GODIŠNJI IZVEŠTAJ16 - Societe Generale Srbija · za investitorima u tri glavne oblasti: investiciono bankarstvo, finansiranje i finansijska tržišta. Jedna od vodećih svetskih

16GODIŠNJI IZVEŠTAJ

3GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2016

1. SOCIETE GENERALE GRUPA 4

2. REČ MENADŽMENTA 6

3. SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD 10

4. MAKROEKONOMSKO OKRUŽENJE U 2016. GODINI 12

5. SEKTOR ZA POSLOVANJE SA STANOVNIŠTVOM 14

6. SEKTOR ZA POSLOVANJE SA PRIVREDOM 16

7. USLUGE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU 18

8. DIREKCIJA LJUDSKIH RESURSA 22

9. KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST 28

10. UPRAVLJANJE RIZICIMA 30

11. UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠĆU I RIZIKOM KAMATNE STOPE 36

12. UPRAVLJANJE KAPITALOM I POKAZATELJI ADEKVATNOSTI KAPITALA 40

13. FINANSIJSKI POKAZATELJI BANKE 42

14. BUDUĆI RAZVOJ BANKE 46

15. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU KOJA SE ZAVRŠILA 31. DECEMBRA 2016. GODINE 49

16. MIŠLJENJE NEZAVISNOG REVIZORA 140

SADRŽAJ

54 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2016

Societe Generale je jedna od vodećih grupa u pružanju finansijskih usluga u Evropi i globalno. Poslovanje Grupe se zasniva na modelu univerzalnog bankarstva, spajajući finansijsku stabilnost sa strategijom održivog razvoja i ulažući sredstva u finansiranje privrede, kao i u projekte svojih klijenata.

Ambicija Grupe je da bude fokusirana na partnerski odnos sa klijentima, referentna banka na tržištima na kojima posluje, prepoznata kao bliska klijentima, koji je biraju zbog kvaliteta usluga i posvećenosti njenih timova. Svi zaposleni Grupe bezuslovno dele iste vrednosti: posvećenost, odgovornost, timski duh i inovativnost.

Osnovana davne 1864. godine, prisutna u 66 zemalja, sa čvrstom bazom u Evropi i u regionima visokog potencijala širom sveta, Societe Generale Grupa sa svojih 146,000 zaposlenih podržava oko 31 milion klijenata: fizičkih lica, privrednih subjekata i institucionalnih investitora. Grupa pruža široku paletu savetodavnih usluga i prilagođenih finansijskih rešenja kroz tri strateške linije:

Poslovanje sa stanovništvom u Francuskoj

Poslovanje sa stanovništvom u Francuskoj obuhvata

tri komplementarna brenda: Societe Generale, vodeću

nacionalnu banku, Credit du Nord, grupu regionalnih

banaka i vodeću onlajn banku Boursorama. Ove poslovne

linije pružaju usluge za više od 11 miliona fizičkih lica

i oko 810,000 klijenata iz korporativnog i neprofitnog

sektora. Cilj Grupe u oblasti poslovanja sa stanovništvom

u Francuskoj jeste da bude vodeća banka kada je u

pitanju zadovoljstvo klijenata uslugama koje Grupa pruža.

Pored regionalnih banaka u okviru Credit du Nord Grupe,

Societe Generale posluje samostalno širom Francuske,

uz izvanredno poznavanje lokalnog ekonomskog

okruženja, omogućavajući klijentima da koriste prednosti

regionalne banke sa onima koje poseduje međunarodna

bankarska grupacija.

Boursorama Grupa nudi kompletan portfolio onlajn

proizvoda i usluga. Osnovana 1995. i prisutna u

tri evropske zemlje, Boursorama je pionir i lider u

Francuskoj u tri poslovne linije: onlajn bankarstvo,

brokerski poslovi i finansijske informacije. Boursorama

nudi širok spektar inovativnih proizvoda i usluga.

Poslovanje sa stanovništvom u inostranstvu

Međunarodna mreža banaka posluje u 52 zemlje u

tri regiona: Evropi, regionu Rusije i regionu Afrike i

prekomorskih teritorija. U svakoj od zemalja u kojima

je prisutna, Grupa primenjuje model univerzalne banke

usklađen sa posebnim zahtevima lokalnih tržišta, kako

bi bio potpuno integrisan sa sredinom u kojoj posluje

koristeći pritom sve raspoložive resurse koje omogućava

jedna internacionalna bankarska grupacija ovog tipa.

Model univerzalnog bankarstva dopunjen je pružanjem

specijalizovanih finansijskih usluga kroz tri poslovne

linije: osiguranje, lizing vozila i upravljanje voznim

parkom, kao i finansiranje opreme i dobavljača.

Pružanje usluga iz oblasti globalnih investicija, privatnog bankarstva, upravljanja aktivom i hartijama od vrednosti

Societe Generale Corporate & Investment Banking

(SG CIB) igra ključnu ulogu u poslovima posredovanja

između investitora i klijenata koji su u potražnji

za investitorima u tri glavne oblasti: investiciono

bankarstvo, finansiranje i finansijska tržišta.

Jedna od vodećih svetskih banaka u segmentu

privatnog bankarstva, Societe Generale Private

Banking nudi usluge planiranja aktivom i hartijama

od vrednosti: strategiju i ekspertizu u oblastima

alokacije aktive, menadžmenta portfolija, fondova,

tržišta i rešenja za upravljanje imovinom, u skladu sa

individualnim potrebama.

Filijala Grupe Lyxor Asset Management nudi

menadžment i savetodavna rešenja u svim oblastima

upravljanja sredstvima. Sa jakom kulturom u oblasti

istraživanja i upravljanja rizicima, Lyxor važi za

lidera u inovativnom, fleksibilnom i transparentnom

upravljanju aktivom.

Societe Generale Securities Services nudi širok

spektar usluga vezanih za hartije od vrednosti u

skladu sa poslednjim regulatornim i trendovima na

finansijskom tržištu.

1SOCIETE GENERALE GRUPA



Prošla 2016. godina bila je još jedna godina velikih izazova kako na ekonomskom, tako i geopolitičkom planu. Posledice svetske krize se još osećaju u mnogim privredama sveta i nije lako praviti predviđanja o karakteru i dinamici ekonomskih i finansijskih tokova. Problemi Grexita, Brexita i ostalih mogućih « Exita » otvorili su mnoga nova pitanja koja su razvila i mnoge dileme. Migrantska kriza kao jedna od najizazovnijih tema nastavlja se i u 2017, a dodatni izazovi biće i pokretanje procesa izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, kao i predstojeći izbori u mnogim EU članicama.

Evropski bankarski sektor karakterišu dalja

monetarna ekspanzija ECB i negativne kamatne

stope, kontinuitet regulatornih pritisaka i dalja

strateška prilagođavanja evropskih banaka.

