ŠTA LI SAD RADE?

Ž – Da isključim?

M – Isključi. Dnevnik smo gledali. Juče.

Ž – Šta li sad rade?

M – Ko?

Ž – Glumci. S televizije!

M – Zašto?

Ž – Direktan prenos premijere. Šta li sad rade, poslije prenosa?

M – Šta zamisle. Oni su u velikom gradu.

Ž – Hoćemo li i mi jednom otići?

M – Kuda?

Ž – U bilo koji veliki grad.

M – Kad god poželiš, nema problema.

Ž – Trebalo bi jednom otići.

M – Samo kaži i gotovo.

Ž – Sad su pošli da jedu.

M – U ekskluzivni restoran.

Ž – Imali su rezervisan sto. Cio lokal je čekao samo njih. Sto čeka i ako ne dođu. A ako je

premijera uspjela, biće slavlje.

M – Neće biti sami.

Ž – Naravno. U najskupljem restoranu veliki sto, za stolom mnogo prijatelja, i ostalih. Ostaće do

zore da proslave uspjeh. Zamisli da smo sad sa njima...

M – Onaj plavi ti se dopao.

Ž – Nisam ni mislila o njemu nego o nečemu sasvim drugom. A tebi se ona dopala.

M – ima u njima dvoma nešto što imponuje, prosto te ponese. Kad ih gleda, čovjek zaboravi na

sebe. Kako se to zove? To...

Ž – Tačno! To...

PROSPEKTI

Ž – Da imamo kuću, dobro bi bilo kupiti ovakav montažni bazen.

M – Divota. Plivački bazen dužine četiri metra i pedeset puta tri i šezdeset (kao ova soba!)

isporučujemo zajedno s uređajima za pročišćavanje vode i letvicama, po senzacionalnoj cijeni od

3.950 eura... Bazen isporučujemo upakovan u karton. Montaža krajnje jednostavnja, prilažemo

uputstvo. Filteri odgovaraju zahtjevima propisa o bezbijednosti i hogijeni.

Ž – Da imamo kuću i baštu, i kad bismo kupili bazen trebalo bi nam i grijanje.

M – Da nije skupo ne bi napisali „isključivo na zahtjev“. Stavili bi cijenu i fotografiju.

Ž – Ali kad je ljeto hladno, bazen treba zagrijavati.

M – Da, kad je hladno, mora. Gledaj, prodaju i fontane.

Ž – ja više volim bazen. Skloni to, oću da postavim za večeru.

M – Odlično, bolje sit nego okupan.

Ž – Bazen nije nešto nestvarno. Toliki ljudi imaju bazene.

M – Koji ljudi? Da bi se imao bazen, moraš imati kuću i vrt.

Ž – Nestvarno je kad se mašta o sopstvenom ostrvu na moru, ili o laguni...

M – Tačno, ali i ovo je nestvarno.

Ž – Sad sjedi. Ako se ohladi, neće ti prijati.

M – Šta je ovo?

Ž – Probaj, neće te otrovati.

M – Mmmmm! Odlično!

Ž – Dobra kuvarica u stanju je da uštedi, da porodici jeftino pruži najviša zadovoljstva, pa i

uživanja.

M – Gdje si to pročitala?

Ž – Sama sam smislila.

M – Jovan ima nova kola.

Ž – Otkud znaš?

M – Dotjerao ih je pravo pred firmu. Reno megan.

Ž – Koja je boja?

M – Limun-žuta.

Ž – Lijepa?

M – Mhm! Može s njima da nabije sto šezdeset, 88 konja.

Ž – Sad ti se naš Golf trojka više ne dopada.

M – Nije mi se nikad ni dopadao.

Ž – Šta god da uštedim ti bi odmah potrošio na svoja kola.

M – Kola su naša, zajednička. Pola-pola.

Ž – Ne bih rekla!

M – Trojku ima svaka šuša.

Ž – Boga mi, danas teško.

M – Kad sjutra pođemo u kuglanu, vidjećeš Megana.

Ž – Ali, ja bih morala da ostanem. Da sašijem zavjese.

M – A, sad. Jednom mjesečno idemo na kuglanje, svi dolaze sa ženama... I kako bi to sad

izgledalo.

Ž – Kaži lijepo „šije kod kuće nove zavjese, za uskrs“.

