Gordana Boban, glumica JEDINO ŠTO U BOSNI TREBA IMATI I ...susreti.co.ba/wp-content/uploads/2019/11/bilten_7web.pdfne filmskog scenarija, u kojem je Abdulah Sidran mnogo prisutniji

1BILTEN BR. [7] БИЛТЕН БР.

Razgovor

Upredstavi“SjećašliseDoliBel”uizvedbiKamer-nogteatra‘55,autoraAbdulahaSidranaiurežijiKokanaMladenovića,među12glumacanasceninašlaseivrsnaglumica,GordanaBobana,uuloziSeneZolj.

Kako ste doživjeli samu predstavu i lik koji igrate? Nekakopredstavunedoživljavam,negojeradim.Tojenekidivan,lijepradzahvaljujućiprvenstvenoKokanuMladenoviću,aonda iekipiKamernog teatra,naravnofantastičnomtekstuAbdulahaSidrana.Svesetonekakolijepo sklopilo i ono što je najvažnija stvar to je da jeproces rada na ovoj predstavi bio izuzetno dobar.Nijebiouopćezahtjevanusmisludasmostežinomimukomdolazili naprobe, već iako subiledvijeprobednevno,jedna jutarnja i jedna večernja, dolazili smo s radošćuiveseljem.JerjeKokandavaotakofantastičnezadatkesvakomponaosob i cijeloj ekipi, takoda smonapravilistrukturukojastojičvrstakaoarmiranibeton.Uživamouigriisvakouživamaksimalnousvojojulozi,odnosnouživamoutomkolektivnomraduimislimdasetofan-tastičnoprenosi inapubliku.NesamoovdjevečerasuBrčkom, nego gdje god smo do sada igrali.Uglavnomjasamsretnaizahvalnaštosamdijelomoveprekrasnepriče.

Tema ovogodišnjih Susreta je “Zatočeni u prošlosti”. A kakvu nam poruku za budućnost šalje predstava “Sjećaš li se Doli Bel”? Usuštinisvakapredstavabitrebalaimatinekuvrstu

poruke.Alionoštoćuponoviti,amislimdasmootomerazgovarali i ranijihgodinanaFestivalu, jesteda teškoučimo.Mi smonarodkoji teškouči i nama istorijani-jeučiteljicaživota,negomiistorijupravimoodtrenutkakadasedesikataklizmaiondakodnaskrećenanovosve,sveispočetka.Itojetuga,tojetragedijaizatosmouvi-jekzatočeniuprošlosti.Nisamoptimista inevjerujemdaćemoikadaizaćiiztogprocesajersenerazvijamo,naprosto ne evoluiramo nego stalno dižemo nekakverevolucije.Arevolucijenakrajupojedusvojudjecu.Tojeprimjer i ove zadnjenesretne, nikakve,bespotrebne.“Zatočeniuprošlosti”jedobarnaslovimislimdapunogovorionamakaonarodu.Mijesmozatočeniciprošlostiiteškoćemoseiznjeizvući.

To potvrđujete, moglo bi se reći, i jednom rečenicom koju više puta ponavljate na sceni “Vako meni uvijek prisjed-ne”. Tojenekoobilježjeljudi,neznammoželisetonazvatinekimprokletstvomilismomisamikrivizasveštonamsedogađa.Jesmosigurno,nijenamkrivnikodrugi.Jerpropuštamoprilikedaučimo,prvoosebisamima.Togasenedotičemoistalnoupiremoprstomunekogdrugog,stalnonamjenekodrugikriv.Jedandivniindijskiučiteljkažedaakopokažeškažiprtomunekogapagaokriviš,trisuokrenutaprematebi.Togajošnismosvjesni.

Interesantno u predstavi je i to da je su na sceni, osim glumaca, jedino bili koferi? Kakva je njihova simbolika? Onipredstavljajusveuovomkonkretnomslučaju.Ko-ferkaosimbol ionoštosečestoponavljanaokruglimstolovimaikadsegovorioovojpriči“DoliBel”čestosespominjeZukoDžumhurjerekaodajedinoštouBosnitrebaposjedovati,imati,držatijespakovankofer.Dasemožeuslučajunesreće,kojasenamasvakomaloponav-lja,bježati.Koferuovojpredstavijesveiscenografijaiživot.Izaistaimavelikoznačenjeifantastičnosuiskori-šteni.Tojebilarediteljevaidejadatobudezaštitniznakovepredstave,atoje,nažalost,izaštitniznaknašihživo-ta.

Kakva je bila saradnja s najmlađim glumcem u ansam-blu? Toje jednovrlotalentiranomalo,slatkobićekojesezove SinKurt. Jedno otkrovenje koje će sigurno imatiblistavukarijeru.Osimtogaštosjajnoglumionfantastič-noicrtaisvira.Takodaćemovidjetikudaćegaživotupraviti,ukojuvrstuumjetnosti.Sigurnasamdaćebitiuspješanunekojvrstiumjetnosti.

Razgovarala:SanitaJerkovićIbrahimović

Gordana Boban, glumica

JEDINO ŠTO U BOSNI TREBA IMATI IDRŽATI JE SPAKOVAN KOFER

BILTEN BR. [7] БИЛТЕН БР.2

Razgovor

Piše:IvanaPirić

Adisa Vatreš Selimović, kostimograf i scenograf

UVIJEK KOSTIM GRADIM IZ GLUMACA I S GLUMCIMA

Važite za veoma traženu kostimografkinju i scenografki-nju na našim prostorima i šire, a o čemu svjedoče brojne nagrade koje imate iza sebe. U Brčkom gledamo dvije predstave u kojima ste radili kostimografiju i scenogra-fiju, od kojih i u sinoćnjoj predstavi „Sjećaš li se Doli Bel“. Otkuda inspiracija za ove originalne kostime i kakav je bio put njihovog stvaranja? Oživjetivrijemekojemnisibiosvjedok,ačijetragoveidaljevidišokosebe,jebioizazovanzadatak.Živimouokruženjukojejenostalgičnospramtakvogvremena,teakoseosvrnemovidjetćemomnogoljudikojisuapso-lutnodosljednimodiitrendovimadecenije,nažalostnezbogsvojenostalgijezaodjećomtogperioda,većzbogličnog socijalnog statusa. Svako „grebanje“ po sjeća-nju glumaca iz kojih su nastalamnoga rješenja unutarpredstavesuuvelikopomogladasklopimcjelinukojaćekostimiscenografijuovepredstavepretvoritiujedanor-ganizam. UpredstaviSjećaš li se Doli Bel sam imalačast da budem autorica i kostimografije i scenografije,akadasurađujetesredateljemkojidolazisvizijomko-ja se u potpunosti slaže sa vašom, onda je sve užitak. Koliko raspoloženje i stanje duha utječu na Vaš rad, a s obzirom da nerijetko vladaju jednolične boje na sceni? Uvijekgovorimotomekolikosamprivilegovanaštoradimposaokojivolim,teštoimampartnerakojimijeisaradnik,pamožemoživjetinašeposlove.Svojposaoshvatamkaoigruikaomogućnostdaglasnokažemštaosjećam i mislim.Moje misli i osjećanja nisu sivi, pavjerovatno tom logikom imojekreacije skrenupažnju.

Ljepotaovogaposlaještosvakiputkadatrebašstvarati,stvarašprviput.Usuprotnomseponavljašipostaješpro-sječan. Proživljavanje vremena jednog sustava koji je uveliko iza nas zahtijevalo je da se na tren vratite i oživite boje tog vremena. Na koji način ste izveli taj, ako se može re-ci, eksperiment u predstavi “Sjećas li se Doli Bel“? Najčešći vizualni medij koji postoji kao doku-ment tog vremena i jesu fotografije, i baš iz tih fo-tografija je i proizašao kolorit naše predstave. Sme-đe nijanse s iskocima u plave i tirkizne tonoveoživljavaju sepija fotografije na pozorišnoj sceni. S obzirom da je iza Vas mnoštvo teatarskih kreacija, ka-ko biste ocijenili njihovu raznolikost prema karakteru uloge, odnosno koliko je teško oživjeti te uloge? Prilikomnastanka skice zakostimprovodimmnogovremenanaprobamaiposmatramglumcekojijetrebajuoživjeti.Uvijekkostimgradimizglumacaisglumcima.Ovajprincipradaolakšavasimbiozunjihikostimakojiufinalučinilikove.Akoseosvrnemmogurećidasvakiodmojihsaradnikasascenesvojkostimnosidrugačijeodko-lega,pačakidajeistikostim,glumacmudajedrugihabitus. Jednom prilikom ste izjavili: “U šarenilo svoje glave bje-žim od sivila oko nas”. Na koji način to radite? Imam svoj „balončić“ u kojem je cijeli jedan svijet.Svakamoja kreacija je proizašla iz njega…krozmojusreću,mojufrustraciju,tuguilieuforiju.Medijkojimsebavimmi pružamogućnost da stvaram nove svjetove,iluzije idrugačijestvarnosti,daoživljamvremenakojasuizanasilikojanastekčekaju...ausvakomrješenjudasunamdovoljnobliskadabisepoistovjetilisnjima.

Što je najveći izazov za jednog kostimografa? BitikostimografuBosni iHercegovininije istokaobitikostimografnavećemi razvijenijemtržištu.Mogugovoritiusvojeime,aliveomačestotragamzaneobič-nim stvarima ili običnim svakodnevnim predmetima,kojekoristimudrugačijesvrheodpredviđenih.Tokomrealizacijeprvobitneidejeuvijeknailazimnaprepreke,tezbognedostatkaresursananašemtržištumoramprista-jatinakompromise.Čestosmousituacijidasamiizra-đujemostvari, štomenekaokostimografkinju i sceno-grafkinjučinivještijomisposobnijomzasvakinaredniprojekat.Uživamukomunikacijismajstorimaimnogoučimodnjih.


Razgovor

Razgovarala:DanijelaRegoje

Mirsad Tuka, glumac

MOJ LIK JE BIO PRAZAN PAPIR

Priča Abdulaha Sidrana, o sazrijevanju dječaka Dine u socijalističkom Sarajevu 60-ih godina 20. vijeka, koju je u kultni film pretočio Emir Kusturica, dobila je i svoje teatarsko uprizorenje i to u režiji Kokana Mladenovića, koji je i adaptirao ovaj tekst i dao mu savremenu notu. U čemu se ogleda ta savremenost, ali s druge strane i svevremenost ovog teksta? PamoždajenajprijeovopitanjezaKokanaMladeno-vića,alionoštomogurećijestedasmominajvećeupo-rištenalaziliuSidranovomromanu,gdjesmonaosnovutogapravilipredstavusrediteljevimrješenjima.Ijednoodnjegovihključnihrješenjajesteuvođenjelikakojijaigram,SabahudinaDineZolja,kojisenakon,neznamnijakolikogodina,vraćausvojgrad,usvojukućudabise,nanekinačin,susreosasamimsobom.Dabinekestvarieventualnopopravioisjetiosenajvažnijihdogađajakojisu gamoždaobilježili i ljudi i osobakoje su obilježilenjegovživotinapraviligatakvimkakavjeste.

