GRAÐA I PRILOZI ZA KULTURNU

I DRUŠTVENU ISTORIJU

41

SVESKE MATICE SRPSKE

Br. 41

Pokrenute 1985.

UREDNIŠTVO

Prof. dr Nikola Gaãeša, glavni i odgovorni urednik

Dr Jelka Reðep (urednik Serije kwiÿevnosti i jezika),

dr Qubomirka Krkquš (urednik Serije društvenih nauka),

Olga Mikiã (urednik Serije umetnosti),

dr Jovan Maksimoviã (urednik Serije prirodnih nauka)

Štampawe ove sveske finansirano je iz Zaduÿbine

Velimira i sina mu Dušana Bugarskog

ISSN 0353-5126

SVESKE MATICE SRPSKE

GRAÐA I PRILOZI ZA KULTURNU

I DRUŠTVENU ISTORIJU

Serija prirodnih nauka

Sv. 12

REDAKCIJA SERIJE PRIRODNIH NAUKA

Dr Jovan Maksimoviã (urednik), dr Vojislav Jovanoviã,dr Radovan Popov, dr Qubinko Staråeviã, dr Slobodanka Stojanoviã

Boÿidar D. Jovanoviã: ASTRONOMSKO PROSVEÃIVAWE U VOJVO-DINI U 19. VEKU; Danica Nikoliã Despotoviã, Mileva Prvanoviã:JUDITA COFMAN, PRVI DOKTOR MATEMATIÅKIH NAUKA NAUNIVERZITETU U NOVOM SADU; Vojislav P. Jovanoviã: VETERI-NARSKA MEDICINA NOVOG SADA; Danka Višekruna: NARODNAVETERINA U BROTWU (ZAPADNA HERCEGOVINA); Ruÿa Halaši,Tibor Halaši, Stanko Cvjetiãanin: ULOGA LETOPISA MATICESRPSKE U OBRAZOVAWU OMLADINE I ODRASLIH IZ PRIROD-

NIH NAUKA POSEBNO IZ HEMIJE U H¡H VEKU KOD SRBA

Novi Sad2004

S A D R Ÿ A J

Boÿidar D. Jovanoviã, Astronomsko prosveãivawe u Vojvodini u H¡H veku . 5

Danica Nikoliã-Despotoviã, Mileva Prvanoviã, Judita Cofman —

prvi doktor matematiåkih nauka na Univerzitetu u Novom Sadu

(1936—2001) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Vojislav P. Jovanoviã, Veterinarska medicina Novog Sada — Kratak

istorijski pregled i današwe stawe — . . . . . . . . . . . . . 21

Danka Višekruna, Narodna veterina u Brotwu (Zapadna Hercegovina) . . 51

Ruÿa Halaši, Tibor Halaši, Stanko Cvjetiãanin, Uloga Letopisa

Matice srpske u obrazovawu omladine i odraslih iz prirodnih nauka

posebno iz hemije u XIX veku kod Srba . . . . . . . . . . . . . 71

Boÿidar D. Jovanoviã

ASTRONOMSKO PROSVEÃIVAWE U VOJVODINI

U H¡H VEKU

„SERBSKIJ NARODNIJ LIST" je izlazio od 1. jula 1835. do 12.

maja 1848. godine u Budimu, pribliÿno po jedan broj nedeqno. Poåelo

je sa lozinkom, u podnaslovu: „Previsoka mudrost nek na nebu stoji,

Saopštiti dobro i korisno to su trudi moji." Sadrÿaj je bio veoma

šarolik: od kwiÿevnih tekstova, putopisa, dopisa, do nauånih ålana-

ka. Mi ãemo se zadrÿati samo na onima iz astronomije. Štampan je,

uglavnom, u Budimu u Kraqevskoj univerzitetskoj peåatwi.

Urednik je tokom celog izlaÿewa bio Teodor Pavloviã, kwiÿev-

nik i publicista (14. februar 1804, Karlovo — Dragutinovo, Banat —

12. avgust 1854, Karlovo — Dragutinovo). Srpsku i nemaåku osnovnu

školu je završio u Karlovu i u Ÿomboqi. Gimnaziju je pohaðao u Te-

mišvaru, Velikoj Kikindi, Segedinu i u Sremskim Karlovcima; tzv.

filozofiju je završio u Segedinu, a prava u Poÿunu. Bio je priprav-

nik u advokatskoj kancelariji srpsko-maðarskog kwiÿevnika Mihaila

Vitkoviãa. Ureðivao je i Letopis Matice srpske, onda kada je napustio

advokaturu. Vlastodršci su 1834. godine primorali ovaj naš najstariji

åasopis da prestane da izlazi. Zato je T. Pavloviã poåeo da izdaje

„Serbskij narodnij list". Prevodio je se gråkog, slovaåkog, a objavio je

i veliki broj svojih sastava. U novinarskim napisima je podsticao

srpsko društvo na savremeniji naåin rada, organizovawa i ÿivota.

S obzirom na åiwenicu da je astronomsko štivo objavqivano u

ovom listu veoma raznoliko, da ga je teško grupisati, koristiãemo

hronološki red po kome je štampano. Isto tako ãemo naslove pisati

onako kako se izgovaraju, da bi izbegli poteškoãe koje bi pisawe, po

tadašwem srpskom naåinu, izazvale kod današweg åitaoca. U kosoj za-

gradi ãe biti prevedeni pojedini tadašwi izrazi radi lakšeg razume-

vawa navoda.

5

„Soobšåenija iz Jestestvoslovija (Naturlehre) i Zvjezdoslovija (Astro-

nomia)" je prvo u našem nizu /1/. Pod Prirodnom naukom, Jestestvo-

slovijem, u naslovu navedenom, se podrazumeva ono što bi danas odgo-

varalo predmetu „Poznavawe prirode" u osnovnim školama. Suština

sastava je da se na razne naåine dokaÿe da je Zemqa „tane" /lopta/. Po-

åiwe se sa „zrjenikom" /vidikom/ i wegovim promenama kada se posma-

traå pewe sve više i više, sve do „vozdušne lopte" /balona/. Zatim se

tumaåe posledice „teåenija" /kretawa/ Zemqe oko Sunca, razlike u vi-

dqivosti sazveÿða na nebu, kao i dokaza o toku pomraåewa Meseca —

oblik senke na wemu.

Veoma je zanimqiv opširan ålanak „Kometi (Repate Zvjezde)" u

kome se podrobno, i sa dve slike, opisuje wihov izgled i kretawe /2/.

Osuðuje sujeverje! Posle istorijskog uvoda objašwava: kakvog je oblika

wihova putawa oko Sunca, pojavu repa iz jezgra koje je najosvetqenije.

Spomiwe wegovu razreðenost: da se kroz wega vide zvezde u pozadini.

Navodi wihov broj, prema raznim procenama „zvjezdoåteca" /astrono-

ma/. Trajawe wihovog obilaska, daqine od Sunca, izduÿenost wihovih

putawa se takoðe prikazuje. Tu je spomenuta i moguãnost da se sudare sa

našom planetom, ali, veli pisac, da je mala verovatnoãa da se to dogo-

di. Podrobno govori, u zakquåku, o tadašwoj pojavi Halejeve komete.

Na priloÿenoj slici tumaåi wene poloÿaje na eliptiånoj putawi. Po-

jedine daqine su date u geografskim miqama. Veli se da se predviða da

ãe 4. novembra 1835, kada bude vidqiva, biti mnogo bleða nego što je

bila, kada se pojavila prethodnog puta 1759. godine. „Teško da ãe daqe

od 15-og Noem. vidim ostati, jer u poåetku meseca u 6 sati u veåe, a po-

sle sve ranije, pri kraju pak veã u 4 sata posle podne, dakle sa suncem

zajedno zailaziti, posle ovog se slobodnim okom videti više neãe mo-

ãi … i tek unuke naše pri koncu 1911. godine opet ãe posjetiti." Pot-

pisa nema kao ni kod veãine drugih napisa!

Veã u sledeãem broju /3/ nailazimo na podroban opis — „Mesec",

sa slikom wegove vidqive površine. Daju se wegove dimenzije, „po-

srednik" /preånik/, daqina od Zemqe, vreme razliåitih obilazaka,

trajawe „meena", korist od wegovog sijawa, wegovo dugotrajno zadrÿava-

we nad polarnim oblastima Zemqe, da nam uvek istu stranu okreãe, da

se na woj vide „pjatna (fleke)", da je na površini veoma sliåan Ze-

mqi, da mu je „vozduhookruÿije" /atmosfera/ veoma retka, da se ÿiva

biãa ne vide na wemu. Spomiwe se da se u teleskopu sve vidi „naopa-

ko" — gore je jug, a dole sever. U vezi sa slikom se navode Riãolijeva

imena za tvorevine na wemu. „Doqaåe /tako nazvana mora/, rupe, ugnu-

tosti pokazuju se suve." Napomiwe da je kriv za „otliv i zaliv" /plimu

i oseku/, ali ne veruje u ostale uticaje wegove na klimu, vreme i qude

uopšte.

„Daqša posmotrenija i mwenija o Svetu" /4/, u uvodu opisuju po-

åetke astronomije i nabrajaju slavne astronome koji su se posvetili is-

6

pitivawu boÿanskog sistema. Qudi su od pamtiveka koristili zvezde za

orijentaciju. Teleskop je pokazao da se mnoge zvezde obrãu. Navodi te-

škoãu oko prebrojavawa nebeskih tela. Takoðe je razjasnio, kako to na-

vode Sut i Heršel, da je zvezda sigma u Orionu dvostruka, treãe veli-

åine. Meðutim, Barlov je otkrio da su to åetvorostruke — izmeðu pret-

hodnih se nalaze još dve. Epsilon u Perzeju je u istom katalogu „dvogu-

ba" /dvojna/, ali se kasnije dokazalo, da je to ustvari šestostruka. Pi-

sac se pita šta ãe se videti kada se umesto ranijih upotrebe šezdese-

trostruki Barlovqevi teleskopi.

„Otkrovenija u Mesecu" /5/ je blebetawe o tome šta je mlaði Her-

šel „otkrio" na našem pratiocu pomoãu „Hidrooksigenmikroskopa"

/?!?/. Dr Grant sve to opisuje. Naÿalost nije naveden izvor. Koliko me

pamãewe sluÿi to je neki zlobnik podmetnuo uredniku neku stranu pr-

voaprilsku lakrdiju: negde je neko napisao nešto o tome. Jednog dana

ãemo to, moÿda, rasvetliti.

Ålanak „Nikolaj Kopernik" /6/ sadrÿi u kratkim crtama nauånikov

poptuni ÿivotopis i wegov doprinos nauci. Propratna slika prikazu-

je spomenik na wegovom grobu u Frauenburgu /Fromborku/. Pisac pred-

laÿe da i mi Srbi podignemo spomenik ovom slavnom slovenskom si-

nu, „jer vjeåite slave wegove svetli zraci na ceo Slavenskij rod divno

padaju…" Zanimqivo je da se spomene da je veã ovde PtolEmej pogrešno

nazvan PtolOmej!

„Pomraåenije Sunca i Meseca" /7/, sa dve slike, tumaåi uzroke ove

dve pojave koje „pomraåuju Serbsko nebo". Veli se da se Zemqina senka

pruÿa na 20.372.000 km. Daqe još spomiwe da Mesec „trogubu" /tro-

struku/ mewa boju: prvo je bleda, zatim bakarna, pa sasvim mraåna. Na

prvoj slici je prikazano pomraåewe Meseca koje se odigralo u decem-

bru 1823. godine u Aziji, Africi, veãem delu Australije i Evrope. Na

drugoj slici se vidi /u tekstu se izriåito ne govori o kojoj vrsti je

reå/ prstenasto pomraåewe Sunca od 3/15. maja 1836, a koje je najboqe

bilo vidqivo iz Engleske. Krug se ovde zove „šestar".

U napisu „Svetlost dana", /8/, se objašwava kako dolazi do raða-

wa Sunca na našem vidiku, koliko „vetrokolo" /atmosfera/ utiåe na

tu pojavu i šta sve izaziva. Uzgred se govori zašto tela imaju odreðenu

boju. Tu je i razlog zašto je naše nebo plavo.

Iz „Engelove filozofije za Svet" je P. Teodosijeviã /Petar Teo-

dosijeviã (Zemun, 1808—?), advokat, pisac, prevodilac/ /redak sluåaj da

je napis potpisan!/ preveo „San Galilejev", /9/. U „fusnoti" je „Pri-

mjeåanije" u kome se veli da je sve što je reåeno u ovom snu Galilej

stvarno uradio, da je oslepeo i da je posledwe svoje dane proveo uz svog

uåenika Vivijanija, na svom imawu u Aråetriu. U navedenom snu uåenik

izvodi svog uåiteqa, u wegovo posledwe proleãe, u prirodu. Opijen

mirisima je zaspao i sawao åudan san. Javio mu se Kopernik. „Povede

7

me onda za ruku k jednom dolepogruÿenom /spuštenom/ oblaku, i mi po-

letesmo u neizmjerimu širinu nebesnu. Ja sam ovdje, Vivijane, vidjeo

mjesec, sa wegovim brdamja i dolinama; vidjeo sam sozvezdija mqeånog

puta, Plejadska, i Oriona; vidjeo sam pjatna /pege/ sunåana, i mjesece

Jupiterove. Sve, što sam pre ovdje dole vidjeo, vidjeo sam tamo boqe

bezoruÿanim okom i šestvovao /šetao/ po nebu, pun voshišåenija /us-

hiãewa/ með mojim otkrovenijami /otkriãima/, kao što se na zemqi

åelovjekoqubac meðu svojimi blagodjejanijami /dobrim delima/ šeta."

Duh Kopernikov nastavqa: „Ni su granice åuvstva /oseãaja/ tvoji, rekne

on, i granice vselene /Vasione!/, ako i iz daqine koje se pomisliti

/zamisliti/ ne mogu, mnoÿestvo /mnoÿina/ sunaca k tebi nizsijava:

opet mnoge tisuãe sijaju za vzor /vid/ tvoj neprimjetime u bezkonaånom

Etiru; i svako sunce, kao i svako wega obkoqavajuãe vozduhookruÿije

/atmosfera/, jest s åuvstvujuãim /oseãajnim/ i misleãim sušåestvama

/biãima/ napuweno. Gdje sami putovi vozmoÿni /moguãi/ bili, tamo se

kotrqaju tjelesa nebesna, i gdje su sušåestva sreãnim se åuvstvovati

/oseãati/ mogla, tamo sušåestva gamiÿu! Ni jedan pedaq zemqe u cjeloj

neizmjerimosti B e z k o n e å n o g ostao ni je, gdje bi šåedqivij /šte-

dri/ Tvorac ÿivota stvorio, ili sluÿeãeg k ÿivotu vešåestva /mate-

rije/, i u svem tom bezåislenom /bezbrojnom/ sušåestva raznstviju /ra-

znolikosti/ do najmaweg piqa /prašine/ (atoma) /podvukao BDJ/ vlada

nerušimij /nerazrušivi/ poredak: vjeåni zakoni udešavaju S v e, od

neba do neba, od zemqe do zemqe u voshitateqno /ushiãujuãe/ soglasije

(Harmonie)." Još 1838. godine se spomiwu ATOMI, i to kod nas!

Adv. Bogdanoviã /Konstantin Bogdanoviã (Ruma, ? 1810, 1811? —

Novi Sad, 28. 04. 1874), advokat, publicista, politiåar/ je objavio po-

drobni ÿivotopis: „Atanasij Stojkoviã, Rusijsko-Imperatorskij Dje-stvitelnij Statskij Sovjetnik i VIŠE ORDENA KAVAQER" /10/.

„Priroda nije vešå /stvar/; jerbo bi ova vešå bila sve. Priroda

nije sušåestvo /biãe/; jerbo bi sušåestvo ovo bilo Bog." Ovo piše u

ålanku „O veliåestvu /veliåini/ prirode", /11/. „Vreme, razstojanije i

materija jesu sredstva prirode, Vselenaja /Vasiona!/ je wezin predmet,

dviÿenije /kretawe/ i ÿivot, wena meta, cjel /ciq/", veli daqe nepot-

pisani pisac. Govori o privlaåewu i o „odtiskivawu" /odbijawu/ ne-

beskih tela, nepokretnom Suncu i sistemu planeta koje obilaze oko we-

ga, drugim zvezdama, drugim Suncima, kometama, wihovim putawama i

uzajamnim uticajima wihovim. Ali „… Priroda jest vidimij /vidqivi/

prestol Boÿijeg velikoqepija /svemoãi/…"

Beleška „Neizmjerimost sozdanija /Prostranstva/", /12/, navodi da

postoji 75 miliona zvezda kao što je naše Sunce. Najbliÿa zvezda, Si-

rius, je na 1.390 miliona kilometara od nas. Ako svaka od zvezda obu-

hvata prostor koji, otprilike, zauzima Sunåev sistem, onda pisac uzvi-

kuje: „… kamo /gde je/ voobraÿenije /mašta/ åoveåesko, koje bi u stawu

8

bilo grdobu veliåine celog sozdanija neba predstaviti!!! Velij jesi Go-

spodi, åudna djela Tvoja!"

V. je preveo govor, koji je Toma Makaulaj /Thomas Macaulay?/ odr-

ÿao prilikom otvarawa neke åitaonice u Engleskoj, pod naslovom „Va-ÿnost nauka", /13/. Navodi reåi pesnika Poupa: „Mala nauka opasna je

nauka", misleãi na neznalice i poluuåene qude. „Ja sam tvrdo o tome

uveren, da ãe duševno izobraÿenije /obrazovawe/ svojim sve veãim i

veãim rasprostirawem jedanput veã jako utvrditi qubov nuÿdnom po-

retku i urednosti." Lepo i pouåno reåeno!

Spomiwe se i „Kondamin, znatnij francuzkij putnik" /14/. Uz we-

gov ÿivotopis daje se i spisak wegovih dostignuãa. Jedno od wih je i

wegov boravak na ledenom Kotopaksu, u Andima, radi merewa oblika

Zemqe /podnevka/. U produÿetku je iscrpan spisak åuvenih putnika i

moreplovaca, kao što su bili: Marko Polo, Vartolomej Diaz, Kristof

Kolon, itd.

„Na kom jeziku treba nauke predavati", /15/, je rasprava o nastav-

nom jeziku u školama. Izmeðu ostalog se veli: „Politiki i pravici

/pravdi/ protivno /je/, osobito, kad se tom narodnom jeziku uštrb

/šteta/ i vred /uvreda/ nanosi."

„Dostopamjatnosti /zanimqivosti/ odliva /oseke/ i priliva /pli-

me/ Eutipusovog" /16/ govori o normalnim i o izuzetnim pojavama u za-

livu Eutipus, na Egejskom moru, u Gråkoj. U prve dve åetvrtine mena

Meseca ima u 24 åasa po dve oseke i po dve plime, kao i na drugim me-

stima. Meðutim, u posledwe dve åetvrtine ima 10 do 12, a ponekad i 18

do 20 puta naizmeniåno oseka i plima. Postoji i period kada niti ra-

ste niti opada. Katkad je, opet, voda toliko jaka da i najveãe /za ono

vreme/ brodove i protiv vetra i svih snaga otpora, kao lake lopte vaqa

i odnosi. Kaÿe se da su u pradavna vremena, kao i u ono doba /u prvoj

polovini 19. veka/, nauånici pokušavali da to objasne, ali bez uspeha.

Jedan od tih prastarih je, svojevremeno, bio i Aristotel.

Ima åak i anegdota sa astronomskom sadrÿinom, /17/. Ruski Veli-

ki knez je posetio u Petrogradu astronoma Struvea. Nauånik je bio po-

malo zbuwen, pa je jedan dvoranin na to skrenuo paÿwu prestolona-

sledniku: „Nije åudno, Struve se åudi što vidi tolike zvezdice, ali

ne na svom mestu", reåe velikodostojnik pokazujuãi na iste na unifor-

mama prisutnih.

„Tko je prvij ustanovio åase? " /18/ nas vraãa u prastari Egipat. Na

wihovom jeziku se Sunce zvalo Horus, kaÿe pisac. U doba Hermesa Tri-

megistusa je sveta ÿivotiwa, Serapis, posveãena jednom wihovom bogu,

12 puta mokrila u toku dana i to uvek u jednakim vremenskim razmaci-

ma, pa je on ceo dan podelio na 12 åasova. Dugo se zadrÿala takva pode-

la. Kasnije je promewena na 24 åasa. Ovde postoji i potpis: V. Boroc-

kij /Venijamin (Vasilije) Borocki (Kulpin, ? 1810, 1811 ? — Mala Re-

9

meta, ? 01. 10. 1868, 12. 11. 1883 ?), kaluðer, prevodilac, pisac istorij-

skih i didaktiåkih radova/.

U devetnaestoj glavi „Ustava školskih …" /19/ se u dva ålana spo-

miwe Zemqeopisanije. Prvi ålan ima opšte osobenosti, dok se u dru-

gom navodi „Zemqeopisanije matematiåesko". S obzirom na to da se

ovaj Pravilnik odnosi na osnovne škole, ograniåen je samo na Zemqu.

Govori se o obliku, „okruglosti", Zemqe i o poznawu „šara" /lopte/

zemnog i na wemu glavnih taåaka i „obruåa" /krugova/ velikih i malih.

„Posmotrenije /pregled/ vselene /Vasione/", /20/, od dr Joana E.

Bode /Johan Elert Bode (19. 01. 1747 — 23. 11. 1826) je bio nemaåki

astronom koji je 1772. godine formulisao zakon o daqinama planeta

od Sunca, kasnije nazvan Ticius-Bodeov zakon. Godine 1778. izdao je

„Atlas neba" na 20 listova u kojima je bilo 17.240 zvezda. Predloÿio je

da se sedma planeta nazove Uran. Bio je ålan mnogih akademija nauka

/preveo Stefan Novakoviã, / (Šid, 1820—?) sveštenik, pisac i pre-

vodilac/ paroh iz Šida, je najobimniji sastav, u tri nastavka sa ukup-

no 11 strana. Poåiwe sa pretpostavkom da i na drugim planetama moÿe

da bude ÿiteqa. Mesec je prvo nebesko telo koje je dosta podrobno ob-

radio /vreme obrtawa, vreme obilaÿewa, uvek istom stranom okrenut ka

Zemqi, trajawe „dana" i „noãi" na wemu/. Komete su sledeãe. Spomiwe

wihove putawe, uticaj Sunca na wih, postanak repova i moguãnost ÿi-

vota na wima. Åak bi, po wemu, i Sunce moglo da bude naseqeno. Tuma-

åi zašto — pogotovo ako je ono „elektriåeska, ladna i vozdušnom zgu-

snutom masom svetlošãu zamotana kugla". Navodi verovatnu daqinu ne-

kretnica koja mora da bude neizmerno velika. Spomiwe Hajgensa, Bre-

dlia i Lamberta koji su ih merili. Zvezde mora da svetle sopstvenom

svetlošãu, a one, po svojoj veliåini mogu da prevaziðu Sunce. Navodi

koliko nam „uveliåatelno staklo" pomaÿe pri posmatrawu udaqenih

nebeskih tela. Brojni primer treba da dokaÿe kolika je naša vasiona.

Bez obzira na veliku brzinu svetlosti, ona nam sa najbliÿe zvezde sti-

ÿe tek za 6 godina. Zvezde šeste i sedme prividne veliåine su mnogo

daqe. „Ne reci dakle: zvezde su mene radi stvorene; i s veliåestvenom

svetlostiju blistajuãa se tvjerð /nebeski svod/, zbog mene je." Najznat-

niji je sjajni pojas, Mleåni put. Prema Kantu i Lambertu zvezde nisu

toliko meðusobno bliske, koliko se to nama åini, nego su rasporeðene

po dubini nebeskoj. Zvezde imaju sopstveno kretawe koje sa zapaÿa tek

posle nekoliko godina. „Dviÿenije je sušåestveno /suštastveno/ nuÿd-

no svojstvo telesa sveta, bez åega obstati nemogu. Ako jošt za sad zako-

ne, putove i brzosti, po koima se ove sisteme sunaca dviÿu /kreãu/,

nepoznajemo; nadati se, da ãe potomstvo do ovoga poznanija /saznawa/

doãi." Pisca zanima šta to drÿi sunåane sisteme u wihovom poretku

i veli: „Mi neznamo ništa drugo nego naåalno /poåetno/ zamašaja

/hitac/ dviÿenije, sojuÿeno /zdruÿeno/ sa silom teÿine /teÿe/ i pri-

10

vlakatelnosti /privlaåewa/, koje naše planete i komete neprestano

oko sunca vodi." Daqe: „Svet je odkrovenije sviju boÿestveni sover-

šenstva, djelo veåito djejatelnog /delatnog/ Tvorca, koji je podlinij

naåelnik /davnašwi zaåetnik/ svega ÿivota." Ne veruje da je Zemqa po-

vlašãena u pogledu ÿivih stvorova. „I spomenuto odstojanije najbliÿe

nepodviÿne zvezde /nekretnice/, sa svim je neznatno sprama ovog umu

åoveåeskom nepowatnog /neshvativog/ prostora." Pita se šta su to

„maglene fleke" koje se vide npr. u Orionu, Andromedi, Herkulesu, Vo-

doliji? „Takovi je nekoliko stotina odkriveno." Pravilno zakquåuje:

„Po svoj prilici ove maglene zvezdice moraju mnogo daqe biti, nego

što su i najdaqe nepodviÿne zvezde našeg mleånog puta." Pretposta-

vqa: „Al po svoj prilici jošt u veãoj daqini ima više takovi siste-

ma, koje mi ispolinskim /starinskim/ teleškopima Heršelovim nogda

/nikada/ otkriti neãemo." Pita se: Tde su granice vselene? ili gdi je

konac sozdanija /prostranstva/? Ovde se neprovidima /neprovidna/ za-

vjesa pred oåi naše navlaåi. Ove granice ni jedan od smrtnog nigda

poznati nemoÿe." Kako ovo savremeno zvuåi! Spomiwe: „O drugim, koje

su åas sjajne, åas tavne, o nekima, koje se sad prvij put pokazuju, a pre

toga nigda viðane bile ni su. Moÿe biti, da su gdi koje od ovi, tako

nazvani novi zvezda, takove katastrofe pretrpile." Zakquåuje sa ovim

reåima: „Sozdanija /prostranstvo/ ãe u bezkonaånim vekovma veliåe-

stvo sile i blagosti Boÿije proslavqati; jer ãe vselena /vasiona/ u

celo uzimajuãi veåito trajati." S obzirom na to da je pisac originala

preminuo još 1826. godine, dakle 18 godina pre nego što je ovo kod nas

objavqeno, mora se priznati da je dosta dobro predviðao.

Posle završetka drugog nastavka prethodnog napisa objavqena je

pesma pod naslovom „Jednom zvjezdoznancu" /21/ od Og. Ostroÿinskog

/Ogweslav Ostroÿinski-Utješanoviã (Ostroÿin, 1817 — Zagreb, 1890),

Veliki ÿupan Sremske ÿupanije, krajiški oficir, pisac/. Tri po-

sledwa stiha, u treãoj, završnoj, strofi, glase:

„Nemjeri p j e s m e noÿicom mi iglastom /šestarom/;

Jer inaåe lira zlatna,

Bubwem ãe postati od kozje koÿe!"

U „Predskazanija o svojstvenostima godine 1837 " /22/ nepoznati

pisac, u uvodu govori o Eudoksusu, koji je åetiri godine pre Hristovog

roðewa, preneo egipatsku nauku o kretawu pet starih planeta Grcima,

dodaje da je kasnije otkriveno još pet: Uran, Ceres, Palas, Junona i

Vesta /dakle, i planetoide je uvrstio meðu velike/. Te godine je tzv.

„vladajuãi planet" ovako protumaåio: „Kromje /osim/ sunca i meseca,

jošt i od ti stari planeta svake godine drugij ima osobito na zemqu

vteåenije /uticaj/." Po wemu se odreðuje kakvo ãe biti vreme i kakvi ãe

se dogaðaji odigrati. To je za 1837. bio Merkur, pa navodi wegove oso-

benosti i podatke o wemu. Ukratko: „Godina 1837. premda je vlaÿna,

11

nije baš plodna, i više je ladna nego topla." Ne znamo da li se to ob-

istinilo.

„Kquå k predskazaniju, kakvo ãe biti vreme" /23/ spomiwe da je Xon

Frederik Ulijam Heršel postavio osnove za ovu vrstu proroåanstava.

Carsko kraqevsko poqske ekonomije druÿestvo /verovatno se misli na

poqoprivredno/, u Beåu, je to wegovo tvrðewe podvrglo proveri u toku

1838. i u delu 1839. godine. Zakquåili su da je u veãini sluåajeva bilo

taåno! Wegovo predviðawe se odnosi na åitavu åetvrtinu meseca, kao

celinu. Po wemu se vreme upravqa po onom trenutku u kom se mewa me-

na Meseca — kada postaje pun, kada stupi u prvu ili u posledwu åetvrt.

Zasebno se daje predviðawe za leto, a zasebno za zimu, dakle za jedno

celo polugodište; ne uzima u obzir ni proleãe ni jesen. Tabela je data

za po dva sata, recimo da mena nastupa izmeðu 12å i 14å: „u leto ãe biti

mnogo kiše, a u zimu snega i kiše"; izmeðu 14å i 16å: „u leto ãe vreme

biti promenqivo, a u zimu lepo i meko"; itd. Bilo bi zanimqivo da se

to proveri u sadašwe doba ozonskih jama i nuklearnih proba!

Treba na kraju da se navede da je iz ovog pregleda izostalo godište

iz 1836. godine, koje ne postoji u Biblioteci Matice srpske, u Novom

Sadu. Ko zna šta je tu još sve objavqeno iz astronomije! Nadam se da ãu

u buduãnosti uspeti da nadoknadim ovaj „propust" koji ne treba da se

pripiše meni.

Sa ovim bih zakquåio prelistavawe „Serbskog narodnog lista".

Vidimo da je bilo 21 + 2 napisa koji su se odnosili, uglavnom, na

astronomiju. U mnogima se pomiwe Tvorac kao pokretaå svega, što bi,

ponekad i danas, bez obzira na sva znawa moglo da pomogne u objašwa-

vawu prirodnih pojava. Provejava iz svih wih nauka, ali i neÿan pri-

zvuk naivnosti, što nimalo ne umawuje zanimawe Srba, u to doba, za

ovu najstariju nauku. Po prevodima se vidi da je tako bilo i u ostalom

svetu! Treba da se naglasi da ni jednoj drugoj nauci nije posveãena to-

lika paÿwa i da o drugim oblastima ni pribliÿno nema toliko ålana-

ka! Neke se uopšte ni ne spomiwu. Sudeãi po uredniku, Teodoru Pa-

vloviãu, moÿe se reãi da on nije uzalud objavqivao toliko — sigurno

su ga pretplatnici i åitaoci na to pobudili! Hvala mu!