M – Nećeš da ideš sa mnom?

Ž – Kad samo gledaš, pa još tako dugo malo je dosadno.

M – Čak i kad sam ja najbolji?

Ž – Pa ti si uvijek najbolji.

TERASA

Ž – Jao, gledaj kako divno gori.

M – Tiše, misliće da ne znamo šta je to.

Ž – A šta je to?

M – Flambirane banane.

Ž – Kupaju se u plamenu.

M – Tiše.

Ž – Je l se može reći „kupaju se u plamenu“?

M – Naravno, al ne treba vikati. Ne moraju svi da znaju da smo ovdje prvi put.

Ž – Mogli smo i mi naručiti neko jelo s plamenom.

M – Flambirano, kaže se flambirano, ta jela su najskuplja.

Ž – I naš gulaš je bio dobar.

M – Je li?

Ž – Iako smo za Uskrs mogli sebi dopustiti neki izuzetak.

M – Nisam znao da je Uskrs. I nije u pitanju izuzetak, nego princip. Mi štedimo. Samo rasipni

ljudi mogu sebi dozvoliti sve.

Ž – Ne baš sve.

M – Mogu mnogo. Na primjer, ormar od dvjesta osamdeset eura.

Ž – uopšte ne žalim što smo ga kupili.

M – Naravno da ne žališ.

Ž – To je trajna vrijednost. Dobro, dosta o parama. Pogledaj kakav divan dan.

M – Ti si počela.

Ž – Samo sam spomenula plamen.

M – A ja sam rekao da su flambirana jela najskuplja. Vidiš valjda i sama.

Ž – Vidim! Flambirana! Evo, gledam vodu i već sam zaboravila na flambirana jela.

M – Odlično. Hoćeš da se provozamo brodom?

Ž – čak tamo gdje je nebo čelično-plavo. Može se reći čelično-plavo. Kao i limun-žuto.

M – Može. Da pitam pošto je i kolko traje.

Ž – Mora da je lijepo voziti se brodom. Kako se zove ono ostrvo tamo?

M – Sveti Nikola.

Ž – Uskrs proveden na brodu, u vožnji oko Scetog Nikole, na toplom proljećnom suncu.

M – Na televiziji su govorili da nas čeka ledeno doba.

Ž – Baš nas?

M – Ozbiljno.

Ž – Novo ledeno doba. Ja u to ne vjerujem.

M – Ni ja. Ledeno doba!

GODIŠNJICA

M – Ima muževa koji ne pamte.

Ž – Ali ti si drugačiji.

M – Ja pazim da ne zaboravim.

Ž – Kad pomisliš: tri godine. Podosta!

M – Ne stigneš ni da se osvrneš, a godina prođe.

Ž – Kad je čovjek srećan i zadovoljan, vrijeme brzo prolazi.

M – Ti si srećna?

Ž – A što ne bih bila?

M – Pa ne znam. Da. Šta bi bilo s tobom da nisi naišla na mene?

Ž – Ništa. Naišla bih na nekog drugog.

M – Bezobrazna si.

Ž – Zašto?

M – Zato što čovjek želi da je jedini.

Ž – Ali ti si jedini, eto.

M – Ali da nisam bio ja, bio bi neko drugi.

Ž – Uvijek je tako.

M – Slučaj?

Ž – Nije slučaj, nego odluka. Izbor.

M – Čovjeku je potrebna iluzija.

Ž – Mi se ne možemo požaliti na nedostatak iluzija. Odavno sam sanjala o ovakvoj zdjeli za

voće. (Donosi iz kuhinje dvije jabuke i limun i stavlja ih u zdjelu.) Provizorno. Kaže li se

„provizorno“?

M – Aha! Uvijek mi je tu nešto falilo.

KREVET

Ž – Nešto si odsutan.

M – Šššššš!

Ž – Pa znam kad nemaš volju. Žena to osjeća.

M – Šta mogu. Takav sam, kakav sam.

Ž – Ne možeš iz svoje kože.

M – Tačno.

Ž – Ali čovjek kad hoće, može da ima dobru volju.

M – E, pa sad!

Ž – Umoran si?

M – Da.

Ž – Onda pusti, nemoj se mučiti.

M – Šššššššš!

Ž – Ako hoćeš, prekini.

M – Još nije bilo uživanje.