Igrate Sabahudina Dinu Zolja, koji nije postojao u tom romanu. Kokan Mladenović se odlučio da nam ispriča priču iz vizure mladog, ali i Dine Zolja u nekim zrelim godinama, koji se nakon godina izbivanja vraća u Sara-jevo. Kako je onda nastajao taj lik i šta zatiče sada, kada

se vratio? Vrloje,nanekinačin,teško.UprvomtrenutkusamsečakmaloiuplašiosobziromdamijeKokanMladenovićponudio da igram lik koji je bio prazan papir.Mi smotokomprobazajednostvaralitajlik,mislimnarediteljaiostaliansambl.KokanMladenovićjetražiodabudemnasvimprobama,donosiojevrlodirljiveprijedlogeim-provizacija,kojesunampomagale.Zadavaomijenekedomaćezadatke,kojisuistopomoglidadođemdoovoglikakojiigram.Nekolikofilmovasampogledao,nekoli-koknjigasamtrebaopročitatiinajvišećupamtitiprocesradaiimprovizacijekojesmoradilidabistvorilitajlik.

Predstava je nastala na osnovu Sidranovog romana, a ne filmskog scenarija, u kojem je Abdulah Sidran mnogo prisutniji kao pjesnik nego u scenariju. Iako je kultni film Emira Kusturice prva asocijacija na „Doli Bel“, čini se, ipak, da je ova predstava potpuno nezavisna i da nosi svoj pečat, u odnosu na onu ispričanu na velikom platnu. Je li vam od početka to bila namjera da pravite pred-stavu koja će biti potpuno nezavisna i od filma, ali i od romana? Da ljudi kada dođu u pozorište ne znaju šta će gledati, da pred sobom imaju taj prazan papir, koji ste Vi imali kada ste dobili ulogu Dine Zolja?


Razgovor

Da,mismoupravotoželjeli i toodmahustartu,naprvimprobama.Filmjezasebnodjelo,tojekultnifilmimiapsolutnonismoželjelidaseporedimo,nitidanaspo-redesfilmom.Radilismopotpunozasebnu,našupriču,ovogtrenutka,uovomvremenuimislimdasmo,barporeakcijamapublike,nanekinačinuspjeliutome.Većodpočetkasezonesmobilinanekolikofestivala,osvajamonagrade,gostujemougradovimaširomRegionauzdivnereakcije.

Smrt oca predstavlja važnu životnu prekretnicu u životu svakog čovjeka, pa tako i u Dininom životu. No, ta smrt se može okarakterisati i kao metafora, kao smrt jednog sistema, društvenog uređenja? ZaSabahudinaDinuZoljajesigurnovažandogađajuživotusmrtnjegovogocainanekinačinitojejakonanjegadjelovalo.Onjeranoizgubiooca.MislimdasadaizperspektivemogDine,dakle,starijegkojisevraćaugrad,mislimdamujeotacnedostajaoumnogimtrenu-cimaživota.Kadamujebiopotrebannekisavjet,nekirazgovor,nekalijepariječtusenajvišeosjetikolikomunedostaje.Izaistamislimdajetozanjegavelikigubitak.

Možemo li predstavu „Sjećaš li se Doli Bel“ posmatrati i kao priču o Sarajevu, kao posvetu tom gradu? Sigurnodamožemo.Tojepriča ioSarajevu,ali iotom„malom“čovjeku.Oljudskostimamalogčovjeka,oporodici,oodrastanju,odjetinjstvu,oprijateljima,dru-garstvu,oprvojljubavi.Svejetoneštoštomislimdainas,kaoodrasleosobe,dotičeidira.

Predstava se izvorno igra u Kamernom teatru ‘55. Pu-blika je udaljena od vas na metar, dva i zbog toga su sva ova igranja van matične scene drugačija. Koliko vam to otežava? SvakupredstavuizKamernogteatrateškojeprilago-ditizavelikuscenu,alimismotogasvjesniiprihvatilismoto,jer,inače,nebismonigdjeigrali,gostovali.Mi-slimdaistotakoinavelikojsceni,sdrugomperspekti-vomizgledališta,onanegubipunonavrijednosti.Go-stovalismonedavnouUžicu,nafestivalu„Bezprevoda“,gdjesalaprimapreko700ljudiitonijetakointimnokaouKamernomteatru, alimislimda,ipak,prebacujemo,kazanopozorišnimjezikom,rampuidopiremodogleda-laca,donjihovihemocijaionogaštoželimodakažemo.

Ako se ne varam, s Kokanom Mladenovićem ste sarađi-vali još u KPGT-u... Na neki način zajedno ste počinjali graditi svoj put u teatarskoj umjetnosti? Ne,nevaratese.MislimdajetobilaprvaKokano-va profesionalna režija, radili smo predstavu „Kamenigost“,odnosno,tojepričaširepoznataoDonHuanu.Jasamigraoslugu,aBorisIsakovićjeigraoDonHuanaitojebilanašaprvasaradnja.InaFakultetudramskihumet-nostiuBeogradusmobilizajedno,malajerazlikaugo-

dinama.UmeđuvremenusmoradilipredstavuuKopru,„AlanFord“,ievosad„SjećašliseDoliBel“.Nadamsedaćemoiubudućnostisarađivati.

Koliko Vam je važno učešće i igranje na ovom festivalu s obzirom da ste odavde ponijeli četiri glumačke nagrade? Važnoje,naravno,alinesamonaovomfestivalunegoinadrugimfestivalima,važnojedasepozorištasusreću.Inesamona festivalima takmičarskogkaraktera,negoopćenito na festivalima. Ja volimda vidim šta su dru-gapozorišta,drugekolegeuradileuproteklomperioduizaistaseradujemkadaioniimajudobrupredstavu.Re-cimo,saduUžicusamgledaopredstavuJugoslovenskogdramskogpozorišta,ovdjesamgledao„Kozocid“Grad-skogpozorišta izPodgorice.Dragomi jedasambiouprilicidapogledamtupredstavukolegaizCrneGoreičestitamimodsrca.


Razgovor

Kamerni teatar ‘55 iz Sarajeva prvo je eksperimentalno i avangardno pozorište u bivšoj Jugoslaviji, a svoja vrata od osnivanja do danas nikada nije zatvarao. Bilo je do-brih i manje dobrih vremena, ali je danas, kažu upućeni, Kamerni teatar ono što je Jurislav Korenić imao na umu kada ga je osnovao davne 1955. godine.Na pozorišne susrete u Brčkom, 36. po redu, Kamerni teatar ‘55 stigao je s predstavom „Sjećaš li se Doli Bel“. Rađena po romanu Abdulaha Sidrana, u režiji i adapta-ciji Kokana Mladenovića i odigrana od strane izvrsnih glumaca, predstava je brčanskoj publici držala pažnju od samog početka. Namajeovo33.ili34.predstavaunepunihšestmjese-ciodkakojebilapremijera.Tojezahtjevantempoalinemožemoneprihvatitimnoštvopozivakojistižuzaovupredstavu iz cijelogRegiona.Mislim da smo napravilisjajanposao.Jastalnoističemdajeovokolektivnapobje-da,Ligašampiona.AbdulahSidran,KokanMladenović,

Kamerni teatar i dvanaest glavnih uloga. Ovdje nemaglavneuloge,ovojejedanansambltrijumfisvejetoepi-logsjajneatmosfere.Onoštojebitnojestedakonzumentnemanikakvupotrebudasereferiraipraviflashbacknasjajniivelikifilm„SjećašliseDoliBel“,kojijesnimanprije40godina,jerjeovoestetikakojajezasebetolikoautohtonaitolikostojidajeovoneuporedivosfilmom.Mismotuikonukojasezove„SjećašliseDoliBel“vra-tilinamjestonakojemtrebaidabude,atojeuSarajevu.Bavili smose romanomAbdulahaSidrana ionnam jepunopomagao.Sidranjebionaprobama,govoriooSara-jevušezdesetihgodinainekakosmosviskupa,tragajućizatajnomtogSidranovogromana,napraviliovupredsta-vu.Jainačenevolimdaupoređujemfilmoveipredsta-ve.Filmjeestetika,snimisepasešestmjeseciporađaunekimmontažnimlaboratorijama,čitase,tujesvjetlo,korekcijatona,itd.Sdrugestraneteatarjeumjetnosttre-nutka.Jasamglumiou66igranihfilmova,uprekodvije

Razgovarala:AlmaKajević

Emir Hadžihafizbegović, glumac i direktor Kamernog teatra ‘55

DOBRA PREDSTAVA JE KAO ŽIVOT –KOMBINACIJA SUZA I SMIJEHA


Razgovor

hiljadepredstava izvedenihpredpublikom i tu samnasvomterenu,moguo tomedagovorimveomastručno.MislimdajeovojednaodnajboljihpredstavakojaseuRegionu desila u zadnjih 30 godina.To nije zbog togaštosamjaupravnikovog teatra ilištouovojpredstaviigrambitnu ulogu, nego zaistamislimda je ovo jednomaloremekdjelozahvaljujućiglavnommanipulatoruupozitivnom smislu,KokanuMladenoviću, romanuAb-dulahaSidranaimojimglumcimanakojesamponosanikaoglumacikaoupravnik.Onisudokrajabiliposve-ćeniovomposlu,atojeugluminajvažnijastvar.Dostaputujemo po festivalima, igramo, u Sarajevu prodamopredstavudva-trimjesecaranije.Postojitujedanraritet.LjudidolazeuSarajevodagledaju„SjećašliseDoliBel“inašepredstave„Žabu“,„Zvornik“,„Umrimuški“...Do-lazeizSplita,Beograda,Šapca,Dubrovnika,Tuzle,Mo-stara,Bihaća...Gledajupredstavu,prespavajuuSarajevuivratesesutrakući,štoznačidaovapredstavapostajeiturističkibrendSarajeva,nesamokulturološki.

Kažete za predstavu da je remek djelo. Koliko je truda i zalaganja bilo potrebno da publika koja gleda ovu pred-stavu vidi to što je odigrano na sceni, to što smo mi imali priliku pogledati večeras u Brčkom? Sve jeunačinunakoji pristupamo svomposlu, kaoiusvakomdrugomzanimanju.Kamosrećedasvakouovojdržavinajbolje radionoštozna, imalibismo tadasretnu državu. Strasti su različite kada radimo antičkutragedijuipričuograduukojemživimo.Uovomdru-gomslučajumoždajestrastpovećanaalijeodgovornostista.BilojenapornoaliGordanaBobanjenajboljerekla:„Ovojeprviputodkakosamglumicadamiježaoštosejedanprocesnapredstavizavršava“.Tolikosmomibiliunutartogainapravilisjajnuesnafskuiljudskuatmosfe-ru.Mislimdabezteharmonijeidobreaureunutarbilokojegkolektiva,nesamopozorišnogansambla,nemaniseta.Najvažnijastvarkojasenaovojpredstavidesilauprocesurada jedobarmaterijal,Sidranovroman, jedanodnajboljihevropskih redateljaKokanMladenović i, sponosommogudakažem,najboljiteataruRegionupo-sljednjihnekolikogodina.