LITERATURA

/1/ Åislo 5, 05. 08. 1835, 39—40.

/2/ Åislo 12, 02. 10. 1835, 92—96.

/3/ Åislo 13, 09. 10. 1835, 97—100.

/4/ Åislo 18, 01. 11. 1835, 139.

/5/ Åislo 21, 30. 11. 1835, 163—165.

/6/ Åislo 9, 27. 02. 1837, 67—69.

/7/ Åislo 13, 28. 03. 1837, 101—102.

12

/8/ Åislo 50, 08. 12. 1837, 394—395.

/9/ Åislo 11, 08. 03. 1838, 86—87.

/10/ Åislo 35, 27. 08. 1838, 268—269.

/11/ Åislo 41, 16. 10. 1838, 323—327.

/12/ Åislo 49, 07. 12. 1839, 388 /pogrešno odštampano 374/.

/13/ Åislo 25, 20. 06. 1840, 196—198.

/14/ Åislo 31, 02. 08. 1840, 245—246.

/15/ Åislo 27, 02. 07. 1841, 214—216.

/16/ Åislo 40, 07. 10. 1843, 320.

/17/ Åislo 2, 13. 01. 1844, 16.

/18/ Åislo 3, 27. 01. 1844, 24.

/19/ Åislo 30, 27. 07. 1844, 234—235.

/20/ Åislo 46, 19. 11. 1844, 365—367; Å. 47, 23. 11. 1844, 374—376; Å. 48, 02. 12.

1844, 380—384.

/21/ Åislo 47, 23. 11. 1844, 376.

/22/ Åislo 1, 01. 01. 1837, 6—8.

/23/ Åislo 15, 11. 04. 1840, 119—120.

13

Danica Nikoliã-DespotoviãMileva Prvanoviã

JUDITA COFMAN — PRVI DOKTOR

MATEMATIÅKIH NAUKA NA UNIVERZITETU

U NOVOM SADU (1936—2001)

U svom åetvorodecenijskom postojawu Univerzitet u Novom Sadu

beleÿio je åas brÿe, åas sporije, stalno napredovawe u svom ukupnom

razvoju. Vredno je paÿwe podsetiti se i na neke wegove prve znaåajnije

rezultate u nauåno-istraÿivaåkom radu. Jedan od takvih rezultata je

svakako i prvi doktorat matematiåkih nauka na tom Univerzitetu. Judi-

ta Cofman je 22. novembra 1963. godine na Filozofskom fakultetu u

Novom Sadu odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom: O konaånim

nedezargovim projektivnim ravnima generisanim åetvorotemenikom.

Judita je bila student prve generacije studija na grupi matemati-

ka-fizika, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, natproseåne inteli-

gencije i obrazovawa, govorila je nekoliko stranih jezika. Marqiva,

vredna, skromna, neposredna u komunikaciji i uvek spremna da pritek-

ne u pomoã svojim kolegama. Bila je najboqi student niza generacija

studenata Novosadskog univerziteta. Odlaskom u inostranstvo nije za-

boravila svoju zemqu i matiåni fakultet. Obavezno godišwe, dva puta,

poseãivala nas je i drÿala predavawa.

Najveãi deo svog bavqewa matematikom Judita Cofman je posvetila

radu sa mladim matematiåarima. Ovaj sloÿen i odgovoran posao radila

je sa puno energije, odgovornosti i entuzijazma.

Judita Cofman je roðena 1936. godine u Vršcu. Potiåe iz poznate

vršaåke porodice Zoffmenn. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u

rodnom gradu, a studije matematike u Novom Sadu. Posle diplomirawa

radila je dve godine u gimnaziji u Zrewaninu, a zatim se zaposlila na

Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je odbranila doktorat mate-

matiåkih nauka.

14

Sredinom šezdesetih otišla je u London. Tamo se bavila istra-

ÿivaåkim radom a sve åešãe nastavom matematike i metodologijom rada

sa uåenicima posebno zainteresovanim za matematiku. Uskoro su u en-

gleske kampove za negovawe mladih talenata poåeli da dolaze mladi iz

celog sveta. Godine 1990. Judita Cofman je dobila poziv od fakulteta u

Erlangenu, pored Ninberga, da vodi katedru metodike matematike. Na

toj duÿnosti ostala je do svog penzionisawa avgusta 2001. godine. Od

septembra iste godine uåestvovala je, po pozivu, u radu na programu me-

todike matematike na Prirodno-matematiåkom fakultetu u Debrecinu,

gde je i preminula decembra iste godine.

Doktorska disertacija Judite Cofman i weni nauåni radovi pri-

padaju oblasti koja se zove konaåne projektivne ravni. Zaåetak ove nauå-

ne oblasti javqa se tridesetih godina HH veka kao rezultat produbqe-

weg ispitivawa osnova projektivne geometrije. Krajem XIX i poåetkom

HH veka intenzivno se tragalo za modelima koji zadovoqavaju ovaj ili

onaj geometrijski sistem aksioma, a projektivna ravan, kako realna tako

i kompleksna, davala je obiqe moguãnosti za takve konstrukcije. U ta-

kvoj atmosferi prirodno se pojavila ideja o konstrukciji novih klasa

projektivnih ravni i ozbiqno nastojawe da se izvuku wihove osobine.

Za dobijawe rezultata korišãene su algebarsko-geometrijske metode koje

se sastoje u sledeãem: uvode se koordinate u datu projektivnu ravan i na

osnovu algebarske strukture koordinatnog domena, dokazuju teoreme geo-

metrijskog karaktera.

U okviru opšte teorije, došlo je do diferencirawa pojedinih

podruåja. Tako je nastala geometrija konaånih ravni, tj. ravni koje se

sastoje od konaånog broja taåaka i konaånog broja pravih, pri åemu je i

prava, naravno, incidentna sa konaånim brojem taåaka.

Specijalnu oblast predstavqa geometrija nedezargovih ravni, za raz-

liku od geometrije dezargovih ravni. Da podsetimo, Dezargova teorema

glasi ovako:

Ako su trolemenici A1B

1C

1i A

2B

2C

2takvi da se prave A

1A

2, B

1B

2i

C1C

2seku u istoj taåci S, onda se odgovarajuãe strane, tj. prave A

1C

1i

A2C

2, A

1B

1i A

2B

2, B

1C

1i B

2C

2seku u taåkama koje pripadaju istoj pra-

voj s.

Obrnuto, ako se parovi odgovarajuãih strana seku u trima koline-

arnim taåkama, onda odgovarajuãa temena odreðuju konkurentne prave.

U prostoru, Dezargova teorema je uvek zadovoqena. Naime, ako tro-

temenici A1B

1C

1i A

2B

2C

2pripadaju dvema raznim ravnima, onda je

prava S o kojoj govori Dezargova teorema, presek te dve ravni. Napomi-

wemo da se pri dokazu Dezargove teoreme u prostoru, koristi samo de-

vet aksioma pripadawa projektivne geometrije u prostoru. Zatim se,

projektovawem ove konfiguracije na jednu od ove dve ravni, dobija do-

kaz Dezargove teoreme u ravni. Ali ako se ne koristi projektivni pro-

15

stor, nego se radi samo o projektivnoj ravni, Dezargova teorema ne mo-

ra biti zadovoqena. Taånije, situacija izgleda ovako.

Neka je data projektivna ravan � ; to je skup taåaka R sa odreðenim

podskupovima, pravama r, u kome je definisana relacija pripadawa

sledeãim aksiomama.

A1 Postoji jedna i samo jedna prava kojoj pripadaju dve proizvoqne,razliåite taåke.

A2 Postoji bar jedna taåka kojoj pripadaju dve proizvoqne, razliåiteprave.

A3 Postoje åetiri taåke od kojih nijedna od tri ne pripadaju istojpravoj.

Koristeãi samo ove tri aksiome, mogu se konstruisati primeri

projektivnih ravni u kojima je Dezargova teorema zadovoqena, ali i

primeri ravni u kojima ona nije zadovoqena. Naslov doktorske diser-

tacije Judite Cofman glasi: O konaånim nedezargovim projektivnim rav-nima generisanim åetvorotemenikom.

Na osnovu Aksiome A3, u ravni � postoji bar jedan åetvorotemenik,

tj. skup åetiri taåke A, B, C, D od kojih nijedna od tri ne pripadaju

istoj pravoj. Na taj åetvorotemenik primewujemo proces kompletirawa

koji se sastoji u sledeãem.

Oznaåimo sa S1

skup pomenute åetiri taåke. Na osnovu A1, svake od

wih dve odreðuju pravu. Uniju skupa svih tih pravih i skupa S1

oznaåi-

mo sa S2. Na osnovu aksiome A2, prave iz S

2, oznaåimo sa S

3. Unija skupa

S3

i novih pravih, koje su „spojnice" taåaka u S3

a nisu u S3, je skup S

1.

Tako dobijenom skupu S1

dodajemo nove taåke itd. Tako se dobija niz

skupova S1

od kojih je svaki sadrÿan u ravni � . Unija svih skupova S1

zadovoqava aksiome A1, A2, A3 i, prema tome predstavqa projektivnu ra-

van � generisanu åetvorotemenikom ABCD. Skup elemenata ravni � je

ili pravi podskup skupa elemenata ravni � ili se ta dva skupa pokla-

paju. U prvom sluåaju, � je prava podravan ravni � . U drugom sluåaju, po-

lazna ravan � je generisana svojim åetvorotemenikom ABCD.

Sad nastaje problem klasifikacije projektivnih ravni na one koje

mogu biti generisane nekim od svojih åetvorotemenika i one koje to ne

mogu biti.

U vreme kada je J. Cofman radila na svojoj tezi, nije bilo poznato

kakve sve klase projektivnih ravni mogu postojati. Åak i kod projektiv-

nih ravni koje su poznate, a imajuãi u vidu raznovrsnost wihove do-

punske aksiomatike, pronalaÿewe opšteg postupka kojim bi se utvrdi-

lo kad se ravan moÿe generisati åetvorotemenikom a kad ne, nailazilo

se na teškoãe.

Killgrove je postavio sledeãu hipotezu:

Svaka konaåna nedezargova ravan moÿe biti generisana åetvorote-menikom.

16

U svojoj doktorskoj tezi, J. Cofman je dokazala da je hipoteza Kil-

lgrove-a taåna:

a) za sve konaåne Hall-ove ravni:

b) za ravni translacije Andre-a reda r2 (r je prost broj);

c) za ravni translacije nad distributivnim kvazitelima Hughes-a

reda r2 (r je prost broj).

Teorija konaånih projektivnih ravni tesno je povezana sa teorijom

konaånih grupa. Jedan od problema kojim se bave i algebristi i geo-

metriåari je sledeãi. Data je konaåna prosta grupa G. Postavqa se pi-

tawe: koje geometrijske strukture dopuštaju grupu G kao jednu od svo-

jih automorfizama? Obrnut problem: data je neka konaåna geometrijska

struktura J; koje proste grupe mogu da dejstvuiu na J kao wene grupe izo-

morfizama?

U radu [4] Judita Cofman je dala odgovor na ovo drugo pitawe u

sluåaju kad je geometrijska struktura Möbius-ova ravan M parnog reda.

Štaviše, koristeãi involutorne automorfizme konaånih Möbius-ovih

ravni, dala je potpunu klasifikaciju neabelovskih prostih grupa koje

dejstvuju na M. Pri dokazu je koristila, izmeðu ostalog, i rezultat iz

jednog svog ranijeg rada, koji je i sam za sebe znaåajan i interesantan.

Radi se o inverziji u konaånim Möbius-ovim ravnima, tj. o automorfi-

zmu ravni M pri kome su sve taåke kruga s, i samo one, fiksirane. Krug

s se zove osa inverzije. A teorema o kojoj je reå glasi ovako.

Neka se M konaåna Möbius-ova ravan parnog reda i neka je � grupa

automorfizama ravni M koja sadrÿi i inverzije. Tada su, uz odreðene

dodatne uslove, ose inverzije iz � , krugovi mikelinove Möbius-ove

podravni M0 ravni M. Taåke te podravni M0 su središta netrivijal-

nih translacija u � . Restrikcija grupe � na podravan M0 sadrÿi grupu

koja je izomorfna sa projektivnom specijalnom linearnom grupom PSL

(2, n2), gde je n red podravni M0.

Iste, 1971. godine, J. Cofman je objavila i rad [5] u kome je izlo-

ÿen dokaz sledeãeg rezultata.

Neka je � konaåna projektivna ravan parnog reda n, i neka je S pod-

skup od n + 1 razliåite taåke (prave) te ravni. Ako � dopušta grupu ko-

lineacije � koja S preslikava na sama sebe i ako je ona trostruko tran-

zitivna na elementima skupa S, sada je � dezargova ravan i � sadrÿi

podgrupu izomorfnu sa projektivnom specijalnom linearnom grupom

PSL (2, n).

Interesantno je da ako grupa kolineacije ravni � dejstvuje dvo-

struko ali ne i trostruko tranzitivno, ravan � ne mora biti dezargova.

Radovi [6], [7], [8] posveãeni su podravnima konaånih projektiv-

nih ravni. Jedan od rezultata je sledeãi.

Neka je � konaåna projekivna ravan a K — klasa projektivnih pod-

ravni ravni p, koja zadovoqava sledeãe uslove:

17

a) svaki åetvorotemenik ravni � sadrÿan je u najmawe jednoj pod-

ravni iz skupa K;

b) svake dve podravni iz skupa K koje imaju zajedniåke tri razliåi-

te kolinearne taåke A, B, C, imaju zajedniåke i sve ostale taåke prave

AB.

Tada je konaåna projektivna ravan � dezargova.

Dokazi u nauånim radovima J. Cofman zasnivaju se na vrlo dubo-

kim teoremama iz teorije grupa, koje su još morale bili modifikovane

da bi mogle bili primewene na geometrijske strukture, i pored sve

sloÿenosti, dokazi su izloÿeni tako da se osnovna nit moÿe lepo pra-

titi. Po pravilu, dokazi su razbijeni na više koraka. U doktorskoj te-

zi osnovni tekst je osloboðen od efektivnih izraåunavawa, koja su iz-

dvojena u poseban dodatak. A to veoma doprinosi preglednosti rada i

olakšava praãewe wegovih osnovnih ideja.

J. Cofman je prouåavala konaåne projektivne ravni oko osam godi-

na. Nismo imali u rukama sve wene radove. Ono što nam je bilo do-

stupno ostavqa utisak da weni nauåni rezultati, po svojoj dubini i

kvalitetu, nikako ne zaostaju za drugim wenim dostignuãima.

Najveãi deo svog bavqewa matematikom Judita Cofman je posvetila

radu sa mladim matematiåarima. Rezultat tog rada su wene tri publiko-

vane kwige za mlade matematiåare, u zadwoj deceniji wene profesorske

karijere, u kojima je detaqno izloÿila raznovrsne matematiåke proble-

me i zadatke kao i iskustva u wihovom rešavawu. U kwigama je dat iz-

vanredan metodiåki pristup rešavawu nestandardnih matematiåkih pro-

blema i zadataka.

Ukratko, ponaosob, analiziraãemo wene kwige.

Prva kwiga [9] namewena je uåenicima sredwih škola, a rezultat

je dugogodišweg autorovog sakupqawa problema na seminarima u inter-

nacionalnim kampovima za mlade matematiåare. Uåesnici kampova su

bili uåenici uzrasta od 13—19 godina, izrazito razliåitog matematiå-

kog znawa. Shodno tome i problemi na seminarima bili su razliåitog

stepena teÿine. Autor se opravdano nadao da ãe izdavawem ove kwige,

svaki ozbiqno zainteresovan åitalac iznad trinaest godina imati od

we koristi. Koncepcija kwige odraÿava filozofiju problema semina-

ra u kampovima.

Kamperi, uåesnici seminara, korak po korak, treba da koriste åe-

tiri faze u rešavawu matematiåkih problema i zadataka.

1. Podstaãi nezavisno istraÿivawe. U ovoj fazi se preporuåuje

uåesnicima, posebno poåetnicima, da zapoånu sa istraÿivawem lak-

ših problema i zadataka.

2. Demonstracija pristupa naåinu rešavawa problema.

3. Diskusija rešewa åuvenih matematiåkih problema iz prošlih

stoleãa.

18

4. Opisivawe problema i pitawa savremenih matematiåara. Nai-

me, postoji veliki broj pitawa i problema, na primer iz teorije broje-

va, geometrije ili moderne kombinatorike, koje ne moÿemo razumeti

bez prethodnog znawa „više matematike". Zadatak ove zadwe faze u se-

minaru je opisivawe i izbor pitawa koja su privlaåila paÿwu emi-

nentnih matematiåara HH veka.

U tom ciqu, vodeãi raåuna o navedenim fazama, kwiga je podeqena

na åetiri poglavqa. Svako poglavqe sastoji se iz dva dela. U prvom je

predstavqen problem, a u drugom je dato wegovo rešewe. Na kraju kwige

date su i tri dopune. Prva sadrÿi definicije i objašwewa neophod-

nih matematiåkih pojmova koje nalazimo, ili su nam potrebni, u kwi-

zi. Druga dopuna sadrÿi kratke biografske podatke o matematiåarima

koji se pomiwu u tekstu. Treãa, daje uputstvo šta treba proåitati kao

literaturu.

Kwiga sadrÿi i uputstvo åitaocima: Ko moÿe da koristi kwigu i

kako?

U ovom delu se posebno apostrofiraju matematiåke Olimpijade. U

vezi sa tim kwiga sadrÿi i veliki broj problema postavqenih u speci-

jalizovanim matematiåkim åasopisima za mlade matematiåare kao što

su ruski Kvant, nemaåki Bundeswottbewerb Mathematik i maðarski ÿur-

nal Matematikai Lapok.

Druga kwiga [10] je Repetitorij o brojevima i figurama.

Kwiga bi trebalo da, zbog preobimnosti nastavnih programa sred-

wih škola iz matematike, podstakne, ohrabri kao i da proširi znawa

mladih matematiåara da istraÿe veze izmeðu pojedinih matematiåkih

fenomena.

Preciznije, ciq kwige je trojak.

(a) Upoznati åitaoca sa izborom klasiånih tema, rangiranih od

osobina brojeva, kongruencije, nejednakosti, figura u dve i više di-

menzija, do primena u teoriji grupa i problema u kombinatorici.

(b) Ohrabriti tragawe meðusobnih veza izmeðu objekata kao i åi-

wenica i ideja koje nalazimo u tom radu.

(v) Gajiti nezavisno mišqewe.

Kao i prethodna kwiga i ova sadrÿi sugestiju kome je namewena i

ko je moÿe koristiti.

Treãa kwiga [11], izašla je u okviru edicije Testovi za metodikumatematike. Ova kwiga obuhvata zbirku zadataka koju je Judita Cofman

sastavila za razliåite grupe sredwoškolaca u razliåitim prilikama

za školsku nastavu, kruÿoke i kampove iz matematike. U kwizi su dati

zadaci razliåitog stepena teškoãe.

Kwiga se sastoji iz tri dela. Prvi deo su zadaci, a drugi wihova

rešewa. Zadaci su grupisani po temama u sedam poglavqa. To su: zadaci

o prirodnim brojevima, zadaci o razlomcima, zadaci o iracionalnim

19

brojevima, linearne i kvadratne jednaåine — metode rešavawa Egipãa-

na, Vavilonaca, Grka i Arapa, osobine trouglova i mnogouglova, zadaci

o pravilnim mnogouglovima i polijedrima i konaåno zadaci vezani za

poznate probleme iz istorije matematike.

Treãi deo kwige obuhvata dodatne primedbe iz istorije matematike

u odnosu na zadatke iz sedam datih poglavqa delova jedan i dva.

U ovoj kwizi rešeno je ukupno 118 odabranih zadataka.

Sklonost i umeãe u radu sa mladim matematiåarima Judita Cof-

man razvila je do perfekcije. Ono što je izdvaja od drugih matematiåa-

ra koji su se takoðe bavili tim radom, jeste åiwenica da je iskustvo i

rezultate tog rada objavila u tri vrlo vredne kwige [9], [10], [11] i ti-

me ukazala na puteve i metode u buduãem radu sa mladim matematiåari-

ma. Bilo bi od velike koristi kada bi se te tri kwige pojavile i na

srpskom jeziku.

LITERATURA

[1] Judita Cofman, The validity of certain configuration — theorem in Hall palnes,

Comunicazione fenuto al „Simposio internationalo sulle geometrio finite", Roma,

Institute Matematico „G. Castelnuovo" 10 octobre 1963.

[2] Judita Cofman, Transitivity on triangles in finite projective planes, Proc. of the

London Mathematical Soc., Third Series, Vol. XVIII, October 1968.

[3] Judita Cofman, Inversions in Finite Möbius Planes of Even Order, Math. Z. 116,

1—7, 1970.

[4] Judita Cofman, Simple Groups and Möbius Planes of Even Order, Math. Z. 120,

299—306, 1971.

[5] Judita Cofman, Triple Transitivity in Projective Planes of Even Order, Archiv der

Mathematik, vol. XXII, Fasc. 5, 556—560, 1971.

[6] Judita Cofman, Baer subplanes in Finite Projective and affine planes, Can. J.

Math., vol. XXIV, No. 1, 90—97, 1972.

[7] Judita Cofman, Baer subplanes of Affine and Projective planes, Math. Z. 126,

339—344, 1972.

[8] Judita Cofman, On subplanes of Affine and Projective Planes.

[9] Judita Cofman, What to Solve? Problems and Suggestions for Young Mathematici-

ans, Clarendon Press — Oxford, 1990.

[10] Judita Cofman, Numbers and Shapes Revisited. More Problems and Suggestions

for Young Mathematicians, Clarendon Press — Oxford, 1995.

[11] Judita Cofman, Einblicke in die Geschichte der Mathematik, Aufgaben and Mate-

rialien für die Sekundarstufe I, Heilderberg, Berlin, Spektrum, Akad. Verl., 1999.

20

Vojislav P. Jovanoviã

VETERINARSKA MEDICINA NOVOG SADA

— Kratak istorijski pregled i današwe stawe —

Novi Sad kao naseqe najmlaðe je ne samo meðu vojvoðanskim grado-

vima nego i u celoj dunavsko-karpatskoj dolini. Ovo stoga što Novi

Sad kao grad nastaje tek u XVIII veku. Prema zapisima hroniåara pre

toga vremena naseqe je bilo vrlo primitivno, razbijeno po dunavskim

gredama u ritovima obraslim vrbacima, i teško pristupaåno. Stoga o

wemu ima vrlo malo podataka, jer ga nisu primeãivali ni rimski ni

arapski geografi, pa ni turski putopisac Evlija Åelebija, koji su tim

krajevima prolazili. S obzirom na blizinu Petrovaradinske tvrðave

ovo naseqe se najviše i najåešãe nazivalo „Petrovaradinski šanac".

Mora biti da su od davnina stanovnici ovog naseqa trgovali s voj-

skom, koja je bila u ovoj strateški vaÿnoj tvrðavi, razmewujuãi svoje

proizvode — mleko, sir, meso, vunu i koÿu za druge stvari vojnika. Na-

ime, po bogatim pašwacima ritskih greda stanovnici Petrovaradin-

skog šanca su gajili stoku od koje su dobijali navedene proizvode (4,

35). Stoåarewe je bilo primitivno i o nekoj veterinarskoj medicini

iz toga doba nema nikakvih podataka. Moÿe se sa sigurnošãu jedino

pretpostaviti da je to bio period empirijske veterine u kojem su domi-

nirala praznoverja, bajawa, vraxbine i dr., åega je bilo i u humanoj me-

dicini.

Osvrnemo li se malo u stariji period istorije Vojvodine videãe-

mo da je Baåka, pa time i Novi Sad, bila podruåje kroz koje su u vreme

seoba naroda, na putevima sever—jug, severoistok, jug i zapad prolazili

razni narodi Traåani, Kelti, Huni, Goti, Avari, Sloveni i drugi (4).

Meðutim Baåka nikada nije pripadala Rimskoj imperiji, te zato i nema

nikakvih pisanih ni drugih spomenika koji bi dali neke podatke o

zdravstvenoj kulturi toga doba, pa time ni o veterinarskoj medicini

(32). Ima istina oskudnih podataka da je za vreme rimske dominacije u

Sremu, koja je trajala šest vekova, Baåka bila povremeno i delimiåno

21

naseqavana od varvarskih plemena, a rimske legije su samo povremeno

prelazile i intervenisale na levoj obali Dunava, tj. i reonu tadašweg

Petrovaradinskog šanca (4).

Dolaskom i stalnim naseqavawem Maðara u Panoniju završava se

period seobe naroda. Sloveni, koji su u to vreme bili skoro iskquåivo

stanovnici Baåke, a kod kojih je stoåarstvo bilo vrlo razvijeno, bili

su pokoreni, i kao kmetovi ili slobodwaci nastavili su da ÿive u

Baåkoj koja je bila pripojena Ugarskoj drÿavi. Od tada tj. od kraja XI

veka pa sve do Prvog svetskog rata Baåka je bila u sklopu Ugarske kra-

qevine, odnosno Austrougarske monarhije (24, 26). Iz ovoga perioda

ima dosta podataka o razvoju i stawu zdravstvene kulture, pa time i ve-

terinarske medicine, sa izuzetkom perioda turske vladavine u Baåkoj

od 1541. do 1697. godine.

Period turske vladavine u Baåkoj, pa i u Novom Sadu, pokriven je

tamom, jer iz toga doba nema nikakvih podataka o veterinarskoj medici-

ni. Ovaj period moÿemo takoðe da smatramo periodom empirijske vete-

rine, u kojem su raznim praznoverjima, vraxbinama i bajawima dodati

još i zapisi i amajlije turskih hoxa.

Oslobaðawem Baåke od Turaka i vraãawem Ugarskoj kraqevini, a

pogotovo obrazovawem u Austrougarskoj monarhiji, Novi Sad doÿivqa-

va svoj nagli razvoj dobijawem statusa slobodnog kraqevskog grada 1748.

godine, i tada poåiwe era tzv. nauåne veterinarske medicine. Još ra-

nije da bi se spreåila opasnost koja je pretila od najezde Turaka i

ostalih tatarskih plemena sa istoka i juga Habzburgovci su, uporedo sa

nizom ratova u periodu od 1684. pa sve do 1739. godine, voðenih u ciqu

proterivawa Turaka iz sredwe Evrope posle druge opsade Beåa, obrazo-

vali stalnu Vojnu granicu prema Turskoj, u okviru koje je 1728. godine

obrazovan Sanitetski kordon. Uz glavnu Vojnu granicu obrazovane su u

pozadini i mawe provizorne Vojne granice kao potpora glavnoj. Ovaj

Sanitetski kordon imao je zadatak da obezbedi teritoriju Austrougar-

ske od kuge i ostalih zaraznih bolesti qudi i ÿivotiwa, kako ove ne

bi prešle u Austriju i tamo se širile (45, 55). Naime, primeãeno je

da iz delova Ugarske koje su okupirali Turci, kuga redovno prodire u

dowu Austriju i od we strada ne samo stanovništvo nego i stoka. Po-

mor stoke je u poåetku doveo do oskudice, a kasnije i do ozbiqne gladi

(45). Zato su u Sanitetskom kordonu bili obezbeðeni visoko obrazova-

ni kadrovi iz oblasti saniteta, školovani u školama u Beåu, Pešti i

drugim mestima Austrougarske, koji su posle studija od 3, a kasnije 5

godina posle poloÿenih ispita promovisani u doktore medicine (43,

52). Sanitetska sluÿba Granice nije obezbeðivala samo Vojnu granicu

veã i celokupno stanovništvo na terenu Vojne granice, vodeãi brigu

ne samo o zdravqu qudi veã i o spreåavawu pojave i suzbijawu zaraznih

22

bolesti stoke jer u to vreme nije bilo veterinarskih škola ni veteri-

narskih lekara.

Ovde se mora naglasiti da je veterinarska medicina bila tesno ve-

zana za humanu medicinu, jer su veterinarske škole obrazovane u to

vreme pri medicinskim školama, i to tek u drugoj polovini XVIII ve-

ka. Naime, prvi podaci o obrazovawu iz oblasti medicine nalaze se u

buli pape Bonifacija IX, iz 1399. godine, iz koje se vidi da se na vi-

sokoj školi estergonskog kaptola predavala i medicina, dok drugi iz-

vori pokazuju da se medicina prouåavala u prvoj polovini XV veka i

na starobudimskom univerzitetu, koji je osnovao Sigismund I (34, 43).

Školovawe veterinarskih struåwaka u Austrougarskoj poåiwe tek 1763.

godine, kada je na inicijativu slavnog dvorskog lekara, prvog lekara

monarhije i protomedikusa Gerharda van Svitena (1700—1772) roðenog

Nizozemca, kojega je Marija Terezija dovela na taj poloÿaj kao svoga sa-

vetnika za zdravstvenu sluÿbu, osnovana u Beåu 1763. godine potkivaå-

ko-veterinarska škola, koja je veã 1777. godine prerasla u Veterinar-

ski institut (33). U Maðarskoj školovawe veterinarskih struåwaka po-

åiwe tek 1784. godine osnovawem veterinarsko-medicinske katedre na

Medicinsko-hirurškoj školi, i 1786/87. školske godine kada je i na

Medicinskom fakultetu u Budimpešti otvorena katedra za veterinar-

sku medicinu. Tada su uvedena predavawa iz ove oblasti na kojima su

lekari osposobqavani da se brinu i o zdravqu domaãih ÿivotiwa (9,

38).