Ž – Ja danas ne moram da ga imam.

M – Ne moram ni ja.

Ž – Eto vidiš.

M – U firmi pričaju kako je novi šef nabavnog silovao spremačicu. Odostrag. Kad je ribala

četvoronoške.

Ž – Ma daj!

M – Da, da! Ona mlada, ljepuškasta. On onako prlazio, ščepao je i navalio odostrag. A ona se

nije žalila ni upravi ni policiji.

Ž - Zato što to nije ni bilo.

M – Ne, nego ko bi ga znao šta je to tu unutra, u čovjeku.

Ž – Ako se nije žalila, otkud se zna?

M – Pročulo se. Sve se pročuje.

Ž – Kako, kad niko nije vidio?

M – Mora da je neko vidio. I nije se stidio da gleda.

Ž – U našem sektoru se o tome ništa ne zna.

M – Meni je Jovan pričao u wc-u. Moraš paziti kad prolaziš pored šefa nabavke.

Ž – E, pa nisam ti ja spremačica.

M – Ti si prodavačica. A on je šef. On može i za tezgom.

Ž – Ne prodajem robu četvoronoške.

M – Može se ženi gurnuti pod suknju i kad stoji.

Ž – Baš imaš ideje.

M – Šef sektora je šef sektora.

Trudnoća

Ž – Moram nešto da ti kažem.

M – Šta?

Ž – Odmah ćež čuti.

M – Samo još vremensku prognozu.

Ž – Ne mogu više da čekam.

M – Dobro, kad hoćeš.

Ž – Moja mama bi sad rekla tati da sjedne u fotelju, jer ima nešto da mu kaže. Sjedi.

Moram da ti saopštim nešto važno.

M – Nešto si svečana.

Ž – Ne bi se smio ljutiti zbog ovoga što ću ti reći.

M – Neću, ne boj se.

Ž – Daj riječ.

M – Dajem. Šta je bilo?

Ž – Pogodi. Iz 3 puta.

M – E pa sad! Dovedeš me, pripremiš... Ništa mi ne pada na pamet.

Ž – Nikad ne bi pogodio.

M – Šta je?

Ž – Bićeš otac, a ja majka.

M – Kako to?

Ž – Je li to sve što imaš da kažeš?

M – Pazili smo.

Ž – Mora da nekad nismo, kad je sad ovako.

M – Otkad?

Ž – Doktor kaže, drugi mjesec.

M – Bila si kod doktora?

Ž – Morala sam da se uvjerim. Da bismo proslavili, kupila sam flašu šampanjca.

M – Znaš da ne volim šampanjac.

Ž – Ali ovo se ne dešava svaki dan. Treba proslaviti. Raduješ li se?

M – Što da ne!

Ž – Onda donesi šampanjac i otvori. Imam još jedno malo iznenađenje. Spremila sam ti

omiljenu salatu.

Toalet

Ž – Idemo odmah kući. Inače se vraćam sama.

M – Šta ćeš ovdje? Ulaz u muski toalet ženama je strogo zabranjen.

Ž – A gdje bih mogla sa tobom da govorim?

M – Šta ako neko naiđe, a moja žena ovdje?

Ž – Niko neće ući, ja pazim. U igri si izgubio već 100e, račun još nisi platio i pijan si.

M – Jednom se živi.

Ž – Ali skupo, mogu ti reći. Idemo odavde odmah.

M – Brak je robija.

Ž – Koliko si ti pijan! Svi već vide da ne možeš dalje da igraš. Bez čvrste ruke nema

kuglanja.

M – A poslije će reći da sam kukavica. Čovjek mora da zna i da gubi.

Ž – Ali ne kad je pijan.

M – Ti sve najbolje znaš.

Ž – Znam. Samo te pogledam i skroz te providim.

M – Neko mora da izgubi, takva je igra.

Ž – I to moraš da budeš baš ti?

M – Šta može čovjek ako ima bestidnu ženu koja se gura u muski toalet.

Ž – Trebalo je da ostanem kod kuće.

M – Samo kurva može da ulazi u muški klozet. Čovjeku se tek sad otvaraju oči.

Ž – Pa tu nema drugih ljudi. Samo ti!

M – Prilika stvara lopova.

Nedjelja

M – Nedjelja je.

