj, ovlašćenja, kao i prava i dužnosti glavnog urbaniste, imenuje i razrešava glavnog urbanistu i razmatra godišnji izveštaje

glavnog urbaniste o stanju u prostoru.“ Funkcija glavnog urbaniste u Novom Sadu ne postoji, niti je bilo javne najave ili diskusije na tu temu od strane institucija, te u narednom periodu

treba obratiti pažnju i razjasniti šta se ovom odredbom kazuje. Ukoliko dođe do promena po ovom pitanju, važno je pratiti pod kojim uslovima i sa kojim ciljem se one sprovode. Ono

što svakako sledi je da Grad donese Odluku o mesnim zajednicama, usklađenu sa novim Statutom grada i Zakonom o lokalnoj samoupravi, koja će preciznije definisati sve odredbe

njihovog funkcionisanja. U ovom trenutku, postoji samo Model odluke o mesnim zajednicama6 (2018) kreiran od strane Ministarstva uprave i lokalne samouprave, čiji je član koji

definiše oblasti delovanja mesnih zajednica prepisan u Statut grada.

Važno je istaći da se u članu 13. ovog Modela navodi:

„Rad organa mesne zajednice je javan. Javnost rada po pravilu obezbeđuje se: - izdavanjem biltena, informatora, preko sredstava javnog informisanja, prezentovanjem odluka i drugih

akata javnosti i postavljanjem internet prezentacije; - organizovanjem javnih rasprava u skladu sa zakonom, Statutom opštine, odlukama organa opštine i ovom Odlukom; - i na drugi

način utvrđen Statutom mesne zajednice i aktima Saveta mesne zajednice. U mesnim zajednicama osnovanim za više sela, Savet mesne zajednice je dužan da obezbedi postavljanje

oglasne table u svakom od sela. Mesna zajednica svoje informacije i obaveštenja objavljuje i na jezicima i pismima nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi u mesnoj zajednici.“

Zatim, u Članu 14. kaže se da:

5 Kako bi se uskladio sa izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2018., u toku sprovođenja ovog istraživanja, u martu 2019. godine, u skupštini Grada Novog Sada usvojen je predlog novog Statuta rada, kojim je donesena odluka o ukidanju opština u gradu . Time se dosadašnje nadležnosti opština centralizuju i prebacuju na Grad, te se i pitanja nadležnosti i organizacije mesnih zajednica, uređenje njihovih statuta, kao i njihovo formiranje ili ukidanje, određuju direktno Statutom grada i odlukama u Skupštini grada. Postoje ukazivanja na to da će novodonešeni Statut dodatno otežati mogućnost stvarnog delovanja građana kroz učešće, ukidanjem niza nadležnosti i mesnim zajednicama i iz poslova Grada, i pribegavanju pre eliminaciji nego radu na osmišljavanju praksi i institucija koje se ne pokazuju efikasnim 6 http://skgo.org/vesti/detaljno/2041/modeli-akata-za-usaglasavanje-sa-zakonom-o-lokalnoj-samoupravi

http://skgo.org/vesti/detaljno/2041/modeli-akata-za-usaglasavanje-sa-zakonom-o-lokalnoj-samoupravihttp://skgo.org/vesti/detaljno/2041/modeli-akata-za-usaglasavanje-sa-zakonom-o-lokalnoj-samoupravi

„U cilju ostvarivanja prava građana na istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje građana po pitanjima od značaja za građane mesne zajednice, mesna zajednica može da otvori

zvaničnu internet prezentaciju na kojoj će objavljivati informacije, odluke, izveštaje i druge akte mesne zajednice, kao i vesti od značaja za građane sa područja mesne zajednice.