Od 21. novembra, kada su počeli Pozorišni susreti u Brčkom, do večeras publika je različito reagovala na ra-zličite predstave. Sve su pažljivo odgledali, emotivno su reagovali, nagradili aplauzima. Ni tokom jedne do sada se nisu i smijali i plakali? Na Fellinijevevom institututu u Riminiju piše: „Sveštosamhtiokrozsvojefilmovejedaljudenasmijemira-splačem“.Valjdajetoživot,kombinacijasuzaismijeha.Akosmotouspjeliznačidasmonapravilidobarposao.

I u duhu predstave da Vas upitam još nešto. Hoće li sunce u ovom gradu ikada zasjati kako treba, misleći na našu zemlju i Region?

Optimizamjezdravljeduše.Mislimdajefašizamkre-nuonizbrdoidasupredBosnomnekiboljidani.SvejevećibrojBosanacaiHercegovacakojisetakoosjećaju,pred jednimepilogomkoji ćenamsvimabitidrag.Miukulturiod1996.godinenemamonikakvihproblema,sarađujemo, putujemo i dolazimo jedni drugima. SadaKamerni teatargostujeuSrbiji,bilismouZaječarunafestivalu, u Užicu također. Gostovali smo u Gavelli uZagrebu, oni dolaze nama. Sada imamo veliki festival„Dani JurislavaKorenića“,najboljepredstave izSrbije,Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Crne Gore. Kulturaprobijaširokočelo,politikazatrpavaalipobijeditćemo.


Prateći program

Lajtmotivpozorišnog/kazališnogfestivalauBrč-komjedramapisananajednomodjezikakonstu-

tivnihnarodaBiH(bosanski,srpski,hrvatski).Zbogto-gasesvakegodinedodjeljujenagradazanajboljidomaćidramskitekst. OdobnoveFestivala2002.godinedodanasnagrađenoje14dramskihtekstova,jer2002,2006,2014-tenagrada,odlukomžirija,nijedodijeljena.Najvjerovatnijesepitatečemuovakavuvod,pa ću od-mah naglasiti da su to vrlo bitni podaci za nastajanječetvorotomneANTOLOGIJEBHDRAMEKAZALIŠ-NIH SUSRETA, koja je sinoć predstavljena brčanskojpublici. Svrhaantologijajeprezentiranjeknjiževnih,pozoriš-nih,filozofskihilidrugihtekstovatrajnevrijednosti.Svr-hajeiočuvanje,odnosnotrajnopohranjivanjevrijednostikojesuodabralionikojiantologijesačinjavajuipriređu-ju.Dabiseodređeniizbornazvaoantologijom,onmorabitizasnovannačvrstimiprovjerenimestetičkimmjerilima.Okvirizasačinjavanjeantologijasurazličiti (književnarazdoblja,književnipravci,književnižanrovi,određeneteme,nacionalnaknjiževnostilivišenjih),aligotovouvi-jektretirajuonoštojenajboljeuzadatimokvirima.

Priređivačima četvorotomne „Antologije BH dramekazališnih susreta“, Srdjanu Vukadinoviću i JakovuAmidžiću su, sticajemokolnosti, prethodnomarkiranielementi za sastavljanje antologija, išli na ruku, a ne-hotično su dobili eminentne “saučesnike i suradnike”.Pogađate: to su članovi žirija koji su dramske tekstoveovjenčalinagradama. Prvi tom Antologije čine drame Ibrahima Kajana(„KatarinaKosača–posljednjavečera“),SafetaPlakala(„Phoenixjesagoriouzalud“),ZlatkaTopčića(„Glavomkrozazid“)iDževadaKarahasana(„Prikazanje-Čudoulatinluku“).Upitanjusutekstovinašihpoznatihpisaca,kojisvakinasvojnačin tretirapovijesnu ilisuvremenuzbilju.Upitanjusunajrecentnijidramskitekstovikojisuumjeriinovativnostidramaturškihitehničkihrješenjainačinarealiziranjaupubliciizazivalinajvišeoduševlje-nja. Drugi tomAntologije činedrameAlmira Imširevića(„Igraplakanja“),RadmileSmiljanić(„Balonodkamena–mojasjećanja“),ŽeljkaHubača(„Bizarno“)iAbdulahaSidrana(„Otacnaslužbenomputu“).Upitanjususavremenitekstoviukojimasenaspecifičanteatarskiiestetskinačintematizirabhprostoriotvarajumnogobrojnetzv.podtemenašegdruštva.

Srdjan Vukadinović, Jakov Amidžić: ANTOLOGIJA BH DRAME KAZALIŠNIH SUSRETA,Vlada Brčko distrikta BiH, Brčko, 2019.

Piše:AlmirZalihić

DRAMSKI BISERI POZORIŠNIH / KAZALIŠNIH SUSRETA


Osvrt

Treći tom Antologije čine drame Almira Imširevića(„Kadbiovobiofilm“),DževadaKarahasana(„Koncertptica“)iIgoraŠtiksa(„Brašnouvenama“). Drameuovomtomusunaizvjestannačinkompaktneu tematskomistrukturalnomplanu.Karahasannavrlosuptilan način ismijava ljudsku sujetu, želju za vlašću,kaoisamusržnašeljudskosti,koja,ogoljenairazotkri-vena,ostajeisprazna,taštaiokrenutasebi.IgorŠtiksis-pisujedramu jedneporodice u stogodinapovijesti naBalkanu.OdSarajevskog atentata,Drugoga svjetskogarataijugoslavenskogsocijalizmadoratnogSarajevade-vedesetih.AlmirImširevićispisujetraumejedneobičnesarajevskeporodiceuvrijemeopsade,njihovuborbuzapreživljavanje,pokazujućisveožiljkekojejenanjoj,ainasvimanama,ostaviorat. U četvrtom tomu Antologije objavljeni su tekstoviDraganaKomadine(„DrangNachtWesterniliProdornaZapad“),BorisaLalića(„MirnaBosna“)iŽeljkaStjepa-novića(„Našidani“). Iakozaronjenusvijetmedijskogludila,globalnogtero-rizma,zapadnoglicemjerjaiksenofobije,islamskogfun-demantalizma, „Drang nach Western“ je zapravo prodor u intimu „dobro čuvanih tajni“ jedne obitelji. „MirnaBosna“govorioživotarenjudvijeporodice,zbliženemi-nulim ratnim nedaćama, i njihovoj vječnoj borbi da izgliba,životanagranicisiromaštvaisvakodnevnekupuskalje,izađunasvjetloičistzrakblagostanja.Prilikazatosepružikadapočnudasebavedilanjemmarihuane.Itouspješno.Veomauspješno.Tolikouspješnodabiihtonakrajumoglokoštatiglave.Jer,uBosninijelakovoditinipoštenposao,akamolipoštenoorganizovatikriminal-nuorganizaciju.TekstŽeljkaStjepanovića „Naši dani“možesesvestiudilemu:Otićiizzemljeiliostatiunjoj.Korumpiranoj,bezpesperktivnoj,siromašnoj,podložnojsvakomzlu. DramskitekstovizastupljeniuAntologijivodeživ,po-lemičan,ironičan,sarkastičandijalogsasvakodnevicom.Ponekadsukrikupozorenja,ponekadopomena.Itoje,poredestetskih,njihovanajvećainajbitnijavrijednost. Četverotomna ANTOLOGIJABHDRAMEKAZA-LIŠNIH SUSRETA, čije uređivanje potpisuju SrdjanVukadinovićiJakovAmidžić,iznimnojevrijedanizda-vačkiikulturološkipoduhvatkakozarazumijevanjebit-nostiovogregionalnogFestivala,takoizavaloriziranjedomaćegdramskogstvaralaštva.

Sedma takmičarska predstava ovogodišnjih Susreta,Sjećaš li se Doli Bel Kamernog teatra ‘55 izSarajeva,jedna je od onih koje na Susrete dolaze s reputacijomdobrepredstaveisnagradamasaPozorišnih/kazališnihigarauJajcuiFestivalabosanskohercegovačkedrameuZenici. Uvijekkadasenekirediteljodlučiraditipredstavuko-jajeusvojojfilmskojinačicidosegladostatusakultnog,to zna biti veoma rizično ukoliko se ne zna napravitibalansizmeđuonogaštojeprepoznatljivosttogafilmainovinekojusasobommoranositipredstava,štozboglo-giketeatra,štozbogoriginalnogautorskogizraza.KokanMladenovićsetogbalastarješavavećuprvojsceni,kadaStaromDini,kojioživljavasjećanjanasvojumladost,li-koviplešućiokonjegaizgovoreonereplikepokojimasuufilmuprepoznatljiviitimeseoslobodezapredstavu.Nizpravihmalihglumačkihbravuraprotežeseodpo-četkadokrajapredstave,itoneovisnodaliglumacigrajednoglikailivišenjih.Jednostavnostiučinkovitostglu-mačkihrješenja,disciplinovanapartnerskaigra,držanjeritmai tempapredstave,svesmotomoglividjetisinoćodovog,pomomskromnomsudu,najtalentovanijegglu-mačkogansamblauBosniiHercegovini. Kostimisujasniiefikasni,asvuscenografijučineko-feri, različitihveličina ioblika.Popotrebipostajukre-vet,sto,govornica,krovovikuća,auztostalnosuptilnonagovještavaju odlazak. Odlazak poznatog svijeta, na-danja, onih koje volimo. I povratak. Svijetu kojeg višenema,kojegsesamosjećamo. Rediteljska odluka da na sceni imamo dvojicuDinaproširilajevrijemeupredstavinajošjednugeneraciju,generacijukojasesjeća,kojapamti,kojapati,ikojapo-tvrđujeproročanstvokojaDoliBelizričeugolubarniku.IakoprimarnovezanazaSarajevo,ovojepredstavakojatematizira nepravdu, bilo od stranePartije, bilo od ne-kogdrugog(na)silnika, tematiziraodrastanje,pričemuneodrastusviudobreljude-atosu,ipak,univerzalneteme. Sjećaš li se Doli Beljeveomadobraijasnoartikulisa-napredstava,kojajeuspjeladaseodvojiodistoimenogfilma,čakidaganadraste,aglumačkiansamblKamer-nogteatra‘55daodržipraktičničasglume,ponovo.

SJEĆAT ĆEMO SE DOLI BELPiše:ElvicLjajić


Prateći program

Sedmogdana36.Susretapozorišta/kazalištauBrč-komuPratećemprogramuufoajeuDomakulture

predstavljenaje„AntologijaBHdramekazališnihSusre-ta“,apriredilisujeSrdjanVukadinovićiJakovAmidžić.Natompredstavljanjuiizlaganju,svojuriječsprisutnomi znatiželjnom publikom podijelili su Almir Imširević,SrdjanVukadinovićiJakovAmidžić.Ovaj,aiprethodnepratećeprogramevodilajeDanijelaRegoje.