Ž – Da, nedjelja je.

Fantaziranje

Ž – Čovjek mora da bude zadovoljan. Nezadovoljstvo je bolest, zna se.

M – Umoran sam i to je sve.

Ž – Ne možeš da spavaš?

M – Ne.

Ž – Daj da popričamo.

M – Umoran sam.

Ž – Toliko se uzbuđuješ zbog djeteta. Drugi ljudi bi se radovali

M – Kod drugih je nešto sasvim drugo.

Ž – Nisi u pravu.

M – Zato ti jesi. Ima mnogo takvih koji imaju dosta vremena da o svemu lijepo razmisle,

a ne ovako, u sred noći, da se probude i da ne mogu da spavaju. Nikad nemam slobodnog

vremena.

Ž – Imaš dva dana slobodna.

M – To ništa ne mijenja.

Ž – Ja ne mogu da se požalim.

M – Nema ni govora da čovjek nekud pođe. U prirodu.

Ž – U sred noći?

M – Trebalo bi da čovjek može da ode kad hoće i kud ga noge ponesu.

Ž – Kuda?

M – Kud bilo!

Ž – A mene da ostavis sa djetetom na milost i nemilost sudbine.

M – Ja samo malo sanjarim. Kao što sanjarim kako radim za pisaćim stolom, kao

inženjer, a uveče se vraćam kući svjež, nepromijenjen.

Ž – S tobom nešto nije u redu.

M – Baš naprotiv. Recimo – čovjek noćas sazna da boluje od raka i da za godinu dana

mora umrijeti. Šta bih ja tada uradio?

Ž – U našim porodicama niko ne boluje od raka. Svi su zdravi.

M – Ali, recimo da je tako. Danas je već kasno. Ali sutra bih, pošao u banku i podigao

svu ušteđevinu.

Ž – 1000 e ?

M – Otišli bismo na put oko svijeta.

Ž – Ne bi dugo trajalo. Nemamo dovoljno novca.

M – Živjeti!

Ž – To fantaziranje me umorilo.

M – Ali je prijatno fantazirati.

Ž – Jeste.

Nešto svoje

M – Peče me u želucu.

Ž – To je zato što mnogo piješ.

M – Ja dobro znam šta i koliko pijem.

Ž – Da ti donesem sodu bikarbonu?

M – Donesi. Nisi donijela kašičicu.

Ž – Znači zaboravila sam. (Donosi kašičicu, on pije vodu.)

M – Gotovo. Štrikaš.

Ž – Valjda vidiš.

M – Dugo nisi štrikala, a obećala si da ćeš mi isplesti džemper.

Ž – Moraćeš da sačekaš.

M – Znači to što pleteš nije džemper za mene?

Ž – Biće kaputić.

M – Mali.

Ž – Nego kakav.

M – Hoće li mu odgovarati?

Ž – Stalno mu probam. Ovdje su mustre za bebe. Pogledaj.

M – Lijepo.

Ž – Doći će red i na tvoj džemper. Čovjek treba sve da radi s radošću.

M – Ljudi se svačem raduju.

Ž – Osim toga bliži se i ljeto.

M – Još ne.

Ž – Uskoro će.

M – Da.

Ž – Gledaj, ovo su leđa.

M – Imati dijete nije loša zamisao. Dok se dublje ne razmisli. Treba misliti o našoj

situaciji.

Ž – Na šta misliš?

M – O našoj situaciji treba razmisliti.

Ž – I do čega si došao?

M – Ni do čega.

Ž – Kako se lako čovjek mijenja.

M – Ko?

Ž – Ti!

M – Ja ne vidim izlaza.

Ž – Čovjek ne mora da se mijenja zato što ne vidi izlaza.

M – Htio bih da imam nešto, sasvim svoje.

Ž – Šta to?

M – Nešto izuzetno, baš tako.

Ž – Ostrvo na moru.

M – Ne to. Nego ujutru, u preduzeću, kad počinje posao, kad se pali motor, polazi, kad se

vozi na rampu po tovar, pomišljam tako, gledaj, ima ih tu oko tebe još trideset, istih kao ti. Ali

mora postojati nešto samo moje, što nema niko drugi.

Ž – Imaš mene.