Obaveštenja i vesti iz stava 1. ovog člana, mogu se realizovati i putem društvenih mreža.“

Nadalje, u glavi XV.NADLEŽNOSTI SAVETA MESNE ZAJEDNICE, Član 61. pod tačkom 5), između ostalog stoji da:

„Savet mesne zajednice predlaže mere za razvoj i unapređenje komunalnih i drugih delatnosti na području mesne zajednice, a naročito: - u oblasti urbanističkog planiranja i uređenja

mesne zajednice, - u izgradnji i održavanju komunalnih objekata, puteva i ulica na teritoriji mesne zajednice, - u prikupljanju i dostavljanju nadležnim republičkim i opštinskim organima,

javnim preduzećima i ustanovama predstavke i pritužbe na njihov rad, kao i inicijative i predloge građana za rešavanje pitanja od njihovog zajedničkog interesa, - zaštite i unapređenje

životne sredine, - uređenje i održavanje naselja i zelenih površina ...“

Iz svega navedenog zaključujemo da mesne zajednice danas, iako nemaju formalnu pravnu nadležnost da direktno odlukama Saveta ili zaključcima zborova građana utiču na

donošenje odluka u institucijama, imaju jasnu ulogu i zaduženje da aktivno i efikasno obaveštavaju građane o promenama u njihovom okruženju, kao i da građanima omogućuju

izražavanje svoje volje, komuniciranje sa institucijama, i predlaganje mera za poboljšanje pitanja od opšteg interesa. To ih čini izuzetno važnim institucionalnim subjektom i

kanalom informacija, kako u smeru od institucija ka građanima, tako i od građana ka institucijama. Postojanje drugih kanala nikako ne umanjuje važnost ove relacije, naročito

kada uzmemo u obzir pokrivenost svih socijalnih grupa.

Uprkos smanjenoj pravnoj moći da odlukama saveta ili kroz zborove građana utiču direktno na donošenje odluka u institucijama, mesne zajednice ostaju najbliži organ uprave

građanima, i fizički i psihološki, kao i jedino mesto na kom građani imaju mogućnost direktnog demokratičnog delovanja u periodima između glasanja za predstavnike u

parlamentu koje se događa jednom u četiri godine Stoga, iako nemaju mogućnost direktnog uticaja na odlučivanje o promenama u prostoru koji administrativno obuhvataju,

trebalo bi da taj prostor MZ prepoznaju kao svoj važan resurs, sa svim njegovim kvalitetima i praktičnim i simboličkim značajem za zajednicu, i da odgovorno koriste sve

mogućnosti svog delovanja u cilju njegovog adekvatnog i održivog korišćenja i razvijanja.

Uz ovo treba napomenuti, da se pomenuta odgovornost ne svodi samo na probleme u okviru granica jedne mesne zajednice, već da se delovanja svih mesnih zajednica u gradu

međusobno prožimaju kao i njihovi prostorni i društveni procesi, te da proces samoupravljanja i samoorganizovanja mora ići i u pravcu povezivanja i stvaranja jedinstva i celine

sa opštim i zajedničkim interesom.

Kako MZ vide sebe, a kako građane? Početkom 2019. godine sprovedeno je istraživanj7e koje je bilo u formi polustruktuiranog intervjua i u uzorak su uključene mesne zajednice grada Novog Sada, a na pitanja su odgovarali

referenti mesnih zajednica, kao osobe koje su svojim zaduženjima i samim prisustvom u prostorijama mesnih zajednica najbliži i stanovništvu i temi istraživanja.

O stanju ovog nivoa samouprave u Novom Sadu možda više govori sam proces intervjuisanja nego njihovi ishodi i rezultati. Namera je bila da se istraži mišljenje svih mesnih zajednica,

međutim u međuvremenu je svim mesnim zajednicama dostavljen zvaničan dopis kojim se davanje odgovora na pitanja građana o radu MZ dalje ne dozvoljava te su odgovori dobijeni

od svega njih 19, manje od polovine.

Prema ovom istraživanju mesne zajednice, svih njih 19, za sebe mogu da kažu da obaveštavaju građane o promenama planova, ali samo o planovima koji su na javnom ili javnom

ranom uvidu postavljanjem pismenog obaveštenja na papiru A4 formata i retko na neki drugi način (plaatiranje, lifletiranje, socijalne mreže i sl.), niti postoji praksa pozivanja tumača

planova – urbanista, dok se sva podrška građanima svodi na prosleđivanje primedbi nadležnim gradskim organima.