Na domaćem planu, važni koraci učinjeni su

u domenu stabilizacije makroekonomskog

okruženja, zahvaljujući dobroj kombinaciji

odgovorne fiskalne i monetarne politike.

Pozitivne ocene Međunarodnog monetarnog

fonda o realizaciji stand by programa, kao i

osetan napredak na Doing Business listi Svetske

banke, svakako su doprineli boljem sagledavanju

potencijala srpskog tržišta od strane stranih

investitora. Naravno, strukturni problemi i

reforma javnih preduzeća ostaju kao najvažnije

teme daljeg razvoja.

Protekla godina bila je veoma uspešna i za

Societe Generale, što nam je omogućilo da

se više okrenemo razvijanju kulture inovacija,

organizacionoj strukturi, kao i jačanju već snažne

korporativne kulture i vrednostima koje negujemo

na nivou Grupe.

Svet pred nama donosi izazove u digitalnom

svetu, a mi smo pokazali da smo spremni da te

izazove ne samo prihvatimo, već i da predvidimo

buduće trendove u domenu digitalizacije

globalnog finansijskog tržišta.

Tražimo način da, uz novi pristup potrebama

naših klijenata, razvijamo proizvode i usluge

koji će olakšati njihove svakodnevne bankarske

aktivnosti - napravili smo aranžman sa

kompanijom VIP Mobile, prvi takve vrste u

regionu, organizovali prvi Fintech hackathon

sa partnerima iz Centra za tehnološko

preduzetništvo (ICT Hub), a i naši zaposleni su

dobili šansu da predstave svoje ideje na prvom

Open Innovation Challenge-u.

U 2017. godinu ulazimo sa ambicijama da

rastemo i da na domaćem tržištu zadržimo i

dodatno osnažimo poziciju jedne od vodećih

banaka u Srbiji. Na talasu inovacija i mnoštva

novih ideja nastojimo da savremene tokove

globalnog finansijskog tržišta i dalje strateški

implementiramo u naše svakodnevno poslovanje,

a generatori novih ideja će biti naši zaposleni,

naši saradnici i pre svega oni koji najčešće čuju i

najbolje razumeju potrebe naših klijenata.

Goran Pitić predsednik Upravnog odbora

2REČ MENADŽMENTA


U protekloj godini, pokazali smo da smo otvoreni za promene, da idemo u susret novim prilikama i da smo u stanju da postavimo i da ispunimo nove, ambiciozne ciljeve.

U veoma konkurentnom poslovnom okruženju i sa svim izazovima koje donose globalne ekonomske prilike, Societe Generale banka Srbija je uspešno završila poslovnu 2016. godinu sa ostvarenim profitom pre oporezivanja u iznosu od 32,3 miliona evra, što je više od 80% bolje nego prethodne godine i što ujedno predstavlja najbolji finansijski rezultat Banke od kako posluje na tržištu u Srbiji. Ovaj rezultat je potvrda uspešnosti modela poslovanja naše Banke, u kome negujemo pre svega partnerski odnos sa klijentima, što nas i čini jedinstvenim na domaćem tržištu.

Posebnu pažnju u 2016. godini posvetili smo

značajnoj transformaciji naše organizacione

strukture, kroz uspešniju regionalizaciju naše

mreže i uvođenje matriks strukture, kao i kroz

poboljšanje operativne efikasnosti, kako bismo što

bolje servisirali naše klijente iz svih segmenata

širom Srbije.

Tokom cele godine, Societe Generale Srbija je

negovala i dalje razvijala različite kanale saradnje

sa klijentima, trudeći se da drži korak sa globalnim

trendovima. Naime, sve ubrzanija digitalizacija

i kreiranje fintech tržišta su trendovi koji su

stavili razvoj tehnologije kao prvi prioritet za sve

učesnike na finansijskim tržištima širom sveta.

To je bila naša prilika da kroz međusobnu

saradnju i razmenu iskustava menjamo i sebe i

da unapredimo svoje usluge na domaćem tržištu.

Prihvatili smo izazov i zakoračili u kreativni

svet startapa kroz partnerstvo sa Centrom za

tehnološko preduzetništvo, ICT Hub-om.

Organizovali smo niz radionica i manifestacija koji

su spojili stotine učesnika u timove sastavljene od

onlajn preduzetnika, programera, dizajnera i naših

zaposlenih koji su zajedno razvili prototipove digitalnih

rešenja u finansijskim tehnologijama, a neka od

osmišljenih rešenja već se razrađuju za tržište.

Radili smo predano na unapređenju i promociji

prve onlajn ekspoziture u Srbiji i regionu, a

ovaj poduhvat doneo nam je prestižnu nagradu

Societe Generale Grupe – Linije za poslovanje

u inostranstvu (IBFS) za inovaciju u 2016, u

kategoriji iskustva klijenata.

U septembru 2016. godine otvorili smo i

drugu poslovnu zgradu, čime smo omogućili

centralizaciju poslova i doprineli još većoj

operativnoj efikasnosti.

Otvaranjem ove nove poslovne zgrade, otvorili smo

i vrata za mnogobrojne buduće susrete sa našim

klijentima i partnerima.

Ostajemo posvećeni našim strateškim

opredeljenjima, usmerenim na blisku vezu sa

klijentima, kojima ćemo nastaviti da kroz vrhunsku

ekspertizu pružamo proizvode i usluge koji

zadovoljavaju njihove potrebe, a naša dostignuća u

2016 potvrđuju da se krećemo u dobrom pravcu.

2REČ MENADŽMENTA

Marija Ruseva predsednica Izvršnog odbora


Prisutna u Srbiji još od 1977. godine najpre kao predstavništvo, a od 1991.

godine i kao prva banka u vlasništvu stranog kapitala, Societe Generale

banka Srbija AD Beograd posluje kao univerzalna banka, koja sa mrežom od

96 ekspozitura i 1,328 zaposlenih pruža, uz punu posvećenost, kvalitetnu

uslugu i raznovrsnu ponudu proizvoda svojim klijentima, kako fizičkim, tako

i pravnim licima - velikim privatnim i državnim preduzećima, domaćim i

multinacionalnim kompanijama, finansijskim institucijama, kao i sektoru malih

i srednjih preduzeća, mikrobiznisu i preduzetnicima. Na domaćem bankarskom

tržištu, Societe Generale banka Srbija AD Beograd je kontinuirano među

vodećim bankama, u prvih pet po visini bilansne sume, kredita i depozita.

Takođe, banka je već godinama unazad lider na tržištu stambenih, gotovinskih

i potrošačkih kredita, upravljanju tokovima gotovine klijenata, prometu

na finansijskim tržištima i pružanju kastodi usluga penzionim fondovima.