Ukidawem Vojne granice 1871. godine sluÿba veterinarske medi-

cine prelazi u nadleÿnost prvo ÿupanijskih a kasnije sreskih i grad-

skih lekara fizikusa, a ponegde i hirurga. Delokrug rada lekara-fizi-

kusa bio je vrlo obiman, a doktori medicine onoga doba dobijali su

šire i raznovrsnije opšte obrazovawe od današwih. Delokrug wiho-

vog struånog rada zadirao je u okvire današwe meteorologije, veteri-

narske medicine, farmacije, botanike, biqnih i ÿivotiwskih bole-

sti, sanitarnih problema, epidemiologije i preventive, sudsko-uprav-

nih odnosa itd. Svaki fizikus je obavezno govorio, åitao i pisao na

tri jezika: maðarskom, nemaåkom i latinskom. Pored medicinskog fa-

kulteta veãina lekara je završila i filozofski ili Visoku hiruršku

školu (44).U pogledu veterinarske medicine, a prema odredbama „Sa-

nitetskog normativa" (GENERALE NORMATIVUM IN RE SANITAS)

donetog 17. septembra 1770. godine od Dvorske sanitetske komisije u

Beåu, a kojima je regulisana sanitetska sluÿba u Austrougarskoj monar-

hiji, u duÿnost fizikusa je spadala i borba protiv ÿivotiwskih zara-

za, ili kako to u Normativu stoji: „u delokrug fizika spada i borba

protiv ÿivotiwskih zaraza, a obdukciju moÿe da vrši fizik ili hi-

rurg struåno i jasno" (1). Posebnu paÿwu morao je fizikus da obrati

na besnilo pasa i qude koje su ujeli psi. Takoðe je imao zadatak da kon-

23

troliše rad apotekara kao i vaqanost i rok trajawa lekova i wihove

zalihe, kako za humanu tako i za veterinarsku upotrebu, a svaku nepra-

vilnost da prijavi nadleÿnoj vlasti. Pored toga morao je da kontroli-

še meso i mesare i celokupan rad mesara, kao i pregled stoke pre kla-

wa, da odredi vreme klawa, promet koÿama zaklanih ÿivotiwa i sliå-

no, pošto u to vreme veterinarska sluÿba nije uopšte postojala (9, 46).

Sve do 1809. godine veãina lekara-fizikusa imala je završen samo

medicinski fakultet, kada se pokazalo da zbog nedovoqnog poznavawa

stoåne bolesti nanose ogromne štete. Tada je doneta Uredba po kojoj

svi lekari kandidati za fizikusa moraju svoje znawe da dopune dvogo-

dišwim studijama veterinarske medicine na Vojnom veterinarskom

institutu (Militär Tierarztnei institut) u Beåu, ili na Fakultetu u Budim-

pešti. Ovu dopunu poloÿili su i neki hirurzi (11, 46, 48). O tome

svedoåi „iskaz" koji je o hirurzima u Novom Sadu podneo 26. januara

1852. godine gradski fizikus dr Aleksandar Dimiã, a koji glasi: „Grad-

ski hirurg Dimitrije Saraåeviã rodom iz Sentomaša, ima 45 godina,

hirurg je, veterinar i magistar babiåluka. Diploma mu je istavqena u

Beåu 15. maja 1851. godine. Ovde je od februara 1837, a veã u martu 1837.

postao je gradski hirurg; plata mu je 150 for. srebra godišwe. Govori

srpski, nemaåki i maðarski."

Za ono medicinsko osobqe koje nije moglo da sluša predavawa u

Beåu ili na peštanskom Univerzitetu, naredbom novosadskog Name-

sniåkog veãa od 17. decembra 1800. godine „odobren je kandidatima hi-

rurgije, farmacije, veterinarstva i babiåluka, da kod privatnih kore-

petitora, odobrenih od najviših vlasti, slušaju teåaj od tri meseca

dana, za koje ãe platiti izvesnu taksu, a onda da pristupe javnom ispi-

tu". Te privatne prelekcije davane su åetiri puta godišwe: 1. januara,

1. aprila, jula i oktobra (54).

Iako je rukovoðewe veterinarskom sluÿbom i izdavawe naredbi i

uputstava bilo u rukama lekara-fizikusa, ipak su oni rad sa ÿivotiwa-

ma, pa åak i sekcije uginulih ÿivotiwa da bi se utvrdila bolest, pre-

puštali niÿim veterinarskim kadrovima kao npr. kuršmitima (faber

artis veterinariae), pa i hirurzima koji nisu poloÿili ispit iz veteri-

narstva (33).

O sanitetskom osobqu u åiju nadleÿnost su spadali i neki poslo-

vi iz oblasti veterinarske medicine u Bodroškoj ÿupaniji, u koju je

spadao i Novi Sad, sve do kraja XVII veka ima vrlo malo podataka. Tek

krajem tog veka u naseqima ove ÿupanije pojavquje se zdravstveno oso-

bqe u vidu priuåenih vojnih bolniåara koji su imali ulogu hirurga.

Tako se u Petrovaradinskoj tvrðavi navodi izvesni Janko Miheliã kao

hirurg graniåarskih trupa koji vrši i neke veterinarske poslove. Uop-

šte uzev u osloboðenoj Baåkoj od Turaka vrlo sporo se razvija sanitet-

ska sluÿba zbog nedostatka školovanih kadrova. Tek zadwih godina

24

XVII veka i prvih godina XVIII veka pojavquju se prvi školovani leka-

ri, i to vojni, koji rade u Koloniãevoj vojnoj bolnici u Petrovaradi-

nu, a koji su imali da nadziru rad hirurga, i pored ostaloga da vode

brigu i o zdravqu domaãih ÿivotiwa. Tako se zna da je 1702. godine u

Petrovaradinu bio štabski lekar Leopold Payer (32).

U nedostatku civilnog saniteta zbog nedostatka kvalifikovanog

sanitetskog kadra, vojni sanitet vodi brigu i o civilnom stanovni-

štvu i o civilnoj stoci. Tek 1732. godine zakonski je odvojen civilni

od vojnog saniteta, ali vojni još niz godina ukazuje pomoã civilima

(32). U Novom Sadu organizovawe civilnog saniteta ostvareno je 1741.

godine osnivawem tri apoteke i postavqawem na poloÿaj gradskog hi-

rurga dr JOVANA APOSTOLOVIÃA, a 1757. i za gradskog fizikusa

(32, 35, 54). Prema nekim izvorima u periodu 1770—1771. g. iz oskudnih

podataka o zdravstvenom osobqu u Baåkoj ÿupaniji navodi se sledeãe:

„Åini se da su stoåne zaraze u tom razdobqu suzbijali ÿupanijski fi-

zik Jovan Gregori, ÿupanijski hirurg Jakov Tišler i kirurg-ranar

Ilirik, ili bar Jedan od wih" (30). Drugi gradski lekari-fizikusi

koji su vršili i poslove veterinarske medicine u Novom Sadu bili su

sledeãi:

IGNACIUS NOBILIS D'AMBRO koji je znao maðarski i slovenski.

Medicinu je uåio u Trnavi, prava u Jegri, a verovatno je imao i dokto-

rat filozofije. Bio je vrlo savestan u svom radu. Za gradskog fizikusa

je izabran 1771. godine i bio na toj duÿnosti sve do svoje smrti 1788. g.

(35, 36, 54).

Dr PETAR MILORADOVIÃ lekar-gradski fizikus od 1788. do

1789. godine. Završio je latinske škole u Novom Sadu 1760. g., a medi-

cinske nauke u Haleu 1796. g. (35, 54).

VINCENT STEFANI, za kojega se tvrdi da je bio berberin pa se

doškolovao, i ispit iz celog medicinskog studija poloÿio u Budimpe-

šti te dobio „Gradum doctorales". Gradski fizikus je bio u Novom Sadu

od 1788. do 1806. godine. Umro je u Novom Sadu 1817. g. (31, 53).

Dr NESTOR MANDIÃ, roðen u Srbobranu 1776. g. Medicinu

uåio u Pešti i Beåu, gde je promovisan za doktora medicine i magi-

stra veterine. Bio je drugi gradski fizikus i protofizik u Novom Sa-

du od 1815. do 1826. godine, koje godine je i umro (35).

Dr ALEKSANDAR DIMIÃ, roðen u Novom Sadu 1797. g., a diplo-

mirao u Pešti 10. marta 1824. g. i stekao diplomu za medicinu i vete-

rinu. Bio je varoški fizikus u Novom Sadu od 1826. g. do 1849, i od

1850. do 1853. godine, koje godine je i umro (35, 54).

ANDRIJA KAMBER, roðen u Rumi 1722. g. Bio je lekar-fizik u

Novom Sadu verovatno od 1830. do 1849. godine, gde je tragiåno poginuo

kada su Maðari bombardovali Novi Sad (uhvaãen je od maðarskih vojni-

ka u šancu pred ãuprijom — Brückschanz — i iseåen na komade (35, 36).

25

DIMITRIJE SARAÅEVIÃ, ordinira kao hirurg, veterinar i ma-

gistar babiåluka u Novom Sadu od 1831. godine, a 1837. postaje gradski

fizikus (35, 54).

Dr STEVAN KOLAREVIÃ, medicinu završio u Pešti 1840. g.

Bio je fizik u Karlovcima od 1854. do 1855. godine (postavqen od pa-

trijarha Rajaåiãa), a od 17. aprila 1855. je protofizik u Novom Sadu.

Ostali podaci nisu poznati (35, 54).

DR GEORG SEPU, pomiwe se kao okruÿni fizik u Novom Sadu

1854. i 1855. godine.

Dr JOZEF ZERBONIA, prema izveštaju okruÿnog naåelnika iza-

bran je sa okruÿnog fizika 18. juna 1855. godine, do kojeg vremena je

bio fizik u Lugošu u Rumuniji.

Dr LADISLAV GESTLIN, prema izveštaju guvernera Korolinija

postavqen je za okruÿnog fizika u Novom Sadu 19. oktobra 1855. godi-

ne. Više podataka nemamo.

Dr MLADEN JOJKIÃ, roðen 3. maja 1839. g. u Starom Beåeju. Ma-

turirao u Vinkovcima, a medicinu studirao i diplomirao u Beåu 1864.

g. Kao protofizik u Novom Sadu prvi put se spomiwe 1867. g. Umro je

1917. godine.(35, 54).

Dr MORIC OFNER, roðen u Novom Sadu 1849. g., postavqen za

drugog gradskog fizika 1869. g. i bio verovatno do 1883/4. godine (35,

54).

Dr JOVAN JOVANOVIÃ — ZMAJ roðen je u Novom Sadu 24. no-

vembra 1833. godine. Pored toga što je bio darovit, duhovit, radan i

plodan pesnik naroda srpskog i dece srpske, iz starih arhiva se vidi

da je radio i na poslovima veterinarske medicine. Posle poloÿene

mature u Slovaåkoj studirao je pravo u Beåu i Pragu, ali nije završio.

Godine 1862. odlazi u Peštu i upisuje se na medicinski fakultet koji

je završio 1. decembra 1870. g. i dobio diplomu doktora medicine. Po-

sle promocije dolazi u Novi Sad gde radi kao privatni lekar. Posle

odlaska u Panåevo 1871. godine, gde ostaje godinu dana, dolazi u Kar-

lovce, gde ga je varoški Savet izabrao za drugog varoškog fizika 8. av-

gusta 1872. g. Iz toga doba u arhivi Karlovaåkog magistrata oåuvan je

wegov izveštaj od 24. aprila 1872. g. da je pregledao ovce kod trojice

gazda, pa veli „i nisam našao na wima ni traga od bolesti stoke (ov-

åije bogiwe) ili pak kakve druge ovåije bolesti". Posle åešãeg prese-

qavawa iz Karlovaca u Futog, Novi Sad, Sremsku Kamenicu, Beograd,

Beå, Zagreb i najzad opet u Kamenicu, umire 14/1. juna 1904. godine

(35).

Sem gradskih i okruÿnih fizikusa-lekara i ponekog hirurga, koji

su bili zaduÿeni za starawe o zdravqu stoke, u Novom Sadu se 1812. go-

dine spomiwe i doktor JOZEF MAT koji je imao diplomu „Super arte

medica et veterinaria", koji je od magistrata dobio uverewe o osmogodi-

26

šwoj praksi u Novom Sadu. Nadaqe u izveštaju fizikusa dr Nestora

Mandiãa o zdravstvenim prilikama u Novom Sadu 1817. godine navodi

se „da u Novom Sadu veã dve godine praktikuje i GEORGIJE BAJÅE-

VIÃ, a on ne zna s kojim pravom. Meðutim navodi da se zna o wegovoj

kvalifikaciji samo toliko, da je na peštanskom Univerzitetu 19. avgu-

sta 1812. godine dobio diplomu Super artis veterinariae peritia et stallo pe-

cora pacudesque curandi, i da se prilikom nekog svedoåewa deklarisao

kao bivši vojni lekar" (35, 54).

Jedan akt iz januara 1852. godine govori o GRIGORIJU SEKULI-

ÃU, koji je u Pešti dobio diplomu za mecidinu i veterinu 19. maja

1828. godine, a jula meseca iste godine otpoåeo svoju privatnu praksu u

Novom Sadu. Za Sekuliãa, iako je imao veã 51 godinu, kaÿe se da je ne

samo vredan pa da je stekao veliko poverewe publike, nego i da napre-

duje u nauci (35, 54).

Iz ovih podataka se vidi da su lekari-fizikusi još krajem XIX

veka obavqali poslove veterinara, iako su prve veterinarske škole

osnovane u Beåu 1763. a u Pešti 1786. godine. Ovo je stoga što je najve-

ãi broj veterinarskih lekara iz tih škola bio angaÿovan u vojnim je-

dinicama, te civilne veterinarske sluÿbe, kako u opštinama tako i u

ÿupanijama, tako reãi nije ni bilo. Ovo najboqe potvrðuje åiwenica

da se u Bodroškoj ÿupaniji, kojoj pripada i Novi Sad, pitawe ÿupa-

nijskog veterinara postavqa prvi put tek 1839. godine, kada je konsta-

tovano da se oboqewa stoke åešãe pojavquju, a da nema dovoqno qudi

koji znaju da leåe ove bolesti. Zato je zakquåeno da se zamoli Namesni-

štvo da se postavi jedan magistar veterine, i da mu se odredi prina-

dleÿnost od 150 forinti po ugledu na neke druge ÿupanije koje su veã

imale ove. Da li je ova akcija uspela nije poznato (33).

U drugoj polovini XVIII i prvoj polovini XIX veka u Baåkoj ÿupa-

niji, a time i u Novom Sadu sa okolinom, stoåne zaraze su bile vrlo

uåestale. Podaci o tome su oskudni, ali iz onoga što je poznato to mo-

ÿe da se zakquåi. Tako npr. iz jednog izveštaja iz 1750. godine se vidi

da je u Baåkoj utvrðen pomor stoke (lues pecorum), i da je 1771. godine

pomor zabeleÿen u Veterniku i Futogu. Iz izveštaja vrhovnog ÿupana

Slavonske ÿupanije grofa Petra Pejaåeviãa od 28. kolovoza 1850. godi-

ne, podnetog osijeåkom poglavarstvu, javqa se o „ukazanoj se u Baåkoj

marvenskoj bolesti u dowoj i sredwoj Baåkoj", a u vezi sa tim u vreme

zaraze ograniåenoj povezanosti puteva slavonsko-barawsko-baåkog pod-

ruåja. Sledeãe 1851. godine iz izveštaja savetnika vrhovnog ÿupana An-

tuna Rubida, a na osnovu naredbe Banske vlade, osijeåko poglavarstvo je

upoznato da „u Serbskoj Vojvodini vlada jošte ponešto u nekih mjestah

marvenska pošast…" itd. (30, 3).

Što se tiåe utvrðivawa uzroka bolesti i leåewa obolele stoke

treba se osvrnuti na ranije iznete åiwenice da su prema tadašwim

27

propisima podjednako i lekar i hirurg imali zadatak kod pojave stoå-

nih zaraza, ne samo da utvrde uzrok nego i „da odrede lekove i izleåewe

od wih". O izvršewu ovih zadataka ima dosta podataka od kojih navo-

dimo samo neke. Po jednom izveštaju nadleÿnog fizikusa ÿivotiwe su

obolele od „lues infectis" i leåene prema „previšwem nareðewu" i sa

„sreãnim uspehom", dok drugi govore u najveãem broju izveštaja „da je

obolelim govedima puštana krv, da su davani lekovi prema propisima

hrvatskog vijeãa, ali uprkos wima nije wihovo stawe poboqšano", ili

da su kod „malum lues" u goveda leåenih prema gore navedenim propisi-

ma, u jednom sluåaju „dobiveni dobri" a u drugom „neodreðeni rezulta-

ti", tj. nije nakon leåewa došlo do poboqšawa zdravstvenog stawa go-

veda (30).

Pri svemu ovome mora se imati u vidu åiwenica da u to doba uzro-

ci veãine zaraznih bolesti, kako qudi tako i ÿivotiwa, nisu bili po-

znati, a da su lekovi koji su upotrebqavani za wihovo leåewe bili vr-

lo oskudni, a izgleda i slabo delotvorni. Stoga su gubici od bolesti u

stoke åesto bili vrlo veliki. Da bi se takvo stawe prevazišlo Marija

Terezija je 17. septembra 1770. godine, pored ostalih, objavila i propi-

se o zdravstvu oznaåene kao propisi „K", koji su dobro poznati u

struånoj literaturi kao MARIAE THERESIAE CONSTITUTIO NORMA-

TIVA REI SANITAS ili skraãeno „Constitutio in Re Sanitatis", a u tada-

šwoj administraciji åesto nazvani „Re Sanitatis Normativa". Ovi pro-

pisi su se odnosili na celu tadašwu Austrijsku carevinu, pa prema

tome na Baåku i na Novi Sad. Znatan deo ovih propisa odnosi se na

suzbijawe stoånih zaraza. U wima su vrlo detaqno precizirani zadaci

i obaveze lekara-fizikusa, kao i mere koje moraju da budu preduzete u

sluåaju pojave neke opake zarazne bolesti qudi i ÿivotiwa. Navešãemo

doslovno samo neke paragrafe ovoga propisa, i to one koji se odnose

na zarazne bolesti stoke (1, 30).

U paragrafu II pored ostaloga stoji: Duÿnost lekara (Medicorum

Munera) koji je postao lekar (medicus) po odreðenom propisima jeste, da

se brine za javno i privatno zdravqe u svojoj provinciji, i da to oba-

vqa prema propisima koje moraju izvršavati magistrati, te da obavqa

leåewe. Posebno treba da pronalazi lekove za bolest trovawa — pomor

kako qudskog tako i ÿivotiwskog porekla (Decretisque inde emanantibus

fine mora Executioni Mandatis curaturus est, praecipue: ut ingruentibus cum

Infectionis Lue morbis tam in humano, quam Brutorum genere de cogruis Re-

mediis cogitetur) (30, 46). Iz ovoga paragrafa se vidi da je lekaru-fizi-

kusu postavqen zadatak da vodi brigu ne samo o zdravqu qudi veã i ÿi-

votiwa.

Paragraf IX. glasi: Bolesti ÿivotiwa (Brutorum. Morbi): Ako se

pojavi kuÿni ponor qudskog ili ÿivotiwskog porekla (Si quae Morbo-

rum pericula aut in humano, aut in Brutorum genere se manifesta verint) du-

28

ÿnost fizika je da istraÿi uzroke provale zla, da istraÿi kako treba

leåiti, da se to provede na teritoriji cele naše Carevine. O tome

treba da vodi raåuna magistrat i da o tome budu obavešteni i oni ure-

di iz tih oblasti koji su duÿni te propise da sprovode (30).

Paragraf XLIX govori o bolestima ÿivotiwa (De Morbi Brutorum)

i glasi: U karantinima koje su odredili Ugarsko ili Hrvatsko name-

sniåko veãe, prvenstveno treba obratiti paÿwu na one kuÿne betege

(Contagio) koji napadaju marvu, ÿivinu i druge ÿivotiwe (quae Pecora,

Pecudesque aliaqua animalia) zbog kojih je potrebno da se odredi zatvor

(kontumacija) i straÿe, da se mešawem ÿivotiwa ne bi proširio

štetni pomor (damosa Lues). Takav postupak je åesto korisniji nego le-

åewe lekovima bilo koje vrste (30).

Kao što se iz ovih podataka vidi navedeni Normativ iz 1770. go-

dine, koji je kasnije više puta dopuwavan, vrlo detaqno odreðuje zadat-

ke lekara-fizikusa u vezi stoånih zaraznih bolesti kao i postupke u

ciqu spreåavawa unošewa bolesti u Austrougarsku monarhiju, mere pri

pojavi bolesti i wihovom suzbijawu i ugušivawu.

Prvi podaci o vrstama stoånih bolesti koje su se u tom periodu

javqale u Vojvodini i Novom Sadu, nalaze se u kwizi „Domaãi ÿivi-narski lekar", koja je izdata u Novom Sadu 1869. godine a napisao ju je

dr Ðorðe Radiã, prvi doktor srpske „poqske privrede" i profesor re-

alke u Novom Sadu. Radiã je roðen u Velikom Beåkereku aprila 1839.

godine. Posle završene gimnazije u Vinkovcima uåio je poqoprivred-

nu školu u Pragu i poloÿio veliki poqoprivredni ispit 1859. godi-

ne. Posle višegodišweg rada na imawu grofa Švarcenberga u Åeškoj,

zatim kod grofa Tuna i ercoga Albrehta u poÿunskoj ÿupi, te grofa

Åekowiãa u Ÿomboqu, Radiã odlazi na put po Evropi u ciqu upozna-

vawa dostignuãa u poqoprivredi, obilazi Nemaåku, Francusku, Belgi-

ju, Švajcarsku i Holandiju. Godine 1863. dolazi u Novi Sad, a 1864.

polaÿe na beåkom univerzitetu profesorski ispit iz prirodnih nauka

i jestastvenice, pa je postavqen za profesora realke u Novom Sadu. Ra-

di vrlo mnogo i uspešno na podizawu stoåarstva i zaštiti domaãih

ÿivotiwa u Novom Sadu i okolini. Podiÿe prvi ÿivinarnik u Majuru

kod Petrovaradina i moderan påelarnik na svom oglednom imawu 1864.

u Novom Sadu. Izdaje list „Seqak", i pored niza ålanaka iz oblasti

poqoprivrede napisao je 1869. godine kwigu „Domaãi ÿivinarski le-kar". U ovoj kwizi stoji: „Imao sam prilike dovoqno videti, kako na-

rod, neznajuãi svome ÿivinåetu pomoãi, grdne štete trpi. Da bi se to-

me na put stalo, napisao sam u korist celom narodu ovu kwigu, prvu

ove struke u narodu našem". Zahvaqujuãi ovoj kwizi mi danas znamo ka-

kvo je nekad bilo zvaniåno medicinsko mišqewe o etiologiji, patoge-

nezi, a naroåito o terapiji i profilaksi glavnih oboqewa domaãih

ÿivotiwa. Stoga ova kwiga predstavqa istorijski dokumenat od nepro-

29

cewive vrednosti iz oblasti veterinarske medicinske nauke. Za svoj

plodan rad Radiã je dobio niz priznawa kako kod nas tako i u Evropi.

Bio je poåasni ålan poqoprivrednih društava Srbije, Hrvatske, Åe-

ške, Nemaåke, Francuske i Italije, a i nosilac 12 domaãih i stranih

odlikovawa (47).

Prema podacima do kojih smo uspeli da doðemo navodimo bolesti

goveda koje su se javqale u Novom Sadu i Vojvodini u drugoj polovini

XIX veka. Ove su podeqene u dve grupe: spoqašwe i unutrašwe. Od

spoqašwih se navode: klamiãawe zubova, rawav jezik, bolesne oåi, cr-

vi u ušima, zadavica, slinavka i šap, rane i oteåewe vimena. Od unu-

trašwih bolesti se navode: proliv, zatvor, nadun, francuska bolest,

kašaq, gliste, modro mleko, tegqivo mleko, krvavo mleko, bedrenica,

zadavica, pometawe (pobaåaj) i proliv teladi. Kod svih ovih oboqewa

je karakteristiåno zapaziti da su u najveãem broju sluåajeva uzrokovane

lošom hranom (npr. od sena koje je dobijeno sa podvodnih, blatwavih i

kiselih livada), smrdqivom pašom ako stoka pase na maglovitim i ro-

snim pašwacima, trulim i buðavim senom itd. Zatim se kao uzroci

navode škodqiva isparewa po vazduhu koja rosa sa sobom na zemqu do-

vlaåi, topla hrana ili ako je stoka primorana da gladuje, zatim nazeb i

drugo. Samo kod nekih oboqewa se napomiwe da „bolest moÿe da doðe i

zarazom" (39).

Kao što se iz izloÿenog materijala vidi, veterinarska medicina

je u prošlosti stalno bila u nadleÿnosti humanih lekara-fizikusa, pa

åak i posle obrazovawa struåwaka veterinarske medicine na visokim

školama i univerzitetima u inostranstvu. Mora se ipak zakquåiti da

su, s obzirom na ono vreme, postojali vrlo solidni zakonski propisi u

vezi suzbijawa stoånih zaraza. Na osnovu tih propisa zdravstvena slu-

ÿba i odreðeni drÿavni organi mogli su priliåno uspešno da suzbija-

ju ove zaraze. Meðutim lekovi koji su tada upotrebqavani nisu bili de-

lotvorni.

Ovakvo stawe veterinarske medicine u Novom Sadu pa i u celoj

Vojvodini bilo je sve do završetka Prvog svetskog rata tj. do 1918. go-

dine i stvarawa tadašwe Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

1918—1944.

Slomom Austrougarske monarhije 1918. godine Baåka, kao i drugi

delovi Vojvodine, ušla je u sastav prve zajedniåke drÿave jugosloven-

skih naroda — Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. U novoj drÿavo-

tvornoj sredini Baåka sa Novim Sadom zapoåela je svoj ÿivot bez veli-

kih suštinskih promena u društveno ekonomskim odnosima. Promewe-

ne su administrativne i upravne jedinice. Ukinuta je Baåko-bodroška

30

ÿupanija, ukidaju se statusi slobodnih i kraqevskih gradova, a umesto

ovih obrazuju se oblasti i gradske uprave, a meðu ovima i Baåka oblast

sa sedištem u Novom Sadu, kao i Gradska uprava Novog Sada.

Posedovni odnosi ostali su na relacijama od pre Prvog svetskog

rata. Agrarna reforma nije mogla da bude provedena do kraja, i velepo-

sednici su saåuvali skoro polovinu svojih velikih poseda (26).

Posledice rata bile su teške i opšta potreba za sreðivawem po-

sleratnih prilika oseãala se i na poqu veterinarske medicine, iako je

stawe zdravstvene kulture u Novom Sadu i Vojvodini bilo na višem

nivou nego u drugim delovima Kraqevine SHS (28). Naime, u juÿnim

krajevima novostvorene drÿave (npr. Makedoniji) koji su nedavno oslo-

boðeni od turskog ropstva, za veterinarsku medicinu kao takvu nije se

ni znalo. U drugim krajevima, kao npr. Srbiji, funkcija ne tako veli-

kog broja marvenih lekara, preteÿno vojnih, bila je uglavnom svedena

na veterinarsku policiju, dok je u Novom Sadu i Baåkoj postojala raz-

vijena veterinarsko medicinska sluÿba, åija se aktivnost manifesto-

vala ne samo na poqu veterinarske medicine veã i uopšte na stoåar-

stvo (28, 8). U Novom Sadu je 1918. godine bilo pet veterinarskih leka-

ra, koji su prvih godina posle rata radili najåešãe kao privatni vete-

rinari. Meðu prvim drÿavnim veterinarima spomiwu se Rihard Vi-

singer koji je 1922. godine postavqen za sreskog veterinara u Novom

Sadu i Tanasije Gajinoviã koji je iste godine postavqen za drÿavnog

gradskog veterinara grada Novog Sada.

Osnovni problemi sa kojima se veterinarsko medicinska struka

Novog Sada borila u prvim godinama posle rata bili su brojni. Pre

svega pitawe stoånih zaraza koje su u toku rata jako proširile, i wi-

hovo suzbijawe bio je jedan od osnovnih problema. Nedovoqan broj vete-

rinarsko medicinskih kadrova i neodgovarajuãa organizacija veteri-

narsko medicinske sluÿbe, kao i nepostojawe odgovarajuãih zakonskih

propisa bili su problem za sebe (6, 40). Poseban problem je predsta-

vqao i nedostatak cepiva i lekova za borbu protiv zaraznih bolesti

stoke, posebno bolesti sviwa, goveda i ovaca, kao i nedovoqna materi-

jalna sredstva koja su u tu svrhu stavqena na raspolagawe veterinarsko

medicinskoj struci. Konaåno problem je bio i nepostojawe odgovaraju-

ãih i dobro opremqenih institucija za proizvodwu cepiva, kao i di-

jagnostiåkih institucija (6).

Zarazne bolesti domaãih ÿivotiwa uhvatile su maha i proširile

se, te su nanosile stoåarstvu ogromne štete. Prvih godina u nedostatku

cepiva za zaštitu stoke od zaraznih bolesti veterinarsko medicinska

struka Novog Sada bila je prinuðena da vrlo rigorozno provodi vete-

rinarskomedicinske policijske mere, od kojih se oåekivao uspeh u su-

zbijawu i spreåavawu širewa opakih stoånih zaraza (6).

31

Da bi se obezbedila potrebna cepiva za borbu protiv tada jako ra-

širene sviwske kuge, a i nekih drugih zaraznih bolesti stoke, u Novom

Sadu je 1921. godine osnovan privatni serum zavod „Kamendin", koji je

odmah poåeo da proizvodi serum i virus za zaštitu sviwa od sviwske

kuge, a nešto kasnije i vakcinu protiv antraksa (crnog prišta), ovåi-

jih bogiwa i druge (12). Prvi direktor ovog zavoda bio je dr Josip Dob-

nik (24), a tehniåki direktor je bio Rus izbeglica dr Dimitrije F. Ko-

wev profesor harkovskog Univerziteta (13). Pored ovih u zavodu su u

periodu od wegovog osnivawa pa do izbijawa Drugog svetskog rata radi-

li i veterinarski lekari Ivan Petrušiã (14), Jelka Bojkiã (21), dr

Milan Mašiã (21). Ovaj zavod je svojim uspešnim radom doprineo u

velikoj meri suzbijawu veãeg broja zaraznih bolesti stoke u Novom Sa-

du i šire u Vojvodini.