Takođe, mesne zajednice smatraju da građani nisu neobaveštavani o planovima koji predviđaju promene u njihovom neposrednom okruženju, dok je prema našem istraživanju od

2020. godine na uzorku od 949 ispitanika percepcija bitno drugačija odnosno da su građani veoma zainteresovani, ali ne i informisani o ovim procesima:

7 Milena Đinić, Modeli informisanja građana o promenama u prostornom i urbanističkom planu na nivou mesne zajednice

Smatrate li (MZ) da su građani u vašem gradu dovoljno i adekvatno obavešteni o planovima koji predviđaju promene u njihovom neposrednom okruženju?

Da li ste (građani) zainteresovani za prostorno i urbanističko planiranje u vašem kraju grada?

Kao ključne prepreke za poboljšanje ove situacije navedeno je: 1. Nezainteresovanost građana. 2. Manjak resursa i kapaciteta MZ. 3. Nepoverenje građana i slaba komunikacija sa

institucijama. 4. Slaba komunikacija sa medijima 5. Česte i previše brze promene urbanističkih planova, dok su kao ključne preporuke istakli: 1. edukovanje i referenata i građana na

ove teme, 2. bolja saradnja sa medijima.

Generalni utisak ispitivača bio je da su službenici MZ, (koji, da podsetimo, nisu članovi saveta MZ) veoma raspoloženi za povećanje komunikacije sa stanovništvom, na osmišljene i

svrsishodne načine i sa praktičnim ciljem, iako možda nemaju konkretne ideje i niti svest kako bi na tome mogli zajednički da rade Uprava grada, Savet MZ, i građani.

93%

4%

zainteresovane/i informisane/i

V. GRAĐANSKE INICIJATIVE – PRVA ILI POSLEDNJA LINIJA ODBRANE? Problemi urbanizma i prostornog planiranja dostigla su vrhunac u prethodnih godinu dana, kada je usledila reakcija iz zajednice. Usled naglog nicanja brojnih zgrada i pretvaranja raznih

delova grada u beton, pokrenute su građanske inicijative koje bi odbranile javne prostore Novog Sada.

2015.

Inicijativa "Sačuvajmo park kod muzeja Vojvodine" formirana je da bi građani spasili park od uništenja koje mu je pretilo zbog planirane izgradnje javne garaže. Od tog plana se tada

bilo odustalo, mada je bio ponovo aktivan 2017. godine kada je inicijativa ponovo reagovala, dok na posletku nije 2018. godine odlukom grada i uz velika ulaganja park preuređen i

preimenovan u „Park prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji“. Ovo je prva značajnija inicijativa u nizu, koja je veoma pozitivan primer, ne samo iz razloga što je postignut cilj građana,

već i zbog toga što predstavlja dobru praksu komunikacije građana i institucija, koje su prilikom uređenja „Parka prisajedinjenja“ 2018. ostvarili dijalog sa predstavnicima prethodno

aktivne inicijative na tom području.

2017.

Građani nezadovoljni odlukom gradskih vlasti da se uništi nevelika zelena površina, kako bi se proširila benzinska pumpa na uglu Braće Ribnikara i Futoške, pokrenuli su na fejsbuku

stranicu „Sačuvajmo parkić u Futoškoj"8 i tako započeli svoje prve akcije zaštite jedne od retkih zelenih površina u neposrednom okruženju. Ove akcije su tada uspešno zaštitile

pomenuto zelenilo. Međutim, u martu 2019. godine dolazi do seče stabala u tom parku, što građane ponovo dovodi u stanje neobaveštenosti i zabrinutosti za tu zelenu površinu.

8 https://www.facebook.com/nasparkicnijenaprodaju/

https://www.facebook.com/nasparkicnijenaprodaju/https://www.facebook.com/nasparkicnijenaprodaju/

2018.

