Godisnji Izvestaj 2013

Raporti Vjetor2009

B A N K A Q E N D R O R E E R E P U B L I K Ë S S Ë K O S O V Ë S

C E N T R A L N A B A N K A R E P U B L I K E K O S O VA

C E N T R A L B A N K O F T H E R E P U B L I C O F K O S O V O

P R I Š T I N A , J U N 2 0 1 4

Godišnji Izveštaj 2013

2 |

Efficiency of Banks in South-East Europe: With Special Reference to Kosovo CBK Working Paper no. 4

Godišnji izveštaj 2013 CBK

| 1

ANKA QENDRORE E REPUBLIKËS SË KOSOVËS

CENTRALNA BANKA REPUBLIKE KOSOVA

CENTRAL BANK OF THE REPUBLIC OF KOSOVO

Godišnji izveštaj 2013

CBK Godišnji izveštaj 2013

2 |


| 3

SADRŽAJ

Uvodna reč Predsednika Odbora Centralne Banke Republike Kosova ........................ 15

Uvodna reč Guvernera .................................................................................................. 17

Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor i Revizorski komitet .......................................... 18

Organizaciona struktura CBK-a: 31. decembar 2013. godine ....................................... 23

1. Izvršni pregled ........................................................................................................... 24

2. Spoljna ekonomska sredina ...................................................................................... 28

2.1. Jugoistočna Evropa .......................................................................................................................... 30

3. Kosovska privreda ..................................................................................................... 32

3.1. Realni sektor .................................................................................................................................... 32

3.1.2 Cene ........................................................................................................................................... 33

3.2. Fiskalni sektor .................................................................................................................................. 34

3.2.1 Budžetski prihodi ........................................................................................................................ 34

3.2.2 Budžetski rashodi ....................................................................................................................... 35

3.3. Finansijski sektor .............................................................................................................................. 35

3.3.1 Opšte karakteristike ................................................................................................................... 35

3.3.2 Bankarski sektor ......................................................................................................................... 37

3.3.3 Penzioni fondovi ......................................................................................................................... 51

3.3.4 Osiguravajuće kompanije ........................................................................................................... 52

3.3.5 Mikro-finansijske institucije ......................................................................................................... 53

3.4. Spoljni sektor .................................................................................................................................... 55

3.4.1 Tekući račun ............................................................................................................................... 55

3.4.2 Finansijski račun ........................................................................................................................ 59

3.4.3 Međunarodna investiciona pozicija ............................................................................................ 60

3.4.4 Spoljni dug ................................................................................................................................. 61

3.5 Očekivanja za 2014. godinu .............................................................................................................. 61

4. Nadzor financijskih institucija .................................................................................... 64

4.1. Licenciranje i standardizacija ........................................................................................................... 64

4.1.1 Licenciranje ................................................................................................................................ 64

4.1.2 Standardiziranje i regulativa ....................................................................................................... 65

4.1.3 Zaštita potrošača ........................................................................................................................ 67

4.2. Bankarski nadzor mikro-finansijskih institucija i nebankarskih institucija ........................................ 68

4.2.2 Pregledi na licu mesta (on-site) mikro-finansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija .............................................................................................................................................. 69

4.3. Sprečavanje pranja novca ............................................................................................................... 70


4 |

4.4. Nadzor osiguranja ............................................................................................................................ 70

4.5. Nadzor penzija ................................................................................................................................. 73

5. Usluge pružene vlastima, finansijskoj zajednici i javnosti .......................................... 76

5.1. Operisanje i upravljanje gotovinom .................................................................................................. 76

5.2. Održavanje i transakcije računa ....................................................................................................... 79

5.3.1 Operacija elektronskog sistema međubankarskog kliringa ........................................................ 83

5.4. Upravljanje sredstvima ..................................................................................................................... 88

5.4.2 Upravljanje investicijama............................................................................................................ 88

5.4.2 Upravljanje rizikom ..................................................................................................................... 90

5.4.3 Hartije od vrednosti .................................................................................................................... 91

5.5. Kreditni registar Kosova ................................................................................................................... 92

5.6. Aktivnosti o oblasti ekonomskih analiza i finansijske stabilnosti ...................................................... 94

5.7. Aktivnosti u oblasti statistika ............................................................................................................ 95

6. Unutrašnja kretanja ................................................................................................... 98

6.1. Interna revizija .................................................................................................................................. 98

6.3. Pravne aktivnosti Centralne Banke Republike Kosova .................................................................. 100

6.4. Informativna tehnologija ................................................................................................................. 101

7. Regionalna i međunarodna saradnja ....................................................................... 102

7.1. Sporazumi, promocija i međunarodno zastupanje ......................................................................... 102

7.2. Tehnička pomoć ............................................................................................................................. 102

8. Finansijski Izveštaji CBK-a ...................................................................................... 105

9. Statistički prilog ....................................................................................................... 139

11. Reference .............................................................................................................. 159


| 5

SPISAK SKRAĆENICA

NSS Neto strana sredstva

KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju

ASK Agencija za statistiku Kosova

PAK Poreska administracija Kosova

ATM Bankomat (eng. Automated Teller Machine)

ATP Agencije za transfer novca

SB Svetska Banka

EU Evropska Unija

BEC Glavne ekonomske kategorije (eng. Broad Economic Categories)

BEEP Projekat o poboljšanju poslovnog ambijenta (eng. Business Environment Enhancement Project)

EBOR Evropska banka za obnovu i razvoj

BIC Business Identifier Code

BIS Banka za međunarodna poravnanja (eng. Bank for International Settlements)

BKS Kosovski biro za osiguranja

BKT Banka Kombëtare Tregtare

BPB Banka për Biznes

CBK Centralna banka Republike Kosovo

CAR Pokazatelji adekvatnosti kapitala (eng. Capital Adequacy Ratio)

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja centralne Evrope (eng. Central European Free Trade Agreement)

CPI Indeksi potrošačkih cena (eng. Consumer Price Index)

DJI Dow Jones Industrial Average

DPP Odeljenje za rad i zapošljavanje

OFSEA Odeljenje za finansijski stabilnost i ekonomske analize

SPT Specijalna prava tiraža

ECB Evropska centralna banka (eng. European Central Bank)

EFSE Evropski fond za jugoistočnu Evropu (eng. Euroepan Fund for Southeastern Europe)

JIE Jugoistočna Evropa

EULEX Misija Evropske Unije za vladavinu prava

EUROSTAT General Directorate of European Statistics

MMF Međunarodni monetarni fond

FSKP Slovenački Kosovski penzioni fond

GBR Great Britain Pound

HHI Herfindahl-Hirschman indeks (eng. Herfindahl-Hirschman Index)

IAIS Međunarodna asocijacija supervizora osiguranja (eng. International Association for Insurance Supervisors)


6 |

DSI Direktne strane investicije

MFI Mikro-finansijske institucije

IPI Indeks i uvoznih cena (eng. Imports Price Index)

KEK Elektroenergetska korporacija Kosova

KKP Nacionalni Savet plaćanja

KMB Komercijalna Banka

ODK Ostale depozitne korporacije

MF Ministarstvo finansija

MRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštite

OAO Osiguranje auto odgovornosti

NLB Nova Ljubljanska Banka

NPL Neprofitni krediti (eng. Non Performing Loans)

NOSD Neprofitna organizacija u službi domaćinstava

BDP Bruto Društveni Proizvod

PCB Procredit Bank

MIP Međunarodna investiciona pozicija

POS Prodajno mesto (eng. Point of Sale)

pt Procentna tačka

PPI Indeks proizvođačkih cena (eng. Producer Price Index)

PPP Paritet kupovne moći (eng. Purchasing Power Parity)

PTK Pošta i telekomunikacije Kosova

RBK Raiffeisen Bank of Kosovo

REER realna efektivna stopa razmenjivanja (eng. Real Effective Exchange Rate)

RKK Registar kredita Kosova

ROAA Mesečni povratak mesečnih aktiva (eng. Return on Average Assets)

ROAE Mesečni povratak kapitala (eng. Return on Average Equity)

RTGS Poravnanje plaćanja u realnom vremenu (eng. Real Time Gross Settlement)

RWA Rizična aktiva (eng. Risk Weighted Assets)

ESMK Elektronski sistem međubankarskog kliringa

SEPA Zona koja koristi Evro kao si jedinu valutu plaćanja (eng. Single Euro Payment Area)

SFR Swiss Franc

SRK Sistem registra računovodstva

SWIFT Society for Worldwide International Financial Telecommuniacation

TEB Türk Ekonomi Bankasi

TPŠK Trust penzione štednje Kosova

TPL Odgovornost trećeg lica (eng. Third Party Liability)

PDV Porez na dodatu vrednost

UNMIK Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu (eng. United Nations Mission in Kosovo)


| 7

USAID Američka agencija za međunarodni razvoj (eng. United States Agency for International Development)

USD United States Dollar

TŠVV Tehnologija šifrovanja i virtuelnih veza


8 |

SPISAK GRAFIKONA 1. Inflacija u evrozoni i u nekim odabranim zemljama evrozone ------------------------------------------------- 28

2. Nezaposlenost u odabranim zemljama evrozone ---------------------------------------------------------------- 29

3. Stopa neprofitnih kredita u odabranim zemljama evrozone ---------------------------------------------------- 29

4. Pokazatelj adekvatnosti kapitala u odabranim zemljama evrozone ----------------------------------------- 29

5. Stopa porasta realnog BDP-a u JIE --------------------------------------------------------------------------------- 30

6. Deficit tekućeg računa u JIE, u procentima BDP-a -------------------------------------------------------------- 30

7. Prosečna godišnja stopa inflacije u JIE ---------------------------------------------------------------------------- 31

8. Realni porast BDP-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 32

9. Glavni komponenti BDP-a ---------------------------------------------------------------------------------------------- 32

10. Inflacija i njeni glavni doprinosioci ------------------------------------------------------------------------------------ 33

11. Indeksi potrošačkih, proizvodnih i uvoznih cena ----------------------------------------------------------------- 33

12. Struktura sredstava finansijskog sistema prema sektorima ---------------------------------------------------- 35

13. Neto spoljna sredstva prema institucijama ------------------------------------------------------------------------ 36

14. Struktura zahteva prema spoljnom sektoru ----------------------------------------------------------------------- 36

15. Vrednost zahteva prema spoljnom sektoru i godišnje izmene ----------------------------------------------- 36

16. Struktura obaveza prema spoljnom sektoru ---------------------------------------------------------------------- 37

17. HHI za sredstva, kredite i depozite ----------------------------------------------------------------------------------- 37

18. Struktura sredstava bankarskog sektora --------------------------------------------------------------------------- 37

19. Godišnji porast sredstava bankarskog sektora ------------------------------------------------------------------- 38

20. Struktura hartija od vrednosti ----------------------------------------------------------------------------------------- 38

21. Stopa rasta kredita prema sektorima ------------------------------------------------------------------------------- 38

22. Struktura kredita----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 39

23. Struktura kredita prema ekonomskim delatnostima ------------------------------------------------------------- 39

24. Trend porasta kredita prema ekonomskim sektorima ---------------------------------------------------------- 40

25. Struktura kredita prema roku dospeća ----------------------------------------------------------------------------- 40

26. Trend porasta depozita ------------------------------------------------------------------------------------------------- 40

27. Struktura depozita prema sektorima --------------------------------------------------------------------------------- 41

28. Struktura depozita preduzeća prema sektorima ------------------------------------------------------------------ 41

29. Struktura depozita prema roku dospeća --------------------------------------------------------------------------- 42

30. Godišnja stopa kamatne stope ---------------------------------------------------------------------------------------- 42

31. Bilans prihoda i rashoda ------------------------------------------------------------------------------------------------ 42

32. Pokazatelji profitabilnosti ----------------------------------------------------------------------------------------------- 43

33. Godišnja stopa porasta prihoda i rashoda -------------------------------------------------------------------------- 43

34. Struktura prihoda --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 44

35. Struktura rashoda -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 44

36. Krediti i depoziti bankarskog sistema -------------------------------------------------------------------------------- 44

37. Odnos 'sveobuhvatnih' likvidnih sredstava/ kratkoročne obaveze ------------------------------------------- 45


| 9

38. Odnos NPL/ ukupni krediti --------------------------------------------------------------------------------------------- 45

39. Godišnja stopa porasta svih kredita i NPL-a ---------------------------------------------------------------------- 45

40. NPL-prema sektorima --------------------------------------------------------------------------------------------------- 46

41. NPL-i i provizije ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 46

42. Krediti i zaduženja u stranim valutima ------------------------------------------------------------------------------ 46

43. Krediti i depoziti osetljivi nad kamatnim stopama ---------------------------------------------------------------- 47

44. Praznina sredstava i obaveza osetljivih nad kamatnim stopama -------------------------------------------- 47

45. Kapitalizacija bankarskog sistema ----------------------------------------------------------------------------------- 48

46. Regulatorni kapital i RWA-i --------------------------------------------------------------------------------------------- 48

47. Struktura RWA-a prema težini rizika --------------------------------------------------------------------------------- 48

48. Struktura investicija TPŠK-a ------------------------------------------------------------------------------------------- 50

49. Struktura sredstava TPŠK-a ------------------------------------------------------------------------------------------- 50

50. Struktura sredstava TPŠK-a ------------------------------------------------------------------------------------------- 50

51. Sredstva osiguravajućih kompanija --------------------------------------------------------------------------------- 52

52. Struktura sredstava osiguravajućih kompanija -------------------------------------------------------------------- 52

53. Primljene premije i isplaćene štete ---------------------------------------------------------------------------------- 53

54. HHI za sredstava i kredite MFI-a ------------------------------------------------------------------------------------- 53

55. Struktura sredstava MFI-a ---------------------------------------------------------------------------------------------- 54

56. Kamatne stope u kreditima MFI-a ----------------------------------------------------------------------------------- 54

57. Odnos rashodi / prihodi ------------------------------------------------------------------------------------------------- 54

58. Bilans tekućeg računa -------------------------------------------------------------------------------------------------- 55

59. Uvozi, izvozi i trgovinski bilans --------------------------------------------------------------------------------------- 55

60. Ukupan izvoz i međunarodne cene metala ------------------------------------------------------------------------ 56

61. Ukupan izvoz i međunarodne cene nafte i hrane ----------------------------------------------------------------- 56

62. Struktura eksporta i importa prema zemljama --------------------------------------------------------------------- 57

63. Struktura neto izvoza usluga ------------------------------------------------------------------------------------------ 57

64. Tekući transferi ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 58

65. Doznake -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 58

66. Direktne strane investicije kao procenat BDP-a i deficita tekućeg računa -------------------------------- 59

67. Direktne strane investicije prema glavnom ekonomskom sektoru ------------------------------------------- 59

68. Međunarodna pozicija investicija ------------------------------------------------------------------------------------- 60

69. Međunarodna pozicija neo investicija prema institucionalnim sektorima ---------------------------------- 60

70. Bruto spoljni dug --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 61

71. Bruto spoljni dug prema sektorima ---------------------------------------------------------------------------------- 61

72. Cena po jedinici ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 73

73. Vrednost jedinice Slovenačko- Kosovskog penzijskog fonda 2007-2013 ---------------------------------- 75

74. Snabdevanje gotovinom ------------------------------------------------------------------------------------------------ 76

75. Prijem gotovine ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 76

76. Snabdevanje novčanicom evro prema apoenima ---------------------------------------------------------------- 76


10 |

77. Snabdevanje kovanicama evro prema apoenima --------------------------------------------------------------- 76

78. Novčanica evra primljene prema apoenima------------------------------------------------------------------------ 77

79. Novčanica evra primljene prema apoenima ----------------------------------------------------------------------- 77

80. Izvoz gotovine ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 78

81. Uvoz gotovine ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 78

82. Broj zastarelih novčanica povučenih od opticaja ---------------------------------------------------------------- 78

83. Proporcija novih novčanica povučenih od opticaja --------------------------------------------------------------- 78

84. Snabdevanje novčanicom evro --------------------------------------------------------------------------------------- 78

85. Proporcija novih novčanica puštenih u opticaju ------------------------------------------------------------------- 78

86. Falsifikovani novac u evrima koji je zaplenjen na nivou Kosova ---------------------------------------------- 79

87. Obim domaćih odlazećih transakcija -------------------------------------------------------------------------------- 80

88. Vrednost domaćih odlazećih transakcija --------------------------------------------------------------------------- 80

89. Obim međunarodnih dolazećih transakcija ------------------------------------------------------------------------- 80

90. Vrednost međunarodnih dolazećih transakcija ------------------------------------------------------------------- 80

91. Evaluacija depozita glavnih klijenata CBK-a ----------------------------------------------------------------------- 80

92. Obim međunarodnih dolazećih transakcija ------------------------------------------------------------------------- 81

93. Vrednost međunarodnih dolazećih transakcija -------------------------------------------------------------------- 81

94. Obim međunarodnih odlazećih transakcija ------------------------------------------------------------------------ 81

95. Vrednost međunarodnih odlazećih transakcija ------------------------------------------------------------------- 81

96. Broj transakcija u ESNK------------------------------------------------------------------------------------------------- 83

97. Vrednost transakcija u ESNK ------------------------------------------------------------------------------------------ 83

98. Dnevni prosek broja transakcija u ESNK --------------------------------------------------------------------------- 83

99. Dnevni prosek iznosa transakcija u ESNK ------------------------------------------------------------------------ 83

100. Godišnji obim transakcija ESNK-a prema njihovim vrstama -------------------------------------------------- 84

101. Godišnja vrednost transakcija ESNK-a prema njihovim vrstama --------------------------------------------- 84

102. Broj debitnih kartica prema njihovim vrstama --------------------------------------------------------------------- 86

103. Broj kreditnih kartica prema njihovim vrstama -------------------------------------------------------------------- 86

104. Broj terminala ATM-a --------------------------------------------------------------------------------------------------- 86

105. Broj terminala POS-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 86

106. Godišnji obim transakcija elektronskih instrumenata plaćanja ------------------------------------------------ 87

107. Godišnja vrednost transakcija elektronskih instrumenata plaćanja ----------------------------------------- 87

108. Izveštaj raspodele investicija portfolija CBK-a --------------------------------------------------------------------- 88

109. Ukupan iznos sredstava investicionog portfolija ----------------------------------------------------------------- 88

110. Raspodela investicionog portfolija na kraju godine -------------------------------------------------------------- 89

111. Kretanje normi na međubankarskom tržištu evrozone i kretanje normi u depozitima koja su --------- 89

112. Stopa povraćaja investicija u portfoliju i rizik tokom 2012. Godine ------------------------------------------ 89

113. Prosečni vremenski horizont investicija finansijskih sredstava ----------------------------------------------- 90

114. Raspodela portfolija prema kratkoročnom kreditnom rangiranju (S&P) ------------------------------------- 90

115. Struktura Vladinih Hartija od vrednosti prema roku dospeća ------------------------------------------------- 91


| 11

116. Struktura učesnika na aukcijama ------------------------------------------------------------------------------------ 91

117. Prosečne godišnje stope povraćaja --------------------------------------------------------------------------------- 91

118. Aukcije državnih zapisa ------------------------------------------------------------------------------------------------ 92

119. Broj registrovanih korisnika -------------------------------------------------------------------------------------------- 92

120. Broj istraživanja u sistemu RKK-a ----------------------------------------------------------------------------------- 92

121. Broj novih kredita --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 93

122. Struktura kredita prema klasifikaciji --------------------------------------------------------------------------------- 93

123. Godišnja stopa povećanja ukupnih kredita i NPL-a -------------------------------------------------------------- 93

124. Struktura neprofitnih kredita ------------------------------------------------------------------------------------------- 94

125. Broj zahteva za kreditne izveštaje ----------------------------------------------------------------------------------- 94

126. Struktura prema obrazovanju ----------------------------------------------------------------------------------------- 99


12 |

SPISAK TABELA

1. Odabrani makroekonomski pokazatelji ------------------------------------------------------------------------------ 28

2. Broj finansijskih institucija ---------------------------------------------------------------------------------------------- 35

3. Struktura sredstava u bankarskom sektoru ------------------------------------------------------------------------ 39

4. Struktura obaveza bankarskog sistema ----------------------------------------------------------------------------- 41

5. Pregled rezultata stress- teksta: Rizik likvidnosti ---------------------------------------------------------------- 50

6. Ključni pokazatelji penzijskih fondova ------------------------------------------------------------------------------ 52

7. Krediti – trend naplaćivanja -------------------------------------------------------------------------------------------- 69

8. Depoziti – trend prikupljanja ------------------------------------------------------------------------------------------- 69

9. Osiguravači i poreklo kapitala ----------------------------------------------------------------------------------------- 72

10. Struktura sredstava prema poreklu osiguravača ----------------------------------------------------------------- 72

11. Izvršeni pregledi sa nagledanja penzija ---------------------------------------------------------------------------- 73

12. Struktura investiranja penzionerskih sredstava ------------------------------------------------------------------ 74

13. Struktura investiranja penzijskih sredstava od SKPF-a --------------------------------------------------------- 75

14. Iznos transakcija prema glavnim vrstama plaćanja ------------------------------------------------------------- 79

15. Nivo depozita prema vrstama računa-------------------------------------------------------------------------------- 82

16. Pokazatelji koncentracije za inicirane/prosleđene transakcije u ESMK ------------------------------------- 85

17. Pokazatelji koncentracije za primljene/ulazne transakcije u ESMK ------------------------------------------ 85

18. Broj računa ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 87

19. Uporedna tabela instrumenata i terminala plaćanja ------------------------------------------------------------- 88

Spisak polja Polje 1. Performans procesa likvidnosti Kreditne banke u Prištini----------------------------------------------------- 69


| 13

2 |



| 15

Uvodna reč Predsednika Odbora Centralne Banke Republike Kosova

U ime Odbora Centralne banke Republike Kosova drago mi je da kroz godišnji izveštaj 2013

prezentiram ekonomske glavne trendove tokom 2013 i aktivnosti CBK ka promovisanju i

očuvanju održivosti finansijskog sektora.

Ovaj izveštaj , u svom sastavu je bogat u pogledu prikazanih podataka i sveobuhvatnu

pokrivenost u smislu ekonomskog i finansijskog sektora , služeći čitaocu , bila šira javnost ,

učesnici na finansijskim tržištima , nosilac interesa vlasništvu ili potencijalni investitor.

U skladu sa pravnim okvirom i boljim standardima upravljanja , aktivnosti Odbora Centralne

banke Republike Kosova su fokusirane na unapredjenje regulatornog okvira primenjujući jedan

broj novih pravilnika obogaćenih sa najnovim zahtevima ovih vremena u oblasti regulisanja

finansijskog sektora, plaćanja i centralnog bankarstva u celosti. Unapredjnje regulativnog okvira

je značajno smanjilo razlike izmedju regulatornih zahteva zemalja kojima je najznačajnije

poreklo najznajčaniji deo stranog lokalnog kapitala približavajući sa direktivima Evropske unije.

Sve ovo čini da se povoljno odrazi na perfomansu finansijske institucije povećavajući kvalitet

upravljanja rizicima održavati adekvatnost kapitala, likvidnost, ukupni kvalitet kreditnog

portofolija, ulaganja i iznad svega racionalizacijom troškova finansijskog posredovanja.

Nadalje Odbor CBK je obogatio i ukupni okvir samoupravljanja CBK ažurirajući organizativnu

strukturu i podržavajući sa odgovarajućim budžetom kao i očuvanje finansijske i opertaivne

aktivnosti. Unapredjenje regulativnog okvira je napravljen u unutrašnjem domenu CBK prema

okruženju efikasne unutrašnje kontrolle , pouzdanosi finansijskog izveštavanja CBK i povećanja

analiza , statistike i druge publikacije u funkciji jedne sveobuhvatne transparentnosti. Od

značajnih postignuća tokom godine je i obezbedjenje državnog koda “SWIFT” za medjunarodna

plaćanja komercijalnih banaka koje operiraju na lokalnom tržištu.

Uprkos nižeg rasta globalne privrede tokom 2013 (3.0 odsto u 2013, u odnosu na 3.2 podsto u

2012), recesije u Eurozoni (-0.5odsto), procene CBK evidentiraju realnu normu povećanja BDP

3.1 odsto u odnosu na 2.5 podsto koliko je bilo 2012. Tokom 2013, ekonomski rast se uglavnom

pripisuje poboljšanju trgovinskog bilansa koji se smatra da je rezultat zamene nekih uvoznih

proizvoda sa domaćim proizvodima. Osim supstitucije uvoza , 2013 godina je takodje povoljna u

pogledu cena uvoznih proizvoda koje su dovele do niske stope inflacije od 1.8 odsto u poređenju sa

stopom od 2.5 odsto zabeleženu u 2012.

Značajno povećanje je obeležio finansijski sektor zabeležeći nivo svih aktiva od 4.2 miliardi evra

ili godišnji rast od 10.2 odsto . ovo povećanje odražava povećanje imovine penzionih sredstava

na nivou od 23.3 odsto i komercijalnih banaka od 8.1 odsto , dok ukupna sredstva /aktiva/ u

sektoru osiguranja porasla je za 1.4 odsto.

Dok stabilnost finansijskog sektora je evidentan u svim komponentama konstituivnih kapitala ,

profitabilnosti , likvidnosti i kvaliteta upravljanja rizikom.

Iznad visokog nivoa adekvatnosti kapitala od 16.7% do minimalnog potrebnog nivoa od 12.0%,

stabilnost bankarskog sektora iz perpektive solventnosti ponovno potvrdjen u izveštaju

pokrivenosti od 110.6% nenaplativih kredita kapitala . Sve ovo odražava visoki kapacitet

apsorbiranja sa kapitalnim gubicima sa značajnim rizikom u bankarskom tržištu.

Takođe pozicija likvidnosti bankarskog sektora evidentira kao stabilna premašujući regulatorne

zahteve u pogledu nivoa likvidnosti i povoljna je u kontekstu upravljanja rizikom likvidnosti.


16 |

Osećam se privilegovanim da završim ovu uvodnu reč godišnjeg izveštaja CBK izražavajući

duboku zahvalnost za sve finansijske institucije za podršku i njihov kontinuirani doprinos dat

CBK , kao Američki trezor, Međunarodni monetarni fond , Svetska banka, Nemački razvojni

fond, Evropska centralna banka i Centralne banke u regionu.

Prof. Dr. Bedri Peci

Predsednik Borda

Centralne Banke Republike Kosova


| 17

Uvodna reč Guvernera

Kosovska ekonomija je tokom 2013. godine okarakterisana makroekonomskom stabilnošću, koja

je uglavnom podržana nastavkom ekonomskog rasta i umerenom stopom inflacije. Jedan od

najznačajnijih doprinosioca održavanja makroekonomske stabilnosti na Kosovu je nesumnjivo

finansijska stabilnost, koja predstavlja primarni cilj Centralne Banke Republike Kosovo (CBK).

Kontinuirano angažovanje CBK-a u cilju obezbeđivanja finansijske stabilnosti u zemlji i oprezno

ponašanje samih finansijskih institucija doprinelo je tome da Kosovo i u 2013. godini uživa jedan

održivi finansijski sistem i u funkciji ekonomskih potreba za finansijskim uslugama.

Bankarski sektor je nastavio da bude održiv u svim aspektima na osnovu zadovoljavajuće pozicije

likvidnosti, na osnovu visokog kvaliteta kreditnog portfolija i visokog nivoa kapitalizma. Depoziti

koji su prikupljeni u okviru zemlje nastavili su da budu održivi izvor finansiranja za banke koje

operišu na Kosovu, čineći ekonomiju zemlje manje zavisnom od kretanja ponude i troškova

inostranih fondova. Međutim, kreditiranje ekonomije je nastavio sa sporijem tempom porasta u

odnosu na prethodne periode. Posrednička aktivnost bankarskog sektora tokom 2013. godine

okarakterisana je smanjenjem kamatnih stopa kako za kredite tako i za depozite, odražavajući,

između ostalog, preduzete mere od strane bankarskog sektora za povećanje efikasnosti.

Zadovoljavajući performans obeležen je i od strane drugih komponenata finansijskog sistema

Kosova, gde vredi pomenuti povećanje povraćaja od strane investicija penzijskih fondova kao i

dalje proširenje aktivnosti osiguravajućih kompanija, dok aktivnost davanja kredita finansijskih

institucija je nastavila da opada.

Tokom 2013. godine, CBK je nastavila da posvećuje posebnu pažnju unapređenju pravnog okvira

za finansijske institucije kako u pogledu primarnog zakonodavstva tako u pogledu sekundarnog

zakonodavstva. U tom smislu, vredi pomenuti izradu strategije za zaštitu potrošača i finansijsku

edukaciju koja pomaže u jačanju pozicije korisnika finansijskih usluga na Kosovu. Istovremeno,

obeležen je napredak u daljem unapređenju finansijskog nadzora ka nadzoru zasnovanog na rizik

i unapređenje kapaciteta za procenu finansijske i makroekonomske stabilnosti na Kosovu. Kao

važne osnove za unapređenje uloge CBK-a u osiguravanju finansijske stabilnosti poslužile su i

preporuke iz Programa za procenu finansijske stabilnosti (PPFS) koji je realizovan u 2012. godini

zajedno sa Međunarodnim Monetarnim Fondom i Svetskom Bankom. Da bi se obezbedilo

efikasnije rešavanje ovih preporuka, CBK je izradila detaljan akcioni plan, kroz koji uspevamo da

na strukturisan način realizujemo obaveze koje proizilaze iz izveštaja PPFS-a. Tokom ove godine,

značajna dostignuća su zabeležena i u oblasti platnog sistema, gde treba naglasiti obezbeđenje

posebnog državnog koda SWIFT za finansijske institucija koje operišu na Kosovu, što će uticati

na povećanje efikasnosti i bezbednosti tokom obavljanja međunarodnih transfera. CBK je uspela

da uspešno realizuje i ostale obaveze koje se nadovezuju sa bankarskim uslugama nad

institucijama i ekonomijom u celini, uključujući, između ostalog, redovno snabdevanje ekonomije

gotovinom kao i izdavanjem novih državnih zapisa u ime Vlade Kosova.

Druga važna stavka aktivnosti CBK-a tokom 2013. godine bila je i redovno obaveštavanje

javnosti i nadležnih organa koje donose odluke oko ekonomskih i finansijskih dešavanja na

Kosovu, što je realizovano kroz dalje unapređenje statistika koje su sastavljene od strane CBK-a i

kroz razne publikacije. Posebna pažnja posvećena je i međunarodnoj saradnji, kroz koji postižemo

da veoma brzo približimo postizanju standarda i najboljih praksi centralnog bankarstva.

Centralna Banka ostaje posvećena očuvanju finansijske stabilnosti kroz usvajanje efikasnijih

politika i praksi identifikacije potencijalnih rizika, kao i u stvaranju politika i podsticajnih

infrastruktura za dalji razvoj finansijskog sektora. Dosadašnja dostignuća u prevazilaženju


18 |

izazova i realizaciji obaveza predstavljaju dobru osnovu za dalje unapređenje kapaciteta za

realizaciju naših pravnih ciljeva, koje CBK želi da postigne kroz kontinuirani razvoj

institucionalnih tehničkih i humanih kapaciteta, kao i visoki nivo posvećenosti i odgovornosti

svih njenih zaposlenih.

Bedri Hamza

Guverner Centralne Banke

Republike Kosova


| 19

Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor i Revizorski komitet

Aktivnosti Odbora Centralne Banke bile su orijentisane na uspešno ispunjavanje dužnosti i

odgovornosti koje su određene Zakonom o Centralnoj Banci Republike Kosova. Za ovu svrhu,

Odbor je održavao kontinuirane sastanke na kojima je obaveštavan i gde su razmatrana sva

pitanja u vezi sa sveukupnim tokovima finansijskog sistema na Kosovu a i šire, održavanjem

preko 16 formalnih sastanaka na kojima su donošene odluke.

Odbor je blagovremeno odobrio godišnji budžet Centralne Banke kao što je i vršio kontinuiranu

supervizju njegovog izvršenja. Razmotrio je i usvojio preglede i periodične i krajnje finansijske

izveštaje CBK-a.

Odbor je razmotrio i usvojio izdavanje i dopunu uredbe iz oblasti finansijskog sistema na osnovu

zahteva i predloga koja su predložena od strane Izvršnog odbora, koji su predstavljeni u

nastavku:

- Opozivanje VIII Uredbe o Upravljanju banaka

- Izmenu Uredbe za adekvatnost kapitala banaka

- Izmenu Uredbe o velikim izlaganjima

- Izmena Uredbe o Upravljanju kreditnim rizikom

- Izmena Uredbe za Konsolidovano nadgledanje bankarskih grupacija

- Uredbu o upravljanju kreditnim rizikom za MMF

- Uredbom o izveštavanju mikro finansijskih institucija u CBK-u

- Uredbu o unutrašnjim kontrolama i funkcionisanju unutrašnje revizije za MMF

- Uredbu za efektivnu kamatnu stopu i zahteve za otkrivanje za MMF

- Uredbu za upravljanje rizikom likvidnosti za MMF

- Uredbu za spoljnu reviziju mikro finansijskih institucija

- Uredbu za ograničavanje održavanja nepokretne i pokretne imovine za MMF

- Uredbu o procedurama izricanja administrativnih kazni

- Izmenu Uredbe o ekvivalentnom depozitu sa kapitalom za filijale stranih banaka

- Uredbu o kliringu i funkcionisanju računa za poravnanje

- Uredbu o šemi direktnog debitovanja Elektronskog sistema za međubankarski kliring

- Izmene u Uredbi o Statistikama platnog bilansa i Međunarodnih investicionih pozicija

- Izmenu Uredbe o Statistikama platnog bilansa i Međunarodnih investicionih pozicija


20 |

Odbor Centralne Banke je takođe usvojio:

- Godišnji plan unutrašnje revizije za 2013. godinu

- Godišnji izveštaj Komiteta šefa unutrašnje kontrole CBK-a za 2012. godinu

- Godišnji finansijski izveštaj CBK-a za 2012. godinu;

- Budžet CBK-a za 2014. godinu;

- Izveštaje i periodične izveštaje finansijskog stanja CBK-a;

- Organizacionu strukturu CBK-a.

Radi uspešnog ispunjavanja odgovornosti koje su određene zakonom, Odbor je blagovremeno

izvršio sve obaveze u vezi sa:

- Sprovođenjem procesa nadgledanja i imenovanja u okviru odgovornosti koje su određene

Zakonom CBK-a;

- Razmatranje svih izveštaja i preporuka Izvršnog odbora i Guvernera, u cilju ispunjenja

finansijske stabilnosti; i

- Druga pitanja koje su pod odgovornošću Odbora Centralne Banke.

Odbor je obavljao i druge poslove koji su bili u skladu sa Zakonom o Centralnoj Banci Republike

Kosovo i ostalim važećim zakonodavstvima.

Dana 31. decembra 2013. Godine, Odbor Centralne Banke Republike Kosovo sačinjen je od strane

sledećih članova:

Mejdi Bektashi, Predsednik Odbora Centralne Banke

Bedri Hamza, Guverner i član Odbora Centralne Banke

Bedri Peci, član Odbora Centralne Banke

Fatmir Plakiqi, član Odbora Centralne Banke (Direktor trezora MF-a)

Upražnjeno mesto ne-izvršnog člana Odbora Centralne Banke od 12. juna 2013. godine

Izvršni odbor

U skladu sa zakonom br. 03/L-209 o Centralnoj Banci Republike Kosovo, Odnosno član 34. tačka

3. izvršni Odbor čine Guverner (predsedavajući Izvršnog Odbora) i vice- guverneri.

Dužnosti o odgovornosti Izvršnog odbora su određena članom 36. Zakona br. 03/L-209 o

Centralnoj Banci Republike Kosovo.

Tokom 2013. godine, Izvršni odbor Centralne Banke Republike je održao 24 sastanaka.

Dana 31. decembra 2013. godine, Izvršni odbor su činili Bedri Hamza (Guverner/Predsedavajući

Izvršnog odbora), Lulzim Ismajli (Viceguverner za bankarske operacije), Fatmir Gashi

(Viceguverner za opšte funkcije) i Fehmi Mehmeti (Viceguverner za finansijski nadzor).


| 21

Sekretar Izvršnog odbora tokom 2013. godine bio je Flamur Mrasori (Generalni savetnik

guvernera).

Revizorski Komitet

U okviru transparentnog upravljanja u organizacionoj strukturi CBK-a, u skladu sa članom 62.

Zakona br. 03/L-209 o Centralnoj Banci Kosova i statuta Revizorskog komiteta, funkcioniše i

Revizorski Komitet. Ciljevi Revizorskog Komiteta su asistencija Upravnog odbora CBK-a u vezi

sa ispunjenjem odgovornosti u odnosu na unutrašnju reviziju, unutrašnje kontrole, poslovnom

etikom i transparentnim upravljanjem kao i o finansijskom izveštaju CBK-a.

Revizorski Komitet se imenuje od Odbora Centralne Banke i sastoji se od tri članova (dva ne-

izvršna člana koji su izabrani iz redova Odbora Centralne Banke i jednog spoljnog člana–

eksperta iz oblasti računovodstva i revizije).

31. decembra 2013. godine, Revizorski Komitet su činili sledeći članovi:

Mejdi Bektashi, Predsednik Odbora Centralne Banke;

Bedri Peci, Član Odbora Centralne Banke;

Arben Dërmaku, spoljni član.


22 |


| 23

Organizaciona struktura CBK-a: 31. decembar 2013. godine

Depa

rtman

za

unutr

ašnju

rev

iziju

Depa

rtman

za

prav

o

Depa

rtman

za

planir

anje

i fin

ansij

sko

izveš

tavan

je

Depa

rtman

sta

tistik

e

Kom

itet R

eviz

ije

Depa

rtman

za

nadz

or ba

naka

Depa

rtman

za

nadz

or os

iguran

ja

Depa

rtman

za

licen

ciran

je I

reguli

sanje

Šef U

nutra

šnje

Reviz

ije

Odelj

enje

za

admi

nistra

tivne

us

luge I

tra

nspo

rt

Odelj

enje

za

bezb

edno

st

Odelj

enje

za

naba

vke

Odelj

enje

za

pregle

de

Odelj

enje

za

pravn

e sav

ete

Odelj

enje

za

nadz

or i a

nalze

Odelj

enje

za

tehno

logiju

I inf

ormac

ione

sistem

e

Odelj

enje

statis

tike i

pla

tnog b

ilans

aKabin

et Gu

verne

ra

Odelj

enje

za

ljuds

ke

odno

se

OD

BO

R C

BK

Depa

rtman

za

spolj

ne

odno

se

Zame

nik G

uvern

era za

Op

šte fu

nkcij

e

Kan

cela

rija

za s

trat

eško

plan

iranj

e up

ravl

ajnj

e riz

icim

a

pro

jeka

ta i

tehn

ičke

po

mo

ći

Depa

rtman

za

ekon

omsk

u an

alizu

I fin

ansij

sku

stabil

nost

Depa

rtman

za

admi

nistra

ciju

Odelj

enje

za

račun

ovod

stvo

Odelj

enje

za

Hartij

e od

vredn

osti

Guv

erne

rIzvršni Odbor

Odelj

enje

za

odrzi

vost

rada

I b

ezbe

dnos

t

Zame

nik G

uvern

era-

Bank

arske

opera

cije

Depa

rtman

za

uprav

ljanje

inf

ormac

ijam

a

Odelj

enje

sistem

a pla

ćanja

Depa

rtman

go

tovine

i ba

nkars

kih

odno

sa

Odelj

enje

opera

tivno

g sis

tema

Odelj

enje

za

gotov

insko

pla

canje

Odelj

enje

kredit

nog

regis

tra

Odelj

enje

za

nadz

or I

anali

zu

sistem

a

Odelj

enje

za

bank

arske

od

nose

Depa

rtman

up

ravlja

nja

sreds

tava

Odelj

enje

za

inves

tiranje

Odelj

enje

za

zalbe

I ko

risnik

e fin

uslug

a

Zame

nik G

uvern

era-F

inans

ijska

Su

pervi

zija

Odelj

enje

za

nadz

or MM

F I

IFJB

Odelj

enje

za

nadz

or u

mestu

Odelj

enje

za

nadz

or u

mestu

Odelj

enje

za

stand

arde I

reg

ulacij

u

Odele

nje za

sp

reca

vanje

pra

nja no

vca

Odelj

enje

za

izveš

taje i

an

alizu

Odelj

enje

za

izveš

taje i

an

aloizu

Odelj

enje

za

licen

ciran

je

Odelj

enje

za

nadz

or pe

nzija

i trž

išta


24 |


| 25

1. Izvršni pregled

Na globalnom nivou, ekonomska aktivnost tokom 2013. godine okarakterisana je porastom.

Prema procenama MMF-a, realna stopa porasta BDP-a bila je 3.0 odsto u odnosu na porast od 3.2

odsto u 2012. godini. Povećana ekonomska aktivnost tokom 2013. godine bila je izražena u

razvijenim zemljama, dok u zemljama u razvoju ekonomska aktivnost bila je sporija. Sa druge

strane, Evrozona se suočila u drugoj godini za redom sa recesijom koja je nastavila da se izaziva

problemima fiskalnog sektora ali i zatezanjima finansijskog sektora, posebno u njenim

periferijskim zonama. Ova dešavanja kao i zatezanje prekogranične finansijske aktivnosti

predstavile su dodatan izazov za uspeh monetarnih olakšavajućih politika u Evrozoni. Prema

tome, jedna od zabrinutosti CBK-a za narednu godinu ostaje rizik koji može proisteći od deflacije.

Za razliku od zemalja evrozone, zemlje JIE-a tokom 2013. godine okarakterisane su poboljšanjem

ekonomske aktivnosti u odnosu na 2012. godinu. Takođe, nivo cena bio je u poželjnim stopama, s

obzirom da su većina zemalja okarakterisana umerenom inflacijom. Povećanje ekonomske

aktivnosti u zemljama JIE-a tokom 2013. godine bilo je uglavnom rezultat poboljšanja deficita

tekućeg računa ali i blagog porasta stranih direktnih investicija.

Za Kosovsku ekonomiju, dešavanja tokom 2013. godine bila su povoljna. Realna stopa porasta

BDP-a se ubrzala i dostigla 3.1 odsto od 2.5 odsto koliko je bila 2012. godine. Prosečna potrošnja

imala je solidan porast koji je vođen doznakama, potrošačkim kreditima bankarskog sektora,

platama javnog i privatnog sektora, itd., što se tiče investicija, za razliku od prethodne godine

koja je okarakterisana opadanjem, tokom 2013. godine investicije su porasle kao rezultat porasta

DSI-a i investicionih kredita za privatni sektor, dok investicije javnog sektora tokom 2013. godine

su imali negativan uticaj. Tokom 2013. godine, ekonomski porast na Kosovu se uglavnom

pripisuje poboljšanju trgovinskog bilansa koji se smatra kao rezultat zamene nekih proizvoda

koji su uvoženi domaćim proizvodima. Pored zamene uvoza, 2013. godina je bila povoljna i što se

tiče cena uvoženih proizvoda koje su dovele do jedne niske stope inflacije. Stopa inflacije u 2013.

je bila 1.8 odsto u odnosu na stopu od 2.5 odsto koja je obeležena 2012. godine. Pozitivnim

razvojima okarakterisan je i fiskalni sektor nakon što su prihodi od domaćih poreza obeležile

značajan porast u dostizanju nadoknađivanja opadanja prihoda od graničnih taksi kao rezultat

opadanja uvoza. Porastom su okarakterisani i budžetski rashodi, uglavnom zbog povećanja

subvencija i transfera kao i roba i usluga.

Ukupna vrednost sredstava finansijskog sistema na Kosovu dostigla je 4.2 milijardi evra u 2013.

godini, što predstavlja godišnji porast od 10.2 odsto. Rast ukupnih sredstava finansijskog sistema

tokom 2013. godine uglavnom odražava rast sredstava penzionerskih fondova i komercijalnih

banaka. Preostali deo sredstava finansijskog sistema, konkretno sredstava mikro finansijskih

institucija i finansijskih asistenata, u 2013. godini bio je manji u odnosu na prethodnu godini.

Sredstva bankarskog sektora nastavljaju da dominiraju strukturom ukupnih sredstava

finansijskog sistema. U 2013. godini, sredstva bankarskog sektora obeležila su godišnji porast od

8.1 odsto, postigavši vrednost od 3.1 milijardi evra. U performansama sredstava, primećuje se

proširenje bankarskog portfolija investicija u hartijama od vrednosti i rast kategorije bilansa sa

CBK-om, dok kreditna aktivnost nastavlja da se poveća sporijim ritmom. Proširenje investicionog

portfolija u hartijama od vrednosti kao i povećanje rezervi komercijalnih banaka u CBK-u u

odnosu na porast kreditne aktivnosti nastavlja da odražava veći konzervativni pristup

komercijalnih banaka u pogledu ekonomskog kreditiranja. 2013. godine, ukupna vrednost

kredita Kosovskog bankarskog sektora postigao je 1.8 milijardi evro, godišnji porast od 2.4 odsto.

U istom periodu, ukupna vrednost depozita dostigla je 2.4 milijardi evra, što pokazuje godišnji

porast od 7.5 odsto. Porastu depozita tokom ovog perioda uglavnom je doprinelo i ubrzani rast


26 |

depozita privatnih preduzeća u 2013. godini, dok su depoziti drugih finansijskih korporacija i

depoziti javnih preduzeća okarakterisana opadanjem. U 2013. godini, glavni pokazatelji

profitabilnosti bankarskog sektora obeležili su poboljšanje uglavnom kao rezultat porasta profita.

Takođe, tokom 2013. godine, nivo kapitalizacije je ojačan i pokazatelji adekvatnosti kapitala su

postigli nivo od 16.8 odsto (14.2 odsto u decembru 2012. godine). što se tiče izloženosti

bankarskog sektora u zemlji nad kreditnim rizikom, 2013. godine se primećuje porast izloženosti

u odnosu na prethodnu godinu, i tom prilikom odnos neprofitnih kredita nad ukupnim kreditima

postigao je 8.7 odsto (7.5 odsto u 2012. godini). Međutim, rast ovog izveštaja uglavnom odražava

usporavanje rasta ukupnih kredita, dok vrednost loših kredita nije okarakterisan ubrzanjem

porasta u ovom periodu. pozicija likvidnosti bankarskog sektora tokom 2013. godine ostala je u

zadovoljavajućom nivou. Uglavnom kao rezultat bržeg porasta depozita u odnosu na kredite,

izveštaj između kredita i depozita smanjen je na 73.7 odsto, od 77.4 odsto koliko je bio u

decembru 2012. godine.

Što se tiče tržišta osiguranja, broj i struktura osiguravajućih kompanija ostaju neizmenjeni od

prethodne godine, kada je finansijski sistem brojao 13 osiguravajućih društva od kojih 90 odsto

pružaju usluge neživotnog osiguranja, dok preostali deo od 10 odsto predstavlja segment životnog

osiguranja. U 2013. godini, ukupna sredstva osiguravajućih društva koja funkcionišu u zemlji

dostigla su vrednost od 132 miliona evra, godišnji porast od 1.4 odsto. Sektor osiguranja tokom

2013. godine je okarakterisan neto gubitkom od 337 hiljada evra, što je vidno manje u odnosu na

prethodnu godinu kada je ovaj sektor registrovao gubitak u vrednosti od 3.1 miliona evra.

Smanjenje gubitaka je omogućen uglavnom od strane boljeg upravljanja troškova.

Tokom 2013. godine, pripremljena su dva nacrta zakona od posebnog značaja za finansijski

sektor na Kosovu. Jedan od njih je nacrt zakona o opštim osiguranjima, dok drugi ima veze sa

nacrtom zakona o Mikro-finansijskim institucijama i Ne-bankarskim finansijskim institucijama

takođe, značajan napredak je postignut i u izdavanju sekundarnog finansijskog zakonodavstva.

U pogledu jednog stabilnog bankarskog sistema, tokom 2013. godine izvršena su ispitivanja

komercijalnih banaka u skladu sa predviđenim planom. U sklad sa međunarodnim praksama u

relevantnoj oblasti, posebna pažnja se obraća kreditnom riziku, likvidnosti, tržištu i drugim

rizicima, na osnovu pristupa nadgledanja na osnovi rizika. Poseban izražaj tokom ispitivanja

imalo je nadgledanje ispunjenja preporuka koja su data tokom ispitivanja, relevantnih odluka

kao i tokom procenjivanja usklađenosti banaka u skladu sa važećim zakonskim okvirom, posebno

uredbe CBK-a koje su stupile na snagu od 03. decembra 2012. godine.

CBK se i tokom 2013. godine angažovala za primenjivanje najboljih praksi nadgledanja

osiguranja, na osnovu principa Međunarodne asocijacije nadgledanja osiguranja i nadgledanja

zasnovanog na riziku, doprinoseći tako povećanju transparentnosti poslovanja osiguravača nad

javnošću. Sa posebnom pažnjom nadgledana je finansijska pozicija osiguravajućih društva, što je

rezultiralo kontinuiranim poboljšanjem finansijske pozicije ovog sektora.

U 2013. godini, odeljenje za nadgledanje penzijskih fondova je pokrenulo razmatranje,

prilagođavanje i usklađivanje sekundarnog zakonodavstva penzija sa Zakonom o penzijskim

fondovima Kosova br. 04/L-101 i uredbom Evropske Unije. Kosovski penzijske fond štednje je u

2013. godini okarakterisan jednom pozitivnom performansom, i tom prilikom ukupna sredstva

penzijskog sistema su obeležila godišnji porast od 23.3 odsto i postizanje vrednosti od 918.7

miliona evro. Tokom 2013. godine, TPŠK je okarakterisan povećanjem cene akcija i povećanjem

povraćaja d investicija. Fond penzijske štednje je tokom 2013. Realizovalo povraćaj od investicije

sredstava u vrednosti od 68.1 miliona evro, jedan godišnji rast od 7.5 odsto, dok je cena akcije u

2013. godini za 7.3 odsto bila viša u odnosu na prethodnu godinu.


| 27

Kao i prethodnih godina, tokom 2013. godine CBK je obezbedila jednu kvalitativnu i

kvantitativnu ponudu gotovine za bankarski sektor, kako bi omogućila gotovinsko vršenje

transakcija u ekonomiji. Što se tiče kretanja u platnom sistemu, 2013. godine je usvojen Zakon o

platnom sistemu kao i razmotreni su i usklađeni prateći propisi, jačanjem nadzornih ovlašćenja

platnog sistema i tržišne infrastrukture u bankarskoj industriji. Tokom 2013. godine zabeležen je

porast u obimu i vrednosti transakcija Elektronskog sistema međubankarkog kliringa (ESMK),

učinjen je dalji napredak sistema i funkcionalizovano je učešće“IS Bank” u ESMK banci koja je u

zemlji počela sa funkcionisanjem tokom 2013. godine.

Tokom 2013. godine, sva sredstva pod upravljanjem CBK-a uložena su u finansijskim

instrumentima koji spadaju u kategoriji sigurnih i likvidnih instrumenata. CBK je realizovala

pozitivne povraćaje od investicija, i tom prilikom su povraćaji bili povoljniji u od ulaganja u

hartijama od vrednosti u odnosu na investicije u bankarskim depozitima. Tokom 2013. godine

CBK je realizovala 21 aukciju na kojima je po prvi put izdate državne obveznice sa rokom

dospeća od 364 dana sa prosečnom stopom povraćaja od 1.99 odsto, dok su godišnje stope

povraćaja okarakterisane uglavnom trendom opadanja kao posledica povećanja tražnje za učešće

u ovim aukcijama. Kreditni registar je u 2013. godini registrovao 385 novih korisnika, kao

rezultat zahteva koji su podneti od strane institucija članica, dok istraživanje o obavezama i

kreditnoj istoriji kreditnih podnosilaca tokom godine dostigao je na broj od 623,334 istraživanja.


28 |

2. Spoljna ekonomska sredina

Ekonomska kretanja na globalnom nivou tokom 2013. godine okarakterisana su pozitivnim

trendom, ali su stope rasta bile nešto niže u odnosu na prethodnu godinu. Procene MMF-a su da

globalni ekonomski rast u 2013. je bio 3,0 odsto, u poređenju sa 3,2 odsto u 2012-oj. Ekonomska

aktivnost na globalnom nivou je podstaknuta od razvijenih zemalja, dok su zemlje u razvoju, iako

su okarakterisane pozitivnim trendovima, imale niže stope rasta.

Tabela 1. Odabrani makroekonomski pokazatelji

2012 2013 2012 2013 2012 2013

Globalna ekonomija 3.2 3.0 3.9 3.6

Eurozona -0.7 -0.5 2.5 1.3 2.0 2.9

Zemlje u razvoju 5.0 4.7 6.0 5.8 1.4 0.7

Evropske zemlje u razvoju 1.4 2.8 5.8 4.1 -4.5 -3.9

OpisUBP Inflacija Tekući račun (% e UBP)

Izvor: MMF (2014)

U 2013-oj, evrozona se karakterisala recesijom beležeći negativne stope ekonomskog rasta od 0,4

odsto, koji je podstaknut stalnim problemima u fiskalnom i finansijskom sektoru perifernih

zemalja poput Španije, Italije, Grčke, Portugalije i Slovenije, ali i drugih zemalja kao Holandije.

S druge strane, zemlje kao Nemačka i Francuska, iako nisu imale recesiju, imale su veoma nizak

rast od 0,5 odnosno 0,2 odsto. Recesija u evrozoni u tokom 2013. je rezultat relativno niskog

nivoa pouzdanosti za poboljšanja u realnom sektoru ekonomija i zabrinutosti oko javnog duga.

Tokom 2013, javni dug je dostigao 95,7 odsto BDP-a u poređenju sa 92,9 odsto u 2012, uprkos

padu budžetskog deficita. Nedostatak privrednog ekonomskog rasta čini izazovnim očuvanje

održivosti dugova u evrozoni. Takođe i problemi u finansijskom sistemu, koji se poslednjih godina

kretao u pravcu smanjenja međubankarske delatnosti, se smatraju da su doprineli stvaranju

daljih neizvesnosti.

U cilju podsticanja privredne i

međubankarske aktivnosti, ECB je

tokom 2013. dva puta snizio stopu

refinansiranja. U maju 2013,

refinansiranje je smanjeno sa 0,75 na

0,50 odsto, dok je u novembru 2013.

smanjeno na nivo od 0,25 odsto, što

istovremeno predstavlja najniži istorijski

nivo.

Projekcije za 2014. su veoma

ohrabrujuće jer se globalni rast očekuje

do 3,7 odsto, dok se ovaj rast očekuje da

bude uravnotežen između razvijenih

zemalja i zemalja u razvoju. (MMF WOE, 2014). Međutim, slabosti koje su karakterisale

globalnu ekonomiju su i dalje prisutne u 2014. Rizici za 2014. uglavnom dolaze iz mogućnosti da

deflatorni pritisci budu prisutni u razvijenim zemljama, nastavak slabe potražnje u zemljama u

razvoju, veoma spor oporavak u evrozoni.

-0.5

0.5

1.5

2.5

3.5

4.5

Aus

trija

Špan

ija

Italij

a

Nem

ačka

Fran

cusk

a

Por

tuga

lija

Grč

ka

2010 2011 2012 2013

Slika 1. Inflacija u odabranim zemljama Evrozone, u procentima

Izvor: Eurostat (2014)


| 29

Na globalnom nivou, stopa inflacije je

dostigla 3,8 odsto u poređenju sa 4,0

odsto u prethodnoj godini (tabela 1).

Rast cena na globalnom nivou je najviše

podstaknut inflacijom zemalja u razvoju,

dok su razvijene zemlje tokom 2013.

godine okarakterisane niskom stopom

inflacije, povećajući tako zabrinutost

zbog mogućnosti pojave deflacije u

nekim zemljama evrozone. U zemljama

evrozone, stopa inflacije u toku 2013.

godine je bila 1,5 odsto, što je znatno

niža od cilja ECB-a za inflaciju na oko 2

odsto. To je upravo jedan od razloga koji

su doveli do smanjenja stope

refinansiranja iz ECB-a. Pad nivoa

inflacije u evrozoni je uglavnom došao

kao rezultat slabljenja potražnje iz

privatnog sektora i nivoa obuzdavanja

javne potrošnje (slika 1). Kao rezultat

ovih kretanja, negativno su uticale cene

ključnih proizvoda, posebno cene

metala. Takođe, u cilju izbegavanja

rizika od strane ponude, mnoge

razvijene zemlje su stvorile rezerve

nafte, faktor koji u 2013, doveo da cene

nafte budu najniže na globalnom nivou.

Pored toga, i povećanje proizvodnje

nafte u SAD-u je učinilo da potražnja

SAD-a za uvozom nafte pada,

izazivajući pritisak za pad cene nafte na

globalnom nivou. Pad cena nafte se

takođe ogledao u cenama hrane, koje su

se takođe odrazile trendom pada.