S obzirom da je besnilo, ne samo ÿivotiwa veã i qudi, predsta-

vqalo vrlo ozbiqan problem ne samo humane veã i veterinarske medi-

cine, u Novom Sadu je 1921. godine osnovan Pasterov zavod sa zadatkom

da vrši kontrolu besnila ÿivotiwa i spreåava pojavu ove bolesti kod

qudi, kao i da proizvodi vakcinu protiv besnila ÿivotiwa i qudi

(41, 42). Pasterov zavod u Novom Sadu ubrzo je postao centralni drÿav-

ni Pasterov zavod za Jugoslaviju, zahvaqujuãi åiwenici što je osnivaå

i prvi direktor ovog zavoda dr Adolf Hempt 1925. godine dao novu me-

todu pripreme antirabiåne vakcine, koja je na Konferenciji o besnilu

u Parizu 1927. godine doÿivela priznawe struåwaka celog sveta i pre-

poruåena za upotrebu i u drugim zemqama, a kod nas je od 1928. godine

proizvoðena centralno za celu zemqu sve do 1983. godine (31). Hemptov

asistent, a kasnije i drugi direktor Pasterovog zavoda dr Milan Ni-

koliã, usavršio je i poboqšao Hemptovu vakcinu (Hempt-Nikoliãeva

vakcina) koja je bila u upotrebi sve do najnovijeg doba (42). Unapreðe-

wu rabiologije doprineli su i dr vet. med. Milan Mašiã i dr vet.

med. Mihajlo Petroviã treãi direktor ovog Zavoda. Danas ovaj Zavod

pod rukovodstvom dr Dušana Laloševiãa samostalno proizvodi fluo-

rescentni kowugat za dijagnostiku besnila kod ÿivotiwa, a u saradwi

sa Zavodom za transfuziju Republike Srbije u Beogradu i humani imu-

noglobulin protiv besnila. Pored toga vrši i centralno snabdevawe

vakcinom protiv besnila kod ÿivotiwa, i vrši antirabiånu zaštitu

qudi.

Nedovoqan broj veterinara iz 1918. godine u Novom Sadu znatno se

popuwavao najveãim delom zahvaqujuãi osnivawu Veterinarske visoke

škole 1919. godine u Zagrebu, koja je 1925. g. prerasla u Veterinarski

fakultet, i osnovawem Veterinarskog fakulteta u Beogradu 1936. godi-

ne (51). Ukidawem oblasti i osnivawem Dunavske banovine sa sedi-

štem u Novom Sadu novembra 1929. godine broj veterinara u Novom Sa-

du se poveãao. Prema podacima iz 1931. godine u Novom Sadu, pored

32

navedenih veterinara u serum zavodu „Kamendin" nalazilo se još devet

drÿavnih i dva privatna veterinara, i to: u Banskoj upravi Dunavske

banovine bili su veterinarski savetnici i inspektori, Luka Kalaba,

Vladislav Miqkoviã, Vid Stanåer i Frawo Horak; u Sreskom naåel-

stvu Novog Sada Tanasije Gajinoviã veterinarski savetnik, i Igwat

Šlajpah viši veterinarski savetnik; u Gradskoj opštini Novi Sad

Šandor Kiš opštinski veterinar, i u Vojnoj veterinarskoj bolnici u

Novom Sadu Stevan Mudrinski veterinarski potpukovnik i Dragutin

Novaåek veterinarski pukovnik. Kao privatni veterinari spomiwu se

dr Josip Dobnik i dr Simon Ÿilbert (14). U periodu do 1940. godine

ili boqe reãi do poåetka II svetskog rata 1941. godine broj veterinara

u Novom Sadu poveãao se na preko 30. Tako su kao veterinarski inspek-

tori u Banskoj upravi bili još Dušan Trbojeviã (16), Kamilo Goraniã

(17), dr Frawo Veble (22), Frawa Simanoviã (13, 20, 21), dr Jovan La-

ziã (15, 20, 21), dr Milan Tupajiã (42) i dr Ivo Kenda (25). U Sreskom

naåelstvu Novog Sada bili su Solomon Fuks (18) i Stjepan Škvorc

(24), a u Gradskoj opštini Koloman Tratner (19), Nikola Kneÿeviã i

Ðorðe Vlalukin (21), i Dušan Selena (23). Od privatnih veterinara u

periodu do 1941. godine u Novom Sadu se spomiwu Ivan Mašiã i

Adolf Mundorfer (21).

Od zaraznih bolesti ÿivotiwa tada su predstavqale osnovni pro-

blem jako raširene sviwska kuga (Pestis suum) kao i sakagija kopitara

— pogotovo kowa (Malleus), a ne mnogo mawe i slinavka i šap (Aphtae

epizooticae), koja se u dva maha javila u malignom obliku sa velikim gu-

bicima, ovåije bogiwe (Variola ovina), besnilo (Rabies), crni prišt

(Anthrax), crveni vetar sviwa (Erysipelas suis) i kolera peradi (Pasteu-

rellosis) (4). Suzbijawe ovih zaraza i borba protiv wih bili su vrlo

oteÿani s jedne strane zbog malog broja veterinara i nedostatka cepiva

u poåetku, a s druge strane zbog toga što organizacija veterinarske slu-

ÿbe u Dunavskoj banovini nije bila dobro postavqena (7). Naime, u tom

periodu najveãi broj veterinara bavio se privatnom praksom, dok je su-

zbijawe stoånih zaraza bilo centralizovano, i drÿava je ovo sprovodi-

la putem svojih malobrojnih drÿavnih veterinara, i to na teret buxe-

ta (29).

U ciqu što uspešnijeg suzbijawa zaraznih bolesti domaãih ÿivo-

tiwa obrazovani su u Novom Sadu banovinski i opštinski fondovi,

koji su predstavqali znaåajnu pomoã u spreåavawu i suzbijawu stoånih

zaraza (6).

Pitawe zakonskih propisa koji se odnose na rad veterinarsko me-

dicinske sluÿbe u Novom Sadu i Vojvodini rešavano je postepeno, za-

drÿavawem na snazi nekih austrougarskih zakona, a kasnije donošewem

pojedinih zakona iz te oblasti. Naime, sve do 1928. godine u Vojvodini

je bio na snazi „Zakon o ureðewu veterinarstva u Kraqevini Hrvatskoj

33

i Slavoniji" koji je donesen još 1888. godine za vreme austrougarske

vlasti. Tek juna 1928. godine donet je „Zakon o suzbijawu i ugušivawu

stoånih zaraza" (Sluÿbeni list br. 144 — LXVII). Ovim zakonom je re-

gulisan niz mera na poqu veterinarske medicine, kao npr. mere za

spreåavawe unosa stoånih zaraza iz inostranstva, obavezno uvoðewe

stoånih pasoša kao uverewa o vlasništvu i poreklu stoke, nadzor nad

stoånim sajmovima i izloÿbama, otpremawe ÿivotiwa ÿeleznicom i

brodom, pregled stoke za klawe i nadzor na klanicama, ureðewe strvi-

šta i strvodernica, kao i mere koje moraju da budu preduzete u ciqu za-

štite stoke od stoånih zaraza. Posebno poglavqe åine odredbe o mera-

ma koje se moraju preduzeti pri pojavi pojedinih opasnih stoånih zara-

za. Donesen je i niz podzakonskih akata i naredbi na bazi odredaba Za-

kona o suzbijawu i ugušivawu stoånih zaraza. Donošewem ovog Zakona

prestao je da vredi pomenuti Zakon iz doba Austrougarske monarhije

(14).

Ovakvo stawe sluÿbe veterinarske medicine u Novom Sadu bilo je

sve do izbijawa Drugog svetskog rata, kada je Novi Sad napustio najve-

ãi broj tadašwih veterinara, a organizaciju i rad veterinarske slu-

ÿbe, zajedno sa serum zavodom „Kamendin", preuzela je okupatorska ma-

ðarska Vojna uprava.

U toku trajawa okupacije neki novosadski veterinari i studenti

veterine stradali su kao ÿrtve okupatorskog terora. Tako je maja 1944.

godine odveden u Aušvic, u koncentracioni logor opštinski veteri-

nar iz Novog Sada Tratner Koloman i student veterine Mewi Antal

odakle se nisu vratili, dok je Ðorðe Lederer student veterine ubijen

1943. godine na prinudnom radu u Ukrajini, a treãi student veterine

Oto Blam, jedan od organizatora ustanka u futoškom kraju uhvaãen, osu-

ðen na smrt i obešen 1941. godine u Futogu (49, 50).

1944—1992.

Ratna razarawa u toku Drugog svetskog rata ostavila su u åitavoj

našoj zemqi, a pogotovo u Vojvodini, dubok trag na svim poqima ÿivo-

ta, pa tako i u stoåarstvu. Zemqa je bila opustošena i razorena a broj-

no stawe stoke desetkovano. Ratne prilike i masovna kretawa vojnih je-

dinica i izbeglica sa istoka kroz Vojvodinu dovela su, kod ionako jako

redukovanog broja stoke, ne samo do širewa veã postojeãih bolesti do-

maãih ÿivotiwa u Vojvodini, pa tako i u Novom Sadu, veã i do poveãa-

vawa broja opakih zaraznih bolesti stoke, unetih u Vojvodinu i našu

zemqu tokom rata najverovatnije iz istoånih zemaqa. Odmah po oslobo-

ðewu Novog Sada civilna veterinarska sluÿba nije bila organizovana,

te je Komanda novosadskog vojnog podruåja postavila na ovom podruåju

34

za veterinarskog referanta veterinara Branka Apiãa, a istovremeno je

formirala i veterinarsku vojnu bolnicu u Novom Sadu koja je obsluÿi-

vala i stoku civila. Uz bolnicu je obrazovano i veterinarsko skladi-

šte za snabdevawe vojnih jedinica i ustanova veterinarskim i potki-

vaåkim materijalom, kao i remontni stoåni depo iz kojeg su jedinice

popuwavane kowima (50).

Obrazovawu veterinarsko medicinske sluÿbe u civilnom sektoru

pristupilo se poåetkom 1945. g. kada je pri Glavnom narodnooslobodi-

laåkon odboru za Vojvodinu u Novom Sadu postavqen veterinarski or-

gan, koji je objediwavao rad sreskih i opštinskih veterinara. Jedan od

prvih veterinara u civilnoj sluÿbi bio je Dimitrije Bogiã, šef vete-

rinarskog odseka Sanitetskog odeqewa Fruškogorskog odreda, koji je

1945. godine demobilisan i prešao na rad opštinskog veterinarskog

inspektora u opštini Novi Sad (53).

S obzirom da je broj veterinara civila bio mali jer su svi bili

mobilisani u Vojnim jedinicama, a problemi sa zaraznim bolestima

stoke veliki, te se svi poslovi nisu mogli izvršavati efikasno, ci-

vilne vlasti grada Novog Sada i pokrajinski organi zahtevali su da se

jedan broj veterinara demobiliše i prikquåi radu na obezbeðewu zdra-

vqa domaãih ÿivotiwa, ali se u tome nije uspelo. Prvih godina posle

osloboðewa nije se moglo raåunati ni sa veterinarima koji su završa-

vali studije na našim Veterinarskim fakultetima u Beogradu i Zagre-

bu, jer je ove Savezno ministarstvo za poqoprivredu planski raspore-

ðivalo na mesta na kojima uopšte nije bilo veterinara i gde su bili

najpotrebniji. Pored toga, materijalnih sredstava za rad veterinarske

sluÿbe bilo je malo, te je u ciqu poboqšawa materijalnog stawa, a po

odluci Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine od 7. februara 1945. g.

veterinarski odsek izradio Pravilnik o veterinarskom fondu, koja ãe

se sredstva koristiti iskquåivo za suzbijawe zaraznih bolesti. Da bi

se zadovoqile potrebe u lekovima i cepivima za potrebe Novog Sada i

AP Vojvodine, naredbom Saveznog ministra poqoprivrede br. 1553/46.

u zavodu za serum „Kamendin" u Novom Sadu osnovano je skladište za

prikupqawe lekova i cepiva (28).

Da bi sluÿba veterinarske medicine u tim prvim posleratnim go-

dinama mogla efikasno tj. struåno, planski i organizovano da deluje,

Veterinarski odsek Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine izradio je

program koji se sastojao od šest referada:

a) referada za stoåne zaraze;

b) referada za veterinarske zavode i parazitarna oboqewa;

v) referada za higijenu ÿivotnih namirnica animalnog porekla;

g) referada za unutrašwu veterinarsku sluÿbu;

d) referada za stoånu higijenu i

ð) referada za personalne i administrativne stvari.

35

Meðutim sve ove obimne poslove bilo je teško, a åesto i nemoguãe

izvršavati sa malim brojem veterinara koliko ih je tada u Novom Sadu

pa i u celoj Vojvodini bilo.

U ovako teškoj situaciji, a da bi se popunila najnuÿnija mesta ve-

terinarskim i medicinskim kadrovima, u Novom Sadu je 1947. godine

osnovana Sredwa veterinarska škola za obrazovawe veterinarskih teh-

niåara kroz åetvorogodišwe školovawe. Prvi direktor ove škole bio

je dr Sava Bogdanoviã, a drugi Dr sc. m. v. Ugqeša Jerkoviã. S obzirom

na finansijske teškoãe, a i na nedostatak nastavnog osobqa, ova škola

je 1949. g. premeštena u Šabac i pripojena tamošwoj Sredwoj veteri-

narskoj školi. Prvi svršeni veterinarski tehniåari iz ove škole

izašli su 1950. godine i planski rasporeðivani u mesta u kojima su

bili potrebni.

Do toga vremena demobilisan je i znatan broj veterinara iz ras-

formiranih vojnih jedinica, te se poåelo sa planskom borbom protiv

niza zaraznih bolesti stoke u Novom Sadu i Vojvodini. Glavnu ulogu u

organizaciji i sprovoðewu ovih akcija odigrao je Veterinarski odsek

Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodine. Na åelu ovog odseka, koji je

kasnije prerastao u Veterinarsko odeqewe Izvršnog veãa AP Vojvodi-

ne, a kao naåelnici nalazili su se veterinari Milanko Vlahoviã, dr

Nikola Ivanåeviã, Obrad Šušwiã Ðorðe Dobrenov, dr Teodor Dujin

i dr Sava Momirov. Kao veterinarski inspektori u ovom odeqewu su

radili veterinari Lazar Popoviã, Lazar Ãiriã, Mile Skoåajiã i

Stevan Juråiã, a takoðe i dr Todor Dujin i dr Sava Momirov koji su

kasnije bili i naåelnici ove sluÿbe. Ne mawu ulogu u ovim akcijama

odigrala je i veterinarska sluÿba Novog Sada sa svojim sreskim i op-

štinskim veterinarima, kao i veterinari tada obrazovane Veterinar-

ske ambulante (1945. g.), koja je bila privremenog karaktera, jer je pre-

stala sa radom zbog nedostatka finansijskih sredstava usled ukidawa

pomoãi od Gradskog narodnog odbora. Ovde treba navesti i pomoã tada

malobrojnih privatnih veterinara, odnosno privatnu praksu drÿavnih

veterinara, na koju su u prvim godinama posle rata i sve do 1952. g.

imali pravo van radnog vremena kao nagradu i nadoknadu za neograni-

åeno radno vreme, poveãane napore u radu, stimulans i drugo.

U ovakvim uslovima vaterinarsko medicinska sluÿba Novog Sada

vršila je u stvari ulogu vatrogasne sluÿbe, tj. ugušivawe i svoðewe na

podnošqivu meru opasnih zaraza koje su nanosile ogromnu štetu sto-

åarstvu. Naime, u toku Drugog svetskog rata mnoge zarazne bolesti stoke

bile su stalno prisutne i jako su bile proširene, te je zato postojala

velika opasnost u Vojvodini, pa i u Novom Sadu, od sviwske kuge, pro-

strela (antraksa), besnila, sakagije i šuge. Posle osloboðewa zemqe

još više su se raširile ovåije bogiwe, a došle su, ili boqe reãi,

okupator je uneo u našu zemqu i dve nove zarazne bolesti koje u Vojvo-

36

dini pre rata nisu postojale, i to durinu (28, 29) i kokošiju kugu.

Borba protiv ovih zaraza zbog oskudice u cepivima i zaštitnim sred-

stvima, a i zbog nepostojawa u Vojvodini dijagnostiåkih ustanova, od-

vijala se na najširoj osnovi u preduzimawu veterinarsko sanitarnih

mera. Da bi se ovaj problem što uspešnije rešio, februara 1950. godi-

ne rešewem Narodne skupštine AP Vojvodine osnovan je Veterinar-

ski bakteriološki zavod u Novom Sadu sa zadatkom, da uz korištewe

savremenih dostignuãa veterinarske medicine uåestvuje u suzbijawu i

iskorewivawu stoånih zaraza i parazitoza. Prvi veterinari koji su

radili u ovom zavodu bili su dr Petar Markoviã i dr Marjan Blaga, da

bi kasnije sve do 1959. još radili dr Leopold Šrajber, dr Mita Erce-

gan, dr Milan Baåiã, dr Ugqeša Jerkoviã, dr Mihajlo Petroviã, dr

Radivoje Perkuåin, dr Radivoj Gološin, dr Vera Mudri-Brdariã, dr

Borislav Nikoliã, dr Miloš Petroviã i dr Marko Teofanoviã. Tada

se u Novom Sadu i Vojvodini poåelo sa sistematskom borbom protiv

najvaÿnijih zaraznih bolesti domaãih ÿivotiwa (37).

Najveãi problem tada su predstavqale sledeãe zarazne bolesti:

Sviwska kuga je po svojoj vaÿnosti spadala u najvaÿnije i moÿda

najteÿe zaraze. Ova zaraza je posle rata poprimila karakter epizootije

sa mawim ili veãim oscilacijama. Zahvaqujuãi saradwi i kompletnoj

angaÿovanosti epizootiološke sluÿbe, veterinarske inspekcije i te-

renske veterinarske sluÿbe Novog Sada, sviwska kuga je do 1973. godine

u potpunosti eradikovana, da bi ponovo bila registrovana 1984. godine

na privatnom sektoru.

Antraks (crni prišt) je posebno bio raširen na ritskom i pla-

vqenon podruåju oko Novog Sada, ali je zahvaqujuãi sistematskom radu

na wenom suzbijawu, a znatnim delom i izgradwi sistema kanala Du-

nav—Tisa—Dunav, ova zaraza svedena na najmawu meru.

Besnilo je odmah po završetku Drugog svetskog rata pa sve do 1946.

godine bilo jako rašireno ne samo u Novom Sadu veã i u åitavoj Vojvo-

dini. Broj pasa lutalica u gradu bio je veliki. Strah od ove neizleåive

bolesti ÿivotiwa i qudi bio je stalno prisutan, pa su qudi, iako ni-

su bili dovoqno obavešteni, više poštovali i uvaÿavali naredbe i

odluke odgovarajuãih organa vlasti i podrÿavali akcije struånih slu-

ÿbi. U tom periodu ÿiva reå veterinara i lekara više se åula na orga-

nizovanim skupovima, predavawima, i kod pripreme i izvoðewa akcija

cepqewa pasa protiv besnila. Organizovana borba protiv ove zoonoze

širih razmera poåela je krajem 1954. godine kombinacijom klasiåne

metode suzbijawa (registracija pasa u gradu, kontumac i uništavawe

pasa lutalica) sa obaveznom imunoprofilaksom tj. cepqewem pasa. Me-

ðutim epizootija besnila meðu lisicama, koja je uzela evropske razme-

re, komplikovala je problem na taj naåin, što su sada lisice postale

gotovo jedini poznati prenosioci besnila. Treba napomenuti da su u

37

Novom Sadu u dva navrata besne lisice ubijene u gradskim ulicama.

Akcija borbe protiv besnila provoðena je u saradwi sa Pasterovim za-

vodom u Novom Sadu, Veterinarskim bakteriološkim zavodom, kasnije

Nauånim institutom za veterinarstvo, i Higijenskim zavodom u Novom

Sadu. Na ovaj naåin je uspostavqena realna i konstruktivna saradwa

izmeðu humane i veterinarske medicine.

Sakagija (Malleus) kao opasna zoonoza, bila je jako raširena kod

kowa, naroåito onih koje su u Novom Sadu i Vojvodini ostavqale mno-

gobrojne nemaåke izbeglice iz Besarabije, Rumunije i Erdeqa, zatim

nemaåke trupe koje su pri povlaåewu ostavile veliki broj kowa, naro-

åito onih koji nisu bili sposobni za daqi marš, a konaåno i mnoštva

kowa koje je sovjetska armija, pri svom zimovawu u ovim krajevima, za-

mewivala za seqaåke kowe ili ih poklawala seqacima. Sistematska

borba protiv ove opake zoonoze poåela je 1947. godine, kada su se ma-

sovna oboqewa pojavila u kowa novoformiranih zadruÿnih ekonomi-

ja. Zaraza je likvidirana, odnosno svedena na podnošqivu meru tek

1953/4. godine.

Šuga (Scabies) je naroåito bila raširena kod kowa vojnih jedini-

ca koji su nakon završetka borbi za osloboðewe Novog Sada i Vojvodi-

ne, uglavnom leåeni u Vojnoj veterinarskoj bolnici u Novom Sadu.

Durina (Dourinae) — polna zaraza kowa koja je do Drugog svetskog

rata u našoj zemqi bila skoro nepoznata, a koja je u najveãoj meri bila

raširena u kowa koje su pri povlaåewu ostavqale nemaåke izbeglice iz

istoånih zemaqa i nemaåke i ruske vojne jedinice, utvrðena je u Novom

Sadu u preko jedan procenat kowa. Stoga je veã 1946. godine obrazovana

Savezna struåna komisija za borbu protiv ove zaraze, a poverenik za

Vojvodinu sa sedištem u Novom Sadu bio je dr Svetozar Kendereški.

Zahvaqujuãi vrlo efikasnom provoðewu obimnih i rigoroznih mera,

kojima je rukovodila navedena Komisija, durina je za nepune tri godine

iskorewena.

Kokošija kuga (Pestis avium) — opaka zarazna bolest kokošaka i

wima srodne ÿivine unesena tokom Drugog svetskog rata u našu zemqu,

predstavqala je za veterinarsku sluÿbu Novog Sada pa i Vojvodine po-

seban problem. Ovo se naroåito ispoqilo sedamdesetih godina, kada je

bolest bila najviše raširena i imala katastrofalne posledice po na-

še ÿivinarstvo. Do toga vremena ÿivinarstvo u Vojvodini je bilo

usitweno i ekstenzivno. Sedamdesetih godina — se pristupilo inten-

zivnoj ÿivinarskoj proizvodwi sa aglomeracijom velikog broja grla na

malom prostoru — kokošija kuga je, pored još nekih tzv. klasiånih za-

raza ÿivine, imala dominantnu ulogu u nastajawu poremeãaja zdravqa

ÿivine. Zahvaqujuãi velikoj otpornosti uzroånika ove bolesti na de-

lovawe spoqašwih faktora, i mnogobrojnim putevima wihovog šire-

wa iz zaraÿenih u zdrave zapate, bolest je godinama zadrÿala panzoot-

38

ski karakter. I pored iznalaÿewa sve efikasnijih cepiva, prilagoða-

vawa programa i metoda wihove primene potrebama odrÿavawa imuni-

teta putem masovnog vakcinisawa, kao i striktne primene propisanih

veterinarsko sanitarnih mera, do danas je uspelo da se širewe ove za-

raze stavi pod kontrolu, ali ne da doðe i do wenog trajnog iskorewi-

vawa.

Pored navedenih zaraza veterinarsko medicinska sluÿba Novog

Sada vodila je mawe ili više uspešnu borbu i protiv drugih stoånih

zaraza, kao što su slinavka i šap (Aphtae epizooticae), ovåije bogiwe (Va-

riola ovina), crveni vetar (Erysipelas suis), bruceloza (Brucellosis), aujeski-

jeve bolesti (Pseudorabies) i drugih.

Organizacija veterinarske sluÿbe u Novom Sadu tokom proteklih

godina prilagoðavala se stvarnim potrebama, kao i društveno poli-

tiåkim i administrativnim promenama kroz koje su Vojvodina, a time

i Novi Sad prolazili. Sluÿba se razvijala u tri pravca: obezbeðewe

terenske veterinarsko medicinske sluÿbe, organizaciju veterinarske

inspekcije i organizaciju nauåno-istraÿivaåkog rada.

Terensku veterinarsku sluÿbu na teritoriji Novog Sada od 1945.

godine vršili su opštinski i sreski veterinari, a jedno vreme i op-

štinska veterinarska ambulanta. Godine 1952. sluÿba je potpuno reor-

ganizovana. Te godine doneta je savezna Uredba o stoåarsko-veterinar-

skim stanicama za celu teritoriju Srbije, kojom je i ukinuta privatna

veterinarska praksa. U Novom Sadu se tada osniva sreska Veterinarska

stanica kao centralna ustanova, sa ispostavama u svim opštinama no-

vosadskog sreza. Za direktora ove stanice postavqen je tada demobili-

sani veterinarski kapetan Milivoj Seåen. Ova stanica je radila sve

do 1959. godine, kada je u Novom Sadu osnovana opštinska veterinarska

stanica.

Dekretom o ukidawu stoåarsko-veterinarskih stanica u AP Vojvo-

dini 1960. godine ukidaju se stoåarsko veterinarske stanice kao samo-

stalne ustanove, i sve prelaze u zemqoradniåke zadruge s obrazloÿe-

wem, da ãe se na taj naåin veterinarska medicina direktno ukquåiti u

stoåarsku proizvodwu. Novosadska veterinarska stanica pripojena je

tadašwoj zemqoradniåkoj zadruzi u Novom Sadu. Od bivše opštinske

veterinarske stanice u Novom Sadu ostala je kao samostalna jedino ve-

terinarska stanica u Futogu. Direktor ove stanice bio je Jovan Kotu-

rov, dipl. veterinar, kasnije veterinar specijalista. U to vreme u sta-

nici su radili sledeãi veterinari: Miloš Trujiã, Sava Rapiã, Bran-

ko Apiã, Spasoje Kaãanski, Gligorije Obradoviã i Zaharije Grubanov

koji su prešli na rad u Zemqoradniåku zadrugu Novom Sadu. Ovakvo

åisto administrativno rešewe zanemarilo je zdravstvenu zaštitu do-

maãih ÿivotiwa kao delatnost od posebnog društvenog znaåaja i inte-

39

resa, a u nameri da se ovakvom jednostavnom merom reši problem sto-

åarske proizvodwe.

S obzirom da je zbog ovako loše organizovane, ili boqe reãi raz-

bijene i iscepkane veterinarsko-medicinske sluÿbe u Vojvodini do-

šlo do stagnacije u radu sluÿbe i pojave niza problema, traÿena su bo-

qa rešewa za rad veterinarskih institucija na teritoriji Novog Sada.

Tako je 1978. godine sporazumom tadašwih opština Novi Sad, Teme-

rin, Beoåin i Sremski Karlovci obrazovana Veterinarska stanica No-

vi Sad, koja preuzima organizaciju terenske veterinarske sluÿbe na te-

ritoriji navedenih opština. Postojeãa veterinarska stanica u Futogu

utapa se u novoosnovanu Veterinarsku stanicu Novi Sad. Osnivaå ove

stanice bio je veterinar specijalista Jovan Koturov, åijim zalagawem

i zaslugom je ova stanica do danas stekla veliki ugled i priznawe. S

obzirom da u pojedinim zadrugama i preduzeãima nisu ugašene veteri-

narske sluÿbe, danas je na teritoriji Novog Sada terenska veterinar-

ska sluÿba organizovana kao javna veterinarska sluÿba (Veterinarska

stanica Novi Sad), kao sektori u društvenim preduzeãima, kao radne

jedinice u društvenim preduzeãima u poqoprivredi i kao pojedinci u

društvenim preduzeãima u poqoprivredi, a od 1992. g. i kroz privatnu

veterinarsku praksu.

Delatnost Veterinarske stanice Novi Sad se odvija u oblasti

zdravstvene zaštite ÿivotiwa, pod kojom se podrazumeva kurativa i

preventiva, porodiqske i hirurške intervencije, veštaåko osemewa-

vawe i reprodukcija, veterinarsko sanitarni pregledi, prosveãivawe

stoåara i dr. Programom mera zaštite zdravqa ÿivotiwa obuhvaãeno je

i izvršavawe navedenih mera po nareðewu Uprave za veterinarstvo

Ministarstva poqoprivrede Republike Srbije.

U veterinarskoj stanici radi 19 diplomiranih veterinara, od ko-

jih pet specijalista za pojedine grane veterinarske medicine, i 10 ve-

terinarskih tehniåara, uz potreban broj administrativnog i tehniåkog

osobqa. U Ambulanti Novi Sad, kao najveãoj, rade tri veterinara Mi-

lovan Mariã, Gligorije Obradoviã i i Biqana Vujkov i 1 veterinarski

tehniåar.

S obzirom na potrebe Novog Sada kao velikog grada sa tzv. „luksu-

znom praksom", veã 1979. godine osnovana je specijalistiåka ambulanta

za male ÿivotiwe, u kojoj rade dvojica veterinara specijalista: Mariã

i Vujkov. Osnivaå ove ambulante i današwi upravnik je veterinar spe-

cijalista za bolesti malih ÿivotiwa Milovan-Bata Mariã. Ambulanta

je locirana na Futoškom putu br. 13.

Veterinarska stanica Novi Sad ima na raspolagawu 21 terensko

vozilo od kojih se pet nalazi u Novom Sadu. Pored toga ima svoju apo-

teku za ruånu prodaju odreðenih preparata za potrebe veterinarske me-

dicine, u kojoj rade jedan diplomirani veterinar (Zoran Petei) i jedan

40

veterinarski tehniåar. Centralna apoteka raspolaÿe i snabdeva leko-

vima i cepivima sve ambulante na teritoriji koju pokriva veterinar-

ska stanica, a kojih danas ima devet (Novi Sad, Futog, Kaã, Petrovara-

din, Kisaå, Koviq, Susek, Temerin i Åereviã).

Ovakva organizacija i opremqenost Veterinarske stanice Novi

Sad u potpunosti pokriva sve potrebe terenske veterinarske sluÿbe na

wenoj teritoriji.

Organizaciji veterinarsko medicinske inspekcijske sluÿbe pri-

stupilo se odmah po osloboðewu Novog Sada 1945. godine. Tada je, kao

što je veã napred pomenuto, prvi opštinski veterinarski inspektor

1945. godine bio Dimitrije Bogiã, demobilisani šef veterinarskog

odseka Sanitetskog odeqewa Fruškogorskog odreda. Iste godine pošto

je obrazovan veterinarski odsek Glavnog izvršnog odbora AP Vojvodi-

ne, koji je kasnije reorganizovan u Veterinarsko odeqewe Izvršnog ve-

ãa AP Vojvodine, inspekcijsku sluÿbu na teritoriji Novog Sada i Voj-

vodine vršili su veterinarski inspektori i veterinarski savetnici

ovog odeqewa.

Od 1955. godine inspekcijsku veterinarsko medicinsku sluÿbu u

gradu Novom Sadu preuzima tada obrazovana opštinska veterinarska

inspekcija na åelu sa Milivojem Seåenijem, i inspektorima Dimitri-

jem Bogiãem, Ivanom Uroševiãem, Mironom Horhajnom i Vojom Vojno-

viãem. Ovakvo stawe bilo je sve do decembra 1992. godine, kada je uki-

dawem velikog dela autonomije Vojvodine i prenošewem niza nadle-

ÿnosti na Srbiju Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ÿivotiwa Republike

Srbije (Sl. glasnik br. 37/91, Sl. gl. 50/92) ukinut veterinarski odsek

pri Izvršnom veãu Vojvodine i opštinska veterinarska inspekcija, a

obrazovane su Republiåke veterinarske inspekcije za pojedine okruge.