Uprkos izazovnom makroekonomskom i regulatornom ambijentu, kao i jakoj

konkurenciji među bankama, Societe Generale Banka Srbija AD Beograd je u

prethodnoj godini uspela da unapredi svoje poslovanje, ostvarivši rast bilansne

sume za 2,3% na 235,8 milijardi dinara (1,9 milijardi evra). Ukupni plasmani

klijentima zabeležili su rast od 1,7% u 2016. godini, dok je depozitni portfelj

komitenata viši za 2,3%, što odražava visok nivo poverenja klijenata u Societe

Generale banku, kao i zadovoljstvo kvalitetom usluga koje im se pružaju.

Banka je godinu završila sa uvećanim poslovnim prihodom za 1,6 procenata,

dok je dobitak nakon oporezivanja od 3,7 milijardi dinara (29,9 miliona evra)

viši za skoro 80% u odnosu na godinu pre.

U 2016. Societe Generale banka je nastavila sa unapređenjem kvaliteta

svojih proizvoda i usluga, kao i optimizacijom procesa. Istovremeno, banka

se pozicionirala kao lider u oblasti digitalizacije, nakon što je unapređenje

elektronskog i mobilnog bankarstva rezultiralo otvaranjem prve digitalne

(Online) ekspoziture u Srbiji. Uzajamno poverenje, poštovanje ugovornih

obaveza, spremnost na saradnju, kapacitet da se klijentima ponudi inovativno

rešenje su samo neki od elemenata odnosa koji banka već decenijama neguje

sa svojim klijentima i partnerima.

3SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD


Nakon što je početkom 2000-ih godina beležila visoke stope rasta, srpska ekonomija je u periodu od 2009. do 2015. godine stagnirala, beležeći negativne ili niske stope rasta. U narednim godinama očekuje se snažniji privredni rast, nakon ostvarenog rasta od 2,8% u 2016. godini.

Dok je u 2015. godini oporavak u Srbiji bio ograničen na nekoliko industrija, nakon poplava iz 2014. godine, u 2016. godini je oporavak privrede bio sveobuhvatan. Posmatrano po delatnostima, porast je zabeležen u:

� poljoprivredi 8,1%

� prerađivačkoj industriji 3,1%

� građevinarstvu 7,2%

� trgovini 4,0%

� IT industriji 2,3%

� finansijskom sektoru 3,4%

Što se tiče agregata upotrebe BDP-a, rast je zabeležen u:

� finalnoj potrošnji domaćinstava 1,0%

� finalnoj potrošnji države 2,6%

� investicijama 4,5%

� izvozu roba i usluga 11,5%

� uvozu roba i usluga 6,3%

Iako je globalni ekonomski rast usporen, prosečna stopa rasta u deset

zemalja koje su najznačajniji uvoznici proizvoda i usluga iz Srbije

(Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Rusija, Crna Gora,

Makedonija, Hrvatska, Slovenija i Mađarska) iznosila je oko 2,5% ili

više. Prosečan rast vrednosti izvoza Srbije u ovih deset zemalja je

zaključno sa novembrom 2016. godine bio 12,8%. U istom periodu,

pad cena nafte tokom 2016. godine, uticao je na smanjenje vrednosti

uvoza, omogućavajući rast privrede.

Takođe, niže kamatne stope, uz rast broja zaposlenih i postepen rast

plata u privatnom sektoru, dovele su do oporavka potrošnje, koja

predstavlja oko dve trećine BDP-a Srbije.

Rast poljoprivredne proizvodnje u 2016. godini ostvaren je zahvaljujući

mnogo povoljnijim vremenskim uslovima, dok je rast prerađivačke

industrije zasnovan na rastu izvoza i prilivu stranih direktnih investicija

iz prethodnih godina. Očekuje se dalji rast poljoprivrede po umerenim

stopama u narednih nekoliko godina, dok bi snažan priliv stranih

direktnih investicija u 2015. i 2016. godini trebalo da omogući rast

industrijske proizvodnje (oko 20% BDP-a) i izvoza (oko 40% BDP-a).

Očekujemo da će Evropska centralna banka nastaviti sa programom

kvantitativnih olakšica tokom većeg dela 2017. godine, što će

prouzrokovati dalje kretanje kamatnih stopa u pravcu negativnih

vrednosti. Trenutno, postoji pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB)

da okonča program kupovine aktive, s obzirom na to da se inflacija

približava vrednosti od 2,0%, ali je bazna inflacija još uvek ispod 1,0%

uz još uvek spor rast zarada, tako da očekujemo da ECB nastavi sa

dosadašnjom monetarnom politikom do kraja 2017. godine, do kada se

očekuje i pad cena nafte sa sadašnjeg nivoa. Ove, niske kamatne stope

će se pozitivno odraziti na privredu, stimulišući rast i investicije.

4MAKROEKONOMSKO OKRUZENJE U 2016. GODINI


5SEKTOR ZA POSLOVANJE SA STANOVNISTVOM

Sektor za poslovanje sa stanovništvom je i u 2016.

godini ostao fokusiran na potrebe svojih klijenata i

razvoj dugoročnih odnosa sa njima. Konstantan rast

kreditiranja stanovništva jedan je ključnih pokazatelja

podrške koju Banka sa svojim povezanim licima pruža

klijentima, fizičkim licima. Tako je u protekloj, 2016.

godini, ostvaren rast kredita od 11,2% u odnosu na

2015. godinu na 79 milijardi dinara (640 miliona evra),

što je doprinelo da se zadrži tržišno učešće od 10%.

Kada je reč o bazi klijenata, ona je uvećana za 1,4%.

Banka je u 2016. godini zadržala poziciju jednog od

lidera na tržištu stambenih kredita, a rast plasmana je

dostigao 6% u odnosu na 2015. godinu. Societe Generale

već nekoliko godina učestvuje u programu kreditiranja

profesionalnih vojnih lica, a tokom prošle godine sa

ministarstvom odbrane i Nacionalnom korporacijom za

osiguranje stambenih kredita, prva je potpisala ugovor za

odobravanje subvencionisanih stambenih kredita.

Kada govorimo o gotovinskim kreditima Societe Generale

banka a.d. Beograd ostvarila je značajan rast plasmana od

16% u odnosu na prethodnu godinu, čime je još jednom

učvrstila poziciju jednog od lidera na lokalnom tržištu.

Ukupan iznos depozita u Sektoru za rad sa stanovništvom

dostigao je 65,5 milijardi dinara (530 miliona evra), što je u

odnosu na 2015. godinu niže za 4%.