Prof. dr Srdjan Vukadinović: „Djelo„AntologijaBHdramekazališnihsusreta“sastojiseizčetiritoma.Dramekoje su se gledale, bilo bi dobro da se sada i pročitajuida stvarajunovuenergiju inovu inspiraciju.DomaćedramesulajtmotivFestivalauBrčkomispecifičnostještosupisanenatridijelajezikakonstitutivnihnarodaitojezapravobogastvo.Onoštojezanimljivoistaći,je-stedajedomaćidramskipisacufokusupažnjefestivalaifestivalskogžirijakojidodjeljujeNagraduzanajboljegdramskogpisca.Takođe,vrijednojeistaći,danaFesti-

valumoguučestvovatidramskepredstavekojesunastalepopredloškunekogodautorakojipišenajednomodtrijezikatrikonstitutivnanaroda.Nemorajuautoribitinuž-noizBosneiHercegovine,aliautoriukonkurencijizanagradumorajubitisabosanskohercegovačkogprostora.Najednojstrani,želisenatajnačin,promovisatiiafir-misatidomaćadramaidomaćipisacuužemsmislu,auširem cjelokupni južnoslovenski dramski opus, jer ovoi jeste dramska baština Susreta ali i baština bosansko-hercekovačkog i južnoslovenskog,odnosnoregionalnogteatarskogambijenta.Tekstvikojisuobjavljeni,nesamokojiunagrađeni,negosvionikojisuizvedeninafesti-valskojsceniuBrčkomikonstituišusvojevrsni,slobodnosemožereći,interkulturalniiinterteksualnidijalogkojijeposvećenteatru.Prošlegodinejeobilježeno45godinaodosnivanjaSusretauBrčkom,dokjedesetgodinabilopauze,od1991.do2002.godineitusuobjavljeniteksto-viobnovljenihSusreta.Od2002.do2018.godinetj.osa-mnestogidišnjegtrajanja,nagradujeodnijelo15drama,koje su nastale iz pera domaćih dramskih pisaca.Dvapisca,AlmirImširevićiDževadKarahasan,odnijelisunagradupodvaputanagrade.Početiridramečineprviidrugitom,dokpotridramečinetrećiičetvrtitom.“

Jakov Amidžić: „Uovojpričismozaokružili45go-dinaPozorišnogfestivalauBrčkomsovomantologijom.Potruditćemose,dadosljedećihSusretauradimoidrugidio,danedođedosituacijedapadnuuzaborav,atojedio drama izvedenih do devetnaestih Sureta pozorišta/kazalištauBrčkom.Tojeveomamukotrpanposao,morasestupitiukontaktsnositeljimaprava,dobitisaglosnostiisvetouklopiti.Mismonakoncuuložiliogromantrudinapor,tesenadamo,daćesetajtrud,krozzadovoljstvočitateljaiisplatiti.“

Almir Imširević: „Ovemojedvijedramesuprviputštampaneovdje,uBrčkom.Zadramuinijetotolikovaž-no,kolikojevažnodasedrameigrajuidarediteljipro-nađurazlogdaihpostavenascenu.Velikaječastdobitidvijenagrade!Imaosamisrećudaučestvujemvišeputanegoštosamnagrađivannaovomfestivaluitojeljepota.Jasenežalimkadanedobijemnagradu,aliiskrenore-čeno,jedan,pomeninajboljidramskitekstjednegodinenijedobionagradu, takodapravilonepostoji, bitno jeučestvovati.Častmijetakođeiveomasamponosankadačujemdajenagrađenmojstudent,jeripaknamlađimasvijetostajeinemabojaznidaćeBiHprostorostatibezkvalitetnihdramskihpisaca.“

Piše: AnđelkaĐurić

PROMOVISATI DOMAĆU DRAMU I DOMAĆEG PISCA


Разговор

Разговарала:МиљанаЂурђевић

Елма Јуковић, глумица

БРУТАЛНО ИСКОРИШЋЕНА ЉЕПОТА

Играте Доли Бел. Ово је прича испричана другачије од оне на филму и има свој посебан позоришни печат и своју причу независно и од филма и од романа. Да ли је то био велики изазов - градити сасвим друга-чији лик ? Овојепозоришнапредставакојаговорипозориш-нимјезикомизбогтогасемораукоријенуразлико-ватиодфилма.Менијевеликачастштомијеприпа-лодаартикулишемликДолиБел.Одменесетумно-го очекивало, и наравно одговорност и према ликукогаиграм,атојечувенаДолиБел,ипремацијелојпредстави,јерјетонасловнаулога,ствараодређенипозитивнипритисакдатоурадитештобоље.Усве-мутомејевеликасрећаштојавећдругипутрадимса редитељемКоканомМладеновићем гдје смо већупозналиједодругоупроцесурадаихтјелисмодаизградимотај ликнаначиндаидемоиз супротногкључа.Тозначидајабудемјаидатоизбацимутојулозинајвишештомогу,такодасведјелујеискрено.Глумајесамодакренете,склизнетеиуђетеуто.

Како сте доживјели Доли Бел? Јасамсеинтензивно,поготовоовимликом,бави-ла,јерјетонештоштосетичесвихжена,поготовонаовимпросторима.Знамокакавјеутовријемепо-ложајженанаовимпросторима,уБХили југосло-венскојкинематографији.Нисада се тонијемногопромијенило. Лик Доли Бел, нарочито у сцени си-ловања доноси једну рефлексију на све оношто седешавало у прошлости на овим просторима. Мис-лимдаодтихшездесетих година,кадасеу текстуодвија радња, немамнаго промјена.Ми, нажалост,

још увијекживимо у врло патријахалном друштву.ДолиБелјемладалијепадјевојка,ђевојчурак,женакојасплетомтрагичнихоколностибиваизманипули-сана.Аштамикаопубликаможемодаизвучемоизтога?Даљепотаможе бити брутално искоришћенауколиконијепропраћенаеманципацијом,заштитомиобразовањем.Еманципацијајенајвећиадутишти-тиженууданашњемдруштвудаонаможедапарирамушкарцима.

Колико је потребно времена да до краја уђете у лик, односно да кажето, е то је то? Менијепотребнодоста.Товријемесескраћујесастицањемискуства.Јасамгастекланакондипломи-рањаупозоришту.Никаданематетупривилегијудаигратесамоједанлик.НапримјерјасамјучеуТузлиигралауШекспировојдрамиитоликкојиједијаме-тралноразличиткарактеродДолиБел.Дабиуспјелиморамодасесамоизолујемо,дапуновременабуде-мосамисасобом.Тојеначиндасесачуваконцен-трација.

Да ли је жени тешко играти сцену силовања? Тојејакотешкоиграти.Јанаконтесценедесетакминутанезнамзасебе.Наравно,сценаидедаљеитихминутарадиммеханичкијерметоликоисцрпи.Наравнодасветоморадобродасеувјежбаиуигра.Уовомпослубитноједасеприступипрофесионалнои да направимо дистанцу од себе и те улоге, у су-протномбиполудјели.


Osvrt

Piše:SrdjanVukadinović

ODA SENTIMENTU PROŠLOG ŽIVOTA I „SJEĆAŠ LI SE DOLI BEL“

U čestomprizivanju prošlosti, koji je prisutan uambijentu Regiona, ima neke čudne nostalgijei sjetezaonimšto jebilo i što jenepovrativourušeno.Nostalgično sjećanje na prošla vremena, od prije ko-ju deceniju, je prisutno zbog opšte besperspektivnostikojajezahvatilaRegion.Prouzrokovanojetakvostanjerušilačkimnagonimakakopolitičkihelita,takoiraznihkrugova,prekonoćiproizvedenihdisidenata.Inajmanjapomisao da bi neštomoglo „mirisati“ na jednu velikuzemljubivavećukorijenusatrtaorkestriranomkampa-njom,kakoneposrednougroženih,takoimedijakojisuimnaklonjeni.Onikoji sudošlina ruševinamanečegaštosezvaloprvo,FNRJugoslavija,paposlijeSFRJugo-slavija,kakogovorijednaodprotagonistkinjasarajevskepredstave„SjećašliseDoliBel“,nezaboravljaju,negonisuspoznaliosnovnupremisudasesveonoštojeprošlonemoževratiti,aonoštojesamourušenonemaninaj-manjušansudaseoporavi.Vrijemedobrogikvalitetnog,apri tomebezbrižnog života,akojebilovezanoza tuvelikudržavu,jeprošlounepovrat.Iumjestoprizivanjaprošlosti puno je bolje okrenuti se sadašnjosti i graditiživot na stanjima koja egzistiraju u savremenom druš-tvu otuđenosti, siromaštva, nezadovoljstva i svega onoštokulminirajućeutičenamlade ljudedakupujukarteujednompravcuzapututrećezemlje.Jer,očitodajezanjihsadatamotajboljiibezbrižnijiživot. Kadajetotakoondapozorištuostajetrajnaobavezadapravikazališnepredstavekojesusvojevrsnaodasen-timentuidaublažiintenzivnižalzaprošlimvremenima.Upozorišnojiluzijiništanijestrašnovratitiseuprošlost,ako to djeluje terapeutski na gledatelje. I otrežnjujućeu smisluda shvatedanemapovratkaprošlihvremena,makakobiladobraililoša.IdatonetrebadajerazlogzavječitonezadovoljstvokojeljudesaprostoraRegionatjeradaiduuneketrećezemlje.Jer,iMahmutZolj(EmirHadžihafizbegović)seupredstavi,zakojurežijupotpisu-jeKokanMladenović,vratiousvojkraj,ideološkiostra-šćen,aliporodičnonezadovoljan.Otrijezniosesamoštosetičepovratkaodnekuda,alineipartijskeodanosti. Predstava „Sjećaš li seDoliBel“ budi nostalgiju ra-zličitihosjećajazbogkojihseiplače,aliismijedoizne-moglosti. Blaga ironija koja je prisutna u rediteljskomrukopisu navodi na zaključak da je to dobar odgovoronima koji nostalgično dozivaju ta v(b)remena da sevrate.Naravno,uovojpredstavinemaništaodfilmskogscenarija,aniodAbdulahaSidranapočijemjeromanurediteljpredstaveuradioadaptaciju.KaoštojeEmirKu-sturicasinonimzafilmskuverzijuovogromana,takojeiKokanMladenovićorganskivezanzanjenu teatarskuvarijantu.