M – I da je to samo na poslu, bilo bi razumljivo, jer to čovjek ne radi od srca. Ali

ponekad, čak i kad smo nas dvoje sami, kad dođe do intimnosti, opet je kao i u preduzeću. Nema

u tome ničeg ličnog.

Ž – Molim te, o tome se ne govori.

M – Misliš da si nešto naročito zato što si trudna. Ali varaš se.

Račun

M – Kad dijete stigne na svijet, počinju prave brige.

Ž – Kako čovjek može tako da misli?

M – Čovjek mora da zna kako da se snađe.

Ž – Šta vrijedi. Ne mogu svi biti bogati.

M – Ili da sma ja neko, lako bih bio otac. A ovako, kad ponekad zakasnim na posao, a

dežurni šef smjene mi ništa i ne kaže, nego me samo pogleda, osjećam se kao posljednja krpa. I

sad krpa treba da postane otac.

Ž – Ja to neću učiniti. Već je osjećam.

M – Sad može da budu u najbolju ruku kao žaba.

Ž – Uzmeš li u ruku žabu, takođe je osjećaš. Neću popustiti.

M – Onda si budalasto uporna.

Ž – U redu, jesam.

M – Za očinstvo treba sazreti.

Ž – Izvlačiš se.

M – Nikakvo izvlačenje. Ja baš želim da imam dijete. To svako želi, razumije se. Ali ne

tako. Ja hoću da smjelo stanem pred djetetom i da mogu da mu kažem – pogledaj, on je neko.

Ž – Sve još može da se nadoknadi.

M – Kad je dijete u pitanju, ti vidiš samo svijetlu stranu.

Ž – Gdje god se okreneš svi i svuda imaju djecu.

M – Kako misliš da podižeš dijete?

Ž – Uzeću porodiljsko.

M – Šest mjeseci. Dijete dugo živi.

Ž – Daćemo ga u jaslice.

M – Naći ćeš mjesto?

Ž – Naći ću.

M – Ili nećeš.

Ž – A ti sve vidiš crno.

M – Dijete bez majke je besmislica! Posvojče može da ima svako.

Ž – Onda ću ostati kod kuće. I gotovo.

M – Onda ništa nećeš zaraditi.

Ž – Pa šta!?

M – Koliko ja zaradim? Zajedno sa prekovremenim radom.

Ž – Postoji dječiji dodatak.

M – A stan, kola, cigarete, otplata plakara?

Ž – Imamo ušteđeno!

M – Brzo će se potrošiti.

Ž – Da, ali možemo i dalje da štedimo!

M – Možemo! Na čemu da štedimo? Na čemu? Stan? Struja? Voda? Grijanje?

Ž – Ne!

M – Ne! Kola? Cigarete?

Ž – Prestajem da pušim. Odmah.

M – Kuglanje – brišem. Bioskop?

Ž – Briši! Vidjećeš, imaćemo dosta razonode sa djetetom.

M –Novine? Brišemo.

Ž – Briši, ionako lažu.

M – Frizer?

Ž –Briši.

M – Moja žena će ići kod frizera. Meni je to važno..

Ž – Mogu se frižirati i kod kuće. I to mnogo bolje.

M – kako hoćeš. Pivo i limunada?

Ž – Ograničićemo.

M – Dobro. Polovina.

Ž – Ili sve.

M –Odrekli smo se svega. Svega što život čini prijatnim. Ja na tvom mjestu ne bih

plakao. Jesi li to htjela?

Izlog

M – Koliko mu to dođe? 220 – 30 e? Ja neću da budem primoran da kažem svom sinu –

ovo je tvoj tata šofer. On vozi i tebi ne može da kupi dječija kolica.

Ž – Ali nama je dobro, ipak.

M –Kako da izađem pred dijete?

Ž – Ti si stalno nezadovoljan.

M – Nekad sam mislio – doći će dan kad ću sebi reći, postigao sam šta sam htio, sad

mogu da imam dijete. Neka se raduje. A ovako?

Ž –Ponašaš se kao da je dijete nešto nedostižno, što niko sebi ne može da dopusti.

M – kao što znaš, ja ne griješim u računima.

Ž –Dijete mora da košta, to je jasno.

M –Dovoljno je pogledati cijene kolica. Neću da imam dijete. Kasnije. O takvoj odluci

treba razmisliti. Kasnije će biti bolje. Kad budem imao maturu, porazgovaraćemo o djetetu.