Među najznačajnijim projektima Societe Generale

u protekloj godini bili su uspostavljanje strateškog

partnerstva sa Centrom za tehnološko preduzetništvo

(ICT Hub), u cilju promocije i podsticanja startap kulture

u našoj zemlji. Sve ubrzanija digitalizacija i kreiranje

fintek tržišta su trendovi koji su razvoj tehnologije učinili

prioritetom za sve učesnike na finansijskim tržištima

širom sveta. Societe Generale banka, koja je posvećena

inovacijama na globalnom i lokalnom nivou, na ovaj

način želi da podstakne dijalog sa svim akterima u ovoj

oblasti koja za cilj ima poboljšanje iskustva korisnika

finansijskih usluga. Tim povodom, organizovano je niz

radionica i nadmetanja u oblasti promovisanja kulture

inovacija, među kojima su najzapaženiji prvi Fintech

Hackathon i Open Innovation Challenge, gde su učesnici

različitih profila - onlajn preduzetnici, programeri,

dizajneri i zaposleni zajedno razvijali prototipove

digitalnih rešenja u finansijskim tehnologijama.

Pod sloganom „Uz dobrog partnera, sve je moguće“,

Societe Generale banka i kompanija Vip mobile započele

su stratešku saradnju koja podrazumeva dodatne

pogodnosti za klijente banke i Vip korisnike. Zahvaljujući

ovom partnerstvu, oni koji koriste usluge banke i

kompanije Vip mobile ostvaruju značajne popuste na

kupovinu mobilnih uređaja iz Vip ponude, uz mogućnost

otvaranja računa Societe Generale banke i direktno u

svim Vip centrima, samo sa ličnom kartom.

Udruživanje različitih grana industrije u zajedničkim

projektima koji za cilj imaju dugoročni interes klijenata

odavno je praksa u svetu i sve češće se nameće kao jedan

od modela budućeg razvoja savremenog poslovanja.

Societe Generale banka je u stalnoj potrazi za novim

rešenjima kako bi se približila svojim klijentima i

ponudila im dodatnu vrednost. Ovo partnerstvo je

još jedan korak u našim strateškim ambicijama

da razvijemo usluge koje nisu isključivo u vezi sa

finansijskim sektorom. Na ovaj način nastavljamo da

gradimo partnerstvo sa našim klijentima, čak iako to

podrazumeva promene u našem poslovnom modelu.

Osim pomenutih, Banka je nastavila da unapređuje

i razvija svoju onlajn ekspozituru, prvu i potpuno

inovativnu e-banking platformu pomoću koje klijenti

celokupan proces kupovine određenih proizvoda i

usluga, mogu da izvrše onlajn.

Proizvodi i aktivnosti koje su trenutno dostupne našim

klijentima kroz e-banking usluge su zahtev za gotovinski

kredit, oročenje, dozvoljena pozajmica, otvaranje štednih

računa, trajni nalog i direktna zaduženja, kao i pregled i

prevremena otplata rata za Masterata kreditnu karticu.

Tim onlajn ekspoziture pruža podršku klijentima putem

video poziva, chata, co-browsinga i voice poziva,

tokom 88 sati nedeljno. Nova unapređena e-banking

platforma pokazala se kao veoma važna podrška

u svakodnevnom poslovanju ekspozitura, jer su

jednostavniji bankarski proizvodi i transakcije preneti i

u digitalnu sferu poslovanja.

Rad sa malim preduzećima i preduzetnicima

Odeljenje za rad sa malim preduzećima i preduzetnicima

i u 2016. nastavilo je trend rasta baze klijenata.

Kreditni portfelj porastao je za 38%, dok su depoziti

porasli za 50% u odnosu na 2015. godinu. Tome je

doprineo jedinstveni pristup ovim klijentima, u okviru

kojeg se banka vodi delatnošću konkretnog preduzeća

ili preduzetnika, odnosno kroz segmentnu ponudu

se prilagođava posebnim potrebama u oblastima

proizvodnje, transporta, trgovine i profesionalnih usluga.

U okviru mreže ekspozitura Societe Generale Banke

Srbija a.d. Beograd postoje lični bankari, specijalizovani

za poslovanje sa malim preduzećima i preduzetnicima.

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd dodatno

potvrđuje svoju posvećenost i uverenje da mala

preduzeća imaju veliki potencijal i značaj za nacionalnu

ekonomiju podrškom akciji “Blic preduzetnik”. Kompanija

iz segmenta malih i srednjih preduzeća koju stručni žiri

proglasi za najbolju u okviru ove akcije dobija značajna

novčana sredstva za unapređenje poslovanja.


Sektor za poslovanje sa privredom poslovao je stabilno.

Aktivnosti sektora su bile usmerene na održavanje

kvaliteta portfolija kako kroz kontrolu rizične aktive tako

i kroz jačanje partnerstva sa klijentima. Optimizacija

organizacije u okviru sektora doprinela je povećanju

efikasnosti i kvaliteta servisa prema klijentima u oblasti

saradnje sa velikim prvirednim subjektima i u oblasti

srednjih preduzeća.

Tokom 2016. godine, Banka se trudila da svoju ponudu

prilagodi potrebama klijenata, obezbeđujući sveobuhvatnu

uslugu kroz sledeće proizvode: krediti, garancije,

akreditivi, faktoring, depoziti, dilerski proizvodi (spot

transakcije, forward, kamatni svop), brokerske i kastodi

usluge, transakcije u domaćem i međunarodnom platnom

prometu, prikupljanje i obrada gotovine, POS terminali,

poslovne kartice i elektronsko bankarstvo.

U kreditima klijentima, banka je završila ovu godinu

sa ukupnim neto stanjem od 79,8 milijardi dinara

(646 miliona evra). U cilju održavanja kvalitetnog

kreditnog portfolia, Banka je bila usmerena na razvoj

uravnoteženog kreditnog pristupa, koji se ogledao kroz

porast finansiranja, kroz faktoring i lizing. Doprinos

lizingu kroz kanale Banke dostigao je gotovo 18 miliona

evra u novoj produkciji, što je potvrda odličnog rezultata

Sogelease ove godine.

Liderska pozicija faktoringa na domaćem tržištu je

potvrđena i u 2016. godini, gde je ostvaren ukupan

promet od 235 miliona evra, što predstavlja rast od

26% u odnosu na 2015. Prosečan iznos sredstava u

korišćenju je porastao za 42% (59 miliona evra), a broj

ustupljenih faktura za 64%.

Ostvareni rezultat faktoringa zasniva se na jedinstvenoj

i inovativnoj platformi za finansiranje lanca dobavljača,

kao i ostalim vidovima finansiranja potraživanja kao što

su regresni, obrnuti i međunarodni faktoring, u kojem je

Banka apsolutni lider na tržištu Srbije.

U predstojećem periodu, akcenat će biti na uvođenju

novih partnera za platformu finansiranja lanca

dobavljača i dalji rast u oblasti međunarodnog

faktoringa, za koji postoji potencijal, imajući u vidu rast

izvoza robe iz Srbije.

Banka je nastavila da unapređuje segment globalnog

transakcionog bankarstva (Global Transaction Business),

intenzivirajući ulogu specijalizovane prodaje u saradnji

sa klijentima. Ovakav pristup je rezultirao u boljim

dostignućima kroz sve linije globalnog transakcionog

bankarstva. Služba dokumentarnog poslovanja i garancija

je održala stabilnost portfolija; Banka je proglašena

najboljom u ovoj oblasti za 2016. godinu od strane

vodećeg svetskog finansijskog časopisa “Euromoney”.