U Novom Sadu je obrazovana Republiåka veterinarska inspekcija za Ju-

ÿnobaåki okrug — odeqewe za grad Novi Sad, u kojoj sluÿbi radi 11

veterinarskih inspektora. Na åelo ove sluÿbe postavqen je veterinar-

ski savetnik Voja Vojnoviã. Rad Odeqewa veterinarske inspekcije za

grad Novi Sad odvija se kroz åetiri sektora:

— Sektor za epizootiologiju i zdravstvenu zaštitu ÿivotiwa (in-

spektori Voja Vojnoviã i Marko Maqkoviã).

— Sektor za analizu i kontrolu kvaliteta i zdravstvenu isprav-

nost namirnica animalnog porekla u prometu, tj. kontrola mesnica i

pijaca (veterinarski inspektori Vladimir Marošan, Stevan Sazdaniã

i Jovan Martinoviã).

— Analitiåki sektor (veterinarski inspektor Radovan Jovanoviã).

— Sektor inspekcijske sluÿbe za klanice i mesne preraðivaåke

industrije (inspektori Ÿarko Plaåkiã, Slobodan Petriã, Ÿarko Ra-

nisavqev, Jasmina Ðuriåkoviã i Mirjana Jawiã).

41

Delokrug rada veterinarsko medicinske inspekcije vidi se veã iz

sektora kroz koje se ovaj posao odvija, a detaqno je odreðen ålanom 64.

Zakona o zdravstvenoj zaštiti ÿivotiwa RS iz 1991. godine.

Treãi pravac u kojem se razvijala veterinarsko medicinska sluÿba

grada Novog Sada je organizovawe nauåno istraÿivaåkog rada. Nukleus

ovoga razvoja je predstavqao Veterinarski bakteriološki zavod koji je

osnovan rešewem Narodne skupštine AP Vojvodine februara 1950. go-

dine, kao što je to ranije izneto. U periodu od 1950—1959. godine ovaj

zavod je radio preteÿno kao dijagnostiåka ustanova, u prvim godinama

(1950—1952) sa dva odeqewa — za bakteriologiju i za serologiju (ruko-

vodilac dr Petar Markoviã). Poveãavawem broja struånog kadra u 1952.

godini osniva se još pet Odeqewa: za veštaåko osemewavawe domaãih

ÿivotiwa (dr Ugqeša Jerkoviã, dr Milan Baåiã, dr Radivoj Perkuåin;

za bolesti sviwa (dr Mita Ercegan); za bolesti ÿivine (dr Leopold

Šrajber); za parazitologiju (dr Radivoj Gološin); za higijenu namir-

nica animalnog porekla (dr Mihajlo Petroviã) i Odeqewe za veteri-

narsku propagandu tj. savetodavnu i informativnu sluÿbu, a 1957. godi-

ne još Odeqewe za patologiju i patološku morfologiju (dr Borivoj

Nikoliã), i Odeqewe za bolesti preÿivara (dr Marjan Blaga i dr

Marko Teofanoviã).

Iako Veterinarski bakteriološki zavod nije imao status nauåne

ustanove u periodu od 1950. do 1959. godine objavqeno je 25 nauånih i

struånih radova wegovih saradnika. Status nauåne ustanove Zavod stiåe

rešewem Saveta za nauåni rad NR Srbije br. 01-652/1 od 20. juna 1959.

godine, na osnovu kojega rešewa ulazi u sastav Veterinarskog institu-

ta NR Srbije u Begradu pod nazivom Veterinarski zavod Novi Sad. U

sastavu beogradskog instituta Zavod je u struånom i nauånoistraÿivaå-

kom radu samostalno delovao na podruåju Vojvodine. Kada je polovinom

1961. godine Veterinarski institut NR Srbije u Beogradu ukinut, Na-

rodna skupština AP Vojvodine donosi odluku br. 341 od 21. novembra

1961. godine (Sl. list APV 16/61) kojom dotadašwi Veterinarski zavod

Novi Sad produÿava rad kao nauånoistraÿivaåka i specijalistiåka

institucija pod nazivom Veterinarski institut Novi Sad sa sedištem

u Novom Sadu, kao samostalno pravno lice.

U periodu od 1961. do 1994. godine Institut prolazi kroz više

reorganizacija u ciqu poboqšawa svoje delatnosti. Obrazovane su nove

laboratorije i poveãavan broj nauånog i struånog kadra uz permanentno

wihovo usavršavawe. Tako je juna 1971. godine, po odluci Zbora radnih

qudi Veterinarskog instituta u Novom Sadu, Stoåarsko-veterinarskog

zavoda u Zrewaninu, Stoåarsko-veterinarskog zavoda u Somboru, In-

stitut prerastao u sloÿenu nauånoistraÿivaåku organizaciju, koja je u

svom sastavu imala tri OOUR-a: OOUR Veterinarski zavod „Novi Sad"

u Novom Sadu, OOUR Stoåarsko-veterinarski zavod „Zrewanin" u Zre-

42

waninu i OOUR Stoåarsko-veterinarski zavod „Sombor" u Somboru.

Ovakvo stawe ostalo je do novembra 1975. godine, kada dolazi do dezin-

tegracije Instituta. Zavodi u Zrewaninu i Somboru ulaze u sastav raz-

vojnih sluÿbi agroindustrijskih kombinata na svom podruåju, a OOUR

Veterinarski zavod „Novi Sad" u Novom Sadu ostaje samostalna nauå-

noistraÿivaåka ustanova.

Posle opseÿnih priprema 1975. godine i zauzimawa opšteg stava

o opravdanosti ujediwavawa Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

sa svim nauånim institucijama u Vojvodini koje se bave istraÿivawi-

ma u oblasti poqoprivrede, odlukom Zbora radnih qudi Veterinarskog

zavoda „Novi Sad" potpisan je 26. decembra 1975. godine „Samoupravni

sporazum o udruÿivawu u vaspitno-obrazovnu organizaciju Poqopri-

vredni fakultet kao radnu organizaciju". Prvim januarom 1976. godine

OOUR Veterinarski zavod „Novi Sad" ulazi u sastav Poqoprivrednog

fakulteta u Novom Sadu kao samostalna nauånoistraÿivaåka organiza-

cija pod nazivom „OOUR Nauåni institut za veterinarstvo u Novom

Sadu". Ciqevi ovog udruÿivawa bili su:

— uspešniji razvoj integrisanih nauånih institucija i Fakul-

teta,

— zajedniåko obrazovawe struåwaka na redovnim i poslediplom-

skim studijama u svim oblastima poqoprivrede,

— zajedniåko izvoðewe nauånoistraÿivaåkih radova kao i nauåno-

istraÿivaåkih projekata,

— zajedniåko organizovawe proizvodnih ogleda i drugih eksperi-

mentalnih ispitivawa,

— zajedniåka primena dobijenih rezultata istraÿivawa i patenata

i široj praksi i proizvodwi,

— racionalnije korištewe opreme i drugih nauånoistraÿivaåkih

sredstava, kao i karovskih potencijala itd.

Zbog proširewa delatnosti u oblasti veštaåkog osemewavawa i

suzbijawa steriliteta domaãih ÿivotiwa, u prvoj polovini 1989. godi-

ne iz Nauånog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu izdvaja se „Za-

vod za reprodukciju i veštaåko osemewavawe domaãih ÿivotiwa" i re-

gistruje kao samostalna nauånoistraÿivaåka organizacija „OOUR Na-

uåni institut za reprodukciju i veštaåko osemewavawe" u okviru Po-

qoprivrednog fakulteta iz Novog Sada sa sedištem u Temerinu.

Nauåni institut za veterinarstvo u Novom Sadu radi u okviru Po-

qoprivrednog fakukteta Univerziteta u Novom Sadu do kraja 1994. go-

dine, kada se na osnovu odluke Vlade Republike Srbije (Sl. Glasnik RS

70/94) izdvaja iz sastava Poqoprivrednog fakulteta i registruje kao

samostalni nauånoistraÿivaåki institut i specijalistiåka javna usta-

nova u skladu sa tadašwim Zakonom o nauånoistraÿivaåkoj delatnosti

i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ÿivotiwa RS, pod nazivom „Nauåni

43

institut za veterinarstvo Novi Sad u Novom Sadu". Ovom odlukom

prava i obaveze osnivaåa prema Institutu preuzima Republika Srbija.

Danas je Institut savremena samostalna nauånoistraÿivaåka i spe-

cijalistiåka ustanova, koja svoju delatnost ostvaruje u oblasti veteri-

narske medicine. Osnov delatnosti je nauånoistraÿivaåki rad u obla-

sti osnovnih, razvojnih i primewenih istraÿivawa, kao i tehnolo-

škog razvoja u veterinarstvu.

U periodu od 1952. do 1995. godine od nauånog i struånog kadra u

Institutu je radilo 56 doktora veterinarske medicine, 8 magistara, 25

specijalista i 57 veterinarskih tehniåara. Danas u Institutu radi 15

doktora nauka veterinarske medicine, 6 magistara, 7 istraÿivaåa i 25

tehniåara i pomoãnih radnika.

Posebno znaåajan period u razvoju Instituta je izmeðu 1961. i

1995. godine. U tom periodu se obrazuju nove laboratorije u ciqu pro-

širivawa delatnosti, kao što su laboratorija za mikotoksikološka

ispitivawa stoåne hrane, laboratorija za bakteriologiju stoåne hrane,

laboratorija za molekularnu biologiju i genetski inÿewering, labora-

torija za analitiku pesticida i toksiånih metala, laboratorija za he-

mijska i toksikološka ispitivawa lekova, biohemijska i hematološka

laboratorija i dr. Dograðuju se nove i proširuju postojeãe laboratori-

je koje se opremaju savremenim aparaturama i opremom. Sve to uz pove-

ãavawe i permanentno usavršavawe nauånog i struånog kadra. Veliku

zaslugu u razvoju Instituta imali su i direktori Instituta, i to dr

Stjepan Knajtner (1950—1951), dr Leopold Šrajber (1951—1962), dr

Ugqeša Jerkoviã (1962—1977), dr Aleksandar Kosovac (1977—1982), dr

Teodor Dujin (1982—1991), i dr Zoran Mašiã (1991. do danas), koji su

svojim radom i zalagawem, zajedno sa nauånim i struånim kolektivom,

doprineli da ovaj Institut dostigne ovaj ugled koji danas uÿiva, ne sa-

mo u našoj zemqi veã i u inostranstvu.

O kvalitetu nauåno istraÿivaåkog rada nauånih radnika i struå-

waka ovog Instituta najboqe govori åiwenica da je od sticawa statusa

nauåne ustanove 1961. godine Institut bio nosilac 11 meðunarodnih

nauånih projekata, preko 60 domaãih projekata sa 177 tematskih zadata-

ka, da je u Institutu izraðeno 21 specijalistiåkih i 29 magistarskih

radova, te 52 doktorske disertacije iz oblasti veterinarske medicine.

Pored toga objavqeno je 1750 nauånih i struånih radova, napisano 17

struånih kwiga, 15 popularnih kwiÿica o pojedinim oboqewima ÿi-

votiwa, 15 prospekata i plakata, kao i 24 nastavna i nauåna popularna

filma o bolestima domaãih ÿivotiwa. Nauåni radnici ovoga Institu-

ta tesno su saraðivali sa specijalizovanim agencijama Ujediwenih na-

cija i drugim meðunarodnim organizacijama, te su kao eksperti FAO

bili sledeãi struåwaci Instituta: dr Marjan Blaga kao ekspert u Av-

ganistanu 5 godina, dr Mita Ercegan u Singapuru 2 godine, dr Petar

44

Markoviã u Republici Kipar 5 godina, dr Mita Ercegan i veterinar

specijalista Milan Saviã u Angoli 3 godine, dr Milan Baåiã u Al-

ÿiru 2 godine, u Tunisu 2 godine i kao profesor na Veterinarskom

fakultetu u Lununbashi u Zairu itd. Znaåajna je i saradwa Instituta sa

veãim brojem nauånih institucija u SAD, Kanadi, Åeškoj, Holandiji,

Nemaåkoj, Francuskoj, Španiji, Švajvarskoj, Austriji i Poqskoj. Po-

seban znaåaj ima uåešãe nauånih radnika na preko 60 meðunarodnih

kongresa u inostranstvu i u zemqi, i to preteÿno sa referatima (u

evropskim zemqama, Americi, Japanu, Indiji i Izraelu).

S obzirom da je jedan od bitnih faktora za uspešan nauånoistra-

ÿivaåki i specijalistiåki rad nauåno-informativna dokumentacija,

biblioteåki fond Instituta åine 70 naslova inostranih åasopisa (ame-

riåki, engleski, francuski, nemaåki u ruski) nabavka kojih je posled-

wih godina znatno oteÿana zbog opštepoznate situacije u našoj zemqi,

25 naslova domaãih struånih i nauånih åasopisa, i preko 1500 naslova

nauånih i struånih kwiga. Biblioteka je preko raåunara modenskim si-

stemom povezana sa Narodnom bibliotekom Srbije, Biblitekom Matice

srpske u Novom Sadu, a u toku je i ukquåivawe i povezivawe sa meðuna-

rodnim informativnim centrima i bazama podataka.

Na osnovu novih zakonskih propisa iz oblasti nauånoistraÿivaå-

kog rada i zdravstvene zaštite ÿivotiwa, donetih tokom 1992. i 1993.

godine, te potreba prilagoðavawa novim zahtevima nauånoistraÿivaå-

kog i specijalistiåkog rada, Nauåni institut za veterinarstvo ima da-

našwu organizacionu strukturu, po kojoj Institut åine: zavodi, odeqe-

wa, laboratorije i sluÿba zajedniåkih poslova. Danas u Institutu de-

luju 3 Zavoda sa 16 odeqewa, i to:

1) Zavod za epizootiologiju i kliniåka ispitivawa sa sledeãim

odeqewima:

— Odeqewe za opštu epizootiologiju, zoonoze i dezinfekciju, de-

zinsekciju i deratizaciju (DDD),

— Odeqewe za epizootiologiju i zaštitu zdravqa preÿivara i ko-

pitara,

— Odeqewe za epizootiologiju i zaštitu zdravqa sviwa i gene-

tiku,

— Odeqewe za epizootiologiju i zaštitu zdravqa ÿivine i di-

vqaåi,

— Odeqewe za epizootiologiju i zaštitu zdravqa riba i påela,

— Odeqewe za epizootiologiju i zaštitu zdravqa malih ÿivo-

tiwa,

2) Zavod za mikrobiologiju, reprodukciju i kliniåku biohemiju sa

odeqewima:

— Odeqewe za bakteriologiju,

— Odeqewe za serologiju,

45

— Odeqewe za virusologiju i imunologiju,

— Odeqewe za parazitologiju,

— Odeqewe za reprodukciju i kliniåku biohemiju,

— Odeqewe za prijem materijala, sterilizaciju i uzgoj laborato-

rijskih ÿivotiwa.

3) Zavod za higijenu, farmakologiju, toksikologiju i zaštitu ÿi-

votne sredine, sa odeqewima:

— Odeqewe za higijenu namirnica animalnog porekla,

— Odeqewe za ispitivawe kvaliteta i zdravstvene ispravnosti

stoåne hrane,

— Odeqewe za farmakologiju i toksikologiju,

— Odeqewe za radijacionu higijenu i zaštitu ÿivotne sredine.

Ovakva organizaciona struktura Instituta omoguãuje efikasan rad

u okviru sledeãih delatnosti:

a) nauånoistraÿivaåki rad iz oblasti veterinarske medicine, bi-

otehnologije, multidisciplinarnih istraÿivawa u humanoj medicini i

poqoprivredi, kao i na podruåju zaštite ÿivotne sredine;

b) nauånotehnološku saradwu sa organizacijama iz oblasti pri-

marne stoåarske proizvodwe (transfer i primena nauånih dostignuãa

i rezultata u praksi);

c) specijalistiåki rad u oblasti prevenirawa, otkrivawa, suzbija-

wa i iskorewivawa zaraznih bolesti ÿivotiwa i zoonoza, i to na pod-

ruåju epizootiologije i DDD, zdravstvene zaštite ÿivotiwa, reproduk-

cije, higijene namirnica animalnog porekla, ishrane i zdravstvene is-

pravnosti hrane za ÿivotiwe, hemijskih i toksikoloških ispitivawa

namirnica i hrane za ÿivotiwe, ispitivawa, kontrole proizvodwe i

prometa lekova u veterinarstvu, i rad u oblasti radijacione higijene i

zaštite ÿivotne sredine.

Nauåni institut za veterinarstvo u Novom Sadu je dao i veliki

doprinos u proizvodwi nekih vrlo znaåajnih dijagnostiåkih i terape-

utskih sredstava, i na usavršavawu i iznalaÿewu novih veterinarskih

instrumenata. Tako je institut od skora jedini proizvoðaå fetalnog te-

leãeg seruma u Jugoslaviji, koji je ranije uvoÿen. Autori ovog proizvo-

da su dr sc med. vet. Sava Laziã, i dr sc vet. med. Slavko Ðurišiã. Fe-

talni teleãi serum je nuÿan za dijagnostiku bakterijskih, virusnih i

genetskih oboqewa u humanoj medicini i veterini, bitan za proizvod-

wu vakcina na kulturi ãelija u farmaceutskoj industriji, a sluÿi i za

umnoÿavawe i odrÿavawe kultura ãelija i tkiva u nauånoistraÿivaå-

kim laboratorijama. Pored toga u toku su istraÿivawa u ciqu iznala-

ÿewa novih terapeutika na bazi domaãih sirovina.

Ne od maweg znaåaja je i novokonstruisana i patentirana univer-

zalna predÿeludaåna sonda sa nastavcima, koja ima vrlo široku pri-

menu u dijagnostici i terapiji oboqewa organa za varewe goveda, kao i

46

univerzalni kateter za dijagnostiku i terapiju oboqewa reproduktiv-

nih organa goveda a i drugih domaãih ÿivotiwa. Autori ovih instrume-

nata su dr sc med. vet. Milan Laliã i dr sc med. vet. Milovan Joviåin.

Kao što se iz izloÿenog kratkog istorijata i prikaza razvoja vete-

rinarske medicine u Novom Sadu i uÿoj okolini vidi, ova sluÿba je

od prvih wenih poåetaka bila na odgovarajuãoj visini. Iz pregleda da-

našweg stawa veterinarske medicine na ovoj teritoriji vidqivo je da

je u Novom Sadu kao nauånom, kulturnom i privrednom centru Vojvodi-

ne, i pored niza teškoãa i problema na koje je nailazila i još uvek

nailazi, uvek bila meðu vodeãima u našoj zemqi pa i šire, i kao takva

uspevala da u potpunosti zadovoqi potrebe našeg stoåarstva i prera-

ðivaåke prehrambene industrije, ne samo u Novom Sadu i Vojvodini,

veã i šire.

LITERATURA

F. Ambrošiã: Reforme Marije Terezije i Josipa II kao osnova stvarawa zdrav-

stvene sluÿbe i kulture u Baåkoj, Zbornik radova IV nauånog sastanka

NDIZK Jugoslavije, Sekcija SAP Vojvodine, 1972, 67—75.

V. Blanuša, Olga Popov-Dragin: Najstarija sluÿba prve pomoãi u Vojvodini —

prva pomoã u Somboru. 18 vek, Zbornik radova II nauånog sastanka NDIZK

Vojvodine, Odbora NDIZK Vojvodine — Sombor, i ZDZPZK zajednice op-

ãina Osijek. Sombor—Bezdan 1983, 189—215.

M. Buriã: Odluka Osijeåkog gradskog poglavarstva iz 1850. i 1851. godine s obzi-

rom na pojavu goveðe kuge u ÿupanijama Barawe i Baåke, Zbornik radova

II zajedniåkog sastanka NDIZK Vojvodine, Odbora NDIZK Vojvodine —

Sombor, Znanstvenog društva za povijest zdravstvene kulture zajednice

opãine Osijek, Sombor—Bezdan 1983, 631—640.

M. Vraniã: Novi Sad—Petrovaradin — Istorijski pregled. Zbornik radova V

nauånog sastanka NDIZK Jugoslavije — Sekcije SAP Vojvodine, Novi Sad

1973, 13—30.

Vesna Vuåevac: Kretawe stoånih zaraza na podruåju kotara Ilok u razdobqu

1926—1943, Zbornik radova simpozijuma iz istorije zdravstvene kulture

vojvoðansko-slavonskog podunavqa NDIZK Vojvodine i Zbora lijeånika

Osijek, Baåka Planka—Baå—Ilok 1977, 369—372.

M. Gec: Današwe stawe problema naše struke i našeg staleÿa, Referat na

XVII redovnoj godišwoj skupštini zbora veterinara Jugoslavije, Jugoslo-

venski veterinarski glasnik 12 (XVIII) 1938, 517—525.

M. Gec: Naša nastojawa u 1935. godini, Jugoslovenski veterinarski glasnik, 1

(XV), 1935.

D. Divqanoviã: Veterinarski kadrovi u Srbiji od 1800—1918. godine, NDIZK Ju-

goslavije Beograd 1938, 7—20.

M. Dragiã: Gerhärd van Swieten — wegov uticaj na zdravstvenu kulturu Jugoslavi-

je, Zbornik radova Prvog kongresa za istoriju zdravstvene kulture podu-

navskih zemaqa NDIZK Jugoslavije, Novi Sad 1975, 383—394.

47

J. Dobnik: O proizvodwi bioloških cepiva protiv stoånih zaraza u Jugoslaviji,

Jugoslovenski veterinarski glasnik 10 (XV), 1935, 587—596.

V. Zavrnik: Popuwavawe veterinarskih mjesta u jugoslovenskim pokrajinama za

vrijeme Austro-Ugarske, Zbornik radova Prvog kongresa za istoriju zdrav-

stvene kulture podunavskih zemaqa, Novi Sad 1975, 549—556.

Z. Jevtiã: Organizacija veterinarske sluÿbe i kadrovi u periodu od 1890—1990,

100 godina Udruÿewa veterinara Srbije — Beograd 1990, 38—43.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 10, 1922.

Jugoslovenski veterinarski kalendar za 1931. godinu, Zagreb 1930.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 1 (XV), 1935, 53.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 5 (XV), 1935, 276.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 6 (XV), 1935, 342.

Jugoslovenaki veterinarski glasnik, 7 (XV), 1935, 396

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 8 (XV) 1935, 350.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 9 (XV), 1935, 527—528.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 10 (XV), 1935, 613—614.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 1 (XVIII), 1938, 39.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 3 (XVIII), 1939, 133.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 3 (XIX), 1939, 136.

Jugoslovenski veterinarski glasnik, 11 (XIX), 1939, 506.

A. Kaiã: Kratak pregled istorije Baåke, Zbornik radova IV nauånog sastanka

NDIZK Jugoslavije — Sekcija SAP Vojvodine, Sombor—Bezdan 1972, 17—

25.

A. Kaiã: Baåka — istorijski pregled, Zbornik radova II zajedniåkog nauånog sa-

stanka NDIZK Vojvodine, Odbora NDIZK Vojvodine — Sombor, ZDZPZK

zajednice opãine Osijek, Sombor — Bezdan 1983, 13—20.

J. Koturov, S. Momirov: Veterinarstvo Vojvodine, 100 godina Udruÿewa veteri-

nara Srbije, Beograd 1990, 96—100.

S. Kendereški: Durina u Vojvodini (1945—1948), Povereništvo za poqoprivre-

du Gl. I. O. narodne skupštine APV, Novi Sad 1948.

J. Lukaåeviã: Stoåne zarazne bolesti tijekom 1770—1771. godine u Slavoniji i

Baåkoj, obzirom na tadawe zdravstvene veterinarske propise, Zbornik rado-

va II zajedniåkog nauånog sastanka NDIZK Vojvodine, Odbora NDIZK Voj-

vodine — Sombor, ZDZPZK zajednice opãine Osijek, Sombor—Bezdan 1983,

609—626.

D. Laloševiã: Historical Review and Current Status of Rabies Prophylaxis, Pasteur

Institute, Novi Sad 1996, 11—13.

D. Miškov, P. Mikiã: Zdravstvena kultura Baåke od prvih pisanih spomenika

do 18. veka, Zbornik radova II zajedniåkog nauånog sastanka NDIZK Vojvo-

dine, Odbora NDIZK Vojvodine — Sombor, ZDZPZK, zajednice opãina

Osijek, Sombor—Bezdan 1983, 139—143.

M. Miãiã: Poåetak i razvoj zdravstvene sluÿbe u civilnom delu Srema, Zbornik

radova VII nauånog sastanka NDIZK Jugoslavije — Sekcija SAP Vojvodi-

ne, Sremska Mitrovica 1976, 57—78.

M. Miãiã: 200 godina medicinskog univerziteta u Budimpešti, Zbornik radova

II nauånog sastanka NDIZK Jugoslavije — Sekcija SAP Vojvodine, Vršac

1970, 143—158.

48

D. Miškov: Istorija zdravstvene kulture Novog Sada, Zbornik radova V nauå-

nog sastanka NDIZK Jugoslavije — Sekcija SAP Vojvodine, Novi Sad

1973, 31—56.

D. Miškov, E. Reti: Medicinski fakultet u Trnavi, Budimu i Pešti i wegovi

ðaci znaåajni za zdravstvenu kulturu Jugoslovane i Maðara, Zbornik rado-

va Prvog kongresa za istoriju zdravstvene kulture podunavskih zemaqa

NDIZK Jugoslavije, Novi Sad 1975, 99—110.

Monografija: Åetrdeset pet godina Nauånog instituta za veterinarstvo u No-

vom Sadu, Novi Sad 1995.

R. Orban: Katedre za veterinarstvo na medicinskim fakultetima i sveuåili-

štima podunavskih zemaqa u posledwa tri stoqeãa, Zbornik radova Prvog

kongresa za istoriju zdravstvene kulture podunavskih zemaqa NDIZK Jugo-

slavije, Novi Sad 1975, 477—481.

D. Pavloviã, D. Divqanoviã, S. Pešiã: Neke bolesti goveda prema prvoj kwizi

o bolestima domaãih ÿivotiwa objavqenoj u Vojvodini 1869. godine, Zbornik

radova IV nauånog sastanka NDIZK Jugoslavije — Sekcija SAP Vojvodine

1972, 237—244.

Ð. Paweviã: Zdravstvena zaštita ÿivotiwa, 100 godina Udruÿewa veterinara

Srbije, Beograd 1990, 110—111.

Pasterov zavod Novi Sad: 100 godina Udruÿewa veterinara Srbije, Beograd 1990,

65.

M. Petroviã: Pasterov zavod u Novom Sadu i wegove veze s podunavskim zemqama,

Zbornik radova Prvog kongresa za istoriju zdravstvene kulture podunav-

skih zemaqa NDIZK Jugoslavije, Novi Sad 1975, 285—286.

K. Popov, Ð. Antiã: Medicinske škole i fakulteti u Ugarskoj do I svetskog ra-

ta, Zbornik radova Prvog kongresa za i storiju zdravstvene kulture podu-

navskih zemaqa NDIZK Jugoslavije, Novi Sad 1975, 79—95.

K. Popov: Obavezan godišwi izveštaj gradskog fizika s teritorije Baåko-bodro-

ške ÿupanije u XIX veku, Zbornik radova IV nauånog sastanka NDIZK Jugo-

slavije — Sekcija SAP Vojvodine, Sombor 1972, 57—66.

K. Popov, Ð. Antiã, T. Stankoviã: Potisko-pomoriška vojna granica i wen sa-

nitet sa osvrtom na Sombor (prva polovina 18. veka), Zbornik radova II za-

jedniåkog sastanka NDIZK Vojvodine, Odbora NDIZK Vojvodine — Som-

bor, Znanstvenog društva za povijest zdtavstvene kulture zajednice opãina

Osijek, Sombor—Bezdan 1983, 149—188.

Olga Popov-Dragin: Socijalno-medicinske reforme u Baåkoj i Barawi, 18. vek,

Zbornik radova II zajedniåkog nauånog sastanka NDIZK Vojvodine, Odbora

NDIZK Vojvodine — Sombor, Znanstvenog društva za povijest zdravstvene

kulture zajednice opãina Osijek, Sombor—Bezdan 1983, 217—245.

S. Pop-Ceniã, D. Divqanoviã, V. Šestak: Dr Ðorðe Radiã (1839—1923) prvi

doktor srpske „Poqske privrede", Zbornik radova VII nauånog sastanka

NDIZK Jugoslavije — Sekcija SAP Vojvodine, Sremska Mitrovica 1976,

303—311.

J. Romano: Odnos Austrougarske monarhije prema veterinarskoj sluÿbi na okupi-

ranim teritorijama današwe Jugoslavije, Zbornik radova Prvog kongresa za

istoriju zdravstvene kulture podunavskih zemaqa NDIZK Jugoslavije, No-

vi Sad 1975, 511—517.

49

J. Romano: Jevreji zdravstveni radnici Novog Sada ÿrtve fašistiåkog terora,

Zbornik radova V nauånog sastanka NDIZK Jugoslavije — Sekcija SAP

Vojvodine, Novi Sad 1973, 89—94.

J. Romano: Veterinarska sluÿba u narodnoj revoluciji, Spomenica 1941—1961.

Veterinari, veterinarski tehniåari i studenti veterine u narodnoj revo-

luciji i izgradwi socijalizma, Savez društava veterinara i vet. tehniåa-

ra, Beograd 1961, 9—38.

S. Rapiã, Vesna Vuåevac: Utjecaj Veterinarske visoke škole u Beåu na organiza-

ciju veterinarskog fakulteta u Zagrebu, Zbornik radova Prvog kongresa za

istoriju zdravstvene kulture podunavskih zemaqa NDIZK Jugoslavije, No-

vi Sad 1975, 483—490.

V. Simiã: Uticaj humane i veterinarske medicine beåkog Univerziteta na razvoj

saniteta i zdravstvene kulture u Srbiji od druge polovine XIX veka do 1914.

godine, izvesno vreme i posle Prvog svetskog rata, Zbornik radova Prvog

kongresa za istoriju zdravstvene kulture podunavskih zemaqa NDIZK Jugo-

slavije, Novi Sad 1975, 71—77.