SudbinaporodiceDineZolja(MirsadTuika)je pro-pasti jednezemlje.Krozpričuoprvimneuspjesimauljubavnimpoduhvatima,padoostalihnegativnihinepri-jatnihiznenađenjauživotu,kojijebiomnogoobećavaju-ći,porodicasesamourušila.Samusebejeiznutrapojelaiuništila.Takojeidržava.nakojusekrozodusentimentatrebapodsjetiti,isamusebeurušila,jerje„pojela“svojuekonomskuidruštvenorazvojnuosnovu. Vrhunski glumački ansambl predstave „Sjećaš li seDoliBel“malokogaostavljaravnodušnimodgledatelja.Navirusjećanjakrozburuemocijaiokultnomfilmu,iomeđunarodnimfestivalima,ioživotuujednojzemljikojijebioobećavajući,alimaloještobilo„oddolaskakomu-nizmanavrata“.Rediteljskakoncepcijajebesprijekornotačnopribližilapublicidilemeprošlostikojih sesvisanostalgijomsječaju.Približilaihjenatajnačinštosenajednojstranividiostrašćenostideologijomkojajemnogobitnija, u percepciji njenih podržavalaca, i od kvalitetaživota.Anadrugojdaobećanjaoboljemživotu,kojisa-moštonijestigao,noseličnefrustracijeinezadovoljstvosopstvenimživotom(ima).Pokazujeovapredstavadajejakodobroimatiidealeinaduuboljiživot,alidasemo-raimatipunorazumijevanjaodispoljenogzaeventualnarazočaranjadokojihdođe,akoseneispuniočekivano. Onoštojeposebnoočaravajućeuovoj predstavi jeglumavrhunskihprotagonista.Umuškomdijeluansam-bla Emir Hadžihafizbegović je neprikosnoven. A tu jeiMirsad Tuka koji je svo vrijeme prisutan na sceni iigramimikom,gestomipokretom,iakonemanekeve-like tekstualne dionice. Ženski dio takođe. A posebnoje uvjerljiva bila gluma dvoje mladih protagonista El-meJuković(DoliBel)iDavoraGolubovića(DinoZolj).Odlučitisezajednoodglumačkihprotagonista,odsvihnabrojanihkategorijajakojeteško.Svioniprostouži-vajuukreiranjulikovakojetumače.Svojomigrombu-desnažneemocijenajednovrijemeijednuzemljukojiizgledajukaonekadaleka,odnosnonedosanjanavreme-na.Ali,zatojetuiostajeimsvimapredstava„SjećašliseDoliBel“,uprodukcijisarajevskogKamernogteatra‘55.


Prateći program

Piše:SrdjanVukadinović

VITALIZAM ANTOLOGIJE NAGRAĐENIH DRAMA

PosebnuvrijednostSusretimapozorišta / kazališta uBrčkomispecifičnostizražajnihfestivalskihobilježjada-jedomaćadrama,odnosnodramakojajepisananajed-nomodjezika(bosanski,hrvatski,srpski)kojimgovorekonstitutivninarodiuBosniiHercegovini.TojeosnovnilajtmotivFestivalauBrčkom.NaFestivalumoguuče-stvovatipredstavekojesunastalepodramskompredloš-kunekogodautorakojipišenajednomodtripomenutajezika,alinagraduzanajboljidramskitekst,svakegodi-nepoPravilimaSusreta,možedobitipisackojijeizBiH,bilorođenjemiliprebivalištemuovojdržavi.Natajnačinsenajednojstraniželipopularisati iafirmisatidomaćadrama i domaći pisac u užem smislu, a u širem cjelo-kupnijužnoslovenskidramskispisateljskiopus.DramskitekstovikojisuizvedeninafestivalskojpozorniciuBrč-komkonstituišusvojevrsni vidljivi interkultaralni i in-tertekstualnidijalogkojijeposvećenteatruidramskomspisateljstvu. Budući da su osamnaeste godine trećegmilenijumabilitridesetipetiSusretipozorišta/kazališta,odnosnodajetadabiločetrdesetipetgodinanjihovogorganizo-vanja,ništalogičnijenijebilonegodasepovodomtogajubilejaobjavi“AntologijaBHdramekazališnihSusre-ta”,kojaobuhvatanagrađenedramsketekstoveod2002.padogodineukojojsubiliXXXVSusretiporedu.Za-štood2002.godine?Izrazlogaštosupomenutegodineobnovljeni Susreti, poslije desetogodišnje stanke u nji-hovomorganizovanjuzbogurušavajućedestrukcijekojaje tadapogodila ibosanskohercegovačko, i cjelokupnojužnoslovenskodruštvo.IzatoštojeodtihXIXSusretaposebannaglasakdatdomaćemdramskomtekstu. Na taj način dramski pisac naSusretimapozorišta /kazalištazauzimaposebnomjestoustrukturiipredsta-ve,aifestivalskogzbivanja. Uosamnaestogodišnjem trajanjuobnovljenihSusre-tanagradujeodnijelopetnaestdramakojesunastaleizperatrinaestdramskihpisaca.Dvapisca(DževadKara-hasaniAlmirImširević)supodvaputadobijalinagraduzanajboljidramskitekst.Trigodine(2002,2006i2014)nagradazadramskitekstnijedodijeljenanijednomau-toru, jer su stručnižiriji smatralidapomenutihgodinanijedantekstnezavređujedadobijetunagradu. Izdanje “Antologija BH drame kazališnih Susreta”

obuhvata četiri toma u kojima su uvršteni pobjedničkidramskitekstovi.Sviautoriobjavljenihdramskihteksto-vasudalisaglasnostdasenjihovadramanađeupome-nutojAntologiji. U prvi tom su uvršteni dramski tekstovi: “KatarinaKosača - poslednja večera (Ibrahim Kajan), “Phoenixje sagorio uzalud” (Safet Plakalo), “Glavom krozazid”(ZlatkoTopčić)i“Prikazanje-čudouLatinluku”(Dže-vadKarahasan).DramskitekstovikojisuušliudrugitomAntologijesu:“Igraplakanja”(AlmirImširević),“Balonodkamena–mojasjećanja”(RadmilaSmiljanić),“Bizarno”(ŽeljkoHubač)i“Otacnaslužbenomputu”(AbdulahSidran).PotridramečinetrećiičetvrtitomAntologije.Dramskitekstovikojisuušliutrećitomsu:“Kadbiovobiofilm”(AlmirImširević),“Koncertptica”(DževadKarahasan)i“Brašnouvenama”(IgorŠtiks).ČetvrtitomAntologiječinedrame:“DrangNachtWe-sterniliProdornaZapad”(DraganKomadina),“MirnaBosna”(BorisLalić)i“Našidani”(ŽeljkoStjepanović).

Četvorotomnaedicija“AntologijaBHdramekazališ-nihSusreta”samojedjelićonogaštosezoveičuvakaodramskabaštinaSusretapozorišta/kazališta.Objavlje-ni dramski tekstovi predstavljaju kontinuitet struktureštosezovefestivalskobićeitrajanje.KroznjihsemožeanaliziratiirazmatratidrugadekadaFestivala,kojabrojiosamnaestSusreta,akojisuprvoSusretikontinuiteta,papotomSusretikvaliteta. Bogatstvo objavljenih tekstova i autora su temelj nakomesebaziradramskostvaranjefestivalskogtipa.Svidramskitekstoviuspostavljajusvojevrsnidijalogizmeđupredstava,protagonistaiinstitucija,akojijenužnatačkarazumijevanjafestivalskeprošlosti,aliiključsamorazu-mijevanjabudućihSusretapoozorišta/kazališta. OnoštojemeđukoricamaAntologijejeneštoštojene-zaobilaznoiucjelokupnomjužnoslovenskomdramskomstvaranju.Sadržinskestrukturetemakojesutretiraneuobjavljenimdramskimtekstovimasuoriginalneiauten-tične.Obuhvatajudostatoganovogaujužnoslovenskojdramskojknjiževnosti.Svitekstovipredstavljajudrameatmosferebudućidasvojživotposlijespisateljskogradanastavljajunapozornici.Onisusvakizasebesvojevrsnahronika o životu, bilo sa individualnog ili kolektivnogstajališta.Svakiodnjihnaspecifičaniautentičannačin(pre)ispitujesistemvrijednosti,kako,išto,ikoliko(isto-rija,porodica,društvo)utičunanjega. Zbogtogai“AntologijuBHdramekazališnihSusre-ta” poslije njenogobjavljivanja treba i punoviše čitati,anesamoonoštojeunjojgledatinasceni.IzčitanjapomenuteAntologijeuvijeksedobijanekanovaenergijaiinspiracijakojaćeiskazativitalizamkarakterističanzasadržajnostobjavljenihdramskih tekstova, ali i za sce-ničnost.


Osvrt

Piše:MladenBićanić

U OKRILJU SJETE - POD KOPRENOM NOSTALGIJE

SedmavečerXXXVISusretapozorišta/kazalištauBrčkompripalaje,bezostatka,umjetničkomko-

lektivuKamernogteatra‘55izSarajevainjihovojovo-godišnjoj hit – predstavi, autorskom projektu redateljaKokanaMladenovića„Otacnaslužbenomputu“temelje-nomnaromanuifilmskomscenarijuAbdulahaSidrana,romansijera, pjesnika i dramatičara, komadu što je dosadaobišaosverelevantne teatarskefestivaleuBosni iHercegovini,gostovao ivannjenihgranica i svudabioizuzetnodobroprimljen.DramaturgijupotpisujeVedranFajković,vremenuidobusukladankostimivrlomobilnuscenografijuAdisaVatrešSelimović,aizvrsnopogođenumuzikuIrenaPopović.Impresivanjeglumačkiansambl,sjajanumasovkamakaoiuintimnimpasažima,udija-loguisuodnosuspartnerom,predvodegaiigrajumae-stralno:EmirHadžihafizbegovićuroliglavekućeZolj,GordanaBoban,njegovasuprugaSena,dobriduhpred-stave,MirsadTukaiDavorGolubović,udvostrukojulozisinaDine,promatračazbivanjaiaktalnogakteraigrenapozornici,TatjanaŠojićučetverostrukojulozi,ElmaJu-ković jeDoliBel,MuhamedHadžovićŠintor,aAdmirGlamočak tetakBesim, odnosnoCvikeraš, a igraju jošSabitSejdinović,AmarSelimović,SašaKrmpotićiSinKurt. Kazališnajetopripovijesttopla,poetska,nebeznekesjenkesjete,aliiuznemirujuća,opominjuća,uronjenautupaučinastunostalgijuSidranovogromanesknogifilm-skogpredloška,štonamuvremenukojejeizanaspro-nalazikorijenenašihdanašnjihživota.Vrlosuptilnim iprofinjenimredateljskimpostupkom,kakotovećKokanMladenović(Niš,1970.)osvjedočenoznaintrigantnopre-okrenutiprvotnaznačenjanekescene,prizorailireplikeiosvijetlititosveiznekogsasvimdrugogugla,pozivajućinasdagaslijedimoutomistraživanjukazališnih,pone-kadtolikoskrivenihizapretenihtragovaistaza,ončitaSidranaizkazališnevizureiosvajanasupravotimotkri-vanjemdosadamoždaineprimjetnihtema,momenataifragmenataštosmoihnehoticepreskočili,zametnuliilijednostavnonismoprimijetiliudosadašnjimsusretimasovimautorom. Prednamaprotječevrijemene takodalekodaga semnogimeđu nama ne bimogli sjetiti, jedna ideologijajošuvijekčvrstodržikonceiupravljasvimdruštvenimprocesima i fenomenima, u tom trenutkumnogima sečinidaćevladativječno.Godinaje1963.,promatramosvakodnevneprizoreobiteljskogživotajednesarajevskeporodice:tujeautoritaranotac,fanatičnisljedbenikvla-dajuće,represivneideologije,brižnamati,smjernaitiha,uprvom jeplanu sinSabahudin–Dino, zaljubljenikuhipnozukojabi,kaoiideologijakojomjezaluđennjegovotac,moždamoglapromijenitisvijetljudiinjihovsvijet