Što se tiče nezaposlenosti, trenutni

podaci ukazuju na male pokrete stope

nezaposlenosti u većini razvijenih

svetskih privreda. Dok je, stopa

nezaposlenosti u evrozoni nastavila da

raste u 2013, kao rezultat niže

privredne aktivnosti, obeležavajući

povećanje od 11,4 odsto u 2012. na 12,3

odsto u 2013. Grčka, Španija, Portugalija osim što su zemlje koje vode na listi u pogledu stope

nezaposlenosti, takođe predstavljaju zemlje u kojima je nezaposlenost nastavila da raste najviše

tokom 2013. u poređenju sa 2012. (slika 2). Blagih pokreta je bilo i u Nemačkoj, gde je stopa

nezaposlenosti blago povećana sa 5,5 odsto u 2012. na 5,6 odsto u 2013. Trgovina na globalnom

nivou tokom 2013. godine okarakterisana je povećanjem od 2,6 odsto, koje je došlo kao rezultat

ubrzanja izvoza i uvoza kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim zemljama.

0

5

10

15

20

25

30

Špan

ija

Grč

ka

Portu

galija

Italija

Fran

cusk

a

Nem

ačka

Aust

rija

2010 2011 2012 2013

Slika 2. Nezaposlenost u odabranim zemljama Evrozone, u procentima

Izvor: Eurostat (2014)

0 5 10 15 20 25 30

Grčka

Italija

Portugalija

Španija

Francuska

Nemačka

2012 2013

Slika 3. Stopa nekvalitetnih kredita u odabranim zemljama Evrozone

Izvor: MMF (2014)

0 5 10 15 20

Nemačka

Francuska

Italija

Portugalija

Španija

Grčka

2012 2013

Slika 4. Pokazatelj adekvatnosti kapitala u odabranim zemljama Evrozone, procenat

Izvor: MMF (2014)


30 |

Stopa rasta kreditiranja u evrozoni tokom 2013. je bila negativna sa 2,0 odsto u poređenju sa 0,4

procenta u 2012. Tokom 2013, stopa rasta kreditiranja je ostala negativna kako prema

preduzećima tako i prema domaćinstvima, ali je kategorija preduzeća imala značajan pad. Ovo i

kao rezultat pogoršanja kvaliteta kreditnog portfolija i solventnosti privatnog sektora. Štaviše,

finansijska aktivnost je ostala izolovana samo u okviru privreda svakog člana, kao rezultat

povećane neizvesnosti nad privrednom aktivnošću, koji je ujedno bio faktor smanjenja

kreditiranja van političkih granica. To se i dalje odražavalo u porastu troškova posredovanja,

naročito za zemlje koje su najviše pogođene krizom. S druge strane, u većini zemalja evrozone,

banke su izvestile poboljšanje pokazatelja adekvatnosti kapitala (slika 4).

2.1. Jugoistočna Evropa

Tokom 2013, i zemlje Jugoistočne Evrope

(JIE) okarakterisane su pozitivnim

privrednim aktivnostima, koje je imalo

za karakteristiku pad domaće potražnje,

ali rast strane potražnje. Hrvatska

nastavlja da se suočava sa opadanjem

privredne aktivnosti od 0,6%, dok je iz

recesije od 2012. izašla Bosna i

Hercegovina beležeći rast od 0,5 odsto. I

Srbija je tokom 2013. prešla u povećanje

za 2,0 odsto u odnosu na pad od 1,7 odsto

u prethodnoj godini.

Makedonija i Crna Gora sa negativnog

rasta od 0,5 odsto prešle su na povećanje

od 1,5 odsto u 2013. (slika 5). Stabilizacija privredne aktivnosti u regionu tokom 2013. u

značajnoj meri se pripisuje poboljšanju izvoza, ali i blagom rastu stranih direktnih investicija

(SDI).

Blago poboljšanje privredne aktivnosti

tokom 2013. u zemljama regiona se

takođe ogledalo i u stopi nezaposlenosti.

Procene Evropske komisije pokazuju

pad stope nezaposlenosti u Albaniji,

Makedoniji i Srbiji, dok je u Bosni i

Hercegovini bilo blagog porasta stope

nezaposlenosti.

Prosečna stopa deficita tekućeg računa

za zemlje JIE u 2013. je bila 8,8 odsto

BDP-a (0.2 pp niža nego u 2012.). Tokom

ove godine, sve zemlje JIE su se

karakterisale sužavanjem deficita

tekućeg računa, sa izuzetkom

Makedonije, koja je povećala deficit od

3,0 odsto na 4,5 odsto BDP-a (slika 6). Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina i dalje imaju

najviši nivo deficita, dok su Makedonija, Kosovo i Srbija u 2013. izvestile najniži nivo deficita

tekućeg računa. Smanjenje nivoa deficita u većini zemalja u regionu bilo je rezultat pada cena

glavnih proizvoda na međunarodnom tržištu, kao što su nafta, metali i prehrambeni proizvodi,

koje su usporile rast vrednosti uvoza. Takođe, pored usporavanje rasta uvoza, tokom 2013.

-2-10123456

Koso

vo

Mak

edon

ija

Srbi

ja

Alb

anija

Crn

a G

ora

Bosa

i H

.

Hrv

atsk

a

2011 2012 2013 2014

Slika 5. Stopa rasta realnog BDP-a u jugoistočnoj Evropi

Izvor: MMF (2014) i procene CBK-a za Kosovo za 2014. godinu

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

Mak

edon

ija

Srb

ija

Bos

na i

H.

Alb

anija

Kos

ovo

Crn

a G

ora

2010 2011 2012 2013

Slika 6. Deficit tekućeg računa u jugoistočnoj Evropi, u procentima BDP-a

Izvor: Evropska komisija (2013) i procene CBK-a za Kosovo za2013. godinu


| 31

povećanje izvoza u svim zemljama regiona bilo je veće nego prethodne godine. U proseku, u 2013.

izvoz je porastao za više od 6 procenata iz zemalja regiona, u poređenju sa izvozom 2012. koji je

smanjen za više od 5 procenata.

Svakako, efekat trgovinskih poboljšanja je izbledeo zbog pada doznaka u nekim zemljama, izuzev

Kosova gde doznake emigranata su nastavile da rastu. Među najvažnijim komponentama platnog

bilansa u zemljama regiona ostaju strane direktne investicije koje su značajno porasle u 2013,

naročito kada se uzme u obzir da je 2012. godina okarakterisana sa relativno niskim nivoom SDI-

a.

Silazni trend inflacije na međunarodnim

tržištima uticao je da se i u zemljama

regiona ublaže inflatorni pritisci. Sa

izuzetkom Srbije, gde je stopa inflacije

dostigla 8,8 odsto, cene u drugim

zemljama u regionu su okarakterisane

umerenom inflacijom u proseku sa 2

odsto (slika 7). Što se tiče performanse

fiskalnog sektora, većina zemalja regiona

se okarakterisala slabijom

performansom, kako u troškovima tako i

u budžetskim prihodima u poređenju sa

početnim projekcijama. Međutim, tokom

2013, smatra se da slabija performansa

budžetskih prihoda je primorala zemlje regiona da skrate različite kategorije potrošnje, posebno

kapitalne izdatke.

Finansijski sektor u zemljama regiona je pratio sličan razvoj sa zemljama evrozone, koji se

karakteriše smanjenjem ili usporavanjem kreditiranja. Kreditna aktivnost je imala negativne

stope rasta u Albaniji, Srbiji, i veoma niske stope rasta u drugim zemljama kao što su

Makedonija, Bosna i Hercegovina i Kosovo. Ovo u mnogim slučajevima je došlo i kao rezultat

stranih banaka koje su se podvrgle pravilima matičnih banaka za pažljivo proširenje na nivou

njihovih grupa što se tiče kreditiranja. Depoziti u skoro svim zemljama regiona su zabeležili rast

tokom 2013. Što se tiče kvaliteta kreditnog portfolija tokom 2013, nekvalitetni krediti, kao

procenat ukupnih kredita svih zemalja u regionu, su zabeležili dvocifrene stope, dostižući 23,5

odsto u Albaniji, 14,9 odsto u Bosni i Hercegovini, 10,9 odsto u Makedoniji i 20,6 odsto u Srbiji.

Kosovo je i dalje zemlja sa najboljim kvalitetom kreditnog portfolija gde su u decembru

nekvalitetni krediti bili 8,7 odsto. Što se tiče kapitalizacije, u nekim od zemalja regiona

pokazatelj adekvatnosti kapitala je blago povećan. Nivo kapitalizacije u Albaniji je porastao sa

16,2 na 17,9 odsto ukupnih sredstava, na Kosovu sa 16,7 odsto na 14,2 odsto, i u Srbiji od 19,9 na

20,5 odsto. U Bosni i Hercegovini, pokazatelj kapitalizacije ostao je na istom nivou od prethodne

godine od 17,0 odsto, dok je u Makedoniji zabeležio blagi pad sa 17,1 na 16,8 odsto.

0

2

4

6

8

10

12

14

Srbi

ja

Mak

edon

ija

Crn

a G

ora

Koso

vo

Alb

anija

Bosn

a i H

.

2010 2011 2012 Jun-13

Slika 7. Prosečna godišnja stopa inflacije u jugoistočnoj Evropi

Izvor: Evropska komisija(2014)


32 |

3. Kosovska privreda

3.1. Realni sektor

Kretanja u ključnim makroekonomskim

pokazateljima pokazuju na ubrzanu

aktivnost tokom 2013. u poređenju sa

2012. Shodno tome, procene CBK-a su

da je realni privredni rast u 2013.

dostigao stopu od 3,1 odsto (slika 8). Za

razliku od prethodnih godina, u 2013, su

poboljšanja u neto izvozu koje se

procenjuju da su glavni doprinosioci

ekonomskog rasta. Tokom 2013,

trgovinski deficit se smanjio kao

posledica pada uvoza i rasta izvoza, što

takođe može da se koristi kao pokazatelj

stepena zamene uvoza sa domaćim

proizvodima. Doprinos poboljšanja neto izvoza ekonomskom rastu se procenjuje da je bio 1,2

procentna poena. Uz pozitivan doprinos se takođe procenjuje i komponenta potrošnje. Međutim,

za razliku od prethodne godine, potrošnja je doprinela umerenijom stopom od oko 0,8 procentnih

poena. Komponenta investicija tokom 2013. je takođe imala pozitivan doprinos od 1,1 procentnih

poena u privrednom rastu, u poređenju sa 2012, kada je ova komponenta imala negativan

doprinos.

Potrošnja je i dalje komponenta sa

najvećim učešćem u BDP-u. U 2013,

udeo potrošnje u BDP-u je procenjen da

je bio 104,5 odsto. Investicije u toku

2013. imale su udeo od 28,1 odsto u

BDP-u, što predstavlja sličan nivo sa

prethodnom godinom. Međutim, za

razliku od prethodnih godina, kada se

javni sektor kroz kapitalne investicije

smatrao kao glavni nosilac rasta

investicija, u 2013. glavni doprinos rasta

komponente imao je privatni sektor.

Povećanje privatnih investicija, koje čine

oko 60 odsto ukupne investicije,

procenjuje se da je rezultat povećanja stranih direktnih investicija (SDI) i investicionih kredita.

Neto izvozi u 2013. beležili su deficit od 1,68 milijardi evra, što predstavlja pad od 2,5 odsto u

poređenju sa 2012. Shodno tome, u 2013, odnos deficita između neto izvoza i BDP-a opao je za

32,7 odsto u poređenju sa 35,1 odsto koliko je bio u prethodnoj godini.

-2,000

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

2010 2011 2012 2013 (e )

Neto izvoz Investicije Potrošnja BDP

(e) Procena CBK-a

Izvor: KAS (2014)

Slika 9. Glavne komponente BDP-a

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

5

2009 2010 2011 2012 2013 (e) 2014 (f)

Stvarni rast BDP-a

Slika 8. Stvarni rast BDP-a, procenat

(e) Procena CBK-a, (f) Projekcija CBK-aIzvor: KAS (2013), (e) CBK (2013)


| 33

3.1.2 Cene

Inflacija na Kosovu, izražena

indeksom cena potrošnje (engl:

Consumer Price Index: CPI) tokom

2013. godine okarakterisala se padom.

Prosečna godišnja stopa inflacije u

2013. je bio 1,8 odsto, u poređenju sa

stopom od 2,5 odsto u 2012. (slika 10).

Opadajući trend inflacije se nastavio

tokom cele 2013, dostižući 0,6 odsto u

decembru. Smanjenje stope inflacije je

uglavnom uzrokovano cenama

uvezene robe, odražavajući deflatorna

razvijanja u zemljama evrozone sa

kojima Kosovo ostvaruje najveći deo

trgovinskih razmena.

Što se tiče komponenti CPI-a, povećanje cena tokom 2013. je obeleženo kod alkoholnih pića i

duvana za 7,2 odsto, odeće sa 2,9 odsto, rekreacije i kulture 2,7 odsto, hrane i bezalkoholnih pića

sa 2,1 odsto itd. Dok pad cena je obeležen kod transporta sa 1,9 odsto i kod komunikacionih

sredstava sa 0,9 odsto. Međutim, glavni doprinos u promeni stope inflacije tokom 2013. imali su

prehrambeni proizvodi i bezalkoholna pića za 0,8 procentnih poena, kao i alkoholna pića i duvan

sa 0,5 procentnih poena, što osim u rastu cena je i kao rezultat velikog udela ove kategorije u

potrošačkoj korpi (slika 10). Cene prehrambenih proizvoda, duvana, i raznih pića su

determinisale kretanje cena i u prošlosti, jer kretanje ovih cena je bilo više izraženo, ali i zbog

visokog učešća koju ove kategorije imaju kosovskoj potrošačkoj korpi (43,0 odsto). Međutim, u

poslednjih nekoliko godina primećuje se opadajući trend učešća ovih proizvoda u ukupnoj

potrošačkoj korpi.

Kretanje cena na Kosovu je veoma

slično kretanjima cena na

međunarodnim tržištima zbog visoke

zavisnosti kosovske privrede od uvoza.

Ovo je potvrđeno u izvesnoj meri

indeksom cena uvoza (engl: Import Price

Index: IPI). Prosek IPI tokom 2013.

povećan ja za 0,2 odsto. Kao što je

prikazano na slici 11, CPI je pokazao

slično ponašanje sa IPI. Dok su

proizvođačke cene okarakterisane sa

godišnjim rastom od 2,5 odsto, povećanje

koje je podstaknuto povećanjem cene

iskopavanja kamenog uglja, lignita,

minerala i ostalih grana rudarske industrije.

Realna efektivna stopa razmene (RESR) evra u odnosu na valute zemalja trgovinskih partnera

Kosova, u 2013, procenjena je na prosečno 0,2 odsto. Procena RESR je uglavnom zbog činjenice

da je stopa inflacije na Kosovu bila veća nego u zemljama trgovinskih partnera. RESR je

procenjena za 0,3 odsto u odnosu na zemlje EU-a, dok je smanjena za 0,5 odsto u odnosu na

3.5

7.4

2.5 1.8

-8

-3

2

7

2010 2011 2012 2013

Hrana i bezalk.piće Alkoholna pića i duvanNameštaj EnergijaZdravlje Ostalo

Slika 10. Inflacija i njeni glavni doprinosioci

Izvor: ASK (2014) sa proračunima CBK-a

90

95

100

105

110

115

120

125

130

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

1T

M

2T

M

3T

M

4T

M

2010 2011 2012 2013

Potrošačke cene Proizvođačke cene Uvozne cene

Slika 11. Indeksi potrošačkih, proizvođačkih i uvoznih cena

Izvor: ASK (2014)


34 |

zemlje CEFTA što podrazumeva da su kosovski proizvodi mogli doprineti konkurentnosti sa

zemljama CEFTA i smanjiti sa zemljama EU-a.

3.2. Fiskalni sektor

Fiskalni sektor tokom 2013. godine se okarakterisao blagim padom prihoda i povećanjem

rashoda. Budžetski1 prihodi su zabeležili pad za 0,5 odsto i dostigli vrednost od oko 1,3 milijarde

evra. S druge strane, vrednost ukupnih budžetskih2 rashoda dostiglo je iznos od oko 1,5 milijardi

evra, što predstavlja godišnji rast od 3,1 odsto. Shodno tome, budžet Kosova je registrovao

primarni deficit od 152,5 miliona evra ili 3,0 odsto BDP-a (2,4 odsto BDP-a u 2012). Dok je opšti

državni dug porastao na 16,1 odsto i ima vrednost od 475,7 miliona evra, što je ekvivalentno sa

9,1 odsto BDP-a.

3.2.1 Budžetski prihodi

Tokom 2013, označena je najbolja performansa u realizaciji domaćih prihoda koji su zabeležili

godišnji rast od 7,8 odsto i dostigli neto vrednost od 270.8 miliona evra. Rast domaćih prihoda

odražava povećanje efikasnosti PAK-a u prikupljanju prihoda i olakšanih procedura za izjavu i

plaćanje poreskih obaveza. Takođe, i povećana privredna aktivnost na Kosovu u toku 2013,

smatra se da je doprinela povećanju domaćih prihoda.

Tokom ovog perioda, sve glavne kategorije prihoda od domaćih poreza su se karakterisale

rastom. Neto PDV prikupljen u zemlji, koji ima 42,0 odsto udela u ukupnim prihodima od

domaćih poreza, obeležio je porast za 14,9 odsto, dostižući vrednost od 113.7 miliona evra. Neto

prihodi od poreza na korporacije, koji ujedno predstavlja drugu najveću kategoriju u okviru

domaćih poreza (23,3 odsto), zabeležili su godišnji rast od 3,0 odsto i dostigli vrednost od 63.1

miliona evra. Takođe, neto prihodi od poreza na lični dohodak su zabeležili rast od 2,3 odsto na

godišnjem nivou i dostigli vrednost od 61,2 miliona evra. U okviru prihoda od domaćih poreza,

veliki godišnji rast su zabeležili i neto prihodi od ličnih poslovanja (7,5 odsto), koji su dostigli

vrednost od 27,8 miliona evra.

S druge strane, prihodi od poreza na granici su zabeležili pad od 1,0 odsto i zabeležili vrednost od

834,1 miliona evra. Pad prihoda od poreza prikupljenih na granici uglavnom odražava smanjenje

nivoa uvoza. Uprkos padu, prihodi od poreza prikupljenih na granici i dalje predstavljaju glavnu

kategoriju budžetskih prihoda, sa učešćem od 75,5 odsto u ukupnim prihodima u 2013. (77,0 u

2012).

U okviru graničnih prihoda, glavna kategorija ostaje PDV, sa udelom od 49,3 odsto. U 2013, neto

prihodi od PDV-a su okarakterisani padom od 1,6 odsto, dostižući vrednost od 411.0 miliona evra.

Graničnih prihodi od akciza, koji imaju udeo od 36,1 odsto u ukupnim prihodima granice, takođe

su zabeležili blagi pad od 0,7 odsto u 2013. Sa povećanjem od 1,9 odsto okarakterisani su carinski

prihodi na uvoz, koji su dostigli neto vrednost od 119,5 miliona evra.

Uz pad su se okarakterisali i sopstveni prihodi centralnog i lokalnog nivoa, koji su dostigli

vrednost od 95,0 miliona evra, dok su prethodne godine zabeležili vrednost od 104,3 miliona evra.

Ostale važne stavke u okviru ostvarenih budžetskih prihoda u 2013. bile su i kazne i naknade,

koje su zabeležile rast od 7,6 odsto i dostigle vrednost od 42,9 miliona evra, zatim tantieme koje

su dostigle vrednost od 24,7 miliona evra i dividende iz javnih preduzeća koje su dostigle

vrednost od 43,0 miliona evra.

1 U okviru budžetskih prihoda nisu uključeni prilivi iz određenih donatorskih grantova, unutrašnji i spoljni krediti, prihodi od privatizacije distribucije KEK-a, raznih depozita

koji se drže u poverenju u ime trećih lica do određivanja njihove definicije. 2 U okviru budžetskih rashoda nisu uključene isplate iz određenih donatorskih grantova, isplate dugova, kao i vraćanje zaduživanja iz javnih preduzeća tretira se kao

smanjenje rashoda.


| 35

3.2.2 Budžetski rashodi

U 2013. vrednost ukupnih budžetskih rashoda iznosio je oko 1,5 milijardi evra, što predstavlja

godišnji rast od 3,1 odsto. Javni rashodi za kapitalne investicije tokom 2013. zabeležili su pad od

3,8 odsto i dostigli vrednost od 529.2 miliona evra. Uprkos ovom padu, kapitalni izdaci

predstavljaju glavnu kategoriju rashoda u budžetu, sa udelom od 36,0 odsto ukupnih rashoda.

S druge strane, rast tekućih rashoda tokom 2013. procenjuje se da je pozitivno doprineo rastu

ukupne potrošnje. Tekući rashodi, koji se sastoje od plata i dnevnica, robe i usluga, subvencije i

transfera ne uključujući isplatu duga, iznosili su 945.5 miliona evra, što predstavlja povećanje od

7,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. U okviru tekućeg rashoda, rashodi vlade na

subvencije i transfere su zabeležili godišnji rast od 11,7 odsto, dostigavši 312,9 miliona evra.

Povećanjem su okarakterisani i vladini rashodi za robe i usluge i rashodi vlade za plate i

dnevnice, koje su zabeležile rast od 14,5, odnosno 2,3 odsto dostigavši 193,9 odnosno 417,1

miliona evra.

3.3. Finansijski sektor

3.3.1 Opšte karakteristike

Ukupna sredstava finansijskog sektora dostigla su vrednost od 4.2 milijarde evra, obeležavajući

godišnji porast od 10.5 odsto (9.9 odsto u decembru 2012).

Tabela 2. Broj finansijskih institucija

Izvor: CBK (2014)

Porast se uglavnom pripisuje porastu

sredstava i penzijskih fondova i

komercijalnih banaka i delimično

blagom rastu osiguravajućih društva.

Dok, sredstva mikro finansijskih

institucija i finansijskih pomagača

obeležila su pad u odnosu na prethodnu

godinu.Struktura sredstava finansijskog

sistema u 2013. godini bila je slična sa

prethodnim godinama. Što se tiče broja

finansijskih institucija, jedine promene

su obeležene kod finansijskih pomagača

kod kojih je njihov broj povećan na 39

(38 u 2012. godini) (Tabela 2). Što se tiče

učešća sektora u ukupnim sredstvima finansijskog sistema, bankarski sektor nastavlja da

predstavlja najveći deo strukture sredstava. Međutim, u odnosu na prethodnu godinu, učešće

sredstava svih sektora, sa izuzimanjem penzijskih fondova, obeležio je pad. Penzijski fondovi su

bili jedini sektor koji je povećao učešće u 2013. godini na 21.7 od 19.5 odsto koji je bio u 2012.

godini (Slika 12).

Opis 2010 2011 2012 2013

Komercijalne banke 8 8 9 9

Osiguravajuće kompanije 12 13 13 13

Penzioni fondovi 2 2 2 2

Financijski pomagači 28 34 38 39

Mikrofinancijske institucije 17 20 17 17

73.7%

3.4%

3.0%0.2%

19.6%

2012

Komercijalne Banke

Osiguravajuće Kompanije

Mikrofinancijske Institucije

Financijski pomagači

Penzioni fondovi

72.3%3.1%

2.7%

0.2%

21.7%

2013

Komercijalne Banke

Osiguravajuće Kompanije

Mikrofinancijske Institucije

Financijski pomagači

Penzioni fondovi

Slika 12. Struktura finansijskih sredstava sistema po sektorima

Izvor: CBK (2014)


36 |

Značajan deo sredstava finansijskog

sistema nastavlja da se ulaže u strana

tržišta. Vrednost neto stranih sredstava

(NSS) je u decembru 2013. godine

dostigla 2.56 milijardi evra,

obeležavajući godišnji porast od 9.5 odsto

(13 odsto u decembru 2012. godine).3

Najveće učešće u ukupnom NSS-u i dalje

imaju NSS-i CBK-a (slika 13). Jedini

segment koji je obeležio negativan bilans

NSS-a bio je iz mikro finansijskih

institucija, uglavnom kao rezultat visoke

podrške ovih institucija u stranom

finansiranju u vidu kreditnih linija.

Zahtevi nad spoljnim sektorom u

decembru 2013. godine dostigli su

vrednost od 3 milijarde evra,

obeležavajući godišnji porast od 8.7 odsto

(13.4 odsto u decembru 2012. godine)

(slika 14). Struktura zahteva se predvodi

od depozita po viđenju sa učešćem od

37.9 odsto, kojih slede hartije od

vrednosti osim akcija sa učešćem od 27.2

odsto, i druga sredstva sa učešćem od

21.6 odsto (slika 15).

U okviru zahteva, tokom 2013. godine,

najveći godišnji porast obeležile su

investicije u hartijama od vrednosti sa

68.4 odsto, sa kreditima od 37.8 odsto,

dok gotovina koja je držana u

institucijama izvan zemlje obeležila je

godišnji porast od 11.6 odsto. Opadanjem

je karakterisan novac koji je držan kao

depozit u stranim bankama (pad od 9.3

odsto), monetarno zlato i SPT-i (pad od

5.9 odsto) i kvota sa MMF-om (pad od

4.2 odsto). Povećanje investicija u

instrumentima kao investicije u

hartijama od vrednosti i kreditima

predstavlja pokazatelj orijentacije

investicija u instrumentima koje dovode

do najvećeg povraćaja u sredstvima (slika 14).

3 Uvom kontekstu, finansijski sektor obuhvata i Centralnu banku.

0200400600800

1,0001,2001,4001,600

Mar JunSepDecMar JunSepDecMar JunSepDecMar JunSepDecMar JunSepDec

2009 2010 2011 2012 2013

NSS CBK NSS komercialnih banakaNSS ostalih financijskih institucija

Figura 13. Neto Spoljna Sredstva institucija, umilionima evra

Izvor: CBK (2014)

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013

Monetarno Zlato i PPT GotovinaDepoziti Hartije od vrednosti osim akcijaKvota u MMF KreditiSredstva i ostali ekuiti Ostalo

Slika 14. Struktura e zahteva prema spoljnem sektoru, u procentu

Izvor: CBK (2014)

17.3%

2.4%

13.4%

8.7%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

20%

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

Dhjetor 2010 Dhjetor 2011 Dhjetor 2012 Dhjetor 2013

Vrednost zahteva prema spoljnem sektoru Godišnja razlika

Figura 15 Vrednost zahteva prema spoljnem sektoru(u milionima) i godišnja razlika

Izvor: CBK (2014)


| 37

Ukupne obaveze prema spoljnom sektoru, u decembru 2013. godine, dostigle su iznos od 455.6

miliona evra, obeležavajući godišnji porast od 4.4 odsto. Struktura obaveza se predvodi od

obaveza nad MMF-om sa 34.2 odsto,

zatim od kredita sa 31.9 odsto, depozita

sa 19.9 odsto i alokacije SPT-a sa 13.6

odsto. Povećanje obaveza nad spoljnim

sektorom predstavlja uglavnom rezultat

porasta kredita koje su domaće

komercijalne banke uzele od strane

spoljnog sektora i delimično od depozita

ne-rezidenata u bankarskom sektoru na

Kosovu (slika 16).

Izloženost finansijskog sistema nad

spoljnim sektorom ostaje relativno niska

u okviru sredstava, takođe i obaveza

(odnosno 33.2 i 5.6 odsto). Štaviše,

izloženost bankarskog sektora nad spoljnim sektorom ostaje niska. Investicije izvan zemlje čine

24.5 odsto od ukupnih sredstava bankarskog sektora, do samo 5.7 odsto obaveza spoljnom

sektoru.

3.3.2 Bankarski sektor

Struktura bankarskog sektora na

Kosovu u 2013. godini bila je slična sa

prethodnim periodima. Prema

vlasništvu, strukturom bankarskog

sektora nastavljaju da dominiraju banke

u stranom vlasništvu, čija sredstva čine

89.9 odsto ukupnih sredstava

bankarskog sektora, dok se preostali deo

upravlja od strane domaćih banaka.

Nivo koncentracije tržišta u bankarskom

sektoru je smanjen kao rezultat bržeg

rasta sredstava manjih banaka. U

decembru 2013. godine, učešće sredstava

tri najveće banke u zemlji je palo na 67.4 odsto u odnosu na 69.3 odsto u 2012. godini. Pad

koncentracije izražava se kroz Indeks

Herfindahl-Hirschman (IHH), koji

pokazuje trend opadanja u poslednje

četiri godine (slika 17).

3.3.2.1 Bilans stanja bankarskog

sistema

i. Sredstva

Vrednost sredstava kosovskog

bankarskog sektora tokom 2013. godine

je dostigao 3.06 milijarde evra, što

predstavlja godišnji rast od 8,1 odsto

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Depoziti Alociranje PPT-a Krediti Račun u MMF Ostalo

Slika 16. Struktura obaveza prema spoljnem sektoru,u procentu

Izvor: CBK (2014)

0

500

1000

1500

2000

2500


Sredstva Krediti Depoziti

Figura 17. HHI za sredstva, kredite i depozite

Izvor: CBK (2014)

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013Gotovina i bilans sa CBKBilans sa komercijalnim bankamaHartije od vrednostiBruto kreditiFiksna sredstvaOstala sredstvaGodišnji rast ukupnhih sredstava (desna strana)

Slika 18. Struktura sredstava bankarskog sistema, u milionima evra

Izvor: CBK (2014)


38 |

(6,8 odsto u decembru 2012) (slika 18). Najveći porast u okviru sredstava obeležile su investicije

u hartije od vrednosti (38,2 odsto) i

kategorija bilansa stanja CBK (10,5

odsto) (slika 19). Ovo kretanje sredstava

komercijalnih banaka odražava

nespremnost banaka da povećaju

kreditiranje, koje se izražava i sa

najnižom stopom rasta kredita.

Međutim, krediti i dalje su glavna

kategorija u okviru strukture sredstava

bankarskog sektora sa udelom od 59

odsto u 2013. Kao rezultat usporavanja

rasta kredita, udeo kredita u ukupnim

sredstvima bankarskog sektora, u

poređenju sa 2012, bio je za 3.3

procentna poena niži. Dok, kategorija

koja je u stalnom porastu što se tiče

učešća u poslednje četiri godine je

kategorija hartija od vrednosti, koja je u

decembru 2013. imala udeo od 11,6 odsto

ukupnih sredstava (Tabela 3).

Neprekidni rast investicija u hartijama

od vrednosti donekle odražava

usporavanje kreditiranja od strane

banaka, što je povećalo sredstva na

raspolaganju za ulaganje u hartije od

vrednosti, ali i za više mogućnosti za

diversifikaciju ulaganja u sredsta sa

niskim rizikom, kao što su državni zapisi

Vlade Kosova.

U okviru portfolija hartija od vrednosti,

ulaganja u hartije od vrednosti Vlade

Republike Kosova su povećana na 28,2

odsto, što ukazuje da razvoj domaćeg

tržišta državnih zapisa predstavlja

atraktivan proizvod za ulaganja banaka

koje posluju na Kosovu. Međutim,

najveći deo ulaganja u hartije od

vrednosti nastavlja da je predstavljen od

ulaganja u inostrana tržišta. Tačnije,

najveći deo ulaganja u hartije od

vrednosti sastoji se od obveznica koje

izdaju strane vlade (71,8 procenata) šta

ukazuje da banke su tokom godine favorizovale investicije koje nose manji rizik. Ovo se

primećuje i od izuzetno niskog učešća ulaganja banaka u hartije od vrednosti i drugih

finansijskih i ne-finansijskih korporacija, koje se obično smatraju kao instrumenti sa većim

stepenom rizika (slika 21).

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013Ostala sredstva Fiksna sredstvaBruto krediti Hartije od vrednostiBilans sa komercijalnim bankama Gotovina

Slika19. Godišnji rast sredstava bankarskog sistema

Izvor: CBK (2014)

0.0% 0.0%

23.3% 28.2%

95.5% 99.8%

76.7% 71.8%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Vlada Kosova Strane Vlade Financijske i ne-Financijske korporacije

Slika 20. Struktura hartija od vrednosti, u procentu

Izvor: CBK (2014)

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013Stopa rasta ukupnih kreditaStopa rasta kredita za preduzećimaStopa rasta kredita za domaćinstva

Slika 21. Stopa rasta kredita po sektorima, u procentu

Izvor: CBK (2014)


| 39

Tabela 3. Struktura sredstava bankarskog sektora

Milion evra Učešće (%) Milion evra Učešće (%) Milion evra Učešće (%) Milion evra Učešće (%)

Gotovina i bilans sa CBK 307.0 12.5% 331.5 12.5% 425.7 15.0% 462.3 15.1%

Bilans sa komercialnim bankama 439.1 17.9% 329.5 12.4% 287.9 10.2% 339.9 11.1%

Hartije od vrednosti 173.4 7.1% 202.0 7.6% 256.6 9.1% 354.5 11.6%

Bruto krediti 1,458.7 59.4% 1,698.1 64.1% 1,763.4 62.3% 1,805.8 59.0%

Fiksna sredstva 44.0 1.8% 47.4 1.8% 57.7 2.0% 55.5 1.8%

Ostala sredstva 32.9 1.3% 41.3 1.6% 38.1 1.3% 41.5 1.4%

Ukupno 2455 100% 2,650 100% 2,829 100% 3,060 100%

OpisDecembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013

Izvor: CBK (2014)

ii. Krediti

U 2013. godini, ukupna vrednost kredita bankarskog sektora iznosila je 1,81 milijarde evra,

beležeći godišnji porast od 2,4 odsto.

Međutim, kreditiranje od bankarskog

sektora i ove godine je nastavilo da se

karakteriše usporavanjem trenda rasta

(slika 21). Usporavanje je primećeno

kako kod kredita za domaćinstvo tako i

kod kredita za preduzeća. Krediti za

domaćinstvo su porasli za 3,9 odsto na

godišnjem nivou (6,2 odsto u decembru

2012), dok krediti za preduzeća su

povećani za 2 odsto (3,9 procenata u

decembru 2012).

Krediti za preduzeća nastavljaju da

dominiraju strukturom ukupnih kredita

sa učešćem od 67 odsto, dok krediti za

domaćinstvo čine 31,2 odsto ukupnih

kredita (slika 22). U okviru kredita za

preduzeća, najveći deo se sastoji od

komercijalnih kredita za preduzeća koji

čine 52,6 odsto ukupnih kredita (slika

22).

Usporavanje kredita za preduzeća je, pre

svega, posledica usporavanja

kreditiranja za nefinansijske korporacije

koje su označili godišnji rast od 2,1 odsto

u poređenju sa 3,9 odsto u 2012. godini.

Ovo usporavanje odražava uglavnom

kretanja kreditiranja u sektoru trgovine, što predstavlja sektor sa najvećim brojem kompanija na

Kosovu i sa najvećim učešćem bankarskih kredita. U 2013, kreditni sektor trgovine beleži

godišnji rast od 0,8 odsto, stopa koja je znatno niža od godišnjeg rasta od 4,8 odsto u 2012. godini.

Kreditiranje u trgovini je bilo i pod uticajem smanjenja uvoza na Kosovu. Najizraženiji porast u

okviru kredita za preduzeća zabeležili su krediti namenjeni za ostale usluge (kao što su hotelske i

restoranske), koje su zabeležile godišnji rast od 6,6 odsto, ali njihovo učešće u ukupnim kreditima

je i dalje nisko (Slika 24).

69.9% 67.5% 67.5% 67.3%

29.8% 30.1% 30.8% 31.2%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Preduzeća Domaćinstva Ostalo

Slika 22. Struktura kredita, u procentu

Izvor: CBK (2014)

0%

20%

40%

60%

80%

100%


Pljoprivreda Rudnici Proizvodnja Građevinarstvo Trgovina Ostale Usluge

Slika 23. Struktura kredita po privrednoj delatnosti, uprocentu

Izvor: CBK (2014)


40 |

Rast je zabeležio i kreditiranje u

sektoru poljoprivrede, sa stopom od 5

odsto, ali koji je bio niži u odnosu na

prethodnu godinu (7,7 odsto u 2012.

godini). Uprkos činjenici da

poljoprivreda i dalje predstavlja sektor

sa najmanjim pristupom bankarskom

kreditiranju, primećuje se da je stopa

rasta poljoprivrednih kredita među

najvećim u odnosu na druge sektore. To

je takođe odraz vladinih subvencija za

podsticanje poljoprivrednih delatnosti

na Kosovu kao i šeme garancije

poljoprivrednih kredita podržavane od

USAID-a. S druge strane, kreditiranje u

industrijskom sektoru se karakteriše

padom, koji je posebno primećen kod

građevinskog kreditiranja, koji je

obeležio smanjenje na godišnjem nivou

za 5,2 odsto u poređenju sa 7,7

procenata u prethodnoj godini.

Prema roku dospeća, strukturom kredita

i dalje dominiraju krediti sa dužim

rokom dospeća, koji predstavljaju 67,2

odsto ukupnih kredita (slika 25). Tokom

2013, primećuje se blago pomeranje ka

kreditima sa kraćim rokom dospeća koji

može odražavati zatezanje kriterijuma komercijalnih banaka u obliku skraćenja roka dospeća.

iii. Obaveze

Obavezama bankarskog sektora i dalje

dominiraju depoziti (80.1 odsto ukupnih

obaveza), koji predstavljaju glavni izvor

finansiranja za komercijalne banke na

Kosovu (Tabela 4). Vrednost ukupnih

depozita u 2013. iznosio je 2,4 milijarde

evra, beležeći godišnji rast od 7.5

procenata (slika 26). Veliko oslanjanje

na domaće depozite kao izvor

finansiranja, naspram oslanjanja na

inostrana sredstava sa visokim

troškovima finansiranja, je dovelo do

toga da banke koja posluju na Kosovu koriste još jedan stabilan izvor finansiranja i izbegavaju

zavisnost od spoljnog finansiranja.

-10%

0%

10%

20%

Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013PoljoprivredaIndustrija, energetika, građevinarstvoTrgovina

Slika 24. Trend povećanja kredita po privrednim sektorima, u procentu

Izvor: CBK (2014)

20.2% 21.2% 21.1% 25.0%

6.5% 7.2% 7.4% 7.7%

73.2% 71.6% 71.4% 67.2%

0%

20%

40%

60%

80%

100%


Preko 2 godine Preko 1 godine do 2 godine Do 1 godine

Slika 25. Struktura kredita po roku dospeća, u procentu

Izvor: CBK (2014)

1,936.8 2,104.02,279.1

2,449.0

11.0%

8.6% 8.3% 7.5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

Decembar2010

Decembar2011

Decembar2012

Decembar2013

U m

ilio

nim

a e

vra

Depoziti Godišnji rast

Slika 26. Trend povećanja depozita, u procentu

Izvor: CBK (2014)


| 41

Tabela 4. Struktura obaveza bankarskog sistema

Milion evra Učešće (%) Milion evra Učešće (%) Milion evra Učešće (%) Milion evra Učešće (%)

Bilans od ostalih

banaka 70.7 2.9% 40.0 1.5% 6.0 0.2%16.5

0.5%

Depoziti 1,936.9 78.9% 2,104.0 79.4% 2,279.1 80.6% 2,449.0 80.0%

Ostali zajmovi 23.4 1.0% 30.4 1.1% 18.9 0.7% 13.4 0.4%

Ostale obaveze 160.3 6.5% 191.3 7.2% 223.6 7.9% 246.4 8.1%

Subordinirani dug 33.5 1.4% 31.0 1.2% 31.0 1.1% 56.3 1.8%

Sopstvena sredstva 230.4 9.4% 252.8 9.5% 270.7 9.6% 277.90 9.1%

Ukupno obaveza 2,455 100% 2,650 100% 2,829 100% 3,060 100%

OpisDecembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013

Izvor: CBK (2013)

U okviru obaveza, izraženiji godišnji rast

(79,1 odsto) je postigao subordinirani

dug (eng. subordinated debt) uglavnom

kao rezultat potrebe za rastom kapitala

u nekim od komercijalnih banaka da bi

se obezbedila usklađenost sa promenom

regulatornih zahteva CBK-a.4

Strukturom depozita bankarskog

sektora su nastavili da dominiraju

depoziti domaćinstava koji čine 72,5

odsto od ukupnih depozita. Ostatak se

sastoji od depozita preduzeća sa učešćem

od 22,7 odsto, nerezidentnih depozita za

3,6 odsto i ostalih depozita (gde su

obuhvaćene vlada i ostale nevladine

organizacije) do 1,2 odsto (slika 27).

Strukturom depozita preduzeća

dominiraju depoziti privatnih

preduzeća sa učešćem od 71,5 odsto. U

preostalom delu ulaze depoziti ostalih

financijskih korporacija sa 15,5 odsto, i

javnih preduzeća sa 13 odsto (slika 28).

U okviru depozita preduzeća, u 2013.

godini, depoziti privatnih preduzeća bili

su jedina kategorija koja je označila

rast i to sa godišnjom stopom od 18,5

odsto, dok ostale dve kategorije su

opadale. Depoziti drugih finansijskih korporacija označili su godišnji pad za 25,9 odsto, dok oni iz

javnih preduzeća zabeležili su godišnji pad od 4,7 odsto.

Depoziti nerezidenata tokom 2013. godine su porasli za 2,5 odsto, što predstavlja očigledni

usporeniji rast u poređenju sa prošlogodišnjim rastom (35,4 odsto). Ovo značajno usporavanje

rasta, u izvesnoj meri, može da odražava negativan trend kamatnih stopa na depozite.

4 Prema novoj Uredbi o adekvatnosti kapitala banaka, koja je na snazi od kraja 2012. godine, CBK je zaoštrio zahteve za obračun regulativnog kapitala od komercijalnih

banaka.

67.09% 70.84% 71.97% 72.47%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013Ostalo VladaOstale financijske korporacije Ostale javne korporacijeOstale ne-financijske korporacije Domaćinstva

Slika 27. Struktura depozita po sektorima, u procentu

Izvor: CBK (2014)

18.6% 20.5% 22.1% 15.5%

24.0% 24.5% 14.3%13.0%

57.4% 54.9% 63.6% 71.5%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013Ostale ne-financijske korporacije Ostale javne korporacijeOstale financijske korporacije

Slika 28. Struktura depozita Preduzeća po sektorima, u procentu

Izvor: CBK (2014)


42 |

Prema roku dospeća, depozitima bankarskog sektora nastavljaju da dominiraju oročeni depoziti,

sa udelom od 46,7 odsto, dok ostatak se sastoji od prenosivih depozita (36,8 odsto) i štednih

depozita (16,5 odsto). U okviru oročenih

depozita, najveće udeo (62,1 odsto)

imaju depoziti sa rokom dospeća do 1.

godine. Depoziti sa rokom dospeća od 1.

do 2. godine čine 18,8 odsto, dok one sa

rokom dospeća preko 2. godine čine 19,1

odsto od ukupnih oročenih depozita

(slika 29). Kategorija koja je označila

nešto veće pokretanje kod oročenih

depozita tokom 2013. godine su bili

srednjoročni depoziti (od 1. do 2. godine)

koji su zabeležili godišnji pad od 27,3

odsto. Ovaj razvoj je uglavnom kao

posledica pomeranja depozita prema

kategoriji sa kratkim rokom dospeća, što

može biti posledica promene uslova koje

nude banke, tačnije, smanjenje

kamatnih stopa na depozite.

3.3.2.2 Kamatne stope5

Prosečne kamatne stope na kredite i

depozite su okarakterisane opadajućim

trendom tokom 2013. godine. Prosečna

kamatna stopa na kredite opala je na

12,4 odsto (13,4 odsto u 2012), dok je ona

od depozita opala za 3,4 odsto (3,6

procenta u 2012). Prema tome, razlika

između kamatnih stopa na kredite i

depozite u 2013. bila je 9 odsto, u

poređenju sa 9,8 u 2012. (slika 30).

Prosečna kamatna stopa na kredite

preduzeća je opala na 12,4 odsto u

decembru 2013. sa 13,2 odsto u

decembru 2012. Investicioni krediti su

okarakterisani niskim kamatnim

stopama (12 odsto u 2013; 12,9 odsto u

2012) u odnosu na ostale poslovne

kredite, kod kojih je prosečna kamatna

stopa tokom 2013. bila 13,6 odsto (14,6

odsto u 2012) (Slika 30). Pad je označen

i kod prosečne kamatne stope na kredite

za domaćinstva, koja je opala na 12,1

odsto sa 12,5 odsto u 2012.

Prosečna kamatna stopa na depozite

preduzeća je opala sa 3,3 odsto u 2012. na 2,8 odsto u 2013. Dok, prosečna kamatna stopa za

5

Podaci su prosek od januara do decembra 2013.

76.11%

54.37% 56.52% 62.10%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Preko 2 godine Preko 1 godine do 2 godine Do 1 godine

Slika 29. Struktura kredita po roku dospeća, u procentu

Izvor: CBK (2014)

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%


Kamatna stopa u kreditima Kamatna stopa u depozitima

Razlika Krediti depoziti

Slika 30. Prosečna godišnja kamatna stopa, u procentu

Izvor: CBK (2014)

32.836.0

18.5

26.0

0

5

10

15

20

25

30

35

40

0

50

100

150

200

250

300


Prihodi Troškovi Neto Profit (desna strana)

Slika 31. Bilans prihoda i troškova, u milionima evra

Izvor: CBK (2014)


| 43

depozite domaćinstva je opala za 2,7 odsto u decembru 2013. u poređenju sa 3 odsto u decembru

2012. Što se tiče roka dospeća, prosečna kamatna stopa na depozite preduzeća opala je u svim

kategorijama osim kod depozita u iznosi preko 250 hiljada evra sa rokom dospeća preko 2 godine,

gde je prosečna stopa dostigla 3,8 odsto sa 3,2 odsto u 2012. Prosečne kamatne stope na depozite

domaćinstava su označile pad na svim kategorijama prema roku dospeća.

3.3.2.3 Učinak bankarskog sektora

Učinak bankarskog sektora je poboljšan tokom 2013. godine. Neto profit bankarskog sistema je

dostigao 26 miliona evra, sa 18,5 miliona evra koliko je bilo u 2012. (slika 31). Povećanje je pre

svega odraz godišnjeg rasta od 0,3 odsto od prihoda sektora i pad ukupnih troškova od 2,2 odsto

(slika 31). Ova kretanja su dovela da se odnos troškova i prihoda u 2013. smanji na 88,7

procenata od 90,9 odsto koliko je bilo u 2012. godini, što ukazuje da je efikasnost bankarskog

sektora označio rast tokom ovog perioda.

Glavni pokazatelji profitabilnosti

bankarskog sektora označavali su

poboljšanje kao ishod povećanja profita.

Prinos na prosečni kapital (engl. Return

on Average Equity) je obeležio rast sa 7,1

odsto u 2012. na 9,4 odsto u 2013. Prinos

na prosečnu aktivu (engl. Return on

Average Assets) je takođe porastao sa 0,7

odsto u 2012. na 0,9 odsto u 2013. (slika

32).

Prihodi bankarskog sektora, uprkos

pozitivnoj stopi rasta, nastavljeni su da

se karakterišu sporijim trendom rasta,

koji se uglavnom odražava usporavanje

kreditiranja od strane banaka.

Usporavanje rasta prihoda je bilo

praćeno padom troškova, ali koja je bilo

zasnovano pre svega na smanjenje

troškova za provizije kao rezultat

najnižeg rasta vrednosti nenaplativih

kredita u odnosu na prethodnu godinu,

što znači da sadašnji nivo profitabilnosti

je veoma osetljiv na kretanja u kvalitetu

kreditnog portfolija.

Struktura prihoda bankarskog sektora

ostaje slična onoj iz prethodne godine.

Prihodi od kamata i dalje ostaju

dominantna kategorija sa 80 odsto udela u ukupnim prihodima u bankarskom sektoru. Međutim,

u poređenju sa prethodnom godinom, prihod od kamata je smanjen za 1,1 odsto, što se odražavalo

i na smanjenje učešća prihoda od kamata u ukupnim prihodima (slika 33). Ovo pokazuje da

pozitivna stopa rasta ukupnih prihoda bankarskog sektora u 2013. godini je bila rezultat rasta

beskamatnih prihoda koji su označili godišnji rast od 6,4 odsto.

1.5% 1.4%0.7%

0.9%

14.8% 14.9%

7.1%

9.4%

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

16.0%

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Dhjetor 2010 Dhjetor 2011 Dhjetor 2012 Dhjetor 2013

Në m

ilio

në

eu

ro

Profiti PNPA (desna strana) PNPK (desna strana)

Slika 32. Pokazatelji profitabilnosti

Izvor: CBK (2014)

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

Mar

Jun

Sep

Dec Mar

Jun

Sep

Dec Mar

Jun

Sep

Dec Mar

Jun

Sep

Dec

2010 2011 2012 2013

Prihod Rashod

Slika 33. Godišnje stope rasta prihoda i rashoda

Izvor: CBK (2014)


44 |

Strukturom troškova nastavljaju da

dominiraju opšti i administrativni

troškovi, koji su obeležili godišnji pad za

1,9 odsto u 2013. (slika 34). Kategorija

beskamatnih prihoda se karakteriše

izraženim godišnjim padom od 6,1 odsto

i prema tome, uprkos manjem učešću,

bila je glavna kategorija koja je izazvala

pad ukupne potrošnje. Ovaj pad se

uglavnom pripisuje godišnjem padu od

8,4 odsto rashoda za provizije koje

sačinjavaju najveći deo beskamatnih

troškova. Najniži iznos posebnih

provizija tokom ovog perioda odražava

činjenicu da je stopa pogoršanja

kreditnog portfolija u 2013. bila niža u

poređenju sa 2012.

Međutim, kamatni troškovi su jedina

kategorija koja je imala rast (1,1 odsto),

ali stopa rasta bila je znatno niža u

odnosu na prethodnu godinu (7,9 odsto u

2012).

3.3.2.4 Rizici bankarskog sektora

i. Rizik likvidnosti

Pozicija likvidnosti bankarskog sektora

tokom 2013, nastavila je da bude

zadovoljavajuća. Svi pokazatelji su

obeležili pojačanje i prekoračenje

regulatornih uslova, odražavajući dalje

smanjenje izloženosti sektora riziku

likvidnosti. Tradicionalni model

bankarskog sektora Kosova, gde glavni

izvori finansiranja su domaći depoziti

koji se karakterišu niskom cenom i

izdržljivošću, ima nisku izloženost

čestim kretanjima cena i promenama u

ponudi fondova kojima se karakterišu

inostrana tržišta kratkoročnog

finansiranja. Takođe, nisko učešće

finansiranja na veliko (engl: wholesale

funding) i niska izloženost matičnih banaka je razlog da sektor bude relativno zaštićen od

potencijalne opasnosti od pozajmljivanja od matičnih banaka što može da proističe iz zahteva

evropskih bankarskih grupacija da bi povećale kapitalizaciju na konsolidovanom nivou.

68%

70%

72%

74%

76%

78%

80%

82%

84%

86%

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Mart Jun Sept Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

2010 2011 2012 2013

Krediti Depoziti Odnos krediti/depoziti (desna strana)

Slika 36. Krediti i depoziti bankarskog sistema, u milionima evra

Izvor: CBK (2014)

80.9% 81.3% 81.2% 80.0%

19.1% 18.7% 18.8% 20.0%

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%


Kamatni prihodi Ne-kamatni prihodi

Slika 34. Struktura prihoda ,u procentu

Izvor: CBK (2014)

30.8% 29.4% 28.1% 29.0%

20.1% 21.7% 26.3% 25.2%

49.1% 48.9% 45.6% 45.7%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Kamatnir ashod Ne-kamatni rashod Opšti administrativni rashod

Slika 35. Struktura rashoda, u procentu

Izvor: CBK (2014)


| 45

Odnos krediti/depoziti u decembru 2013.

je pao na 73,7 odsto sa 77,4 odsto u

decembru 2012. (slika 36). Ovo

smanjenje se može pripisati višoj stopi

rasta depozita u odnosu na kredite, što je

rezultovalo da odnos krediti/depoziti

opada do nivoa koji je najmanji u gotovo

poslednjih pet godina. Nizak nivo ovog

izveštaja sugeriše zadovoljavajuću

poziciju likvidnosti i dovoljno prostora za

rast kreditiranja bez ugrožavanja

pozicije likvidnosti.

Odnos sveobuhvatnih likvidnih

sredstava u odnosu na kratkoročne

obaveze je označio rast sa 39,3 odsto na

48,0 odsto u decembru 2012. (Slika 37).

Sa odgovarajućom Uredbom CBK-a,

banke moraju da održavaju odnos

likvidnih sredstava prema kratkoročnim

obavezama na najmanjem nivou od 25

odsto. Shodno tome, kosovski bankarski

sektor se može smatrati da ima dovoljan

kapacitet za otplatu kratkoročnih

obaveza kao i za suočavanje sa

potencijalnim rizicima likvidnosti.

Obavezne rezerve bankarskog sektora i

dalje su na dovoljno visokom nivou (180,3 miliona i više) od minimalnih regulatornih zahteva od

209,6 miliona evra, što može poslužiti kao dodatni signal za povoljno stanje likvidnosti koje ima

bankarski sektor.

ii. Kreditni rizik

Kreditni rizik je među glavnim rizicima

kojima je izložen bankarski sektor

Kosova. Tokom 2013. godine, primećuje

se rast izloženosti ovom riziku u odnosu

na prethodnu godinu. Odnos

nenaplativih kredita (engl. Non-

Performing Loans: NPL) prema

ukupnim kreditima je iznosio 8,7 odsto u

2013, u poređenju sa 7,5 odsto u 2012.

(slika 38). Međutim, ovaj rast

prvenstveno odražava usporavanje

ukupnih kredita, dok se vrednost NPL-a

ne karakteriše stepenom ubrzavanja

rasta (slika 39). Izraženiji rast stope

NPL-a je zabeležen u trećem kvartalu, dok se četvrti kvartal karakteriše stabilizacijom stope

NPL-a. Ukupan rast stope NPL-a je došao kao rezultat raste stopa NPL-a u pet banaka, dok su

ostale obeležile poboljšavanje portfolija.

39.1%

48%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

0

500

1000

1500

2000

2500

Decembar 2012 Decembar 2013Likvidna 'sveobuhvatna' sredstvaKratkoročne obavezeLikvidna 'sveobuhvatna' sredstva/ Kratkoročne obaveze

Izvor: CBK (2014)

Slika 37. Odnos likvidna 'sveobuhvana'sredstva/kratkoročne obaveze

4.6%4.5%4.6%

5.9%6.2%5.9%6.0%5.7%6.0%6.5%

7.0%7.5%7.6%7.8%

8.5%8.7%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

10%

Mar

Jun

Sep

Dec

Mar

Jun

Sep

Dec

Mar

Jun

Sep

Dec

Mar

Jun

Sep

Dec

2010 2011 2012 2013

Slika 38. Odnos NPL/ukupni krediti, u procentima

Izvor: CBK (2014)

13.2%16.4%

3.8% 2.4%

53.7%

13.6%

35.8%

18.1%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%


Norma povećanja ukupnih kredita Norma povećanja NPL-a

Slika 39. Godišnja norma rasta ukupnih kredita i NPL-a

Izvor: CBK (2014)


46 |

Najviše izloženi sektor kreditnom riziku

ostaje sektor preduzeća, u okviru kojeg

trgovina i proizvodnja su obeležile

najveće pogoršanje kreditnog portfolija.

U decembru 2013, proizvodni sektor je

okarakterisan nenaplativim kreditima

za 15,2 odsto (11,2 odsto u 2012), dok

onaj trgovinski je obeležio NPL stopu od

12,2 procenta (10.5 procenata u 2012)

(slika 40). Značajan rast stope NPL-a je

označio sektor poljoprivrede, gde se

udvostručila stopa NPL-a postigavši 8

odsto sa 3,4 odsto u decembru 2012.

Sektor domaćinstava ostaje i dalje sa

niskom izloženošću ispod kreditnog rizika sa NPL stopom od 2,6 odsto.

Uprkos rastu odnosa između nenaplativih kredita i ukupnih kredita, nenaplativi krediti i dalje

nastavljaju da budu dobro pokriveni provizijama za kreditne gubitke. Stopa pokrivenosti NPL-a

od provizija je ostala na 110,6 odsto u

2013. (112,6 u 2012), što ublažava

izloženost bankarskog sektora kreditnom

riziku (slika 41).

Poboljšanje profitabilnosti bankarskog

sektora tokom 2013. je povećalo

kapacitet banaka kako bi vršili

raspodelu dovoljnih provizija za

pokrivanje mogućih kreditnih gubitaka.

S obzirom da su NPL-i smanjile njihov

trend rasta u poslednjem kvartalu 2013,

očekivanja da trend rasta nastavi da se

ublažava i dalje nasuprot boljim

izgledima za privredni razvoj u 2014.

Međutim, dalji usporeni rast

kreditiranja, osim što može da utiče na

stopu rasta NPL-a, može takođe imati i

negativan uticaj na sposobnost

proširenja preduzeća i njihovih

kapaciteta za restrukturiranje i

pomirenje postojećih kredita. Međutim,

poboljšanje ukupne ekonomske sredine

kao i strožijih standarda kreditiranja

koje su banke prijavile da su koristile u

protekle dve godine očekuje se da će

imati pozitivan efekat na kvalitet

kredita i, shodno, može da neutrališe

gore napomenuti negativan efekat od

usporavanja kreditiranja ekonomije.