Dušan Saviã — Doda: Razvoj i rad saniteta u NOB-u i narodnoj revoluciji u

Sremu, Zbornik radova VII nauånog sastanka NDIZK Jugoslavije — Sekcija

SAP Vojvodine, Sremska Mitrovica 1976, 403—418.

V. Stajiã: Graða za kulturnu istoriju Novog Sada, Matica srpska, Novi Sad

1951, 25—58.

J. Tucakov: Zdravstvena kultura podunavskih zemaqa i wen znaåaj u istoriji

evropskih naroda, Zbornik radova Prvog kongresa za istoriju zdravstvene

kulture podunavskih zemaqa NDIZK Jugoslavije, Novi Sad 1975, 15—30.

50

Danka Višekruna

NARODNA VETERINA U BROTWU

(ZAPADNA HERCEGOVINA)

Ovde iznete podatke o narodnoj veterini zabeleÿila sam po seli-

ma Zapadne Hercegovine, u delu koji je pripadao sredwovekovnoj ÿupi

Brotwo (Broãno),1 od starijih qudi, nacionalno i verski opredeqenih

kao Hrvati, muslimani i Srbi, odnosno kršãani, tj. (rimo)katolici,

muslimani i rišãani tj. pravoslavni. Na terenu sam boravila perio-

diåno, tokom posledwe dve-tri godine rada kao kustos u Muzeju Herce-

govine u Mostaru (1977—1984).

Prikupqajuãi podatke za ovaj rad, u kojem se iznose empirijska

znawa i metode (farmakološke i hirurške) leåewa stoke, beleÿila

sam i narodna verovawa, obiåaje i magijske radwe u vezi sa zdravqem i

bolestima stoke.2 U stvari, etnoveterina je bila put da se sazna nešto

o najstarijim znawima i tumaåewima sveta i ÿivota, a prvobitnoj nau-

ci — magiji. (Magija, kao svakodnevna praksa, primewivana je i u leåe-

wu qudi, ali i stoke. I dok se o wenom praktikovawu kod leåewa qudi

veoma teško ili nikako nije moglo ništa saznati — ne otkrivaju se

tekstovi basama, ni druge radwe u procesu leåewa, oko stoke nije bilo

prepreka.) Ipak, i ovde izneti podaci iz etnoveterine, deo su najsta-

rijih znawa, tradicije koja je, takoðe, vekovima prenošena s kolena na

koleno. (Mada ostaje moguãnost da su najstarije empirijske metode spro-

voðene u kontekstu magijskih radwi.)

Do podataka za ovu temu, kao i prethodne (obiåaji, verovawa i ma-

gijske radwe), dolazila sam metodom usmene ankete, sa ciqem da u zavr-

šnoj verziji dokumentujem i autentiåan govor Brotwaka — jezik terena.

51

1 Radi upoznavawa sa istraÿivanim terenom proåitati: Marko Vego, HistorijaBrotwa, Åitluk 1981.

2 Danka Iviã, Obiåaji i vjerovawa u vezi sa zdravqem i bolestima stoke u Brotwu,Hercegovina broj 3, Mostar 1983. str. 243—271; Isti autor, Bajawa i bajalice kao dio et-noveterine u Brotwu, Hercegovina broj 5, Mostar 1986, str. 139—165.

(I ovom prilikom, nadam se da sam to postigla, uz mawa neÿeqena ali

neophodna odstupawa zbog reåeniånog sklopa.) Time sam ÿelela da bez

obzira na ograniåenost temom što potpunije predstavim teren: etnolo-

ški, lingvistiåki…) Samo, za razliku od ranijih sluåajeva, ovi poda-

ci nisu razvrstavani prema verskoj i nacionalnoj pripadnosti Brot-

waka. Razlozi su sledeãi: najpre za to nije bilo nikakve osnove, kao ni

potrebe jer empirijska znawa i metode leåewa stoke (izuzetak je kod bo-

lesti zvane kapica) ne uslovqava religijska i nacionalna pripadnost

kazivaåa. Kao zajedniåko vlasništvo oni su primewivani bez obzira

na veru i naciju od svih Brotwaka (Broãanaca). Osim toga, i jezik ka-

zivaåa je bio jedan jedini — lokalni, varijanta srpsko-hrvatskog (zva-

niåno hrvatsko-srpskog), ijekavskog dijalekta, obojen arhaizmima, ika-

vizmima, turcizmima, ekavizmima… Zanimqivo je, npr., da su turcizme

jedva nešto više od drugih koristili muslimani, da su pravoslavni,

nešto åešãe u odnosu na ostale upotrebqavali reåi iz kwiÿevnog srp-

skohrvatskog jezika, dok katolici nisu uopšte koristili hrvatizme;

nisu ih ni poznavali, jer hrvatski nije bio jezik wihovih predaka. Go-

vorom, i uopšte tradicionalnim, narodnim ÿivotom i obiåajima, ka-

tolici iz Brotwa pripadaju dinarskom kulturnom arealu. Onom istom

gde su istoåna Hercegovina, Crna Gora i Dalmacija, a åiji su koreni

srpski.

Buduãi da su katolici i u vreme pisawa rada bili najbrojniji sta-

novnici Brotwa (potom slede muslimani, pa pravoslavni), razumqivo

je da i najviše podataka potiåe od wih.3

Ako se zna da je stoåarstvo u Brotwu i u vreme ovih istraÿivawa,

pre oko 20 godina, bilo u potpunosti izgubilo raniji znaåaj (do sredi-

ne 20. veka uslov opstanka Brotwaka), postalo je toliko retko zanimawe

da je malo wih drÿalo ovce, ni krave mnogo åešãe, te se s pravom moÿe

reãi da je etnoveterina u Brotwu ovim radom spašena od zaborava. Tim

pre što više nisu ÿivi ni poznavaoci starih, narodnih metoda leåe-

wa stoke. Oni su još tada primewivali svoja veterinarska znawa, sa-

mo, razume se, znatno reðe, zbog drastiåno smawenog stoånog fonda i

postojawa veterinarske sluÿbe.4

Raznovrsna i brojna znawa iz oblasti etnoveterine ispoqena na

terenu Brotwa rezultat su duge i bogate stoåarske tradicije, kao i pri-

hvatawa i razmewivawa znawa i iskustava do kojih su Broãanci dola-

zili meðusobno i u dodiru s drugima. Svakako, nije zanemarqivo ni to

što su istraÿivawa bila duga i temeqna, a naroåito što su (brojni)

kazivaåi rado prenosili svoja znawa. Upravo zahvaqujuãi wima, napi-

san je i ovaj rad. (U literaturi o Brotwu nema tih podataka.) Zato, iako

52

3 Imena kazivaåa su navedena u radu, Bajawa i bajalice…, str. 160.4 Istraÿivawa su obavqena u veãini brotawskih sela, u kojima do tada nisu bele-

ÿeni podaci iz etnoveterine.

se u meðuvremenu dogodio rat (1991—1995), uvek se sa zahvalnošãu se-

ãam tih qudi, mojih sagovornika, uz prisutno ÿaqewe što su od istog,

uticajem spoqnih faktora (crkve i politike), vremenom stvarane raz-

like i razdori konaåno doveli do razbijawa mozaika, kakav je bila na-

ša zajedniåka drÿava.

Narodna veterina u Brotwu, ovako predstavqena, samo je rezultat

saznatog, a ne i tumaåewe i s toga se moÿe koristiti kao uvid u stawe

na terenu i kao polazište za daqa, nauåna istraÿivawa.

PROTIV ZMIJSKOG UJEDA, odnosno kad ujede, ukoqe zmija (buka,

guja)

Brotwaci znaju za nekoliko vrsta zmija: crnostrik, plavostrik,

šušwak, slipaã, brzuqa, tankuqa, mišarica, babor, zelenbaã… (Crno-

strik i plavostrik su dobili nazive prema strikama (kolcima) crne,

odnosno ÿute boje, koji se proteÿu od repa do glave.)

Najpre ãu navesti zaštitne, preventivne radwe protiv zmija (se-

vet buka). Dakle, da zmije ne ujedaju stoku, odnosno kako kaÿu, ajvan (ka-

tolici i pravoslavni), tj. hajvan (muslimani), daju u proleãe, jednom

sedmiåno, zajedno sa soli, perja zelenog saransaka (luka), rosopadi, zo-

vine, trave od ÿuãi. (To jede.) A da zmije bjeÿe od stoke, oko tora pale

galebu (balegu) ili gume.

Kad zmija ujede ovcu, kozu, kravu za vime, ili sitniji ajvan za gla-

vu, nogu, onda, što je moguãe prije, šivaãkom (iglom) dobro isprosica

(nasica, naboca, izbode) misto uida — što jaåe, to boqe. A kad krupni

ajvan (goveåe, kowa) ujede za nogu, to mjesto jako isica iglom, šilom

ili åavlom (wime probije dašåicu na jednom kraju da tako lakše boc-

kaju). Potom isicano mesto dobro rukama istišãe i protrqa, istare

sokom od mesliðana, ili rasolom, pa na kraju izapere, namaÿe vinskim

sirãetom ili gazom, jer gaz otvara ranu da id iðe. (Po nekima, sve je

uzalud — nema mu lika!)

Kod sitnijeg ajvana mjesto uida, nakon sicawa, isto kao kod krup-

nog, rukam cidi, cidi (tišãe, tišãe) da iziðe id (ÿute boje). Zatim se

primewuju magijske metode: jami se stina (kamen, ploåica) od zemqe

(stranom okrenuta zemqi), ili od sunca (okrenuta Suncu), ili iz dubqe

zemqe (iskopa se), pa se u prva dva sluåaja, tom stranom åvrqa, åvrqa

po mjestu uida, jedan, dva, tri, šest ili devet puta. Kad koji kamen upo-

trebi, vraãa ga na mjesto!

Neko ne tišãe rukama prije, veã pošto kamewem izåvrqa ili uop-

šte ne trqa kamewem, veã kad golim rukama istišãe ranu, izapere je s

rasoli i safunom. Potqe to misto moÿe da polije sirãetom ili poåvr-

qa (istrqa) krpom nakvašenom u melemu spremqenom od aptovine, qu-

tike, mesliðana, soli, rakije — sve to zajedno izburqati —, što qutije

53

to boqe! Dobro je ranu time isprati, tj. trqa, još dva, tri pa i åetiri

puta, na svakih pola, sata.

Mjesto uida (uid, rana) moÿe i da: natrla kostriÿom, koji iskriÿa

i rukam satare u rasoli; izapere zmijskim kozlacom, brzo ga nabere,

stuåe i uz dodatak malo vode…; istare korjenom zmijaåke trave kojeg is-

tuåe pa tim sokom…; namaÿe kuninom travom, koju stuåe da pusti sok…;

opere, izapere krpom namoåenom u soku kunine trave uz dodatak gaza

(petroleja). Moÿe i da maÿe, tare, pere, masira: gazom, (petruqom); s

rasoli; rakijom; vinskim sirãetom i soli; vriskom; jernovinom; me-

sliðanom; mesliðanom i povratiãem; mesliðanom i soli; qutikom; ap-

tovinom i mokraãom muškog djeteta; vodom i safunom i najposlije po-

lije sirãetom ili mokraãom muškog djeteta.

Neki ranu dime: duvanine, duvana u listu zapali, da iðe dim na

ujed; zapali goveðu ili kowsku galebu i nadnese bravåe, da na nasjecka-

no mjesto, ujed, ide dim. (Vidi se kako id kapqe na vatru.)

Na kraju, hajvanåe (bravåe) zaloÿe zmijskim kozlacom: uzmu jedan

list i ubace u usta. Dok neki skuvaju zmijski kozlac i time ga napoje,

neki ga zaloÿe ili zaliju mesliðanom. U posledwem sluåaju mesliðan

istišãu u mokraãi muškog djeteta. Zalivali su ga i haftovinom — te-

kuãinom napravqenom od tri hise (mjeri se filxanima) vode i aptovi-

ne. (Teånost stoji u flašici uvijek spremna kad zatreba.) Aptovina je

priki lik! Sokom od aptovine ajvanåe neko i zaliva, da mu tuga ne iðe

na srce, a wenim sokom neko trqa uid, nakon åega ga zalije, napoji:

razglavi mu kosirice, pa flašom, u kojoj je taj sok, pritisne jezik i

saspe u usta.

Simptome ujeda šušwaka, slipaãa kod krupnijeg ajvana (krava, vo)

otkrivali su preko koÿe, koja škraba, šuška.

KAD UJEDE STRŠQEN

Da ne iðe tuga na srce (iksanu i ajvanu), u zemqanom sudu, u vodi,

svari saransaka i raspaxika (na tretinu treba da savre), i daj da popije.

Vlada verovawe, uverewe, da devet stršqena kad ujede, nema leka.

PAUK KAD UIDE

Kad pauk uide ovcu, kozu, kravu — opane sva vuna (dlaka), osobito

po vr leða. I oteku oba uva, koja vaqa rasjeãi, da sve krv mlaza (piško-

vi krvi teku), pa uvuãi svileni konac (ko menðuša…). Crvena svila se

dobro, mrtouzice zaveÿe, da paukov id iziðe. (Ÿuta voda sve kapi niz

svilu.)

KAD SE UCRVA

Plavu galicu stuãi sitno, ko brašno, pa u ranu nasut i zavit. Uju-

tro su crvi mrtvi. Moÿe i, pošto je stuåe, stopi u vodi i uspe u ranu.

To speåe, sprÿi ranu.

54

U rastopqeno maslo uspe modri kamen, to dobro ugrije i od tog ra-

na izgori.

Prvo crve povadi šiqatim drvcetom, pa u ranu uspe karbol, u

prahu ili rastopqen u vodi.

Praskov (breskve) list stuåe da pusti vodu i taj sok sipqe u ranu.

Skupa (zajedno) stuåe praskovo lišãe i modri kamen i time neko-

liko puta posipa ranu/e.

KAD ZALEÐA

Zaleða najåešãe litorez: jawe ili kozle od 4 do 7 meseci, tele, ju-

ne… Neãe veliko da zaleða. Zaleða u proqeãe, od rðe, jer je mršavo,

neotporno, zatim od ÿivine (krpuše, šklopci) ili trave.

Kad zaleða, zaloÿi se suhom leðenicom i napoji vodom. Ili, ši-

pak se rascipi na pole, metne u krpu i zaveÿe na vri (vrh) ãupice (gla-

vice). Tu stoji priko noãi, pa se ujutro privije drugi. Neki tu oblogu

mjewaju na svakih 24 sata, po 2, 3 puta. (Šipak se moÿe i åitav skuva-

ti, raspoluãen ispeãi ili sirov stuãi.)

KAD SE OKRASTA, OTURIÅAVI

Kada se okrastaju, tj. oturiåave ovce i koze, najåešãe u proqeãe, od

rose ili draåe koja ih zapara oko usta, onda kraste maÿu jedanput, dva-

put na dan mladim, neslanim maslom, jemuÿom ili surutkom. (Od toga

kraste omeåaju i opanu.)

Još se kao lek koristi:

bjeli ili crni lišaj, kojem kad ga istaru dodaju masla i time maÿu;

qutu kiselicu i krupnu morsku so, koje pošto su zajedno vrile, ko-

riste za trqawe. Od te qutine kraste za 3—4 dana opanu;

turåavu travu (turicu) uberu, istuåu, pa se tim sokom maÿu. Neki je

ne istucaju, veã joj samo dodaju mlada masla;

rana ili kunina trava ili sporiš se istuåe, pomješa s mladim,

neslanim maslom, pa se time, 5—6 puta maÿe. (To je lijek i za qude.);

kunina trava se istuåe, u to se malo muško djete pomokri i to se

metne na ranu.

Izmeðu Gospojina, uhvati se na tako, tj. neparan broj, ne na livo

(paran broj), tri, sedam, devet ili jedanes baja (akrepova), pa se istuca-

ju. Iz wih dobijeno uqe, pomješa se sa mišakiwom, mišjim izmetom,

sve se na tavi (tigawu) zagrije i privija, nekoliko puta, dok rane od

krasta ne zarastu. (Mogu se ÿivi akrepovi ubaciti u flašu s uqem, da

se raspanu. Time se maÿu i qudi po napinu (otoku) i u sluåaju ujeda.

(Otrov na otrov!)

GUBA

Napada ovce, koze, krave, kokoši, kowe… Izgubaju se svukud, i po-

vazdan drpqu.

55

Nije je bilo do prije tridesetak godina, a otkad je plamewaåa na

duvan, otad je guba na ovce.

Ogubana mjesta, kraste, maÿu sviwskom mašãu, maslinovim uqem

ili zejtinom, pomješanim sa sumporom.

Naprave mazu (melem) od divqe tilovine (skine se gorwi sloj jer

se koristi samo dowi, zeleni, koji se stuåe u stupi), dodaju sumpora i

neslana masla, izmišaju i time maÿu ogubana mjesta sve dok guba ne

proðe. To bi dobro uspjevalo, a namaÿeš dvaput, poånu kraste opadati.

Kad na kowa napane guba, svrab… soli uprÿit na masti sviwskoj

pa napravit ko melem. Maÿi dva-triput. Od toga naraste nova dlaka.

Kad se oguba, ošuga kow tada mu se tanka ÿila barne (ubode) i krv

pusti da teåe dok ne poteåe plavkasto.

Kupaju ovce, pa i koze:

Svare u vodi koren åemerike, i u tome okupaju ovce, da spane guba

i ÿivina (krpeqi, šklopci, šuški).

Iskuva lug i procjedi. Kad se luåija malo ohladi, u wu se zamuri,

sem glave, svako bravåe. (Moÿe i malo luåije da popije.)

Vari se duvan (suvi) i bršãan. U tome se kupaju.

Listove sirovog duvana (oko 5 kg), svare u 20 l vode, i to uspu u ba-

åvu. Kad je voda mlaka, oko 40 st. S, u wu spuštaju svako ajvanåe. Dovoq-

no je samo jedanput okupati pa da pomogne. (Danas u Brotwu ima neko-

liko basena, u kojima se dvaput godišwe, u proqeãe i jesen, kupaju ov-

ce, radi prevencije.)

PRIŠT

Naziva se i travwaåa, bquzgavac i ubraja u najopasnije bolesti. Za-

to su mnogi mišqewa da nijedan od navedenih lijekova ne uspjeva.

Ispeåe sa zejtanom, crveni luk ili saransak (bjeli luk), i više

puta privija, dok se prišt ne provali.

Kapulu bjelog luka izdubi, u to stavi uqa, nišadera i kokošije iz-

metine — da sve to zajedno vrije. (Razgrne se ÿar sa ogwišta i stavi

kapula.) Privije mlako, i to odma progrize ajvanu (prišt).

Neåist od crne krave ili krmeta privija se nekoliko puta, po oko

12 sati, dok se ne provali.

Uiti (uhvati) lasicu bilu, pa je sadri, osuši muru (koÿu), otkini

paråe, pokvasi i pritisni preko napiwa (prišta, åira). I krpom za-

vi. (Umjesto koÿe lasice moÿe se uzeti koÿica bjele zmije.)

Napravi melem, lik isti kao kod svakoga napiwa, åirova, micina.

Protiv napiwa, ðe je bola u kowa, krave, tu svrdlom, zumbom pro-

šubi i tu spreÿ, kukurjek utisni. Odatle curi (gnoj).

U ðerdan krave, vola utiri spreÿ, da gnoj curi. (Prethodno probu-

ši šubicu, rupicu i u wu uvuåe spreÿ.)

Spreÿ, suv, stuåe pa da kowu da popije.

56

MICINA, TJ. NICINA

Dok je zelena ne vaqa je probit. A kad sazri, neko je prosica, pro-

ÿiga, proÿeÿe uÿarenom ÿicom.

Pošto se provali, maÿe se rakijom ili sirãetom i zejtanom. Ili

se ispeåe kapula pa se privija da diÿe vatru, izvlaåi gnoj.

BOLEST VIMENA

Bolesno vime je tvrdo, pocrveno. Ne da krava kretat u to — boli.

Åesto, kad se dugo ne muze ovca, krava… vime oteåe, utvrda i — stane joj

mliko: poåne se grušati i siriti. Ako se ne lijeåi, brzo moÿe mlijeko

nestat. A ako lijeåewe ne uspe vime se osuši.

Zato, kad zateåe u krave vime, maÿe se sokom od aptovine, cjelog ja-

jeta, zejtana i åaðe. To se dobro izmiša.

Maÿe se i masira kvasinom od vina (kad se vino ukiseli). (Sa mu-

ÿom se ne prestaje ali se mlijeko baca.)

Razmuti uqe, malo rakije i bjelance. (Time dobro natrqati vaqa.)

Ako ne proðe, onda safunom i vodom operi vime.

Maÿi sokom od dubovine: od dubovog stabla oguqaj koru, zareÿi

stablo da pusti sok, koji kapi u sud, i time maÿi vime sve dok se ne

povrati, ne proðe.

Kad ima otok maÿi uqem ili sviwskom mašãu, nekoliko puta na

dan. I treba svakog sata potezat za vime. Åovjeku prituÿi must.

Jakija se pravi od jajeta koje se naponase (posebno) izlije u sudiã,

i malo u w(ega) umiša rakije, i kremen (kocku) šeãera i malo safuna.

Sve to mješa, da doðe u pjenu, pa namaÿe na papir, prethodno isican,

nabockan iglicom — radi zraka. Jakiju na vime samo previje, prilipi.

Stoji dok ne opane.

Maza se napravi od bjelawaka, zejtana i zrna, dva, tri kršãene so-

li, stavi na dlan i pomaÿe po vimenu. Dok maÿe, naoposum (u smjeru

prividnog kretawa Sunca), triput moli Virovawe. (Neki katolici ne

mole.) Tako åini ujutro i uveåer. To diÿe vatru.

Smješaj kršãenu so, jaje cilo, zejtan, vodu i maÿi triput dnevno,

sve dok ne omeåa.

Napravi melem od cilog jajeta (cilo zdrobi: bilawak, ÿumawak,

qupina), åaðe (mråine) i uqa. Time, naoposum, kako Sunce iðe, maÿi i

Virovawe moli.

Maÿi (naoposum) boÿiãnim vinom i moli. To åini nekoliko puta

na dan.

Napravi safuwicu od peraãeg safuna, koji se prije nije koristio,

i hladne vode, i time safuwaj tri, pet, deset puta na dan, da se crven

vrati (povuåe). (Za to vreme muzi normalno.)

Krpu, neupotrebqenu, pokvasi u hladnoj vodi, nasafuwaj i potrlaj

po vimenu.

57

Poslije teqewa vime åesto naÿuqi, nabrekne, utvrda. Onda jami

(uzmi) mraza (sniga) u šaku pa tim ucvrqaj (trlaj, trlaj) po vimenu. A

snig se sve topi u ruci.Tako, sedam, osam puta na dan. Ako nema sniga,

stavqaj ladne obloge.

Poslije teqewa vime maÿu safuwicom napravqenom od dotle neu-

potrebqenog peraãeg safuna i hladne vode. Tako åine dva, tri puta na

dan da se crven vrati (povuåe). (Za to vrijeme tele sisa.)

Preporuka: åim se oteli, oÿdribi, ojawi zgrabi rukom sluzi sa

mladunåeta i time izmaÿi vime kravi, kobili, ovci. Poslije toga ima-

ãe mlijeka, i — neãe biti škakqivo.

Po zemqi, naritko, pospi baruta pušãenoga, pa ga zapali da dimi.

Kravu drÿi malo podaqe, al da joj dim iðe na vime. Barut, kako dogori-

va, tako se posipqe. (Za to je potrebno dvoje.)

Ne vaqa åiniti kao neki — uvlaåiti tanke spreÿove ÿile u vime.

Primewivan je i hirurški zahvat: puštana krv ispred vimena, iz

live noge. Tu, na mjestu gde su tri ÿile, oåupaj vunu, pa iz sredwe pu-

šãaj krv: zapni iglom, odigni koÿicu, pa åakijom, ispod igle, malo

rizne, da teåe krv.

Neki malu, ÿivu ÿabu korewaåu ubace kravi u usta.

BRADAVICE

Bradavice na vimenu ovce, koze, krave prilikom muÿe ili dojewa

prouzrokuju bol, te je razumqivo što ima veliki broj pokušaja, naåina

wihovog uklawawa, od kojih ni jedan nije operativan.

Bradavice maÿi:

sokom, mliåkom, šklopcem od divqake smokve. (Time kvasi tri,

åetiri puta na dan.)

sokom trave tiåije groÿðe, prethodno zagrijane na šparetu, da lak-

še pusti sok;

vodom iz duba (rasta). (U stablu ima udubqewe, krÿina, gdje se za-

drÿava voda…)

sokom od zrilih boba aptovine — nekoliko puta;

koren od koprve izvari, i kad se ohladi sa wim triput na dan ma-

ÿi, dok ne poånu spadati;

sokom luka crvenoga i — sve spanu;

istuåe saransaka i soli, i stim maÿe ujutro i uveåe;

skuva u vodi travu protiv bradavica (ima nareskano po sebi) i sa

tim opere sise nakon muÿe. Bradavice spanu brzo, åim triput namaÿe:

ujutro, uveåe, ujutro;

ispiraju ih boÿiãnim vinom, univerzalnim lijekom: s wim zali-

vaju ajvan, maÿu mu vime kad oboli. (U vino se zamoåi hqeb prije nego

se upotrebi za gašewe tri boÿiãne svijeãe. Potom se prespe u bocu i

ostavi za lijek.)

58

UBOJ

Mjesto uboja nastaje od pada, udarca — kad ga neko, nešto ubije tj.

udari. Ili od tuåe, npr. ovnova. Najåešãe se lijeåi ubojnim, crvenim

kamenom. (Prodavale ga Šperke, naziv za ÿene od Posušja, Dalmacije,

ili se naðe na piskuqam, u Crvenim rivinam, u Risovcu.)

U åawak se uspe teånost (voda, rakija, jemuÿa, kiselo mlijeko), sta-

ve maše ili paqa (oÿeg) o koje se ubojnim kamenom trla (trli, crta).

Kamen se stalno zamaåe, kvasi u teånosti koju oboji u crveno. Na kraju

se teånost prespe u bocu iz koje se dvaput dnevno zaliva ajvan. (Neki ga

tim pomaÿu po povoru.) Kad se za nekoliko dana stawe poboqša, zali-

vaju ga još neko vrijeme, ali jednom dnevno.

Udareno ajvanåe lijeåe i tako što nakopaju gwile (crvenice), sa

dva metra dubine, ðe sunce ne more doãi, pa je poprÿe, zagriju na saåu

ili tavi, pospu sirãetom, stave na rutu (krparu) i zaviju. To stoji 24

sata. Crvenica se moÿe koristiti i tako što se na sirãetu naritko

skuva pa privija.

Na uboj privijaju i pera saransaka (bijelog luka), koja prethodno

stave u vodu, pa kad u woj prokquåaju, povade ih na krpu, poliju sirãe-

tom i priviju.

U umlaåenu vodu sataru kvas, u to namoåe suknenu krpu i na uboj

privijaju.

U gaz namoåe suknenu krpu i privijaju.

Krmeãa neåist se ugrije i privija svaka 24 åasa. To vadi uboj.

UBOD

U neslano maslo umiša (umeša) luga. Ta prpa se na ubod privija.

CRWAC

To je bolist goveda protiv koje nema lika. (Napada i ovce, koze.)

Ništa neg zaklat. Kad se raspori, vidiš da se opeklo, izgorilo unutra

— tevterina (drobina, mura, crijeva) prionula, zapekla se. To je bolist

u xigericam.

Dobra preventiva je da se od po lita (qeta) daju cvat i list duvana,

sirovoga, da jede.

CRKAVAC

Od crkavca bude åmar razvraãen, modar i naduven.

Od crkavca se nadme, pina mu udari na usta — åim zapase neku

travu crkavicu — odmah, ko kap pada mrtvo.

Nastaje kad ovca, koza zavati travu kaãun, tzv. crkavicu, crkavac.

Od toga se propne i krepa. Ako u jedewu, odmah potom, uhvati drugu tra-

vu koja lijeåi od crkavca ostaãe ÿiv. Ta trava je protivotrov.

Kad dobije crkavac, onda se iz ušiju pušãa krv.

59

Kad se razboli od crkavca, karanfil, mlado maslo i sumpor se iz-

miša i s tim se zalije. Potom se da vode da se napije.

CRKAVICA

Crkavicom neki nazivaju bolest goveðu — kad slezena oteåe. No-

ÿiãem se probode, ÿicne, da se otok vrati.

SLINAVAC ILI BALAVAC

Napada goveda, ovce… Marva pojede travu od balavca pa se razboli.

Ovce i koze obole qeti od vruãine ili rose. Ajvan sve balija na usta i

nozdrve, razvale, raspanu mu se gubice i jezik, oboli u papcim.

Od balavca goveda krepaju, di koje ostane. Neki ne åekaju da samo

krepa, veã ga ubiju i zakoqu.

Lijeåi se:

Saliju u goveåe 1 l qutog mlika ili ÿivoga sirãeta od pravoga do-

maãeg vina ili lozove rakije. (Ponove ako vide da mu je lakše.)

Istuåen saransak, sirãet i uqe pomiša i daje.

Maÿe, nakvasi ga, svukud: po povoru (leðima), niz povor sa obe

strane, oko usta i nozdrva, po ušima, iza ušiju, po vratu. To rade ru-

kavicom.

Daje mu da jede list od cime, nekoliko puta.

Kowima daju soli i mekiwa.

Rasolom peru ajvanu kosirice: razvališ mu kosirice, pa krpom

pomoåenom u rasol trqaš oko zuba i po jeziku.

TRUTINA ILI GOVEDWAÅA

Kad jami (uzme, zgrabi) kowa ili goveåe od tog nema lika. (Ÿila

pod vratom, na kosirici se napne.)

NADUTOST

Uzroka nadutosti ima više:

To biva kad izde (pojede) sritvu, travu punu mušica, jali (ili) de-

teline preške (friške) i mušiåave.

Zahvati travu poganu (poganac, crkavac). We najviše bude u proqe-

ãe, kad trgne (krene) mlada trava.

Najede se mladokosne trave (u treãem, åetvrtom mjesecu), koja tek

što se rasperuvila, iznikla iz zemqe (peruv — mali listiã).

Najede se mladog sijerka s crvima i mušicama.

Nadme se od ÿuãi ili slezene.

Umorno, pa se napije ladne vode.

Kad zavati dosta soli nadme se ko mišina. Ako previše (zavati)

prekine ga — nema lika.

Lijeåewe nadutosti u zavisnosti od wenih uzroka:

60

Nadme se, kad se nadme ÿuã. Pušta se krv sa vrva uveta. Neki

striÿnu i zada (pozadi).