Ostavi mi malo vremena. Ali ovog puta abortiraj. A da drugi put pokušamo. Tako će biti bolje.

Pogledaj koliko koštaju dječija kolica.

Ž – Vidim i sama.

Abortiraj

M – Na svijetu ima previše ljudi.

Ž – Ali dijete je dijete.

M – Tiše govori. Dijete će sve okrenuti naopako. Sad to nije teško obaviti. Daju se adrese

u novinama.

Ž – Ja neću da abortiram.

M – Tiše.

Ž – A ko je o tome počeo?

M – Zato što mi to nikako ne da mira.

Ž – Tebe ja uopšte ne zanimam. Sta imam tu i tu i tu!

M – Glupa si.

Ž – Ne pristajem na abortus, izbij to sebi iz glave.

M – Tiše kad ti kažem.

Ž – Pa govorim tiho!

M – Još uvijek preglasno.

Ž – Imaš previše fine uši.

M – Našao sam ljekara.

Ž – Bolestan si?

M – Dovoljno je samo da klimneš glavom.

Ž – Nije to nikakav ljekar nego kasapin.

M – Treba li da ti dokazujem.

Ž – Ubijaju živu djecu. Nemaju ni gazu, a ja treba da im dozvolim da rove po meni.

M – Ovo je specijalista, privatna praksa. Ti si mislila da ću da te dam u državnu bolnicu,

šta ti uopšte misliš? 200e i sve će biti gotovo.

Ž – Nećeš da budeš otac?

M – Sad ne vidim drugog izlaza.

Ž – Ali ja vidim.

M – Jer ne znaš da brojiš ni do tri.

Ž – Ali imam srce.

M – A misliš da ga ja nemam?

M – Požuri. Misliš da će nas čekati. Da nema drugog posla.

Ž – Da, moramo biti tačni.

M – Vidjećeš, kad sve prođe, bićeš zadovoljna. Sad pačeš, ali kad sve prođe i sama ćeš se

radovati. Sve će opet biti u redu, kao što treba. Kao što smo isplanirali.

Ž – Ti si isplanirao.

M – Dođi, da obučeš mantil.

Ž – Ti si kukavica. Bojiš se djeteta. Vlastitog djeteta. Ne želiš da vidiš nešto što još nisi

vidio. A možda će ti se dopasti. Unaprijed se ništa ne zna.

M – Hajde, razgovaraćemo u kolima. Inače ćemo zakasniti.

Ž – Nikud ne idem. Ostajem ovdje.

M – Čekaju nas.

Ž – Ja se nisam ništa dogovarala.

M – Ali ja jesam, sa specijalistom. On nas čeka.

Ž – Briga me za specijalistu. Dijete ostaje.

M – A račun za naručeni termin?

Ž – Ne može biti računa kad nije bilo abortusa.

M – Ali dogovorili smo se, rezervisali čovjeku termin. Poslaće nam račun za izgubljeno

vrijeme. Treba se držati dogovorenog.

Ž – Šta me briga. Ja znam svoje.

M – Misliš da sve znaš najbolje i ne daš da ti se išta dokaže. To je ono.

Ž – Ali kad čovjek nešto zna, onda je jak.

Otkaz

Ž – Šta je?

M – Ništa, spavaj.

Ž – Što dižeš buku?

M – Ja dižem buku?

Ž – Ne, ne dižeš buku!

M – Što ne spavaš?

Ž – Pijan si.

M – Nisam.

Ž – Jesi, pijan si.

M – Desilo se.

Ž – Šta?

M – Desilo se!

Ž – Nesrećan slučaj?

M – Da, više nemam vozačku dozvolu.

Ž – Šta?

M – Oduzeli su mi je.

Ž – Kako?

M – Kontrola.

Ž – Morao si da duvaš?

M – Da, morao sam da duvam. Onda su me sproveli u stanicu i uzeli mi krv.

Ž – I onda?

M – Još nema rezultata. Medicinskog. Ali policajac kaže da nema nikakvog izgleda.

Balon je već pokazao.

Ž – Sudbina.

M – Sad je sve gotovo. Bez vozačke dozvole ne mogu biti vozač, logično.

Ž – Hajde sad u krevet. Lezi uz mene. Sav drhtiš. Prozebao si?