115%

121%

112.6%

110.5%

104%

106%

108%

110%

112%

114%

116%

118%

120%

122%

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013NPL (u milionima evra) Provizije/NPL (desna strana)

Slika 41. NPL-i i provizije

Izbor: CBK (2014)

0.17%0.43% 0.39%

0.34%

4.8%5.0%

4.4% 4.5%

2.2%

5.5% 5.7%

4.4%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%


Učešće kredita u stranoj valuti u ukupnom investicionom portfoliju

Uešće obaveza u stranoj valuti u ukupnim obavezama

Krediti u stranoj valuti nad depozitima u stranoj valuti

Slika 42. Krediti i obaveze u stranoj valuti

Izvor : CBK (2014)

0.0%2.0%4.0%6.0%8.0%

10.0%12.0%14.0%16.0%

Decembar 2012 Decembar 2013

Slika 40. NPL-i prema sektorima

izvor: CBK (2014)


| 47

iii. Tržišni rizik

Izloženost kosovskog bankarskog sektora

tržišnom riziku, što znači opasnost od

kretanja deviznog kursa i promene

kamatnih stopa, ostaje niska. Ovo je

uglavnom posledica niskog nivoa neto

otvorenih pozicija banaka u stranim

valutama.

Tokom 2013, devizna aktiva iznosila je

145.34 miliona evra (ekvivalente

vrednosti) od 135.02 miliona koliko je

bilo u 2012. Međutim, devizne obaveze

takođe su povećane na 145.37 miliona od

133.11 miliona u decembru 2012, čineći

da se neto otvorena pozicija u stranoj

valuti sužava. Ovo čini da bankarski sektor bude dobro zaštićen od kretanja deviznog kursa.

Bankarski sektor takođe ima nisku izloženost kreditnom riziku koja može nastati kao posledica

kreditiranja u stranoj valuti za domaćinstvo i preduzeća koja nisu pokrivena (engl. hedged) od

kretanja deviznog kursa. Učešće kredita izdatih u stranoj valuti u ukupnom kreditnom portfoliju

u decembru 2013. je samo 0,34 procenta (slika 42).

Slično, kosovski bankarski sektor ima nizak nivo izloženosti i rizika od kamatnih stopa. Krediti i

depoziti, kao glavne stavke u bilansu stanja bankarskog sektora, uglavnom imaju fiksne

kamatne stope i kamate od prihoda i rashoda od ovih stavki ne utiču na kretanja kamatnih

stopa do roka dospeća. U 2013. godini, krediti sa fiksnom kamatnom stopom sačinili su 91 odsto

ukupnih kredita. Dok, svi depoziti bankarskog sektora i dalje imaju fiksnu kamatnu stopu (slika

43).

Međutim, promene kamatnih stopa

mogu imati uticaj u smislu

refinansiranja rizika i reinvestiranja

sredstava u zavisnosti od sastava

dospeća aktive i depozita i pravca

kretanja kamatnih stopa. Razlika

između aktive i pasive osetljive na

kamatu je skoro najviša za kategoriju sa

rokom dospeća do 30 dana (Slika 44.) i

na taj način potencijalne promene

kamatnih stopa u kratkom roku više se

ogledaju u troškovima od prihoda.

Međutim, činjenica da se skoro sve

obaveze osetljive na kamatne stope

sastoje od depozita za koje bankarski sektor lako reaguje prilagođavanjem kamatnih stopa,

doveli su do toga da izloženost bankarskog sektora prema povećanju kamatnih stopa ostane

niska.

93.7 91.0%100.0% 100.0%

6.3 9.0%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Krediti sa osetljivošću nad kamatnimstopama

Depozitati sa osetljivošću nadkamatnim stopama

Fiksna kamatna stopa Promenljiva kamatna stopa

Slika 43. Osetljivi krediti i depoziti nad kamatnim stopama, prema vrsti kamatne stope

Izvor: CBK (2014)

-500

-300

-100

100

300

500

1-30 dana 31-90 dana 91-180 dana 181-365dana

1-5 godina Preko 5godina

Decembar 2012 Decembar 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 44. Razlika sredstava i obaveza sa osetljivošćunad kamatnim stopama, u milionima evra


48 |

iv. Rizik solventnosti

Bankarski sektor Kosova karakteriše

konstantno visok nivo kapitalizacije koji

prevazilazi minimalne regulatorne

zahteve.6 Tokom 2013. godine, nivo

kapitalizacije je ojačan, s tim da je

indeks adekvatnosti kapitala (engl.

Capital Adequacy Ratio: CAR), koji

predstavlja ukupan regulatorni kapital

prema RWA, dostigao 16.7 odsto u

poređenju sa 14.2 odsto u decembru

2012. godine (Slika 45). Stopa

prvoklasnog kapitala prema RWA

dostigla je 12.8 odsto od 11.6 odsto u

2012. godini. Ovo povećanje je uglavnom

rezultat godišnjeg rasta nivoa

regulatornog kapitala za 15.9 odsto (-7.7

odsto pada u decembru 2012. godine što

je uglavnom rezultat regulatornih

promena u načinu klasifikacije

regulatornog kapitala7). S druge strane,

rizična aktiva (engl. Risk Weighted

Assets: RWA) smanjena je za 1.6 odsto

(rast 14.1 odsto u decembru 2012.

godine) (Slika 46).

Regulatorni kapital bankarskog sektora

u decembru 2013. godine iznosio je 321.2

miliona evra, što prelazi minimalni

zahtev za regulatorni kapital za 90.9

miliona evra. Kvalitet kapitala je visok,

odnosno 76.5 odsto od ukupnog iznosa

kapitala sastoji se od kapitala prve

klase. Godišnji rast od 8.3 odsto

prvoklasnog kapitala tokom 2013.

godine uglavnom se pripisuje povećanju

deoničkog kapitala i poboljšanju profita

sektora koji predstavlja jedan od

najvažnijih izvora neprekidnog rasta

kapitala. Međutim, godišnji rast

ukupnog iznosa regulatornog kapitala,

pre svega, pripisuje se rastu kapitala

druge klase koji je obeležio godišnju

6 Prema uredbi CBK o adekvatnosti kapitala, banke su u obavezi da imaju stopu od najmanje 12 odsto od ukupnog regulatornog kapitala u odnosu na RWA i stope od

najmanje 8 odsto prvoklasnog kapitala u odnosu na RWA. 7

Promene regulatornog kapitala i RWA u decembru 2012. godine bile su uglavnom kao posledica promena u regulisanju Adekvatnosti kapitala banaka koje su ogledane u promeni klasifikacije regulatornog kapitala oduzimanjem određenih kategorija, kao i promene u strukturi RWA-a uglavnom dodavajući poziciju ‘operativnog rizika‘. Stopa CAR-a od 14,2 odsto obuhvata ove promene, iako je relevantna uredba CBK-a, koja je revidirana u aprilu 2013. godine, dozvolila bankama rok do jula 2013. godine radi uključivanja pozicije ‘operativnog rizika‘ u obračunavanju RWA-a. Uključivanje je urađeno zbog konzistentnosti sa vrednostima i normama izveštavanih u Godišnjem izveštaju za 2012. godinu, koji je izrađen pre revizije uredbe.

18.8%17.6%

14.2%16.8%

0%

5%

10%

15%

20%

Decembar 2010 Decembar 2011 Decembar 2012 Decembar 2013PAKKapital prve klase/Prilagođena sredstva nad rizikomOdnos Kapital/Sredstva

Slika 45. Kapitalizacija bankarskog sistema

Izvor: CBK (2014)

14.6%9.2%

-7.7%

16.2%17.0%

14.1%

-1.4%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

0200400600800

10001200140016001800

Decembar 2010 Decembar 2011 Decemar 2012 Decembar 2013

Regulatorni kapitalRWAGodišnja stopa povećanja regulatornog kapitala (desna strana)Godišnja stopa porasta RWA-a (desna strana)

Slika 46. Regulatorni kapital i RWA-a

Izvor: BQK (2014)

7.1% 5.8% 2.3% 2.7%

25.8%16.1% 14.0% 15.1%

65.1%76.9%

70.4% 72.6%

9.2% 9.2%

0%

20%

40%

60%

80%

100%


Težina 0 % Težina 20% Težina 50 % Težina 75%Težina 100 % Težina 150 % Operativni rizik

Slika 47. Struktura RWA-a prema težini rizika

Izvor: CBK (2014)


| 49

stopu rasta od 50.3 odsto. Izvor povećanja kapitala druge klase bio je subordinirani dug, koji sve

više povećava svoje učešće i ulogu u podizanju dodatnog kapitala.

Vrednost RWA u decembru 2013. godine pala je na 1.92 milijardi evra (1.95 milijardi evra u

2012. godini) uglavnom kao rezultat nižih ponderisanih sredstava za 50%, koji uključuju zahteve

do dospeća od godinu dana ili manje, i onih ponderisanih na 150%, koje obuhvataju direktne

zahteve ‘sa dospećem od 1 godine ili manje’ (Slika 47). Ostale kategorije nisu prošle kroz značajne

promene. Sredstva sa ponderom rizika 100 %, koja obuhvataju kredite i vanbilansne stavke, i

dalje dominiraju strukturom RWA sa udelom od 72,4 odsto. Nova dodata pozicija operativnog

rizika ima učešće od 9,2 odsto u ukupnom iznosu RWA.

Stres-test analiza

Postojanost sektora prema mogućim potresima, kako u kreditnom portfoliju tako i u likvidnim

sredstvima je takođe ocenjena stres-test analizom. Analiza je sprovedena primenjivanjem

hipotetičkih scenarija na stvarne podatke bankarskog sektora za mesec decembar 2013. godine,

u cilju procene osetljivosti sektora prema kreditnom riziku, u kombinaciji sa tržišnim rizikom kao

i osetljivost na rizik likvidnosti. Rezultati stres testa ukazuju na zadovoljavajuc u sposobnost

sektora da se nosi sa ‘ekstremnim situacijama’ izloženosti ovim rizicima.

Kreditni rizik

Metodologija8

Analiza se oslanja na hipotetički scenario da će ekonomska kriza u zemljama Evropske unije

nastaviti da utiče na ekonomiju Kosova preko smanjenja doznaka emigranata i izvoza, i time

obeshrabriti sveukupnu potražnju u zemlji. Kao rezultat, pretpostavlja se da će to negativno

uticati na ekonomski porast tako da se zabeleži značajniji ekonomski pad od 2,7 odsto za 2012.

godinu, što bi povećalo proizvodni jaz za 6.0 odsto. Uticaj na kvalitet kreditnog portfolija, posebno

na nekvalitetne kredite (engl. Non-Performing Loans: NPL), je procenjen imajući u vidu jedan

koeficijent elastičnosti NPL-a prema jazu proizvodnje od 0.8, a učešće NPL-a u svim kreditima

bankarskog sektora bi se povećalo za 4.8 pp. Kreditni rizik je kombinovan sa rizikom od

kamatnih stopa i rizikom od deviznog kursa, s tim da je pretpostavljen pad kamatnih stopa za

2.0 pp i opadanje vrednosti valute evra prema ostalim valutima za 20 odsto. Pored gore

navedenih pretpostavki, razmatran je očekivani profit kao apsorbent gubitaka iz tih potresa. U

tom kontekstu, pretpostavlja se da će dobit takođe biti pogođena navedenim potresima, uglavnom

kroz pad sposobnosti stvaranja prihoda od kamata kao rezultat neuspeha kredita (rasta NPL-a).

Stoga profit banaka je predviđen na osnovu neto profita nakon oporezivanja 2013. godine, od

koga se odbija prihod koji bi se realizovao ako NPL ne bi porastao. Pretpostavka o porastu NPL-a

važi i za vanbilansne stavke. Konačno, stabilnost bankarskog sektora se ocenjuje kroz uticaj

pretpostavki na nivou regulatornog kapitala bankarskog sektora, rizične aktive i, shodno tome, s

pokazateljem adekvatnosti kapitala (engl. Capital Adequacy Ratio: CAR).

Rezultati

Bankarski sistem Kosova pokazuje zadovoljavajući nivo postojanosti prema kreditnom riziku i

pod uslovima pojavljivanja hipotetičkog scenarija koji je opisan u gornjem delu. Pod

pretpostavkom da će se učešće NPL-a u kreditnom portfoliju sektora povećati za 4.8 pp, evro će

izgubiti na vrednosti prema ostalim valutima za 20 procenata, i kamatne stope će se umanjiti za

2.0 pp, kao i pretpostavkom u vezi sa profitom na nivou 2013. godine, sveukupni bankarski CAR

će ostati na 15.0 procenata, što znači preko 12 procenata zatraženog od Centralne Banke.

8

Za dalje pojašnjenje o metodologiji, pogledajte Izveštaj o finansijskoj stabilnosti br. 4.


50 |

Ipak, na nivou banaka, CAR će za četiri od banaka koje posluju na Kosovu biti ispod nivoa od 12

procenata, tako da bi bila potrebna jedna injekcija kapitala od 21.4 miliona evra (ekvivalent sa

samo 0.42 procenta predviđene vrednosti BDP-a za 2013. godinu). U ovim okolnostima, novi nivo

učestvovanja NPL-a u ukupnim kreditima bankarskog sistema bi dostigao 13.5 procenata, dok na

nivou individualnih banaka, najveći nivo stope NPL-a bi bio 18.3 procenata. Imajući u obzir

gorenavedene pretpostavke o potresima, ukupni gubitak bankarskog sistema bi dostigao

vrednost od 58.7 miliona evra (1.1 procenat BDP-a). Međutim, ne može se cela ova vrednost

smatrati kao eventualni gubitak zato što se mora uzeti u obzir činjenica da bi jedan veliki deo

gubitka bio apsorbovan od očekivanog profita za navedeni period.

Rizik likvidnosti

Metodologija

Analiza rizika likvidnosti se oslanja na scenario povlačenja u značajnijoj vrednosti depozita iz

bankarskog sistema i ocenjujući na ovaj način spremnost sistema da prevaziđe jedan takav

potres. U ovoj analizi razmotreno je povlačenje 8% depozita tokom jednog petodnevnog perioda,

izuzimanjem 5% depozita preostalih posle svakog dana za operativne svrhe banke. Scenario je

takođe izgrađen na pretpostavci da će tokom ovog perioda mogućnost konverzije likvidnih

sredstava u gotov novac biti 80 procenata likvidnih sredstava, dok će mogućnost konverzije

nelikvidnih sredstava u gotov novac biti samo jedan procenat ovih sredstava tokom dana. Takođe

je pretpostavljeno da banke imaju puni pristup svojim rezervama, dok nije uzeta u obzir

mogućnost finansiranja banaka preko spoljnih izvora finansiranja.

Rezultati

Pod pretpostavkom gorenavedenog scenarija, rezultati stres - testa pokazuju da bankarski sektor

Kosova ima zadovoljavajući nivo stabilnosti, čak i ako bi došlo do veće stope povlačenja depozita.

Prvi problemi likvidnosti banaka bi počeli da se pojavljuju tek petog dana, i to samo u dve banke

(Tabela 5). Ukupan iznos povlačenja depozita bi dostigao 34 odsto ukupnih depozita, dok iznos

dodatnih sredstava za prevazilaženje problema sa likvidnošću bi iznosio 11.0 miliona evra (0.21

odsto BDP-a).

S obzirom na rezultate, procenjuje se da bi čak i u slučaju gorenavedenih konzervativnih

scenarija povlačenja depozita, bankarski sektor Kosova pokazao održivost.

Tabela 5. Rezime rezultata stres testa: rizik likvidnosti

Opis Broj banaka 1/Dodatna likvidna sredstva koja su

potrebna (u hiljadama evra) Odnos kredi/depozit

Nakon prvog dana 0 0 79.7

Nakon drugog dana 0 0 86.6

Nakon trećeg dana 0 0 94.1

Nakon četvrtog dana 0 0 102.3

Nakon petog dana 2 10,785 111.2

Shënim:1/ Numri i bankave të cilat do të kishin nevojë për mjete likuide shtesë. Izvor: CBK (2014)


| 51

3.3.3 Penzioni fondovi

Najveću stopu rasta aktive u okviru finansijskog sistema Kosova i tokom 2013. godine su

zabeležili penzijski fondovi. Sredstva

penzijskog sistema dostigla su vrednost

od 918.7 miliona evra, beležeći godišnji

rast od 23.3 odsto. Kosovski penzijski

štedni fond (KPŠF) upravlja sa 99.4

odsto penzionih sredstava u sektoru, a

ostatak rukovodi Slovenačko - Kosovski

penzioni fond (SKPF).

U strukturi sredstava KPŠF-a tokom

2013. godine dominiraju investicije u

stranim tržištima, koje imaju 71.2 odsto

učešća u ukupnoj aktivi (Slika 49).

Ostatak se sastoji od ulaganja u državne

zapise Vlade Kosova koji predstavljaju

5.8 odsto ukupnih sredstava i gotovine u

CBK koja predstavlja 23 odsto sredstava

KPŠF.

Investicije u inostranstvu dominiraju

strukturom aktive KPŠF-a. Tokom

2013. godine, investiranja u

inostranstvu obuhvataju 76.3 odsto

ukupnih sredstava, od kojih 74.3 odsto

su obveznice i 2 odsto gotovina.

Preostala 23.7 odsto predstavlja

investiranja na Kosovu, od kojih 23.4

odsto aktive su obveznice Vlade Kosova

(Slika 50).

U 2013. godini, zabeleženo je poboljšanje

performansi ulaganja kako sredstava

kojima upravlja KPŠF tako i u

sredstvima kojima upravlja SKPF. Kao

što je prikazano u tabeli 6, oba fonda su

povećala cene deonica i zabeležila

povećanje povratka investicija. Ovaj

poboljšani učinak odražava poboljšane

uslove za investiranje na međunarodnim

berzama, gde je uložen najveći deo

sredstava penzijskih fondova Kosova.

Na porast poverenja u globalna

finansijska tržišta i, posledično, na

njihov učinak, posebno je uticala

posvećenost zemalja EU-a i međunarodnih finansijskih institucija za prevazilaženje problema

javnog duga u nekim razvijenim zemljama.

34.31%

2.56%

22.95%

5.81% 6.29% 10.55%

17.53%

Akcije Tržište kreditaCBK Vlada KosovaObveznice povezane sa inflacijom ObvezniceInvesticioni fondovi

Slika 48. Struktura KFPŠ investicija (2013)

Izvor: CBK (2014)

23.64%

76.38%

Kosovo Van zemlje

Slika 50. Struktura SFPŠ sredstva, u procentu(decembar 2013)

Izvor: CBK (2014)

22.95%

5.81%

71.24%

Paraja ne BQK Bonot Investimet Jashte Vendit

Slika 49. Struktura sredstava KFPŠ (2013)

Izvor: CBK (2014)


52 |

Tabela 6. Ključni pokazatelj penzijskih fondova

2013 2012 2013 2012 2013 2012 2013 2012

FKPK 913.6 740.1 449 000 418 000 1.21 1.12 7.50% 7.20%

FSKP 5.1 4.5 3850 3740 129.9 129.9 6.60% 3.40%

OpisVrednost imovine (mil.

evra) Broj saradnika Cena akcije Godišnji prinos na aktivu

Izvor: CBK (2014)

3.3.4 Osiguravajuće kompanije

Struktura sektora osiguranja, tokom

2013. godine, ostala je slična

prethodnim godinama. Sektorom

osiguranja i dalje dominira neživotni

segment, koji predstavlja 90 odsto

ukupnog sektora, dok preostalih 10

odsto predstavlja segment životnog

osiguranja (Slika 51). Prema vlasništvu,

strukturom sektora i dalje prevladavaju

kompanije u stranom vlasništvu, čija

aktiva čini 64.5 odsto ukupne aktive

sektora, ali primećen je pad stranog

vlasništva u odnosu na prethodnu

godinu (72.2 odsto u 2012. godini).

Stepen tržišne koncentracije u sektoru osiguranja je značajno niži u odnosu na druge finansijske

sektore na Kosovu. U decembru 2013. godine, učešće aktive tri najveće kompanije u zemlji bilo je

35.6 odsto od ukupne aktive sektora osiguranja (38,12 odsto u 2012. godini).

Vrednost sredstava sektora osiguranja,

što predstavlja 3.1 odsto ukupne aktive

finansijskog sistema Kosova, u 2013.

godini iznosio je 132.5 miliona evra,

beležeći godišnji porast od 1.3 (16.3

odsto u 2012. godini). Usporenoj

godišnjoj stopi rasta doprineo je nagli

pad aktivnih vremenskih razgraničenja,

tehničkih sredstava i sredstava

reosiguranja. U strukturi aktive

društava za osiguranje i dalje

preovlađuju depoziti, koji čine 58 odsto

ukupne aktive (Slika 52). Ostatak

predstavlja novac i druga sredstva

(fiksna, tehnička, nematerijalna ulaganja itd). Struktura obaveza sastoji se uglavnom od

tehničkih rezervi, koje predstavljaju 81 odsto ukupnih obaveza.

Premije ugovorene tokom 2013. godine iznose 79 miliona evra (77 miliona evra neživotnih

osiguranja i 2 miliona evra životnih osiguranja) što u poređenju sa prethodnom godinom

predstavlja godišnji rast od 11.8 odsto. U okviru premija segmenta neživotnih osiguranja, 73.1

odsto čine premije obaveznog osiguranja koje obuhvataju polise osiguranja vlasnika motornih

vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim stranama (engl. Third Party Liability: TPL) i

granične polise. Ostatak premija neživotnih osiguranja sastoji se od kategorije dobrovoljnih

premija koje uključuju polise zdravstvenog osiguranja, kasko osiguranje, osiguranje imovine itd.

91% 90%

9% 10%

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2012 2013

Ne-životno osiguranje Životno osiguranje

Izvor: CBK (2014)

Slika 51. Aktiva osiguravajućih društava, u milionima evra

6.73%58.46%

4.27%1.06%

5.08%

8.55%

13.86%0.25%

1.73%

Gotovina i ekvivalenti Depoziti

Ostala financijska sredtstva Akcije i ost. hart. od vred. nad trž. vred.

Dužnici premije Tehnička sredtstva

Fiksna sredstva (neto vrednost) Nedodirljiva aktiva

Ostalo

Slika 52. Struktura sredtstva osiguravajućih društava(2013)

Izvor: CBK (2014)


| 53

Štete isplaćene od strane sektora osiguranja iznose 38.5 miliona evra, beležeći godišnji rast od 24

odsto. Štete isplaćene od strane

Osiguravajućeg biroa Kosova (BKS)

beleže godišnji rast od 7.5% u odnosu na

prethodnu godinu, postigavši 5.17

miliona evra. U strukturi isplaćenih

šteta preovlađuju isplate za obavezne

polise, koje predstavljaju 61 odsto

ukupnih isplaćenih potraživanja (64

odsto u 2012. godini). Tokom 2013.

godine, došlo je do porasta isplaćenih

šteta za dobrovoljne polise, čiji je udeo

sveukupnih isplaćenih šteta povećan sa

36 odsto u 2012. godini na 39 procenata

u 2013. godini. Brži rast isplaćenih šteta

u poređenju sa ugovorenim premijama rezultirao je povećanjem odnosa isplaćene štete/primljene

premije na 49 odsto sa 44 procenta u 2012. godini (Slika 53).

Sektor osiguranja u toku 2013. godine karakteriše neto gubitak od 337 hiljada evra, što je znatno

niže u odnosu na prethodnu godinu kada je zabeležen gubitak sektora u iznosu od 3.1 milion

evra. Smanjenje gubitaka je omogućeno uglavnom boljim upravljanjem troškovima. Smanjenje

gubitka ogleda se i u ključnim pokazateljima učinka koji su poboljšani u odnosu na prethodnu

godinu. Povratak prosečnih sredstva (engl. Return of Average Assets: ROAA) u 2013. godini je -0,3

odsto u poređenju sa -2,6 odsto u 2012. godini, dok je povratak prosečnih kapitala (engl. Return

on Average Equity: ROAE) poboljšan na -0.7 odsto od -6.8 odsto u 2012. godini. Sektor osiguranja

i dalje je dobro kapitalizovan, uz stopu kapitalizacije od 35 odsto. Kapacitet sektora da se izbori

sa potencijalnim gubicima, mereno odnosom sopstvenog kapitala i tehničkih rezervi u 2013.

godini iznosio je 67 odsto od 64 odsto u 2012. godini.

3.3.5 Mikro-finansijske institucije

U sektoru mikro-finansijskih institucija

(MFI) nastavlja da dominira strano

vlasništvo, čija sredstva čine 91.6 odsto

ukupne aktive sektora. Stepen tržišne

koncentracije u ovom sektoru je niži u

odnosu na bankarski sektor. U

decembru 2013. godine, učešće sredstava

najvećih MFI-a u zemlji bilo je 46.0

odsto od ukupne aktive sektora (45 odsto

u 2012. godini). Herfindahl-Hirschman

indeks (HHI) pokazuje blagi porast

koncentracije na sredstva i značajno

povećanje koncentracije na kredite

(Slika 54.).

Vrednost sredstava mikro-finansijskih institucija u decembru 2013. godine iznosio je 112.9

miliona evra, beležeći godišnji pad od 2.5 odsto. Najizraženiji pad zabeležen je u kreditima, koji

su opali za 6.7 odsto dostizanjem iznosa od 72.3 miliona evra. Kategorija lizinga zabeležila je rast

za 6 odsto na godišnjem nivou, postigavši 22.1 milion evra. Krediti i dalje dominiraju strukturom

62.5 68.670.8

79.1

27.8 27.1 31.038.6

44%

39%

44% 49%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2010 2011 2012 2013

Primljene premije Plaćena šteta Štetat/Premije (desna strana)

Slika 53. Premije premije i plaćena šteta, u milionima evra.

Izvor: CBK (2014)

0

500

1000

1500

2000

2500

2009 2010 2011 2012 2013

Sredstva Krediti

Slika 54. HHI za aktivu i kredite MFI

Izvor: CBK (2014)


54 |

imovine, sa učešćem od 64.1 odsto (Slika 55). Međutim, povećano učešće lizinga u strukturi na

19.5 odsto, ukazuje na blagi pomak sredstava prema lizingu.

Struktura kredita po privrednim sektorima ostaje uglavnom ista kao i prethodne godine. Krediti

za usluge dominiraju sa 46.3 odsto, od

čega 16.4 odsto su krediti za trgovinu.

Krediti za poljoprivredu imaju udeo od

27 odsto, a ostatak je namenjen za

izgradnju, industriju i energetiku.

Kvalitet kredita MFI-a je i dalje

karakterisan relativno niskim udelom

nenaplativih kredita. U decembru 2013.

godine, odnos nekvalitetnih kredita

(engl. Non-Performing Loans: NPL)

prema ukupnim kreditima je 5.3 odsto

(5.4 odsto u 2012. godini). Problematični

krediti i dalje su dobro pokriveni

rezervisanjima za kreditne gubitke, sa

stopom pokrivanja od 107 odsto u 2013.

godini, s tim što je ova stopa niža u

odnosu na prethodnu godinu (128.8

odsto u 2012. godini).

Prosečne kamatne stope na kredite

izdate od strane MFI-a i dalje su veće u

odnosu na kredite bankarskog sektora.

Prosečna kamatna stopa na kredite u

2013. godini bila je 23.2 odsto (23.5 odsto

u 2012. godini) (Slika 56). Ovaj viši nivo

za kamatne stope kredita MFI-a je

rezultat izvora finansiranja njihove

kreditne delatnosti iz inostranstva, koji

imaju veće kamatne stope. Glavni izvor

finansiranja za MFI su kreditne linije i

treba uzeti u obzir da ove institucije

nemaju pravo da primaju depozite.

Prihode sektora mikro-finansijskih

institucija karakteriše godišnji pad od

7.5 odsto, postigavši iznos od 19.2

miliona evra. Tokom 2013. godine, u

obimu prihoda dominirali su prihodi od

kamata sa učešćem od 80.9 odsto.

Izraženiji pad od 22.6 odsto zabeležili su

rashodi postigavši iznos od 19.5 miliona

evra. Ovo smanjenje je rezultat

smanjenja nekamatnih troškova za 23.6

odsto i pada rashoda za kamate za 19.4

odsto. Ovi razvoji ukazuju na efikasnije upravljanje sredstvima od strane MFI-a. Pokazatelj

efikasnosti koji meri odnos između rashoda i prihoda na kraju 2013. godine je 101.7 odsto što

pokazuje poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu (121.6 odsto u 2012. godini) (Slika 57).

24.3%

23.0% 23.0%

23.5% 23.5%

23.1%23.2%

23.0%

22%

23%

23%

24%

24%

25%

K1 K2 K3 K4 K1 K2 K3 K4

2012 2013

Slika 56. Kamatne stope na kredite MFI-a

Izvor: CBK (2014)

6.8% 11.9% 8.1% 10.4%

83.0% 71.3%66.9% 63.9%

8.5% 14.4%18.0% 19.5%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013Gotovina i bilans sa CBK Krediti Lizing Fiksna sredstva Ostala sredstva

Slika 55. Struktura sredstva MFI

Izvor: CBK (2014)

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

0

2

4

6

8

10

12

14

K1 K2 K3 K4 K1 K2 K3 K4

2012 2013Rashod Prihod Odnos rashod/prihod (desna strana)

U m

ilio

nim

aevra

Slika 57. Odnos. Rahod/prihod ne kumulativni podaci (2013)

Izvor: CBK (2014)


| 55

Sektor mikro-finansijskih institucija zaključio je 2013. godinu sa gubitkom od 0.3 miliona evra,

što je znatno niže u odnosu na prethodnu godinu (4.5 miliona evra u 2012. godini), što odražava

uticaj smanjenja troškova. Smanjenje gubitka se ogleda i u poboljšanju pokazatelja

profitabilnosti. U 2013. godini, povratak prosečnih sredstava (engl. Return on Average Assets:

ROAA) je poboljšan postigavši na -0.3 procenta od -3 procenta koliko je bio prethodne godine.

Takođe, povratak prosečnih kapitala (ROAE) je smanjen postigavši -1.1 procenta od -14 koliko je

bio 2012. godine.

3.3.6. Finansijski pomagači

Vrednost sredstava finansijskih pomagača, koje čine kancelarije razmene valuta i agencije za

transfer novca (ATP), u decembru 2013. godine je opala na 7.6 miliona evra, beležeći godišnji pad

od 7.5 odsto. Tokom 2013. godine, prihodi su dostigli iznos od 5.6 miliona u poređenju sa 5.2

miliona evra koliko su bili u 2012. godini. U strukturi prihoda dominira kategorija prihoda od

transfera, sa učešćem od 81 odsto u ukupnim prihodima. S druge strane, rashodi su dostigli 2.6

miliona evra u poređenju sa 2.2 miliona evra koliko su bili na kraju 2012. godine. Shodno tome,

neto prihod finansijskih pomagača iznosi 3 miliona evra, što je isto kao i prethodne godine.

3.4. Spoljni sektor

Platni bilans na Kosovu karakteriše

poboljšanje pozicije spoljne trgovine kao

rezultat rasta izvoza i pada uvoza.

Deficit na tekućem računu zabeležio je

godišnji pad od 10.7 odsto tokom 2013.

godine, što je pre svega rezultat

smanjenog negativnog salda razmene

robe. Deficit tekućeg računa u 2013.

godini pao je na najniži nivo u poslednjih

nekoliko godina, na oko 6.6 odsto BDP-a

(7.7 odsto BDP-a u 2012. godini).

Povećana inostrana potražnja, posebno

iz regiona, se ogleda u rastu izvoza

Kosova u 2013. godini u odnosu na

prethodnu godinu. Takođe, postoji mogućnost da je deprecijacija realnog efektivnog kursa (engl.

Real Effective Exchange Rate: REER) u 2013. godini, u poređenju sa prethodnom godinom,

donekle doprinela da se poveća konkurentnost kosovske robe u odnosu na zemlje regiona. 2013.

godina karakteriše opadanje uvoza, što se u izvesnoj meri može pripisati zameni dela uvezene

robe sa domaćom proizvodnjom i padu

cena primarnih proizvoda uvezenih na

Kosovo. Sa pozitivnim bilansima

nastavljaju da se karakterišu kategorije

usluga, dohotka i tekućih transfera, dok

je porast u tokovima kapitalnog i

finansijskog računa ojačao održivost

finansiranja deficita tekućeg računa.

3.4.1 Tekući račun

Dinamika kretanja u tekućem računu i

dalje treba da se utvrdi u velikoj meri od

-2500

-2000

-1500

-1000

-500

0

500

1000

1500

Tekući račun Roba Usluge Prihodi Tekući transferi

2010 2011 2012 2013

Figura 58. Stanje tekućeg računa, u milionima evra

Izvor: CBK (2014)

0.0

100.0

200.0

300.0

400.0

500.0

600.0

700.0

800.0

-800-700-600-500-400-300-200-100

0100

1T 2T 3T 4T 1T 2T 3T 4T 1T 2T 3T 4T 1T 2T 3T 4T

2010 2011 2012 2013

Izvozi Uvozi Trgovinski bilansi

Slika 59. Uvozi, izvozi, i trovinski bilans, ne kumulativni

Izvor: ASK (2014)


56 |

dešavanja u trgovinskom bilansu zemlje. Trgovinski bilans na Kosovu nastavlja da bude glavni

faktor visokog nivoa deficita tekućeg računa, dok pozitivan trgovinski bilans usluga i drugih

kategorija kao što su tekući transferi i prihodi nastavljaju da doprinose sužavanju ovog deficita.

U 2013. godini, deficit tekućeg računa iznosio je 244.1 miliona evra (6.6 procenata BDP-a), dok je

u prethodnoj godini iznosio 380.2 miliona evra (7.7 odsto BDP-a).

3.4.1.1 Roba i usluge

Trgovinsku delatnost karakteriše povećanje izvoza i pad uvoza u 2013. godini. Sa zabeleženim

iznosom od 1.68 milijardi evra (32.7 odsto BDP-a), trgovinski deficit Kosova u 2013. godini je niži

za 2.5 odsto u poređenju sa 2012. godinom. Shodno tome, odnos pokrivanja uvoza izvozom

dostigao je 12.0 odsto u 2013. godini, u poređenju sa 11.0 odsto u prethodnoj godini. Stepen

trgovinske otvorenosti, ili odnos trgovinske aktivnosti Kosova u odnosu na BDP, u 2013. godini je

porastao na 53.4 procenta, u poređenju sa 51.0 procenat u 2012. godini.

Robe

U 2013. godini, deficit robnog računa

pao je na 2.16 milijarde evra, što

predstavlja godišnji pad od 3.4 odsto.

Kosovski izvoz dostigao je vrednost od

293.9 miliona evra, što predstavlja

godišnji rast od 6.5 odsto (13.5 odsto

godišnjeg pada u 2012. godini). U

realnim uslovima9, izvoz je porastao za

3.8 odsto na godišnjem nivou, što je niži

rast od nominalnog rasta, što odražava

efekat poskupljenja pojedinih mineralnih

proizvoda koje je Kosovo izvozilo tokom

2013. godine.

Kategorija sa najvećom težinom u okviru ukupnog izvoza Kosova ostaje kategorija baznih metala,

izvoz koji je neznatno opao u 2013. godini, pre svega zbog nižih cena metala tokom ovog perioda

(Slika 60). U međuvremenu, izvoz mineralnih proizvoda, pića i duvana, gume, plastike i drugih,

kao i poljoprivrednih proizvoda pozitivno

je doprineo rastu kosovskog izvoza tokom

ovog perioda.

Najveći doprinos rastu kosovskog izvoza

u ovom periodu dao je izvoz mineralnih

proizvoda, koji se uglavnom sastoji od

koncentrata cinka i olova i električne

energije.

Takođe, rast izvoza poljoprivrednih

proizvoda i papirnih artikala u 2013.

godini, u odnosu na pad uvoza ovih

kategorija u ovom periodu, ukazuje na

povećanje lokalne proizvodnje u ovim

kategorijama doprinoseći zameni robe

koja je ranije uvezena sa ovom robom iz lokalne proizvodnje.

9

Za realni obračun izvoza i uvoza, korišćen je indeks uvozne cene (IPI) i indeks proizvođačkih cena (PPI) objavljenih od strane KAS-a.

0102030405060708090100

0200400600800

100012001400160018002000

Ma

r

Jun

Se

p

Dec

Ma

r

Jun

Se

p

De

c

Ma

r

Jun

Se

p

De

c

Ma

r

Jun

Se

p

De

c

2010 2011 2012 2013

Cene olova (EUR) Cene cinka (EUR)

Cene alumijijuma (EUR) Izvozi (mln EUR, desna strana)

Slika 60. Ukupan izvoz (ne kumulativan) i međunarodne cene gvožđa

Izvor: CBK (2014) i Bloomberg

0

50

100

150

200

250

0

200

400

600

800

Ma

r

Ju

n

Sep

De

c

Ma

r

Ju

n

Sep

De

c

Ma

r

Ju

n

Sep

Dec

Ma

r

Jun

Sep

De

c

2010 2011 2012 2013

Uvozi (mln EUR)Sirova Nafta (EUR/bure, desna strana)Indeks međunarodnih cena hrane (desna strana)

Slika 61. Ukupno Uvozi (ne kumulativni) i međunarodne cene nafte i hrane

Izvor: CBK (2014), IFS i FAOUN


| 57

Ukupni iznos uvezene robe na Kosovo u 2013. godini bio je 2.45 milijardi evra, što predstavlja

godišnji pad od 2.3 odsto (0.6 odsto godišnji rast u 2012. godini). U realnim uslovima, uvoz je opao

za 2.5 odsto na godišnjem nivou u 2013. godini. Kategorije sa najvećim padom uvoza u 2013.

godini je uvoz mašina, mehaničke i elektro opreme i transport. Pad uvoza u 2013. godini je

podstaknut padom cena naftnih derivata i cena metala, što se ogledalo u smanjenju vrednosti

uvoza mineralnih proizvoda i proizvoda baznih metala, koji imaju najveće učešće u okviru

ukupnog uvoza (Slika 61). S druge strane, uvoz proizvoda hemijske industrije je povećan.

Što se tiče geografske distribucije spoljne

trgovine Kosova, struktura trgovine

ostaje gotovo nepromenjena u odnosu na

prethodni period. Trgovina ostaje

fokusirana na zemlje EU-a. Uvoz potiče

uglavnom iz zemalja EU-a koji obuhvata

oko 40 odsto ukupnog kosovskog uvoza.

Tačnije, većina uvoza Kosova dolazi iz

Nemačke, Italije i Grčke. U kontekstu

ostalih evropskih zemalja i zemalja iz

Azije, Turska i Kina takođe imaju

značajno učešće u ukupnom uvozu

Kosova. U međuvremenu, u regionu,

Srbija i Makedonija predstavljaju glavne

trgovinske partnere u pogledu uvoza u zemlju. S druge strane, izvoz u zemalja EU-a čini oko 44

odsto ukupnog izvoza Kosova, uglavnom koncentrisan u Italiji i u manjoj meri u Nemačkoj. Što se

tiče zemalja u regionu, Kosovo nastavlja da više izvozi u Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju.

Značajno učešće kosovskog izvoza ima odredište u Indiji i Turskoj (Slika 62).

Usluge

Bilans trgovine uslugama nastavlja da

se odlikuje pozitivnim bilansom u 2013.

godini, iako je manji nego prethodne

godine. U 2013. godini, bilans usluga

iznosi 308.4 miliona evra (346.2 miliona

evra u 2012. godini) (Slika 63). Najveći

pad zabeležen je u okviru tri glavne

kategorije usluga kao što su turističke

usluge, telekomunikacije i usluge za

vladu. Najveća kategorija u okviru

trgovine uslugama i dalje ostaje

kategorija putovanja, koja se uglavnom

sastoji od prodaje usluga nerezidentima.

U 2013. godini, bilans računa usluga

putovanja iznosi 306.0 miliona evra, u poređenju sa prethodnom godinom predstavlja godišnji

pad od 1.1 odsto. Pad je podstaknut bržim rastom uvoza od rasta izvoza ove kategorije. Bilans

telekomunikacionih usluga u 2013. godini iznosi 33.1 milion evra (48.3 miliona evra u 2012.

godini), dok bilans usluga za vladu iznosi 23.2 miliona evra (30.9 miliona evra u 2012. godini).

Izvozi

Italija Nemačka

Albanija Indija

Crna Gora Makedonija

Uvozi

Nemačka Italija

Grčka Srbija

Makedonija Turska

Kina

Slika 62. Struktura izvoza i uvoza prema zemljama, u procentima

Izvor: CBK (2014)

Slika 63. Neto struktura eksporta usluga, u milionima evra

Izvor: CBK (2014)

-200.0

-100.0

0.0

100.0

200.0

300.0

400.0

500.0

2010 2011 2012 2013

Transport Putovanje KomunikacijaIzgradnja Osiguranje FinansijeOstalo Vlada Bilans


58 |

3.4.1.2 Prihodi i tekući transferi

U 2013. godini, račun prihoda beleži pozitivan bilans od 121.8 miliona evra, u poređenju sa 154.1

miliona evra u 2012. godini. U okviru

računa prihoda, primanja iznose 227.7

miliona evra, što predstavlja godišnji

pad od 1.2 odsto. Istovremeno, isplate

dostižu iznos od 101.6 miliona evra, što

predstavlja godišnji rast od 43.6 odsto.

Povećana primanja u računu prihoda su

uglavnom rezultat podkategorije

kompenzacija radnika u inostranstvu

kao što su sezonski radnici i zaposleni u

Avganistanu i Iraku. U 2013. godini,

prihod od naknada zaposlenih dostigao

je iznos od 223.2 miliona evra (219.9

miliona evra u 2012. godini) (Slika 64).

Istovremeno, isplata za kompenzacije za radnika, koja pre svega podrazumeva nerezidentne

radnike angažovane na Kosovu za kratak vremenski period - manje od godinu dana, iznosi 4.3

miliona evra u odnosu na 5.6 miliona evra u 2012. godini.

Pozitivni bilans računa prihoda je smanjen u 2013. godini u odnosu na prethodnu godinu,

uglavnom zbog povećanja plaćanja i pada prihoda u okviru investicionih prihoda. Prihodi od

investiranja se sastoje prvenstveno od prihoda koji se generišu iz ulaganja lokalnih institucija

(hartije od vrednosti, depoziti itd) u strana tržišta, dok se isplate pre svega sastoje od prihoda

ostvarenog od ulaganja stranih kompanija koje posluju na Kosovu. U 2013. godini, prihod u

okviru investicionog prihoda opao je na 4.5 miliona evra (10.6 miliona evra u 2012. godini), dok je

isplata iznosila 101.6 miliona evra (70.8 miliona evra u 2012. godini). Prihodi od investicija imali

su negativan bilans od 97.1 miliona evra u 2013. godini (60.1 miliona evra u 2012. godini).

Jedna od najvažnijih kategorija platnog

bilansa na Kosovu, koja nastavlja da

doprinosi sužavanju deficita tekućeg

računa, su tekući transferi. Bilans

računa tekućih transfera iznosio je 1.2

milijarde evra, što predstavlja godišnji

rast od 2.5 odsto (Slika 65). Tekući

transferi se sastoje od tekućih transfera

vlade (28.0 odsto) i privatnih transfera

(72.0 odsto). Transferi vlade dostigli su

vrednost od 341.9 miliona evra u 2013.

godini, što predstavlja godišnji pad od

14.8 odsto. U okviru vladinih tekućih

transfera uglavnom ulaze transferi

donatora, EULEX-a i UNMIK-a.

U okviru tekućih transfera privatnog sektora dominiraju uglavnom doznake, neto bilans koji

predstavlja oko 62.7 odsto ukupnih transfera privatnog sektora. U 2013. godini, doznake su

dostigle vrednost od 620.8 miliona evra, što predstavlja godišnji rast od 2.5 odsto (Slika 66). S

druge strane, isporuke nerezidenata na Kosovu ka drugim zemljama beleže vrednost od 68.8

miliona evra (86.1 miliona evra u 2012. godini).

-500

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

2010 2011 2012 2013

Centralna Vlada (primanje) Ostali sektori (primanje)

Tekući trasferi (neto) Ostali sektori (isplata)

Slika 64. Tekući transferi, u milionima evra

Izvor: CBK (2014)

-0.2%

0.1%

3.5%

2.6%

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

2010 2011 2012 2013560.0

570.0

580.0

590.0

600.0

610.0

620.0

630.0

Remitance u milionima evra Godišnja promena, u procentu

Slika 65. Remitance

Izvor: CBK (2014)


| 59

Što se tiče geografske distribucije doznaka, Nemačka i Švajcarska imaju najveći udeo od 33,

odnosno 24 odsto od ukupnih doznaka primljenih na Kosovu, zatim dolaze zemlje sa nižim

učešćem kao Italija i Austrija sa 7, odnosno 6 procenata ukupnih doznaka. Oko 21.2 odsto

doznaka prenose se kroz bankarski sistem, dok 35.2 odsto preko agencija za transfer novca.

Ostatak doznaka se prenosi kroz druge kanale koje uključuju neformalne kanale.

3.4.2 Finansijski račun

U 2013. godini, bilans finansijskog računa je iznosio 133.4 miliona evra u poređenju sa 130.3

miliona evra u 2012. godini. Sredstva su povećana za 200.0 miliona evra, a 38.6 odsto su niža u

poređenju sa stanjem u 2012. godini, dok su obaveze iznosile 333.4 miliona evra što u poređenju

sa 2012. godinom je za 25.0 odsto niže. Najveći doprinos suficitu finansijskog računa i dalje daje

kategorija stranih direktnih investicija (SDI), dok negativan uticaj na stanje finansijskog računa

nastavlja da ima stalni rast portfolio investicija izvan kosovske privrede.

3.4.2.1 Strane direktne investicije

SDI na Kosovu tokom 2013. bile su 258.9

miliona evra ili 13.1 odsto više nego u

2012. godini. Investicije stanovnika

Kosova u druge zemlje porasle su za 13.2

odsto i dostigle vrednost od 17.9 miliona

evra. Direktne investicije u inostranstvo

od strane stanovnika Kosova su

uglavnom kapitalne investicije, koje su u

većini slučajeva kupovina nekretnina.

Kao rezultat globalne finansijske krize,

SDI u odnosu na BDP se neprekidno

smanjuje od 2008. godine, dok se 2013.

godine beleži poboljšanje ovog pokazatelja od 4.7 odsto na 5.0 odsto BDP-a. Povećan SDI

predstavlja veoma važan razvoj u odnosu na održivost finansiranja deficita tekućeg računa (Slika

66). U okviru rasta SDI-a zabeležen je rast kategorije kredita između preduzeća i reinvestirani

dobitak (64.4 odnosno 26.0 miliona više nego u 2012. godini), dok je deoničarski kapital bio 60.4

miliona evra manji nego u 2012. godini.

Kao što je prikazano na slici 67, SDI u

nekretnine je povećao dominaciju u

strukturi ukupnih SDI-a i u 2013.

godini. Rastom se karakterišu i sektor

saobraćaja i telekomunikacije,

finansijske usluge, energija i trgovina

dok je SDI u izgradnji i proizvodnji

obeležio pad u strukturi. Što se tiče

porekla SDI-a, Turska predstavlja mesto

odakle dolazi najveći deo SDI-a (33.6

odsto), zatim iz Švajcarske (16.1 odsto),

Nemačke (8.4 odsto), Albanije (7.9 odsto)

itd. Dok su investicije iz Turske

povećane za 32.3 odsto tokom 2013.

godine, investicije iz Nemačke i Švajcarske opale su za 56.2 odnosno 4.8 odsto. Takođe, vredi

napomenuti da su investicije u Albaniji u 2013. godini utrostručene u odnosu na 2012. godinu.

70.9

59.8 60.3

72.6

8.58.2

4.75.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

12.0

14.0

16.0

18.0

20.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

2010 2011 2012 2013

SDI/Deficit tekućeg računa SDI/BDP - desna strana

Izvor: CBK (2014)

Slika 66. Strane direktne investicije kao procenat BDP-a i deficita tekućeg računa

0%5%

10%15%20%25%30%35%

Nek

retn

ine

Gra

đevi

nast

vo

Tran

sp. i

tele

k.

Fina

nsijs

ke u

slug

e

Ene

rgija

Pro

izvo

dnja

Trgo

vina

2010 2011 2012 2013

Slika 67. Strane direktne investicije prema glavnim ekonomskim sektorima, u procentima

Izvor: CBK (2014)


60 |

3.4.2.2 Portfolio investicija, druge investicije i rezervna sredstva

Bilans portfolio investicija tokom 2013.

godine iznosio je -133.8 miliona evra (-

184.9 miliona evra u 2012. godini).

Portfolio investicija u inostranstvu,

uglavnom u dužničke hartije od

vrednosti, iznosio je 132.8 miliona evra

(185.7 miliona evra u 2012. godini).

Najveći deo portfolio investicija sastoji

se od ulaganja penzionih fondova u

različitim finansijskim instrumentima u

inostranstvu, dok ostatak pripada

Centralnoj banci i poslovnim bankama.

Kategorija drugih investicija je imala bilans od samo 5.1 miliona evra u 2013. godini (369.2

miliona evra u 2012. godini). Ovaj niži bilans ostalih investicija u poređenju sa prethodnom

godinom je zbog rasta aktive, uglavnom u depozite i kredite, za 70.4 miliona evra i rasta obaveza

za 75.5 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu u kojoj su sredstva smanjena za 146.3

miliona evra, a obaveze su povećane za 222.9 miliona evra. U 2012. godini ,sredstva su smanjena

uglavnom zbog smanjenja depozita u inostranstvu i povećanja komercijalnih kredita. U

međuvremenu u 2013. godini, depoziti uloženi u inostranstvu su porasli za 47.3 miliona evra, dok

komercijalni krediti smanjeni sa 100.3 miliona evra u 2012. godini na 19.1 miliona evra u 2013.

godini što je u vezi sa nižim nivoom uvoza. Rezervna sredstva, koja su uglavnom investirana u

instrumente tržišta novca i depozita, tokom 2013. godine su smanjena za 21.0 milion evra.

3.4.3 Međunarodna investiciona pozicija

Neto Međunarodne investicione

pozicije (MIP)10, na kraju spetembra

2013. godine je bila pozitivna sa

iznosom od 387.0 miliona evra.

Pozitivan bilans MIP-a ima opadajući

trend do 2011. godine, gde je kao

procenat BDP-a dostigao 2.8 odsto, a

počeo da se ponovo povećava i dostigao

7.5 odsto BDP-a u 2013. godini. U ovom

kontekstu, neto portfolio investicija i

druge investicije doprinele su

poboljšanju bilansa MIP-a dostignuvši

povećanje od 20.2, odnosno 23.8

procenata u 2013. godini, u poređenju

sa 2012. godinom. S druge strane, bilans direktnih investicija i dalje je negativan i porastao je 9.6

odsto u 2013. godini.

Što se tiče institucionalnih sektora, Centralna banka i poslovne banke su stalno imale pozitivni

saldo (1.5 milijardi evra, odnosno 539.6 miliona evra u 2013. godini), dok su ostali sektori11 i

vlada negativan saldo (1.3 milijardi odnosno 321.8 miliona evra) (Slika 69).

10

MIP predstavlja stanje strane aktive i finansijskih obaveza na kraju određenog vremenskog perioda. Stanje na kraju perioda je rezultat svih transakcija koje proizilaze iz prošlosti, uključujući korekcije zbog kretanja kursa da bi se izračunala vrednost sredstava/finansijskih obaveza na dan izveštavanja ili promena u tržišnoj ceni. Ako neto MIP je pozitivan, to znači da je Kosovo uložilo više novca nego što ima obaveza prema spoljnom sektoru. 11 U okviru ostalih sektora ulaze: penzioni fondovi, finansijski pomagači, osiguravajuća društva, nevladine organizacije, privatne kompanije i pojedinci.

3.2 3.3 3.7 4.1

-2.80 -3.19 -3.46 -3.70

-5.0

-4.0

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

2010 2011 2012 2013

Ukupno obaveze Ukupna sredstva MPI neto

Slika 68. Međunarodna pozicija investicija, u milijardama evra

Izvor: CBK (2014)

-2.0

-1.5

-1.0

-0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

2010 2011 2012 2013

Vlada Ostali sektori Banke Menatarni autoritet

Slika 69. Međunarodna pozicija neto investicija prema institucionalnim sektorima, u milijardama evra

Izvor: CBK (2014)


| 61

3.4.4 Spoljni dug

U 2013. godini, Kosovo je imalo

pozitivan neto bilans spoljnog duga od

1.9 milijarde evra, što znači da dug

spoljnog sektora prema privredi Kosova

(3.5 milijarde evra) je veći od duga

privrede Kosova prema spoljnom

sektoru (1.6 milijarde evra).

Bruto inostrani dug Kosova, koji

obuhvata privatni spoljni dug i javni

spoljni dug 12, u 2013. godini iznosio je

1.6 milijarde evra, što je 5.1 odsto više

nego u 2012. godini. Dok, kao procenat

BDP-a, bruto spoljni dug od 31.0 odsto u

2013. godini je skoro isti kao i prethodne godine (Slika 70). S toga, Kosovo ima najniži nivo u

regionu u pogledu opterećenja spoljnim dugovima.

Kosovo stoji dobro u poređenju sa drugim zemljama u regionu i zbog činjenice da javni spoljni

dug ima nisko učešće u ukupnom bruto spoljnim dugom (383.9 miliona evra ili 24.1 odsto bruto

spoljnog duga).

Najveći deo spoljnog duga čine

pozajmice između kompanija (Slika 71).

Shodno tome, strane kompanije koje

posluju na Kosovu duguju spoljnom

sektoru 672.6 miliona evra ili 42.2 odsto

ukupnog iznosa spoljnog duga. Sa

značajnim učešćem u ukupnom iznosu

spoljnog duga Kosova su takođe ostali

sektori (329.7 miliona evra ili 20.7 odsto

od ukupnog iznosa spoljnog duga).

Spoljni dug Vlade u iznosu od 321.8

milion evra je uglavnom nasleđen dug

koji se podrazumeva da je dugoročni dug i predstavlja 20.2 odsto ukupnog iznosa bruto spoljnog

duga. Stanje bruto spoljnog duga bankarskog sistema u septembru 2013. godine iznosio je 208.1

miliona evra ili 13.1 odsto od ukupnog iznosa spoljnog duga. Ovo je kratkoročni dug i najvećim

delom se sastoji od nerezidentnih depozita. Sa najnižim učešćem u ukupnom iznosu spoljnog

duga je Centralna banka (62.1 miliona evra ili 3.9 odsto od ukupnog iznosa spoljnog duga).

Obaveze Centralne banke uglavnom pripadaju zalihi raspodele posebnih prava povlačenja (engl.

Special Drawing Rights: SDR) od MMF-a.

3.5 Očekivanja za 2014. godinu

Projekcije za oporavak globalne ekonomske aktivnosti, naročito u evrozoni očekuje se da će imati

implikacije na ekonomiju Kosova u 2014. godini. Posebno imajući u vidu da, dok je u drugoj

polovini 2013. godine oporavak u evrozoni bio koncentrisan ka glavnim zemljama, u 2014. godini

pojavljuju se prvi znaci i u perifernim privredama, uključujući Grčku. Projekcije za rast u

evrozoni za 2014. godinu su da će realni rast BDP-a dostići 1.5 procenta. Razmišljanja o

poboljšanju ekonomije u evrozoni odražavaju se na privredu Kosova kroz doznake, direktne

12 U okviru javnog duga ulazi dug vlade i centralne banke, dok je privatni dug po osnovu kredita između preduzeća, sektora bankarstva i drugih sektora.

31.7 29.9 30.9 31.0

14.0

19.0

24.0

29.0

34.0

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

2010 2011 2012 2013

Privani Javni Ukupan dug (% BDP, desna strana)

Slika 70. Bruto spoljni dug, u milionima evra

Izvor: CBK (2014)

-400

100

600

1,100

1,600

2010 2011 2012 2013Monetarni autoritetBankarski sistemVlada

Slika 71. Bruto spoljnin dug prema sektorima, umilionima evra

Izvor: CBK (2014)


62 |

strane investicija kao i spoljnu potražnju što se očekuje da će uticati na kosovski izvoz. Trenutne

projekcije o privredi Kosova govore da će realni rast BDP-a dostići 4.0 procenta. Pored prenošenja

efekata od pozitivnih dešavanja u evrozoni i glavnih privrednih partnera, jačanje ekonomske

aktivnosti očekuje se i od razvoja u lokalnoj privredi.

Projekcije za 2014. godinu sugerišu da će se potrošnja povećati brže nego u 2013. godini, što je

povećanje koje se očekuje da bude podstaknuto potrošnjom privatnog sektora. Nominalna stopa

rasta potrošnje očekuje se da bude oko 3.0 odsto. Privatna potrošnja u 2014. godini očekuje se da

bude rezultat povećanja plata i povećanja doznaka. Povećanje doznaka tokom 2014. godine se

očekuje da bude oko 2 odsto, što se pripisuje povoljnim ekonomskim kretanjima u evropskim

zemljama, posebno u Nemačkoj i Švajcarskoj, gde je kosovska dijaspora najviše koncentrisana.

Očekuje se da komponenta investicija u 2014. godini raste bržom stopom, s tim da će glavni

pokretač rasta investicija biti privatni sektor. Kad se radi o očekivanjima za rast investicija,

očekuje se da ih stimuliše rast investicionih kredita u zemlji, ali će veći uticaj imati strane

direktne investicije koje su projektovane da rastu brže nego u 2013. godini, podstaknute

poboljšanjem u evrozoni. Nominalni rast investicione komponente u 2014. godini očekuje se da

bude 5.5 odsto.