Ako se dobro najede moÿe da se nadme i da skrvi. Da to sprijeåe

sataru oba uha, nareÿu i sirovim drvetom (prutom) izmlate.

Najede se raÿi, šenice, smokve pa se nadme. Onda dvojica qudi

ispod stomaka provuku kanicu ili uÿe, pa poteÿu na smjenu, jedan s

jedne, drugi s druge strane. Tako mu istrqaju stomak. Onda ga, sve gra-

bom (tråeãi) tjeraju, da probavi (svari).

Kad se kow najede raÿi ili šenice, pa se napije vode — gowaj ga

da se odadme.

Kad se ovca nadme, zabali… onda joj pusti krv iz oba uva. Pre toga

naberi nejednaki, razliåiti trava, koje zbubuqi (napravi oblik bubqe,

lopte) i — kad pokapqe krv po travi, s tim zaloÿi. Na kraju potegni

ajvanåe za jezik.

Kad pustiš krv iz oba uveta, pa vidiš da mu to nije pomoglo, onda

zaloÿi s devetore trave, nejednake (aptovine, jeÿovine, od ÿuãi…), sku-

pa sastavi (napravi lopticu) i — od toga bude neki krsmet (lik). To

åini, nek (da) se krv razbije u ovci, ovnu, jawetu.

Reÿu vrh ušiju i sicaju po obrazu šivatkom — da krv iðe ovci.

Kad se napne: pusti krv, uzmi zemqe ispod draåe i zaloÿi (daj mu

to da pojede). Ono kija zemqu i tako se odadimqe.

Lijek goveåetu i svakom ajvanåetu kad se nadme je da se pušãa krv.

Neki prvo pušãaju iz pleãa, pa ako ne pomogne onda ispod oka.

Pušta se iz obraza, ispod, niÿe oba oka (tu) nariÿe ÿilicu…

Ili samo ispod lijevog oka, na mjestu gdje je slipo oko. Prvo åakijom

oåupa dlaku sa tog mjesta, pa sa wom odreÿe koÿicu, da se ukaÿe ta ÿi-

lica, pa je jami iglicom, odigne je, i onda åakijom odoli malo ÿilice

prireÿe i — krv šikne: Iglica se zadije i noÿom po iglici malo…,

samo opna se skine.

Da bi se ovca odadnula, uzmi ÿivoga klaka meðu tri prsta, te tako

(toliko) malo brašna, i u malo vode to izmišaj, i tim, jedanput, zalo-

ÿi ovcu, da se odadme — i nazad i naprid. To odma proãera. (Prime-

wuje se i na drugi ajvan.)

Goveåe kad se nadme, u pola litre vode (treba) zamišat ÿivoga kla-

ka (kreåa) — dotirat da bude bilo ko varenika — i tojim (time) zalit

jedanput, i odma ãe odušit.

Rasola ostavit u bocu, pa kad se nadme krava, vo dati da popije.

Za rogove svezat klip pa otvorenih usta gowat (tjerat).

Operi i nasafuwi ruku ili je namaÿi mašãu i uvuci u åmar kravi

i galebinu vadi.

Da oduši, zapuni ga u debelo crivo duvanskim dimom iz lule.

Nadut ajvan zalivaj:

zejtanom

61

qutim mlikom

sirãetom

rakijom

rakijom ili sirãetom smješanim sa zejtanom

dadni (podaj) mu, zajedno, qutog mlika i rakije.

Najboqe crnim vinom ga zalit.

Zaliju ga, pa istišãu, promuãkaju po stomaku, i po povoru protaru.

Na kraju ga protjeraju: vaqa da iðe niz strminu.

5, 6 glavica crvenog luka skupiti u krpu i stuã. Treba stuã kame-

nom na kamen. (Ne åekiãem.) Tim sokom, pomješanim sa rakijom i soli,

ili sa mokraãom muškog djeteta (vaqa) zalivat.

Zalij slezovom travom i ugrij gvoÿðe, pa na treãe rebro, ili izme-

ðu wega i lopatice, preko krpe (da ne izgori koÿa, ispod su xigerice),

stavi kowsku ploåu.

Prošubi (probuši) iglom, na boku, ozgor, do povora, a slaninom

zaptij ranu.

Suvu travu ivu (sirovu neãe proÿdrit), isitni i daji smješanu sa

jeåmenim mekiwama i soli.

Kravi raspiri usta, potegni je za rep i — ona oduši i doli i go-

ri. Poslije je moÿeš zaliti qutim mlijekom.

Raspiri ajvanåetu kosjerice (kosirice), stavi klip u usta, pa ga

izvrni i koturaj, vaqaj, i rukama åupaj vunu, pomalo, š (sa) wega, sa

strane i trbuva, da odušuje. Poslije, potegni rep i jezik.

Nakon što se preduzme napred izneto, nadugo ne smije piti vode,

veã (ga) sve gowaj. (Pravilo je da se nadutom ne daje da pije studena vo-

da, i da ga, pošto se zalije, gowaju — vitlaju.

Ako ništa ne pomogne, kad vide da ãe krepat, pokušaju slijedeãe,

koje åesto pomogne: na dno repa (treba) malo åakijom zasjeã il iglom

ubost.

KAD OKO ZABOLI

Oko bude belo, jer uhvate ovce rose.

Raspiri mu oko, razvrati kapke i treba da iksan, na šte srce (pre

nego je bilo šta stavio u usta, pojeo), ajvana zaprsne (zaprne) saÿvaka-

nim saransakom ili sitnim šeãerom.

Ima koji stonogu sprÿe na lastri (plehu), samequ, i tome, lugu,

mogu dodati šeãera, zatim stave na papir i prnu (punu) u oko. Tako

dva, tri puta, dok mu ne ugledaju zenicu.

Rosu uhvate pa u oåi stave — po oåima maÿu.

Sipaju u oko iksanovu mokraãu.

Sprÿe iksanovu neåist, sataru, i pepeo uspu u oko.

Nareÿe mu uvo i od te krvi kane, s noÿa, jednu kap u bolesno oko.

Tako dva, tri dana po jednu kap.

62

POGANICA

Poganica na oku, crna, ko taåka, mrðelica. Kad doðe na sred zeni-

ce, umre oko. Mole je svojim molitvicama — bajalicama vraãaju natrag!

POGANAC

Poganac je drugo od poganice. Od wega se nadme. Neki kaÿu da od

poganca nema lika.

Ima mišqewa da se poganac dobije, kad se ajvanåe umori, pa se

oznojano naglo napije hladne vode i to ga posjeåe.

Poganac u kowa je kad mu se napne ÿlizda izmeðu zadwi noga i ru-

kavca. Ÿlizdu rasjeku i na wu priviju crnu kokoš. Ÿiva kokoš se ras-

plaši sridom, i mlaka stavi, i ÿakom (vreãom) zamota.

Stuåe korjen sråenika, s vodom ili rakijom izmiša i time zalije

ajvanåe (i oboqelog åovika) na šte srca. Moÿe korjen sråenika staviti

u flašu rakije i kasnije tom otopinom napojiti oboqelog.

ŸUÅ

Kaÿe se najeÿurilo se, ko da mu je ÿuã. Najeÿuri se na glavi i —

tad se nadme ÿuã. A uši mu budu studene ko mraz.

Oboqewe ÿuåi prouzrokuje nalada. Ajvanåe oÿuãi, naladi se kad je

vitar opak, åak i qeti, pa mu bude velika ÿuã, a ono najeÿureno.

Kao preventiva, da stoka ne oboli od ÿuãi, u proqeãe, na solilo

se pospe blagoslovqene soli i isitwene trave od ÿuãi. Trava se moÿe

dati zajedno sa soli i mekiwama, pet, šest puta. To zobqu ovce, koze,

goveda i kowi.

Kad oboli:

Zaloÿi se, dva, tri jutra, na šte srca, lišãem sikavice.

Istuåe se ÿuãenica da pusti sok, doda se vode i tim se zalije.

Skuva u vodi ÿute ÿile trave od ÿuãi (ÿuãare), koja se åupa u

osmom mjesecu i u ladu osuši. Time dva-triput zalije.

Trave ÿuãenice skuvaju u vodi, daju mu da vodu popije, a travu po-

jede.

Kad se ovca razboli, poÿute joj oåi. Onda, uzmi travu ÿuãenicu,

isjeckaj je i s tim je zaspi u usta da proÿdrije. Tako åini dva, tri puta

i — pomogne. Neki sa travom pomješaju masla ili uqa, a neki je zaloÿe

sirovim lišãem trave od ÿuãi, pa vodom zaliju (napoje).

Osušenu ÿuã zaklanog bravåeta stave u bocu s rakijom i åim zatre-

ba uspu ajvanåetu po koju kap u nozdrve. Tako triput na dan, i ono

ozdravi. (Mogu ga time i zalivati.)

SLEZENA (SLEZINA)

Razboli se od leda, nalade, kad ga propuv uvati, kad pije studenu

vodu.

63

Od toga se rijetko ostaje ÿiv. Ajvan ima ÿestoku vatru. Natekne pa

i pukne slezena.

Ima trava od slezene, zlatna poprat sa kojom se zalaÿe ili zaliva

goveåe.

Od slezene (i od ÿuåi), travu skuvat i s tim zalit i zaloÿit.

Pomješa se kiselo mlijeko i uma (posebna vrsta zemqe) i privija

na slezenu. (Da li je uma u stvari kum koji su koristile mostarske ku-

junxije?)

Naloÿi se vatra i vo, krava stoji uz vatru.

Goveåetu, izmeðu treãeg rebra i lopatice, šine (bubne, zabode)

tanko leštere (ÿicu) i ÿicne slezenu tim, vruãim g(v)oÿðetom. Onda

ranu zaåepi neåim, npr. neslanom slaninom, ili namaÿe jodom.

Ukopaj dva, tri busa od ledine, ugrij ih na ogwaru il plati od

šporeta i privali jedan bus s livu stranu, izmeðu treãeg rebra i lopa-

tice. Bus se uvije u arar od vune i kostriti ili ÿaku (vreãu) od lana,

da ne izgori koÿa, da se ne opeåe, a odgore, da ne spadne, sveÿe se ka-

nafom. Stoji dok se ne ohladi, a onda se promini s drugim. Zagrijava-

we slezene traje dok se tri, åetiri busa ne ohlade. Kad, npr. volu, uda-

ri voda na nozdrve, to je dobar znak. Kad poåne da preÿiva — dobro je!

KAD SE RAZBOLI OD SOLI

Od soli se razboli kad poliÿe, zahvati puno soli i napije se vo-

de. To mu naudi: criva mu pokrvare. Zato ne treba na šte srce davati

soli.

Od toga (soli) ajvanåe skuwica, neãe da pase. Kada primjete odmah

ga zalivaju varenikom ili zaspu zemqom: šaku zemqe zaspu u usta, jed-

nom, dvaput.

PRELADA

Najåešãe se preladi kad se poslije rada znojno napije ladne vode

Ona ga posiåe.

Goveda, ovce i koze pare i kade, dok kowe ne smiju. U naopako

okrenut saå stavi sitne ÿere, ÿerave (na wu moÿe da nabaci suve luåi-

ne od saransaka ili crnog luka ili lišãa duvana), pa, npr. vola, po-

krij neåim (ararom, urtijom, rutom, ãebetom, guwinom…) i drÿi za ro-

gove glavom iznad saåa, dok mu ne udari voda na nozdrve.

Najboqe je najutro, na šte srce, kad je marva gladna, naloÿiti va-

tru, baciti krpu da dimi, a ovcu uzjahati i drÿati joj glavu nad tim da

izkija. Ako se poslije toga otrese sobom, krenulo joj je brÿe naboqe i

ne treba je zalivati: rakijom, crnim vinom ili mlikom (qutim, slat-

kim).

Kravu, tri jutra, zalivaju sa pola litre skuvane crne kafe i toliko

crnoga vina. Neki je trqaju vreãom ili slamom i zaliju rakijom.

64

KAD MOKRAÃA STANE

Smatra se da mokraãa uglavnom stane od nalade (prehlade). Tada se

zaliva:

Ujutro i uveåe s malo razmuãenog baruta u vodi.

Razmuti se ÿivi klak u vodi. Jedanput zalije i odmah dobije pro-

liv.

Trava repåevo proso skuva se u vodi, ili se samo wena zrna istu-

caju i daju da ih pojede.

Kiselom vodom od kiselog kupusa ili s pola litre rasoli (slane

vode od mesa koje se drÿalo u kaci).

Navedeni postupci najåešãe se primewuju zbog zastoja mokraãe kod

goveda.

Kad je mokraãa slaba nadme ga. Onda skuvaj u vodi majdonos (per-

šin) pa ga zaqevaj ujutro i uveåe. (Kravi i kowu se daje po pola litre,

a mawem ajvanu po jednu åašu.)

Uzrok zastoja mokraãe kod kowa je i što zamiši — pojede miševi-

nu, dlaku od miša ili kokoševinu — lepušinu, perje ili izmet od ko-

koši, sa sinom (sjenom). To se zaqepi za crivo. Zato, principom: klin

se klinom izbija, zaliju ga mišakiwom (neåist, izmet mišji), koju sa-

mequ i razmute u vodi.

Svari u vodi crveni luk (i kapulu i lepušinu), time ga zalivaj,

dva, tri puta, iz boce, litarske, a potom uzjaši i gowaj, sve grabom, tr-

kom. (Od ovoga su izuzete kobile ÿdribne.)

Umiša u rakiju samqeveno sjeme kupusa i ulije mu u usta, po(la)

litre, litru. I onda treba grabat na wemu, što moÿe i ne moÿe (da

iðe).

Daj da iz zobnice pozobqe zaparen (u mlaku vodu potopqen jeåam),

s malo somine. Poslije, dobro ga je tjerati grabom.

Svari u vodi imelu, napoj ga, uzjaši i tjeraj trkom i — propiša.

Stave luåine u saå na ÿeravu i time mu pare åunu.

Uvlaåe mu spreÿove ÿile u åunu.

Trqaju ga po povoru ruåicom slame.

Pred kowom curlika vodu iz kante i on se nadima da se pomokri.

Stavi mu uš, šklopca na rukavac i još polivaj odozdola po rukav-

cu, mlakom vodom. Od toga propiša.

Vode ga i sveÿu za zovinu da udiše wen sok åetvrt sata. (Privlaku

ima zovina.) Za to vrijeme trlat mu uši.

KAD IMA ZATVOR

Zalivaju (poje) uqem ili mlaãanicom qutom (kiselom) ili qutim

mlikom koje se mješa s uqem maslinovim, zejtanom ili isitwenim bje-

lim lukom.

65

Skuvaju ÿile jeÿovne, od jeÿovine (veliki likovi u wima!) i daju

da popije. Moÿe ih i stuã i sok pomješat s qutim mlijekom ili zejta-

nom.

Svare u vodi ÿile od bjeloga ili crnoga sqeza i s tim se dvaput

zalije, krupni ajvan sa pola litre, a sitni sa po jedan kvarat.

Nišeste razmuti u oko litar vode i da velikom ajvanu.

Pumpom što se pršãe vinograd upumpaj vodu u debelo crijevo i

potom progowaj šipkom (prutom), što brÿe.

PROQEV

Da se zaustavi proqev:

Tevqem, talogom od kave i suvim sirom zaloÿi ga na šte srca, je-

danput, dvaput.

Na šte srca daj mu satrani suvi sir i kruv koji s maslom ucvrqaj

(uprÿi).

Zasipqi ga istucanim ugqevqem od badwaka. (U Brotwu i katoli-

ci, ne samo pravoslavni, usjeåu tri badwaka.)

Daj mu da pije šipak s korom skuvan u vodi.

Napoj ga rakijom ili sirãetom ili pomješanim sirãem i kavom.

Zalij ga, nekoliko puta, hladnim crnim vinom. Ili vino naspi u

napoj. (Kravi pola litra, ovci jedan deci.)

Zalij ga na šte srce crnim vinom napola ukuvanim. Tako dvaput

uåini i proqev mora stati. (Prije toga moÿe se dati zejtana da ga do-

bro oåisti.)

VATRA

Kad ima vruãicu ajvanåe stewka i ima vatru na jeziku bjel (bjeo)

bude.

Protiv vruãice, polij ga po povoru (leðima) ladnom vodom. Po

nekima to ne koristi.

Sirãetom ga pomaÿi po ušima, glavi i polij po povoru. Sirãet

najboqe!

Zalij ga rakijom na nozdrve ili na usta. (Neki tvrde: ne treba za-

livati na nozdrve jer ode u mrzavce i — šteta.)

Zalij ovcu kavom i — proðe vatra.

ZADUHA, SIPA

Ne razlikuju sipu od zaduhe te primjewuju iste lijekove. Uzrok im

je prehlada koja åesto nastupa kad se poslije orawa, åim kow stane, ne

istare slamom i pokrije urtijom. (Ne smije mu se dati da pije hladne

vode.) Znak da je kow osipavio je kad iz wega dimi.

Lijeåi se inhalirawem:

Na vatru bace luå da je udiše. Od toga kiha i na nozdrve mu iðu

sline.

66

Jeåam i sominu umlaåe i daju da je više puta zobqe.

Zob i somina (isušena i izmrvqena) se pomišaju, zapare (zaliju

vruãom vodom) i daju kowu da pozobqe. (Somina mora biti dobro isit-

wena inaåe je neãe jesti. Ali, i tad koristi! Vaÿno je da je bar udiše.)

Od toga se kow oznoji i zato se otare i pokrije.

Kost od jazavca ili nasitno iskriÿano jazavåevo salo ubaci se u

jasle da kow liÿe. Tako se uåini nekoliko puta. Moÿe se zaqevati i

stopqenim salom jazavca, ali boqe je da ga liÿe.

SJEKAVICA

Ima sjekavicu, siåe na pluãam.

Kad sikne u srce, onda sikãe. Kaÿu: Zasiklo mu u srce, srce mu pu-

no lupa. Da ne daje sjekaåu (travu)!

Dobije se kad se u sirištu preÿivaåa nešto zakurla, ne kuva do-

bro. Onda neãe da jede, gore mu uši.

Sitni ajvan se lijeåi tako što mu se istuåe, kamenom na kamen,

trava cikavica, sjekavica, pomješa s qudskom mokraãom ili vodom. Ti-

me ga zaloÿi ili mu daj da pojede u meãi.

Protiv srca i pluãa daju u rakiji razmuãen med (razmjera jedan

kvarat rakije i jedna velika kašika meda); kravi iz boce, a ovcu zaliju

velikom kašikom, jedanput.

KAŠAQ

Ako kašqe (siåe, sjeåe), stuåe cikavicu i da s mlikom.

Da mu se da na šte srce pojede smješu sumpora i mlada masla.

Svari u vodi grovnicu, ili joj samo istuåi ÿile, i daj u meãi.

BOLEST GRLA

Grlom se naziva bolest grla.

List šqivovine, xenerike, spari (zapari) u vodi, skupi u krpu i

zavij oko grla da stoji 24 åasa.

KAD SKRVI, ZAKRVI, DOBIJE VELIKU KRV

Skrvilo je kad dati (dahti, dahãe), a uši pocrvene, gore ko vatra.

Dobije veliku krv od umora: tråe, igra se ili od neke trave koju za-

hvati (pojede).

Prvo uši istrat, narezat i po ušima sirovom šipkom mlati da

boqe krv bona izlije.

Posjeåe mu jedno ili oba uva, pa kap, dvije te krvi kane na deveto-

re trave ili na malo kruva, nek to proÿdrije. Trave: djetelina, ko-

striš, štaveq, sporiš, bokvica, ruta, mišakiwa…

Ubere devet vrva (vrhova) od zlatne trave i zalaÿe (ga) s wom. I

kad (mu) pušãe krv tri kapi kane na travu.

67

Pošto pusti krv uzme ubojni kamen i utarliåa, ubrusi ga o maše u

frtaq litre vode. Ovci razvrati kosirice i zalije je s tom vodom.

Travom krvavac zalije (sokom) ili zaloÿi ajvanåe, tako što, npr.

ovci, jedna osoba razglavi kosirice, a druga je zaloÿi. Poslije istrqa

oba uva, nareÿe ih i sirovom šipåicom mlati.

Majdonos svari i s tim zaliva.

Kad zakrvi pušta krv pod jezikom: uiti za jezik i prije nego ši-

vatkom krene kroz saransak je ubode. (Saransak, tj. beli luk je dezinfek-

ciono sredstvo.) Ako je crna krv onda je skrvilo, od krvi bolesno i

ozdraviãe. Ako je plava, onda je od druge bolesti i puštawe krvi ne po-

maÿe.

Svako åobanåe zna, da ako je skrvilo, pusti krv: iz uva, na dno pap-

ka, sa dna (kraja) repa.

Pušta krv, kad je od krvi bolesno: oba uva potare izmeðu dlanova i

koje je vruãije, crvenije to zareÿe.

Kad zakrvi ili ne moÿe mokriti, uzme list kupusa, izmeðu kaÿi-

prsta i malog prsta i s tim obnese, okruÿi naoposum jedanput oko gla-

ve i stavi u usta da pojede.

Krv se pušãa i kad je plavo, plaho (jako) bolesno (ne navode se

simptomi bolesti kao ni wen naziv). Pušãa se iz obe predwe noge, sa

mjesta poviše koqena, il samo iz lijeve noge, ispod pleãa, i sa vrva

oba uva.

Kad pušãa iz noge, otkine malo sa vr papka predwe noge.

Kad krv pušãa na pleãe (livo) stegne ga sprida, pod lopaticom,

više koqena uzicom, podvezom, špagom ili samo rukom i kad se ÿila

nadme (skoåi, ustane ÿila, ÿilica, vena), zavati preko we šivatkom

koÿu i britvom je rizne. Potom zavati ÿilicu iglom i åakijom (je)

odoli malo rizne. Krv leti, crna. Podveza se odmah odreši i krv stane

sama. Pazi da tanko podreÿe ÿilicu ispod igle, uiti samo opne s vrva.

Moÿe se samo iglom probosti, da se samo otvori ÿila. Ako se više

podriÿe, mora uitit zemqe i stavit na to mjesto, da krv ustavi, da se

mnogo krvi ne odlije. U sluåaju veãeg ošteãewa vene ovca ãe šawetati

(šantati, hramati).

KAD SE UŠINE

Ušine se kad ga neko udari, kad samo padne ili kad kowa pretova-

riš. Ušinuto bravåe ne more da iðe, kao da zaleða. Slomi mu se kiå-

ma. Nema mu lika.

KAD ZABOLI NOGA

Kad zaboli noga kowa, magarca, onda u vodi skuvaju pera od saran-

saka, zajedno sa ÿaketinom (vreãom) koju, kad izvade, osole i mlaku

priviju, zamotaju oko noge, gdje stoji jedan, dva dana.

68

Umor u noge dobije kow koji se mnogo tovari, radi. Onda prosjeåu,

malo iznad kopita, na prve dvije noge, da iziðe krv. Posjekotinu zavi-

ju, jer treba da se topli. (To åine i kad skrvi.)

PRELOM

Nogu nameštaju samo sitnom hajvanu kad je slomije. Prvo namjeste

uprav, pa oko preloma zaviju krpu (moÿe i lan ili sirinava vuna).

Prethodno oblogu namoåe rakijom ili na wu razbiju cjelo jaje. Zatim

rasporede dvije ili åetiri dlage (dašåice) potrebne duÿine: doli do-

piru malo niÿe papaka (da se na tu nogu moÿe opirati), a gori do iz-

nad loma. Dlage ne treba jako utezati kanafom (špagom). Starijem, ov-

ci, ovnu, reðe prireste, a jawe šaweta, šaweta neko vrijeme, pa prire-

ste.

KAPICA

Kad kapica naleti na ajvan, traÿi od groma strelu, strelicu i ra-

zori zid od tora da se napravi novi prolaz za ajvan. I na zemqu, na

sred otvora, stavi strelicu. Ajvan prelazi preko strelice i stane bo-

lest. (Tako åine pravoslavni i muslimani u Brotwu.) Katolici, pak,

uveåe ili ujutro, triput oblaze oko tora, škropeãi i moleãi Virovawe.

Ili, uzmu meduqicu, medaqicu s likom Gospe i malog Isusa, pa je je-

danput obnesu, sa wom obaðu oko tora, spuste je na glavu oboqelom aj-

vanåetu i triput ga prikriÿe. To sve ponove triput.

PAMRAV

Ako je pamrav u mozgu, nema mu lika. Ako je u mrzavcim, nozdrvam

onda se ajvanåe okadi: na vatru baci krpu da dimi, zatim kaduqe, vri-

ska, sitnog duvana. Pamravi, sa kijawem, na šuwku (wušku) izlete.

Ima izreka: Šta se vrtiš ko da su ti pamravi u glavi. (Pamravi

su vrsta insekata, crva.)

ZUB AKO JE KRAÃI

Kad se kowu jedan zub izliÿe, onda se turpijom moraju poravnati

svi drugi.

KAD SE KOZE IZJALOVE

Zimi se samo koze izjalove, pa ih na Jurev (tako katolici nazivaju

Ðurðevdan) okoprvaju, namaÿu koprivom i — spuste (puste) mliko.

METIQ

Od metiqa ajvan nije oboqevao u selu, a rijetko i u planini. Nisu

mu prije znavali lika.

69

KUGA

Protiv kuge nije bilo lijeka. Ipak, pokušavalo se: qudi su u staro

doba oboqelog (åovika, goveåe, kowa) oblagali, i doli i gori, sa svih

strana, rujevinom ili jasenovinom, lišãem i korom i pokrivali gu-

wem. Åim se lišãe ugrije mjewa se. Tako nekoliko puta. Mogla se ruje-

vina spariti u vodi i nako mlaka meãati. Krv poåne radit. To se tokom

dana åini najmawe tri puta. Ili, u vodi se spari trina od brdskog sje-

na, ocidi i stavi u dvije ÿake (vreãe) na tjelo.

DA PA(D)NE POMETINA (POSTEQICA)

Kad pometina (posteqica) ne pane u roku, ne moÿe past, skuva se u

vodi zlatna trava ili zlatna poprata, i sa tim se ajvanåe zaqeva dok ne

pane.

Kravi pomuze grušalinu i pošto je popije i otpoåine, pašãe joj

pometina.

Pokriju ajvanåe guwem, urtijom ili powavom, naloÿe vatru uza w,

pare ga.

Pokriju ga i daju mu toplu meãu: u umlaåenu, mlaku vodu ukapqu uqa

i razmute jeåmeno brašno. To pije.

Izvrši se i operativni zahvat rukama: Åiste ruke zavuåe do lakata

u matericu, i daqe. Pometina se uhvati za karakulu, koja je drÿi ko or-

li kad uhvate plen s kanxama. Treba je vešto skinut s karakule koja se

ne smije otkinuti, jer ãe u protivnom krava dobiti krvarewe i uginu-

ti. Dok jedan kravu åisti, dvojica je drÿe.

ZA JAÅAWE ORGANIZMA

Pošto se oteli, ojawi, okozi, oÿdribi daje se tokom sedam dana

topla meãa.

Dobro je poslije teqewa kravu zalivati, åetrdeset dana, sa crnim

vinom.

Poslije teqewa neko bi ukopavo ÿile od jeÿovine, u vinu vario i

kravu zalivo s tim. To je dobro za åišãewe unutrašwih organa. Kao i

što je dobro zalivat s qutim mlikom — sutim (time)!

KAD NEDA DA SISA

Ako ne qubi ovca, koza, krava svoje mladunåe, ne da mu da sisa, do-

ji. Tada se naðe ispod kamena prilipak, ÿuta trava ko lišaj, i to se

dadne, s kruvom, ovci, kozi da pojede. Tako dva, triput na dan. I uskoro

priqubi. (Iz odnosa lišaj kamen, imitativnom magijom se uspostavqa

ÿeqena veza izmeðu majke i mladunåeta.) Ako to ne pomogne, onda se

sveÿe, npr. ovca, i kad pane mrak, preda w se donese maåka, od koje se

prepane, pa tråe jawetu da ga brani. I tako ga prequbi (prihvati).

70

Ruÿa HalašiTibor HalašiStanko Cvjetiãanin

ULOGA LETOPISA MATICE SRPSKE

U OBRAZOVAWU OMLADINE I ODRASLIH

IZ PRIRODNIH NAUKA, POSEBNO IZ HEMIJE

U XIX VEKU KOD SRBA

U XIX veku pojavquju se kod Srba åasopisi kao što su „Letopis

Matice srpske", „Sedmica", „Danica", „Vila", „Matica", „Mlada Sr-

badija", „Straÿilovo" i dr. Ovi åasopisi su izdavani ili osnivani da

bi širili kulturu i radi informisawa. Delom su nauånog i literar-

nog karaktera, a delom imaju i zabavni karakter. Wihovi åitaoci su

bili raznoliki ali su uglavnom pripadali graðanskom sloju, koji je iz

ovakvih izdawa popuwavao svoje znawe iz posebnih oblasti nauke. Ovi

åasopisi se odlikuju i po tome da su ih ureðivali veoma znaåajni kul-

turni radnici, društveni autoriteti, lekari, pravnici i drugi. Naj-

poznatiji urednici, odnosno izdavaåi bili su Antonije Haxiã, J. J.

Zmaj, Stojan Novakoviã, Ðorðe Popoviã, Jovan Subotiã, Teodor Pa-

vloviã, Jakov Igwatoviã i drugi. Pomenuti urednici, znaåajni pisci

ili nauånici pisali su i tekstove.

Prouåavawem tih åasopisa nailazi se na znatan broj hemijskih

ålanaka u wima. Tekstove iz hemije pisao je Mita Petroviã, Mojo Me-

diã, Jovan Andrejeviã, Milan Jovanoviã, a kasnije i znaåajni hemiåa-

ri, åiji se rad proteÿe i na poåetke HH veka.

Istraÿivawe hemijskih ålanaka u åasopisima XIX veka je od ne-

procewive vrednosti za kulturu i istoriju hemije kod Srba.

Jedan od najstarijih i najznaåajnijih srpskih åasopisa je Serbske

letopisi, koji je 1824. godine pokrenuo Georgije Magaraševiã, profe-

sor novosadske gimnazije. Åasopis je ureðivan u Novom Sadu, a štam-

pan u Budimu.

71

ANALIZA NEKIH HEMIJSKIH ÅLANAKA IZ ÅASOPISA

LETOPIS MATICE SRPSKE OBJAVQENIH U XIX VEKU

U ovom radu analizirani su ålanci iz hemije, objavqeni u Letopi-

su Matice srpske od 1824. do 1900. godine. Kako je Letopis bio prete-

ÿno kwiÿevni i istorijski åasopis, broj ålanaka iz hemije u wemu ni-

je veliki.