–notosusamodvijetlapnje,dvijenestvarneuobraziljenakojimaizrastaovajčvrstosazdanirazložnograđen,dramaturški i redateljski, a odlično glumački odigranpozorišnikomad.Mladenović,dabi spojiodvavreme-na,udvostručujelikDine,okonjegaseipaksveokrećeiodnjegapolazi,tadvalika,jedanizvremenaondašnjeg,kadasepričaodvija,idrugiizdobadanašnjeg,izkojegasveposmatramo,licasuštonasvodekrozpredstavu,tojenjendrugikolosijek,vrlobitan,tajdrugiDinojeonajkojisevratioizbudućnosti,onjeukotvljenuovomuvre-menusada,ijasnovididočegasutedvijepomenuteilu-zijedovele,njihdvojicaseskladnodopunjujuipredstavidajututolikopotrebnunovudimenziju,sponusonimštoživimodanas,štoprepoznajemokaozrcaloukomesesa-miogledamo.Ujedno,onnamotkrivanekenovepristupeisaznanja,novačitanjaiSidranaionogadoba,omogu-ćujenamdaizovogpostideologijskogvremena,noneivremenabezideologije,samojedanaszovemoidoživ-ljavamosasvimdrugačije,daiznjegadakleproniknemoupukotine i šavovepokojimaće se tajbrižnoklapanisustavrascijepitiidovestibivšuzemljudoponoraislomadevedestihgodinaprošlogastoljeća.Mladenović,ujedno,u samo tkivo predstave uvodi veliku temu svijeta ali iteatradanas:riječjeomigracijama,nebrojivimhordamaljudikojiprolaze iovimnašimprostorimaupotrazizanekim,čovjekadostojnimživotom.„Likoviupredstavi“,kažeredatelj,„nisusamomrtviusjećanju;onisuifizičkipostradaliodogromnogzlaratovadevedestih.TragedijaSarajeva,ubijanjeSarajevajeinasiljenadJugoslavijomkojusmovoleliineštoštojesuštinskiodrediloličnutra-gedijuglavnogjunaka–neštoštojeitajprostor,tusce-nografijupretvoriloukofere,asvenasumigrante,kojiusvojezemlječešćeodlaze,arjeđedolaze.Balkansuljudiskoferima,kojiuglavnomputujuujednompravcu...“Velikaipotresnapredstavakojanikoganeostavljarav-nodušnim.


Okrugli sto

Пише:МајаКовачевић

ЖИВЈЕЛИ СМО И ЖИВИМО У КОФЕРИМА

СедметакмичарскевечериСусретапозориштабрчанскапубликаималајеприликудапогле-

дапредставу„СјећашлисеДолиБел“Камерногте-атра‘55изСарајева,рађенупотекстуАбдулахаСи-дранаиурежијиКоканаМладеновића.Критичарисуопредставиизмеђуосталогреклидајетодуховита,алимрачнапричаоодрастањууСарајеву,величан-ственаимоћнапредставакојабудинајтананијеуспо-менеизмладости.Својемишљењедалајеибрчанскапубликакојајеопредставипродискутоваласапро-тагонистимаовог,какогамногиназивају,позоришн-ногремек-дјела,натрадиционалномокругломстолу. У уводној ријечимодераторЏевдет Тузлић ис-такао је да је Сидран у својим поетским записимаоставио видан траг једногнепоновљивог временаокојемговориовапредстава,атосушездесетегодинеуСарајеву.Тојеприча,кажеТузлић,омикрокосмосукојијесједнестранеметафорасвијета,асдругепри-чабазирананароманескнојграђиАбдулахаСидранаредитељскимпоступкомједоведенаукомуникацијуса временомраспада Југославије деведесетих годи-на.

Кокан Младеновић,редитељпредставе,рекаоједа се цијела екипа, радећи представу, базирала ис-кључивонароман јерсухтјелиданасценудонесупоетскипогледнасвијет. „Дозволилисмосебидасумњамоиунаивуиуле-поту.Сумњалисмоулепотумладостииуплеменитенамеретогсистема.Сумњалиидосумњалидоката-строфекојадајепотпунодругусликууодносунатуневиђенупоетику,лепотумладостиисвега.“

Глумац Емир Хаџихафизбеговић истакао је дафеноменовепредставележиутојпобједничкојглу-мачкојекипи,односнотеатарскојБарселони.

„Сударилисмосесједномвеомаризичномеснаф-скомматеријом,собзиромнатодатифилмскилико-ви,кадасепребацујуутеатар,немајузаепилогбашовакаквтријумфкакавјеималапредстава.Оноштојенајдрагоцјеније,извизуремоглика,јестенашапу-бликанасвиммеридијанимагдјесмодосадаиграли.Онанемапотребудаправиникакавфлешбекнадтимдаствариупоређују.“ Потврдила је то и брчанска публика која је наокругломстолуцијеломансамблуупутилапохавалезафантастичнуизведбу.

Младен СимеуновићМладеновићевурежијудо-живљавакаоњеговукомуникаицјусапобликомкрозигру. „Свејесимболика,коферикојипутују,клупкокојесе појављује на бини.Доживио сам га као тезејскипуткадатребадаубијеМинотаура.Затим,овајкрст,пазнакови,паголубовикојисусимболдухасветог.Свечеститкеипохвале.“

Енеса Левићајепредстававратилауданемладо-сти.„ПровеосаммногогодинауСарајеву.Наовојпред-стави влада атмосфера оног Сарајева којег сам јаживио.Хвалавамштостетуатмосферуоживјелииомогућилимидајејошједномпроживим.“ СелекторСусретапозоришта,Владо Керошевић, говорећиопредставирекаоједајењенапланетарнапорукадаљудиживеукоферима. „Насјетоталитарнасвијестпрошлостиукојојсмозаробљенииданасдовелауситуацијудаживимоилисможивјелиукоферима.Бојимседаћесеполакуглеземаљске,завеомакратковријеме,изсвојихугоднихилинеугоднихстаништапреселитиукофере.“


RazgovorKomentar

Piše: TihomirBijelićI BIJAHU SUSRETI

JednomdavnonadesnojobalirijekeSaveposvadilasedvaglumcaokoprvenstvaprolazanjihovihautomobila.Dođeitrećisjuga,akakojeionmisliodajeuprednosti,ionseuključiužučnuraspravu.Kakojezasvečuoiglu-macsasjevera,odlučiiondatisojglascijelojraspravi.Itakoraspravatrajašečetiridana,paimsepridružišejoštrojicaglumaca.Iraspravljajuonitako,avrijemeprotje-če.Nikakodasesložekojimredomćenastavitiput.Akakotoobičnobivaizanjihovihvozilaformiraosered.Isvatkouredujeimaosvojemišljenjeonastalomsporu.Arješenjenema. Odlučiše tako i gradski oci uključiti se u glumačkeigre. I formiraše,postaromobičaju,povjerenstvo,kojenazvašežiri.IžiridonesePravilnik,aliniPravilniknebješeodkoristi. I takovijećašeonisedamdanailikojidanviše, ilimanje.Sada je nebitna stvar koliko suvi-jećali,jersumoraliuključitiijošotaca,starijihpozva-njuodovihgradskih.Ivijećanjesenastavi.Aredkojijepratiovijećanjasepovećavao.Srećomnijebilosvađa,nifizičkimobračuna,nitiprijetnji.Izredakojičekapljušteprijedlozi,pljesakzasvakuizgovorenurolu. Inakonsedamdana,dođejošjedanOtac.Inosipapir.Apapiruomotnici.Okupišesesviokonjega.OnnosiRješenjesvihproblema.Rukemudrhte,imausebigodi-neživotaigodinedonošenjaovakvihodluka.Štolipišenapapiru,uomotnici.Tkoćeprvikrenuti,tkoposljed-nji,atkousredini?Hoćelisvebititreslasegora,rodiosemiš?Hoćelikonačnodoćirješenje?Ilićeseglumcinadmetati i dalje. Tišina, pa opet tišina. Svi čekaju danovopridošliOtackaženešto.DarazjasniPravilnikiponjemudosudipopravniudaracilineštodrugo. Iondaseprolomipljesak.PljesakukojemseglavniOtacohrabrujedakažesvojsud.Onsesmiješiipremi-ještasnogenanogu.Hoćelirećiilineće?Hoćelijedno-stavnootići.Pobjeći.Njegovsudčekajusvi.Aonšutiigledaispredsebe.Iondapočinje.Drhtavglas.Neličinaglasčovjekakojijenajiskusniji.Ipaksvakasljedećariječjenaglašenija.Ikrećerješenje.Otvoriomotnicu.Uimepublikeprvićebiti… Auzaključkustoji.Uimepublikesvakesegodineuovodobagodineimajuglumcisrestinaovommjestu.ItakonastadošeSusretipozorišta/kazališta.ItakoBrčko,zahvaljujućirazgovoruiglavnogOcakojidoneseomot-nicudobiSusrete.UtemeljenojepovjerenstvozvanoŽi-ri,pasepridodaloPovjerenstvoonihizčekajućihredovakojisenazvašePublikom.IBrčkopostadecentar,kazali-šta,glumacaikulture.Bravo!

Ово је представа која у себи има хумора али и изу-зетно тешких сцена? Тојепричаизтогсистема,тојепричасвихнас.Икрозхумориразнеситуације,накрајусезавршисаједномпотресномсценом,укојојотацумире,неизболести,негозатоштојеразочаранусистем.

Ваш лик, лик Владе, представља дио једног младог друштва у том времену. Како је било младим људи-ма живјети тада? Митогенералнонезнамо,алисмоистраживалиислушалиодстаријихколега.Тоје1963.година.Ом-ладина је тада била ускраћена за информације којесубилебитнеусвијету.Свеинформациједобијалису крозмузику ифилмове и крозњих суживјели.Гледалисусвидасекрозтадашњедомовекултуреангажују, да се на тај начин реализују. Према моммишљењутојеједнадивнатема.

У представи видимо и неке негативне слике те савр-шене Југославије о којој смо толико слушали. ТојесликаонаквеЈугославијекаквајеоназаистаи била. Југославија која се градила у томмоменту.Наша генерација, баровуулогукоју јаиграм, очи-гледнонијемногоразмишљалаотоме,негојебилаокренутаказабави.

Како сте доживјели своју улогу? Менијебилопредивно.ЈасампрвипутрадиосаКоканомМладеновићем,менијеовопрвипројекатукомесамјаишаонасвакипробусаосмјехом,многосмоистраживали,многоимпровизовали,Коканнамјемајсторскиусвакупробубацаонекуврстумамца,гдјесемиухватимо,паондарадимоимаштамо.Та-кодајетомениовоједнооднајљепшихискуставаутеатру.