U segmentu keš menadžmenta, Banka je zadržala

poziciju lidera na tržištu u svim uslugama iz ove oblasti.

Potvrdu kvaliteta pruženih usluga u keš menadžmentu

predstavlja nagrada kojom je vodeći svetski finansijski

časopis “Euromoney” proglasio Banku za najbolju banku

u Srbiji u 2016. godini.

U skladu sa svojom strategijom finansiranja Banka

je zadržala stabilan nivo depozita klijenata od 76,4

milijarde dinara (619 miliona evra) i tržišnim udelom od

11,6%, uprkos visokoj promenljivosti likvidnosti tržišta

u određenim periodima tokom godine. Takođe, Banka je

uspela da zadrži stabilnu bazu klijenata

u odnosu na početak 2016. godine.

Sektor za poslovanje sa privredom

iz godine u godinu teži jačanju

svoje pozicije u saradnji sa

internacionalnim klijentima. U

2016. godini, ostvaren je rast

portfelja ovog segmenta

klijenata, zahvaljujući

aktivnom prodajnom

pristupu i kreiranju

ponude koja

odgovara

specifičnim

zahtevima ovog

segmenta.

Poseban doprinos ukupnom

rezultatu Banke ostvaren je u

segmentu poslovanja sa srednjim

privrednim subjektima. Sprovedena

je temeljna reorganizacija u cilju

stavljanja klijenta u fokus i jačanja

koncepta univerzalne banke na teritoriji

cele Srbije. Proaktivnim poslovnim

aktivnostima, segment poslovanja sa

srednjim privrednim subjektima uvećao

je svoj portfelj i ostvario rezultate

dosta iznad očekivanih, uprkos veoma

konkurentnom poslovnom okruženju,

pritisku viška likvidnosti i niskih

kamatnih stopa.

6SEKTOR ZA POSLOVANJE SA PRIVREDOM

18 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD 19GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2016

Banka je zadržala svoju poziciju na deviznom tržištu po

obimu transakcija sa korporativnim klijentima. Prema

zvaničnoj statistici Narodne banke Srbije, Societe

Generale Banka Srbija a.d. Beograd je u poslovanju

sa domaćim pravnim licima ostvarila tržišno učešće

od 11,47%, što je Banku svrstalo na četvrto mesto,

dok je u poslovanju sa stranim pravnim licima i

finansijskim institucijama ostvarila tržišno učešće od

21,54%, što je Banku svrstalo na drugo mesto po

obimu transakcija. Još jedan bitan segment tržišta je

i domaće međubankarsko trgovanje, gde je Societe

Generale Banka Srbija a.d. Beograd ostvarila tržišno

učešće od 9,97% svrstavši se na drugo mesto. Uprkos

velikoj i oštroj konkurenciji, Societe Generale banka

je uspela da zadrži visoke pozicije u sva tri segmenta

poslovanja na deviznom tržištu, koje je imala i u

prethodnom periodu.

Banka je tokom godine aktivno učestvovala na

međubankarskom tržištu novca i na tržištu dužničkih

državnih hartija od vrednosti.

I u 2016. godini Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd je bila pouzdan partner svojim klijentima, korisnicima proizvoda i usluga na finansijskom tržištu, kroz razumevanje njihovih zahteva i efikasno pružanje odgovora, te ponudu inovativnih rešenja i stvaranje dodatne vrednosti.

Investicione usluge i aktivnosti

Služba za investicione usluge i aktivnosti, kao

poseban organizacioni deo Banke, sa dozvolom

Komisije za hartije od vrednosti za pružanje usluga

u vezi sa finansijskim instrumentima i tržištima

kapitala, nastavila je sa razvojem i unapređenjem

usluga tokom 2016. godine.

Pored već postojećih usluga koje pruža ova

služba (brokersko posredovanje u trgovanju

finansijskim instrumentima na Beogradskoj berzi

ili na vanberzanskom tržištu; usluge korporativnog

agenta; usluge u procesu privatizacije; usluge

agenta i/ili pokrovitelja prilikom izdavanja hartija

od vrednosti), svojim postojećim i potencijalnim

klijentima Banka je ponudila u 2016. godini

i usluge investicionog savetovanja, kao i

usluge posredovanja u trgovanju finansijskim

instrumentima na inostranim tržištima.

Služba za investicione usluge je učestvovala u

berzanskom trgovanju sa blizu 1.600 transakcija,

uz realizovani godišnji promet akcijama od oko

96 miliona dinara. Kada je o trgovanju trezorskim

zapisima reč (primarno i sekundarno trgovanje),

Služba je prošle godine uspela da zadrži svoje

mesto među pet najaktivnijih tržišnih učesnika.

Pružanje profesionalne, brze i sigurne usluge,

te podrška u ostvarivanju investicionih ciljeva

klijenata ostaju i dalje osnovni ciljevi ove Službe.

7USLUGE NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

Na međubankarskom tržištu depozita Banka je bila

veoma aktivna sa ostvarenim tržišnim učešćem od oko

11% u 2016. godini.

Banka je na primarnom tržištu dužničkih državnih

hartija od vrednosti tokom 2016. godine kupila

obveznice države nominovane u RSD u visini od 21,2

milijardi dinara, kao i obveznice nominovane u EUR

u visini od 22 miliona evra. Tržišno učešće Banke u

2016. godini je bilo 8.3%. Pored učešća na primarnom

tržištu dužničkih državnih hartija od vrednosti,

Societe Generale banka Srbija aktivno učestvuje i na

sekundarnom tržištu.

Pored postojećih proizvoda i usluga na finansijskom

tržištu, Banka je u 2016. godini obogatila svoju ponudu

i kamatnim svopom, koji je naišao na dobar odziv

klijenata, kao vid zaštite od kamatnog rizika.


Kastodi usluge

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd se i u 2016.

godini našla među top tri banke na domaćem tržištu, koje

pružaju kastodi usluge, u skladu s dozvolom Komisije

za hartije od vrednosti. I na ovom polju specijalizovanih

usluga, koje su se razvijale u težem i konkurentnom

ambijentu, Banka je pokazala da je kvalitet pružene

usluge klijentima u srcu njene strategije, te da zajedno sa

iskustvom i ekspertizom zaposlenih, to predstavlja razliku

koja rezultira dugogodišnjim poverenjem klijenata.

Societe Generale Banka Srbija pruža kastodi usluge i

obračunava imovinu za devet fondova, od kojih su sedam

dobrovoljni penzijski fondovi i dva investiciona fonda,

sa ukupnom imovinom od 34,5 milijardi dinara. Poziciju

apsolutnog lidera na tržištu sa 100% učešća u pružanju

kastodi usluga segmentu dobrovoljnih penzijskih fondova,

Banka je zadržala i u 2016. godini.