Osim komponente potrošnje i investicija, na privredni rast zemlje u 2014. godini očekuje se da

značajno utiče komponenta neto izvoza. U 2014. godini, očekuje se rast izvoza i blago smanjenje

uvoza. Porast izvoza u 2014. godini očekuje se da bude po višoj stopi nego u 2014. godini, kao

rezultat povećanja proizvodnje i prerađivačkih kapaciteta u privredi Kosova, ali i kao rezultat

povećane globalne potražnje. Što se uvoza tiče, očekuje se smanjenje uvoza po nominalnoj

vrednosti na osnovu sadašnjih projekcija o cenama nafte i nekih drugih kategorija proizvoda koje

Kosovo više uvozi. Trenutne projekcije ukazuju da će deficit komponente neto izvoza pasti za 3.2

odsto čineći da ova komponenta značajno doprinese privrednom rastu.

Inflacija u 2014. godini se očekuje da bude 1.5 procenata u poređenju sa 1.8 odsto u 2013. godini.

Ovaj pad u trendu inflacije se pripisuje regionalnim, ali i svetskim trendovima cena, što je u

opadanju. Za jugoistočnu Evropu, MMF je predvideo da prosečna inflacija padne sa 3.7 procenata

u 2013. godini na 2.9 procenata u 2014. godini.

Stopa rasta kreditiranja za 2014. godinu očekuje se da zabeleži blagi rast, uglavnom zbog boljih

makroekonomskih uslova sa jedne strane, a sa druge zbog dobre pozicije kapitala bankarskog

sektora, položaja visoke likvidnosti i zadovoljavajućeg nivoa kreditnog portfolija. Preciznije,

perspektiva privrednog razvoja za Kosovo je pozitivna, projektovana stopa rasta BDP-a je veća

nego u poslednje dve godine. Očekuje se da će porast BDP-a da se ogleda povećanom potražnjom

za kreditima od strane oba sektora, kako sektora preduzeća tako i sektora domaćinstava. Shodno

tome, očekuje se povećanje u snabdevanju zbog toga što će percepcije banaka o riziku i

sposobnosti klijenata da otplaćuju kredite biti ublažena. Štaviše, pozitivan izgledi za rast u zoni

evra može da ima pozitivan efekat, jer može da smanji pritisak na podizanje nivoa kapitala i

zatezanje kreditiranja od matičnih banaka prema bankama na Kosovu. Na strani ponude, zdravo

stanje bankarskog sektora, zasnovano na nivou tekućeg kapitala iznad minimalnog regulatornog

zahteva, dobar kvalitet kreditnog portfolija i zadovoljavajući nivo likvidnosti, pokazuju da su

banke u dobroj poziciji da prošire pozajmljivanje.

Što se tiče depozita, očekivanja za 2014. godinu su da će rasti po stopama sličnim onim u 2013.

godini. Vodeći nosioci rasta depozita i dalje će biti domaćinstva. Rast plata u javnom sektoru

očekuje se da doprinese rastu depozita, ali takav rast se može neutralisati u smislu uticaja koji

može imati pad kamatnih stopa na motive deponenata da štede. Veći očekivani rast BDP-a na

Kosovu i evrozoni očekuje se da će dovesti bolju klimu i bolji učinak poslovanja i viši nivo

doznaka, što se zauzvrat očekuje da pozitivno utiče na rast depozita.


| 63

Kamatne stope na kredite se očekuju da nastave svoj silazni trend. Postepeno povećanje

konkurencije u bankarskom sektoru i postepeno poboljšanje uslova koji utiču na percepciju

rizika, kao što su ekonomski rast i efikasnost pravosuđa, očekuje se da odražavaju postepeni pad

kamatnih stopa na kredite. Kamatne stope na depozite su smanjene početkom 2014. godine. Ovo

smanjenje može biti rezultat visoke likvidnosti u sektoru i pritisaka na poziciju profitabilnosti

banaka koja je uzrokovana padom prihoda od kamata u prethodnoj godini. S obzirom da se ne

očekuje porast kreditiranja po veoma visokim stopama, pozicija likvidnosti sektora može

nastaviti da bude visoka uticajući na taj način da stope na depozite ostanu na sličnim nivoima.

Stopa nekvalitetnih kredita (engl. non-performing loans: NPL) bankarskog sektora, zadnjih

meseci 2013. godine kao i na početku 2014. godine, pokazala je stabilnost i nastavak iste koji se

očekuje tokom cele 2014. godine. Svakako, može doći do blagog porasta stope NPL-a ako se ne

ubrza rast kredita. Nastavak sporog trenda kreditiranja, osim što može da utiče na stopu rasta

NPL-a, takođe može imati negativan uticaj na sposobnost za proširenje preduzeća i na njihovu

sposobnost restrukturiranju i otplatu postojećih kredita. Ipak, poboljšanje ukupnog privrednog

ambijenta i stroži standardi kreditiranja koje su banke, prema njihovim izveštajima, koristile u

protekle dve godine očekuje se da ima pozitivan uticaj na kvalitet kredita i, shodno tome, da

neutrališe potencijalni negativni uticaj usporavanja kreditiranja privrede.

Dobit bankarskog sektora za 2014. godinu očekuje se da ostane sličan kao prethodne godine.

Ubrzavanje tempa kreditiranja očekuje se da pozitivno utiče na razvoj neprofitnog sektora kroz

povećanje prihoda od kamata. Međutim, povraćaj drugih investicija, kao što su hartije od

vrednosti, ne očekuje se da raste s obzirom na deflatorne pritiske u evrozoni koje će verovatno

zadržati stopu povraćaja na niskom nivou. Takođe, povraćaj na državne hartije od vrednosti na

Kosovu ne očekuje se da će rasti, s obzirom ne višak likvidnosti bankarskog sektora koji se

očekuje da će uticati da potražnja za ovim hartijama od vrednosti ostane na visokom nivou.

Shodno tome, pozitivan uticaj ubrzanog kreditiranja očekuje se da donekle bude neutralisan.

Nekamatni prihodi tokom 2013. godine su pratili trend rasta uglavnom kao posledica rasta cena

usluga. Za 2014. godinu, cene usluga očekuje se da ostanu na sličnim nivoima kao 2013. godine,

ali trend povećanja obima usluga koje ne generišu kamatu, prema očekivanjima, će se nastaviti, i

na taj način uticati da nekamatni prihodi zabeleže rast. Na strani rashoda, očekuje se da rashodi

po osnovu kamata nastave trend opadanja i tokom 2014. godine. Za opšte troškove se takođe

očekuje da nastave trend opadanja uglavnom kao rezultat mera preduzetih od strane banaka da

smanje operativne troškove i povećaju efikasnost. S druge strane, očekuje se da će rashodi za

provizije rasti uporedo sa rastom kreditiranja, mada se pretpostavlja da će to biti blagi porast

imajući u vidu da se ne očekuje značajnije odstupanje kvaliteta kreditnog portfolija.


64 |

4. Nadzor financijskih institucija

4.1. Licenciranje i standardizacija

4.1.1 Licenciranje

Orijentisan prema glavnom cilju CBK-a za zdrav i stabilan finansijski sektor, CBK kontinuirano

promoviše razvoj finansijskog sektora vođen tržišnim silama, ali poslujući unutar razborite

regulative i nadzornog okvira politika usklađeni sa direktivama EU-a kao i principima i

standardima koje su izdale međunarodno priznate institucije (BIS, IAIS i IOPS). Na osnovu

navedenog, definisani su objektivni kriterijumi i uslovi za dobijanje dozvole za obavljanje

bankarskih i ostalih finansijskih poslova u Republici Kosova Zakonom o Centralnoj banci

Republike Kosova br. 03/L - 209, Zakonom o bankama, mikro-finansijskim institucijama i

nebankarskim finansijskim institucijama br. 04 L/093, Zakonom o penzijskim fondovima Kosova

br. 04/L-101 i drugim pravnim aktima izdatih od strane CBK-a. U skladu sa propisima kojima se

uređuje njena zakonska funkcija, CBK ima ovlašćenje da uspostavi kriterijume za licenciranje

finansijskih institucija i da odbije zahteve koji ne zadovoljavaju ove kriterijume.

Kriterijumi za licenciranje postavljeni zakonodavstvom čiji je cilj omogućavanje pravednog

finansijskog tržišta regulisanog kroz proces koji je izgrađen na principu pravde, pravičnosti i

jednakosti. Uslovi i kriterijumi licenciranja imaju nadzorni karakter i nemaju nameru da

uspostave prepreke investitorima bez obzira da li su domaći ili strani. Ulazak stranih investitora

u kosovsko tržište, posebno u finansijski sektor, dokazuje otvorenu politiku CBK-a prema

stranim investicijama, bez prejudiciranja njihovih zakonskih prava kroz jednak tretman svih

kandidata.

Strategija CBK-a u oblasti licenciranja finansijskih institucija se koncentriše na privlačenje

investitora koji imaju snažno finansijsko, moralno i profesionalno stanje, ispunjavaju neophodne

i odgovarajuće etičke i profesionalne kriterijume za predloženu upravu i deoničare, u stanju su da

primene pristup koji zahteva umeren razvoj poslovanja radi zaštite interesa klijenata, čime

pomažu da se ojača finansijski sektor i poveća njegova pouzdanost.

Odeljenje licenciranja i regulisanja, ima za cilj kompletiranje pravnog okvira finansijskog

nadzora u skladu sa direktivama Evropske unije i najboljim međunarodnim praksama kao što su

predstavljene u “Osnovnim principima efektivnog bankarskog nadzora” objavljeni od strane

Banke za međunarodno poravnanje (engleski: Bank for International Settlements- BIS), kao i po

Osnovnim principima efektivnog nadzora osiguranja koji su objavljeni od Međunarodnog

udruženja za supervizore osiguranja (engleski: International Association of Insurance

Supervisors- IAIS). U izvršavanju ove misije, Direkcija za licenciranje je odgovorna za prijem,

pregled i preporuke za prijave institucija koje traže licenciranje odnosno registraciju da bi radile

na Kosovu, kao što su komercijalne banke, osiguravajuće kompanije i preduzetnici osiguranja,

penzioni fondovi kao i sve druge nebankarske institucije.

Aktivnost licenciranja finansijskog nadzora tokom 2013. godine uglavnom uključuje:

Odobravanje osam (8) zahteva banaka za promene u osnivačkom aktu/statutu banaka i

osiguravajućih kompanija;

Odobravanje tri (3) zahteva za raspodelu dividende banaka i osiguravajućih kompanija;

Odobravanje jednog zahteva za promenu vlasništva osiguravajuće kompanije;

Odobravanje pedeset osam (58) zahteva za imenovanje direktora, više uprave i internih

revizora banaka, osiguravajućih kompanija, posrednika osiguranja i drugih finansijskih

nebankarskih institucija;


| 65

Odobravanje jednog (1) zahteva aktuara osiguravajućih kompanija;

Odobravanje devedeset šest (96) zahteva za otvaranje novih filijala, novih kancelarija i

preseljenje kancelarija i filijala banaka, osiguravajućih kompanija i drugih finansijskih

institucija;

Odobravanje šezdeset osam (68) zahteva kancelarija i agenata za transfer novca i platnih

usluga;

Odobravanje pet (5) zahteva za dodavanje radnji i proizvoda osiguranja;

Odobravanje stotinu i devet (109) zahteva operatera i agenata osiguravajućih kompanija i

posrednika u osiguranju;

Odobravanje četrdeset sedam (47) zahteva finansijskih institucija za angažovanje

spoljnih revizora;

Odobravanje dva (2) zahteva za promenu uslova polise dobrovoljnog osiguranja

osiguravajućih kompanija;

Odbijanje dva (2) zahteva članova odbora direktora osiguravajuće kompanije;

Odbijanje dva (2) zahteva operatera osiguravajućih kompanija.

U slučajevima odobravanja viših direktora i upravnika banaka, kod petnaest (15) slučajeva se

radi o članovima odbora direktora banaka, kod tri (3) slučaja o nezavisnim članovima revizorskog

komiteta, kod sedam (7) slučajeva se radi o izvršnim direktorima i zamenicima izvršnih

direktora, kod četiri (4) slučaja se radi o internim revizorima, i kod sedam (7) slučajeva se radi o

izvršnim direktorima i članovima odbora direktora mikro-finansijskih institucija, a kad je reč o

osiguranju, kod pet (5) slučajeva se radi o zahtevima za odobravanje imenovanja članova odbora

direktora kompanija i posrednika osiguranja, kod šest (6) slučajeva se radi o generalnim

direktorima i zamenicima generalnih direktora kompanija i posrednika osiguranja, kod osam (8)

slučajeva se radi o zahtevima za odobravanje imenovanja direktora raznih odeljenja, i kod tri (3)

slučaja se radi o zahtevima za odobravanje imenovanja internih revizora.

Posle procene njihovog učinka i efikasnosti tokom 2013. godine, banke su zatvorile 23 bankarske

filijale, uglavnom male jedinice. Takođe, još jedan razlog za njihovo zatvaranje je činjenica da su

banke u zadnje vreme investirale u proširenje automatizovanih usluga u cilju ponude mogućnosti

za klijente da obavljaju transakcije putem e-bankinga, bankomata i prodajnih terminala (POS).

4.1.2 Standardiziranje i regulativa

a) Pravni okvir

Tokom 2013. godine, pripremljena su dva nacrta zakona od posebnog značaja za finansijski

sektor na Kosovu. Oba ova zakona su izrađena u saradnji sa savetnicima američkog Trezora, a o

njihovoj usklađenosti sa direktivama EU-a konsultovana je kancelarija Evropske komisije na

Kosovu. Jedan od tih zakona je nacrt zakona o opštim osiguranjima, koji će zameniti postojeću

uredbu UNMIK-a br. 2001/25. Finalni nacrt zakona očekuje se da uskoro bude prosleđen

nadležnim organima za konačnu pripremu i podnošenje parlamentu na usvajanje. Ovaj zakon je

izrađen na osnovu relevantnih direktiva EU-a i revidiran od strane kancelarije Evropske

komisije na Kosovu. Takođe, deo tima koji je radio na pripremi ovog zakona je stalni savetnik

američkog Trezora.

Drugi zakon, koji je veoma važan za finansijski sektor na Kosovu, je nacrt zakona o mikro-

finansijskim institucijama i nebankarskim finansijskim institucijama. Ovaj zakon, koji je takođe

izrađen u saradnji sa savetnicima američkog Trezora je u završnoj fazi, i već je dostavljen

nadležnim organima na dalji postupak za njegovo odobravanje.


66 |

Uz odobrenje od ova dva zakona biće završen neophodni pravni okvir, koji će pokrivati

licenciranje, regulisanje i nadgledanje svih finansijskih institucija koje posluju na Kosovu. Važno

je napomenuti da su ovi zakoni zasnovani na direktivama EU-a i najboljim međunarodnim

praksama za nadzor finansijskih institucija, koje postavljaju zdravu osnovu za regulisanje i

odgovarajući nadzor ovih finansijskih institucija, u ovom slučaju to su osiguravajuće kompanije,

mikro-finansijske institucije i nebankarske finansijske institucije. Centralna banka sada ima

iskustvo i osnovala je relevantna odeljenja nadzora finansijskih institucija. Shodno tome, očekuje

se da će konsolidacija i razvoj zakonske osnove olakšati neprekidnu kontrolu i odgovarajući

nadzor funkcionisanja i rada ovih institucija. Na ovaj način, će se očuvati stabilnost finansijskog

sektora na Kosovu i osigurati da korisnici usluga tih finansijskih institucija dobiju pravilan

tretman i ispune svoje zahteve sa punim poverenjem i uz uverenje da su zaštićeni i imaju gde da

iznesu svoje žalbe o mogućim nepravilnostima.

b) Regulatorni okvir - Uredbe o nadzoru banaka, mikro-finansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija

Svrha ispunjavanja relevantnih uredbi o finansijskom nadzoru je osiguranje i kreiranje jedne

dobro regulisane okoline, bez postavljanja nepotrebnih opterećenja za korisnike finansijskih

usluga.

U skladu sa novim zakonom o bankama, mikro-finansijskim institucijama i nebankarskim

finansijskim institucijama, tokom 2013. godine, CBK je nastavila rad na dopuni i okončanju

uredbi bankarskog nadzora u skladu sa standardima Komiteta Bazela i direktivama Evropske

unije.

Tokom 2013. godine dopunjene su sledeće bankarske uredbe:

Uredba o adekvatnosti kapitala banaka,

Uredba o ekvivalentnom depozitu kapitala za filijale stranih banaka

Uredba o visokoj izloženosti,

Uredba o upravljanju kreditnim rizikom.

Tokom 2013. godine takođe se radilo na pripremi regulative o hipotekarnim kreditima i uredbi o

internom postupku obrade žalbi, koje su u završnoj fazi i očekuje se da će stupiti na snagu u

2014. godini.

Tokom 2013. godine doneseno je 7 uredbi o nadzoru mikro-finansijskih institucija. Takođe, radilo

se na pripremi dodatnih uredbi neophodnih za pokrivanje nadzora mikro-finansijskih institucija,

koje su u formi nacrta i očekuje se da budu završene u trenutku usvajanja novog zakona o mikro-

finansijskim institucijama. Pored toga, radilo se na pripremi podzakonskih akata, odnosno

uredbi koje regulišu nadzor nebankarskih finansijskih institucija, koje će takođe biti izdate u

trenutku donošenja zakona o mikro-finansijskim institucijama i nebankarskim finansijskim

institucijama.

Što se tiče penzionih fondova, nakon odobrenja novih penzionih fondova na Kosovu u 2012.

godini, CBK-a je nastavila dopunu regulatornog okvira za nadzor penzijskih fondova

prilagođavajući ih novim zahtevima zakona. Uredbe koje su izrađene u 2013. godini od strane

radnih grupa su skoro okončane i očekuje se da budu donesene tokom 2014. godine.

Takođe i 2014. godina će biti godina kontinuiteta konsolidacije pravnog okvira za nadzor banaka,

mikro-finansijskih institucija, nebankarskih finansijskih institucija, osiguravajućih kompanija i

penzionih fondova, u skladu sa novim zakonima i istovremeno stvaranja regulatornog okvira koji


| 67

odražava potrebe i zahteve identifikovane tokom perioda od trinaest godina postojanja

finansijskog nadzora na Kosovu.

c) Regulatorni okvir – osiguravajuće kompanije

U cilju stvaranja održivog, konkurentnog i stabilnog tržišta, Centralna banka Kosova je

angažovana na uspostavljanju pravnog okvira uz stalni razvoj i unapređivanje. Kao rezultat toga,

tokom 2013. godine, izrađen je nacrt Zakona o osiguranju, od strane CBK-a. Ovaj zakon će

zameniti Uredbu 2001/25 UNMIK-a. Nacrt zakona je pregledan od strane Kancelarije Evropske

unije, kako bi se osiguralo da je u skladu sa evropskom direktivom, a očekuje se da tokom 2014.

godine bude odobren u Skupštini Kosova.

Dana 1. jula 2013. godine, po prvi put na Kosovu je zvanično počelo sprovođenje bonus - malus

sistema, koji se zasniva na jednogodišnjoj istoriji podnosioca zahteva za osiguranje u okviru

polise obaveznog osiguranja auto odgovornosti (OAO). Implementacija sistema bonus/malus

omogućava "informativni centar osiguravajućih kompanija" kroz prikupljanje i obradu podataka

svake osiguravajuće kompanije. Na osnovu prouzrokovanih ili ne prouzrokovanih saobraćajnih

nezgoda tokom perioda, obračunava se bonus ili malus koji pripada nosiocu polise počevši od 10

% osnovne premije.

Takođe, tokom 2013. godine, CBK je izdala administrativno uputstvo, kroz koje obavezuje sve

osiguravajuće kompanije i Osiguravajući biro Kosova, da plaćanje svih vrsta premija vrše kroz

bankarski sistem.

4.1.3 Zaštita potrošača

Kao nadležni autoritet za licenciranje, regulisanje i nadzor finansijskih institucija koji je ovlašćen

na osnovu zakona na snazi, Centralna banka Republike Kosova ima ključnu ulogu u zaštiti

korisnika finansijskih usluga na Kosovu. Na osnovu rezultata dijagnostičke procene misije

Svetske banke, izrađena je strategija za zaštitu potrošača i njihovu finansijsku edukaciju u cilju

obezbeđivanja uputstava za Centralnu Banku Republike Kosova o postupcima koje treba

realizovati da ojača položaj korisnika finansijskih usluga na Kosovu.

U okviru odeljenja licenciranja i standardizacije uspostavljen je odsek za razmatranje žalbi

korisnika finansijskih usluga, koji će obezbediti da se potrebe ovih korisnika pravilno i

blagovremeno tretiraju. Funkcija odseka za razmatranje žalbi korisnika finansijskih usluga

obuhvata primanje, prikupljanje i razmatranje žalbi o usklađenosti aktivnosti finansijskih

institucija sa zakonima i propisima, kao i standardima koji orijentišu nadzor nad finansijskim

institucijama kroz nadgledanje i praćenje njihovog ponašanja na tržištu. Cilj ovog odseka je

uspostavljanje osnove za adekvatnu transparentnost prema korisnicima finansijskih usluga i

zaštitu korisnika finansijskih usluga i proizvoda finansijskih institucija na Kosovu. Ovaj odsek

razmatra žalbe upućene od strane deponenata/zajmoprimaoca, nosioca polisa, i korisnika svih

usluga i proizvoda finansijskih institucija pod nadzorom CBK –a i obezbeđuje nadzor i regulaciju

sa konkretnim preporukama za prakse koje su identifikovane kao nepovoljne za korisnike

finansijskih usluga da ih adresira budućim delovanjima.

Takođe je potpisan sporazum o saradnji između CBK i MTI u julu 2013. godine koji ima za cilj da

olakša međusobnu saradnju kroz koordinaciju politika i razmenu informacija u interesu

korisnika finansijskih usluga.


68 |

4.2. Bankarski nadzor mikro-finansijskih institucija i nebankarskih institucija

4.2.1 Pregledi na licu mesta (on-site) komercijalnih banaka

U funkciji jednog stabilnog bankarskog sistema, tokom 2013. su učinjeni pregledi komercijalnih

banaka u skladu sa predviđenim planom. U skladu sa međunarodnim praksama u relevantnoj

oblasti, posebna pažnja je posvećena kreditnom riziku, likvidnosti, tržištu i drugim rizicima,

zasnovana na pristupu nadzora zasnovanom na riziku.

Sa posebnim naglaskom tokom pregleda je bilo praćenje sprovođenja preporuka identifikovanih

tokom pregleda, relevantnih odluka kao i procene usklađenosti banaka sa važećim pravnim

okvirom, posebno propisima CBK-a koji su stupili na snagu 3. decembra 2012.

I tokom 2013, kao glavni rizik u okviru bankarskog sektora i dalje je kreditni rizik. Obavljeni su

potpuni pregledi fokusirani na banke, sa ciljem primene bližeg nadzora banaka. I ove godine,

banke su nastavile da primenjuju konzervativniji pristup strategiji rasta u odnosu na prethodnu

2012. godinu. Štaviše, tokom prošle godine ostvareno je ukupno osam pregleda banaka, od kojih

pet punih pregleda i tri fokusirana pregleda.

Potpuni pregledi u bankama su imali za cilj procenu opšteg stanja banke, uključujući i

unutrašnje kontrole, kapital, kvalitet sredstava, procenu politika i procedura, upravljanje, zarade

(u kontekstu podrške aktivnosti), likvidnost i osetljivost prema riziku tržišta kao i pregled u

oblasti informacione tehnologije.

Pregledi fokusirani na banke imali za cilj praćenje sprovođenja preporuka iz prethodnih pregleda

CBK-a kao i u nekim slučajevima i praćenje sprovođenja odluka CBK-a nastale kao rezultat

prethodnih pregleda CBK-a. Tokom pregleda, procenjen je proces izdavanja i administracije

kredita, trend kvaliteta kredita, adekvatnost provizija za gubitke na kredite kao i vanbilansne

stavke.

Tokom 2013, bankarski sektor uopšte, nastavio je da posluje u skladu sa važećim pravnim

okvirom. Međutim, tokom pregleda na licu mesta banaka identifikovani su neki nedostaci u

pogledu potpunog ispunjavanja pravnog okvira na snazi, posebno nakon stupanja na snagu novih

bankarskih propisa od 03. decembra 2012, proces upravljanja kreditnim rizikom, prevazilaženje

ograničenja izloženih kredita, adekvatnost kapitala merenog na rizik, ekvivalentni depozit

kapitala banaka, odnos poluge kao izveštajno pitanje.

Tokom 2013, u nekim bankama evidentirani su neki slučajevi nepotpune usklađenosti sa

određenim članovima pravnog okvira CBK-a o pitanjima kao što su: upravljanje kreditnim

rizikom, nepružanje detaljnih procedura koje opisuju proces klasifikacije i proviziranja kredita,

nepotpuna usaglašenost metodologije opštih provizija za kreditne gubitke, neobjavljivanje

efektivne kamatne stope, kao i druga relevantna pitanja.

Kao rezultat evidentiranja nepotpunog usklađenja banaka sa pravnim okvirom na snazi,

preduzete su prinudne mere nad bankama u vidu odluka i u vidu preporuka navedenih kao

pitanja za obraćanje pažnje odbora direktora prikazanih u nastavku:

Korektivne mere u vidu odluka;

Ponovno objavljivanje finansijskih izveštaja, na osnovu korekcije finansijskih pozicija kao

rezultat pregleda CBK-a;

Povećanje akcionarskog kapitala, da bi bio u skladu sa odredbom o dovoljnosti kapitala

banaka;

Dovođenje kreditne izloženosti kreditnih obveznika na granicu određenoj pravnim okvirom

kao i odobrenje izuzeća kreditnih limita;

Unapređenje praksi upravljanja kreditnim rizikom;


| 69

Razvijanje plana za poboljšanje zarada, analizirajući racionalizaciju rashoda i drugih

troškova koji opterećuju finansijski položaj;

Razvijanje plana za smanjenje koncentracije kreditnog portfolija u velikim izloženostima;

Pružanje adekvatnosti kapitala nakon korekcija za izloženost prema licima povezanim sa

bankom;

Obezbeđenje zdravog sistema unutrašnje kontrole;

Razmatranje i dopuna politika banke u skladu sa zahtevima odredaba CBK-a.

Polje 1. Performansa procesa likvidacije Kreditne banke Prištine

Proces likvidacije Kreditne banke Prištine se nastavio i tokom 2013. godine. Do kraja 2013. nadoknađeno

je 54,3% iznosa ukupnih depozita, odnosno 99,8% broja depozitnih računa. Proces likvidacije je blisko

povezan sa efikasnošću naplate kredita kao i uzimanjem i prodajom sekundarnih izvora kreditnih

obveznika, kao što su hipoteke. Tokom 2013, od kredita je naplaćeno ukupno 165,2 hiljade evra.

Tabela 7. Krediti – Trend naplaćivanja

Br. % Br. %

Krediti 13.03.2006 28,438,587

Krediti 01.01.2013 21,789,058 6,649,529 23.4%

Krediti 31.12.2013 21,623,878 6,814,709 24.0%

Naplaćivanja tokom 2013. godine 159,907 159,907 0.6%

Opis Broj računa IznosPromene na računima Promene u iznosima

Izvor: CBK (2014)

Tokom 2013, proces likvidacije je nastavio sa prikupljanjem kredita, nadoknadom deponenata, kao i

pružanjem nekih kvalitetnijih kredita sa dodatnim hipotekama, gde su i postignuti konkretni rezultati u

uzimanju dodatnih hipoteka kreditnih obveznika.

Tabela 8. Depoziti – Trend refundiranja

Br. % Br. %

Depoziti 13.03.2006 35529 33,454,222

Depoziti 01.01.2012 65 15,355,734 35464 0.9981705 18,098,488 54.1%

Depoziti 31.12.2012 59 15,291,985 35470 0.9983394 18,162,237 54.3%

Përshkrimi Broj računa IznosPromene na računima Promene u iznosima

Izvor: CBK (2014)

Kancelarija likvidatora je konstantno bila u funkciji preuzimanja svih mogućih mera i akcija, tako da u

toku procesa likvidacije uzima u obzir glavni princip da proces likvidacije u svim svojim fazama bude

praćen povećanjem raspoloživih likvidnih sredstava sa ciljem povećanja nadoknade deponenata.

4.2.2 Pregledi na licu mesta (on-site) mikro-finansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija

U skladu sa ciljevima CBK-a u održavanju stabilnosti finansijskog sektora, CBK je dosledno

sprovodila nadzor na osnovu rizika, sprovođenjem direktnih pregleda na licu mesta i nadzorom

sa strane. Tokom 2013, bilo je vršeno nekoliko punih pregleda u mikrofinansijskim institucijama

i nebankarskim finansijskim institucijama. To, prema pristupu na osnovu rizika.

Pored redovnih pregleda nastavljeno je praćenjem ispunjivanja preporuka i sprovođenja direktiva

za dotične mikro-finansijske i nebankarske institucije. U fokusu nadzorne aktivnosti je bilo

upravljanje ovim institucijama, kao jedan od najznačajnijih nedostataka, onda, kreditni rizik –

usaglašenost priznanja i proviziranja kreditnog portfolija, rizik likvidnosti, nivo kapitala, zarade,


70 |

procena politika i procedura institucije kao i procena informacione tehnologije. Takođe, na

osnovu tromesečnih izveštaja vršen je spoljni nadzor - analiza performanse mikro-finansijskih

institucija i nebankarskih finansijskih institucija.

Mikro-finansijske institucije i nebankarske finansijske institucije su postigle napredak u

sprovođenju regulatornih zahteva CBK-a. U slučaju nepravilnosti, netransparentosti ili

nesprovođenja relevantnih zahteva uzete su korektivne mere protiv dotičnih institucija.

Neke od osnovnih mera za izbegavanje problema upravljanja dotičnim institucijama su bile:

izricanje novčanih kazni; pismena napomena za neodgovorno vršenje relevantne funkcije

odgovornih lica; rast minimalnog kapitala kako bi se dopunio kapital zahtevan po pravnom

okviru; vraćanje pozajmica određenim institucijama; izbegavanje sukoba interesa;

osiguranje/podela adekvatne funkcije dužnosti i odgovornosti između relevantnih radnih mesta;

zamena članova odbora za reviziju sa novim ne-izvršnim članovima i u skladu sa zahtevima

zakona za banke, mikro-finansijske institucije i nebankarske finansijske institucije; nezavisno

obezbeđivanje funkcionisanja interne revizije; kao i niz ekvivalentnih aktivnosti do izveštavanja

reprogramiranih kredita u skladu sa propisima za upravljanje kreditnim rizikom.

4.3. Sprečavanje pranja novca

Centralna Banka Kosova posvetila je poseban značaj jačanju sprečavanja pranja novca,

restrukturiranjem Divizije za sprečavanje pranja novca, povećanjem broja ljudskih i tehničkih

kapaciteta i podizanjem na najviši nivo hijerarhijskog izveštavanja. Ovom prilikom, Divizija je

završila interne procedure i ostale standardne radne dokumente i već je operativna.

Posle izmene i dopune zakona, Divizija je izradila pravilnik i priručnik za inspekciju finansijskih

institucija, koji će služiti kao praktični dokument za primenu zakonskog mandata u ovoj oblasti.

Štaviše, Centralna Banka sklopila je i Memorandum o razumevanju sa Jedinicom za finansijske

istrage, u cilju povećanja saradnje i koordinacije aktivnosti po zakonu na snazi, sa posebnim

naglaskom na oblasti ispitivanja/inspekcije finansijskog sektora pod nadzorom Centralne Banke,

u vezi sa sprovođenjem mera za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Takođe, tokom godine, CBK je igrao važnu ulogu u borbi protiv pranja novca i

finansiranja terorizma na Kosovu, doprinoseći realizaciji projekta protiv zločina na Kosovu

iniciranog od strane Evropska unije i Saveta Evrope. Cilj ovog projekta je jačanje institucionalnih

kapaciteta u saradnji sa Savetom Evrope u oblasti PPP/PFT.

4.4. Nadzor osiguranja

Sektor osiguranja na Kosovu se reguliše i nadzire od strane Centralne Banke Republike Kosova.

Glavni cilj CBK-a je da stvori bezbedno, zdravo i stabilno okruženje, sa ciljem zaštite interesa

nosioca polica, oštećenih strana, potencijalnih investitora kao i da obezbedi kvalitet i potpunu

transparentnost tokom procesa pružanja usluga osiguranja. U skladu sa tim, za Odeljenje za

nadzor osiguranja (ONO) je nastavilo nadzornu aktivnost u cilju obezbeđivanja stabilnosti u

sektoru osiguranja, uzimajući odgovarajuće i blagovremene mere sprovođenja efikasnog nadzora i

stvaranja uslova za dalji razvoj Sektora osiguranja. Glavni cilj ONO-a je da zaštiti nosioce polisa

i oštećenih strana, uvek postupajući u sprovođenju zakona i propisa CBK-a, u okviru kojih

industrija osiguranja obavlja svoju aktivnost osiguranja, redovnom naknadom odštete svojim

klijentima.

CBK tokom 2013. je takođe angažovana na usvajanju najboljih praksi za nadzor osiguranja,

bazirajući se na principima Međunarodnog udruženja nadzornika osiguranja i nadzora

zasnovanom na riziku, doprinoseći na taj način povećanju transparentnosti poslovanja

osiguravača prema javnosti.


| 71

Sa posebnom pažnjom nadgledan je finansijski položaj osiguravajućih društava, što je rezultiralo

stalnim unapređenjem finansijskog položaja sektora osiguranja na Kosovu, poboljšanje koje je

reflektovano u boljoj zaštiti interesa nosioca polica i ostalih oštećenih uopšte. Posebna pažnja se

posvetila finansijskim pokazateljima koji se odnose na dovoljnost kapitala, minimalne margine

solventnosti, zahteve za varijabilnim kapitalom u ime rizika osiguranja i drugih finansijskih

pokazatelja likvidnosti i profitabilnosti. ONO je takođe posebnom pažnjom pregledao određeni

nivo dovoljnosti tehničkih provizija za procenu ako su one dovoljne, i ako su u bilo kom trenutku

pokrivene likvidnim sredstvima.

Potpuni pregledi su imali za cilj procenu opšteg stanja osiguravajućih društava, uključujući i

unutrašnje kontrole, usaglašenost sa zakonima, pravilima i propisima na snazi, politikama,

procedurama i praksama osiguravajućih društava, procena kapitala, solventnosti i rizika

osiguranja, usaglašenost upravnih organa osiguravajućih društava, osiguranje, obrada zahteva

za odštetu, tehničke rezerve, reosiguranje, investicije. Takođe, potpuni pregledi u osiguravajućim

društvima su obuhvatili i deo sprečavanja pranja novca i procenu informacione tehnologije. Na

osnovu rezultata pregleda, vršeno je i izdavanje određenih odluka, gde tokom pregleda je

procenjeno i sprovođenje odluka Centralne Banke, po planiranom rasporedu.

Fokusirani pregledi su imali za cilj praćenje sprovođenja preporuka iz prethodnih pregleda CBK-

a, specijalnih pozicija finansijskih izveštaja, kao i u pojedinim slučajevima i primenu odluka

CBK-a koje su nastale kao rezultat prošlih pregleda.

Osiguravajuća društva u opšte su postupala u skladu sa pravnim i regulatornim zahtevima CBK-

a. Međutim, pregledi osiguravajućih društava na licu mesta su identifikovali nepoštovanje

pravnog okvira Centralne Banke, kao što sledi:

- Neadekvatnu raspodelu investicija - likvidnih sredstava preduzeća u komercijalnim

bankama, kašnjenja u tretiranju i naknadi štete u većini slučajeva su potcenjene tehničke

provizije. Evidentirana je prodaja produkta osiguranja bez prethodnog odobrenja od strane

CBK, nepoštovanje tarifa kao i održavanje rizika iznad granica određenih od strane CBK-a.

- Takođe je utvrđeno odsustvo efikasnih sistema internih kontrola, nefunkcionisanje odbora u

vezi transakcija sa povezanim licima, prezentacija finansijskih izveštaja se nije vršila u

potpunom skladu sa MRS-om kao i visok nivo premije dužnika i drugih potraživanja,

neproviziranje drugih potraživanja preko 90 dana, kao i utvrđen je visok nivo potrošnje.

Kao rezultat identifikacije neusklađenosti sa pravnim okvirom, nad osiguravajućim društvima su

preduzete mere, kao što sledi:

- Korektivne mere u vidu "odluka" kao izricanje napomena i novčanih kazni, razrešenje

odgovornih lica, prestanak prodaje dobrovoljnih proizvoda od strane odgovornih osoba.

Takođe, tokom 2013. osiguravajuća društva su povećala osnovni i promenljivi kapital kao i

napravljene su korekcije u investicijama fondova društava.

4.4.1. Struktura porekla kapitala osiguravača na Kosovu

Tokom 2013. broj i struktura vlasništva osiguravača koji su vršili životno i neživotno

osiguravajuću delatnost na Kosovu, ostala je nepromenjena. Ukupan broj osiguravača tokom

2013. je bio trinaest (13), gde je deset (10) od njih je nastavilo da pruža proizvode neživotnog

osiguranja, dok su ostala tri (3) pružala proizvode životnog osiguranja.

Od ukupnog broja osiguravača (vidi tabelu 28), 4 od njih su bili osiguravači sa stranim mešanim

kapitalom (Austrija i Albanija), 4 sa lokalnim kapitalom, 2 sa kapitalom iz Slovenije i po jedan


72 |

osiguravač sa kapitalom iz Hrvatske, Albanije i Turske. Ako uporedimo ovu strukturu vlasništva

sa strukturom prethodne godine (2012), onda se vidi da je nastala jedna mala promena u korist

osiguravača sa domaćim vlasništvom. To, zbog činjenice da tokom 2013. jedan neživotni

osiguravač sa mešovitim kapitalom Austrija - Kosovo je prešao u potpuno domaće vlasništvo i

istovremeno je promenio ime i logo.

Tabela 9. Osiguravači i poreklo kapitala

Broj Kapital Procenat Broj Kapital Procenat

Austria - Albanija 4 16,543,771 35.80% 5 16,842,698 37.20%

Kosovo 4 15,385,907 33.30% 3 12,387,020 27.30%

Slovenija 2 7,245,506 15.70% 2 6,821,620 15.10%

Hrvatska 1 3,456,145 7.50% 1 4,073,579 9.00%

Albanija 1 485,975 1.10% 1 1,702,719 3.80%

Turska 1 3,135,862 6.80% 1 3,493,632 7.70%

Ukupno 13 46,253,165 100.00% 13 45,321,267 100.00%

2012. godinaVendi i origjinës se Kapitalit

2013. godina

Izvor: CBK

4.4.2. Struktura sredstava po mestu porekla

Ukupno sredstava sektora osiguranja na Kosovu 31. decembra 2013. je bilo 132.0 miliona evra,

gde sredstva u lokalnom vlasništvu predstavljaju 35,1% ukupnih sredstava sektora osiguranja

(vidi tabelu 29), u poređenju sa 24,0% prethodne godine. Ova promena u sastavu strukture

sredstava je nastala zbog činjenice da je osiguravač sa mešovitim kapitalom Austrija- Kosovo,

kao što je već navedeno, promenio strukturu vlasništva i prešao 100% kao osiguravač sa

lokalnim kapitalom.

Tabela 10. Struktura sredstava po poreklu osiguravača

Sredstva Procenat % Sredstva Procenat %

Austria - Albanija 38,229,237 28.96% 51,364,555 39.46%

Kosovo 46,349,655 35.11% 31,269,927 24.02%

Slovenija 21,239,475 16.09% 20,140,339 15.47%

Hrvatska 7,256,889 5.50% 7,820,206 6.01%

Albanija 8,055,087 6.10% 9,204,372 7.07%

Turska 10,876,482 8.24% 10,371,407 7.97%

Ukupno 132,006,825 100.00% 130,170,806 100.00%

2013. godina 2012. godinaOpis

Izvor: CBK (2014)

4.4.3. Procesi u toku

CBK je u procesu ažuriranja Memoranduma o razumevanju sa Albanijom, sa ciljem daljeg

produbljivanja obostrane saradnje u razmeni informacija u oblasti osiguranja kao i tretmana i

ispravne naknade šteta, kao rezultat nesreća izazvanih od osiguranih vozila u Republici Kosovo i

Republici Albaniji.

Takođe, pitanje međusobnog priznavanja osiguranja od auto odgovornosti u cilju slobodnog

kretanja građana i vozila između Kosova i Srbije je u procesu pregovaranja između dve zemlje.

Uz odobrenje i stupanje na snagu opšteg Zakona osiguranja, stvoriće se neophodna zakonska

infrastruktura u sektoru osiguranja. Stupanjem na snagu ovog zakona, CBK, kao nadzorni i

regulatorni organ, će biti obavezan da razmotri kompletnu zakonsku infrastrukturu sektora.

Većina propisa koji su trenutno na snazi biće predmet revizije i njihovog poboljšanja.


| 73

4.5. Nadzor penzija

Penzioni sistem Kosova tokom 2013. godine nije imao neku značajnu promenu, iako kretanje

cena jedinica u finansijskim tržištima direktno utiče na penziona sredstva uložena van Kosova.

Svrha nadzora penzijskog odeljenja ostaje nadzor i regulisanje penzionih fondova, ponuđača

penzija, upravljača sredstava, investicija i čuvanje sredstava doprinosioca.

Penzioni sistem na Kosovu funkcioniše po Zakonu 04/L-101, koji je stupio na snagu 30. marta

2012.

Dotični Zakon definiše i reguliše tri (3) stuba penzionog osiguranja:

Penziju na osnovu starosti za sve osobe starije od 65 godina i finansira se iz sredstava

konsolidovanog budžeta Kosova (Stub I);

Penzije individualnih štednji koje obezbeđuje Kosovski penzijski štedni fond (KPŠF),

finansiran od obaveznih doprinosa zaposlenih i poslodavaca (Stub II) i;

Dopunske individualne penzije finansiraju se dodatnim dobrovoljnim individualnim

doprinosom i doprinosom poslodavaca (Stub III).

Prema Zakonu o penzijama na Kosovu 04/L-101, drugi stub se finansira od obaveznih mesečnih

doprinosa koji su utvrđeni Zakonom gde zaposleni doprinose sa 5% na njihovu bruto platu i 5%

doprinose poslodavci. Svako plaćanje je prebačeno na individualne račune doprinosioca

Kosovskog penzijskog štednog fonda (KPŠF).

Za 2013. su izvršeni potpuni pregledi na osnovu plana za preglede Odeljenja za nadzor penzija.

Tabela 11. Izvršeni pregledi od strane nadzora penzija tokom 2013.

Opis Kompletan Fokusiran

Kosovski Penzijski Štedni Fond 1 0

Slovenački- Kosovski penzijski fond 1 0

Ukupno 2 0

Izvor: CBK (2014)

Odeljenje za nadzor penzijskih fondova u 2013. je počelo razmatranje, prilagođavanje i

usklađivanje penzijskih podzakonskih akata sa Zakonom o penzionim fondovima Kosova br.

04/L-101 i propisima Evropske unije.

Takođe, u pripremi je uredba za nadzor

koji je zasnovan na riziku i neophodnoj

regulativi.

a) Stub II

Kosovski penzijski štedni fond

“KPŠF”.

KPŠF je osnovan za upravljanje i

rukovođenje obaveznim individualnim

penzijskim štednjama (drugi stub), dok

se ne liberalizuje penzijsko tržište,

KPŠF je jedina institucija koja se bavi

upravljanjem i administracijom drugog

stuba kao što je definisano Zakonom o

penzijama br. 04/L-101.

1.06

1.08

1.1

1.12

1.14

1.16

1.18

1.2

1.22

Slika 72. Cena po jedinici januar- decembar 2013

Izvor: KPŠF (2014)


74 |

Kosovski penzijski štedni fond je osnovan Uredbom UNMIK-a br. 2001/35 od 22. decembra 2001,

izmenjen i dopunjen Uredbom 2005/20, i izmenjen i dopunjen Zakonom o penzijskim fondovima

na Kosovu br. 04/L-101, kao neprofitno pravno lice; sa jedinim i isključivim ciljem vođenja i

upravljanja individualnim penzionim štednim računima, obezbeđujući pažljivo investiranje,

zaštitu penzionih sredstava i isplatu penzione štednje.

Kosovski penzijski štedni fond vodi Upravni odbor koji ima osam (8) članova i upravni direktor

koji upravljaju i nadgledaju rad KPŠF.

Broj doprinosioca do 31. decembra 2013. je bio 449,000, dok u 2012. bilo je 418,064 doprinosioca.

Vrednost sredstava pod upravljanjem Fonda u 2013. porastao je za 173,477,306.54 evra, dok je

iznos od 119,156,249.53 evra bio doprinos primljen tokom 2013.

Ukupna vrednost sredstava pod upravljanjem Kosovskog penzijskog štednog fonda do 31.

decembra 2013. je bila 913,602,429.01 evra. dok u 2012. vrednost sredstava pod upravljanjem je

bila u vrednosti od 740,125,122.47 evra.

Tokom 2013, KPŠF je uložio sredstva u strana tržišta u iznosu od 650,832,611.24 evra.

Fond penzijske štednje na osnovu Zakona br. 04/L-101 uložio u je hartije od vrednosti Vlade

Kosova u iznosu od 53,122,906.79 evra.

Penzioni fond tokom 2013. je imao pozitivan prinos na ulaganja sredstava u iznosu od

68,124,736.79 evra ili 7.46%, dok je u 2012. prinos od ulaganje bio u iznosu od 53,654,123.00 evra

ili 18,7%.

Neto prinos za 2013. je bio u iznosu od 63.525.266 evra

Tabela 12. Struktura ulaganja penzionih sredstava do 31. decembra 2013.

Institucije u kojima su uložena penzijska sredstva Klasa sredstava Sredstva Učešće u %

Vanguard Sredstva 313,444,532 34.31%

Schroders Obveznice 96,379,844 10.55%

European Credit Managment Tržište kredita 23,403,321 2.56%

Aquila Raznovrsne 26,986,630 2.95%

AXA GILB Obveznice koje supovezane sa inflacijom

57,478,701 6.29%

BNY Mellon Të ndryshme 133,139,594 14.57%

Hartije od vrednosti Vlade Kosova 53,122,907 5.81%

CBK Koje nise uložene 209,646,849 22.95%

913,602,377 100.00%Ukupno

Izvor: CBK (2014)

Na kraju 2012, jedinična vrednost akcija Kosovskog penzijskog štednog fonda je bila 1,117 evra

dok u 2013. porasla na 1,2117 evra ili 7.34%.

Za 2013. na osnovu odluke Izvršnog odbora, Fond penzijske štednje je platio naknadu za nadzor

koji je naplaćen kroz upravljačku taksu u iznosu od 15,539.00 evra.

U tabeli ispod, prikazan je procenat učestvovanja Asset menadžera u ulaganju penzionih

sredstava po klasama sredstava u ukupnim sredstvima KPŠF-a za 2013.


| 75

b) Stub III

Slovensko - Kosovski penzioni fond “SKPF”

SKPF je osnovan kao akcionarsko

društvo "Prva Group" iz Ljubljane i

korporacije "Dukagjini" iz Peći, 4.

septembra 2006, na osnovu Zakona 04/L-

101. SKPF je licenciran kao dopunski

penzioni fond.

31. decembra 2013. sredstva Slovensko-

Kosovskog penzionog fonda su iznosila

5,070,437.00 evra, dok iznos u F1 31.

decembra 2012. je bio 4,467,722.66 evra.

Jedinična vrednost akcija 31. decembra

2013. je bila 138.56 evra, dok je

31.12.2012. bila 129.97 evra.

Broj doprinosioca za 2012. je dostigao 3,704 člana dok u 2011. broj doprinosioca je bio 3,590.

Tabela 13. Struktura ulaganja penzionih fondova SKPF-a do 31. decembra 2013.

Opis

Akcije

Obveznice i druge fiksne hartije od vrednosti

Depoziti

Gotovina

Ostala sredstva

Ukupno 5,070,437

Srestva u Evrima

379,163

3,214,794

1,077,501

116,286

282,693

Izvor: CBK (2014)

Slično sa drugim finansijskim institucijama i operateri sistema penzija, kako Fond tako i SKPF

su bili podvrgnuti pregledima "on-site" i "off - site" vršene od strane Odeljenja za penzije i tržište

CBK. Takođe, u toku 2013. godine Slovensko-Kosovski fond je platio naknadu za nadzor u iznosu

od 5.000,00 evra.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Slika 73. Vrednost jedinice Slovenačkog- Kosovskog Fonda penzionera 2007-2013

Izvor: KPŠF (2014)


76 |

5. Usluge pružene vlastima, finansijskoj zajednici i javnosti

5.1. Operisanje i upravljanje gotovinom

CBK je tokom 2013. obezbedio jednu kvalitativnu i kvantitativnu ponudu gotovine za bankarski

sektor u cilju izmirenja transakcija gotovinom privredi i građanima. Shodno tome, funkcija i

strateška svrha CBK-a za obezbeđenje adekvatnog snabdevanja novčanicama i kovanicama za

obavljanje gotovinskih transakcija u privredi tokom 2013. je uspešno ispunjena.

601649

760 763738

-

100

200

300

400

500

600

700

800

900

2009 2010 2011 2012 2013

Slika 75. Prijem gotovine (vrednost), u

Izvor: CBK (2014)

190

225 225

293

267

-

50

100

150

200

250

300

350

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 74. Snabdevanje gotovinom (vrednost),

Odgovornosti CBK-a u vezi sa poslovanjem i upravljanjem gotovine tokom 2013, kao i u

prethodnim godinama vezane su pre svega sa valutom evro, pošto je evro valuta koja se zvanično

koristi na Kosovu.

16,6

00

100

472,6

00

2,4

31,6

00 3

,63

4,3

00

3,7

94

,60

0

1,1

17,2

00

16,8

00

200

492,0

00

2,0

16,0

00

3,3

64,3

00

3,5

62,9

00

1,0

24,6

00

500 euro 200 euro 100 euro 50 euro 20 euro 10 euro 5 euro

2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 76. Snabdevanje novčanicama prema apoenima evra (broj komada)

85,0

00

129,2

50

120,6

00

92

,40

0

113,6

00

285,0

00

324,5

00

369,5

00

33,0

00

76,0

00

48,8

00

20

,00

0

20

,00

0

467,0

00

240,0

00

185,0

00

2 euro 1 euro 50 cent 20 cent 10 cent 5 cent 2 cent 1 cent

2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 77. Snabdevanje sa novčanicamamonedha euro sipas denominimeve (broj komada)

Ukupna vrednost isporuke gotovine u 2013. zabeležila je pad od 9,17 odsto u poređenju sa 2012.

Struktura isporučene gotovine prema apoenima, koja se pre svega određuje zahtevima

bankarskog sektora, nije imala neku bitnu promenu od 2012. do 2013. Kod novčanica evra

nastavilo je da dominira snabdevanje malim apoenima - 5, 10, 20 i 50 evra, dok je količina

apoena od 100, 200 i 500 evra ostala značajno niža. Tokom 2013, obim malih apoena u iznosu od

20 i 10 evra je imao neznatno povećanje u poređenju sa prethodnom godinom, dok je količina

apoena u vrednost od 50 evra imala blagi pad.

Kao što je prikazano na sledećim slikama, tokom 2013, CBK je snabdevala komercijalne banke i

druge institucije sa blizu 10,5 miliona komada novčanica evra (u iznosu od oko 266,5 miliona

evra) i preko 1 milion komada kovanog novca (približno oko 0.2 miliona evra).


| 77

Snabdevanje evro kovanicama, isto kao u 2012, u 2013. je uglavnom dominirano malim

kovanicama u vrednosti od 1 evrocenta do 5 evrocenti. Količina snabdevanja malim apoenima u

vrednosti od 2 evrocenta i 1 evrocent tokom 2013. je imala značajno smanjenje u odnosu na

prethodnu godinu, dok je količina snabdevanja apoena od 5 evrocenti zabeležila rast. Količina

snabdevanja apoena od 10 evrocenti do dva evra je zabeležila značajan pad.

Ukupna vrednost primljene gotovine kao depoziti beležila je blagi pad od 29,3 odsto u 2013. u

odnosu na prethodnu godinu. CBK je primio oko 15,7 miliona komada novčanica (oko 63.000

komada novčanica dnevno) i oko 2,5 miliona komada evro kovanica (prosečno oko 10.000 komada

kovanica dnevno) kao depozite gotovog novca od komercijalnih banaka i drugih institucija.

Izražene u vrednost, ovi depoziti iznosili su oko 735,5 miliona evra i 2,0 miliona evra,

respektivno. Struktura novčanica primljenih tokom 2013. godine nije imala značajnu promenu u

odnosu na prethodnu godinu, dok je struktura novčanica primljenih tokom 2013, odnosno

kovanice od 1 evro i 50 evrocenti imale su jedan povećan obim depozitiranja u odnosu na

kovanice apoena od 2 evra koje su obeležili blagi pad.

359,9

00

180,7

00

1,7

58,8

00

5,0

77,6

00

3,5

79,1

00

3,5

36,4

00

1,3

88,2

00

316,4

00

124,4

00

1,7

61

,60

0

5,3

19,1

00

3,4

67,0

00

3,5

26,0

00

1,1

32,2

00

500 euro 200 euro 100 euro 50 euor 20 euro 10 euro 5 euro

2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 78. Novčanice u evrima koje su primljene prema apoenima (broj komada)

691,5

00

83

9,5

00

746,4

00

931,2

00

460,8

00

0 0 0

611,5

00

442,5

00

378,4

00

736,0

00

32

8,0

00

0 0 0

2 euro 1 euro 50 cent 20 cent 10 cent 5 cent 2 cent 1 cent

2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 79. Novčanice u evrima koje su primljene prema apoenima (broj komada)

Tokom 2013, slično sa prethodnim godinama, deponirana neto13 gotovina je bila u većoj vrednosti

od snabdevane gotovinom. U stvari, dostigavši oko 471 milion evra, takva promena je bila u većoj

meri nego u prethodnoj godini, koja je bila oko 469.2 miliona. Ovo povećanje je bilo uglavnom kao

rezultat smanjenja potražnje bankarskog sektora za snabdevanje evro novčanicama.

Pošto CBK održava samo minimalni potreban nivo gotovine, višak se šalje u evrozonu, koji se

zatim vrati kao kamata i koristi se za međunarodna plaćanja. Neto doznake gotovine u

inostranstvu u 2013. dostigle su iznos od 460,2 miliona evra, što je niže nego godinu dana ranije,

kada su bile 465.5 miliona evra. Ovo smanjenje neto doznaka u 2013. je došlo kao rezultat

povećanog uvoza gotovine, potpuno novog, sa evrozone kojom su uglavnom snabdevane

komercijalne banke u cilju opremanja svojih bankomata. Performanse izvoza i uvoza gotovine u

poslednjim godinama su predstavljene u naredne dve slike.

13

Depoziti minus povlačenje


78 |

453

405

622

511 518

-

100

200

300

400

500

600

700

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 80. Izvoz gotovine (vrednost), u milionima evra

2420

40

45

58

-

10

20

30

40

50

60

70

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 81. Uvoz gotovine (vrednost), u milionimaevra

Isto kao i prethodnih godina, operacije gotovinom su se izvršavale preko savremene opreme za

procesiranje i u skladu sa standardnim pravilima CBK-a. Sva gotovina koja je primljena od

komercijalnih banaka i drugih institucija se procesuirala (blizu 15.7 miliona komada evro

novčanica i 2.5 miliona komada evro kovanica) i bile su klasifikovane po stepenu starosti.

Oko 6 miliona komada evro novčanica (38,3 procenta ukupnih novčanica deponovanih od strane

bankarskog sektora) tokom 2013. bile su klasifikovane kao veoma zastarele i izbačene iz opticaja

i poslate u centralnu banku evrozone. Takav značajan obim veoma zastarelih novčanica

izbačenih iz opticaja značajno je doprineo u poboljšanju kvaliteta gotovog novca u opticaju u

Republici Kosovo. Novčanice koje su se najviše klasifikovale kao veoma zastarele i koje su

22,7

00

17,8

00

150,0

00

2,6

42,6

40

1,2

53,0

70

1,4

32,8

34

1,3

73,6

50

12

,90

0

8,2

00

77,0

00

2,0

69,1

66

1,3

09,0

00

1,3

92,0

00

1,1

29,0

00

500 evra 200 evra 100 evra 50 evra 20 evra 10 evra 5 evra

2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 82. Broj zastarelih novčanica koje su povučene od opticaja (broj komada)

6.3

1%

9.8

5%

8.5

3%

52.0

5%

35.0

1%

40.5

2%

98.9

5%

4.0

8%

6.5

9%

4.3

7%

38.9

0%

37.7

6%

39.4

8%

99.7

2%


2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 83. Proporcija novčanica koje su povučene od opticaja, od ukupno primljenih

0 0 0 0

1,2

71,0

00

1,6

46,0

00

1,0

79

,00

0

0 0 0 0

1,4

43,0

00

1,6

45,0

00

1,0

20

,00

0


2012 2013

Slika 84. Snabdevanje novim novčanicama (broj komada)

Izvor: CBK (2014)

0.0

0%

0.0

0%

0.0

0%

0.0

0%

34.9

7%

43.3

8%

96.5

8%

0.0

0%

0.0

0%

0.0

0%

0.0

0%

42.8

9%

46.1

7%

99.5

5%


2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 85. Proporcija novih novčanica koja su unete u opticaju, od ukupno snabdevanih


| 79

izbačene iz opticaja su bile one u apoenima od 20, 10 i 5 evra, zbog njihovog većeg opticaja u

privredi.