Разговарала:ДејанаКрстић

Сабит Сејдиновић, глумацЗАДОВОЉСТВО ЈЕ БИЛО РАДИТИ

С КОКАНОМ МЛАДЕНОВИЋЕМ


Razgovor

PredragNešović,dramaturg,teatrologiprevodilac

Razgovarao:SuvadAlagić

SVE PREDSTAVE NA FESTIVALU SU NA VISOKOM UMETNIČKOM NIVOU

PredragNešović (Niš, Srbija) teatarsko je i više-decenijskokulturološkoautorsko imekvaliteta i

kontinuiteta.Onjepisac,prevodilac,urednik,pozorišnii književni kritičar, priređivač, član redakcije regional-nogčasopisazapozorište/kazalište,književnostikulturuSUSRETI,biojedramaturgNarodnogpozorištauNišu,ucjelostiostvarenoiprepoznatljivoteatarskoiknjiževnoime,adugogodišnjijeaktivniizapaženisudionikSusre-tapozorišta/kazalištauBrčkom.

S obzirom da smo već na samom kraju ovogodišnjih re-gionalnih XXXVI Sureta pozorišta/kazališta u Brčkom, možemo li dobiti jedan vaš kraći osvrt na dosadašnje

predstave koje je publika primila odlično, a sud kritike u najvećem dijelu poklopio se sa sudom teatarske publike? OdosamtakmičarskihpredstavanaSusretimauBrč-kommismovećodgledalisedam.Moguslobodnorećudasusvepredstavenavisokomumetničkomnivouisvesu zadovoljile kriterijume ovog velikog festivala Suretipozorišta/kazalištaBrčkoDistriktBiH.Kadjebilootva-ranjeSusreta,prvoveče21.Novembraučetvrtak,jasamrekao;„Akojesuditipoonojnarodnoj-pojutrusedanpoznaje,imaćemolepdan“.Itakojeibilo. Prvapredstava„HamletauseluMrdušaDonja“ ba-njalučkogNarodnogpozorišta,jebila,zaista,nadobromizavidnomumetničkomnivouinaglasilaje,aujednojei


Razgovor

zadalanekuvrstumeteiostalimpredstavamanaFestiva-lu.Odteprvepredstave,odtogsjajnogotvaranjaSusretasatompredstavomišlesupredstave„Majkailisvelutkeiduuraj“,SARTRSarajevo,Krležina„Pijananoć1918“kojujerežiraoGradimirGojer,ondajednapredstavano-vogautoraDarijaBevandePINKMOONizZenice,KI-KLOP iRankoMarinković,književnik jugoslovenski iromanjugoslovenski. Sinoćsmoimali jednupredstavukojajeizuzetnapomnogo čemu i dobro je to što se dogodilo. Imali smopredstavu KOZOCID, Gradskog pozorišta Podgorica,CrnaGora,kojajebilanadobromnivou;igluma,iod-ličnarežija,tekstvelikeVideOgnjenović,aliipredstavakojajeobilovalahumorom,itoonimfinimhumoromgdesmoseslatkosmejalinašimnaravima. UpitanjujejedanslučajkodnaskojisedogodioposleIIsvjetskogratanaovimprostorima,unekomseluuCr-nojGori.Tojeuništavanjekozaponaredbiovih„odoz-go“koje je samoposlužilo da ispriča jednuhumornu igroteksnupozorišnupričuonašimnaravima,karakteri-ma, navikama,mentalitetatima i pokaže da se, iako sedruštveni sistem promenio, kod nas se ništa primenilonije. DokrajaSuretaimamojošdvabisera.Tosupredsta-ve„SjećašliseDoliBel“,AbudulahaSidrana,Kamer-nogteatra‘55izSarajevai„Petrijinvenac“beogradskogATELJE-a 212.Nisamgledao ni jednu ni drugu pred-stavu,alisaminformisanodkolegadasuiovepredsta-veobećavajućeimislimdaćeonesigurnobitinanivouprethodnihpredstava,amoždaćemaloiodskočiti.

Sjajni glumac, reditelj i profesor, Vlado Kerošević, ovo-godišnji selektor Ssureta, sjajno je izabrao sentencu ZA-ROBLJENI U PROŠLOSTI koja je i moto ovogodišnjih Sureta u Brčkom. Sve predstave završavaju negativisti-čom porukom da iz ovog društvenog lavirinta i stanja izlaza nema? Činisedasteupravuikaodaizlazanema.Ineštoštomogudaprimetim,jerjeočigledno,jersamjavrlolakoiztogaizvukaozaključak.Nedasamopredstavegovo-re,negosadaimeđupublikomimeđuljudima,svevišese spominje bivša Jugoslavija, bivša zemlja, svemanjeupotrebljavamoterminRegion,asvevišeJugoslavija, inekakoslobodnijeilagodnijeizgovaramoJugoslavija.Tojemenizapalouoči,štotrebadaznačidasmosemalooslobodiliimalosmodošlisebi“.

Prof. dr. Srdjan Vukadinović ustvrdio je da teatar ne može promijeniti svijet, ali da može poslati itekako snaž-ne umjetničko-teatarske poruke gledaocu u dvorani koje njega, ali i druge tjeraju da snažno razmišljaju o aktu-elnom društveno-političko, sociološkom i kulturološkom vremenu u kojem živimo. Kakvo je vaše mišljenje o tome? Tačnojeto.Topostajevećjednautemeljenamisaodapredstavanemožedapromenisvet,alimožedapoku-ša.Jabihmogaorećisasvogstanovišta–predstavakoju

sampogledaoidoživeonemožedamipromenisvetalimožedamiulepšaživot. Svepredstavesu,onolikokolikojamogudaprimetimiuočim,snažnoidirektnouklopljeneuovogodišnjimotoFestivalapozorišta/kazalištauBrčkomZAROBLJENIUPROŠLOSTI.Događasevećisvimitojasnovidimo,daprvevezekojeseuspostavljajuilisuvećuspostavljeneuRegionu,suprekopozorišta.Prvojeotišlopozorište izBegradauZagrebpaondapolitičari.Prvojeotišlopozo-rišteizBeogradauSarajevo,prvojepozorišteizSaraje-vadošlouBeogradpaondapolitičari.Umetnicisuprviprobili tubarijeruipružilirukujednidrugimauovomvremenu.Idobrojedajetotako.Jošmogudakažemdasamjakozadovoljankakosamdo-broprimljenuBrčkomizadovoljansamovomnašomsa-radnjom,jermijetaatmosferaukojojjakaoautormogusveovodrugačije,zaistadrugačijanegobilogdedrugdedauradim.I tojeonoštomedrži.Jedandobarstvara-lac će uvek prenebregnuti sve, i honorare, i sve ostalodanenabrajamsadsveredomovde,alimujevrlovažnaatmosfera,najvažnija,ukojojonradiistvara.


Осврт

У препунојсалиДомакултуреуБрчкомсиноћје,седметакмичарскеноћи,узодличнуподе-лузаживелабогатимколоритомразноврснихликовапредстваКамерног театра ’55изСарајеваСЈЕЋАШ ЛИ СЕ DOLLY BELL премаромануАбдулахаСи-драна.Упредствисуиграли:ЕМИРХАЏИХАФИЗ-БЕГОВИЋ(МахмутЗољ), ГОРДАНАБОБАН(СенаЗољ),МИРСАДТУКА (старијиДино Зољ),ТАТЈА-НА ШОЈИЋ (Тетка, Другарица Буба, Шинторовамајка,Штакинамајка),ДАВОРГОЛУБОВИЋ(млађиДино Зољ), ЕЛМА ЈУКОВИЋ (Dolly Bell),МУХА-МЕД ХАЏОВИЋ (Шинтор), АДМИР ГЛАМОЧАК(Тетак Бесим, Цвикераш), САБИТ СЕЈДИНОВИЋ(Керим Зољ,ВладоКликер),АМАРСЕЛИМОВИЋ(РасимТоп,Најављивач),САШАКРМПОТИЋ(КикоШтака)и СИНКУРТ(МидхоЗољ). Режија и адаптација: КОКАН МЛАДЕНОВИЋ,драматург: ВЕДРАН ФАЈКОВИЋ, сценографија икостимографија: АДИСА ВАТРЕШ–СЕЛИМОВИЋ,асистенти редатеља. АМРА ХАЏИХАФИЗБЕГО-ВИЋиАМАРЧУСТОВИЋ,музика:ИРЕНАПОПО-ВИЋ,уметничкаекипакојајеобећавалаииспуниласвојеобећањеусвмпуномкапацитету. Четиридеценијенакононог славногфилмаЕми-раКустурице, из посвећеногКамерног театра ’55 уСарајевудолазипредстава„СјећашлисеDollyBell”,у режији КоканаМладеновића, у којој су централ-нефигуре на сцени – кофери, са којима балканскинесретници,безилузијаинаденапуштајуместонакојем су пре ратова и крви, веровали да су јунациали наконњих су дефинитивно одустали то да бу-ду.ФилмскаDollyBell јесентименталносећањенагодинедруштвеногзаносаполовиномпрошлогвека,годинеодрастањадруштваипојединца.Позоришна

DollyBell ,тосећањестављауконтекстновогвре-мена, које није уопште тако сентиментално, већје управо та сентименталност предмет критичкогопсервирања.Осамдесетихсмоверовалидасмоби-лимладиинаивниидасмосадасвеспознали,аондадолазедеведесетеикритичкинаспросветљују.Тра-гично,болно.СценскаDollyBellнасподсећадасеов-деникаданијеживелосентименталновећтрагично.Убедљиво,снажно,импресивносценскоказивање. Последваипомесецапробауједнојвишенегоуз-будљивојпозоришнојатмосфери15.мартапремијер-нојеизведенапредставаидоживелатоталниуспех.Потенцираседајеовапредставаадаптацијаромана,јерјеразликаизмеђусценаријафилмаироманакојије основа саме позоришне представе у томешто јепесникАбдулахСидранприсутнијиуроману.Пољепесништва, поље метафоре је нештошто декодирапредставу.ПрофесорБеловићјеговориодајережијапоезијаупросторуивремену. Представајенаправљенакаосвојеврстанодговорвремену које је прошло, а у којојМладеновић крозпризмусећањаглавногликаДинепубликуводикрозсвадешавањакојасуобележилафилмииспричаладирљивупричуопрвојљубавииоживотуједнеса-рајевскепородицеувременукојејеобећаваломного,акојејенакрајупојелосамосебеимногеоднассасобом. „СјећашлисеDollyBell”нијесамосценариофил-ма, нити роман. То је неизоставни део идентитетаСарајева,његовекултуреиживотауњему.Бесмрт-ностовогуметничкогдела–чијерепликеидаљесва-кодневно круже сарајевским улицама, чији ликовинастављајуживетиусећањимаСарајлија,којекаоукоферучуваисконскидухСарајева– јаснопрезен-тује и константна потреба је за враћањемњеговомхумору,боли,људскости. Садаје„СјећашлисеDollyBell”оживљенауновомоблику па се, као театарска представа прилагођенасадашњемтренутку,критичкиосврћенапрошлост,нафилм,системиземљукојивишенепостоје.Тајјеосврткреиран,пресвега,уозрачјупародије,алинесациљемизругивања,већуметничког,друштвеногиполитичкогкоментарапретходногдела,кроздана-шњупризмуисприметномдозомсујете.„СјећашлисеDollyBell”Камерногтеатра’55,аурежијиКоканаМладеновића,уједном„прустовском”облику,доно-сиживописно,коначноиболноприсећањеодраслогДинеЗољанадетињство,наЈугославију,оца,љубав,напрошлиживот,скојимзатимипостепеноспознајесебеивремечијевредностивишенепостоје...