Jedan od prvih ålanaka iz oblasti hemije štampan je u Letopisu za

godinu 1834, u kwizi 37, strana 183 i pod naslovom „Da pivo ne uski-

sne", autora Teodora Pavloviãa (1). U tom ålanku opisan je hemijski

postupak u ciqu spreåavawa kiselog vrewa piva. Bio je to, za to vreme

jedan od savremenijih postupaka u tehnologiji proizvodwe piva. Kwiga

je štampana u Pismeni Kraq. Vseuåilišta Peštanskog.

U kwizi 115, strana 121—136, štampanoj u „Srpskoj narodnoj za-

druÿnoj štampariji" u Novom Sadu 1873. godine, åiji je urednik bio

Jovan Boškoviã, nalazi se ålanak dr Milana Jovanoviãa-Morskog pod

nazivom „Hemija, wezin razvitak i znaåaj" (2). Autor je u wemu dao

prikaz razvoja hemije od najstarijih vremena, preko perioda alhemije,

pa sve do vremena u kojem je on sam ÿiveo. Govoreãi o postanku i raz-

voju metalurške hemije, on istiåe znaåaj pronalaska åelika i daje we-

gov kvalitativni hemijski sastav. Nadaqe, opisuje hemijski sastav i

znaåaj pronalaska bronze i tuåa (mesinga), te ukazuje na znaåaj postupka

legirawa, opisuje neke legure i ukazuje na wihovu praktiånu upotrebu:

pakfong (smeša bakra, cinka i nikla), koji se koristi za proizvodwu

posuða; Rozeov metal i wegov kvantitativni sastav (3 dela olova, 5 de-

lova bizmuta i 2 dela kalaja); saåmu (smeša olova i arsena); leguru olo-

va i antimona koja se koristila za izradu štamparskih slova, kao i le-

guru kalaja i kadmija, koja se naziva „plombir metal", a koristila se

kao plomba za puwewe šupqih zuba. U tom svom ålanku autor nadaqe

istiåe znaåaj i osobine ÿive i govori o dobijawu amalgama i wihovoj

upotrebi u proizvodwi ogledala, opisuje proizvodwu glinenog posuða,

porcelana i stakla i govori o solima, te istiåe da su to jediwewa me-

tala i nemetala. Metale deli, prema wihovoj postojanosti na vazduh i

vodu, na drage (postojane) i nedrage (nepostojane).

Åitavim nizom opisa drugih hemijskih postupaka i wihove prak-

tiåne primene, dr Milan Jovanoviã je u ovom svom ålanku pokazao svo-

je bogato poznavawe hemije, fiziåkih i hemijskih osobina velikog broja

hemijskih elemenata i tehnologije wihove proizvodwe.

U kwizi 122, svesci drugoj, strana 82—87, štampanoj u „Srpskoj

narodnoj zadruÿnoj štampariji" u Novom Sadu 1880. godine, nalazi se

åalanak Mite Petroviãa Rastok i kako se wime bojadiše kosa (3). U

ålanku je prikazan kvalitativni sastav rastoka, priloÿena tabela (Tab.

1) i opisan postupak kvalitativne analize rastoka prema Miti Petro-

72

viãu, na sledeãi naåin: „Telo krto; daje se sasvim lepo usitniti; prah

mu je crven kao bakar. Usijan u staklenoj cevi ne daje nikakav sublimat,

a ne razvija ni paru, da se vidi, ili da se da dokazati kiselom, ili al-

kaliånom reakcijom. Duvaqkom ÿaren na ugqenu sa sodom daje u reduk-

cionom plamenu crveno metalno zrno bez oÿagrine. Rastvara se u ðin-

ðuvi fosforne soli i zazeleni je; kad se ðinðuva ohladi, prelazi to

zelenilo u lepu plavu boju; u redukcionom plamenu ðinðuva kad se

ohladi pocrveni — U vodi se ne rastvara, potpuno se rastvara u raz-

blaÿenoj hlorovodoniånoj kiselini, rastvor je zelene boje."

Tabela 1. — Šematski prikaz analize rastoka prema Miti Petroviãu

H2S

Crna oborina, koja se unatrijumsulfidu 2 ne rastvara,ali se lako rastvara u azotnoj

kiselini

(NH4)2S

O

CO3(NH4)2

O

PO4Na2H

O

Izaisparava-wa nije

preostalonikakvihostataka

Kalcijum-hidroksid

nijeizazvao

razvijaweamanaSO4H2O

NH3

Nema oborine, alirastvor divno

poplavi: bakar.Da se uverim, da

nema ni kadmijuma,izazvao sam uazotokiselom

rastvoru ponovooborinu H2S-om i

ispitivaocijankalijumom, u

kom se potpunorastvorila.

U rastoku je dakle bakar kao jedini metaliåan sastavak.

Konstatujuãi da u rastoku nema nikakvog drugog metalnog sastojka,

osim bakra, u ålanku se daqe navode fiziåke i hemijske osobine „diok-

sida" bakra i „oksida" bakra, kao i hemijska jednaåina za dobijawe

„dioksida" bakra, uz objašwewe procesa stvarawa ovog jediwewa (Cu +

O = CuO). Osim toga, u ålanku je ukazano na reakciju kojom se potvrðuje

da se u rastoku nalazi Cu2O, a ne CuO. Petroviã navodi specifiånu

reakciju Cu2O sa koncentrovanom hlorovodoniånom kiselinom, koju ne

pokazuje CuO.

U ovom radu ostala je nejasna nomenklatura za Cu2O, jer se tada u

literaturi on nazivao kuprooksid, a CuO kupri-oksid, dok savremena

nomenklatura po IUPAC-u predviða kuprum (I) oksid za Cu2O, a kuprum

(II) oksid za CuO.

Autor završava ålanak objašwavajuãi upotrebu stipse pri bojadi-

sawu uskršwih jaja, a kane i šišarki bora za bojadisawe kose.

73

U kwizi 140, sveska åetvrta, strana 115—124, štampanoj u „Srp-

skoj štampariji dr Svetozar Miletiã" u Novom Sadu, 1884. godine, ko-

ju je ureðivao Antonije Haxiã, nalazi se åalanak „Hemija sa gledišta

moderne nauke — Organska hemija" od Sime M. Lozaniãa (4). Autor

ålanka je Stevan Milovanov. On u tom svom ålanku iznosi svoj kritiå-

ki komentar na Lozaniãevu kwigu, pri åemu ukazuje na znaåaj ove kwige,

ali i istiåe neke zamerke. Milovanov se, za razliku od Lozaniãa, zala-

ÿe za sistematizaciju jediwewa na osnovu homolognog niza. Osim toga,

on istiåe znaåaj pisawa o radikalima, što Lozaniã ne åini, i ukazuje

na postojawe ugqovodoniånih derivata reda CnH

2n+2. Milovanov nadaqe

ukazuje na povezanost alkohola, aldehida i kiselina. Daje karakteri-

stiånu grupu za primarne (CH2OH), sekundarne (CHOH) i tercijarne

(COH) alkohole, te karakteristiånu grupu aldehida (COH), kao i opštu

formulu (COHR, gde je R radikal). „Na mesto R moÿe doãi H ili bazni

radikal, pa da se dobije teoretiåno svaki aldehid. Tako imamo aldehi-

de COH � H = metil-aldehid, COH � CH3

= acet-aldehid, COH � C2H

5=

COH � CH2CH

3= propil-aldehid ili propion-aldehid i t.d. Milova-

nov je grešio u nazivu metil aldehid. Tada se koristio naziv formal-

dehid, a kasnije po IVUPAC nomenklaturi metanal.

Pored alkohola i aldehida Milovanov piše i o kiselinama i da-

je opštu formulu monokarboksilnih kiselina, COOHR (gde je R ra-

dikal). „Na mesto R moÿe doãi pre svega ili atom hidrogena ili i

drugi jednovalentan radikal, a tako se dobijaju teoretiåno sve kiseli-

ne: COOH � H = mravqa kiselina, COOH � CH3

= sirãetna kiselina,

COOHH � CH5

= propijonova kiselina i tako daqe".

U kwizi 145, sveska prva, strana 72—82, izdatoj 1886. godine i

štampanoj u „Srpskoj štampariji dr Svetozar Miletiã", koju je ureði-

vao Antonije Haxiã, objavqen je ålanak pod naslovom: Pojave pri graðe-

wu bermeta i odreðivawe ekstrakta, autora Mite Petroviãa. U ålanku

je opisan postupak proizvodwe bermeta, posebne vrste slatkog vina sa

mawe alkohola i više šeãera, koja se proizvodila u fruškogorskom

delu Srema. Postupak se sastojao od nalivawa veã gotovog crnog vina

na zrelo groÿðe (turšija), pri åemu je dolazilo do prelaska alkohola

iz vina u zrnca groÿða i obrnuto, do prelaska šeãera iz groÿða u vi-

no, putem difuzije i osmoze. Nadaqe se u ålanku opisuje kvantitativni

naåin odreðivawa alkohola u vinu destilacijom, meri se specifiåna

teÿina destilata pomoãu piknometra na odreðenoj temperaturi i na

osnovu tabele odreðuje se procentualni sastav alkohola za odreðenu

specifiånu teÿinu. Istiåe se i vaÿnost odreðivawa ukupnih kiseli-

na i šeãera u vinu. Priloÿena je i tabela sa rezulatima tih analiza

(Tab. 2).

74

Tabela 2. — Analiza vina, bermeta i soka prema Miti Petroviãu

Spec. teÿ.na 15.5°S

Alkohol uzapreminiprocent.

U 100 kub. cm ima grama

AlkoholaUkup.

kiselineEsktrakta Šeãera

1. Vino 0.9960 10.40 8.29 0.61 1.90neznatnakoliåina

2.Bermet od togvina

1.0122 8.81 6.91 0.57 5.82 3.45

3.Turšija u tombermetu (sok)

1.0240 7.91 6.13 0.64 7.38 6.79

Na kraju ålanka izloÿeni su rezultati dobijeni dvema razliåitim

metodama odreðivawa ekstrakta (Hagerovom i Balingovom). Završavaju-

ãi ålanak autor piše o neposrednom naåinu odreðivawa ekstrakta. On

istiåe da je pri ovoj metodi neophodno odreðivawe vršiti na taånoj

temperaturi. Postupak se zasniva na zagrevawu vina u sudu od platine

do neisparqivog ostatka. Neisparqivi ostatak se suši na temperaturi

od 100°S i vaÿe. Na osnovu proraåuna se odreðuje koliåina ekstrakta.

U kwizi 151, svesci treãoj, strana 132—134, štampanoj 1887. godi-

ne u „Srpskoj štampariji dr Svetozar Miletiã", koju je ureðivao An-

tonije Haxiã, Mita Petroviã daje ocenu dela „Hemijska tehnologija

(Prvi deo) — O vodi i gorivu", od Sime M. Lozaniãa (6). Petroviã

istiåe veliki znaåaj ove kwige, te visoko struåno i nauåno izlagawe

Lozaniãa, o nalaÿewu, osobinama i preåišãavawu vode, kao i o nala-

ÿewu, debqawu, osobinama, vrstama i upotrebi goriva. U ålanku dolazi

do izraÿaja izvanredno poznavawe savremenih tehnologija kako Sime

Lozaniãa, tako i Mite Petroviãa, koje su se primewivale u procesima

preåišãavawa vode, kao i dobijawa i upotrebe goriva.

U kwizi 158, svesci drugoj, strana 59—77, izdatoj 1889. godine i

štampanoj u „Srpskoj štampariji dr Svetozara Miletiã", nalazi se

ålanak autora Mite Petroviãa Proizvodwa rakije u našem narodu (7).

Izmeðu ostalog, u ålanku je opisan i savremeni naåin kvantitativnog

odreðivawa alkohola pomoãu alkoholometra. Pored isticawa znaåaja

odreðivawa alkohola, ukazano je i na vaÿnost odreðivawa slobodne ki-

seline, ostatka i pepela. Autor piše i o znaåaju odreðivawa bakra u

rakiji, te prilaÿe tabelu sa analizom rakije iz raznih krajeva naše ze-

mqe (Tab. 3).

75

Tabela 3. Analiza rakije iz raznih predela naše zemqe prema Miti Petroviãu

Red.broj

Sta-rost

rakijeu god.

Speci-fiånateÿina

Pro-centialko-hola

Slo-bodnakise-lina

Osta-tak

Pepeo

1. Šqivovica sremska iz Åereviãa 1 0.9489 41.78 86 18 nema

2. Šqivovica sremska iz Åereviãa 1 0.9628 32.23 63 6 nemer

3. Šqivovica sremska iz Åereviãa 1 0.9550 38.00 84 21 nemer

4. Šqivovica sremska iz Åereviãa 1 0.9600 34.38 318 56 3

5. Šqivovica sremska iz Beoåina 5 0.9467 43.17 — 45 nemer

6. Šqivovica sremska iz Iloka 25 0.9773 18.70 — 172 nemer

7. Šqivovica sremska iz Jaska 40 0.9565 37.00 118 102 nemer

8. Šqivovica sremska iz Grgetegavrlostara

0.9649 30.50 144 500 nemer

9.Šqivovica barawska izKišfalube

3 0.9493 41.62 138 17 nemer

10.Šqivovica banatska izKomorišta

2 0.9383 47.89 78 8 nema

11. Šqivovica baåka iz Subotice 4 0.9601 34.31 138 108 18

12. Šqivovica bosanska iz Posavine nova 0.9687 27.09 219 79 33

13. Šqivovica bosanska iz Posavine nova 0.9681 27.64 208 73 35

14. Šqivovica bosanska iz Mrtvice nova 0.9737 22.27 240 80 16

15. Komovica sremska iz Åereviãa 1 0.9660 29.55 261 16 nemer

16. Komovica sremska iz Åereviãa 1 0.9544 38.40 117 22 nemer

17. Komovica sremska iz Åereviãa 1 0.9618 33.00 90 15 nemer

18. Komovica sremska iz Åereviãa 1 0.9627 32.31 183 46 7

19. Komovica baåka iz Sombora nova 0.9715 24.40 66 22 nemer

20. Komovica baåka iz Sombora nova 0.9492 41.69 48 28 12

21. Komovica baåka iz Sombora nova 0.9608 33.77 54 8 1

22. Komovica baåka iz Sombora 1 0.9538 38.80 84 50 9

23. Komovica baåka iz Sombora 2 0.9405 46.67 18 8 nemer

24. Komovica baåka iz Subotice nova 0.9492 41.69 216 25 13

25. Komovica baåka iz Subotice nova 0.9432 45.17 48 13 3

26. Komovica baåka iz Subotice nova 0.9492 41.69 108 10 nemer

27. Komovica baåka iz Subotice 6 0.9467 43.17 60 6 nemer

28. Komovica banatska iz Panåeva 1 0.9643 31.00 180 24 nemer

29. Komovica barawska iz Kišfalube 2 0.9499 41.25 111 10 nemer

30. Kiselica baåka iz Sombora nova 0.9552 37.87 36 18 3

31. Breskvara banatska iz Panåeva 1 0.9671 28.54 186 40 nemer

32. Kruška bosanska iz Posavine nova 0.9764 19.60 189 40 8

U kwizi 158, svesci drugoj, strana 138—149, Branko Aneviã daje

ocenu kwige Mite Petroviãa Pijaãa voda, kako se nabavqa i ispituje,

sa dodatkom analize pijaãih voda u Baåkoj (8). U kwizi M. Petroviãa

obraðen je savremeni naåin kvalitativne i kvantitativne analize pija-

76

ãe vode. Sve do druge polovine HH veka koristile su se standardne me-

tode analize, kada se prešlo i na instrumentalne postupke.

U kwizi 163, svesci treãoj, strana 73—110, koju ureðuje Antonije

Haxiã, štampanoj u „Srpskoj štampariji dr Svetozar Miletiã" 1890.

godine, nalazi se ålanak Mite Petroviãa „Novi prilozi za poznavawe

vina" (9). U ålanku je izloÿen naåin odreðivawa alkohola pomoãu are-

ometra i pikonometra, kojim se odreðuje specifiåna teÿina dobijenog

destilata pri destilaciji vina. Na osnovu specifiåne teÿine se po-

moãu Henerovih tablica odreðuje procenat alkohola. U ålanku se govo-

ri i o razlici izmeðu direktnog i indirektnog naåina odreðivawa al-

kohola.

Prilaÿe se i tablica analize alkohola u vinu iz pojedinih prede-

la naše zemqe (Tab. 4).

Tabela 4. — Kvantitativna analiza alkohola u vinu po Miti Petroviãu

Postojbinavina

Specifiåna teÿina vina Akohol u gram. u 100 kub. cm

Razlikaprvobitn.

dezalkoholi-zovanog

direktno indirektno

1. Sremsko 0.9920 1.0094 10.78 11.15 + 0.37

2. „ 1.0324 1.0471 8.78 9.14 + 0.36

3. „ 0.9966 1.0084 7.44 7.13 – 0.31

4. „ 0.9933 1.0113 9.49 11.62 + 2.13

5. „ 0.9920 1.0093 11.07 11.08 + 0.01

6. „ 0.9918 1.0071 9.37 9.57 + 0.20

7. Barawsko 0.9957 1.0107 8.46 9.36 + 0.90

8. „ 0.9928 1.0098 9.47 10.85 + 1.38

9. Tokajsko 1.0089 1.0302 14.18 14.18 0

Autor nadaqe piše o kvantitativnoj hemijskoj analizi ekstrakta.

Opisuje postupak direktnog odreðivawa ekstrakta Hagerovom metodom i

metodom po Šulceu a prilaÿe i tablicu odreðivawa ekstrakta direkt-

nom metodom po Hageru i po Šulceu.

Tabela 5. Kvantitativna analiza ekstrakta vina po Miti Petroviãu

Postojbina vinaEkstrakta Hager Šulce

direktno po Hageru po Šulceu + — + —

1. Sremsko 2.34 2.48 2.92 0.14 0.58

2. „ 10.32 10.21 — 0.11

3. „ 2.08 2.07 2.43 0.01 0.35

4. „ 1.93 2.05 2.41 0.10 0.48

5. Barawsko 2.31 2.36 2.76 0.05 0.45

6. Tokajsko 7.72 6.59 — 0.13

7. Bermet 12.40 11.17 1.23

77

U ålanku autor opisuje i odreðivawe mineralnih materija i kise-

lina titracijom sa natrijum hidroksidom, koga naziva natronskim ce-

ðem. Kiselost vina iskazuje kao vinsku kiselinu. Detaqno je obrazlo-

ÿen i postupak odreðivawa stresa, zatim glicerina Pasterovom meto-

dom, sumporne kiseline (kao barijum sulfat) i fosforne kiseline, ko-

ja se odreðuje kao magnezijum pirofosfat. Priloÿena je i tabela kvan-

titativne analize glicerina, te kvantitativnog odnosa alkohola i gli-

cerina u vinu (Tab. 6).

Tabela 6. Kvantitativna analiza glicerina i alkohola i wihov odnos u vinu prema MitiPetroviãu

Postojbina vinau 100 kub. cent. vina grama Odnošaj izmeðu alkohola

i glicerinaAlkohola Glicerina

1. Grgeteško 9.76 0.767 100 : 7.8

2. „ 9.19 0.661 100 : 7.0

3. Šidsko 10.78 0.685 100 : 6.4

4. Barawsko 8.46 0.570 100 : 6.7

5. Karlovaåko 10.07 0.575 100 : 5.2

Pored spomenutih, opisao je Mita Petroviã i druge analize. Iz-

meðu ostalog, on istiåe neophodnost odreðivawa hlora. Hlor se odre-

ðuje kao srebro hlorid, a „kreå" kao kalcijum oksalat. Kalijum i natri-

jum se odreðuju kao hloridi, a šeãer se odreðuje Felingovom metodom,

dok se magnezijum odreðuje kao magnezijum pirofosfat.

U kwizi 169, svesci prvoj, strana 102—130, koju ureðuje Antonije

Haxiã, štampanoj u štampariji „Srpske kwiÿevne braãe M. Popoviã"

1892. godine, objavqen je komentar Branka Anoviãa na delo Raše Milo-

ševiãa Hemijska tehnologija (10). Komentator nabraja znaåaj hemijske i

biološke ispravnosti vode i upotrebu filtera za preåišãavawe vode.

Komentarišuãi gorivo on piše o toplotnom efektu, specifiånoj te-

ÿini, pojmu kalorije, suvoj destilaciji kamenog ugqa, koksovawu, suvoj

destilaciji drveta i pirometriåkoj snazi goriva. Autor istiåe istori-

jat i znaåaj baruta, kao i osobine i tehnologiju dobijawa gvoÿða, bakra,

cinka, kalaja, stakla, šeãera, vina, boje, hartije, sveãa i špirita. Na

osnovu ovog ålanka zakquåujemo da i autor i komentator veoma dobro

poznaju savremene tehnološke postupke u razvijenim zemqama tadašweg

sveta, kao i fiziåko-hemijske osobine metala, ugqenih hidrata, stakla i

velikog broja drugih novih materijala.

ZAKQUÅAK

U obrazovawu omladine i odraslih, Letopis Matice srpske je odi-

grao veliku ulogu i vredan je dokument, kako za fundamentalne, tako i

78

za primewene prirodne nauke. Kao prilog ovoj tvrdwi prilaÿe se re-

gistar hemijskih pojmova, koji se nalaze u analiziranim ålancima ovog

åasopisa.

Registar hemijskih pojmova iz åasopisa Letopis MS

79

Aldehidi

Alkohol

Alkoholi

Alkoholometar

Amalgam

Analiza

Acet Aldehid

Bakar

Barijum sulfat

Barut

Belingova metoda

Bermet

Bizmut

Boja

Bronza

Vazduh

Vino

Vinska kiselina

Voda

Vodonik

Glicerin

Gvoÿðe

Gorivo

Destilacija

Doksid bakra CuO

Estrakt

Estri

Kalaj

Kali

Kalorija

Kameni ugaq

Kana

Kvalitativna analiza alkohola

Kvalitativna analiza slobodnih kiselina

Kvantitativna analiza bakra

Kvantitativna analiza neisparqivog ostat-

ka

Kiselina

Koks

Legura

Magnezijum

Magnezijumpirofosfat

Mermer

Metali

Metilaldehid

Natron

Natronski ceð

Neposredno odreðivawe ekstrakta

Oksid bakra Cu2O

Olovo

Ocatna kiselina

Osmotiåno dejstvo

Pakfong

Pasterova metoda

Pivo

Pikonometar

Pirometriåna snaga goriva

Plombir metal

Proizvodwa šeãera

Propion aldenid

Radikal

Rastok

Rozeov metal

Sirãetna kiselina

So

Spektralna analiza

Specifiåna teÿina

Staklo

Stipsa

Suva destilacija drveta

Suva destilacija kamenog ugqa

Sumpor

Sumporna kiselina

Toplotni efekt

Tuå

Ugqenik

Ugqeno kiseli kreå

Pelinova metoda

Filteri

Fosfor

Fosforna kiselina

Hagerova metoda

Hartija

Hidrogen

Hlor

Cink

Åelik

Šeãer

Špirit

BELEŠKA O AUTORU ÅLANAKA MITI PETROVIÃU

Mita Petroviã je bio jedan od najznaåajnijih i najplodnijih auto-

ra dela hemijske nauåne, struåne i školske literature, kao i hemijske

nomenklature u Letopisu Matice srpske u XIX veku. Pisao je original-

ne ålanke iz oblasti åiste i primewene hemije, prevodio je iz stranih

åasopisa i kwiga, a autor je i uxbenika iz hemije koji su bili u upo-

trebi u Srbiji.

Pored uxbenika „Osnovi fizike", za više razrede narodnih ško-

la, više devojaåke škole i srodne zavode, štampanog u Panåevu, u iz-

dawu braãe Jovanoviãa 1876. godine, bio je poznat i popularan i wegov

uxbenik iz hemije pod nazivom „Hemija za sredwe škole", sa standard-

nim sadrÿajem koji je odgovarao tadašwoj nastavi iz hemije, pa je bio

prepisan za upotrebu u svim školama u Kraqevini Srbiji.

Od Steve Milovanova, koji se redovno dopisivao sa Mitom Petro-

viãem, saznajemo o velikoj pedagoškoj i literarnoj aktivnosti Petro-

viãevoj, kao i o wegovoj recenzentskoj delatnosti u vezi s prirodnim

naukama, bilo da se radilo o kwigama ili ålancima u åasopisima. Sam

Mita Petroviã bio je saradnik u „Školskom listu", u „Glasniku" i u

brojnim drugim åasopisima, meðu kojima je Letopis Matice srpske bio

na prvom mestu.

U ovom radu dat je osvrt na one ålanke Mite Petroviãa iz oblasti

hemije, koji su bili objavqeni u Letopisu Matice srpske. Treba imati

u vidu åiwenicu da je hemija najviše zajedniåkog imala sa fizikom, a

bila je povezana i sa balneologijom, geografijom, biologijom, astrono-

mijom, meteorologijom, zdravqem i ishranom åoveka. Stoga je izbor

ålanaka iz oblasti hemije bio oteÿan, i åesto je zavisio od procene

onoga koji ih je razmatrao. Takoðe je potrebno naglasiti da je bio mali

broj åalnaka iz åiste hemije, gledano u strogo nauånom smislu, dok ih

je veãina bila iz primewene hemije i za wih je vladalo veãe intereso-

vawe kod åitalaåke publike. Osim toga, åesto su analizirani ålanci

multidisciplinarnog karaktera, u kojima je hemija malo zastupqena, a

više tehnologija, metalurgija, etnologija, ishrana åoveka i dr. Poseb-

no su vredni paÿwe ålanci Rastok i kako se wime bojadiše kosa, koji

se moÿe klasifikovati u analitiåku hemiju, zatim Alkaliåne bare u

okolini somborskoj, Sremsko vino, ålanak koji je zanimqiv s aspekta

enologije, kao i ålanak Petrovaradinska åesma koji bi se mogao kori-

stiti za razvoj balneologije i turizmologije.

Za analizu u ovom radu, pored ostalih, odabran je i posebno istak-

nut ålanak iz 145. kwige Letopisa Matice srpske pod nazivom Pojave

pri graðewu bermeta i odreðivawe ekstrakta, jer je ta vrsta vina imala

svoju lokalnu specifiånost i u to vreme koristila se i za jaåawe orga-

nizma rekonvalescenata. Bermet se proizvodio u Fruškoj gori, poseb-

80

no u Sremskim Karlovcima i to iz vina na principu maceracije ato-

ma. Jedno vreme je proizvodwa bila prekinuta, a danas se bermet pono-

vo proizvodi u Sremskim Karlovcima, u privatnoj inicijativi u okvi-

ru male privrede.

U okviru ovog rada prilaÿemo i kratku biografsku zabelešku o

Miti Petroviãu, jednom od najzanaåajnijih autora ålanaka iz oblasti

prirodnih nauka u Letopisu Matice srpske XIX veka. Prema zapisima

Steve Milovanova, Mita Petroviã je roðen 7. novembra 1948. godine u

Panåevu. Završio je Malu realku u Panåevu, a gimnaziju u Sremskim

Karlovcima i Vinkovcima. Prirodne nauke je studirao na Univerzite-

tima u Haleu, Tibingenu i Pragu. Bilo je to vrhunsko školovawe koje

se u to vreme u Evropi moglo postiãi. Wegovo posebno interesovawe

za vinarstvo navelo je na prouåavawe vinogradarstva. Bio je dopisni

ålan „Srpskog uåenog društva" i profesor Uåiteqske škole u Som-

boru.

LITERATURA

1. Teodor Pavloviã, Da pivo ne ukisne, Letopis Matice srpske, 37, str. 183—

184, Matica srpska, Budim 1834.

2. Milan Morski Jovanoviã, Hemija i wezin razvitak i znaåaj, Letopis Mati-

ce srpske, 115, str. 121—136, Matica srpska, Novi Sad 1873.

3. Mita Petroviã, Rastok i kako se wime bojadiše kosa, Letopis Matice srp-

ske, 122, sveska 2. str. 81—87, Matica srpska, Novi Sad 1880.

4. Steva Milovanov, Hemija sa gledišta moderne nauke — Organska hemija od S.

M. Lozaniãa, Letopis Matice srpske, 140, sveska 4, str. 115—124, Matica

srpska, Novi Sad 1884.

5. Mita Petroviã, Pojave pri graðewu bermeta i odreðivawu ekstrakta, Leto-

pis Matice srpske, 145, sveska 1, str. 72—82, Matica srpska, Novi Sad

1886.

6. Mita Petroviã, Hemijska Tehnologija I. O vodi i gorivu od Sime M. Lozaniãa,

Letopis Matice srpske, 151, sveska 3, str. 132—134, Matica srpska, Novi

Sad 1887.

7. Mita Petroviã, Proizvodwa rakije u našem narodu, Letopis Matice srpske,

158, sveska 2, str. 59—77, Matica srpska, Novi Sad, 1889.

8. Mita Petroviã, Pijaãa voda, kako se nabavqa i ispituje, sa dodatkom anali-

ze pijaãih voda u Baåkoj, 158, sveska 2, str. 138—149, Matica srpska, Novi

Sad 1889, Ocena Branka Anoviãa.

9. Mita Petroviã, Novi prilozi za poznavawe vina, Letopis Matice srpske,

163, sveska 3, str. 73—110, Matica srpska, Novi Sad 1890.

10. Branko Anoviã, Hemijska tehnologija Raše Miloševiãa, Komentar, Letopis

Matice srpske, 1699, sveska 1, str. 102—130, Matica srpska.

11. Letopis Matice srpske, Matica srpska, Budim, 1836—1848.

12. Letopis Matice srpske, Matica srpska, Budim, Novi Sad, 1849—1864.

13. Letopis Matice srpske, Matica srpska, Novi Sad, 1864—1873.

81

14. Letopis Matice srpske, Matica srpska, Novi Sad, 1873—1900.

15. Dr Marko Maletin, Sadrÿaj Letopisa Matice srpske, 1825—1950, I Matica

srpska, Novi Sad 1968.

16. Dr Marko Maletin, Svetislav Mariã, Duško Vrtunski, Sadrÿaj Letopisa

Matice srpske 1825, II, Sadrÿaj po strukama, Matica srpska, Novi Sad

1976.

82

SVESKE MATICE SRPSKE

Serija prirodnih nauka

Sv. 12

Lektor i korektor

Mirjana Zrniã

Tehniåki urednik

Vukica Tucakov

Likovno-grafiåko rešewe korica

Kole Ðinoviã

Kompjuterski slog

Mladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi Sad

Štampa: Prometej, Novi Sad