Kvalitet gotovine u opticaju se takođe

poboljšao i kroz snabdevanje potpuno

novim evro novčanicama, koje su

dovedene iz evrozone. Tokom 2013, CBK

je snabdevao bankarski sektor sa više od

4,1 milion komada novih evro novčanica

(39,21 odsto od ukupnog snabdevenog

broja evro novčanica). Sve nove

novčanice su bile novčanice u malim

apoenima (20, 10 i 5 evra), kojima su

uglavnom snabdevane komercijalne

banke u cilju opremanja svojih

bankomata. Zatim, takođe sve evro

novčanice koje su se upotrebile za snabdevanje su bile visokog standarda kvaliteta (adekvatan

kvalitet za bankomate).

Što se tiče mera protiv falsifikovanja, CBK je pratio slučajeve falsifikovanog novca tokom 2013.

Konkretno, nastavio je da sarađuje sa vlastima za unapređenje izveštavanja gotovine za koju se

sumnja da je falsifikovana. Dalje u 2013, CBK zajedno sa Kosovskom policijom i laboratorijom za

forenziku objavili su na veb14 stranicu CBK-a statistike o falsifikovanom novcu na nivou

Republike Kosovo. Dalje, objavljen je obrazovni materijal u cilju informisanja javnosti o

bezbednosnim karakteristikama novčanica.

5.2. Održavanje i transakcije računa

CBK pruža bankarske usluge za Vladu Republike Kosova, Kosovsku agencije za privatizaciju

(KAP) i druge institucije, kao što su banke i druge finansijske institucije, javne institucije, strane

banke, centralne banke, međunarodne finansijske institucije (Međunarodni monetarni fond,

Svetska banka), i međunarodne organizacije, kao što je navedeno u članu 9. Zakona br. 03/L-209

CBK. U 2013, kao i prethodnih godina, ove usluge su se uglavnom sastojale od održavanja računa

i vršenja isplata, isključujući bilo koji oblik kredita.

Tabela 14. Iznos transakcija po glavnim vrstama plaćanja (u hiljadama evra)

2009 2010 2011 2012 2013

Transakcije u gotovini +411,055 +423,658 +535,190 +468,755 +470,786

Depoziti u gotovini +601,207 +648,911 +760,082 +762,596 +737,524

Izvlačenje gotovine +190,152 +225,253 +224,892 +293,841 +266,738

Lokalni transferi +41,169 +392,587 +462,867 +335,267 +581,797

Lokalni dokazeći transferi +1,225,527 +1,568,021 +1,615,232 +1,568,574 +1,554,535

Lokalni odlazeći transferi +1,184,358 +1,175,434 +1,152,365 +1,233,308 +972,738

Međunarodni transferi (-463,816) (-408,689) (-558,778) (-366,873) (-321,676)

Međunarodni dolazeći transferi +202,755 +326,319 +266,706 +372,967 +653,710

Međunarodni odlazeći transferi +666,571 +735,008 +825,483 +739,840 +975,386

Vrste transakcija

Izvori CBK (2014)

14

http://www.bqk-kos.org/?cid=1,141

0

26

202

13

0

54

2

8 3

481

48

109 136

113

11

10


2012 2013

Izvor: Kosovska Agencija za Forenziku (2014)

Slika 86. Falsifikovani evri koji su zaplenjeni na nivou Kosova (broj komada)


80 |

Tokom 2013. godine, CBK je podržao unapređenje procesa izvršavanja transakcija i

usklađivanja Ministarstva finansija i KAP-a. Oblici plaćanja i način objavljivanja su se

prilagodili njihovim zahtevima. Vredi da se napomene i potpuna elektronizacija naloga

međunarodnih plaćanja Ministarstva finansija.

145,850

207,619

249,362 286,997

344,271

-

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

300,000

350,000

400,000

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 87. Obim lokalnih odlazećih domaćih transakcija, broj

1,184 1,175 1,152 1,233

973

-

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 88. Vrednost lokalnih odlazećih transakcija, u milionima evra

Dok najveći deo poslovanja gotovinom CBK-a u 2013. je sproveden u ime i za račun komercijalnih

banaka, najveći deo domaćih plaćanja CBK-a je sproveden u ime i za račun Trezora15.

Kao direktni učesnik u Elektronskom

sistemu među-bankarskog kliringa

(ESMK), CBK je poslao i primio domaće

naloge u ime i za račun svojih nosioca

računa. Tokom 2013. godine, preko

ESMK-a, CBK je poslao na ime svojih

klijenata oko 345 hiljada odlazećih

naloga (porast od 20 procenata u

poređenju sa prethodnom godinom), i

primio je za njihov račun oko 104.8

hiljade dolazećih računa (porast od 8.5

procenata u poređenju sa prethodnom

godinom).

Izraženo u vrednosti, odlazeći nalozi u

2013. dostigli su preko 973 miliona (pad od 21,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu), a dolazni

15

Trezor – Ministarstvo finansija.

1,226

1,568 1,615 1,569 1,555

-

400

800

1,200

1,600

2,000

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 90. Vrednost lokalnih dolazećih transakcija, u milionima evra

81,600 87,819

93,754 96,585 104,783

-

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

120,000

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 89. Obim lokalnih dolazećih domaćihtransakcija, broj

-

500

1,000

1,500

2,000

2009

2010

2011

2012

2013

Ukupno stanjeVladine InstitucijeKosovska Agencija za PrivatizacijuKomercijalne Banke

Slika 91. Evoluacija depozita glavnih klijenata CBK-a, milioni evra

Izvor: CBK (2014)


| 81

nalozi dostigli su preko 1.55 milijardi (smanjenje od 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu).

CBK je ostao kako u smislu vrednosti tako i obimu transakcija, najveći učesnik u ESMK-u.

Kada se govori o domaćem platnom prometu, treba napomenuti da sve komercijalne banke same

generišu promet kao učesnici u ESMK-u, dok institucije osiguranja najveći broj njihovih plaćanja

vrše preko komercijalnih banaka. U stvari, svi drugi nosioci računa CBK-a koriste usluge

plaćanja koje pruža CBK-a na ograničen način, pošto svi oni imaju račune u komercijalnim

bankama.

203

326

267

373

654

-

100

200

300

400

500

600

700

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 93. Vrednost međunarodnih dolazećih transakcija, u milionima evra

404 426

386

347

435

-

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 92. Obim međunarodnih dolazećih transakcija, broj

Što se tiče međunarodnih transakcija, u 2013. godini, najveći broj njih je vršen od strane CBK-

a po nalogu Trezora. S druge strane, imajući u obzir njihovu vrednost, najveći deo

medjunarodnih transakcija uradjenih od strane CBK-a se tiču transfera fondova komercijalnih

banaka. Godišnji podaci za pet proteklih godina o međunarodnim transakcijama su predstavljeni

na sledeće četiri slike.

667 735

825

740

975

-

200

400

600

800

1,000

1,200

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 95. Vrednost međunarodnih odlazećih transakcija, u milionima evra

1,760

2,089 2,074 1,988

2,126

-

500

1,000

1,500

2,000

2,500

2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: CBK (2014)

Slika 94. Obim međunarodnih odlazećih transakcija, broj

31. decembra 2013, depoziti institucija Vlade Republike Kosova dostigli su 206,8 miliona evra,

dok su depoziti KAP-a iznosili 550.3 miliona evra.


82 |

Tabela 15. Nivo depozita po vrsti računa (u milionima evra)

Vrste računa 2009 2010 2011 2012 2013

I. Tekući računi 959.0 441.8 677.9 1,146.4 1,266.8

Kosovska Agencija za Privatizaciju 451.0 65.1 265.3 549.4 530.3

Vladine Institucije 88.2 48.8 89.3 73.7 12.9

Komercijalne Banke 233.2 203.6 209.7 302.1 327.8

Međunardne Institucije (MMF, SB) 53.1 77.0 73.4 169.3 156.5

TKPK + Javne Institucije (PTK, EKK, itd.) 123.1 38.1 21.0 27.3 209.7

FODK + ostale 1.7 1.7 10.8 19.1 24.3

Osiguravajuća društva 7.7 5.8 7.7 5.0 5.0

Međunarodne Institucije (UNMIK, EULEX itd) 0.8 1.7 0.7 0.4 0.3

Suplementarni penzioni fondovi 0.1 0.1 0.1 0.1 0.1

II. Oročeni depoziti 125.0 597.1 425.5 152.0 133.0

Kosovska Agencija za Privatizaciju 0.0 457.1 320.5 0.0 20.0


Komercijalne Banke 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Međunarodne Institucije (MMF, SB) 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

TKPK + Javne Institucije (PTK, EKK, itd.) 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

FODK + Ostale 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Osiguravajuća društva 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Međunarodne Institucije (UNMIK, EULEX itd.) 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Suplementarni penzioni fondovi 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

III. Vladine hartije od vrednosti 0.0 84.7 0.0 46.0 81.0


Ukupno stanje 1,084.0 1,123.6 1,103.4 1,344.4 1,480.8

Izvor: CBK (2014)

Među ostalim nosiocima računa, komercijalne banke i institucije osiguranja su najvažniji što se

tiče nivoa depozita u CBK-a. Depoziti komercijalnih banaka i osiguravajućih institucija koji se

drže u CBK-a uglavnom se odnose na njihove regulatorne obaveze. Oni su činili 22,5 odsto

ukupnih depozita održanih u CBK-a tokom 2013. 31. decembra 2013, depoziti komercijalnih

banaka i osiguravajućih institucija su iznosili 332,8 miliona evra.

Nivo depozita Trusta penzione štednje Kosova (TPŠK) održanih u CBK-u je značajno porastao

tokom 2013. godine. Oni su činili oko 14.16 procenata ukupnih depozita koji su se držali u CB

tokom 2013. godine i na kraju godine su dostigli vrednost od 209,647 miliona evra.

5.3. Platni sistem

Jedna od prvenstvenih funkcija CBK-a je funkcionisanje jednog efikasnog, bezbednog i održivog

međubankarskog platnog sistema u zemlji, kao ključni stub finansijske infrastrukture.

Tokom 2013 godine, međubankarski platni sistem je naznačen sa trajnošću, bezbednošću i

visokim učinkom interoperabilnosti, realizovanjem kliringa i blagovremenim poravnanjem u

skladu sa odgovarajućim standardima i procedurama. Takođe, Registar korisnika bankarskih

računa je funkcionisao dobro i postigli smo napredak u poboljšanju aplikacije i povećanju

pristupa korisnicima iz Sudskog saveta Kosova, obuhvativši sve filijale u zemlji.

Jedna od važnijih aktivnosti u oblasti platnih sistema tokom 2013. godine je bilo usvajanje

Zakona o platnom sistemu i usklađivanje pomoćnih propisa, jačajući nadzorna ovlašćenja platnog

sistema i tržišne infrastrukture u bankarskoj industriji. Drugi važan uspeh je i realizacija

projekta za plate službenika javne uprave i projekta o penziji za sve kategorije socijalnih šema iz

Ministarstva rada i socijalne zaštite.


| 83

5.3.1 Operacija elektronskog sistema međubankarskog kliringa

Elektronski sistem međubankarskog kliringa (ESMK), koji je trenutno jedini sistem

međubankarskih isplata u zemlji, funkcioniše kao hibridni sistem koji omogućava izvršenje

velikog broja međubankarskih platnih instrumenata.

Tokom 2013 je zabeležen porast u kapacitetu i vrednosti transakcija ESMK-a, i izvršeno je dalje

usavršavanje sistema i funkcionisano je učešće "IS Banke" u ESMK-u, koja će početi da posluje

tokom ove godine na Kosovu.

3,76

3,30

7

3,92

7,73

2

4,18

9,77

9

4,32

9,67

8

6,79

3,43

0

2009 2010 2011 2012 2013

Slika br. 96. Broj transakcija u në ESMK

Izvor: CBK (2014)

3,97

5,56

2,12

3.68

4,66

0,20

7,98

2.40

5,08

6,55

7,61

7.44

5,68

0,95

7,53

2.00

6,43

5,18

0,34

8.00

2009 2010 2011 2012 2013

Slika 97. Vrednost transakcija u ESMK

Izvor: CBK (2014)

Tokom ove godine, u ESMK-u je izvršeno 6,8 miliona transakcija u ukupnom iznosu od oko 6,4

milijardi evra.

Neprekidni rast u kapacitetu i vrednosti međubankarskih transakcija ESMK-a odražava

relativan rast bezgotovinskog plaćanja i rast poverenja u bankarski sistem. Kao i prethodnih

godina, i u 2013. godini, godišnji porast kapaciteta i vrednosti transakcija ESMK-a bio je vidljiv.

U poređenju sa transakcijama ESMK-a u prethodnoj godini, kapacitet transakcija je povećan za

56,9 odsto, a vrednost transakcija je povećana za 13.28 posto. Povećanje transakcija ESMK-a

može se videti i iz dnevnih prosečnih podataka. Prosečna dnevna vrednost prometa u 2013.

ESMK-a je bila 25,9 miliona evra, u poređenju sa 22,9 miliona u 2012. Dok, prosečan dnevni

promet ESMK-a u 2013. je bio blizu 27.4 hiljada, u poređenju sa oko 17,5. hiljada u 2012, koja se

smatra velikim porastom u odnosu na prošlu godinu. Iz dugoročnije perspektive, vidi se da

ESMK tokom ove godine je imao najveći promet od početka rada sistema.

15,9

02,2

48

18,6

40,8

32

20,5

10,3

13

22,9

07,0

87

25,9

48,3

08

2009 2010 2011 2012 2013

Slika 99. Dnevni prosek vrednosti transakcija u ESMK

Izvor: CBK (2014)

15,0

53

15,7

11

16,8

94

17,4

58

27,3

93

2009 2010 2011 2012 2013

Slika 98. Dnevni prosek broja transakcija u ESMK

Izvor: CBK (2014)


84 |

Među faktorima koji su uticali na povećanje broja transakcija, ESMK je bio za izvršenje plata

službenika javne uprave i isplata za kategoriju socijalnih šema Ministarstva rada i socijalne

zaštite preko ESMK-a. Dok, na rast vrednosti uglavnom su uticali transakcije sa hartijama od

vrednosti.

U okviru ESMK-a se realizuju neke specifične kategorije plaćanja, kao što su: redovne isplate

(pojedinačne i grupne), prioritetne isplate (pojedinačne i grupne), Kos-Giro, direktni debit i

poravnanja hartija od vrednosti. Nivoi kapaciteta i vrednosti ovih kategorija za plaćanje za 2012.

i 2013. su prikazani na donjim slikama.

833.41

22.30

2,916.15

3.87

543.34

10.30

0.31

970.72

24.81

3,294.68

1,797.33

692.28

13.12

0.50

Të rregullta

Prioritare

Të rregullta-masive

Prioritare-masive

Pagesatxhiro

DebitimiDirekt

Letra meVlerë

2013 2012

Slika 100. Godišnji obim transakcija ESMK-a prema njihovim vrstama (u hiljadama)

Izvor: CBK (2014)

3,161.88

893.49

470.36

2.40

892.13

8.04

252.65

3,319.53

768.58

531.80

374.52

899.99

6.76

534.01

Tërregullta

Prioritare

Tërregullta-…

Prioritare-masive

Pagesatxhiro

DebitimiDirekt

Letra meVlerë

2013 2012

Slika 101. Godišnja vrednost transakcija ESMK-a prema njihovim vrstama (u milionima)

Izvor: CBK (2014)

Redovne isplate (pojedinačne i grupne) čine oko 62,79 odsto kapaciteta i oko 59.84 odsto vrednosti

transakcije ESMK-a.

Kos-Giro transakcije predstavljaju jedan specifičan tip redovnih transakcija koje se takođe vrše

kroz kliring sesije i poravnavaju se na neto osnovi. Kos-Giro transakcije su namenjene za

standardizovano i automatizovano prikupljanje dugova velikih subjekata. Tokom 2013, broj

naplata Kos Giro je porastao na 27,4 odsto, dok je njihova vrednost povećana za oko 1 odsto.

Prioritetne (hitne) transakcije se odmah izvrše i poravnaju tokom radnog vremena na bruto

osnovi. Slično regularnim transakcijama, prioritetne transakcije se kanališu kroz ESMK ili kao

pojedinačne ili grupne transakcije. One još uvek predstavljaju mali deo ukupnih transakcija

ESMK. U 2013, u vezi kapaciteta, predstavljaju manje od 1 odsto transakcija, dok u pogledu

vrednosti, čine oko 11,94 odsto transakcija. Ova vrsta i dalje se koristi uglavnom za hitne isplate

i one sa velikom vrednošću.

Direktni debit kao instrument i nova šema plaćanja na Kosovu još uvek se ne koristi u onoj meri

kao i ostali načini plaćanja, tako da, u 2013. godini, ova vrsta transakcije zastupljena je manje od

1 odsto kapaciteta i vrednosti transakcija ESMK.

Pozivajući se na ukupnu vrednost transakcija za poravnanje u ESMK, tokom 2013. godine

ukupna vrednost bila je 6.435.180.448 evra, gde prve tri institucije sa najvećom vrednošću

iniciranih transfera zauzimaju 65.46 odsto od ukupnog broja, dok sve ostale institucije su imale

34.54 odsto. Što se tiče broja iniciranih transfera, od njihovog ukupnog broja 6.793.431, prve tri

institucije sa najvećim brojem iniciranih transfera zauzimaju 56,10 odsto od ukupnog broja, dok

sve ostale institucije imaju 43,9 odsto. Detaljan pregled pokazatelja učešća najaktivnijih

institucija u ESMK tokom 2013, nasuprot ukupnoj aktivnosti u ovom sistemu, prikazan je u

tabeli 43.


| 85

Tabela 16. Pokazatelji koncentracije za inicirane/poslate transakcije u ESMK

Sistemi SEKN Obim Vrednost

3 banka 56.10% 65.46%

6 ostalih banaka 43.90% 34.54%

Ukupno 6,793,431 6,435,180,448

Izvor: CBK (2014)

Što se tiče primljenih transfera, tri institucije sa najvećim vrednošću primljenih transfera

zauzimaju 67,14 odsto od ukupnog iznosa, dok sve ostale institucije zauzimaju 32,86 odsto. Dok

od ukupnog broja primljenih transfera, prve tri institucije zauzimaju 72.58 odsto od ukupnog

broja, a sve ostale institucije 27,42 odsto. Trezor u Ministarstvu finansija je među glavnim

učesnicima u primljenim transakcijama od ESMK-a (3,475,529 transakcije u vrednosti od

1,554,602,575.06 evra) što čini oko 51 odsto broja i 27 odsto ukupne vrednosti primljenih

transakcija (Tabela 45).

Tabela 17. Pokazatelji koncentracije za primljene transakcije u ESMK

Sistem ESMK Obim Vrednost

3 banka 72.58% 67.14%

6 bankat tjera 27.42% 32.86%

Totali 6,793,431 6,435,180,448

Izvor: CBK (2014)

5.3.2 Nadzor, analiza i razvoj platnih sistema

Zakonodavstvo o funkcionisanju platnog sistema na Kosovu ovlašćuje OPS za nadzor platnih

sistema kako bi se obezbedila efikasnost i pouzdanost ovog sistema i njegove usklađenosti sa

zakonskim odredbama, održavanje poverenja javnosti u platni sistem i instrumente plaćanja kao

i promociju slobodne konkurencija na tržištu platnih usluga.

U okviru oblasti nadzora platnog sistema, OPS je uspostavilo i razvilo odgovarajuću funkciju u

skladu sa međunarodnim načelima i standardima, vršene su redovne publikacije analitičkih

pokazatelja za instrumente plaćanja na Kosovu. Takođe, tokom ove godine vršene su redovne

inspekcije u bankama u cilju nadgledanja izvršenja plaćanja prema procedurama utvrđenim

zakonskim odredbama.

Što se tiče oblasti analiza u okviru platnog sistema, nastavljeno je objavljivanje redovnih analiza

o kretanjima platnih sistema kao i o drugim informativnim materijalima sa karakterom

finansijskog vaspitanja javnosti. Tokom ove godine su objavljene sledeće analize i informativni

materijali:

Analiza korišćenja instrumenata plaćanja na Kosovu (kvartalno);

Analiza o načinima slanja novčanih doznaka na Kosovu;

Analiza kretanja šeme plaćanja Kos Giro i direktnog debita.

Uporedni izveštaji između Kosova i zemalja regiona o razvoju infrastrukture platnih

sistema.

Informativne brošure za platni sistem na Kosovu

Informativne brošure i leci o elektronskom novcu

Leci za korišćenje bankarskih kartica itd.


86 |

U okviru korekcija regulative platnog sistema je vršena zamena UNMIK-ove Uredbe 2001/26 o

transakcijama plaćanja sa Zakonom o platnom sistemu usvojenim od Skupštine Republike

Kosova 24. aprila 2013. U ovom okviru su razmatrane, prilagođene i usvojene sledeće Uredbe:

a) Uredba o kliringu i funkcionisanju računa za poravnanje, b) Uredba o šemi direktnog debita

elektronskog sistema međubankarskog kliringa i operativno uputstvo za registar korisnika

bankarskih računa.

5.3.3 Instrumenti plaćanja i bankarska infrastrukture za usluge plaćanja

Što se tiče instrumenata plaćanja i bankarske infrastrukture za usluge plaćanja, vredi

napomenuti da se pojavio jedan održivi razvoj, sa tendincijom rasta i širenja na primenu

inovativnih tehnologija i korišćenje elektronskih instrumenata. Na osnovu metodologije za

izveštavanje instrumenata plaćanja, komercijalne banke su nastavile sa redovnim izveštavanjem

o statističkim podacima o instrumentima plaćanja u Odeljenju platnog sistema u CBK.

0

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

120,000

2010 2011 2012 2013

Visa MasterCard Domaće kartice Ostalo

Slika 103. Broj kreditnih kartica prema vrsti

Izvor: CBK (2014)

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

700,000

2010 2011 2012 2013

VISA MasterCard Domaće kartice Ostalo

Slika 102. Broj debitnih kartica prema vrsti

Izvor: CBK (2014)

Iz prikupljenih, obrađenih i analiziranih podataka tokom 2013. godine je stvoren širok pregled o

nivou razvoja nacionalnog sistema plaćanja.

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

7,000

8,000

9,000

10,000

2009 2010 2011 2012 2013

Bro

j

Slika 105. Broj terminala POS

Izvori: CBK (2014)

0

100

200

300

400

500

600

2009 2010 2011 2012 2013

Bro

j

Slika 104. Broj terminala ATM

Izvor: CBK (2014)

Kontinuirano, broj kartica sa funkcijom plaćanja je povećan. Mreža terminala kosovskih banaka

je takođe u porastu. U decembru 2013, prijavljeno je 645.048 kartica sa funkcijom debita,

109.332 sa funkcijom kreditiranja i 15.017 pretplatničke kartice. Ove kartice se mogu koristiti u

496 ATM terminalima tj. bankomatima i 9.071 POS terminalima (na mestu prodaje) postavljenih

na Kosovu.


| 87

U odnosu na prethodnu godinu, broj ATM terminala se povećao za 2,7 odsto, a broj POS

terminala sa 5,6 odsto.

Slika 106. Godišnji obim transakcija elektronskih instrumenata isplata

Izvor: CBK (2014)

Slika 107. Godišnja vrednost transakcija elektronskih instrumenata isplata

Izvor: CBK (2014)

8,849,677

3,383,762

519,095

19,077

9,251,512

3,741,976

867,132

36,911

Isplate na ATM

Isplate na POS

Nacionalni e-banking

Međunarodni e-banking

2013 2012

873,067,575

177,527,193

925,317,763

331,409,416

936,184,272

191,954,615

1,628,996,331

607,248,658

Isplate na ATM

Isplate na POS

Nacionalni e-banking

Međunarodni e-banking

2013 2012

2013. se karakteriše tendencijom rasta u korišćenju elektronskih instrumenata plaćanja. Broj

plaćanja preko e-bankarstva u zemlji je porasla za 67,05 odsto, dok je njihova vrednost porasla za

76,5 odsto. Broj plaćanja na POS terminalima je porasla za 10,5 odsto, dok je njihova vrednost

porasla za 8,1 odsto. Takođe, podizanje gotovine sa ATM terminalima se karakterišu povećanjem.

Broj podizanja iz bankomata tokom 2013. je porastao za 4,5 odsto, dok je vrednost podizanja

porasla za 7,2 odsto.

Iz izveštaja banaka se saznaje da na kraju 2013. godine, ukupan broj bankarskih računa

klijenata bio je oko 1,85 miliona, što predstavlja povećanje od 1,7 odsto u poređenju sa krajem

2012. Oko 98.62 odsto računa su rezidentni, dok oko 1.38 odsto su nerezidenti.

Od ukupno računa na kraju 2013. godine, oko 131 hiljada računi su imali "onlajn" pristup sa

internetom za vršenje isplata ili provera računskog stanja, beležeći rast od 35,3 odsto u

poređenju sa 2012. godinom.

Tabela 18. Broj računa

2011 2012 2013 2011 2012 2013

Računi klijenata (1+2) 2,059,878 1,824,266 1,855,383 68,990 97,089 131,365

1- računi rezidenata (a+b)(%) 98.34% 98.40% 98.62% 94.80% 97.00% 97.10%

a- individualni (%) 94.36% 93.20% 93.25% 80.00% 78.70% 80.11%

b-kompanije (%) 5.63% 6.80% 6.75% 20.00% 21.30% 19.89%

2- računi ne-rezidenata (c+d) (%) 1.66% 1.60% 1.38% 5.20% 3.00% 2.90%

c-individualni (%) 96.60% 96.50% 96.35% 90.80% 94.90% 92.50%

d-kompanije (%) 3.40% 3.50% 3.95% 9.20% 5.10% 7.50%

Opis računaDostupna sa internetaUkupan broj klijenata

Izvor: CBK, izveštavanje banaka prema "Metodologiju za izveštavanje instrumenata za plaćanje"

Na osnovu statističkih podataka, razvoj infrastrukture ima brži tempo u odnosu na druge zemlje

u regionu. Ostaje kao podsticaj trend brzog rasta korišćenja elektronskih instrumenata za

plaćanje.

Što se tiče poređenja Kosova sa zemljama u regionu, vidi se da je trend brzog razvoja u poslednjih

nekoliko godina uticao da je Kosovo danas popravilo svoju poziciju u poređenju sa susednim

zemljama.


88 |

Tabela 19. poredna tabela instrumenata i terminala plaćanja16

Opis Stanovnici ATM za 1 milion

stanovnika

POS za 1 milion

stanovnika

Kreditne kart ice

za 1 milion

stanovnika

Debit kart ice za

1 milion

stanovnika

E-Banking za

milion

stanovnika

Kosovo 1.79 270 4,800 53,599 335,001 54,240

Albanija 2.8 294 1,895 17,562 257,075 19,616

Češka Republika 10.51 391 10,345 179,076 787,777 -

Turska 74.72 486 28,566 727,277 1,221,400 -

Slovenija 2.06 868 18,770 54,394 1,227,509 -

Bugarska 7.38 768 8,544 129,781 929,331 -

M ađarska 9.93 483 9,617 126,495 773,156 -

Bosna 3.84 334 5,031 52,830 394.223 25,011

Crna gora 0.62 502 16,340 82,092 489,726 56,147

Hrvatska 4.39 930 20.6 36,727 1,518,145 -

M akedonija 2.06 414 16,149 143,600 561,438 189,185

Izvor: CBK (2013) i Centralne banke ili nadzorni organi relevantnih zemalja

Broj terminala i instrumenata za

plaćanje kao i njihovo korišćenje na

Kosovu je porastao i prekoračio neke

susedne zemlje.

5.4. Upravljanje sredstvima

Odeljenje za upravljanje sredstvima je

odgovorno za plasman sredstava pod

upravljanjem CBK-a, kao i za

funkcionisanje centralnog depozitskog

registra i elektronske platforme za

trgovanje hartijama od vrednosti Vlade

Republike Kosova. Deponovana sredstva

u CBK uglavnom pripadaju vladinim

institucijama kao što su Ministarstvo

finansija, Agencije za privatizaciju

(KAP) i finansijske institucije (obavezne

rezerve za stečaj).

5.4.2 Upravljanje investicijama

Prema politici investiranja CBK-a,

glavni utvrđeni ciljevi tokom

upravljanja imovinom su: bezbednost,

likvidnost i prinos investicijama. U

skladu sa ovom politikom, tokom 2013.

godine, sva sredstva koja su pod

upravom CBK su investirana u

finansijske instrumente koji spadaju u kategoriju sigurnih i stečajnih instrumenata.

Kategorije finansijskih instrumenata u koje su bila investirana sredstva pod upravom CBK-a su:

16

Podaci u tabeli su iz 2012 godine, pošto većina zemalja u regionu još uvek nisu objavljivali podatke za 2013 godinu

24.67 24.39 26.11 28.98 31.64

41.4235.63

48.0551.18

40.31

30.34

41.67

0

20

40

60

Plasmani sa Centralnim Bankama Plasmani a Komercijalnim BankamaHartije od vrednosti

Slika 108. Izveštaj distribucije investicija portfolija CBK-a

Izvor: CBK (2014)

1,052 1,032 1,0641,207

1,346

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

2009 2010 2011 2012 2013

U m

ilio

nim

a e

vra

Slika 109. Ukupan iznos sredsava u investicionom portfoliju izražen u milionima evra na kraju svake godine

Izvor: CBK(2014)


| 89

-Oročeni bankarski depoziti sa rokom dospeća do godinu dana određenim prema politici

investicija CBK-a i u finansijskim institucijama sa superiornim kreditnim

rangiranjem/rejtingom, odnosno oročeni bankarski evro-depoziti kod poslovnih i centralnih

banaka najkredibilnijih država Evrozone i

- trezorni zapisi najrazvijenijih zemalja evrozone sa rokom dospeća do godinu dana izdati u

evrima.

Slika 116 prikazuje odnos raspodele sredstava u portfoliju CBK, gde su ulaganja u hartije od

vrednosti bila relativno niska početkom januara, gde imamo učešće od 24,67% od ukupnog

portfolija.

Poboljšanjem uslova za ulaganje na

tržište hartija od vrednosti zemalja

evrozone, ovo učešće je označilo rast, gde

maksimalna tačka koncentracije

investicija u ovoj kategoriji investicija

finansijskih sredstava u odnosu na

ukupni portfolio CBK postignuta u

septembru sa 51.18%.

Shodno tome, trend u plasmanu

investicija u komercijalnim bankama je

opao u proseku sa ciljem povećanja

bezbednosti, likvidnosti i prinosa

investicijama. Hartije od vrednosti

zemalja evrozone su najlikvidniji

instrumenti koji su takođe obeležili

najveći prinos portfoliju CBK od

investicija tokom 2013. godine.

2013. je okarakterisana kao godina

rasta za ukupna sredstva u

investicionom portfoliju CBK-a. Slika

118 pokazuje rast uloženih sredstava

CBK-a prema njihovim stanjima na dan

31. decembra po godinama.

Na slici 119. se prikazuje investicioni

portfolio finansijskih instrumenata za

2013. godinu u odnosu na prethodne

godine, gde se primećuje veće učešće u

investiranju sredstava u hartije od

vrednosti i jednaka raspodela u

kategorijama finansijskih instrumenata.

5.4.2.1 činak portfolija za 2013. godinu

2013. je okarakterisana kao godina

nastavka dužničke krize u evrozoni.

Evropska centralna banka (ECB) je

smanjila glavnu kamatnu stopu i stopu

operacija refinansiranja dva puta ove

godine. To je dovelo do direktnog pada kamatne stope na međubankarskom tržištu evrozone.

487

807

1,007.3

821.5729.37

530

200

25.0

286.0

561

0

200

400

600

800

1,000

1,200

2009 2010 2011 2012 2013

Tekuči račun Oročeni depoziti Hartije od vrednosti

Slika 110. Distribuiranje investicionog portfolija nakraju svake godine

Izvor: CBK (2014)

0.000

0.050

0.100

0.150

0.200

0.250

0.300

0.350

01/13 02/13 03/13 04/13 05/13 06/13 07/13 08/13 09/13 10/13 11/13 12/13

CBK prinos na depozite Euribor 2 nedelje

Slika 111. Kretanje normi u među-bankarskomtržištu Evro zone i kretanje normi u depozitima koja su uložena od strane CBK

Izvor: CBK (2014)

0.026

0.049

0.1500.180

0.0000.0200.0400.0600.0800.1000.1200.1400.1600.1800.200

I polugodište II polugodište

Norma mestare e kthimit në depozita Norma mesatare e kthimit në letra me vlerë

Slika 112. Norma povratka investicionog portfolija i rizik za oba polugodišnja perioda 2012. godine

Izvor: CBK(2014)


90 |

Slika 120. predstavlja kretanje prinosa

na ulaganja u portfolio CBK u odnosu

na međubankarsko tržište evrozone,

odnosno 2 nedeljne stope EURIBOR-a

(prosečna stopa međubankarskog

kreditiranja u evrima) koja se smatra

kao referentna stopa za bankarske

oročene depozite CBK-a u centralnim i

komercijalnim bankama zemalja

evrozone.

Slika 121. prikazuje najpovoljniji prinos

na ulaganja u hartije od vrednosti u

odnosu na bankarske depozite, koji se

uoči za dva šestomesečna perioda 2013.

godine.

Ulaganja u hartije od vrednosti kao što je prikazano na slici 121. ulažu se na duže periode u

poređenju sa investicijama u bankarske depozite. Uprkos ovoj činjenici, prosek dana do dospeća

hartije od vrednosti ostaje nizak, odnosno 75 dana. To znači da je posebna pažnja posvećena

likvidnosti koji je primarni cilj politike investicija CBK-a.

5.4.2 Upravljanje rizikom

Investicije se vrše u hartijama od

vrednosti izdatih od najkredibilnijih

zemalja evrozone i u bankarskim

institucijama sa nadmoćnom kreditnom

procenjivanju prema procenama

međunarodnih kreditnih agencija,

Standard&Poor’s i Moody’s.

Finansijski rizici koji se upravljaju

tokom investiranja finansijskih

sredstava od CBK su: kreditni rizik,

rizik kamatne stope, rizik likvidnosti i

operativni rizik.

Kreditni rizik. Sve investicije su

vršene u odnosu na rangiranja kratkoročnih kreditnih kriterijumima definisanih u politici

investicija P-2/A-2 (Moody’s/S&P) i preko raspodele investicija koje su definisane prema

granicama izraženim u procentima za države i bankarske institucije. Tokom evaluacije banaka

sa kojima sarađuje CBK-a, kao osnova je uzet njihov nivo likvidnosti, osnovni kapital, procena

deoničara kao i pad depozita njihovih klijenata.

Rizik kamatne stope je meren poređenjem stopa prinosa na ulaganja u portfolio CBK-a sa 2.

nedeljnom stopom EURIBOR-a (prosečna stopa međubankarskog kreditiranja u evrima) kao

komparativna stopa. Standardna devijacija kamatne stope za 2013. je 0.047%, što znači da

prosečna kamatna stopa varira za +/- 0,047 odsto, koja se smatra kao minimalan rizik.

Rizik likvidnosti. Investicije prvenstveno su vršene u trezornim zapisima i kratkoročnim

bankarskim depozitima u odnosu na utvrđeni nivo likvidnosti prema investicionoj politici.

79.49%

18.28%

2.23%

A-1+ A-1 A-2

Slika 114. Distribuiranje portfolija prema kratkoročnom kreditnom rangiranju (S&P)

Izvor: CBK (2014)

22

72

0 10 20 30 40 50 60 70 80Ditë

Hartije od vrednosti Depoziti

Slika 113. Prosečni vremenski horizont izražen dnevno do dospeća za dve kategorije plasmana

Izvor: CBK (2014)


| 91

Operativni rizik. Ovaj rizik postoji u svim aktivnostima i može da dovede do gubitaka kao

posledica grešaka osoblja ili

elektronskog sistema u toku realizacije

investicionog procesa. Tokom 2013.

godine, nije se pojavio sličan rizik pri

investiranju finansijskih sredstava.

5.4.3 Hartije od vrednosti

Centralna Banka Republike Kosova u

skladu sa Zakonom o javnim dugovima

br. 03/L-175, član 2, stav 1.1. i 1.2.

deluje kao fiskalni agent za

Ministarstvo finansija (MF) za

održavanje aukcija, registracija,

izdavanje i prenos hartija Vlade

Republike Kosova.

CBK je u skladu sa rasporedom za

izdavanje hartija od vrednosti tokom

2013. godine, održala je 21 aukciju kroz

elektronsku platformu. Prema Uredbi o

primarnom i sekundarnom tržištu

državnih hartija od vrednosti, člana 1.

stav 1.26 i člana 7, sve aukcije su

realizovane kroz sistem primarnih

aktera gde je osam komercijalnih

banaka ovlašćeno da deluju kao

primarni akteri.

Pored primarnih aktera, učesnici na

tržištu hartija od vrednosti je bio i

Kosovski penzijski štedni fond koji je

dostavio ponude na aukcijama preko

primarnog aktera.

Od 21. održane aukcije tokom 2013.

godine, u 11 od njih su izdati trezorni

zapisi sa rokom dospeća od 91 dan, u 7

od njih sa rokom dospeća od 182 dana i

u ostala 3 sa rokom dospeća od 364 dana

(1 godina). Na slici 125. prikazana je

struktura u procentima trezornih zapisa

prema roku dospeća. Kosovski penzijski

štedni fond je učestvovao u šest aukcija

kao primarni akter, a tri od njih za trezorne zapise sa rokom dospeća od 182 dana, a u ostala tri

sa rokom dospeća od 364 dana. Shodno tome, ova ne-bankarska institucija predstavlja 18.18%

učešća u tržište hartija od vrednosti u toku 2013. Slika 124. prikazuje strukturu učesnika u

aukcijama izraženu u procentima prema stanju na dan 31. decembra 2013.

2013. godina je okarakterisana prvom emisijom trezornih zapisa sa rokom dospeća od 364 dana

sa prosečnom stopom prinosa od 1,99 odsto. Godišnja stopa prinosa tokom 2013. godine je

zabeležila pad kao rezultat rasta potražnje za učešće na ovim aukcijama. Prosečna godišnja stopa

34.13%

48.02%

17.85%

Hartije od vrednosti sa rokom dospeća do 91 danaHartije od vrednosti sa rokom dospeća do 182 danaHartije od vrednosti sa rokom dospeća do 364 dana

Slika 115. Struktura Hartija od vrednosti prema rokovima dospeća

Izvor: CBK (2014)

81.82%

18.18%

Akterët Primar Fondet Pensionale

Slika 116. Struktura učesnika u aukcijama

Izvor: CBK (2014)

2.522

0.572

2.707

1.272

1.99

0.000

0.500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

Viti 2012 Viti 2013

Hartije od vrednosti 91 dana Hartije od vrednosti 182 dana

Hartije od vrednosti 364 dana

Slika 117. Norme godišnjeg proseka povraćaja za 2012. i 2013. godinu, procentualno

Izvor: CBK (2014)


92 |

prinosa na trezorne zapise sa rokom dospeća od 91 dan u 2013. je smanjena sa 2.52 u 2012.

godini na 0.57 odsto, a za trezorne zapise sa rokom dospeća od 182 dana na 1,27 odsto, sa 2,71

odsto koliko je bila u 2012. godini. Prosečna stopa prinosa za sve trezorne zapise u 2013. godini je

bila 1.01 odsto u odnosu na 2.55 odsto u 2012. godini. Na slici 125. su prikazane prosečne

godišnje stope prinosa na dan 31. decembra po godinama.

Tokom 2013. godine, sve aukcije su

uspešno realizovane, jer su ponuđeni

iznosi koji su premašali skoro dva puta

iznose koji su emitovani od Ministarstva

finansija. Slika 126. prikazuje sve

održane aukcije u 2013. godini gde se

primećuje veće interesovanje od strane

primarnih aktera za njihovo učešće u

svim aukcijama a posebno za trezorne

zapise sa rokom dospeća od 182 i 364

dana.

Tokom 2013. godine, CBK je stvorio

prave uslove za razvoj sekundarnog

tržišta državnih hartija od vrednosti

vlade Republike Kosova. Takođe, tokom

2014. godine je planirano izdavanje

državnih obveznica sa rokom dospeća

dužim od jedne godine.

5.5. Kreditni registar Kosova

Funkcija i uloga Kreditnog registra je

zasnovana na platformi finansijske

infrastrukture. Zato, da bi se postigli

ciljevi prema najboljim praksama u

oblasti kreditnih izveštaja, od 3. januara

2006, CBK je stavila u funkciju sistem

kreditnog registra (KRK).

Kreditni registar prikuplja i distribuira

informacije o kreditnom stanju fizičkih i

pravnih lica, sa ciljem poboljšanja

procesa procene kreditnih klijenta kao i

da podrži nadzornu funkciju Centralne

banke.

KRK je izradio aplikaciju zasnovanu na

internetu sa direktnim pristupom

realnom vremenu od finansijskih

institucija članova KRK sistema, kao i

portal za građane

(www.raportikreditor.org), gde svaki

nosilac podataka ima mogućnost da

dobije kreditni izveštaj. Takođe, preko

ovog portala, pružaju se potrebna uputstva usmerena na finansijsko vaspitanje građana, koje

utiču na poboljšanje znanja o obavezama i odgovornostima zajmoprimaoca.

0.00%

0.50%

1.00%

1.50%

2.00%

2.50%

0

10000000

20000000

30000000

40000000

50000000

60000000

70000000

Jan

91d

Jan

182d

Feb

91d

Mar

91d

Mar

182

d

Apr

91d

Apr 3

64d

Maj

91d

Maj

182

d

Jun

91d

Jul 9

1d

Jul 1

82d

Avg

91d

Avg

182d

Sep

91d

Sep

182d

Okt

91d

Okt

364

d

Nov

91d

Nov

182

d

Dec

364

d

Pruženi iznosi Prikazani iznosi Norma povraćaja (desna strana)

Izvor: CBK (2014)

Slika 118. Aukcije hartija od vrednosti

386

507

427385

0

100

200

300

400

500

600

2010 2011 2012 2013

Slika 119. Broj registrovanih korisnika

Izvor: CBK (2014)

750492

923542

734023

623334

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

800000

900000

1000000

2010 2011 2012 2013

Slika 120. Broj istraživanja u sistemu RKK-a

Izvor: CBK (2014)

http://www.raportikreditor.org/


| 93

Prema Uredbi kreditnog registra, članovi

KRK sistema, su sve finansijske

institucije koje su utvrđene od Centralne

banke da pružaju kreditne usluge,

uključujući sve banke i mikrofinansijske

institucije licencirane kao i one

nebankarske finansijske institucije i

kompanije osiguravanja licencirane da

obavljaju posebne kreditne aktivnosti.

Trenutno postoji preko 1000 aktivnih

korisnika u sistemu kreditnog registra.

Tokom 2013, kreditni registar ima 385

novih registrovanih korisnika, kao ishod

podnetih zahteva od strane institucija

članica (Slika 121).

Korisnici sistema registracije kredita,

koji su ovlašćeni od strane kreditnih

institucija, pristupaju sistemu u cilju

istraživanja obaveza i kreditnih istorija

kreditnih aplikanata. Prema

statističkim podacima koji proizilaze iz

kreditnog registra sistema, broj istraga

tokom 2013. iznosi 623,334 istraživanja

(slika 130).

Prema propisu o Kreditnom registru i na

osnovu razvijenog sistema KRK-a, sve

kreditne institucije, članice sistema

kreditnog registra su obavezne da

prijave informacije o odobrenim i dodeljivanim kreditima. Tokom 2013, od kreditnih institucija, u

sistem kreditnog registra je prijavljeno 191.676 novih kredita (slika 123).

Prijave kredita od institucija članica

sistemu KRK, se klasifikuju prema

Uredbama CBK-a za upravljanje

kreditnim rizikom, a zatim klasifikovane

se mesečno prijave KRK sistemu. Na

slikama 129, 130. i 131. su prikazane

kreditne izloženosti na osnovu

prijavljenih klasifikacija KRK sistemu

za godine 2010, 2011, 2012. i 2013.

U Kreditni registar Kosova (KRK) kao

subjekat podataka se prikazuje svako

fizičko ili pravno lice koje preduzima

jednu kreditnu obavezu. Kreditna

obaveza podrazumeva bilo koji zajam, kreditnu karticu, garanciju, lizing ili drugi proizvod

kreditne prirode. Pored uloge zajmoprimaoca, nosioci podataka mogu se prijaviti i kao su-

zajmoprimci, žiranti ili čak kao deoničari i direktori pravnog lica kojem se izdaje kreditna

obavezu.

180224

209277200108 191676

0

50000

100000

150000

200000

250000

2010 2011 2012 2013

Slika 121. Broj novih kredita

izvor: CBK (2014)

50%55%60%65%70%75%80%85%90%95%

100%

2010 2011 2012 2013

Standardna Nadgledana Ispod standardaSumnjive Izgubljene

Slika 122. Struktura kredita prema klasifikaciji

Izvor : CBK (2014)

5.1%

14.5%

9.1%

2.8%

33.3%

25.0%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

2010 2011 2012 2013

Norma rasta ukupnih kredita

Norma rasta NPL-a

Slika 123. Godišnja norma rasta ukupnih kredita i NPL-a

Izvor: CBK (2014)


94 |

Na osnovu uredbe o kreditnom registru i zakona o zaštiti podataka o ličnosti u cilju kontrole

sopstvenih informacija, svaki

zajmoprimac može dobiti kreditni

izveštaj. Ovo se omogućuje od svake

banke ili direktno iz Centralne banke

Kosova. Slika 124. prikazuje broj

dobijenih izveštaja od zajmoprimca.

I u 2013. godini, registar kredita je

direktno doprineo Izveštaju o

poslovanju (Doing Business) Svetske

banke, koji upoređuje regulatorne

prakse u 189 privreda širom sveta.

Doprinos kreditnog registra je povezan

za pokazateljem o kreditima (getting

credit), i prema izveštajima objavljenim

u protekle četiri godine od strane Svetske banke, ovaj pokazatelj za Republiku Kosovo se stalno

ocenjuje kao najpozitivniji od svih ostalih pokazatelja.

Praćenje (globalnih i regionalnih)

trendova razvoja u oblasti kreditnog

izveštavanja je sastavni deo radova i

aktivnosti koji se odvijaju u Diviziji

kreditnog registra (DKR). Ove

aktivnosti su povezane i sa

istraživanjima o integracionim

mogućnostima u evropskim

organizacijama. Od 2010, Kreditni

registar je punopravni član Evropskog

udruženja o kreditnom izveštavanju-

ACCIS. Tako da i tokom 2013. godine,

DKR je učestvovao na godišnjoj

konferenciji na evropskom nivou kao i na sastancima stručnih grupa u organizaciji ovog

udruženja. Učešće na ovim događajima bi bila prilika da DKR izbliza predstavi kreditni registar

na međunarodnom nivou i bude informisan sa najboljim praksama i najnovijim dostignućima o

dešavanjima u oblasti kreditnog izveštavanja.

5.6. Aktivnosti o oblasti ekonomskih analiza i finansijske stabilnosti

Tokom 2013, CBK je nastavio da daje analizu ekonomskih kretanja u zemlji, uključujući i analizu

makro-ekonomskog razvoja i finansijske stabilnosti. CBK je objavio četvrti broj Izveštaja o

finansijskoj stabilnosti, koji predstavlja sveobuhvatnu analizu finansijske stabilnosti. Ostvaren je

napredak i u izradi Izveštaja o platnom bilansu, koji predstavlja detaljan pregled dešavanja u

platnom bilansu na Kosovu. Pored toga, u Izveštaju o platnom bilansu u 2013, objavljene su i

analize istraživačkog karaktera o determinantima SDI u zemljama Centralne i Istočne Evrope

kao i rad o finansiranju trgovine. Od 2013. godine, CBK je napredio svoj izveštaj o kvartalnoj

proceni privrede, koji je objavljen kao poseban materijal. Tokom ovog perioda, nastavljen je

napredak i u drugim segmentima procene finansijske stabilnosti kao što su stres-test za

bankarski sektor, pokazatelji ranog upozorenja, model za sistemsku identifikaciju banaka od

sistematske važnosti kao i drugi testovi za internu upotrebu. Tokom 2013, CBK je nastavio da

26.0%37.0% 37.0%

28.0%

74.0%63.0% 63.0%

72.0%

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

2010 2011 2012 2013

Sumljivi Izgubljeni

Slika 124. Struktura neprofitnih kredita, u procentima

Izvor : CBK (2014)

366

525

663

864

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

2010 2011 2012 2013

Slika 125. Broj zahteva za kreditne izveštaje

Izvor: CBK (2014)


| 95

realizuje svaka tri meseca Anketu bankarskog kreditiranja sa bankama koje posluju na Kosovu.

Tokom ove godine, CBK je takođe preuzeo na sebe izradu analize o opterećenosti dugovima

zajmoprimaoca na Kosovu.

Za 2014. godinu, Odeljenje za ekonomske analize i finansijske stabilnosti u CBK planira da

poveća učestalost objavljivanja Izveštaja o finansijskoj stabilnosti kao i da poveća broj publikacija

oko makroekonomskih kretanja u zemlji.

5.7. Aktivnosti u oblasti statistika

Tokom 2013. godine, Centralna banka Kosova (CBK) je napravila značajne korake za dalje

unapređenje statističkog sistema u skladu sa najboljim međunarodnim praksama. Statistička

funkcija je napredovala u poboljšavanju pravne osnove za prikupljanje informacija, povećanju

pokrivenosti novim informacijama iz institucija za izveštavanje, proširivanjem spektra

objavljenih statistika, distribucijom više statistika u MMF-u i Svetskoj banci, sprovođenjem nove

međunarodne metodologije, usklađivanje statistika prema pravnim tekovinama EU i

unapređenjem sistema obrade podataka. Takođe, i tokom 2013. godine, Odeljenje za statistiku

CBK-a je nastavilo da nudi širok spektar informacija o finansijskom i spoljnom sektoru.

CBK, u nastojanju da se poboljša zakonski okvir kojim se razjašnjava odgovornost za

prikupljanje statističkih podataka da bi ispunio svoj mandat u skladu sa članom 25-28. Zakona o

CBK, izmenio je pravni osnov za statistiku spoljnog sektora. Uredba o statistikama platnog

bilansa i međunarodnoj investicionoj poziciji je dopunjena u decembru 2013, navodeći u detalje

odgovornosti izveštača koji moraju izveštavati u CBK i informacije (obrazce) koji moraju biti

popunjeni.

U nastojanju da se poboljša kvalitet statistika, CBK je napravila veću pokrivenost novim

informacijama iz institucija za izveštavanje i ubacila je u izveštaj druge nefinansijske

korporacije. Uglavnom su pozvane za izveštavanje korporacije u stranom vlasništvu, podaci koji

su potrebni za izradu statistika o stranim direktnim investicijama i spoljnom dugu Kosova. U

2013. godini, pokrenuta je revidirana verzija ankete za preduzeća.

Prošle godine, Odeljenje za statistiku je proširilo spektar publikacija pružajući nove informacije o

mikro-finansijskim institucijama, institucijama koje se bave lizingom kao i agencijama za

transfer novca. Nove tabele daju podatke o bilansu stanja, kreditima po institucionalnim

sektorima, ekonomskim sektorima, lizingu, novim kreditima izdatih tokom meseca, efektivnim

kamatnim stopama na kredite i bilansu uspeha. Ovi statistički podaci su u potpunosti u skladu

sa međunarodnim statističkim standardima MMF-a, Evropske centralne banke, Eurostata i

drugih relevantnih institucija.

Objavljivanje redovne statistike, uključujući i nove statistike koje je OS objavio po prvi put,

vršeno je redovno u Mesečnom statističkom biltenu za i u okviru Vremenskih nizova, u MMF-u i

Svetskoj banci. Zahtevi za nove informacije su u porastu, posebno za kamatne stope za kredite i

depozite. CBK je postigla značajan napredak u obradi ovih podataka u 2014. godini, a očekuje se

da objavi više informacija o kamatnim stopama na kredite i depozite.

Tokom 2013. godine, objavljivanje statističkih podataka, u okviru Vremenske serije, je

udvostručeno objavljivanjem svih tabela i na albanskom i na srpskom jeziku. Ranije, u okviru

Vremenskih serija bili su objavljeni samo na engleskom jeziku. U Mesečnom statističkom biltenu,

tabele su objavljene na albanskom, ali sa smanjenim PDF formatom. U okviru Vremenskih serija,

objavljene tabele su u MS Excel formatu na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

Saradnja sa MMF-om, Eurostatom i domaćim institucijama je nastavljena. CBK je koordinator

zemlje za distributivni sistem opštih podataka (eng. General Data Dissemination System -


96 |

GDDS) MMF-a. Podaci o glavnim pokazateljima Kosova su objavljena prema predviđenim

rokovima (mesečno, kvartalno i godišnje) u okviru CBK-a. Saradnja se nastavila i sa Eurostatom.

CBK je učestvovala na redovnim sastancima Odbora za monetarnu, finansijsku statistiku i

statistike platnog bilansa koja se održava u Eurostat-u (Luksemburg). Zahtevani podaci od

Eurostata za finansijski sektor i spoljni sektor su poslati u Eurostat prema dostavljenim

zahtevima. CBK je produbio saradnju sa Eurostatom u cilju usklađivanja metodologije sa

zemljama Evropske unije. U okviru saradnje sa domaćim institucijama, CBK je član Statističkog

saveta Kosova, koji je kolegijalni organ za davanje saveta za pripremu i realizaciju programa

zvaničnih statistika na Kosovu i za sveukupni razvoj statističkog sistema Kosova. Uglavnom,

CBK ima veoma dobru saradnju sa službenim statističarima na Kosovu, centralnim bankama

susednih zemalja i sa međunarodnim institucijama.

Rad se nastavio i sa razvojem novog softvera za obradu statistika spoljnog sektora. Softver za

statistike spoljnog sektora povećava stručnost u radu, omogućavajući uvoz, obradu, čuvanje i

efikasno generisanje statistika. Prethodni sistem je bio uglavnom zasnovan na MS Excel. Novi

sistem će služiti kao značajna podrška za povećanje stručnosti, s obzirom na sve veći obim

statistika generisanih nasuprot ograničenim resursima i rokovima za objavljivanje. Štaviše, ovaj

softver veoma olakšava rad da zadovolji zahteve za izveštavanje Eurostat-u, koji su veoma

detaljni (npr. podaci po zemljama, finansijskim instrumentima, ekonomskim aktivnostima i u

vremenskoj seriji). CBK, u saradnji sa Svetskom bankom, je u toku pripreme novog softvera koji

će biti korišćen od nekoliko različitih odeljenja. U okviru ovog projekta predviđeno je da neki

trenutni softveri budu ugrađeni u ovaj softver. Time će biti većih šansi da se proveri

konzistentnost u različitim podacima, ali i da se štedi na usluge održavanja.

Iz aspekta metodologije, CBK je napravila značajan napredak u procesu sprovođenja novih

standarda MMF-a za platni bilans i pozicije međunarodnih investicija. MMF, u 2009. je objavila

Novi priručnik za platni bilans i međunarodnu investicionu poziciju (engleski: Balance of

Payments and International Investment Position – 6th Edition -BPM6). Većina zemalja Evropske

unije se očekuje da to sprovede u 2014. CBK, od septembra 2013, je počela sa izveštavanjem

statistika platnog bilansa i pozicije međunarodnih investicija u MMF-u prema novoj metodologiji.

Puna primena, koja podrazumeva i objavljivanje materijala u vezi metodoloških promena će biti

u 2014. i to paralelno sa zemljama EU.

Šta više, postignut je važan napredak u usklađivanju metodologija statistika spoljnog sektora

prema Eurostatu (pravne tekovine EU). Početak redovnog izveštavanja kao što rade zemlje

Evropske unije je jedan od ciljeva CBK za 2014. o statistikama platnog bilansa, spoljne trgovine o

uslugama, stranim direktnim investicijama i one sa pozicijom međunarodnih investicija.

Redovno, periodično i blagovremeno obavljanje statistika predstavlja jedinstvenu osobinu

Odeljenja za statistiku u CBK. Uprkos proširenja spektra generisanih statistika s jedne strane i

istog broja resursa, s druge strane, postignuto je da objavljuju statistike u skladu sa navedenim

rokovima na internet stranici CBK-a. Vremenske serije i Mesečni statistički bilten (izdanje

decembar 2013. predstavlja izdanje broj 148) predstavljaju glavne statističke publikacije CBK.

Osim toga, statistički podaci generisani od strane Odeljenja za statistiku CBK-a služe kao

ključne informacije za druge publikacije CBK-a: Godišnji izveštaj, Izveštaj o finansijskoj

stabilnosti i bilten platnog bilansa.

CBK je nastavio sa redovnom distribucijom Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci,

Eurostat-u i drugim značajnim institucijama sa postojećom periodičnom statistikom o

finansijskom i spoljnom sektoru.