Пише: ПредрагНешовић

МАГИЈА РЕЖИЈЕ, ГЛУМЕ И ПОЕЗИЈЕ НА СЦЕНИ


Осврт

Дакле, сасвим је јасан Младеновићев критичкиосвртнаЈугославијуињенополитичкоуређење,тетајпериоднашихпрошлихживотарежиракаостањеишчекивањабољегсутракојеникаконедолази.Јер,насупротфилмуукојемпородицаЗољнаконцуоддржавеипакдобијеновистан,упредставионбивадодељендругој,подобнијојособи.Свеово,наравно,неодољивоподсећаинасадашњиживотудржаваманаконраспадаЈугославијеирата,сједнестране,по-тврђујеуниверзалностСидрановогдела,алиипро-клетство овдашњег човека који због борбе с поли-тичкимсистемимазаборављанасебе,насвојусрећуиосећања,наистинскозначењеречиљубав.Сновим,крајњеинтригантнимисамонатренуткенедослед-ним читањем Сидрановог књижевног класика, узхумор,сетуибол,представаконачноупозоравабал-канског човека да престане бити кловн с црвенимносом који слепо верује себичним властодршцимате животе одређује политичким системима. ПопутоцаМахмутакојегсадаликТеткаупозораваречима:„Битћеовдје,Махо,крвидокољена”,акојитексасмрћу спознаје пролазност материјалног и апсурд-ност политике у коју се заклињао и којој је посве-тиоцеоживот.„Хоћелиуовомградуикадазасјатисунцекакотреба”,цитатјекојиузалуднопонављамо,стојећинакишиичекајућиплавонебо–изаоблака,докнаснеприметнообузимаистинскатама. Много је токова, смерница, паралелнихколосекаи решењакоја нудиовапредстава.То је уметафо-ричкомиалегоријскомсмислујасанзнакданиједансистемнијесавршен.Уовомвременубескрајнетран-зиције,неостајенамништадругоосимдабудемоам-бициознииостанемонаповршиниовесептичкејамеиликанализације.Тојеидејакојаговориданиједансистемније савршен за сваког појединца.Иакопо-стоји колективна манија или занесеност системом,она није есенцијална, суштинска, већ је кварна. Ипубликавидитајрезултат. Квалитетовепредставејеутомештојеонааутох-тонаиштогледалацнеманикаквупотребудаправиflachback на филм. Дакле, ремек дело мађионичарaКоканaМладеновићaкојијеуспеоданађеквакудасе бави Сидрановим романом. У представи има 12главнихулогаисвакоједобиосвојихпетминута.Неколико сцена су посебно упечатљиве и потпунооригиналне(њихпет).Једнаодњихјекадаоркестарсвирабезинструмената,штопоказујетрадиционал-нудовитљивостиумешностнашегсветадасеснађеиунемогућимситуацијама,алиинадуубољесутра.Оваинсценацијабацилајеиновосветлонасценуси-ловања,показаласавужасчинакадалокалнимангуписитанкриминалацчастидруштвотуђимтелом.Тасцена је много подсећала на сцене силовања токомпоследњегпрљавогратанапросторуБиХ.Тујеупи-тањуженаовогподнебља,ауовојсценивидимотуразвојнулинијугдејекулминацијасиловањекојеје

овдеприказанодругачијенегонафилму.Тојеважнојертајчинуништаватуособуионаостајесамопраз-наљуштура. У представи постоје и неке улоге којих нема ниуфилмуаниуроману.Редитељнасувођењемно-вог лика, односо – садашњегДина Зоља помера у данашње време. Улога је стварана у току процесарада, у специфичној естетициу областипозориш-не уметности, кроз импровизације које је редитељнудио. Остварен је лик који пред публику износисвојасећањаидетињство.Онсепоследоставременавраћаусвојградиукућудабисепрочистиоисуо-чиосасећањимаидоживљајимакојисугаобележи-лиуживоту.НезнамокакавјесвијетизкојегдолазиодраслиДиноЗољ,незнамоштајебиоњеговживотпротеклихдеценија.Најважнијеје,утонемасумње,дајеон–човексакофером. Повратакупрошлостисвејеононеобичноупред-ставиповезано јесаовомулогом–Диноуовомвре-мену којисевратиокући.Отвориокутијусећањанасвој град, породицу, пријатеље, догађаје и све оно штојеобележилоњеговживот.Тојезањеговууло-гунекакавокидач.Дискретнојеприсутаннасцени,оннеигра,посматрасастране.Увекјенасцениалинесмета.Држисесвогмикро светаипокушавакрозсвојживот,дадâнадумаломчовеку дабарнанековремевидинеки бољисвет.Загледанупрошлостже-лидаодгонетнегдејетатачкаодгдесмоскренулипогрешнимпутемотишли. Дино је, заправо, истински револуционар. Он јеокренуо леђа злу, за разлику од свог друштва. Си-гурно није силовао ничијужену, ћерку, мајку, нијепостаоратни профитер,нијеубионичиједете снајпе-ромсабрда.Онјеокренуо леђазлуиизабраодруга-чијиживот.Тојеједнаврстареволуције– нијемогаодапоправиокружење, алијеокренуолеђаономештоне ваља.


Осврт

Ово је веома добра представа, која на уверљивначин прича причу о нама која нам је врло препо-знатљива.Позориштеобичнокаже–Мисмоизабра-литексткојићемодарадимо–алимисечинидајезаправоуовомслучајуТЕКСТизабраопозориште.Многопредставаданаскоднас(аиусвету)супред-ставенапуту,представекојетрагајузаљудимакојижеледа се врате кући,шта год се догађало.Ово јепреставаукојојимамољудесакоферима.Тоједана-шњица.Људисумногопатилизбогоногштоимседогађало,алињиховаосновнапотребаједасевратекући.Гледајућипредставувидиседа јеовумоћнуекипууметникакреативацаодпочеткатангираороманАб-дулахаСидрана.ДобарпотезјерусамомроманујемноговишепесникаАбдулахаСидрананегоуфил-муилидругимваријантама.БранкоМиљковићкажеда:„...ако смо пали, били смо паду склони”.Овапред-ставапокушавадаелементетогпотенцијалногпадапоставинанеколикоразличитихдубина. Свима нам је добро познат култни филм, али упроцессуушлибезикаквихутисакакојеимају.Пре-пустилисусеасоцијацимаиличнимдоживљајима.Свако је кроз импровизације доносио лични печатсвомлику.Мислимдајевеликачастдаимамопри-ликудатокрозпозоришнисистемзнаковапубликаивиди.Одпочеткајебилатумедијскепомпаивеликогочекивања.Ансамблјеодолеваоиодолиотоме.ДолиБелјеженакојајеизворстрасти,такојепамтимоизфилма.Овде је видимо као такву, али и каомноговишеодтога.Кулминацијатогајесиловање,којејеовдеприказанодругачијенегоуфилму.Тоуништавањукаотаквуособу,онаостајепразнаљуштура. Мислим да је квалитет ове представе управо тоштојеаутохтонаигледалацнемапотребуда јепо-редисафилмом.РемекделоЕмираКустурицејенекаврстасарајевскеиконе,асадатоделоимамоиуесте-тицитеатра.Имамосјајанфилмисјајнупредставу. Ова представа најдиректније кореспондира саовим данашњим (читај: злим) временом.Али коре-спондира и са овим фестивалом, који истрајно до-казуједа је заједништвоукултуримогуће,иако таземљавишенепостоји.Акојемогућеукултуримо-гућејеудругимобластимаживота.Нажалостјене-конашимполитичаримаповезаоцрноплатнопрекоочијуањимасетосвиђапанедајудаимгасмакну. Не постоји већишок него прећи са камерне, ин-тимне,малесценеувећусалуДомакултуреуБрч-ком,огромнауодносунапросторзакојијепредста-вапостављенарежијски.ДругачијидоживљајјекадаиспредвасвидитекакоиспадајумецикојестариДи-ноЗољиспустиизкутије.ТајосећајпубликауБрч-комнијеималајерјеседелауудаљенимседиштимаусали.ТајпросторглумцикористеуСарајеву,нама-тичнојсцени.Синоћсууложилиогроманнапордатопревазиђуиуспелисуутоме.

Садајеочигледноданаснашисавременициврлодобропознајуиданесамодасухроничаривременавећсуипророци.Многестварикојенисмомоглиза-мислитидасумогућеикојимасмосесмејали,сна-шлесунас.Представапогађаправоустомак. Представаимамоћдапостављапитања,данудинекеодговоре,бармалодазагребеиданекомеотво-ри неку визуру или промени перспективу.Мислимдасмодошлиудобакададухомпостајемосверетар-диранији.Веомајестрашнотомесведочити,абитинемоћандапокренешнешто.Данасјеприсутнаболипатњамеђусвимљудима.Аданассмосведоцидасенекакавпоганлукувукаоуљуде.Пренијепостојалоу толикој мери као данас. Као да дишемо недоста-такљубавибилокојеврсте,да се ставрночујемоивидимо.Кадаразговарамодасезаистаслушамо.Данекаконегујеможивуреч.Дапокушамодаверујемоједнидругима.Тоганамнедостаје. Иначе,феноменовепредставеједаразличитеге-нерацијереагујускороидентично.Мислимдаихсетиче.Поготовомислимнамлађегенерацијекојенисуживелеутомвремену,којенемајутурефернцукојумиимамо.Они, за разликуоднас старијих, немајумогућностпоређења.Алисвеједноихсетиче.Тојефантастично.Данеко,кочакинеслушапричеотимвременима,успедаразумеидоживига.Тојеуспеховепредставе.Одсузадосмеха.Складноупакованаједна наша прича, донесена на најбољимогући на-чин.Пробудилајеемоцијеисећањакојетерајусузенаочи.Публикајепредставу„СјећашлисеDollyBell”урежијиКоканаМладеновићанаградиладугимапла-узомкоји јебиоупућендобропознатомивољеномтекстуикомплетнојауторскојекипи,алиипослерат-нимвременимакадасвизаједнонисмоималимного,алисмовишеценилипородицу,пријатеље,комши-лук. Време приказано у представи било је суровоживети,алиизовеперспективе,многобезбрижније.Публикајепоказаладајевишенегозадовољнаиза-шласапредставе,ганута,алибодра,ууверењудаћеовимладиљуди који седе у публици заиста нештопроменити–самосебојимдаихдруштвокојесмоимизградилинеодвратиодтенамере.

Documents

Gordana Boban, glumica JEDINO ŠTO U BOSNI TREBA IMATI I ...susreti.co.ba/wp-content/uploads/2019/11/bilten_7web.pdfne filmskog scenarija, u kojem je Abdulah Sidran mnogo prisutniji