Ostali kastodi klijenti Banke su, najvećim delom, iz

segmenta domaćih i stranih profesionalnih investitora.

U odnosu na 2015. godinu, imovina pod staranjem svih

kastodi klijenata Societe Generale Banke Srbija porasla

je za 19% dok je imovina dobrovoljnih penzijskih i

investicionih fondova porasla za 15% sto je očekivan rast

za tu vrstu investitora.

Na upit klijenata iz segmenta stranih kastodi banaka, koji

imaju otvorene kastodi račune u Societe Generale Srbija,

po pitanju usklađenosti ne samo sa lokalnom, nego i

globalnom regulativom (konkretno UCITS i AIFM Direktive),

Banka je 2016. uspešno odgovorila i, još jednom, dokazala

da ispunjava sve uslove i da je ozbiljan i profesionalan

učesnik na tržištu kapitala.

Sprovodeći principe prijateljske i konstruktivne razmene

informacija, proaktivnosti, pažnje, posvećenosti i

efikasnosti, Banka će i ubuduće s lakoćom ispunjavati

očekivanja kastodi klijenata.


Societe Generale Banka Srbija završila je 2016. godinu

sa 1,328 zaposlenih, a našem timu pridružilo se 107

novih kolega. Profili koje je Banka najčešće zapošljavala

su stručnjaci iz oblasti malog biznisa, eksperti za razvoj

proizvoda, kao i različiti profili iz oblasti upravljanja rizicima,

uključujući matematičke i statističke obrazovne profile.

Tokom protekle godine, Societe Generale je radila

na daljem razvoju liderskih veština menadžera kroz

implementaciju radionice "Model rukovođenja". Osim

ovog programa, kroz 360° procene, Banka je radila

na jačanju kulture davanja povratne informacije, kao i

definisanju individualnog plana razvoja za menadžere.

Fokus je bio na edukaciji kolega iz komercijalnog

sektora, posebno nakon komercijalne transformacije.

Menadžeri i direktori za rad sa privredom prošli su kroz

obuku u vezi sa naprednim prodajnim veštinama, tokom

koje su učili o različitim tipovima klijenata, kako da se

prilagode njihovoj različitosti, kao i kako da se sami

razvijaju i održe motivaciju na visokom nivou.

Osim toga, rad je bio usmeren na stvaranje "Corporate

- Risk akademije" - specijalizovanog programa za

razvoj zaposlenih. Ovaj program bi trebalo da pomogne

zaposlenima respektivnih sektora da bolje razumeju

jedni druge, kao i da sarađuju na najefikasniji način.

Program je namenjen unapređenju komercijalnih

veština kroz povećanje svesti o rizicima, a zasniva

se na programu "Ključni faktori efikasnosti" koji je

implementiran tokom 2014. godine.


Kolege iz Sektora poslova sa stanovništvom pohađali

su komercijalnu obuku fokusiranu na razvoj ključnih

veština i ponašanja. Uveden je takozvani "gamification"

pristup organizaciji obuke kako bi ova radionica bila što

interaktivnija i zanimljivija za sve učesnike.

Zaposlenima je omogućeno iskustvo „jedinstvene banke“, a ne

rad u zasebnim organizacionim jedinicama koje međusobno

ne sarađuju. U tom smislu, organizovane su radionice i

"shadowing" program za kolege iz službi podrške, kako bi

im se dala šira slika o poslovnim procesima i istakla važnost

usmerenosti ka zajedničkom klijentu.

Program koji je Direkcija ljudskih resursa pripremila u cilju

podrške inovacijama u okviru organizacije je „Innovation

Curriculum“, a neki od pratećih projekata „Fintech Hackaton“

(prvi događaj tog formata u oblasti finansijskog sektora u

regionu), „Open Innovation Challenge“, brojni „Meet up“

događaji, kao i “SoGe spin out“.

Implementacija novog alata za kreiranje modula za učenje

na daljinu (Mohive, Camtasia, Povtoon, Pool Everywhere,

Prezi), omogućila je da nastavak rada na efikasnosti i

poboljšanju obuke. Ovi alati se koriste i prilikom uvođenja

novih proizvoda kao što su mešovito životno osiguranje,

čekovi, interni komunikator, alat za procesuiranje

međunarodnih plaćanja. Kroz module za učenje na daljinu,

kao i uz korišćenje video treninga sprovedene su različite

obuke vezane za regulatorna pitanja: međunarodne sankcije,

zakon o platnim uslugama, sprečavanje pranja novca, IT

bezbednost, reputacioni rizik, borba protiv korupcije.

8DIREKCIJA LJUDSKIH RESURSA


Balans između poslovnog i privatnog života

Imajući u vidu dobrobit i sigurnost zaposlenih, tokom

2016. godine uvedeno je i privatno zdravstveno

osiguranje, za sve kolege i njihovu decu.

Direkcija za ljudske resurse nastavlja da sluša potrebe

naših zaposlenih, kako bi se uspostavila ravnoteža

između poslovnog i privatnog života, kao i vodeći računa

o potrebi da se svakodnevni stres svede na minimum.

Zbog toga je nastavljena praksa održavanja poslovne

joge u prostorijama Banke tokom radnog vremena. Vežbe

su osmišljene tako da pomognu zaposlenima da umanje

stres, poboljšaju zdravlje i koncentraciju, kao i da se na

uspešniji način izbore sa svakodnevnim zadacima.

Kako bismo kolegama dali smernice za uspešniji

svakodnevni život, organizovane su radionice u

saradnji sa Udruženjem psihoanalitičara Srbije, kao

deo inicijative za postizanje balansa između privatnog

i poslovnog života. Teme radionica su bile - “Ko i šta

stoji iza modernih tehnologija“, „Praštanje i odnosi

među ljudima“, „Adolescencija - vreme krize, izazovi i

mogućnosti“, „Da li, kada i kako reći ne”.

Takođe, uspešno je realizovano nekoliko novih inicijativa

za zaposlene pružajući im besplatne savete, usluge i

podršku u toku radnog vremena. Predavanja “Pet minuta

za vaše srce“, „Kako da sačuvate dobar vid i zdravo

oko“ i „Prevencija raka grlića materice” bila su veoma

posećena od strane naših zaposlenih.

Imidž poslodavca

Societe Generale banka je posvećena pružanju prilike

studentima različitih profila da povežu znanje sa

fakulteta sa realnim poslovnim situacijama. Veoma smo

ponosni na program praksi koji je implementiran tokom

2016. godine – „Tour De Soge“. Ovaj program pruža

studentima priliku da aktivno doprinesu našoj kompaniji

radom na različitim bankarskim poslovima, kao i deleći

svoje ideje o potencijalnim inovacijama.