Tokom 2013, CBK nije primio nikakvu tehničku pomoć iz inostranstva za potrebe uspostavljanja

statističkog sistema, osim obuke u obliku seminara od međunarodne organizacije. MMF je jedan

od glavnih sponzora za obuku osoblja OS CBK. S druge strane, direktor Odeljenja za statistiku


| 97

CBK-a je pružio tehničku pomoć u svojstvu MMF stručnjaka u oblasti statistika spoljnog sektora

u Republici Kiribati i primio nekoliko zahteva za druge misije za 2014. godinu.


98 |

6. Unutrašnja kretanja

6.1. Interna revizija

U skladu sa pravnim mandatom utvrđenim Zakonom o CBK br. 03/L-209 (čl. 60. i 61),

Kancelarija šefa za internu reviziju u okviru CBK-a tokom 2013. sprovela je redovne revizije

prema planu, ali i slučajne (ad hoc) revizije. Tokom obavljanja svojih aktivnosti, interna revizija

(IR) se držala međunarodnih standarda profesionalne prakse interne revizije.

Aktivnost IR tokom 2013. godine su pokrivale aspekte koji se odnose na korporativno

upravljanje, sprovođene operacija i sistema informacija na nivou organizacije.

Redovne revizije su vršene na kvartalnom, polugodišnjem i godišnjem nivou. Iz godine u godinu,

postepeno smo povećali pokrivenost takvim revizijama.

Delokrug i pokrivanje revizije je podržan od strane revizorskog univerzuma koji predstavlja celu

aktivnost revizije, odeljenja/divizije i oblasti koje se revidiraju u periodu od tri godine 2013-2015.

U univerzumu i na godišnjem planu revizije su obuhvaćena odeljenja i oblasti sa visokim rizikom

i prioritetom, koja se posebno nadovezuju na očuvanje bogatstva i ugleda CBK-a.

Vršene revizije su obuhvatile važne oblasti kroz koje radi CBK. Poseban naglasak je dat

funkcionisanju unutrašnjih kontrola unutar CBK-a, finansijskom upravljanju i administrativnim

postupcima, kao i revizije bezbedonosnih pomoćnih IT sistema.

IR, u skladu sa preporukama iz mehanizma Međunarodnog monetarnog fonda "Safeguards

Assesments", je vršila sveobuhvatnu reviziju i izdati su izveštaji gde su davane odgovarajuće

preporuke.

Takođe, vršene su četiri (4) nezavisne kvartalne revizije i izdati su izveštaji u vezi procesa

pomirenja državnih računa. Vršene revizije su poverene i od Međunarodnog monetarnog fonda

na zahtev iz Memoranduma o razumevanju između Vlade Kosova i MMF.

Na zahtev više uprave, Odeljenje interne revizije je takođe vršilo slučajne neplanirane (ad hoc)

revizije.

U toku praćenja portfolija, ulaganja u banke korespondente CBK-a, IR tokom 2013. je pripremila

47 specijalnih izveštaja svake nedelje.

U skladu sa Zakonom o CBK, šef IA je izveštavao Odboru za reviziju za svaki kvartal.

Izveštavanje je obuhvatilo i jedan sažeti pregled nalaza i preporuka iz pojedinačnih revizija

vršenih tokom 2013. Izveštaji dostavljeni kasnije su razmatrani od strane Odbora i od strane

Odbora CBK a potom su pitanja adresirana kod izvršnog rukovodstva za dalju obradu.

Kroz ove izveštaje na meti su dva glavna cilja:

Za komuniciranje rezultata aktivnosti IR upravi CBK-a, važna identifikovana i adresirana

pitanja, zaostaci i preduzete mere kao i napredak ka poboljšanju i usklađenosti sa pravnim

okvirom u ostvarivanju ciljeva CBK-a, kao i

Za pokazivanje odgovornosti funkcije interne revizije u obavljanju revizorskih aktivnosti

tokom godine i postignut nivo učinka.


| 99

IR tokom godine je pratila procesa adresiranja preporuka i za nivo sprovođenja je izveštavala

specijalno upravi.

Što se tiče saradnje sa centralnim bankama u regionu sa kojima je CBK izgradila saradničke

odnose, tokom 2013. smo bili u zvaničnoj poseti Narodnoj banci Makedonije. Za unapređenje

revizorske prakse i metodologije odnosno standardizacije izveštavanja IR u saradnji sa bankom

Makedonije uspešno su sprovedena dva modula aplikacije ARS, stvarajući univerzum revizije i

stvaranje standardizovanih revizorskih izveštaja IR.

Drugi projekat, takođe važan koji je realizovan, ima veze sa softver-aplikacijom IDEA, preko koje

je stvorena mogućnost obavljanja revizije na napredniji, brži i sveobuhvatniji način.

Tokom godine su pravljeni prvi koraci u pogledu pronalaska načina da se razvije procena funkcije

interne revizije. Dok izveštavamo, u okviru saradnje između CBK-a i međunarodnih

mehanizama poput Svetske banke i Evropske centralne banke, obezbeđivani su i konkretni

sporazumi da bi se to realizovalo u 2014. godini.

Odeljenje interne revizije, tokom 2013. godine, je nastavilo sa sprovođenjem standarda za

kontinuirani profesionalni razvoj, interni revizor je sertifikovan od Međunarodnog profesionalnog

udruženja, a ove godine će se nastaviti sa daljim unapređenjem celokupnog profesionalnog

osoblja.

6.2. Kadrovska služba

Na kraju 2013. godine, ukupan broj

zaposlenih u CBK je bilo 192 sa

prosečnom starošću od 40 godina. Od

ukupnog broja zaposlenih, 93 su žene i

99 muškaraca.

Što se tiče strukture obrazovanja, 30

odsto imaju postdiplomsko obrazovanje,

49 odsto sa visokom obrazovanjem, 1

odsto sa visokim obrazovanjem, 18 odsto

sa srednjom stručnom spremom i 2 odsto

sa osnovnim obrazovanjem.

Centralna Banka Republike Kosova

procenjuje kadrovsku službu od

posebnog značaja i stalno se angažuje

kako bi im se obezbedilo odgovarajuće znanje, veštine i stručnost za ispunjavanje obaveza i

odgovornosti u skladu sa najvišim standardima za postizanje punog potencijala putem kurseva,

seminara, obrazovanja itd.

Tokom 2013, 64 zaposlena ili 32,8 odsto zaposlenih su učestvovali u stručnom usavršavanju.

CBK neprekidno pruža mogućnosti studentima sa univerziteta/koledža iz zemlje i inostranstva

da drže praksu, kako bi im obezbedila jedinstvena prilika da steknu praktično iskustvo u

različitim oblastima funkcija i operacija CBK-a. U 2013, ukupno 21 učenik je pohađao program

stažiranja u CBK.

30%

49%

1%

18%2%

Postdiplomsko obrazovanje Univerzitetsko obrazovanjeVisoka škola Srednja školaOsnovno obrazovanje

Slika 126. Struktura prema obrazovanju

Izvor: CBK( 2014. godina)


100 |

6.3. Pravne aktivnosti Centralne Banke Republike Kosova

Tokom 2013. godine, pravna aktivnost CBK-a je bila usmerena ka sprovođenju postojećeg

pravnog okvira, kao i ka izradi i usklađivanju regulatornog okvira u skladu sa važećim

zakonima, propisima Evropske unije kao i sa događajima i najsavremenijim praksama u

finansijskom sektoru.

U skladu sa ovlašćenjima i zakonskim ciljevima Centralne Banke Republike Kosova, posebna

pažnja je posvećena pravnom okviru bankarskog sektora, platnom sektoru i sektoru osiguranja.

Vidljiv napredak je označen u platnom sektoru CBK-a, kao rezultat finalizacije jednog pravnog

naprednog okvira za platni sistem. Zakon br. 04/L-155 o platnom sistemu je stupio na snagu

maja 2013. i garantuje bezbedan, održiv i efikasan nacionalni platni sistem, ulogu i zadatke

CBK-a u vezi licenciranja, uređivanja i nadzora platnog sistema, uslove i standarde za kliring i

poravnanje u Republici Kosovo. U cilju implementacije Zakona o platnom sistemu, izdat je niz

podzakonskih akata u skladu sa najboljim međunarodnim praksama koje uređuju ovu oblast.

Tokom 2013, takođe i pravni okvir za penzione fondove je pretrpeo neke izmene predviđene

Zakonom br. 04/L-168, o izmenama i dopunama Zakona br. 04/L-101 o penzijskim fondovima

Kosova, koji je stupio na snagu u aprilu 2013.

Tokom godine, nastavilo se sa izradom nacrta Zakona o osiguranju i nacrta Zakona o

mikrofinansijskim institucija i nebankarskim finansijskim institucijama, kako bi se kompletirala

pravna infrastruktura u ovim oblastima.

Nacrt Zakona o osiguranju ima za cilj da uspostavi jedan sveobuhvatan i efikasan pravni okvir u

industriji osiguranja. Cilj ovog zakona je da se uspostave osnovna načela i pravila za licenciranje,

uređenje i nadzor osiguravača, reosiguravača, posrednika osiguranja i drugih lica kao što je

predviđeno zakonom, tako da industrija osiguranja u Republici Kosovo radi bezbedno, stabilno i

transparentno, u cilju zaštite prava i interesa osiguranika. Istovremeno, takođe se radi na izradi

podzakonskih akata koji će biti u funkciji sprovođenja ovog Zakona.

U cilju uspostavljanja jednog jasnog i efikasnog pravnog okvira, tokom ove godine je izrađen i

nacrt Zakon za mikrofinansijske institucije i nebankarske finansijske institucije, koji je predat na

razmatranje nadležnim organima. Ovim nacrtom zakona se jasno adresiraju zahtevi za

licenciranje i rad mikrofinansijskih institucija i nebankarskih aktivnosti kao i određuju se

dozvoljene aktivnosti za odgovarajuće institucije.

Sa aspekta jačanja mehanizama za rešavanje žalbi klijenata finansijskih institucija i finansijskog

vaspitanja, CBK je angažovana na izradu strategije za zaštitu potrošača i finansijsko vaspitanje.

U tom smislu, CBK i Ministarstvo trgovine i industrije, jula 2013, potpisali su Memorandum o

razumevanju u vezi zaštite potrošača u finansijskom sektoru i rešavanje žalbi klijenata

finansijskih usluga.

Poseban značaj ove godine je bio posvećen daljem unapređenju podzakonskih akata. U tom

pravcu, organi odlučivanja CBK-a usvojili su niz propisa, politika i pravila, u cilju sprovođenja i

jačanja pravnog okvira koji je u snazi.

Čak i ove godine, nastavljena je saradnja i tehnička pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda i

Svetske banke, u smislu daljeg doprinosa razvoju finansijskog sektora u celini.

U nizu aktivnosti iz oblasti zakonodavstva, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i ciljevima

definisanim zakonima na snazi, CBK će se posvetiti obezbeđenju nesmetanog rada pravnog i

regulatornog okvira u skladu sa važećim zakonima, propisima Evropske unije, standardima i


| 101

najboljom međunarodnom praksom kako bi se obezbedio stabilan, pouzdan i efikasan finansijski

sistem na Kosovu.

6.4. Informativna tehnologija

Odeljenje informacione tehnologije ove godine je angažovano u realizaciji projekta SWIFT,

prilično obiman i složen projekat. Realizacija ovog projekta podrazumeva stvaranje hardverske i

softverske infrastrukture, kao i povezivanje sa osnovom bankarskog sistema za razmenjivanje

poruka između CBK-a i drugih banaka korišćenjem SWIFT mreže.

Projektovani i potpuno izgrađeni novi prostor hardverske infrastrukture je u skladu sa najvišim

standardima informacione tehnologije.

Važan projekat je i stvaranje jednog drugog sistema za komunikaciju između CBK-a i

finansijskih institucija. Ovaj sistem je zamenio prethodni sistem i može se smatrati da ima visok

nivo bezbednosti za podatke koji se prenose između CBK-a i finansijskih institucija.

Veliki napredak je napravljen i u upravljanju podacima, što predstavlja sigurniji i pouzdaniji

sistem za ispunjavanje misije CBK-a.


102 |

7. Regionalna i međunarodna saradnja

7.1. Sporazumi, promocija i međunarodno zastupanje

Centralna banka Kosova (CBK) je nastavila svoju blisku saradnju sa međunarodnim

institucijama, uključujući i Međunarodni monetarni fond, Svetsku banku i druge međunarodne

finansijske institucije, poput Evropske centralne banke, srodne banke u regionu i druge

institucije sa kojima CBK-a ima ugovore o saradnji.

Tako, jedan od najznačajnijih međunarodnih događaja u 2013. je bio početak upotrebe SVIFT

kodova domaćih finansijskih institucija sa odgovarajućom državnom identifikacijom. Ovo je

postignuto zahvaljujući radu i posvećenosti kosovskih institucija a posebno CBK-u i sa potpunom

podrškom međunarodnih partnerskih institucija.

Centralna banka je zastupljena u događajima koji su se odvili u međunarodnoj areni, uključujući

i godišnje sastanke tj. na prolećnom i jesenjem zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i

Svetske banke. Tokom 2013. godine, CBK kroz guvernera, g. Bedri Hamza, je zastupljena na

međunarodnoj konferenciji "Saradnja centralnih banaka pre, za vreme i posle krize."

CBK je takođe nastavila uspešnu saradnju u oblasti razmene informacija sa nadzornim

institucijama sa kojima ima ugovore o saradnji. Važno je napomenuti ovde i potpisivanje

Sporazuma o saradnji između Centralne banke Republike Kosova i Narodne banke Republike

Makedonije. Potpisani sporazum predviđa produbljivanje saradnje u profesionalnom razvoju

zaposlenih u obe institucije sa posebnim fokusom na oblasti makroekonomske analize i

modeliranja, evropskih integracija, strateških planiranja, finansijske stabilnosti, platnog sistema

i finansijskog vaspitanja.

Tokom 2013. godine, Centralna banka Republike Kosova je organizovala i postigla niz sporazuma

sa različitim institucijama na Kosovu. U saradnji sa Ministarstvom trgovine i industrije, CBK je

organizovala konferenciju za finansijsku zaštitu potrošača i takođe je potpisala Memorandum o

razumevanju u vezi sa zaštitom potrošača u finansijskom sektoru i razmatranje žalbi korisnika

finansijskih usluga. Takođe, tokom 2013. CBK je potpisala Memorandum o razumevanju sa

Finansijskom obaveštajnom jedinicom.

Tokom ove godine, CBK je razvila i produbila saradnju sa srodnim institucijama i njenim

nadzornim i regulatornim organima sa kojima ima sporazum o saradnji.

7.2. Tehnička pomoć

CBK je nastavio da koristi tehničku pomoć pruženu od međunarodnih finansijskih institucija i

raznih donatora kao sa postojećim projektima, tako i sa novim inicijativama, uglavnom pruženu

od američkog Trezora, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Nemačkog fonda za

razvoj kao i Evropske centralne banke. Ove institucije su podržale svojom stručnošću izgradnju

unutrašnjih kapaciteta CBK-a u nadziranju finansijskih institucija, i u unapređenju pravnog

okvira za nadzor zasnovan na riziku, institucionalizovanju međunarodnih praksi i izgradnju

ljudskih kapaciteta za pravilnu primenu pravnog okvira. Tokom 2013. godine, nastavljeno je sa

sprovođenjem projekta Tehnička pomoć finansijskog sektora finansiranog od Svetske banke

(Međunarodne agencije za razvoj, IDA). Ovaj projekat je pomogao da se unapredi nivo pravnog

okvira i njegova aproksimacija sa direktivama EU i međunarodnim standardima kao i izgradnja

unutrašnjeg kapaciteta za efikasno nadziranje finansijskog sektora. Takođe, projekat Jačanje

finansijskog sektora i tržišne infrastrukture finansiran od dogovorenog kredita između Vlade

Republike Kosova i Agencije za međunarodni razvoj (IDA) nastavlja sa realizacijom prema


| 103

planiranoj dinamici. Ovaj projekat kao poseban fokus ima: (i) finansiranje troškova koji se

nadovezuju na sprovođenje CBK strategije za razvoj nacionalnog platnog sistema i stvaranje

Legalizacionog platnog sistema u realnom vremenu na osnovu strategije nacionalnog platnog

sistema, (ii) izgradnja Centra za nastavljanje biznisa za CBK u cilju obezbeđenja kontinuiteta

rada prilikom katastrofa (od nekontrolisanih faktora) u cilju oporavka operacija informacione

tehnologije koja obezbeđuje ažurirane podatke od svih kritičnih sistema CBK-a, i (iii)

Obezbeđivanje početnog kapitala za finansiranje Fonda za osiguranje depozita Kosova (FODK) u

cilju prikupljanja rezerve u obliku početnog kapitala. Američki trezor, Međunarodni monetarni

fond, Evropska centralna banka i Nemački fond za razvoj su fokusirani na podršku CBK-a za

unapređenje pravnog okvira i sprovođenje zakonskog okvira u skladu sa međunarodnom

praksom.

Takođe, tokom 2013. godine, vredi napomenuti i napredak agende CBK-a za zaštitu potrošača

finansijskog sektora kao bitan element za izgradnju i održavanje jednog efikasnog, konkurentnog

i fer finansijskog sektora. Stoga, u cilju unapređenja ove funkcije u aprilu 2013, CBK uz podršku

Svetske banke je usvojila strategiju za zaštitu potrošača i finansijsko vaspitanje. Na osnovu ove

strategije, CBK je unapredila svoje aktivnosti u sledećim oblastima: 1) zakoni, propisi i prakse, 2)

transparentnost i objavljivanje informacija, 3) poslovne prakse finansijskih institucija, 3)

mehanizmi za žalbe i rešavanje sporova, i 4) podizanje svesti i vaspitanje potrošača. U cilju daljeg

unapređenja, postignut je Memorandum o razumevanju sa Ministarstvom trgovine i industrije u

cilju boljeg promovisanja prava potrošača u finansijskom sektoru kako bi se raspolagalo sa

jasnim, potpunim, tačnim i sveobuhvatnim informacijama o svim njihovim ulogama kao korisnici

finansijskih usluga, uključujući i proširenje finansijskog vaspitanja u saradnji sa relevantnim

domaćim i međunarodnim institucijama. Navedeni projekti će doprineti daljem produbljivanju

efektivne i efikasne među-agencijske saradnje.

CBK ostaje posvećen i zahvalsn za svu podršku koja se pruža od strane međunarodnih

finansijskih institucija i raznih donatora, i postignuti napredak u ovom periodu zaista odražava

adekvatno korišćenje ove podrške.


104 |


| 105

8. Finansijski Izveštaji CBK-a

-

2 |


Centralna Banka Republike Kosova

Izveštaj Nezavisnog Revizora i Finansijski Izveštaji

na dan i za godinu koja se završila 31 decembra 2013

Central Bank of the Republic of Kosovo

Sadržaj Strana

Izveštaj Nezavisnog Revizora 1

Izveštaj o finansijskom stanju 3

Izveštaj o sveobuhvatnom dobitku 4

Izveštaj o promenama na kapitalu 5

Izveštaj o tokovima gotovine 6

Napomene uz finansijske izveštaje 7 - 39

Grant Thornton LLC

Rr. Rexhep Mala 18

10 000 Pristina

Kosovo

T +381 38 247 771

+381 38 247 801

F +381 38 247 802

www.grant - throtnon.com.mk

Izveštaj Nezavisnog Revizora

Upravnom odboru Centralne Banke Republike Kosova Mi smo izvršili reviziju priloženih finansijskih izveštaja Centralne Banke Republike Kosova (“Banka”), koji obuhvataju izveštaj o finansijskom stanju od 31 decembar 2013 godine, i izveštaj sveobuhvatnih prihoda, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završila na taj dan, kao i pregled značajnih rukovodstvenih politika i druga objašnjenja i informacije.

Odgovornost menadžmenta za finansijske izveštaje

Menadžment je odgovoran za pripremu i pravilnu prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja, i za one unutrašnje kontrole koje menadžment smatra potrebnim radi omogućavanja priprema finansijskih izveštaja koji su oslobođeni netačnih prikaza, bilo zbog prevare ili grešaka.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje u vezi sa ovim finansijskim izveštajima na osnovu naše

revizije. Mi smo izvršili našu reviziju u skladu sa Međunarodnim Standardima Revizije. Ti standardi

zahtevaju da mi budemo u skladu sa etičkim zahtevima i planom kao i da izvršimo reviziju da bi se u

razumnoj meri uverili o tome da li su finansijski izveštaji oslobođeni netačnih prikaza.

Revizija uključuje izvršavanje procedura radi dobijanja revizionih dokaza u vezi sa sumama i

obelodanjivanjem u finansijskim izveštajima. Odabrane procedure zavise od procene revizora,

uključujući i ocenjivanje rizika materijalno značajnog pogrešnog prikazivanja u finansijskim

izveštajima, bilo zbog prevare ili greške. Prilikom procene tih rizika, revizor smatra unutrašnju

kontrolu relevantnom u vezi sa pripremama entiteta i realne prezentacije finansijskih izveštaja radi

određivanja revizionih procedura koje su pogodne u datim uslovima, ali ne za svrhu izražavanja

mišljenja u vezi sa efikasnošću unutrašnje kontrole entiteta. Revizija takođe uključuje ocenjivanje

pogodnosti računovodstvenih politika koje su se koristile kao i razumnost računovodstvenog

predviđanja urađenog od menadžmenta, kao i ocenjivanje celokupne prezentacije finansijskih

izveštaja.

Mi verujemo da je revizioni dokaz koji smo mi dobili dovoljan i odgovarajući radi obezbeđivanja osnove za naše reviziono mišljenje.

Revizorsko Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji prikazuju istinitu, po svim materijalnim aspektima, finansijsku poziciju Centralne Banke Republike Kosova na dan 31 decembar 2013, kao i finansijski učinak i njen protok novca za godinu koja se završila na taj dan u skladu sa Međunarodnim Sstandardima Finansijskog Izveštavanja. Ovaj izveštaj je prevod originalne verzije na engleskom jeziku, u slučaju odstupanja, neusklađenosti će nadjačati verzija na engleskom jeziku.

Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj o finansijskom stanju

Na dan 31 decembar 2013

Strana 3 od 39

U hiljadama evra Napo

mena 2013 2012

Aktiva

Gotovina 7 27,384 16,761

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 8 61,083 99,549

Blagajnički zapisi 9 560,828 285,983

Depoziti sa nerezidentnim bankama 10 729,473 821,590

Sredstva u Međunarodnom monetarnom fondu 11 231,459 245,401

Dugoročna materijalna sredstva 12 1,907 1,450

Nematerijalna dugoročna sredstva 13 1,311 1,425

Ostala sredstva 14 976 462

Ukupno sredstava 1,614,421 1,472,621

Obaveze

Obaveze prema domaćim bankama 15 333,173 302,147

Obaveze prema MMF računima 16 234,011 246,890

Obaveze prema vladinim institucijama 17 757,446 821,509

Obaveze prema javnim i komercijalnim entitetima 18 236,597 49,023

Ostale domaće obaveze 19 3,244 3,289

Ukupno obaveza 1,564,471 1,422,858

Kapital i rezerve

Zakonski fond 20 30,000 30,000

Rezervni fond 21 19,462 19,166

Revalorizacijske rezerve 21 301 269

Neraspoređena dobit 187 328

Ukupno kapitala i rezervi 49,950 49,763

Ukupno obaveza, kapitala i rezervi 1,614,421 1,472,621

Ovi finansijski izveštaji prikazani na stranama 3 do 39 su odobreni od strane rukovodstva CBK 7.

maja 2014, a potpisao u njegovo ime od strane:

Napomene od 1 do 32 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj o sveobuhvatnom dobitku

Za godinu završenu 31 decembra

Strana 4 od 39

U hiljadama evra Napomena 2013 2012

Prihodi od kamate 990 2,786

Rashodi od kamate (181) (1,770)

Neto prihod od kamate 22 809 1,016

Prihodi od naknada i provizija 1,563 1,914

Rashodi od naknada i provizija (306) (388)

Neto prihod od naknada i provizija 23 1,257 1,526

Prihodi iz subvencija 24 78 55

Drugi operativni prihodi 25 2,367 1,729

Prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 28 87 32

Operativni prihod 4,598 4,358

Troškovi osoblja 26 (2,903) (2,566)

Troškovi amortizacije 12,13 (478) (482)

Ukupni i administrativni troškovi 27 (1,030) (982)

Operativni rashodi (4,411) (4,030)

Dobitak za godinu 187 328

Drugi sveobuhvatni dobitak

Ukupan sveobuhvatni dobitak za godinu 187 328


Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj promena na kapitalu

Za godinu završenu 31 decembra

Strana 5 od 39

U hiljadama evra Zakonski

fond

Rezervni

fond

Revalorizaci

jske rezerve

Neraspoređ

ena dobit Ukupno

Stanje na dan 1 januar 2013 30,000 19,166 269 328 49,763

Transakcije sa rezervnim fondom - 296 32 (328) -

Ukupno zakonski zatraženih

transakcija - 296 32 (328) -

Godišnji dobitak - - - 187 187

Drugi sveobuhvatni dobitak - - - - -

Ukupni sveobuhvatni dobitak za

godinu - - - 187 187

Stanje na dan 31 decembar 2013 30,000 19,462 301 187 49,950

Stanje na dan 1 januar 2012 30,000 16,572 1,408 1,455 49,435

Transakcije sa rezervnim fondom - 2,594 (1,139) (1,455) -

Ukupno zakonski zatraženih

transakcija - 2,594 (1,139) (1,455) -

Godišnji dobitak - - - 328 328

Drugi sveobuhvatni dobitak - - - - -

Ukupni sveobuhvatni dobitak za

godinu - - - 328 328

Stanje na dan 31 decembar 2012 30,000 19,166 269 328 49,763

Napomena. Rezervni fond i revalorizacione rezerve su prikazani odvojeno u izveštaju o promenama

na kapitalu u ovim finansijskim izveštajima. U izveštaju o promenama na kapitalu u finansijskim

izveštajima za godinu koja se završava 31 decembar 2012, gore spomenuti su zajednički predstavljeni.


Centralna Banka Republike Kosova Izveštaj o tokovima gotovine

Za godinu završenu 31 decembra 2013

Strana 6 od 39

U hiljadama evra Napomena 2013 2012

Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti Dobitak za godinu 187 328 Korekcije za: Smanjenje vrednosti 12 272 300 Amortizacija 13 206 182 Prihodi iz subvencija 24 (78) (55) Prihodi od dugoročnih materijalnih aktiva (10) (13) Prihodi od kamate 22 (990) (2,786) Rashodi od kamate 22 181 1,770 (232) (274) Promene blagajničkih zapisa (124,860) (221,043) Promene depozita u nerezidentnim bankama 104,661 (508) Promene aktiva MMF-a 13,938 (89,571) Promene ostalih aktiva (514) (17) Promene obaveza prema domaćim bankama 31,026 92,447 Promene obaveza prema računima povezanim sa

MMF-om (12,874) 90,240

Promene obaveza prema vladinim institucijama (64,075) 40,683 Promene obaveza prema javnim i komercijalnim entitetima 187,575 11,965 Promene ostalih domaćih obaveza 22 (44) 134,667 (76,122) Priliv od kamata 971 4,319 Odliv od kamata (178) (2,979)

Neto priliv gotovine iz /(korišćene u) poslovnih

aktivnosti 135,460 (74,782)

Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja

Prihodi od dugoročnih materijalnih aktiva 10 13 Kupovina dugoročnih materijalnih aktiva 12 (729) (174) Kupovina dugoročnih nematerijalnih aktiva 13 (92) (101)

Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (811) (262)

Priliv gotovine iz finansijskih aktivnosti

Prihodi od subvencija 11 50 Neto priliv gotovine iz finansijskih aktivnosti

11 50

Neto povećanje/(smanjenje) gotovine i gotovinskih

ekvivalenata

134,660 (74,994)

Efekat kursa razmene - -

Novac i njegovi ekvivalenti na dan 1 januar 697,219 772,213

Gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan 31

decembar 29 831,879 697,219


Centralna Banka Republike Kosova Napomene finansijskih izveštaje za godinu koja se završila 31 decembra 2013 (u hiljadama evra, osim ako nije drugačije navedeno)

Strana 7 od 39

Page 7 of 38

1. Osnovne informacije

Centralna Banka Republike Kosova (u daljem tekstu "CBK" ili “Banka”), naslednik Centralne

bankarske uprave Kosova, je nezavisni pravni entitet sa punim kapacitetom kao pravno lice prema

primenljivom zakonu u Republici Kosovo. CBK je posebni pravni entitet sa ovlašćenjem da izdaje

dozvole, da vrši nadzor i da reguliše finansijske institucije u Republici Kosovo. Banka postupa

u skladu sa Zakonom br. 03/L-209 “Zakon o Centralnoj banci Republike Kosova”, u daljem

tekstu (“Zakon o CBK”). Po ovom zakonu, osnovni ciljevi CBK su:

da podstiče i održava stabilan finansijski sistem, uključujući i bezbedan, pouzdan i efikasan

platni sistem.

da doprinosi postizanju i održanju unutrašnje stabilnosti cena.

da podržava opšte ekonomske politike Vlade.

Kako je propisano u Zakonu, CBK treba da deluje u skladu sa principima otvorene tržišne ekonomije

sa slobodnom konkurencijom, favorizujući efikasno raspoređivanje resursa.

CBK deluje iz glavne kancelarije u Prištini. Adresa zvanične kancelarije CBK-a je:

Ul. Garibaldi br. 33

Priština, Kosovo.

Upravni odbor Centralne Banke, Izvršni odbor i guverner

Organi CBK-a koji donose odluke su Odbor Centralne Banke, Izvršni odbor, kao i guverner. Po članu

79, stav 2. Zakona o CBK-u, Upravni Odbor se sastoji od guvernera, generalnog direktora blagajne i

tri neizvršna člana, koji su odgovorni za nadzor sprovođenja politika, kao i nadzor nad

administracijom i poslovanjem CBK-a.

Dana 31 decembar 2013 godine, Odbor Centralne Banke su činili sledeći članovi:

Mejdi Bektashi – Predsedavajući

Bedri Hamza – Guverner

Fatmir Plakiqi – Član, direktor blagajne u ministarstvu finansija

Bedri Peci – Član

Izvršni odbor čine guverner, koji je ujedno i predsedavajući kao i dva zamenika guvernera, i

odgovoran je za implementaciju politika CBK-a kao i za njeno poslovanje.

2. Osnove pripreme

a) Izveštaj o usklađenosti

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja

(“MSFI”).

b) Osnov odmeravanja

Finansijski izveštaji su pripremljeni na osnovu posebnog ocenjivanja svake vrste aktive, obaveze,

prihoda kao i rashoda u skladu sa MSFI. Osnov odmeravanja je u potpunosti obelodanjen u

računovodstvenim politikama u napomeni 3 dole.


Strana 8 od 39

2. Osnove pripreme (u nastavku)

c) Funkcionalna i izveštajna valuta

Ovi finansijski izveštaji prikazani su u evrima (“EUR”), što je funkcionalna valuta CBK-a. Osim ako

nije navedeno, finansijske informacije prikazane u evrima su zaokružene na najbližu hiljadu.

d) Upotreba procena i rasuđivanja

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje rasuđivanja, procena i

pretpostavki koje utiču na primenu politika i prezentirane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda i

rashoda. Realno stanje se može razlikovati od ovih procena.

Procena i osnovne pretpostavke se razmatraju u kontinuitetu. Promene računovodstvenih procena

priznaju se u periodu u kojem je promena izvršena i u idućim periodima na koje promena utiče.

Uopšteno, informacije u vezi sa značajnim oblastima o neizvesnim procenama i kritičnim

rasuđivanjima u primeni računovodstvenih politika koje imaju značajan uticaj na finansijske

izveštaje prikazani su u napomeni 5.

Računovodstvene politike prikazane dole su konzistentno primenjene u svim periodima koji su

predstavljeni u ovim finansijskim izveštajima.

3. Značajne računovodstvene politike

a) Devizne transakcije

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u funkcionalnu valutu po srednjem kursu

koji je važio na dan poslovne promene. Monetarna sredstva i obaveze u stranoj valuti na datum

izveštajnog perioda, preračunata su u funkcionalnu valutu po kursu koji je važio na taj datum. Dobici i

gubici na monetarna sredstva i obaveze predstavljaju razliku između amortizovane vrednosti u

funkcionalnoj valuti na početku perioda, korigovane za efektivnu kamatu i plaćanja u toku perioda i

amortizovanu vrednost u stranoj valuti iskazanoj u funkcionalnoj valuti po kursu koji je važio na

datum izveštajnog perioda. Nemonetarna sredstva i obaveze u stranoj valuti koja se odmeravaju po fer

vrednosti su preračunate u funkcionalnu valutu po kursu koje je važio na dan na kojem je fer vrednost

bila određena. Kursne razlike nastale prilikom proračuna priznaju se kao dobitak ili gubitak.

b) Kamata

Prihodi i rashodi od kamata se priznaju kao dobici ili gubici korišćenjem metoda efektivne kamatne

stope. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno umanjuje buduće gotovinske isplate ili uplate

kroz očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili tamo gde je kraći period), bilansne vrednosti

finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Efektivna kamatna stopa se utvrđuje pri pravnom

priznavanju finansijskog sredstva ili obaveze i ne pregledava se posle toga.

Obračun efektivne kamatne stope uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene transakcione

troškove, kao i popuste ili premije koje su sastavni deo efektivne kamatne stope.

Transakcioni troškovi su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju, izdavanju ili

otuđenju finansijskog sredstva ili obaveze.

Prihodi i rashodi prikazani u bilansu uspeha uključuju kamate na finansijska sredstva i obaveze po

amortizovanoj vrednosti na bazi efektivne kamatne stope.


Strana 9 od 39

Page 9 of 38

3. Značajne računovodstvene politike (nastavak)

c) Naknade i provizije

Prihodi i rashodi od naknada i provizija koje su integralni deo efektivne kamatne stope finansijskog

sredstva ili obaveze uključeni su u obračun efektivne kamatne stope.

Ostali prihodi od naknada i provizija, uključujući transakcione naknade za poslovne račune, transfer

sredstava i naknade za licence priznaju se kada je usluga izvršena.

Ostali rashodi naknada i provizija odnose se uglavnom na transakcione i uslužne naknade, koje se

rashoduju kada je usluga primljena.

d) Beneficije zaposlenih

CBK uplaćuje doprinose u obavezno socijalno osiguranje koji omogućuje penzijske beneficije

zaposlenima po penzionisanju. Ovi doprinosi su svrstani po planu za definisane doprinose na osnovu

kosovskih zakona. Doprinosi CBK se prepoznaju kao troškovi u izveštaju prihoda kada isti nastanu.

e) Porez i podela profita

CBK je oslobođen poreza na dobitak po Zakonu br. 03/L-209, koji je izdat 22 jula 2010 Vidi

napomenu 4 (f) o tome kako CBK raspoređuje svoj profit.


Strana 10 od 39


f) Finansijska sredstva i obaveze

Banka klasifikuje svoje investicije u sledeće kategorije: finansijska sredstva po korektnoj vrednosti

preko dobitka ili gubitka, krediti i potraživanja, finansijska sredstva održana do prispeća i finansijska

sredstva dostupna za prodaju. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su investicije

stečene. Menadžment određuje klasifikaciju svojih investicija na početnom prepoznavanju i

ponovo ih procenjuje na svaki dan izveštavanja.

Finansijska sredstva po realnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka Ova kategorija ima dve pod-kategorije: finansijska sredstva koja se čuvaju za trgovinu i ona koja

su određena po korektnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka na početku. Finansijsko sredstvo je

klasifikovano u “finansijska sredstva po korektnoj vrednosti preko kategorije dobitka ili gubitka

na početku ukoliko su dobijena na principu za kratkoročnu prodaju, ukoliko ona čine deo portfolija

finansijskih sredstava u kojima postoji dokaz o kratkoročnom dobitku, ili ukoliko je tako određeno od

strane menadžmenta.

Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili određenim isplatama koja

nisu kvotirana na nekom drugom aktivnom tržištu od onog na kojem banka ima nameru da ih proda

kratkoročno ili koje je određeno po korektnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka ili dostupno za

prodaju. Krediti i potraživanja su u početku prepoznatljivi po realnoj vrednosti i nakon toga se

određuju po amortizovanim troškovima koristeći efikasni metod kamate, manje provizije za

smanjenje vrednosti. Provizija umanjenja vrednosti kredita i potraživanja je utvrđena kada postoji

objektivni dokaz da banka neće biti u stanju da prikupi sve prispele sume u skladu sa njenim

originalnim vremenskim okvirima. Banka nema sredstva klasifikovana u ovoj kategoriji.

Finansijska sredstva održana do prispeća

Finansijska sredstva održana do prispeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili

određenim isplatama i fiksnim prispećem koje nije isto sa onim koje je u skladu sa definicijom

kredita i potraživanja za koje menadžment banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih održi do

prispeća. Ova sredstva su početno prepoznatljiva po korektnoj vrednosti i nakon toga ocenjena po

amortizovanom trošku koristeći efikasan metod kamate, manje provizija za smanjenje vrednosti.

Provizija umanjenja vrednosti dužničkih hartija od vrednosti održanih do prispeća je utvrđena kada

postoji objektivni dokaz da banka neće biti u stanju da prikupi sve prispele sume u skladu sa njenim

originalnim vremenskim okvirima.

Finansijska sredstva dostupna za prodaju

Finansijska sredstva dostupna za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su određena u ovoj

kategoriji ili nisu klasifikovana u bilo kojoj drugoj kategoriji. Banka nema sredstava klasifikovana u

ovoj kategoriji.

i. Priznavanje

CBK u početku priznaje depozite kada oni nastanu. Sva ostala finansijska sredstva i obaveze

pravično se priznaju na dan trgovine kada CBK postane jedna strana u ugovornim odredbama

instrumenta.

Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se inicijalno priznaju po fer vrednosti plus, za stavku

koja nije po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak, transakcioni troškovi koji se mogu direktno pripisati

njihovom sticanju ili izdavanju.


Strana 11 od 39

Page 11 of 38


f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

ii. Prestanak priznavanja

CBK prestaje da priznaje finansijsko sredstvo kada ugovorna prava na tokove gotovine od finansijskog

sredstva prestanu da važe, ili prenese ugovorno pravo na primanje tokova gotovine od finansijskog

sredstva u transakciju u koju prenosi u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad

finansijskim sredstvom. Svaka kamata u prenesenim finansijskim sredstvima koja je stvorena ili

zadržana od strane CBK-a, priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza. Po prestanku priznavanja

finansijskih sredstva, razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva (ili knjigovodstvene vrednosti

dodeljene delu sredstva u transakciji), i zbira (i) dobijenih naknada (uključujući i nova dobijena

sredstva minus svaka nova pretpostavljena obaveza) i (ii) bilo kojeg kumulativnog dobitka ili gubitka

koji je priznat u drugim sveobuhvatnim dobicima, prepoznaje se kao dobitak ili gubitak.

CBK prestaje da priznaje finansijsku obavezu kada su dogovorne obaveze ispunjene ili ukinute ili

kada prestanu da važe.

iii. Prebijanje

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju na neto osnovi i neto vrednost se prikazuje u izveštaju o

finansijskom stanju onda i samo onda, kada CBK ima zakonito pravo da prebije vrednosti na neto

osnovi i namerava da podmiri na neto osnovi ili da realizuje sredstvo i podmiri obavezu istovremeno.

Prihodi i rashodi prikazuju se na neto osnovi samo kada je dozvoljeno računovodstvenim standardima,

ili za dobitke i gubitke koji proizlaze iz grupa sličnih transakcija.

iv. Procenjivanje amortizovane vrednosti

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome se finansijsko

sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjenog za isplate

glavnica, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne kamate za

sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog umanjenja po osnovu

umanjenja vrednosti.

v. Procenjivanje fer vrednosti

Fer vrednost finansijskih instrumenta je iznos za koji sredstvo može biti razmenjeno, ili obaveza

izmirena pravilnim transakcijama između učesnika na tržištu na dan procenjivanja.

Kada je to moguće, CBK određuje fer vrednosti instrumenta primenom dostupnih cena na

aktivnom tržištu za tim instrumentom. Tržište se posmatra kao aktiv, ako su navedene cene lako i

regularno dostupne i predstavljaju trenutne i redovno nastale tržišne transakcije po dobrovoljnoj

osnovi između strana.

Ako tržište za finansijski instrument nije aktivno, CBK uspostavlja fer vrednost upotrebom tehnike

procena. Tehnike procena uključuju korišćenje poslednje normalne, komercijalne transakcije

između obaveštenih, voljnih strana (ako su dostupne), referencu tekuće fer vrednost drugih

instrumenata koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i alternativnih modela za

određivanja cena. Izabrana tehnika procene omogućava maksimalno korišćenje tržišnih inputa,

oslanja se što je manje moguće na procene specifične za CBK, obuhvata sve faktore koje bi

učesnici na tržištu razmatrali u uspostavljanju cena i koji su u skladu sa prihvaćenom ekonomskom

metodologijom za određivanje cena finansijskih instrumenata. Inputi u tehnikama procena

predstavljaju razumno tržišna očekivanja i merenje faktora rizika-povratka sadržana u finansijskom

instrumentu. CBK vrednuje tehnike procena i testira ih za punovažnost upotrebom cena od

tržišnih transakcija koje se mogu posmatrati u okviru istog instrumenta ili na osnovu drugih dostupnih

podataka na tržištu koji se mogu posmatrati.


Strana 12 od 39


f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

iv. Identifikacija i procenjivanje obezvređenja (gubitka vrednosti)

Na datum svakog izveštavanja, CBK procenjuje da li postoji neki objektivni dokaz da finansijsko

sredstvo koje nije iskazano po fer vrednosti kroz dobitke ili gubitke obezvređeno. Finansijska sredstva

su obezvređena kada postoji objektivan dokaz da je događaj nastao posle datuma početnog priznavanja

koji ima negativan efekt na buduće tokove gotovine koji se mogu odmeriti pouzdano.

Objektivan dokaz da su finansijska sredstva obezvređena može uključiti neizvršenje gotovinskih

obaveza ili delikventnost zajmoprimca, restrukturiranje plasmana ili avansa CBK po uslovima koje

inače CBK ne bi razmatrala, indikacije da će zajmoprimac ili izdavač bankrotirati, gubitak tržišta

za hartije od vrednosti, ili ostala primetna informacija vezana za grupu sredstava kao što su

negativne promene u statusu plaćanja zajma primaoca ili izdavača u CBK, ili ekonomski uslovi koji su

u korelativnom odnosu sa neizvršavanjem gotovinskih obaveza u CBK.

Obezvređenje finansijskih sredstava po amortizovanoj vrednosti odmerava se kao razlika

knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih gotovinskih

tokova koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog sredstva. Gubici se

priznaju u dobitak ili gubitak i prikazuju se u računu ispravke vrednosti za kredite i avanse. Kamata

obezvređenog sredstva iskazuje se kroz ispravljanje (izjednačenje) diskonta. Kada događaj posle

izveštajnog datuma uzrokuje smanjenje obezvređivanja, gubitak radi obezvređenja se anulira kroz

dobitak ili gubitak.

g) Novac i gotovinski ekvivalenti

Radi izveštavanja u vezi sa tokovima novca, gotovina i gotovinski ekvivalenti čine: gotovina, sredstva

na računima kod banaka i visoko likvidna finansijska sredstva sa dospećem kraćim od tri meseca, koja

su podložne neznačajnom riziku promene fer vrednosti, i koje CBK koristi pri upravljanju

kratkoročnim preuzetim obavezama.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti, odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti u izveštaju finansijskog

stanja.

h) Ulaganja u hartije od vrednosti

Ulaganja u hartije od vrednosti, koje sadrže blagajničke zapise, se početno odmeravaju po fer

vrednosti uz dodavanje inkrementalnih direktnih troškova transakcije i naknadno se odmeravaju

kao investicije koje se drže do dospeća.

Investicije koje se drže do dospeća su nederivatna sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i

fiksnim dospećem koje CBK ima pozitivnu nameru i mogućnost da drži do dospeća, i koja nisu

određena po fer vrednost kroz dobitke ili gubitke. Investicije koje se drže do dospeća uključuju

blagajničke zapise.

Investicije koje se drže do dospeća odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti koristeći metodu

efektivne kamatne stope. Svaka prodaja ili ponovna klasifikacija značajnog iznosa investicija koje se

drže do dospeća a koje nisu blizu njihovog dospeća rezultiraće u ponovnoj klasifikaciji svih investicija

koje se drže do dospeća u sredstvima raspoloživim za prodaju, i sprečiće CBK od klasifikacije

ulaganja u hartije od vrednosti kao investicije koje se drže do dospeća u tekućoj i sledeće dve

finansijske godine.


Strana 13 od 39

Page 13 of 38


i) Dugoročna materijalna sredstva

i. Priznavanje i procenjivanje

Stavke dugoročnih materijalnih sredstava su iskazane po nabavnoj vrednosti umanjenoj za

akumuliranu amortizaciju i gubitke zbog obezvređivanja.

Nabavna vrednost obuhvata troškove koje se mogu direktno pripisati kupovini sredstva. Nabavna

vrednost sredstava koja su izgrađena u sopstvenoj režiji obuhvata troškove materijala i primanja

zaposlenih, sve ostale troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva u stanju koje je

neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koji to očekuje menadžment, i troškovi

demontaže, uklanjanja sredstava i restauracija područja na kojem je sredstvo locirano.

Kupljeni kompjuterski programi koji su veoma važni za funkcionisanje odgovarajuće opreme se

kapitalizuju kao deo te opreme.

Kada delovi stavke nekretnine i opreme imaju različite korisne vekove trajanja, evidentiraju se kao

zasebne stavke (glavne komponente) dugoročnih materijalnih sredstava.

ii. Naknadni troškovi

Naknadni troškovi zamene dela osnovnih sredstava priznaju se kao knjigovodstvena vrednost te

stavke ukoliko je verovatno da će se buduće ekonomske koristi povezane sa tim delom prilivati u

CBK i nabavna vrednost tog sredstva može se pouzdano odmeriti. Troškovi svakodnevnog održavanja

priznaju se u okviru dobitaka ili gubitaka kada nastanu.

iii. Amortizacija

Amortizacija se priznaje u bilansu uspeha na osnovu pravolinijske amortizacije tokom procenjenog

korisnog veka trajanja svakog dela osnovnih sredstva.

Procena korisnog veka trajanja za tekući i komparativni period je:

2013 2012

Poboljšanja objekata pod zakupom 20 godina 20 godina

Oprema 5 godina 5 godina

Kompjuteri 3 godine 3 godine

Vozila 5 godina 5 godina

Trajanje druge opreme se ocenjuje pojedinačno. Metodi amortizacije, koristan vek trajanja i

rezidualne vrednosti se procenjuju na datum izveštavanja.

j) Nematerijalna ulaganja

Softver nabavljen od strane CBK iskazan je po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu

amortizaciju i akumulirane gubitke od smanjenja u vrednosti.

Naknadni troškovi softvera kapitaliziraju se samo ukoliko uvećava buduće ekonomske koristi

ugrađene u određeno sredstvo na koje se odnose. Ostali troškovi priznaju se onda kada nastanu.

Amortizacija se priznaje u dobicima ili gubicima na osnovu pravolinijske amortizacije tokom

procenjenog korisnog veka trajanja softvera, počevši od datuma kada je softver raspoloživ za

korišćenje. Procenjeni rok trajanja kompjuterskih programa se bazira na proceni korišćenja tog

softvera bez potreba za nekim poboljšanjem, a trenutno je to 3 do 10 godina.


Strana 14 od 39


k) Obezvređivanje nefinansijskih sredstava

Knjigovodstvena vrednost nefinansijskih sredstava u vlasništvu CBK proveravaju se svakog datuma

izveštavanja, da se utvrdi da li postoje indikacije da nefinansijsko sredstvo može da bude obezvređeno.

Ukoliko takva indikacija postoji, CBK procenjuje nadoknadu vrednosti sredstva.

Gubitak po osnovi obezvređenja se priznaje kada je knjigovodstvena vrednost sredstva ili jedinice

koja generiše gotovinu veća od nadoknadive vrednosti. Jedinica koja generiše gotovinu je

najmanja prepoznatljiva grupa sredstava koja generiše prilive gotovine koji su u najvećoj meri

nezavisni od ostalih sredstva i grupa. Gubitak po osnovu obezvređenja priznaje se u dobitku ili

gubitku. Gubitak po osnovu obezvređenja u odnosu na jedinice koje generišu gotovinu se raspoređuju

da bi umanjile knjigovodstvenu vrednost drugih sredstava u jedinici (grupi jedinica) na

proporcionalnoj osnovi.

Nadoknadivi iznos sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je fer vrednost, umanjena za troškove

prodaje, ili upotrebna vrednost u zavisnosti koja je od ovih vrednosti veća. U ocenjivanju upotrebne

vrednosti, procenjeni budući tokovi gotovine se diskontuju do sadašnje vrednosti koristeći kamatnu

stopu pre oporezivanja koja prikazuje tekuće tržišne procene vremenskih vrednosti gotovine i rizika

specifičnog sredstvu.

Prethodno priznat gubitak po osnovu obezređenja se revidira svakog datuma izveštavanja ukoliko

postoje indikacije umanjenja gubitka ili više njegovog nepostajanja. Gubitak po osnovu obezvređenja

se anulira ukoliko postoji promena procena korišćenih za utvrđivanje nadoknadivog iznosa. Gubitak

po osnovu obezvređenja se anulira samo do iznosa do kojeg knjigovodstvena vrednost sredstva ne

nadmašuje knjigovodstvenu vrednost koja bi bila određena, neto od amortizacije, kada gubitak po

osnovu obezvređenja sredstva ne bi bio iskazan od pada vrednosti.

l) Finansijske obaveze

Izvori finansiranja CBK su iz međunarodnih, državnih, javnih, bankarskih i drugih finansijskih

institucija. Finansijske obaveze se odmeravaju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti koristeći metodu

efektvine kamatne stope.

m) Prihodi iz subvencija

Vladine subvencije se početno priznaju kao odloženi prihod kada postoji razumno uverenje da će

oni biti primljeni i da će CBK biti u skladu sa uslovima subvencije. Subvencije koje kompenziraju

CBK za nastale troškove, priznaju se kao dobici ili gubici na sistematskoj osnovi u istim periodima

u kojima se troškovi priznaju. Subvencije koje kompenziraju CBK za nabavnu vrednosti sredstava

priznaju se kao dobici ili gubici na sistematskoj osnovi tokom korisnog veka trajanja sredstava.

n) Plate finansirane od strane donatora

Određene osobe zaposlene u CBK su međunarodni eksperti postavljeni i kratkoročno finansirani od

strane međunarodnih organizacija. Finansijska pomoć ovih organizacija uključuje, ali nije ograničena

na, plaćanje plate ovim međunarodnim ekspertima. Kako se ova pomoć plaća sa strane međunarodnih

organizacija direktno naznačenom osoblju, iznos ovih plaćanja nije poznat i nije uključen u ove

finansijske izveštaje.

o) Provizija

Provizija će biti priznata, kao rezultat događaja koji su se desili u prošlosti, CBK ima sadašnju

pravnu ili izvedenu obavezu koja može da se pouzdano odmeri i kada je verovatno da će odliv

resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan da se obaveza izmiri. Provizije su utvrđene

diskontovanjem očekivanih budućih tokova gotovine po kamatnoj stopi pre oporezivanja koje

reflektuje tekuće tržišne procene vremenske vrednosti gotovine i, gde je moguće, specifične rizike

povezane sa obavezom.

Provizija za nepovoljne ugovore priznaje se kada očekivane koristi koje proizlaze za CBK iz

ugovora su niže od neizbežnih troškova nastalih ispunjavanjem obaveza ugovora. Provizija

se odmerava po sadašnjoj vrednosti nižoj od očekivanih troškova za ukidanje ugovora i očekivanih

neto troškova od produženja ugovora. Pre priznavanje provizije, CBK priznaje gubitak za

umanjenu vrednost sredstava povezanih sa ugovorom.


Strana 15 od 39

Page 15 of 38


p) Promene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanju

(i) Novi i revidirani standardi koje su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili

nakon 1 januar 2013

Niz novih i revidiranih standarda stupa na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1

januar 2013 Informacije o ovim novim standardima su u nastavku.

MSFI 10 „ Konsolidovani finansijski izveštaji“ (MSFI 10)

MSFI 10 zamenjuje MSR 27 „Konsolidovani i posebni finansijski izveštaji“ (MSR 27) i SIC 12

„Konsolidacija – entiteti za posebne namene“. MSFI 10 razmatra ograničenja kontrole i osigurava

nove opširne smernice oko njegove primene. Ovi novi zahtevi imaju potencijal da utiču na to koji od

grupnih investitora se smatraju podružnicama i na ovaj način menjaju oblast konsolidacije. Zahtevi i

mehanizmi konsolidacije i računovodstva za bilo koje nekontrolne kamate i promene u kontroli ostaju

isti.

Menadžment je pregledao svoje procene kontrole u skladu sa MSFI 10 i zaključio da nema uticaj na

klasifikaciju (kao podružnica ili na neki drugi način) za bilo koju od CBK investiciju održanu u

periodu ili komparativnim periodima obuhvaćenim ovim finansijskim izveštajima.

MSFI 11 „Zajednički aranžmani“ (MSFI 11)

MSFI 11 zamenjuje MSR 31 „Kamate u zajedničkim poduhvatima“ (MSR 31) i SIC 13 „Zajednički

kontrolni entiteti – nemonetarni doprinosi za poduhvate“. MAFI 11 revidira kategorije zajedničkog

aranžmana, i kriterijume za klasifikaciju u kategorije, sa ciljem bližeg usklađivanja računovodstva sa

pravima i obavezama u vezi sa aranžmanom investitora.

Pored toga, MRS 31 mogućnost korišćenja proporcionalne konsolidacije za aranžmane klasifikovane

kao zajednički kontrolisani entiteti pod tim standardom je eliminisana. MSFI 11 sada zahteva upotrebu

metoda udela za aranžmane klasifikovane kao zajednička ulaganja (kao za investicije u saradnika).

Primena MSFI 11 ne utiče na finansijske izveštaje CBK.

MSFI 12 „Objavljivanje kamate u drugim entitetima“ (MSFI 12)

MSFI 12 integriše i čini saglasnim zahteve obelodanjivanja za različite vrste investicija, uključujući

nekonsolidovane strukturalne entitete. On predstavlja nove zahteve o obelodanjivanju u vezi sa

rizicima kojima je neki entitet izložen kroz njegovo učešće u strukturalnim entitetima.

Primena MSFI 12 ne utiče materijalno na finansijske izveštaje CBK.

Posledične izmene u MSR 27 ‘Posebni finansijski izveštaji’ (MSR 27) i MSR 28 “Investicije u

pridružene entitete i zajedničke poduhvate” (MSR 28)

MSR 27 se sada samo bavi posebnim finansijskim izveštajima. MSR 28 donosi investicije u

zajedničke poduhvate u svoj opseg. Međutim, metodologija računovodstva kapitala MSR 28 ostaje

nepromenjena.


Strana 16 od 39


p) Promene u politikama računovodstva i obelodanjivanja(nastavak)

(i) Novi i revidirani standardi koji su na snazi za godišnji period koji počinje na dan ili

nakon 1 januar 2013 (nastavak)

MSFI 13 „Određivanje fer vrednosti“(MSFI 13)

MSFI 13 pojašnjava definiciju fer vrednosti i obezbeđuje povezane upute i poboljšanje

obelodanjivanja u vezi sa merama fer vrednosti. Ne određuje koje stavke treba fer proceniti. Delokrug

MSFI 13 je širok i odnosi se na finansijske i nefinansijske stavke za koje drugi MSFI zahteva ili

dozvoljava merenja ili obelodanjivanja fer vrednosti oko merenja fer vrednosti, osim u određenim

okolnostima.

MSFI 13 važi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1 januar 2013 godine. Njegovi zahtevi

obelodanjivanja ne treba da se primene na uporedne informacije u prvoj godini primene. CBK je

međutim uključena kao uporedne informacije za obelodanjivanja MSFI 13 koji su ranije zahtevani od

MSFI 7 "Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja".

CBK je primenila MSFI 13 po prvi put u tekućoj godini.

Izmene u MSR 19 “Beneficije zaposlenih” (MSR 19)

Izmene u MRS 19 su dovele do niza promena u računovodstvu za naknade zaposlenima, najznačajniji

se odnosi na definisane planove naknada. Izmene:

eliminišu „metod koridora“ i zahtevaju priznavanje ponovnih merenja (uključujući aktuarske

dobitke i gubitke) nastale u izveštajnom periodu u ostalom sveobuhvatnom prihodu;

menjaju procenu i predstavljanje određenih komponenti za definisanu cenu dobitka.

poboljšavaju obelodanjivanje, uključujući i dodatne informacije o karakteristikama

definisanim planovima beneficija i srodnim rizicima.

Na neto iznos dobitka ili gubitka utiče se uklanjanjem očekivanog prinosa na sredstva plana i

komponente troškova kamata i njihovom zamenom neto troškom kamate ili prihoda na osnovu

sredstava u neto definisanim doprinosima ili odgovornostima;

Primena izmena u MRS 19 ne utiče na finansijske izveštaje CBK.