Građani okupljeni oko inicijative „Ne damo livadicu" intenzivno su okupljali građane i upućivali prigovore na regulacioni plan kojim se predviđa da se u centralnom gradskom području,

na uglu Jovana Subotića i Kisačke, na mestu jedine preostale zelene površine u tom kraju i na uskoj raskrsnici izrazito frekventnih saobraćajnica, podigne osmospratnica. Pored svih

napora građana i članova inicijative, argumentovanim raspravama u medijima i pred Komisijom za planove, sve primedbe građana su odbačene, i plan je usvojen i od strane odbornika

u Skupštini grada. Iako je ishod borbe za sada negativan, ona je značajno uticala na podizanje svesti građana o ugroženosti javnih i zelenih površina u gradu, kao i o mehanizmima

uključivanja građana u proces odlučivanja.

Inicijativa građana „Sačuvajmo Liman od betona“ 9nastaje sa ciljem da se očuva ovaj deo grada kao zaokružena urbanistička celina, i spreči nenajavljena izgradnja sedam javnih garaža,

saobraćajnice i ugostiteljskog objekta u Limanskom parku, kao i predškolske ustanova na površini igrališta, koje stanovništvo ne vidi kao potrebne. Nakon žustre Javne rasprave i tri

9 https://www.facebook.com/groups/2013552815562691/

https://www.facebook.com/groups/169445087102454/?ref=timelinehttps://www.facebook.com/groups/2013552815562691/https://www.facebook.com/groups/2013552815562691/

meseca većanja, Komisija za planove delimično je usvojila primedbe građana (odustalo se od izgradnje tri garaže). Pred usvajanje plana u Skupštini grada građani su se još jednom

izrazili negodovanje na ovaj plan. Iako je plan usvojen na Skupštini, inicijativa je i dalje aktivna i reklo bi se da predstavlja najuspešnije i najmasovnije (predato je oko 4000 primedbi

skupljenih za oko nedelju dana) građansko uključivanje u proces prostornog planiranja u gradu u poslednjih nekoliko decenija.

Akcija „Sačuvajmo zelene površine - Telep Novi Sad“, zalaže se za očuvanje jedine preostale veće zelene površine u ovom delu grada, koji je u poslednjih 10 godina drastično promenio

svoju strukturu probijanjem bulevara i izgradnjom višespratnica na mestima gde su do tada bile jednoporodične kuće i neuređeno zelenilo. Kako su ove promene dovele do značajnog

porasta gustine naseljenosti, potreba za uređenim parkom u ovom naselju je od suštinske važnosti. Po detaljnom urbanističkom planu iz 2007 godine takav park, uz još dva manja,

planiran je na lokaciji između Bulevara Patrijarha Pavla i Somborske ulice, međutim, 2012. godina je promenama u planu na toj lokaciji ipak predviđen vatrogasni dom. Ohrabreni

borbama ostalih inicijativa u gradu, a uvideći da gradski urbanisti nemaju u planu pronalaženje alternativnog rešenja za manjak zelenila u ovom delu grada, kao i da određena lokacija

saobraćajno nije najpogodnija za pristup vatrogasnih vozila ostalim delovima grada, građani okupljeni oko ove inicijative predali su krajem 2018. godine oko 2.500 potpisa kojima traže

vraćanje prvobitne namene ovoj lokaciji.

https://www.facebook.com/groups/126196198296675/about/

Spontani građanske akcije poput gore navedenih predstavljaju iskonsku reakciju građana na urbanističko nasilje koje preti da iskoreni zelene površine u Novom Sadu. Reč je o

autentičnom samoorganizovanju građana koji se postaje rasprostranjen oblik političkog delovanja širom cele zemlje, ali i regiona. Sve ovo jasno ukazuje na to da građani jesu

zainteresovani za pitanje urbanističkih planova, odnosno kako će deo njihovog grada izgledati kao i da su spremni da se za to bore.