Nastavljamo sa dobrom praksom tako što i dalje

razvijamo partnerstva sa fakultetima i srednjim

školama. Do sada saradnja je uspostavljena sa više

od 30 obrazovnih ustanova širom zemlje. Među novim

partnerima su stručna škola “Sveti Sava“, Fakultet

primenjenih tehničkih nauka u Nišu, Centar za

obrazovanje i kulturu Božidarac, Srednja tehnička škola

u Obrenovcu, Univerzitet Singidunum, Ekonomski fakultet

u Nišu i Univerzitet Džon Nezbit. U sklopu saradnje,

organizujemo radionice sa našim stručnjacima kao

predavačima. Cilj ovih aktivnosti je da se u finansijsku

edukaciju uključi što veći broj studenata.

Tokom protekle dve godine više od 200 studenata je

učestvovalo u našim programima stažiranja.

SGS zaposleni kao volonteri

Tokom 2016. godine SGS volonteri nastavili su da

učestvuju u jednom od naših najuspešnijih CSR

programa – „Inkluzivnoj akademiji“. Ovaj program

pomaže osobama sa invaliditetom da unaprede

svoje veštine i znanje i tako postanu konkurentniji

na tržištu rada. Ove godine je program "Inkluzivne

akademije" unapređen uz treninge posvećene novim

trendovima poslovanja - digitalnom bankarstvu

i marketingu, kao i radionicom "Upravljanje

karijerom", koja će našim polaznicima pomoći da

uspešnije planiraju svoju karijeru.

Šestu godinu zaredom, naši zaposleni - SGS

volonteri učestvovali su u akciji "Naš Beograd",

posvećujući svoje slobodno vreme i znanje u

cilju poboljšanja uslova rada u specijalizovanim

ustanovama za brigu o deci.

Pridružili smo se i humanitarnoj akciji "Čep za

hendikep". Učestvujući u ovoj akciji, zaposleni imaju

priliku da se pridruže prikupljanju sredstava i time

pokažu solidarnost. Banka je još jednom pokazala

da je među prvim kompanijama na ovom tržištu

koja je posvećena da promoviše vrednosti u širem

javnom interesu.


GENERALNI SEKRETARIJAT

PLASMANI SA POVEĆANIM RIZIKOM

POSLOVANJE SA MALIM PRIVREDNIM DRUŠTVIMA I

PREDUZETNICIMA

ALTERNATIVNI KANALI PRODAJE

SLUŽBA PRODAJE - POS POTROŠAČKI KREDITI

UPRAVLJANJE AKTIVOM I PASIVOM

BANKE

POSLOVANJE SA VELIKIM MEĐUNARODNIM

KLIJENTIMA

SEGMENT POSLOVANJA SA SREDNJIM PRIVREDNIM

SUBJEKTIMA

TRANSAKCIONO BANKARSTVO

MAKROEKONOMSKA ISTRAŽIVANJA I

ANALIZE

SLUŽBA ZA PRAĆENJE I

PRIMENU PORESKIH PROPISA

INTERNA REVIZIJA

Maria Rousseva Predsednik Izvršnog odbora

Pierre Boscq

Markus Steuernagel

Sonja Miladinovski

Miroslav Rebić

LJUDSKI RESURSI

MARKETING

DIREKCIJA ZA UPRAVLJANJE

RIZICIMADIREKCIJA MREŽERAČUNOVODSTVO

PODRŠKA PRODAJE - PRIVREDA

FINANSIJSKA TRŽIŠTA

FINANSIJSKA KONTROLA

UNAPREĐENJE EFIKASNOSTI I PROCESA

ZA POSLOVE SA STANOVNIŠTVOM

RIZIK DRUGE STRANE / UPRAVLJANJE KREDITNIM

RIZIKOM

DIGITALNA EKSPOZITURA I PODRŠKA KLIJENTIMA

KONTROLA USKLAĐENOSTI POSLOVANJA BANKE

UPRAVNI ODBOR

SEKTOR RESURSA

PODRŠKA I SERVISI

OPERACIJE

SEKTOR RIZIKA SEKTOR FINANSIJASEKTOR POSLOVA SA

STANOVNIŠTVOMSEKTOR POSLOVA SA

PRIVREDOM

SG Osiguranje

SG Lizing

IZVRŠNI ODBORSPREČAVANJE PRANJA NOVCA,

FINANSIRANJA TERORIZMA I POZNAVANJE KLIJENATA

Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd organizaciona šema na dan 2.12.2016.

SEKTOR

DIREKCIJA

ODELJENJE

SLUŽBA

29GODIŠNJI IZVEŠTAJ 201628 SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD

U protekloj, 2016. godini, Banka je uložila značajna

sredstva u projekte iz oblasti kulture, profesionalnog

razvoja mladih, inovacija, razvoja preduzetništva, kao

i u programe podrške socijalno ugroženim i ranjivim

kategorijama stanovništva.

U okviru međunarodne Societe Generale Grupe, Banka

primenjuje visoke standarde u poslovnoj politici prema

zaposlenima, klijentima, lokalnoj zajednici i životnoj sredini.

Usmerena je na pružanje stručne edukacije zaposlenima

i programe usavršavanja ne samo u okviru Societe

Generale Srbija, već i u sklopu poslovnica širom sveta.

Prioriteti su stručne prakse, koje za cilj imaju

unapređenje poslovanja i odnosa prema kvalitetu usluga

za klijente, prvenstveno u onlajn kanalima, a uključeni

su i razni programi stimulacija i nagrađivanja. Societe

Generale posebnu pažnju posvećuje i politici raznolikosti,

kao i zabrani svake vrste diskriminacije.

U domenu zaštite životne sredine akcenat se stavlja na

smanjenje potrošnje resursa koji nastaju u poslovanju.

Nova „pametna“ poslovna zgrada, koja je otvorena

u septembru 2016. godine, izgrađena je u skladu sa

najvišim standardima ekološke gradnje, a savremeni

sistemi omogućavaju uštede na polju potrošnje

električne i toplotne energije i pijaće vode.

Kroz saradnju sa organizacijom Dostignuća Mladih,

banka je pet godina učestvovala u programu „Učeničke

kompanije“, za razvoj omladinskog preduzetništva. U

saradnji sa dnevnim listom Blic, Banka je tradicionalni

pokrovitelj akcije „Blic preduzetnik“, čiji je cilj

promovisanje, jačanje i podrška preduzetničkom duhu

u Srbiji, a najboljem preduzetniku, prema mišljenju

stručnog žirija i kriterijuma kao što su profitabilnost,

produktivnost, likvidnost, izvozni potencijal, broj

zaposlenih i novozaposlenih, tehnološke inovacije,

orijentisanost ka zaštiti životne okoline i ostvaren

doprinos razvoju lokalne zajednice, dodeljuje se

priznanje.