(ii) Standardi, interpretacije i izmene postojećih standarda koji nisu na snazi i koji nisu

ranije usvojeni od Banke

Do dana autorizacije ovih finansijskih izveštaja, određeni novi standardi, izmene i tumačenja

postojećih standarda su objavljeni od strane MORS ali još uvek nisu na snazi, i nisu usvojeni od CBK.

Menadžment predviđa da će se sve relevantne izjave usvojiti u računovodstvenim politikama banke u

prvom period nakon dana stupanja na snagu tih izjava. Informacije o novim standardima, izmenama i

tumačenjima koji se očekuju da budu relevantni sa finansijskim izjavama banke su navedeni dole.

Određeni novi standardi i interpretacije su izdati ali se ne očekuje da imaju materijalni uticaj na

finansijske izjave banke.

MSFI 9 Finansijski instrumenti (MSFI 9)

MORS želi da izmeni MSR 39 „Finansijski instrumenti: Priznavanja i merenja“ (MSR 39) u celosti sa

MSFI 9. Do danas, poglavlja koja se tiču prepoznavanja, klasifikacije, merenja i prestanka poznavanja

finansijskih sredstava i obaveza su izdata. Druga poglavlja koja se tiču sa metodologijom umanjenja

vrednosti i ograđenim računovodstvom su i dakle u pripremi. Štaviše, u novembru 2011. godine

MORS je odlučila da izvrši ograničenu modifikaciju modela klasifikacije finansijskih aktivnosti MSFI

9 radi adresiranja implementacionih stvari. Menadžment banke još uvek treba da proceni uticaj ovog

novog standarda na finansijske izjave banke. Međutim, oni ne očekuju da usvoje MSFI 9 sve dok se

sva poglavlja ne objave i onda oni mogu sveobuhvatno oceniti uticaj svih promena.


Strana 17 od 39

Page 17 of 38

4. Upravljanje finansijskim rizicima

a) Uvod i pregled

Rizici kojima se CBK izlaže u upotrebi finansijskih instrumenata su:

kreditni rizik

operativni rizik

rizik likvidnosti

tržišni rizik

Ova napomena daje informaciju izloženosti CBK-a svakom od pomenutih rizika, ciljeve CBK-a,

politike i procedure odmeravanja i upravljanje rizicima, i upravljanje kapitalom CBK-a. Naknadne

kvantitativne prezentacije su uključene u ove izveštaje.

Okvir upravljanja rizikom

Upravni Odbor Centralne Banke ima sveobuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor okvira za

upravljanje rizikom CBK-a. Rukovodstvo CBK redovno izveštava preko Izvršnog odbora Upravnom

odboru o postupcima upravljanja rizikom. Izvršni odbor i Investicioni komitet imaju obavezu za

razvijanje i monitoring politika upravljanja rizikom CBK-a. Ove politike su sprovedene od

organizacionih jedinica.

CBK politike za upravljanjem rizikom su uspostavljene da identifikuju i prepoznaju rizike sa kojima

se CBK suočava, da uspostavi pogodne granice rizika i kontrole, i da nadgleda rizike i pridržavanje

granica. Politike i sistemi upravljanja rizikom se redovno pregledaju kako bi reflektovali promene

u tržišnim uslovima, proizvoda i ponuđenih usluga. CBK, kroz standarde i procedure obuke i

upravljanja, ima za cilj da razvije disciplinovanu i konstruktivnu kontrolnu okolinu, u kojoj svi

zaposleni razumeju svoje uloge i obaveze.

Revizorski komitet CBK-a je odgovoran za nadgledanje usaglašenosti politika i procedura

upravljanja rizikom uspostavljenih od strane CBK, i za proveru adekvatnosti okvira za upravljanje

rizikom u odnosu sa rizicima sa kojima se suočava CBK. Revizorski komitet CBK je pomognut u

ovim funkcijama od strane Odeljenja za internu reviziju. Interna revizija preduzima i regularne i

ad-hoc preglede kontrola i procedura upravljanja rizikom, rezultati koji se izveštavaju preko šefa

unutrašnje revizije za Revizioni komitet.

b) Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik koji podrazumeva da će CBK pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili

ugovorne strane neće izvršiti svoje ugovorne obaveze, i proizlazi uglavnom iz investicije u hartijama

od vrednosti i depozitima (na tržištu novca ili tekućem računu) u drugim bankama od strane CBK-a.

Upravljanje kreditnim rizikom

i. Investicije i izloženost drugim bankama

CBK ograničava izloženost kreditnom riziku preko investiranja samo u hartije od vrednosti

izdatih od vlada zemlja članica EU i držanjem depozita u stranim bankama čije su kratkoročne

obaveze rangirane u jednu od dve najviše kategorije od strane međunarodno priznatih

agencija. Uzimajući u obzir kreditni rejting, rukovodstvo ne očekuje da strane neće

izvršiti svoje obaveze.


Strana 18 od 39

4. Upravljanje kreditnim rizikom (nastavak)

Upravljanje kreditnim rizicima (nastavak)

ii. Izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku 31 decembar 2013 i 31 decembar 2012 godine je

predstavljena knjigovodstvenom vrednošću gotovine, tekućim računima u nerezidentim bankama,

blagajničkim zapisima i depozitima u nerezidentnim bankama. Za detalje izloženosti vidite Napomene

8, 9 i 10.

Nijedna od izloženosti CBK nije dospela ili obezvređena. Nema promena u politici

upravljanja kreditnim rizikom iz prethodnih godina. CBK ne drži kolateral ili ostalo kreditno

povećanje protiv izloženosti kreditnom riziku.

c) Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da CBK neće biti u mogućnosti da izmiri u datom vremenu svoje dospele

obaveze u vezi sa finansijskim obavezama.

Upravljanje rizikom likvidnosti

Pristup CBK-a upravljanju likvidnosti je da osigura, koliko je to moguće, da će uvek imati

dovoljno likvidnosti kako bi izvršila svoje obaveze kada dospeju, pod normalnim i stresnim

uslovima, bez nastanka neprihvatljivih gubitaka ili rizikovanja reputacije CBK-a.

Politike za nadgledanje i adresiranje rizika likvidnosti su uspostavljene od strane Upravnog

odbora. CBK upravlja rizikom likvidnosti, preko investiranja u kratkoročne depozite u

nerezidentim bankama i držanja adekvatne količine gotovine u svom trezoru. Politike upravljanja

likvidnosti su uspostavljene da osiguraju da i pod nepovoljnim uslovima, CBK je u poziciji da

ispuni svoje obaveze.

Dnevna pozicija likvidnosti se nadgleda i redovni testovi stresa likvidnosti su sprovedeni u

svetlu različitih okolnosti, pokrivajući normalne i negativne tržišne uslove. Sve likvidne

politike i procedure podležu pregledu i odobravanju od strane rukovodstva CBK. Dnevni izveštaji koji

se odnose na likvidnu poziciju CBK se redovno podnose članovima Investicionog komiteta od

strane Odeljenja za upravljanje sredstvima.

Izloženost riziku likvidnosti

Preostala ugovorna dospeća za finansijske obaveze, isključujući buduća plaćanja kamate

31 decembar 2013 Napo

mene Knjigovodstve

na vrednost

Manje od 1.

meseca

1-3 meseca

3 meseca do

1 godine

1 godina do

5 godina

Nederivativne obaveze

Obaveze prema domaćim bankama 15 333,173 333,173 - - -

Obaveze prema povezanim računima MMF-a

racunima

16 234,011 128,278 - - 105,733

Obaveze prema vladinim institucijama 17 757,446 687,431 70,015 - - Obaveze prema javnim i komercijalnim

entitetima

entities

18 236,597 236,597 - - - Ostale domaće obaveze 19 2,428 2,428 - - -

1,563,655 1,387,907 70,015 - 105,733

31 decembar 2012 Nederivativne obaveze Obaveze prema domaćim bankama 15 302,147 302,147 - - -

Obaveze prema povezanim racunima

MMF-a

16 246,890 133,832 - - 113,058 Obaveze prema vladinim institucijama 17 821,509 681,502 80,003 60,004 - Obaveze prema javnim i komercijalnim

entitetima 18 49,023 49,023 - - -

Ostale domaće obaveze 19 2,428 2,428 - - -

1,421,997 1,168,932 80,003 60,004 113,058


Strana 19 od 39

Page 19 of 38

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

c) Rizik likvidnosti (nastavak)

Tabela prikazuje diskontne tokove gotovine finansijskih obaveza CBK-a na osnovu njenog

ranije mogućeg dogovornog dospeća. Za upravljanje rizikom likvidnosti po osnovu oblika finansijskih

obaveza, CBK čuva likvidna sredstava koja obuhvataju gotovinu i gotovinski ekvivalent, tekuće

račune, depozitne račune i blagajničke zapise za koje ne postoji aktivno i likvidno tržište.

d) Tržišni rizici

Tržišni rizik je rizik čije promene u tržišnim cenama, kao što su kamatna stopa, cena kapitala, devizni

kursevi i kreditna rasprostranjenost (nerelevantni za promene u dužničkom/povereničkom

kreditnom stanju) će uticati na prihod CBK-a ili na vrednost posedovanih finansijskih instrumenata.

Cilj upravljanja tržišnim rizikom je da rukovodi i kontroliše izloženost na tržišni rizik u prihvatljivim

parametrima, optimizirajući vračanje na investicije.

Upravljanje tržišnim rizikom

Poslovne aktivnosti CBK-a su predmet rizika fluktuacije kamatne stope do nivoa gde sredstva koja

se zarađuju na osnovu kamata i obaveze koje su podložne kamatama dospu ili su ponovo

vrednovane u različito vreme ili u različitim iznosima. U slučaju sredstava i obaveza sa promenljivim

kamatnim stopama, postoji izloženost na osnovni rizik, što je razlika u "repricing" karakteristikama

različitih indikacija promenljivih kamatnih stopa.

Aktivnosti upravljanja rizicima su usmerene ka optimizaciji prihoda od kamata, s obzirom na

nivoe tržišnih kamatnih stopa koji su konzistentni sa poslovnim strategijama CBK-a. Izloženost CBK-

a na tržišni rizik je povezan samo za netrgovinskim portfolijima.

Izloženost riziku od kamatne stope – netržišni portfolio

Osnovni rizik na koji je netržišni portfolio izložen je rizik gubitka od fluktuacije u budućim

tokovima gotovine ili fer vrednost finansijskih instrumenata kao rezultat promene u tržišnim

kamatnim stopama. Rizik kamatne stope je upravljan uglavnom preko posmatranja praznina u

kamatnim stopama i postojanja unapred odobrenih limita za "repricing" opseg. Investicioni komitet je

koje posmatra za pridržavanje tim granicama. Pregled pozicija praznina u kamatnim stopama CBK-a

za netrgovinski portfolio je sledeći:


Strana 20 od 39

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

(d) Tržišni rizici (nastavak)

Izloženost riziku kamatne stope –netržišni portfolio

31 decembar 2013 Na

po

men

a

Knjigovodstv

ena vrednost

Manje

od 3

meseca

3-6

meseca

6-12

meseca

1-5

godina

Tekući računi sa nerezidentnim

Bankama 8

61,083 61,083 - - -

Blagajnički zapisi 9 560,828 229,963 330,865 - -

Depoziti sa nerezidentnim

bankama 10

729,473 553,493 145,953 30,027 -

Sredstva u MMF 11 181,438 75,705 - - 105,733

Ukupno

1,532,822 920,224 476,818 30,027 105,733

Obaveze prema domaćim bankama 15 (333,173) (333,173) - - -

Obaveze prema MMF računima 16 (183,704) (77,972)

- (105,733)

Obaveze prema vladinim

institucijama 17

(757,446) (737,439) (20,007) - -

Obaveze prema javnim i

komercijalnim

Entitetima

18

(236,597) (236,597) - - -

Ostale domaće obaveze 19

(2,428) (2,428) - - -

Ukupno

(1,513,349) (1,387,609) (20,007) - (105,733)

Promena

19,473 (467,365) 456,811 30,027 -

31 decembar 2012

Na

po

men

a

Knjigovodstv

ena vrednost

Manje

od 3

meseca

3-6

meseca

6-12

meseca

1-5

godina

Tekući računi sa nerezidentnim

bankama 8

99,549 99,549 - - -

Blagajnički zapisi 9 285,983 39,994 145,992 99,997 -

Depoziti sa nerezidentnim

bankama 10

821,590 540,922 280,668 - -

Sredstva u MMF 11 193,303 80,245 - - 113,058

Ukupno

1,400,425 760,710 426,660 99,997 113,058

Obaveze prema domaćim bankama 15 (302,147) (302,147) - - -

Obaveze prema MMF računima 16 (194,792) (81,734) - - (113,058)

Obaveze prema vladinim

institucijama 17

(821,509) (761,505) (32,652) (27,352) -

Obaveze prema javnim i

komercijalnim

entitetima

18

(49,023) (49,023) - - -

Ostale domaće obaveze 19

(2,428) (2,428) - - -

Ukupno

(1,369,899) (1,196,837) (32,652) (27,352) (113,058)

Promena

30,526 (436,127) 394,008 72,645 -

Sredstva i finansijske obaveze koje ne nose kamate nisu uključeni u gornju tabelu.

4. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak)



Strana 21 od 39

Page 21 of 38

Globalne pozicije rizika od netrgovinske kamatne stope upravljane su od strane Odeljenja za

upravljanje sredstvima, koje koristi ulaganja u vrednosne papire i plasmane u bankama da

upravlja globalnom pozicijom koja nastaje iz netrgovinskih aktivnosti CBK-a.

Upravljanje rizikom kamatne stope nasuprot granici praznine kamatne stope je dopunjeno

posmatranjem osetljivosti finansijske aktive i pasive Banke na različite standardne i

nestandardne scenarije kamatnih stopa. Standardni scenariji koji se redovno koriste uključuju 100

baznih poena (bp) paralelni pad ili uspon u krivama dobiti. Analiza bankarske osetljivosti na

povećanje ili smanjenje tržišnih kamatnih stopa (pretpostavljeno nesimetrično kretanje u krivama

dobiti i konstantno stanje bilansa stanja) je kao što sledi:

2013

100 bp 100 bp

Povećanje Smanjenje

Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 195 (195)

2012

100 bp 100 bp



Izloženost ostalim tržišnim rizicima/valutnim rizicima – netrgovinski portfolio

CBK ima izloženost na SDR u vezi sa svojim MMF sredstvima i obavezama, koje se redovno

posmatraju. Izloženost CBK-a valutnom riziku je kao što sledi:

2013

100 bp 100 bp



2012

100 bp 100 bp




Strana 22 od 39



31 decembar 2013 EUR SDR (EUR

ekvivalent) Ukupno

Aktiva

Gotovina 27,384 - 27,384

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 61,083 - 61,083

Blagajnički zapisi 560,828 - 560,828

Depoziti sa nerezidentnim bankama 729,473 - 729,473

Sredstva u MMF 105,733 125,726 231,459

Ostala sredstva 976 - 976

Ukupno 1,485,477 125,726 1,611,203

Pasiva

Obaveze prema domaćim bankama 333,173 - 333,173

Obaveze prema MMF računima 155,623 78,388 234,011

Obaveze prema vladinim institucijama 757,446 - 757,446

Obaveze prema javnim i komercijalnim

entitetima 236,597 - 236,597

Ostale domaće obaveze 3,244 - 3,244

Ukupno 1,486,083 78,388 1,564,471

Neto devizna pozicija 47,338

31 decembar 2012 EUR SDR (EUR

ekvivalent) Ukupno

Aktiva

Gotovina 16,761 - 16,761

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 99,549 - 99,549

Blagajnički zapisi 285,983 - 285,983

Depoziti sa nerezidentnim bankama 821,590 - 821,590

Sredstva u MMF 113,058 132,343 245,401

Ostala sredstva 462 - 462

Ukupno 1,337,403 132,343 1,469,746

Pasiva

Obaveze prema domaćim bankama 302,147 - 302,147

Obaveze prema MMF računima 165,334 81,556 246,890

Obaveze prema vladinim institucijama 821,509 - 821,509

Obaveze prema javnim i komercijalnim

entitetima 49,023 - 49,023

Ostale domaće obaveze 3,289 - 3,289

Ukupno 1,341,302 81,556 1,422,858

Neto devizna pozicija 50,787


Strana 23 od 39

Page 23 of 38



CBK deluje pretežno u evrima, dok strane valute u kojima CBK deluje su pretežno Specijalna prava

vučenja (“SDR”). Kursevi upotrebljeni za preračun 31 decembar 2013 i 2012 godine su bili sledeći:

2013 2012

EUR EUR

1 SDR 1.1173 1.1658

SDR su dodatna devizna rezervna sredstva definisana i održavana od strane Međunarodnog

monetarnog fonda (MMF). Iako SDR nisu sami po sebi valute, ona predstavljaju potencijalni zahtev za

valutom država članica MMF-a za koje mogu biti razmenjena. SDR su nastala 1969. da se ublaži

nedostatak željenih stranih deviznih rezervnih sredstava, odnosno američkog dolara i zlata, vrednost

SDR-a je zasnovana na prosečnoj valuti sve četiri glavne valute, evra, dolara, britanske funte, i

japanskog jena.

(e) Operativni rizici

Operativni rizik predstavlja rizik od nastanka direktnih ili indirektnih gubitaka prouzrokovanih

nizom faktora koji se mogu odnositi na procese, zaposlene, tehnologiju i infrastrukturu CBK-a, kao

i po osnovu spoljnih faktora koji se ne odnose na kreditni, tržišni i rizik likvidnosti kao što su one

koje potiču iz pravnih i regulatornih zahteva i generalno priznati standardi za korporativno

ponašanje. Operativni rizici potiču od svih aktivnosti CBK-a i sa njima su suočeni svi organizacioni

delovi.

Cilj CBK-a je da upravlja operativnim rizicima tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih

gubitaka i šteta u vezi sa reputacijom CBK-a sa efektivnošću u smislu troškova.

Primarnu odgovornost za razvoj i implementaciju kontrole operativnog rizika je dodeljena

rukovodećem kadra u okviru svake organizacione jedinice. Ova odgovornost je podržana razvojem

generalnih politika i procedura CBK-a za upravljanjem operativnim rizikom u sledećim oblastima:

zahtevi za odgovarajućom podelom poslova, uključujući nezavisne autorizacije transakcija;

zahtevi za ocenjivanje i nadgledanje transakcija;

usaglašavanje sa relevantnom i drugom pravnom regulativom;

dokumentovanje obavljenih kontrola i procesa;

periodične provere nastale operativnim rizikom i preispitivanje uspostavljenih kontrola sa tim u

vezi;

redovno izveštavanje u vezi sa nastalim operativnim gubicima sa predlogom za korektivne

radnje;

razvoj planova u slučaju štete;

redovna obuka i profesionalno usavršavanje zaposlenih;

uspostavljanje poslovnih i etičkih politika; i

rizik olakšanja, uključujući osiguravanje gde je efektivno.

Saglasnost sa standardima CBK-a je podržana programom za periodične preglede sa strane interne

revizije. Rezultati pregleda interne revizije je predmet diskusija rukovodstva organizacione jedinice na

koje se ovi rezultati odnose, sa rezimeom koje se šalje Revizorskom komitetu i rukovodstvu CBK-a.


Strana 24 od 39


(f) Upravljanje kapitalom

U skladu sa Zakonom, CBK će uspostaviti i održavati opštu rezervu. Opšta rezerva ne može se

koristiti osim za potrebe pokrivanja gubitaka podržanih od CBK. Pored toga, CBK će uspostaviti

nerealizovane revalorizacione rezervne račune na račun nerealizovanih dobitaka i gubitaka

zahvaljujući svojoj poziciji sa SDR.

Saglasno Zakonu br. 03/L-209, neto dobitak ili neto gubitak CBK-a je preračunat u suglasnosti sa

Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI).

Zarada na raspolaganju za raspodelu utvrđuje se:

oduzimanjem od neto dobiti ukupnog iznosa nerealizovanih revalorizacionih dobitaka, i

alokacijom ekvivalentnog iznosa dotičnom računu nerealizovanih revalorizacionih rezervi, i

oduzimanjem od odgovarajućeg računa rezervi nerealizovanih revalorizacija i dodavanjem

distributivnim zaradama iznos bilo kog nerealizovanog profita koji je oduzet od neto profita

za jednu ili više prethodnih godina i koji je realizovan tokom tekuće finansijske godine.

Nerealizovani revalorizacioni gubici biće prebačeni na odgovarajuće račune nerealizovanih

revalorizacionih rezervi sve dok ovi računi rezervi revalorizacije imaju bilans nula, nakon čega će

se gubici pokrivati ovogodišnjim profitom, zatim računima opštih rezervi, a potom od ovlašćenog

kapitalnog računa.

Sve distributivne zarade će prvo biti primenjene na fond opštih rezervi dok ukupan iznos osnivačkog

kapitala i opštih rezervi iznosi pet procenata (5 %) od monetarnih obaveza Centralne banke.

50 % od distributivne zarade preostale nakon ispunjavanja kriterijuma od 5 % kako je gore navedeno

je potrebno da bude prebačeno u Ministarstvo finansija. Preostalih 50 % od distributivnih zarada je

potrebno da se odredi opšti račun rezervi CBK.

(g) Upravljanje aktivom

U skladu sa Zakonom 03/L-209 i Zakonom 03/L-048 CBK-u je dodeljena odgovornost za izradu i

upravljanje ovlašćenim investicijama u ime Ministarstva finansija.


Strana 25 od 39

Page 25 of 38

5. Upotreba procena i pretpostavki

Rukovodstvo Banke i Upravni odbor raspravljali su o razvoju, izboru i obelodanjivanju kritičnih

računovodstvenih politika i procena CBK-a i o primeni ovih politika i procena. Procene i

pretpostavke neprekidno se procenjuju i bazirane su na istorijskom iskustvu i ostalim faktorima,

uključujući očekivanja budućih događaja koji će biti razumni u skladu sa ovim uslovima.

Ova obelodanjivanja su osnovni deo upravljanja finansijskim rizikom (vidi napomenu 4).

Ključni izvori nesigurnosti procena

Dozvole za kreditnim gubicima

Sredstva koja se prikazuju po amortizovanoj vrednosti ocenjuju se za oštećenja na osnovu

objašnjenja u napomeni 3(f)(vi). Ove specifične komponente od ukupnih rezervi za obezvređenje

se primenjuju za finansijska sredstava koja su procenjena pojedinačno za obezvređenje i bazirani su na

osnovu najbolje procene rukovodstva za sadašnju vrednost tokova gotovine koji se očekuju da se

prime. Tokom procene ovih tokova gotovine, rukovodstvo rasuđuje o finansijskoj situaciji strana i

neto ostvarljivu vrednost bilo kojeg osnovnog kolaterala. Svako obezvređeno sredstvo procenjuje se na

osnovu njegovih zasluga i radne strategije, i procena tokova gotovine koja se računa kao nadoknadiva

je nezavisno odobrena.

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih politika CBK-a

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih politika CBK-a uključuju:

Klasifikacija finansijskih sredstava i obaveza

Računovodstvena politika CBK-a obezbeđuje prostor da se sredstva i obaveze odrede na početku

različite računovodstvene kategorije pod određenim uslovima.

U klasifikaciji finansijskih sredstava i obaveza kao čuvani-do-dospeća, CBK je odredila da ima

pozitivnu nameru i sposobnost da sačuvaju sredstva do njihovog dospeća kao što je zatraženo u

napomeni 3(h).

Centralna Banka Republike Kosova Napomene finansijskih izveštaje za godinu koja se završila 31 decembra 2013 (u hiljadama evra, osima ko nije drugačije navedeno)

Strana 26 od 39

6. Finansijska sredstva i obaveze (Računovodstvena vrednost i fer vrednost)

Naredna tabela prikazuje klasifikacija svake klase finansijskih sredstva i obaveza CBK-a i njihovu fer vrednost.

Zajmovi i Ostala

U hiljadama evra Napo

mena potraživanja

Čuvana do

prispeća

amortizovana

vr.

Ukupna

knjigovodstvena

vrednost

Fer vrednost

31 decembar 2013

Gotovina 7 27,384 - - 27,384 27,384

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 8 61,083 - - 61,083 61,083

Blagajnički zapisi 9 - 560,828 - 560,828 560,819

Depoziti sa nerezidentnim bankama 10 - 729,473 - 729,473 729,473

Sredstva u MMF 11 231,459 - - 231,459 231,459

319,926 1,290,301 - 1,610,227 1,610,218

Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 333,173 333,173 333,173

Obaveze prema MMF računima 16 - - 234,011 234,011 234,011

Obaveze prema vladinim institucijama 17 - - 757,446 757,446 757,446

Obaveze prema javnim i komercijalnim entitetima 18 - - 236,597 236,597 236,597

Ostale domaće obaveze 19 - - 2,428 2,428 2,428

- - 1,563,655 1,563,655 1,563,655

31 decembar 2012

Gotovina 7 16,761 - - 16,761 16,761

Tekući računi sa nerezidentnim bankama 8 99,549 - - 99,549 99,549

Blagajnički zapisi 9 - 285,983 - 285,983 285,984

Depoziti sa nerezidentnim bankama 10 - 821,590 - 821,590 821,590

Sredstva u MMF 11 245,401 - - 245,401 245,401

361,711 1,107,573 - 1,469,284 1,469,285

Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 302,147 302,147 302,147

Obaveze prema MMF računima 16 - - 246,890 246,890 246,890

Obaveze prema vladinim institucijama 17 - - 821,509 821,509 821,509

Obaveze prema javnim i komercijalnim entitetima 18 - - 49,023 49,023 49,023

Ostale domaće obaveze 19 - - 2,428 2,428 2,428

- - 1,421,997 1,421,997 1,421,997


Strana 27 od 39

7. Gotovina

Sva gotovina je denominirana u evrima.

8. Tekući računi sa nerezidentnim bankama

Ovi računi su sa sledećim bankama:

2013 2012

Deutsche Bundesbank 39,337 40,240

Raiffeisen Zentralbank 5,358 650

Banque De France - 1,050

Deutsche Bank 16,388 17,264

Banque centrale du Luxembourg - 40,345

Ukupno 61,083 99,549

Svi tekući računi imaju kreditni rejting od i iznad A-1/P-1, po proceni urađenoj za 2013 godinu od

strane Standard & Poors/Moody’s dana 31 decembar 2013 godine.

9. Blagajnički zapisi

Blagajnički zapisi su dužničke hartije od vrednosti emitovane od strane vlade zemalja Evropske

Unije. Sve hartije su sa rokom dospeća do 12 meseci i one se čuvaju sve do njihovog dospeća. Sve

hartije su denominirane u evrima i imaju efektivne kamatne stope od 0.0051% do 2.131% godišnje

(2012: 0.005% do 2.131% )

Blagajnički zapisi se emituju od strane vlada zemalja Evropske unije kao što sledi:

2013 2012

Francuska 244,953 -

Holandija 215,901 -

Belgija 99,974 245,989

Italija - 39,994

Ukupno 560,828 285,983

CBK investira u hartije od vrednosti sa minimalnim kreditnim rejtingom od A-1+u i P-1, po proceni

Standard & Poor’s/Moody’s.


Strana 28 od 39

10. Depoziti sa nerezidentnim bankama

Depoziti sa nerezidentnim bankama sastoje se od:

2013 2012

Oročeni depoziti

Raiffeisen Zentralbank 109,400 162,000

Svenska Handelsbanken 150,943 110,004

ING Bank - 85,579

Deutche Bundesbank 130,000 50,000

Rabobank 30,007 161,204

Danske Bank 30,000 -

Swedbank 120,006 -

Banque Centrale du Luxembourg 159,016 167,711

Deutsche Bank - 85,000

729,372 821,498

Kamata izračunata na oročene depozite

Raiffeisen Zentralbank 1 5

Svenska Handelsbanken 18 23

ING Bank - 33

Deutche Bundesbank 3 -

Rabobank 20 -

Danske Bank 23 -

Swedbank 13 -

Banque Centrale du Luxembourg 23 2

Deutsche Bank - 29

101 92

Ukupno

729,473 821,590

Depoziti kod nerezidentnih banaka denominiraju se u EUR i zarađuju kamatu prema efektivnim

kamatnim stopama od 0.005% do 0.300% (2012: 0.005% do 0.85% ) i imaju originalan rok dospeća

od 1 do 273 dana (2012: od 1 do 365 dana). Svi depoziti imaju minimalni kreditni rejting od A-2/P-

2, po oceni urađenoj u decembru 2013 godine od Standard & Poors/Moody’s.


Strana 29 od 39

11. Sredstva u MMF

2013 2012

MMF kvota 65,922 68,784

SDR 59,597 63,348

Neprispela kamata 207 211

MMF 125,726 132,343

Vlada

Zahtev vlade Kosova za

korišćenje MMF sredstava (SBA) 105,733 113,058

Ukupno 231,459 245,401

Sredstva navedena u prethodnoj tabeli odnose se na prijem Kosova u MMF-u u junu 2009. U odnosu

na članstvo Kosova u MMF-u, CBK deluje kao depozitni i fiskalni agent. To je u skladu sa Zakonom

br. 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakonom br. 03-L-152 o članstvu Republike

Kosova u Međunarodnom monetarnom fondu i Organizacijama grupe Svetske banke.

Kvota MMF-a predstavlja jednokratnu kvotu za pretplatu određenu u vreme prijema Kosova u MMF

i izražava se u SDR-u (gore prikazana u EUR ekvivalentu) i njen iznos utvrđuje se na osnovu pravila i

propisa MMF-a.

SDR predstavljaju sredstva odobrena od strane Upravnog odbora MMF-a po alokaciji SDR u

zemljama članicama MMF (odluke donete 28. avgusta 2009. godine i 9. septembra 2009. godine).

Sredstva SDR sadrže godišnje kamatne norme u 2013 godini koje variraju od 0.06% do 0.13% (2012:

0.06% do 0.16% ).

Obaveza prema Vladi za korišćenje sredstava MMF-a, predstavlja iznos obaveza Vlade prema

MMF-u i Stand-by aranžmanu Kosova potpisanom u julu 2010 kroz koji je Vlada Kosova dobila od

MMF stand-by aranžmana u iznosu od SDR 97 miliona ( evra : 113 miliona evra) , dok jeizuzetan dan

31. decembra 2013 je SDR 94.6 miliona (EUR: 105.7 miliona). Kamatna norma ovog aranžmana je

vezana za tržište MMF u vezi kamatne stope, poznata kao osnovna stopa naknade, koja je sama po

sebi povezana sa SDR kamatnom stopom. Kamatna norma za 2013 godinu se kreće prosečno od

1.06% - 1.13%, (u 2012 godini se kretala od 1.06% do 1.16% ).

Saldo koji je povučen od strane Vlade Kosova na osnovu gore navedenog sporazuma (SBA) sa MMF-

om na dan 31 decembar 2010 godine i tri druga dela tokom 2012 godine iznosi 97 miliona SDR (113

miliona evra). CBK-a deluje kao depo institucija za Vladu Kosova. Radi regulisanja stand-by

aranžman sa MMF-om, CBK i Vlada Kosova stupaju u ugovor u julu 2010 godine i aprilu 2012

godine „o postupku zahteva, prihvatanja, servisa i otkupu sredstava iz MMF-a u smislu stand-by

aranžmana”. Na osnovu ovog aranžmana CBK povlači SDR od MMF, u ime Vlade i kreditira ih na

račun Vlade.


Strana 30 od 39

12. Dugoročna materijalna sredstva

Dugoročna materijalna sredstva obuhvataju sledeće:

Ulaganja u

objekte pod

zakupom Oprema Kompjuteri Vozila

Sredstva

u pripremi Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje 1 januar 2012 1,279 1,318 803 286 193 3,879

Kupovina 106 41 27 - - 174

Prenos od/do 165 - 28 - (193) -

Otuđenje - - - (44) - (44)

Stanje 31 decembar

2012 1,550 1,359 858 242 - 4,009

Stanje 1 januar 2013 1,550 1,359 858 242 - 4,009

Kupovina 495 144 35 - 55 729

Prenos od/do - - - - - -

Otuđenje - (19) (12) - - (31)

Stanje na dan 31

decembar 2013 2,045 1,484 881 242 55 4,707

Amortizacija

Stanje na dan 1

januar 2012 320 1,174 634 175 - 2,303

Amortizacija 71 66 117 46 - 300

Otuđenje - - - (44) - (44)

Stanje na dan 31

decembar 2012 391 1,240 751 177 - 2,559

Stanje na dan 1

januar 2013 391 1,240 751 177 - 2,559

Amortizacija 80 75 73 44 - 272

Otuđenje - (19) (12) - - (31)

Stanje na dan 31

decembar 2013 471 1,296 812 221 - 2,800

Neotpisana vrednost

Stanje 1 januar 2012 959 144 169 111 193 1,576

Stanje 31 decembar

2012 1,159 119 107 65 - 1,450

Stanje na dan 31

decembar 2013 1,574 188 69 21 55 1,907

Na dan 31 decembar 2013 ne postoje sredstva koja su stavljena kao zalog (31 decembar 2012: ništa).


Strana 31 od 39

13. Nematerijalna sredstva

Nematerijalna sredstva se sastoje od sledećeg:

Softver u razvoju Softver Ukupno

Troškovi

Stanje 1 januara 2012 646 1,935 2,581

Nabavke - 101 101

Transferi od/za (621) 621 -

Otuđenje - - -

Stanje 31 decembar 2012 25 2,657 2,682

Stanje 1 januar 2013 25 2,657 2,682

Nabavke 88 4 92

Otuđenja /otpisivanja - (649) (649)

Stanje 31 decembar 2013 113 2,012 2,125

Amortizacija

Stanje 1 januar 2012 - 1,075 1,075

Godišnja amortizacija - 182 182

Otuđenja - - -

Stanje 31 decembar 2012 - 1,257 1,257

Stanje 1 januar 2013 - 1,257 1,257

Godišnja amortizacija - 206 206

Otuđenja/otpisivanja - (649) (649)

Stanje 31 decembar 2013 - 814 814

Knjigovodstvene vrednosti

Stanje 1 januar 2012 646 860 1,506

Stanje 31 decembar 2012 25 1,400 1,425

Stanje 31 decembar 2013 113 1,198 1,311

14. Ostala aktiva

Ostala aktiva se sastoje od sledećeg:

2013 2012

Obračunati prihodi od nadoknada 898 390

Potraživanja i unapred plaćeni troškovi 78 72

Ukupno 976 462

Obračunati prihodi od nadoknada predstavljaju procenjenu nadoknadu za obnovu dozvole za

četvrti kvartal za lokalne finansijske institucije.


Strana 32 od 39

15. Obaveze prema domaćim bankama Prema XVII bankarskom pravilu za nadzor CBK-a, od komercijalnih banaka koja posluju na Kosovu

se zahteva da održavaju rezervu likvidnosti u iznosu od 10% njihovog kvalifikovanog depozita

potrošača. Najmanje pola ovih rezervi moraju biti držano na računima CBK-a.

Obaveze prema domaćim bankama

2013 2012

ProCredit Bank Kosovo 29,599 29,605

Raiffeisen Bank Kosovo 25,065 25,332

NLB Prishtina 16,229 15,613

Ekonomska Banka 5,443 5,887

Banka za Biznis 3,838 4,188

Banka Kombëtare Tregtare (filijala u Prištini) 8,363 8,465

TEB 14,667 12,052

Komercijalna banka – filijala u Mitrovici 2,091 1,955

Turkiye is Bankasi a.s. 5 -

Prištinska kreditna banka - -

Ukupno zahtevane rezerve 105,300 103,097

Dodatni iznos iznad zahtevane rezerve

ProCredit Bank Kosovo 23,560 65,204

Raiffeisen Bank Kosovo 10,977 11,078

NLB Prishtina 64,153 35,843

Ekonomska Banka Priština 32,651 18,770

Banka za Biznis 13,135 16,540

Banka Kombëtare Tregtare (filijala u Prištini) 27,811 28,092

TEB 46,842 14,617

Komercijalna banka – filijala u Mitrovici 2,098 1,872

Turkiye is Bankasi a.s. 6,641 6,999

Prištinska kreditna banka 5 35

Ukupno dodato na tekuće račune 227,873 199,050

Ukupan iznos na tekućim računima 333,173

302,147


Strana 33 od 39

16. Srodne obaveze prema MMF

2013 2012

MMF račun br. 1 164 172

MMF račun br. 2 6 6

MMF račun hartija od vrednosti 155,663 165,156

MMF SDR raspodela 61,864 64,550

Obračunata kamata 206 211

Ukupno obaveza prema MMF-u 217,903 230,095

Obaveze prema vladi

MMF- plaćeni deo vladine kvote 16,108 16,795

Ukupno obaveza prema vladi 16,108 16,795

Ukupno 234,011 246,890

Ove pozicije se odnose na prijem Kosova u MMF-u juna 2009 godine.

Računi br. 1 i br. 2 su računi MMF-a u CBK-u, otvoreni u skladu sa pravilima i propisima MMF-a.

Račun hartija od vrednosti MMF-a predstavlja jednu vrstu menice izdate od Vlade Kosova koja treba

da se plati na zahtev MMF-a. Ovaj iznos predstavlja obaveze CBK-a prema MMF-u i to je u

saglasnosti sa odgovarajućim zahtevom CBK-a od Vlade Kosova.

MMF plaćeni deo vladine kvote predstavlja iznos plaćen od Vlade MMF-u kao MMF kvota.

Raspodela SDR-a predstavlja raspodelu SDR-ova u zemljama članicama MMF-a kao što je

odobreno od Upravnog Odbora MMF-a, 28 avgusta 2009. godine i 9 septembra 2009 godine.

Raspodela SDR-a i plaćeni deo kvote su od kamate sa godišnjom kamatnom stopom za 2013

godinu po kvartalnom proseku od 0.06% - 0.13% godišnje, (2012: 0.06% - 0.16% godišnje).


Strana 34 od 39

17. Obaveze prema vladinim institucijama

Obaveze prema vladinim institucijama uključuju sledeće tekuće račune:

Tekući računi 2013

2012

Trezor– Ministarstvo finansija 12,888

73,697

Agencija za privatizaciju Kosova 530,328

549,403

Institucije privremene administracije 260

407

Ukupno tekući računi 543,476

623,507

Oročeni depoziti

Trezor – Ministarstvo finansija 113,008

152,007

Agencija za privatizaciju Kosova 20,007

-

Ukupno oročeni depoziti 133,015

152,007

Hartije od vrednosti

Trezor – Ministarstvo finansija 80,955

45,995

Ukupno hartija od vrednosti 80,951

45,995

Ukupno 757,446

821,509

Efektivna kamatna stopa tekućih računa za godinu koja se završila 31 decembar 2013 godine je nula

(za godinu koja se završila 31 decembar 2012 godine: je nula). Efektivna kamatna stopa oročenih

depozita za 2013 godinu varira od 0.005% - 0.22% godišnje. (2012: 0.01% - 0.85% godišnje.)

18. Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima

2013 2012

Tekući računi Osiguravajuća društva 4,199 4,227

Druge javne institucije 232,328 44,725

Licencirani penzijski fondovi 68 68

Ostalo 2 3

236,597 49,023

Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31 decembar 2013 i 2012 je nula.

19. Ostale domaće obaveze 2013 2012

Očuvani sigurni bilans 2,428 2,428

Odloženi prihodi grantova 523 590

Ostali odloženi prihodi 12 76

Razni kreditori 281 195

3,244 3,289


Strana 35 od 39

19. Druge domaće obaveze (nastavak)

Očuvani sigurni bilans čine sledeće vrste računa i iznosa.

Suma od 1,143 evra predstavlja prikupljenu sumu od iznajmljivanja od CBK-a do 5 januara 2004, u

ime vlade Kosova za kancelarije bivše Narodne banke Kosova, koje su bile iznajmljene od različitih

subjekata/ pojedinaca. Ovaj iznos takođe se sastoji od kamate za ove zakupnine do 31 decembar 2013

godine.

Uključeno u očuvane sigurne bilanse su i neki iznosi novca, u različitim valutima i drugim aktivama, koje

je CBK nasledila od osnivanja, od Narodne banke Kosova kao i dobijene kamate od njih tokom godina

koje do kraja 31 decembar 2013 iznosi 538 hiljada evra.

Do 31 decembar 2013 u okviru očuvanih sigurnih bilansa je obuhvaćen i iznos od 756 hiljada

evra, koji se odnosi na tekuće račune Osiguravajućeg društva Kosova, koje je likvidirano u aprilu

2010 godine.

Kretanje u odloženi prihod iz grantova je kao što sledi:

Ministarstvo

Finansija

(ICU Portfolio)

Svetska

Banka ECB Ukupno

Odloženi prihod od grantova 1 januar 2012 595 - - 595

Dobijeni grantovi u toku godine 12 36 2 50

Grantovi priznati kao prihodi (52) (1) (2) (55)

Odloženi prihod od grantova 31

decembra 2012 555 35 - 590

Odloženi prihod od grantova 1 januar 2013 555 35 - 590

Dobijeni grantovi u toku godine 11 - - 11

Grantovi priznati kao prihodi (71) (7) - (78)

Odloženi prihod od grantova 31

decembra 2013 495 28 - 523

20. Zakonski fond

Zakonski fond CBK-a 31 decembar 2013 i 2012 godine je bila 30,000 hiljada evra prema Zakonu br.

03/L-209 odobrenog 22 jula 2010 godine.

CBK direktno izveštava Skupštini Kosova. Kapital CBK-a nije predmet tereta.

21. Rezervni fond i revalorizacija rezerve

Rezervni fond i revalorizacija rezerve su regulisani Zakonom br. 03/L-209, o Centralnoj banci

Republike Kosovo. Zarada svake finansijske godine je raspodeljena kao što je opisano u napomeni br.

4 (f) u skladu sa ovim zakonom.


Strana 36 od 39

22. Neto prihodi od kamata

Prihode od kamata, neto čine:

2013 2012

Prihodi od kamata

od depozitskih računa 548 2,398

od blagajničkih zapisa 391 269

od tekućih računa 51 119

990 2,786

Rashodi od kamata

Na tekućim računima nebankarskih entiteta 50 255

Na tekućim računima banaka 1 73

Na fiksno oročenim depozitima 130 1,442

181 1,770

Neto prihodi od kamata 809 1,016

23. Neto prihod od naknade i provizije

Neto prihod od naknade i provizije obuhvata sledeće:

2013 2012

Prihodi od naknada

Od gotovinskih depozita 459 463

Od stranih dolazećih transfera 45 32

Od stranih odlazećih transfera 191 203

Od među-bankarskog kliring sistema 433 321

Od kreditnog registra 119 135

Od upravljanja fondom trezora 284 721

Ostala naknade 32 39

1,563 1,914

Rashodi od naknada

Za transport novca 253 350

Za bankarske transakcije 53 35

Troškovi kazni - 3

306 388

Neto prihod od naknade i provizije 1,257 1,526

Prihodi od upravljanja fondom trezora proizilaze od službe upravljanja sredstava za Trezor

Ministarstva finansija od CBK-a. Ove usluge su u skladu sa Zakonom o CBK.


Strana 37 od 39

24. Prihodi iz grantova

Prihodi iz grantova obuhvataju sledeće:

2013 2012

Ministarstvo ekonomije i finansija 71 52

Svetska Banka 7 1

Evropska centralna banka (“ECB”) - 2

Ukupno 78 55

25. Ostali operativni prihodi

Ostali operativni prihodi obuhvataju u glavnoj meri od naplaćenih naknada finansijskih institucija na

Kosovu kao deo izdavanja ili obnavljanja dozvola, kao i ostale zakonske naknade koje se odnose na

njihove aktivnosti. Ostali operativni prihodi obuhvataju sledeće:

2013 2012

Naknade naplaćene od komercijalnih banaka 1,136 1,018

Naknade naplaćene od osiguravajućih društva 1,095 599

Naknade naplaćene od nebankarskih institucija 105 62

Naknade za obnavljanje penzija 21 27

Ostala naknade 10 23

Ukupno 2,367 1,729

26. Troškovi zaposlenih

Troškovi zaposlenih obuhvataju sledeće:

2013 2012

Plate i naknade 2,131 1,927 Troškovi zdravstvenog osiguranja 343 303

Penzijski doprinosi 168 97

Obuka osoblja 74 62

Troškovi Upravnog odbora Banke 136 128

Ostalo 51 49

Ukupno 2,903 2,566

Prosečan broj zaposlenih u CBK do 31 decembar 2013 godini je bio 193 (31 decembar 2012: 178).


Strana 38 od 39

27. Opšti i administrativni troškovi

Opšti i administrativni troškovi obuhvataju sledeće:

2013 2012

Troškovi osiguranja 172 201

Popravke i održavanja 63 69

Održavanje softvera 225 178

Komunikacijski troškovi (telefon, teleks i internet) 62 57

Komunalije 99 84

Troškovi revizije i konsultacije 19 14

Osiguranje i obezbeđenje 49 78

Putovanja i prevoz 117 88

Operativni troškovi motornih vozila 29 25

Kancelarijski materijal 27 26

Troškove za hranu i reprezentaciju 55 72

Potrošački artikli, kompjuteri i druga oprema 48 41

Publikacije i literature 33 34

Ostalo 32 15

Ukupno 1,030 982

28. Neto prihod/(gubitak) od razmene valuta

Neto gubitak od razmene valuta od 87 hiljade evra za godinu koja se završila 31 decembar 2013

(2012: prihod od 32 hiljada) čine nerealizovani gubici i prihodi od novčane razmene koji proizilaze

od valutnih razlika iz prevođenja aktiva i obaveza SDR-a naznačenim u knjigama CBK-a.

29. Novac i njegovi ekvivalenti

Novac i njegovi ekvivalenti obuhvataju sledeće:

Nap. 2013 2012

Gotovina 7 27,384 16,761

Tekući računi u nerezidentnim bankama 8 61,083 99,549 Blagajnički zapisi sa rokom dospeća do tri meseca 189,963 39,994 Depozitni računi u nerezidentnim bankama sa

rokom dospeća do tri meseca 553,449 540,915

Ukupno 831,879 697,219

Gotovina i gotovinski ekvivalenti se drže više za ispunjenje kratkoročnih gotovinskih obaveza, a manje za

investicije ili druge svrhe. Investicija se kvalifikuje kao ekvivalent gotovine kada ima kratak rok dospeća,

tri meseca ili manje od dana sticanja.


Strana 39 od 39

30. Preuzete i potencijalne obaveze

Pravne

CBK je uključena u rutinske pravne parnice koje su u sklopu njenog redovnog poslovanja.

Mišljenje rukovodstva je da krajnji ishod ovih sudskih sporova neće materijalno uticati na

finansijske izveštaje CBK-a na godinu koja se završila 31 decembar 2013.

Kreditne obaveze

Dana 31 decembar 2013 godine, CBK je imala za obavezu da postavi depozite u sveukupnoj sumi od

149 miliona evra (31 decembar 2012, CBK je imala za obavezu da postavi depozite u sveukupnoj sumi

od 50 miliona evra).

Ostale obaveze

Ostale obaveze obuhvataju sledeće:

2013 2012

Ugovori za opremu 47 50

Ugovori za usluge 27 44

Ukupno 74 94

U 2009. godine, Kosovo je postalo član Organizacione grupe Svetske banke, Međunarodne banke

za obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) i Multilateralne agencije za

garantovanje investicija (MIGA). U odnosu na ovo članstvo, CBK deluje kao depozitni organ. To

je u skladu sa Zakonom br. 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakonom br. 03-L-

152 o članstvu Republike Kosovo u Međunarodnom monetarnom fondu i Organizacionoj grupi

Svetske banke.

U junu 2010 godine, Vlada Kosova izdala menice za uplate u vezi članstva u gore navedenim pod

agencijama Svetske banke na njihov zahtev i instrukcije za plaćanje. Ukupno stanje na dan 31

decembar 2013 godine je bilo 645 hiljada a u 2012 godini ukupni iznosi menica je bio 4,007 hiljada,

smanjenje iznosa je bilo zbog naplate jedne od menica tokom 2013 godine.

31. Transakcije sa srodnim stranama

Srodne strane su glavni menadžment i Odbor Centralne Banke. Njihove kompenzacije su sledeće:

2013 2012

Kompenzacija za članove Odbora Centralne Banke 116 96

Kompenzacija za Revizijsku komisiju 8 8

Kompenzacije za osoblje glavnog menadžmenta 170 139

Ukupno 294 243

32. Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nakon datuma izveštavanja nije bilo događaja koji bi zahtevali korekciju ili dopunsko obelodanjivanje

u finansijskim izveštajima.

2 |



| 139

9. Statistički prilog


140 |


| 141

1.1. Izveštaj finansijskih korporacija - aktiva

(U milionima evra: kraj perioda)

Depozit i Druge

nef inansij

ske

korporaci

Por.

Ekon.

2004 722.8 772.0 __ 384.0 236.7 __ 83.3 49.2 202.5 -216.8 __ 216.8 216.8 419.3 413.5 329.8 83.7

2005 827.3 890.9 __ 422.6 242.4 __ 145.3 63.6 348.9 -225.7 __ 225.7 225.7 574.6 565.6 439.6 126.0

2006 1,173.6 1,245.7 __ 660.0 341.3 __ 170.8 72.1 231.7 -475.0 __ 475.0 475.0 706.6 694.3 548.2 146.1

2007 1,622.4 1,704.6 __ 955.0 408.9 __ 175.4 82.3 124.5 -853.3 __ 853.3 853.3 977.8 965.9 765.1 200.6

2008 1,593.1 1,726.7 __ 795.1 661.6 __ 128.2 133.6 419.6 -871.8 __ 871.8 871.8 1,291.5 1,276.8 995.7 281.0

2009 1,700.5 2,036.2 60.3 910.1 724.5 64.3 144.3 335.7 571.5 -846.3 __ 846.3 846.3 1,417.8 1,396.1 1,052.3 343.5

2010 1,957.5 2,387.7 64.0 1,257.8 525.2 68.5 269.3 430.2 766.8 -824.8 __ 824.8 824.8 1,591.6 1,568.3 1,127.7 434.2

2011 2,067.8 2,446.0 65.1 1,359.4 230.0 70.1 533.1 378.2 987.5 -798.4 __ 798.4 798.4 1,785.8 1,785.8 1,242.1 514.6

2012 2,337.1 2,773.4 63.3 1,260.7 486.0 68.8 666.5 436.3 1,079.9 -764.7 73.8 838.5 838.5 1,847.2 1,819.4 1,271.3 546.3

2013 2,558.5 3,014.1 59.6 1,143.6 818.7 65.9 651.2 455.6 1,263.4 -620.8 153.2 774.0 774.0 1,884.2 1,859.9 1,291.1 567.7

Kvota u

M M F

Sredstal

drugi

ekvitet

Zahtevi

prema

centraln

oj vlade

M inus: Obaveze

prema vladiOpis

Neto vanjiskih sredstava Unutrasnja potraznja

Zahtevi

prema

nereziden

tnih

od kojih: M anje :

Obaveze

prema

nerezidet

nima

Zahtevi pram centralnoj vladi Zahtevi

prema

drugim

sektorima

od kojih:

M onetarn

a zllato I

DST

Kredit i of which: Depozit i Hart ije od

vrednosti

I izuzev

akcija

1.2. Izveštaj finansijskih korporacija - obaveze


2004 670.7 273.7 34.6 81.3 145.5 273.7 149.3 24.4 222.5 2.3 106.5 88.7 17.9 145.1 0.7

2005 830.6 315.0 67.6 76.8 155.5 515.6 181.3 33.7 298.9 3.0 174.5 152.4 22.1 165.8 2.2

2006 886.4 300.5 34.8 96.4 156.2 586.0 193.3 27.6 359.5 3.4 251.4 223.9 27.5 209.3 54.7

2007 1,110.9 386.1 49.6 133.5 187.5 724.8 188.4 43.8 489.3 … 316.1 286.2 29.9 273.8 46.0

2008 1,351.9 390.9 15.4 176.0 186.2 961.0 250.1 51.4 656.7 … 288.6 256.3 32.3 311.1 61.1

2009 1,444.3 483.2 50.1 184.0 237.7 961.0 73.9 82.9 801.9 … 422.3 380.8 41.5 326.1 79.3

2010 1,744.2 621.2 83.8 218.6 303.5 1,123.1 42.8 83.4 995.9 … 540.5 493.7 46.8 361.0 78.6

2011 1,942.7 667.5 77.2 208.1 360.9 1,275.1 60.8 79.7 1,129.6 … 647.8 593.3 54.5 389.7 75.0

2012 2,094.0 717.5 31.2 257.5 407.2 1,376.5 61.8 78.2 1,232.9 … 814.9 745.1 69.8 399.2 111.5

2013 2,298.0 870.6 39.1 299.6 506.6 1,427.3 55.7 98.2 1,268.4 … 990.3 919.0 71.3 403.9 129.7

Druge

pozicije

(neto)Prenosivi

depozit i

od kojih: Drugi

depozit i

od kojih:

Opis

Depozit i Zajmovi Osiguravajuce tehnicke rezerve Akcijski i

drugi

kapital

Kapital

neto

domacinst

va u

penzijsko

m fondu

Pretplate

premija i

rezervi

prema

kumulat ivni

m

Javne

nef inansij

ske

korporaci

je

Druge

nef inansij

ske

korporaci

je

Domacins

tva

Javne

nef inansij

ske

korporaci

je

Druge

nef inansij

ske

korporaci

je

Domacinst

va


142 |

2.1. Izveštaj depozitnih korporacija - aktiva


Zajmovi

Javne

nef inansij

ske korp.

Druge

nef inansij

ske korp.

Domacins

tva

2001 583.3 604.8 239.2 358.1 7.5 __ __ __ 21.5 -44.2 -70.3 __ 70.3 26.1 25.9 … 25.9 __

2002 649.5 674.1 53.1 621.0 ,,, __ __ __ 24.6 -171.8 -258.6 __ 258.6 86.8 86.5 … 80.8 5.7

2003 695.8 727.0 73.2 533.6 119.6 __ __ 0.6 31.2 -112.6 -346.4 __ 346.4 233.8 232.8 … 193.5 39.0

2004 648.7 687.9 55.3 384.0 236.7 __ 11.7 0.2 39.2 156.9 -216.8 __ 216.8 373.8 373.7 … 289.9 83.7

2005 695.1 744.5 74.6 422.6 242.4 __ 4.7 0.2 49.3 289.0 -225.7 __ 225.7 514.6 513.9 … 387.9 126.0

2006 975.4 1,035.6 63.4 660.0 303.1 __ 7.7 1.5 60.2 162.2 -475.0 __ 475.0 637.1 636.6 … 490.5 146.1

2007 1,377.5 1,426.1 145.3 955.0 308.2 __ 12.1 5.5 48.6 39.1 -853.3 __ 853.3 892.4 892.1 0.2 691.3 200.6

2008 1,436.1 1,512.0 121.1 794.9 581.8 __ 13.5 0.7 75.9 311.9 -871.8 __ 871.8 1,183.8 1,183.4 0.1 901.7 281.0

2009 1,531.9 1,782.4 111.4 910.0 626.7 64.3 9.7 0.1 250.6 442.9 -846.3 __ 846.3 1,289.3 1,289.0 0.3 942.9 343.5

2010 1,616.2 1,957.1 164.3 1,257.8 372.7 68.5 29.0 1.0 340.9 632.8 -824.8 0.0 824.8 1,457.5 1,457.1 6.3 1,006.6 434.2

2011 1,603.8 1,900.3 124.9 1,359.3 227.0 70.1 52.1 1.8 296.6 867.7 -798.4 0.0 798.4 1,666.1 1,665.6 1.5 1,130.6 514.6

2012 1,729.7 2,102.8 141.4 1,260.7 482.7 68.8 81.5 4.4 373.1 962.9 -778.7 59.8 838.5 1,741.6 1,740.9 1.4 1,172.9 546.3

2013 1,965.4 2,358.3 157.9 1,143.5 815.3 65.9 112.0 4.1 392.9 1,113.3 -673.9 100.1 774.0 1,787.2 1,786.0 0.2 1,196.7 567.7

Opis

Neto devizna akt iva

Less:

Liabilit ies

to non

residents

manje:

odgovor

nosti

prema

centralnoj

vladi

Potraziva

nja od

centralne

vlade

Ostalna

Domaca potrazivanja

Potrazivanja od nerezidentnih Neto potrazivanja od centralne

vlade

Potrazivanja od drugih sektora

Valuta Depozit i Hart ije od

vrednosti

osim

akcija

IM F

Kvota

Zajmovi

Tabela 2.2. Izveštaj depozitnih korporacija - obaveze


Drugi

depozit i

2001 486.8 486.8 361.5 . 7.0 135.3 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 12.9 25.2 14.3

2002 413.6 413.6 285.3 . 3.5 160.1 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 25.1 43.8 -4.8

2003 499.3 499.3 278.7 . 5.3 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 29.2 61.1 -6.4

2004 719.5 719.5 303.5 29.8 34.6 81.3 145.5 416.0 19.1 149.3 24.4 222.5 __ 87.1 -1.0

2005 865.4 865.4 345.6 30.5 67.6 76.8 155.5 519.9 24.3 181.3 33.1 279.6 19.9 94.4 4.3

2006 912.8 912.8 336.4 35.9 34.8 96.4 156.2 576.3 30.5 193.3 24.6 322.4 40.6 128.8 55.4

2007 1,126.6 1,126.6 413.7 27.7 49.6 133.5 187.5 712.8 40.3 188.4 41.8 439.0 53.7 186.5 49.8

2008 1,393.0 1,393.0 454.6 63.7 15.4 176.0 186.2 938.3 47.6 250.1 44.2 593.8 74.9 233.8 46.4

2009 1,548.5 1,548.5 621.4 138.2 50.1 184.0 237.7 927.0 60.7 73.9 71.7 718.5 98.1 249.2 79.1

2010 1,747.9 1,747.9 674.3 53.1 83.8 218.6 303.5 1,073.6 85.2 30.2 73.5 883.7 138.2 278.5 84.4

2011 1,902.2 1,902.2 705.3 37.8 77.2 208.1 360.9 1,196.9 91.0 49.2 71.7 979.9 175.8 302.9 90.6

2012 2,036.8 2,036.8 759.5 41.9 31.2 257.5 407.2 1,277.3 100.4 49.8 70.5 1,053.1 206.2 321.1 128.5

2013 2,388.5 2,388.5 1,096.3 226.5 39.1 299.6 506.6 1,292.1 62.2 43.7 92.3 1,088.9 209.7 329.0 151.5

Druge

nef inansij

ske korp.

Druge

f inansijsk

e

korporaci

je

Javne

nef inansij

ske korp.

Druge

nef inansij

ske korp.

Domacins

tva

Domacins

tva

Akcijksi i

drugi

kapital

Depozit i

iskljuceni

iz

novcane

mase

Druge

pozicije

(neto)

Druge

f inansijsk

e

korporaci

je

Opis

Novcana

masa

Depozit i ukljuceni u novcanu masu

Prenosivi

depozit iJavne

nef inansij

ske korp.


| 143

Tabela 3.1. CBK izveštaj - aktiva


Zahtevi prema nerezidentima od kojih:

2001 293.7 296.2 __ 150.8 145.4 __ __ 2.6 __ __ -70.3 0.2 173.9

2002 345.4 345.8 __ 17.5 328.3 __ __ 0.4 __ __ -258.6 0.3 46.2

2003 454.3 454.6 __ 26.6 427.4 __ __ 0.3 __ __ -346.4 1.0 59.6

2004 344.7 349.9 __ 12.1 213.2 124.4 __ 5.2 __ __ -216.8 0.1 72.9

2005 394.4 397.5 __ 24.5 213.4 159.5 __ 3.1 __ __ -225.7 0.8 82.5

2006 641.1 641.2 __ 11.1 424.9 203.6 __ 0.1 __ __ -472.9 0.5 94.5

2007 1,057.6 1,057.6 __ 63.8 759.0 229.3 __ … __ __ -849.4 0.3 113.6

2008 1,110.7 1,110.7 __ 39.7 529.0 541.3 __ … … __ -870.5 0.3 137.2

2009 1,088.3 1,198.5 60.3 21.8 522.3 529.7 64.3 110.2 60.3 49.1 -681.5 0.2 233.2

2010 1,108.0 1,246.9 64.0 60.2 854.4 199.2 68.5 138.9 64.2 73.0 -813.1 0.5 203.6

2011 1,094.5 1,234.6 65.1 13.5 1,059.3 25.0 70.1 135.8 65.7 69.4 -797.2 0.5 209.7

2012 1,238.8 1,469.1 63.3 16.8 1,034.1 286.0 68.8 230.3 64.6 165.3 -837.9 0.7 302.1

2013 1,392.1 1,610.0 59.6 27.4 896.2 560.8 65.9 218.0 61.9 155.8 -773.3 1.2 333.2

Neto

zahtevi

prema

centralnoj

Zahtevi

nad

drugih

sektorima

Obavezei

prema

KTDM anje :

Obaveze

prema

nerezidet

nima

od kojih:

Hart ije od

vrednosti

osim

akcija

Kvots

M M F-a

Alokacija

DST-a

Račun

M M F-a

Opis

Neto vanjskih sredstava

DST Gotov

novac

Depozit i

Tabela 3.2. CBK izveštaj - obaveze


2001 8.4 8.4 __ __ 7.0 1.4 __ __ 12.9 10.6 2.4 4.7 2.6 1.1 23.6

2002 3.9 3.9 __ __ 3.5 0.4 __ __ 25.1 24.6 0.5 10.6 2.6 3.6 1.3

2003 5.3 5.3 __ __ 5.3 … __ __ 27.4 25.7 1.7 16.1 2.6 4.5 0.5

2004 37.7 32.6 20.7 1.9 9.9 … 5.1 5.1 __ __ __ 18.0 10.0 3.0 -0.6

2005 66.6 62.5 23.3 1.6 37.6 … 4.1 4.1 __ __ __ 20.4 10.0 3.0 …

2006 49.9 41.9 31.0 0.4 10.5 … 8.0 8.0 __ __ __ 25.5 10.0 6.4 -1.2

2007 57.2 46.7 22.4 3.2 21.1 … 10.6 10.6 __ __ __ 33.8 20.0 9.2 3.9

2008 63.9 56.7 49.9 5.3 1.5 … 7.2 7.2 __ __ __ 41.4 30.0 7.5 -2.0

2009 130.8 130.8 129.7 … 1.1 … … … __ __ __ 44.9 30.0 3.7 -2.0

2010 45.6 45.6 43.9 … 0.0 … … … __ __ __ 47.9 30.0 3.0 -1.8

2011 39.5 39.5 28.5 … 9.3 … … … __ __ __ 54.3 30.0 5.8 -1.3

2012 51.5 51.5 32.4 … 17.4 … … … __ __ __ 50.4 30.0 1.8 -2.4

2013 239.0 239.0 213.9 … 22.7 … … … __ __ __ 50.5 30.0 0.2 -2.7

Druge

stavke

(neto)Transf.de

pozit iod kojih:

Drugo depozit i Druge

f inan.Kor

p.Opis

Depo. Ukljuceni u sirok novac Dep. Iskljuceni iz sirokog novca Kap. i

ostalood kojih:

Lokalna

vlada

Kapital Godisnji

prof it /gu

bitakDruge

f inan.Kor

p.

Lokalna

vlada

Druge

nef in.kor

p.

Korp.

t jera

jof inancia

re

Druge

f inan.Kor

p.


144 |

Tabela 4.1. Izveštaj DDK-a - Aktiva


Zajmovi

Valuta Depozit i Hart ije od

vrednosti

osim

akcija

Depozit i Zajmovi Javne

nef inansij

ska korp.

Drugi

nef inansij

ske korp.

Domacir

2001 289.7 308.6 88.3 212.8 7.5 18.9 13.9 5.0 176.8 __ 25.9 25.9 __ 25.9 __

2002 304.1 328.3 35.6 292.7 … 24.2 17.5 6.7 45.7 __ 86.5 86.5 __ 80.8 5.7

2003 241.5 272.4 46.6 106.2 119.6 31.0 20.0 10.9 59.6 __ 232.8 232.8 0.2 193.5 39.0

2004 304.0 338.0 43.2 170.8 112.3 34.0 12.7 21.3 73.2 __ 373.7 373.7 __ 289.9 83.7

2005 300.7 346.9 50.1 209.2 82.9 46.2 18.4 27.9 81.6 __ 513.9 513.9 __ 387.9 126.0

2006 334.4 394.5 52.3 235.1 99.4 60.1 21.4 38.7 88.8 -2.1 636.6 636.6 __ 490.5 146.1

2007 319.9 368.5 81.5 196.0 78.9 48.6 17.9 30.7 107.5 -3.9 892.1 892.1 0.2 691.3 200.6

2008 325.4 401.3 81.4 265.9 40.5 75.9 42.0 33.7 136.8 -1.3 1,183.4 1,183.4 0.1 901.7 281.0

2009 444.0 583.9 89.6 387.7 97.0 140.0 65.5 74.5 233.1 -164.9 1,289.0 1,289.0 0.3 942.9 343.5

2010 507.6 709.8 103.5 403.5 173.4 202.2 85.5 116.7 203.4 -11.6 1,457.5 1,457.1 6.3 1,006.6 434.2

2011 509.2 665.7 111.5 300.0 202.0 156.5 64.8 90.5 220.0 -1.2 1,666.1 1,665.6 1.5 1,130.6 514.6

2012 490.9 633.7 124.6 226.6 196.7 142.8 87.6 50.3 301.1 59.2 1,741.6 1,740.9 1.4 1,172.9 546.3

2013 573.4 748.3 130.6 247.3 254.4 174.9 90.4 82.4 332.8 99.4 1,786.0 1,786.0 0.2 1,196.7 568.6

Opis

Neto Strana akt iva Potraziva

nja za

centralna

vlada

Potraziva

nja za

CBK

Potrazivanja za drugi sektor

M inus:

Obaveze

prema

nerezidet

nima

od koga:Potraziva

nja od

nereziden

tnih

od koga:

Tabela 4.2. Izveštaj DDK-a - obaveze


Drugi

f inansijski

posredni

ci

Javne

nef inansij

ska korp.

Drugi

nef inansij

ske korp.

Domacins

tva 2/

Drugi

f inansijski

posredni

ci

Javne

nef inansij

ska korp.

Drugi

nef inansij

ske korp.

Domacins

tva

2001 478.4 353.1 . . 133.9 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 . . . 20.4 -6.4

2002 409.7 281.4 . . 159.7 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 . . . 33.2 -6.6

2003 494.0 273.4 . . 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 1.8 1.8 . 45.0 -7.0

2004 681.9 270.9 9.0 24.7 81.3 145.5 410.9 14.0 149.3 24.4 222.5 0.0 0.0 0.0 69.1 -0.1

2005 798.8 283.0 7.2 30.0 76.8 155.5 515.8 20.2 181.3 33.1 279.6 19.9 0.7 19.3 74.0 3.4

2006 862.9 294.5 4.9 24.3 96.4 156.2 568.4 22.5 193.3 24.6 322.4 40.6 3.0 37.1 103.3 50.9

2007 1,069.3 367.1 5.3 28.5 133.5 187.5 702.3 29.8 188.4 41.8 439.0 53.7 2.0 50.3 152.7 39.8

2008 1,329.0 397.9 13.8 13.8 176.0 186.2 931.1 40.4 250.1 44.2 593.8 74.9 7.3 63.0 192.3 48.1

2009 1,417.6 490.6 8.5 48.9 184.0 237.7 927.0 60.7 73.9 71.7 718.5 98.1 11.2 83.5 204.6 81.0

2010 1,702.2 628.6 9.2 83.8 218.6 303.5 1,073.6 85.2 30.2 73.5 883.7 138.2 9.9 112.2 230.4 85.7

2011 1,862.8 665.9 10.1 67.9 208.1 360.9 1,196.9 91.0 49.2 71.7 979.9 175.8 8.0 149.7 252.8 102.2

2012 1,985.3 708.0 9.6 13.8 257.5 407.2 1,277.3 100.4 49.8 70.5 1,053.1 206.2 7.8 179.8 270.7 129.8

2013 2,149.4 857.3 11.8 16.4 299.6 506.6 1,292.1 62.2 43.7 92.3 1,088.9 209.7 5.9 179.4 278.5 152.8

Drugi

Depozit i

od koga:

Depozit i

Isključeni

iz

Širokog

novca

od koga:

Opis

Depozit i uključeni u likvidnih sredstava Other

items

(net)

Ostale

akcije i

druge Drugi

nef inansij

ske korp.

Domacins

tva

od koga:Prenosivi

depozit i


| 145

Tabela 5.1. Izveštaj DFK-a - Aktiva


Kredit i

Hart ije od

vrednosti

izuzev akcija

Shares and

other equity

Kredit i Trasfern i

depozit i

Drugi dep. Trasfern i

depozit i

Drugi dep.

2004 74.1 __ 83.3 10.1 10.1 48.9 25.8 20.7 5.1 23.0 9.0 14.0 __ 45.6 39.9

2005 132.1 146.4 __ 145.3 14.3 14.3 54.8 27.4 23.3 4.1 27.4 7.2 20.2 __ 60.0 51.7

2006 198.1 210.0 38.3 170.8 11.9 11.9 66.9 39.0 31.0 8.0 28.0 4.9 23.0 __ 69.5 57.7

2007 244.9 278.5 100.7 175.4 33.6 33.6 72.8 32.9 22.4 10.6 39.8 6.2 33.6 __ 85.4 73.8

2008 157.0 214.7 79.8 128.2 57.7 57.7 113.0 57.1 49.9 7.2 55.9 7.9 48.0 __ 108.3 94.0

2009 168.6 253.8 97.9 144.3 85.1 85.1 200.0 129.7 129.7 … 70.3 7.4 62.9 __ 130.8 109.4

2010 341.3 430.5 152.5 269.3 89.2 89.2 142.8 43.9 43.9 … 98.8 8.2 90.6 __ 139.7 116.9

2011 464.0 545.7 3.1 533.1 81.7 81.7 138.1 27.7 27.7 … 110.4 7.3 103.1 __ 128.1 102.5

2012 607.6 670.8 3.3 666.5 63.2 63.2 154.0 32.4 32.4 … 121.6 9.7 111.9 13.9 125.5 98.3

2013 593.0 655.8 3.5 651.2 62.7 62.7 313.0 213.9 213.9 … 99.1 14.6 84.5 53.1 117.5 94.4

Opis

Neto vanjiskih sredstava Zahtevi prema depoz. Korporacijama Neto zahtevi

prema

centralnoj

vladi

Zahtevi

prema drugim

sektorimaZahtevi

prema

nerezidentima

od kojih: M inus:

obaveze

prema

nerezidentima

CBK Druge depozitne korp.

Tabela 5.2. Izveštaj DFK-a – Obaveze


2004 2.3 106.5 … 88.7 17.9 58.0 42.6 8.6 5.0 1.7 1.7 9.3 7.6 __

2005 3.0 174.5 __ 152.4 22.1 71.4 47.7 12.9 6.7 4.0 -2.1 4.4 6.5 __

2006 3.4 251.4 __ 223.9 27.5 80.5 55.2 15.8 7.9 1.6 -0.7 7.4 8.2 __

2007 … 316.1 __ 286.2 29.9 87.4 62.1 20.1 1.7 3.5 -0.4 9.6 10.0 __

2008 1.0 288.6 __ 256.3 32.3 77.4 54.0 12.7 7.4 3.4 11.3 24.2 12.9 __

2009 2.9 422.3 … 380.8 41.5 77.0 53.4 19.4 7.2 -3.1 -2.7 13.1 15.8 __

2010 2.9 540.5 … 493.7 46.8 82.5 59.7 13.6 7.2 2.0 -2.1 20.9 23.1 __

2011 3.3 647.8 … 593.3 54.5 85.4 60.4 13.3 10.8 0.9 -6.3 16.1 22.4 __

2012 7.2 814.9 … 745.1 69.8 78.1 63.5 9.8 10.7 -6.4 0.7 29.0 28.4 __

2013 6.8 990.3 … 919.0 71.3 75.6 64.2 1.3 11.1 -1.0 3.9 29.8 25.9 __

Druge

obaveze

M inus:

druga

sredstvaOpis

Kredit i Tehnicke rezerve osiguranja Akcionarski kapital I drugo Druge stavke

Net

Kap.Por.

Eko.u

rez.Osi.Zi

v.

Net.Kap.

Por.Eko.u

penz.Fon

d

Ispll.Prem

.I rez.Nas.

Kum.Pot.

Fondovi

dat i od

vlasnika

Plus:

konsolida

cije

Neraspor

edjena

dobit

Posebne I

sveukupn

e rezerve

Godisnji

prof it /

gubitak


146 |

Tabela 6.1. Depoziti u evrima DDK-a – prema originalnom roku dospeća, glavni

sektori


Vlada

2001 492.3 __ _ _ __ __ __ . __ 165.2 __ 165.2 313.1 313.1 __ 13.9

2002 427.2 __ _ _ __ __ __ . __ 183.6 __ 183.6 226.1 226.1 __ 17.5

2003 515.8 __ 1.8 1.8 __ __ . __ 226.1 __ 226.1 267.9 267.9 __ 20.0

2004 674.9 1.3 25.6 3.7 3.5 15.5 . 2.9 275.3 173.5 101.8 360.3 350.7 9.6 12.3

2005 815.3 2.9 35.4 8.1 5.8 18.8 . 2.8 319.0 211.3 107.7 440.7 428.7 12.0 17.3

2006 890.4 7.0 28.1 0.1 2.4 24.7 0.4 0.5 337.8 217.4 120.5 499.2 486.1 13.1 18.2

2007 1,092.0 4.1 39.1 3.1 5.6 28.3 0.4 1.7 386.2 215.5 170.7 647.0 631.9 15.2 15.6

2008 1,366.9 1.4 62.9 5.0 6.5 31.5 19.4 0.4 479.7 263.8 215.9 785.0 774.5 10.5 37.9

2009 1,640.1 165.0 78.2 6.1 5.9 43.1 22.6 0.4 371.5 121.6 249.9 962.2 948.8 13.4 63.2

2010 1,830.8 11.7 105.0 7.3 7.9 47.6 41.6 0.6 414.9 122.3 292.5 1,220.1 1,206.1 14.0 79.1

2011 1,982.4 2.7 117.5 9.9 6.8 57.2 43.1 0.5 406.6 128.5 278.1 1,395.6 1,373.4 22.2 60.0

2012 2,162.8 0.7 120.0 3.8 6.2 64.3 45.3 0.4 401.7 75.6 326.1 1,558.6 1,535.4 23.2 81.7

2013 2,314.1 1.8 88.2 2.5 7.4 72.3 5.7 0.3 455.6 72.1 383.5 1,685.1 1,658.7 26.4 83.4

Ne-

rezident i

Opis

Ukupni Depozit i u Evrima

Druge

nef inansij

ske

korporac

ije

Javne

nef inansij

ski

sektor

Financijski

pomoćna

Penzioni

fondovi

Osigurava

juća

društva

Ostale

depozitne

pozrenici

Druge

depozitne

korporacij

e

Ostali domaći sektoriNefinansijska korporacijeFinansijski korporacije

Domacin

stva

NOSD

Tabela 6.2. Depoziti u ne-evrima DDK-a – prema originalnom roku dospeća


Drugi

depozit i

2005 29.4 … __ … … … __ __ 2.8 __ 2.8 26.0 25.7 10.8 __ 14.9 0.3 0.5

2006 34.3 … __ … … … __ __ 3.7 0.3 3.5 29.8 29.6 12.4 __ 17.2 0.2 0.5

2007 53.3 0.5 __ … 0.1 0.4 __ __ 8.1 1.5 6.6 44.3 44.2 16.2 __ 28.0 0.1 0.4

2008 81.9 0.9 __ … … 0.9 __ __ 11.6 0.1 11.5 68.4 68.2 22.9 __ 45.2 0.3 1.0

2009 112.1 2.1 __ 1.2 … 0.9 __ __ 18.3 1.3 17.0 91.1 90.9 29.7 __ 61.1 0.2 0.7

2010 113.8 3.1 __ 2.9 __ __ __ 0.2 13.7 4.3 9.4 93.8 93.3 33.1 25.9 34.3 0.5 3.1

2011 131.5 0.3 __ 0.3 __ __ __ __ 9.8 0.1 9.7 117.5 117.0 46.5 31.7 38.9 0.4 3.8

2012 120.9 1.6 __ 1.2 0.2 __ __ 0.2 9.6 __ 9.6 104.9 104.7 45.7 27.0 32.0 0.2 4.8

2013 136.9 0.7 __ __ 0.4 __ __ 0.3 14.3 __ 14.3 116.7 116.2 59.6 29.6 27.0 0.5 5.2

Ne-

rezident i

Domacinstva

Finansijski korporacije

Ostale

depozitn

e

pozrenici

Druge

depozitn

e

korporaci

je

Ostali domaći sektoriNefinansijska korporacije

Štedni

račun

Tekuci

depozit i

NOSD

Ukupni depozit i ne u evrima

Opis

CBK Osigurav

ajuća

društva

Penzioni

fondovi

Financijsk

i

pomoćna

Javne

nef inansijski

sektor

Druge

nef inansijsk

e

korporacije


| 147

Tabela 6.3. DDK krediti – prema originalnom roku dospeća


Opis

Do 1

godina

Preko 1

godine I

do 2

godine

Preko 2

godine I

do 5

godine

Do 1

godina

Preko 1

godine I

do 2

godine

Preko 2

godine I

do 5

godine

2001 25.9 __ __ __ 25.9 __ 25.9 24.6 1.3 __ __ __ __ __ __ __ __

2002 86.5 __ __ __ 80.8 __ 80.8 67.3 13.5 __ 5.7 5.7 1.4 4.3 __ __ __

2003 232.8 __ __ __ 193.7 0.2 193.5 124.7 68.7 0.2 39.0 39.0 11.4 16.0 11.6 __ __

2004 373.7 __ __ __ 289.9 … 289.9 111.5 111.3 67.2 83.7 83.7 15.9 15.2 52.6 __ __

2005 513.9 __ __ __ 387.9 … 387.9 117.9 125.2 144.7 126.0 126.0 19.5 21.0 85.4 __ __

2006 636.6 __ __ __ 490.5 … 490.5 128.7 127.7 234.1 146.1 146.1 19.7 24.7 101.7 __ __

2007 892.1 __ __ __ 691.5 0.2 691.3 174.0 122.6 394.6 200.6 200.6 24.0 29.6 147.1 __ __

2008 1,183.4 0.6 __ 0.6 901.8 0.1 901.7 191.0 132.3 578.4 281.0 281.0 20.9 30.9 229.2 __ __

2009 1,289.0 2.3 1.2 1.1 943.2 0.3 942.9 215.7 113.0 614.2 343.5 343.5 27.0 32.1 284.5 __ __

2010 1,458.7 9.9 6.8 3.0 1,010.3 6.3 1,004.1 255.2 64.3 429.5 434.3 434.2 26.5 30.7 201.9 1.6 2.5

2011 1,698.1 17.3 15.6 1.7 1,128.6 1.5 1,127.0 298.8 83.4 479.1 512.4 510.9 44.0 38.1 218.6 32.4 7.3

2012 1,763.4 19.8 16.3 3.5 1,171.2 1.4 1,169.8 313.4 91.7 494.8 543.0 542.6 52.2 37.3 218.8 22.5 6.9

2013 1,805.8 20.4 17.3 3.1 1,194.7 0.2 1,194.5 378.0 97.4 471.5 564.7 563.9 65.4 41.1 212.4 19.9 6.1

od koga:od koga:

Nefinansij

ska

korporaci

je

od koga:Ostali

domaći

sektoriDruge

nef inansij

ske

korporar

cije

Finansijsk

i

korporaci

je

Domacins

tva

Nerezide

nti

Ukupno kredit i

Ostale

depozitne

pozrenici

Osiguravaj

uća društva

Kreditë në

jo euro Javne

nef inansij

ske

korporar

cije

Tabela 6.4. DDK krediti, prema industriji


Ukupno

Do 1 godina Preko 1 godina

2001 25.9 … … __ 3.8 3.8 0.0 22.2 22.2 0.0

2002 86.5 1.5 1.5 __ 13.6 13.6 0.0 71.4 71.4 0.0

2003 232.8 4.7 3.9 0.8 22.2 12.6 9.7 205.8 119.7 86.1

2004 289.9 7.9 3.9 4.1 47.8 22.5 25.3 234.2 89.5 144.8

2005 387.9 12.5 4.1 8.4 74.2 24.5 49.7 301.1 92.4 208.8

2006 490.5 16.4 3.4 13.0 97.7 28.0 69.7 376.4 120.6 255.8

2007 691.5 29.0 4.1 24.9 144.5 32.8 111.7 518.0 149.5 368.5

2008 902.4 37.4 4.1 33.3 160.2 28.9 131.2 704.8 126.4 578.4

2009 945.5 38.2 3.8 34.4 236.7 54.8 181.9 670.5 113.2 557.3

2010 1,027.0 38.3 0.4 37.9 268.5 77.4 191.1 720.2 193.1 527.1

2011 1,149.5 40.5 2.7 37.8 284.7 82.3 202.4 824.4 220.5 603.8

2012 1,194.2 43.6 3.0 40.6 290.4 74.1 216.2 860.2 232.3 627.9

2013 1,217.4 45.8 3.3 42.5 291.4 95.8 195.6 880.2 286.2 594.0

Preko 1 godine Do 1 godine Preko 1 godine

Usluge Industrija, proizvodnja, energija i gradjevinarstvo

Opis Do 1 godine

Poljoprivreda


148 |

Tabela 6.5. DDK efektivne kamatne stope na nove depozite (Godišnje prosečne kamatne stope na depozite, u procentima)

<= 1 mesec > 1 meseca

<= 3 meseca

> 6 meseca

<= 1 godine

<= 1 mesec > 1 meseca

<= 3 meseca

> 6 meseca

<= 1 godine

2004 2.8 0.1 1.7 2.3 2.9 3.3 * * 1.6 … 1.6 2.1 2.8 3.8 4.0 1.7

2005 2.9 0.1 1.8 2.2 2.9 2.7 2.5 * 1.7 … 1.7 2.2 3.0 3.9 4.1 1.7

2006 3.0 0.4 1.9 2.4 3.7 3.0 3.0 * 1.6 … 1.9 2.3 3.2 4.2 4.4 1.7

2007 3.3 0.4 2.2 2.7 3.6 3.8 3.9 * 1.9 … 2.1 2.5 3.3 4.2 4.6 2.0

2008 4.2 0.5 2.8 3.5 4.4 4.0 4.8 * 2.7 0.1 2.9 3.4 4.2 4.7 5.1 2.4

2009 4.3 0.8 3.1 3.7 5.0 3.9 4.5 * 2.9 0.2 3.2 3.5 4.4 4.8 5.4 2.6

2010 3.7 1.1 2.8 3.1 5.0 3.1 3.5 5.4 2.4 0.3 2.8 2.9 4.4 4.6 5.3 2.3

2011 3.5 1.0 2.2 3.0 4.7 2.4 3.7 5.2 2.2 0.4 2.5 2.6 4.2 4.5 5.1 2.0

2012 3.6 0.9 2.2 2.8 4.7 1.8 3.9 4.7 2.1 0.5 2.4 2.5 4.2 4.5 5.2 2.0

2013 3.4 0.7 1.1 2.0 3.1 1.7 3.5 4.3 2.0 0.6 2.1 2.3 3.7 4.3 4.8 1.6

Opis

Depozit i

kamatne

stope> 1 meseca

<= 3 meseca

> 2 godine

Prenosivi

depozit i / 1

Štedni

depozit

<= 1 mesec

Nefinansisjke korporacije Domacinstva

Drugi depozit i

Jednako ili vise od 250.000 evra

Štedni

depozit i

Prenosivi

depozit i / 1

Do 250.000 evra > 1 godina

<= 2 godine

> 6 meseca

<= 1 godine

Drugi depozit i

1/ Isključuju se kada se izračunava ponderisani prosek kamatnih stopa na depozite.

Tabela 6.6. DDK efektivne kamatne stope na nove kredite

(Godišnje prosečne kamatne stope na depozite, u procentima)

2004 15.0 15.4 14.9 14.9 15.0 15.0 15.3 12.8 * * * 12.8 * *

2005 14.9 16.3 14.3 14.3 14.7 15.2 15.3 12.4 * * * 12.4 * *

2006 14.7 16.4 14.4 14.4 15.4 15.0 15.4 12.5 * * * 12.5 13.4 *

2007 14.6 * 14.8 14.8 15.2 15.2 14.8 13.0 * * * 13.0 12.2 *

2008 14.7 21.1 15.0 15.0 16.6 15.3 13.9 14.1 * 19.2 * 14.1 11.2 9.5

2009 14.3 16.6 14.6 14.6 14.0 15.6 14.6 14.6 * 17.7 * 13.1 10.6 10.0

2010 14.6 18.0 14.9 11.5 18.2 16.5 12.4 13.5 6.7 21.9 6.8 13.8 12.1 10.7

2011 14.1 16.3 14.1 12.3 18.1 15.2 12.1 13.2 6.4 18.9 6.4 13.6 11.9 10.6

2012 13.4 14.9 12.9 10.9 16.3 14.7 11.0 12.1 6.6 16.3 6.8 13.5 11.4 10.1

2013 12.4 13.4 12.2 10.4 14.5 13.6 10.2 11.9 6.0 15.5 6.3 12.2 10.9 9.6

Prekoračenj

a

(kumulat ivn

e

vrednosti)

/1

Zajmovi kod poslovnih ulaganja Domacinstva zajmovi

klijenata

> 1 godina

<= 5 godine

Stambeni kredit i

Domacinstva (zajmovi)

Prekoračenj

a

(kumulat ivn

e

vrednosti)

/1

> 1 godina

<= 5 godine

> 5 godine

Gotovina

preko

kredita /1> 5 godine

Zajmovi

klijenata

<= 1 godine

Gotovina

preko

kreditaOpis

Zajmovi

kamatne

stope

Nefinansisjke korporacije (zajmovi)

Kreditne

linije

(kumulat ivn

e

vrednosti)

/1

<= 1 godine > 1 godina

<= 5 godine

1/ Isključuju se kada se izračunava ponderisani prosek kamatnih stopa na depozite.


| 149

Tabela 7.1 Platni bilans na Kosovu (U milionima evra)

Direktne

investicije

Portfo lio

investicije

Ostale

investicije

Sredstva

rezervi

2004 -208.3 -983.1 -18.4 138.3 654.9 79.4 21.9 57.6 42.9 -32.1 -66.0 112.7 128.8

2005 -247.6 -1,078.5 -8.5 139.1 700.3 72.7 18.9 53.8 107.6 -17.5 -68.7 32.4 174.8

2006 -226.1 -1,173.1 29.0 158.8 759.2 -14.9 20.8 -35.7 289.2 -65.4 -181.7 -77.9 240.9

2007 -214.0 -1,352.9 110.5 186.3 842.0 10.7 16.5 -5.8 431.0 -34.5 -108.0 -294.3 203.3

2008 -460.9 -1,649.7 151.6 164.0 873.2 298.9 10.5 288.50 341.5 -109.9 75.2 -18.25 162.0

2009 -374.2 -1,651.7 232.3 61.8 983.4 209.3 100.3 109.0 276.9 -124.4 -138.3 94.8 164.6

2010 -515.7 -1,752.1 186.9 67.0 982.5 297.2 21.3 275.9 331.1 -49.2 47.4 -53.4 217.6

2011 -658.4 -2,059.0 265.7 113.8 1,021.1 418.9 42.0 376.8 378.2 -57.0 -5.6 61.2 239.6

2012 -380.2 -2,072.8 346.2 154.1 1,192.3 143.3 13.0 130.3 213.3 -184.9 369.2 -267.2 236.9

2013 -339.4 -1992.0 308.4 121.8 1222.4 168.1 34.7 133.4 241.0 -133.8 5.1 21.0 171.3

Opis

Greške i

propusti-neto

Kapitalni

racun

Finansijski

racun

Kapitalni i finansijski racun

Roba Usluge Dohodak Tekuć i

transferi

Tekuć i račun

7.2. Tekući račun (U milionima evra)

Roba Usluge DohodakTekuć i

transferiRoba Usluge Dohodak

Tekuć i

transferiRoba Usluge Dohodak

Tekuć i

transferi

2004 -208.3 -983.1 -18.4 138.3 654.9 1,289.9 63.8 246.8 155.5 823.8 -1,498.2 -1,046.9 -265.2 -17.2 -168.8

2005 -247.6 -1,078.5 -8.5 139.1 700.3 1,356.5 67.8 265.0 164.7 859.0 -1,604.1 -1,146.3 -273.5 -25.6 -158.7

2006 -226.1 -1,173.1 29.0 158.8 759.2 1,514.3 122.5 319.0 187.7 885.1 -1,740.4 -1,295.6 -289.9 -28.9 -125.9

2007 -214.0 -1,352.9 110.5 186.3 842.0 1,717.9 177.2 369.9 235.7 935.2 -1,932.0 -1,530.1 -259.4 -49.4 -93.1

2008 -460.9 -1,649.7 151.6 164.0 873.2 1,814.5 216.6 392.4 233.3 972.3 -2,275.5 -1,866.3 -240.8 -69.3 -99.1

2009 -374.2 -1,651.7 232.3 61.8 983.4 1,984.2 177.2 517.6 182.5 1,106.8 -2,358.4 -1,828.9 -285.3 -120.7 -123.4

2010 -515.7 -1,752.1 186.9 67.0 982.5 2,142.3 305.0 573.0 176.9 1,087.4 -2,657.9 -2,057.1 -386.1 -109.8 -105.0

2011 -658.5 -2,059.0 265.7 113.8 1,021.1 2,318.2 324.9 618.5 241.3 1,133.6 -2,976.7 -2,383.9 -352.8 -127.5 -112.5

2012 -380.2 -2,072.8 346.2 154.1 1,192.3 2,448.9 286.9 635.1 230.5 1,296.4 -2,832.9 -2,359.7 -288.8 -76.4 -104.1

2013 -339.4 -1,992.0 308.4 121.8 1,222.4 2,458.8 305.1 622.0 227.7 1,304.0 -2,798.3 -2,297.1 -313.7 -106.0 -81.6

Opis

Bilans Credit Debit

7.3. Finansijski račun (U milionima evra)

2004 57.6 -47.4 105.0 42.9 … 42.9 -32.1 -32.1 … -66.0 -128.0 62.0 - 112.7

2005 53.8 -126.5 180.2 107.6 … 107.6 -17.5 -17.5 … -68.7 -141.3 72.6 - 32.4

2006 -35.7 -367.5 331.8 289.2 -5.6 294.8 -65.4 -65.4 … -181.6 -218.7 37.0 - -77.9

2007 -5.8 -508.5 502.7 431.0 -9.7 440.7 -34.5 -34.5 … -108.0 -170.0 61.9 - -294.3

2008 288.5 -227.8 516.3 341.5 -25.0 366.5 -109.9 -109.9 … 75.2 -74.7 149.8 - -18.2

2009 109.0 -230.6 339.7 276.9 -10.5 287.4 -124.4 -124.8 0.5 -138.3 -190.1 51.8 - 94.8

2010 275.9 -402.9 678.7 331.1 -34.7 365.8 -49.2 -48.6 -0.7 47.4 -266.2 313.6 - -53.4

2011 377.5 -93.9 471.4 378.2 -15.7 393.9 -57.0 -57.8 0.8 -5.7 -81.7 76.0 - 61.2

2012 130.3 -322.3 452.7 213.3 -15.8 229.1 -184.9 -185.7 0.7 369.2 146.3 222.9 - -267.2

2013 133.4 -200.0 333.4 241.0 -17.9 258.9 -133.8 -132.8 -1.0 5.1 -70.4 75.5 - 21.0

Finansijski

derivati

U

inostranstvo

U

inostranstvo

U izveštajnoj

ekonomiji

U izveštajnoj

ekonomiji

Rezervna

sredstva

Opis U izveštajnoj

ekonomiji

Investicije u

izveštajnoj

ekonomiji

Investicije u

inostranstvu

Bilans Direktne investicije Portfo lio investicije Ostale investicije

U

inostranstvo


150 |

7.4 Novčane pošiljke iz inostranstva - po državama (U procentima)

Opis Ukupan Nemačka Švajcarska Italija Austrija Belgija SAD Švedska Francuska Norveška KanadaUjedinjeno

KraljevstvoDanska Finska Holandija Slovenija

Druge

zemlje

2008 100 37.7 15.9 13.1 6.2 2.8 2.8 3.7 3.9 1.9 2.2 1.5 1.9 1.1 1.2 1.4 2.6

K1 100 34.9 21.4 10.5 5.3 3.7 3.5 3.3 3.4 2.6 1.7 1.6 1.0 1.1 1.1 1.0 4.2

K2 100 39.4 19.7 11.3 6.1 2.9 2.6 2.9 4.0 2.4 1.8 1.3 0.9 0.9 1.3 1.4 1.5

K3 100 37.4 21.2 9.8 6.0 2.8 2.6 3.5 3.8 2.8 2.1 1.3 0.9 1.1 1.0 1.5 2.2

2009 K4 100 38.1 22.0 9.8 5.5 2.8 2.3 3.2 3.9 3.2 1.9 1.3 0.8 1.1 1.2 1.3 1.7

K1 100 34.8 21.0 8.8 5.7 2.6 3.9 3.1 3.5 2.8 1.3 1.5 0.9 1.1 1.2 3.4 4.4

K2 100 34.7 20.7 7.9 3.9 2.9 4.7 3.1 3.6 3.1 2.0 1.7 0.7 0.7 1.0 3.7 5.9

K3 100 33.2 21.4 7.0 6.5 2.5 4.8 3.4 4.0 2.5 2.3 1.6 0.6 0.9 1.0 5.6 2.7

2010 K4 100 34.1 21.6 7.2 5.5 2.9 3.1 3.7 4.1 2.6 1.9 1.3 0.6 0.7 1.0 4.5 5.3

K1 100 32.7 23.7 7.5 5.6 2.8 4.6 3.9 3.8 2.8 1.5 1.5 0.7 0.8 1.2 3.9 3.0

K2 100 32.8 23.0 7.0 5.5 2.0 4.0 3.1 3.7 2.8 2.1 1.3 0.9 1.0 1.0 3.9 6.1

K3 100 33.8 23.4 6.2 5.5 2.9 2.3 3.6 4.2 2.6 2.0 1.2 0.6 0.8 1.0 3.3 6.7

2011 K4 100 33.7 22.1 7.4 5.5 2.7 3.9 3.4 3.8 2.8 1.9 1.4 0.7 0.9 1.1 4.0 4.9

K1 100 30.9 23.7 4.8 6.0 1.1 6.3 3.6 2.8 4.9 0.7 3.2 0.8 0.7 0.5 5.0 5.0

K2 100 37.4 26.3 8.4 6.4 6.6 3.9 0.8 0.4 1.3 0.1 1.9 0.1 0.1 0.1 5.4 0.8

K3 100 34.6 22.6 7.9 5.9 3.2 3.9 3.1 3.2 2.8 1.5 1.8 0.7 0.8 0.8 3.6 3.7

2012 K4 100 34.5 21.0 8.5 6.2 2.6 3.8 3.3 3.3 2.3 1.9 1.8 0.5 0.8 0.0 3.7 5.9

K1 100 33.6 22.5 7.5 5.8 2.7 4.2 3.4 3.5 3.0 1.6 1.8 0.7 0.9 1.0 3.7 4.3

K2 100 33.3 25.5 5.9 5.7 2.5 4.6 2.5 1.4 2.3 1.3 4.0 0.8 0.9 1.0 5.3 3.1

K3 100 33.6 24.4 6.6 7.8 2.5 4.3 3.5 4.5 2.3 0.4 1.9 0.7 0.8 0.9 4.9 1.1

2013 K4 100 35.3 22.7 10.6 4.6 1.6 4.4 2.1 5.0 2.7 1.8 1.7 0.5 0.6 1.5 0.5 4.2


| 151

8.1. Direktna ulaganja po zemljama

(U milionima evra: Stanje 31. decembra 2013)

Evropska unija 931.9 716.3 215.6 51.6 51.6 .

AT Austrija 119.7 109.7 10.0 2.1 2.1 .

BE Belgija 9.9 6.6 3.3 1.8 1.8 .

BG Bugarska 17.1 3.6 13.5 0.6 0.6 .

CY Kipar 6.3 2.0 4.4 3.9 3.9 .

FR Francuska 11.4 12.4 -1.0 1.5 1.5 .

DE Nemačka 223.8 220.2 3.6 16.8 16.8 .

GR Grčka 9.7 9.2 0.5 1.4 1.4 .

IT Italija 13.6 13.5 0.1 2.9 2.9 .

NL Holandija 177.4 145.8 31.6 3.4 3.4 .

RO Rumunija 3.5 3.4 0.1 0.3 0.3 .

SI Slovenija 228.3 83.5 144.7 7.0 7.0 .

SE Švedska 11.5 11.2 0.3 0.5 0.5 .

GB Velika Britanija 73.3 71.4 1.9 6.2 6.2

Ostale države članice EU 26.4 23.7 2.8 3.1 3.1 .

Ostale evropske države 532.2 357.9 174.3 74.2 74.2 .

AL Albanija 78.4 49.7 28.7 34.6 34.6 .

HR Hrvatska 10.0 8.5 1.5 3.2 3.2 .

M K M akedonija, FYR 20.1 13.2 7.0 9.8 9.8 .

NO Norveška 10.1 9.0 1.1 0.5 0.5 .

RS Republika Srbija 11.9 9.8 2.1 5.7 5.7 .

CH Švajcarska 160.9 142.5 18.4 8.6 8.6 .

TR Turska 234.4 119.5 115.0 3.7 3.7 .

Ostale evropske države 6.3 5.7 0.6 8.2 8.2 .

Ostale države 110.8 91.1 19.7 9.6 9.6 .

US Sjedinjene Američke države 54.2 39.6 14.6 7.4 7.4 .

AE Ujedinjeni Arapski Emirat i 39.3 35.4 3.9 0.9 0.9 .

Ostale države 17.3 16.1 1.2 1.3 1.3 .

Ostale države (neraspoređene) 1,199.1 936.1 263.0 0.0 0.0 .

ZZ Nije ukazano' 1,199.1 936.1 263.0 … 0.0 .

Grand Total 2,774.0 2,101.4 672.6 135.4 135.4

Kod Države

Ukupno unutrašnje direktne investicije Ukupno spoljne direktne investicije

Akcionarski kapitalOstale kapitalne

transakcije Akcionarski kapital

Ostale kapitalne

transakcije


152 |

9.1. Sredstva po obliku portfolio investicija po zemljama

( U milionima evra: kraj perioda)

10.1. Međunarodna investiciona pozicija (U milionima evra: kraj perioda)

Drzava Kapital Ukupno

AT Austrija - 30.5 - 30.5 30.5

BE Belgija - 104.0 - 104.0 104.0

DE Nemačka - 262.5 - 262.5 262.5

DK Danska - 7.0 - 7.0 7.0

FI Finska - 33.7 - 33.7 33.7

FR Francuska - 270.1 - 270.1 270.1

IE Irska 407.8 38.8 30.9 7.9 446.6

LU Luksemburgu - 210.1 179.0 31.2 210.1

NL Holandija - 31.6 - 31.6 31.6

PL Poljska - 4.8 - 4.8 4.8

RS Serbija - 23.4 23.4 - 23.4

SE Švetska - 7.1 - 7.1 7.1

SL Slovenija - 4.0 - 4.0 4.0

US Sjedinjene Američke Drzave - 30.7 - 30.7 30.7

Ukupna vredno st invest icije 407.8 1,058.5 233.3 825.2 1,466.3

Dugoročne

duzničke hartije

od vrednosti

Kratkoročne

duzničke hartije

od vrednosti

Opis

Ukupno duzničke hartija od vrednosti

Sredstva

2007 1,278.9 2,397.6 15.2 444.7 1,285.6 652.0 1,118.6 924.5 1.2 193.0

2008 941.2 2,536.0 40.4 466.3 1,359.1 670.3 1,594.9 1,290.9 1.5 302.5

2009 524.4 2,812.1 51.6 624.6 1,559.5 576.5 2,287.8 1,582.4 1.9 703.5

2010 444.6 3,249.4 86.4 696.5 1,832.0 634.5 2,804.8 1,960.9 1.3 842.6

2011 133.9 3,325.1 102.0 740.2 1,908.2 574.7 3,191.2 2,326.1 2.1 863.0

2012 248.8 3,705.1 117.8 986.6 1,760.6 840.0 3,456.3 2,524.3 0.5 931.4

2013 387.0 4,083.4 135.4 1,186.0 1,948.0 814.0 3,696.4 2,774.0 0.7 921.7

Opis

Neto Obaveze

Direktne

investicije

na Kosovu

Portofo lio

investicije

Ostale

investicije

Strane

direktne

investicije

Portofo lio

investicije

Ostale

investicije Rezervna

sredstva


| 153

10.2. Međunarodna investiciona pozicija - po sektorima (U milionima evra: kraj perioda)

10.3. Međunarodna investiciona pozicija - Aktiva i obaveze (U milionima evra: kraj perioda)

11.1. Inostrani dug– bruto pozicija (U milionima evra: kraj perioda)

Opis

Centralna banka Banke Vlada Ostali sektori

Sredstva Obaveze Sredstva Obaveze Sredstva Obaveze Sredstva Obaveze

2007 1,278.9 1,057.6 1,057.6 … 189.8 368.5 178.7 … … … 31.5 971.4 939.9

2008 941.2 1,110.7 1,110.7 … 150.8 401.3 250.5 … … … -320.3 1,024.0 1,344.3

2009 524.4 1,089.3 1,149.6 60.3 250.5 583.9 333.4 -249.0 … 249.0 -566.4 1,078.6 1,645.0

2010 444.6 1,129.0 1,194.8 65.9 283.8 709.8 426.0 -260.0 … 260.0 -708.2 1,344.8 2,052.9

2011 133.9 1,114.8 1,181.3 66.4 478.4 675.5 197.1 -253.6 … 253.6 -1,205.7 1,468.4 2,674.1

2012 248.8 1,351.9 1,416.8 65.0 457.4 633.6 176.1 -336.5 … 336.5 -1,224.0 1,654.7 2,878.7

2013 387.0 1,495.9 1,558.0 62.1 539.6 748.3 208.7 -321.8 … 321.8 -1,334.7 1,769.2 3,103.8

M edjunarodna investiciona pozicija NETO

PIN Neto

Opis U obliku kapitala U obliku duga U obliku kapitala U obliku duga

2007 1,278.9 2,397.6 174.2 2,223.4 1,119.6 623.3 496.3

2008 941.2 2,536.0 152.9 2,383.2 1,594.9 888.0 706.8

2009 524.4 2,812.1 191.7 2,620.4 2,287.8 1,141.3 1,146.4

2010 444.6 3,249.4 280.6 2,968.8 2,804.8 1,456.5 1,348.3

2011 133.9 3,325.1 398.0 2,927.1 3,191.2 1,762.8 1,428.4

2012 248.8 3,705.1 471.9 3,233.2 3,456.3 1,939.0 1,517.3

2013 387.0 4,083.4 543.2 3,540.2 3,696.4 2,102.1 1,594.3

M edjunarodne obaveze KosovaM edjunarodna sredstva Kosova

Kratkoročni Dugoročni Kratkoročni Dugoročni Kratkoročni Dugoročni Kratkoročni Dugoročni

2007 520.6 - - - - - - - 520.6 48.6 48.6 - 168.8 141.1 27.7 303.2

2008 733.2 - - - - - - - 733.2 83.2 83.0 0.2 245.6 194.5 51.1 404.4

2009 1,184.0 309.3 249.0 - 249.0 60.3 0.8 59.5 874.6 156.7 156.7 - 275.0 221.2 53.8 443.0

2010 1,361.3 325.9 260.0 - 260.0 65.9 1.7 64.2 1,035.4 221.8 221.8 0.0 308.0 232.7 75.4 505.6

2011 1,428.4 320.0 253.6 - 253.6 66.4 0.7 65.7 1,108.4 196.4 195.2 1.1 346.6 259.8 86.8 565.4

2012 1,517.3 401.4 336.5 - 336.5 65.0 0.4 64.6 1,115.9 175.6 175.6 - 354.4 321.0 33.5 585.9

2013 1,594.3 383.9 321.8 - 321.8 62.1 0.3 61.9 1,210.4 208.1 208.1 - 329.7 281.1 48.5 672.6

Ukupna privreda (bruto spoljni dug)

Opis Banke

Ne zagarantovan privatan sektor

Ostali sektori Direktne

investicije:

M eđukompan

ijsko

pozajmljivanj

Javni dug i javno garantovani dug

Generalna vlada M onetarna vlast


154 |

11.2. Plan vraćanja javnog inostranog duga


11.3. Bruto inostrani dug - po poveriocima (U milionima evra: Stanje 31. decembra 2013)

Generalna vladaCentralna banka

Republike KosovaBanke Ostali sektori

M eđunarodni monetarni fond167.6 105.7 61.9 - - 167.6 -

Svetska banka216.0 216.0 - - - 216.0 -

IBRD 203.7 203.7 - - - 203.7 -

IDA 12.4 12.4 - - - 12.4 -

Ostali kreditori1,210.7 - 0.3 208.1 329.7 538.0 672.6

Ukupno bruto spoljni dug 1,594.3 321.8 62.1 208.1 329.7 921.7 672.6

Opis

Direktne

investicije:

M eđukompanijsk

o pozajmljivanje

Ukupno bruto spoljni dug

Ukupno bruto spoljni dug isključujuci direktne investicije

Spoljni javni dug 30.6 12.3 2.9 12.2 3.2 33.9 17.0 16.9 62.3 54.8 17.1 82.5 60.2 115.1

Glavnica 22.1 8.3 2.6 8.3 2.9 25.8 12.9 12.9 55.0 48.4 11.3 60.1 49.8 111.3

Kamata 8.5 4.0 0.3 3.9 0.3 8.0 4.1 4.0 7.3 6.4 5.7 22.4 10.4 3.8

Javno garantovani spoljni dug privatnog sektora- - -

- - - - - - - - - - -

Glavnica - - - - - - - - - - - - - -

Kamata - - - - - - - - - - - - - -

Ukupno 30.6 12.3 2.9 12.2 3.2 33.9 17.0 16.9 62.3 54.8 17.1 82.5 60.2 115.1

Glavnica 22.1 8.3 2.6 8.3 2.9 25.8 12.9 12.9 55.0 48.4 11.3 60.1 49.8 111.3

Kamata 8.5 4.0 0.3 3.9 0.3 8.0 4.1 4.0 7.3 6.4 5.7 22.4 10.4 3.8

Preko 10

godina do

15 godina

Preko15

godina

Jedna godina ili manje Preko 1 godine do 2 godine

U 4. kvartalu 2013

0 do 3 4 do 6 7 do 9 10 do 12 13 do 18 19 do 243.godina 4.godina 5. godina

Preko 5

godina do

10 godina

Opis


| 155

11.4. Neto pozicija inostranog duga


Bruto pozicija spoljnog

duga (1)

Spoljna aktiva u

instrumentima duga (2)

Neto spoljni dug (3)=(1)-

(2)

Generalna vlada 321.8 0.0 321.8

Kratkoročno 0.0 0.0 0.0

Dugoročno od ko jih 321.8 0.0 321.8

Krediti 321.8 0.0 321.8

M onetarna vlast 62.1 1,554.0 -1,491.9

Kratkoročno od ko jih 0.3 1,479.2 -1,478.9

Instrumenti tržišta novca 0.0 560.8 -560.8

Valuta i depoziti 0.3 918.3 -918.1

Dugoročno od ko jih 61.9 74.8 -13.0

Ostali instrumenti duga 61.9 74.8 -13.0

Banke 208.1 748.3 -540.2

Kratkoročno od ko jih 208.1 748.3 -540.2


Krediti 82.4 112.0 -29.6


Ostali instrumenti duga 2.1 4.0 -1.9

Dugoročno 0.0 0.0 0.0

Ostali sektori 329.7 1,237.9 -908.2

Kratkoročno od ko jih 281.1 21.6 259.5


Krediti 126.9 0.0 126.9

Trgovinski krediti 154.3 11.9 142.4

Dugoročno od ko jih 48.5 1,216.3 -1,167.7

Obveznice i beleške 0.0 233.5 -233.5

Krediti 48.5 0.0 48.5


Direktne investicije: M eđukompanijsko pozajmljivanje 672.6 0.0 672.6

Dužničke obaveze prema pridruženim preduzecima 0.0 0.0 0.0

Dužničke obaveze prema direktnim investitorima od ko jih 0.0 0.0 0.0

Ostalo 672.6 0.0 672.6

Neto spoljni dug (3) 1,594.3 3,540.2 -1,946.0

31. decembra 2013. godine

Opis


156 |

12.1. Komercijalne banke

Br. Ime Filijale/postojeće grane

1 ProCredit Bank 55

2 Raiffeisen Bank Kosovo J.S.C. 52

3 NLB Prishtina sh.a 50

4 Banka për Biznes 41

5 Banka Ekonomike 40

6 TEB sh.a 26

7 Banka Kombetare Tregtare – Dega Kosovë 24

8 Komercijalna Banka – Dega Mitrovicë 9

9 Turkiye Is bankasi - Dega Prishtinë 1

Ukupno 298

Komercijalne banke

Izvor: CBK (2014)

12.2. Kompanije osiguravanja

Izvor: CBK (2014)


1 Dardania 58

2 Illyria 63

3 Kosova e Re 39

4 Siguria 39

5 Insig 34

6 Sigma 42

7 Sigal 56

8 Croatia Sigurimi 26

9 Sigkos 25

10 Graw e Elsig 40

11 Illyria Life 1

12 Graw e Kosova 1

13 Sigal Life Uniqa Group Austria 1

Ukupno 425

Osiguravajuće kompanije


| 157

12.3. Mikrofinansijske institucije


1 Finca 20

2 KEP 34

3 KGMAMF-Grameen 4

4 AFK 13

5 Besëlidhja 1

6 KRK 17

7 Mështekna 1

8 Qelim Kosovë 1

9 KosInvest 6

10 Start 2

11 Perspektiva 4 1

12 KAD 1

13 ACP 1

14 Timi Invest 1

15 Ukupno 103

Mikrofinansijske institucije

Izvor: CBK (2014)

12.4. Nebankarske finansijske institucije


1 Crimson Finance Fund 1

2 Lesna 9

3 Raiffeisen Leasing 1

4 Factor Leasing 1

5 Ukupno 12

Nebankarske finansijske institucije

Izvor: CBK (2014)

12.5. Biroi za transfer novca

1 UFP (nën-agjentët) 180

2 DMTH (nën-agjentët) 122

3 Vllesa Co 27

4 KLM Enterprise 1

5 Capital 21

6 Posta e Kosovës 1

Ukupno 352

Kancelarije za transfer novca


Izvor: CBK (2014)


158 |

12.6. Posrednici u osiguranju

Br. Ime

1 WVP Sh.p.k

2 Risk Sh.p.k 1

3 Ansiia Sh.p.k 1

4 Raiffeisen Insurance Broker Kosovo 1

5 Inter - Expertise Sh.p.k 1

Ukupno 5

Posrednici osiguranja

Filijale/postojeće grane

Izvor: CBK (2014)

12.7. Menjačnice

Izvor: CBK (2014)

Br. Ime

1 Euro Cufa

2 NBS 1

3 Monedha 1

4 Euro 1

5 Euro Këmbimi 1

6 Euro Eki 1

7 Gipa 1

8 Xeni 1

9 Agimi 1

10 Indriti 1

11 Agoni 1

12 Ximi 1

13 Beni 1

14 Prizreni 1

15 Valuta 1

16 Edona 1

17 Ebani 1

18 Te Gazi 1

19 Hamza 1

20 Veli 1

21 Mena 1

22 Sara 1

23 Kujtimi 1

24 Aral 1

25 Ismeti 1

26 Kemi 1

27 Safeti 1

28 Yllka 1

29 Mani 1

30 Bernardi 1

31 Blujona 1

32 Euro-buli 1

33 E-leka 1

Ukupno 33

Kancelarije za razmenu valuta

Filijale/postojeće grane


| 159

11. Reference

Agencija za Statistiku Kosova (2013): Ekonomska statistika;

Evropska komisija (2013): EU Candidate and Pre-Accession Countries; Economic Quarterly 3,

Economic and Financial Affairs;

Evropska komisija (2013): Baza podataka Eurostat;

Evropska centralna banka (2013): Mesečni bilten, Evropska centralna banka, Frankfurt.

Međunarodni monetarni fond (2013): World Economic Outlook, WOE baza podataka;

Međunarodni monetarni fond (2013): World Economic Outlook, WOE izveštaj;

Međunarodni monetarni fond: Globalni izveštaj o finansijskoj stabilnosti, april 2013;

Ministarstvo finansija (2013): Šestomesečni izvještaj o prihodima i rashodima;

ASK (2014):

a) Indeks potrošačkih cena, pristupljeno u maju 2014:

http://ask.rks gov.net/cmimet/publikimet/cat_viev/988-cmimet/15-indeksi-i-cmimeve-te-konsumit-

b) Indeks proizvođačkih cena, pristupljeno u maju 2014:

http://ask.rks-gov.net/cmimet/publikimet/cat_viev/98-cmimet/79-indeksi-i-cmimeve-te-prodhimit-

c) Indeks cena uvoza, pristupljeno u maju 2014:

http://ask.rks-gov.net/cmimet/publikimet/cat_viev/98-cmimet/80-indeksi-i-cmimeve-te-importit-

d) Statistički izveštaj o privrednim preduzećima, pristupljeno maja 2014:

http://ask.rks-gov.net/publikimet/cat_viev/12-regjistri-statistikor-i-bizneseve

E) Statistike spoljne trgovine, pristupljeno u februaru 2014:

http://ask.rks-gov.net/tregtia-e-jashtme/publikimet

f) Nacionalni računi: http://ask.rks-gov.net/llogarite-kombetare/ll-kombetare

MMF (2014): World Economic Outlook april 2014, Međunarodni monetarni fond (MMF): pristupljeno

maja 2014: http://vvv.imf.org/ekternal/pubs/ft/veo/2014/01/veodata/indek.aspk

Evropska komisija:

Ministarstvo finansija


160 |

Ulica Garibaldi, Br.33, Priština, Republika Kosovo

Tel: +381 38 222 055; Fax: +381 38 243 763

web:www.bqk-kos.org

Documents

Godisnji Izvestaj 2013