Societe Generale Srbija podržava i organizuje veliki

broj kulturnih događaja širom Srbije, u partnerstvu sa

Beogradskim festivalom igre, Francuskim Institutom u

Srbiji, Udruženjem mladih talenata „Artlink“, i drugim

partnerima na lokalnom nivou.

Protekla 2016. godina je u Societe Generale Srbija

simbolično prošla u znaku unapređenja kulture

inovacija, te je sklopljeno strateško partnerstvo sa

Centrom za tehnološko preduzetništvo (ICT Hub) u

okviru kojeg se organizuje niz radionica i programa

stručnog usavršavanja kao i nagradnih takmičenja za

podršku tehnološkom preduzetništvu ali i celokupnoj

domaćoj startap zajednici.

Banka je članica i jedan od osnivača Globalnog

dogovora UN za Srbiju i Foruma poslovnih lidera,

dve najznačajnije inicijative koje okupljaju društveno

odgovorne kompanije.

Od prošle, 2016. godine, Societe Generale je uključena

na listu Indeksa odgovornog poslovanja - prve nacionalne

platforme za procenu društveno odgovornog poslovanja.

CSR Indeks je jedina metodologija u Srbiji koja

omogućava objekivno poređenje učinka i uticaja koje

kompanije ostvaruju na društvo kroz svoje poslovanje.

9KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Societe Generale banka u 2017. godini obeležava jubilej - 40 godina od otvaranja prvog predstavništva u Beogradu, za rad sa korporativnim klijentima. Tokom četiri decenije, Societe Generale je neprestano unapređivala svoje poslovanje, usmereno ka utemeljenju i razvijanju ključnih vrednosti – odgovornosti, posvećenosti, inovativnosti i timskog duha.


Politika upravljanja rizicima

Kako bi uspostavila efikasan sistem upravljanja rizicima

Banka kontinuirano identifikuje, procenjuje, meri,

predupređuje, kontroliše i interno komunicira svoju

izloženost rizicima. Ovako integrisan sistem upravljanja

rizicima je garant stabilnosti Banke i uspešnosti njenog

poslovanja.

Sistem upravljanja rizicima uređen je odgovarajućim

politikama, metodologijama i procedurama Banke. U

tom smislu Banka je posvećena stalnom unapređenju

svojih procesa upravljanja rizicima kako bi odgovorila

na izazove promena na tržitu i obezbedila usaglašenost

sa izmenama u lokalnoj regulativi i zahtevima Societe

Generale Grupe.

Ključni ciljevi upravljanja rizicima su zaštita i optimizacija

strukture kapitala banke, kao i uvećanje njegove

ekonomske vrednosti.

Banka je u svom poslovanju primarno izložena sledećim

vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku izloženosti prema

jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije),

riziku likvidnosti, kamatnom riziku, tržišnim rizicima i

operativnom riziku.

Organizacija procesa upravljanja rizicima

Upravljanje rizicima je organizovano u skladu sa

odredbama Zakona o bankama, važećim odlukama

Narodne banke Srbije koje definišu oblasti upravljanja

rizicima i adekvatnosti kapitala banke, kao i najboljom

bankarskom praksom i međunarodnim standardima.

Značajnu ulogu u ovom procesu ima i rukovodstvo

Banke. U tom smislu Upravni odbor utvrđuje strategiju

upravljanja rizicima, strategiju upravljanja kapitalom

banke, kao i politike upravljanja pojedinačnim rizicima.

Izvršni odbor odgovoran je za sprovođenje strategije

i politika za upravljanje rizicima, kao i strategije

upravljanja kapitalom. Izvršni odbor usvaja procedure

za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao

i upravljanje rizicima i izveštava Upravni odbor o

adekvatnosti procesa upravljanja rizicima.

Ključni princip u procesu upravljanja rizicima je

nezavisnost funkcije upravljanja rizicima od funkcije

preuzimanja rizika. Zbog toga centralnu ulogu u

procesu upravljanja rizicima igra poseban, nezavisan

organizacioni deo Banke specijalizovan za upravljanje

rizicima – Sektor rizika.

Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak

zbog toga što njeni dužnici neće moći u potpunosti

ili delimično da izmire svoje dospele obaveze, a

prema ugovorno definisanim rokovima. Kreditni rizik

u najznačajnijoj meri proističe iz kredita isplaćenih

klijentima Banke i sličnih plasmana.

Upravljanje kreditnim rizikom

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou pojedinačnih

komitenata, tako i na nivou celokupnog svog portfelja.

Na nivou pojedinačnog komitenta, Banka se pridržava

pravila da ne odobrava kredite ili druge plasmane ukoliko

ne poseduje dovoljno informacija kako bi mogla adekvatno

da proceni finansijsko stanje i kreditnu sposobnost dužnika,

kao i sve rizike koji su vezani sa konkretnom transakcijom

sa klijentom. Banka takođe ne odobrava plasmane čije

karakteristike nisu u saglasnosti sa bančinim politikama

upravljanja kreditnim rizikom.

Na nivou ukupnog portfolija, Banka kreditnim rizikom

upravlja usaglašavajući rokove dospeća kredita sa

namenom kredita, tipom kredita ili klijenta, kao i upotrebom

odgovarajućih instrumenata obezbeđenja.

Analizirajući pojedinačne dužnike Banke, delatnosti klijenata

banke i makroekonomska kretanja Sektor za upravljanje

rizicima daje smernice rukovodstvu Banke kako bi se

poslovne aktivnosti usmerile ka klijentima, tržištima i

proizvodima čiji je rizični profil prihvatljiv za Banku.

Politika obezbeđenja plasmana

Banka nastoji da sve svoje plasmane obezbedi

odgovarajućim sredstvima obezbeđenja. Upotrebom

sredstava obezbeđenja Banka umanjuje izloženost

kreditnom riziku. Banka posebnu pažnju poklanja utrživosti,

adekvatnoj proceni vrednosti sredstava obezbeđenja, kao i

stalnoj analizi instrumenata obezbeđenja.

Obezvređenje i politika rezervisanja

Pod obezvređenim plasmanima Banka podrazumeva

izloženosti kod kojih je utvrđeno da celokupno

potraživanje ili jedan njegov deo neće biti naplaćen

usled značajnog pogoršanja finansijskog stanja dužnika.

Svojim procedurama Banka je obezbedila adekvatno

identifikovanje i merenje iznosa obezvređenosti

potraživanja koji se računovodstveno evidentiraju kroz

ispravke vrednosti bilansnih potraživanja odnosno

rezervisanja za vanbilansna potraživanja Banke.

Ispravka vrednosti bilansnih potraživanja odnosno

rezervisanja za vanbilansna potraživanja se određuju na

osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima po

osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu

kreditnog rizika, kao i na osnovu individualnih procena

mogućnosti naplate potraživanja od problematičnih klijenata.

10UPRAVLJANJE RIZICIMA


Rezultati u procesu upravljanja kreditnim rizikom

U makroekonomskom okruženju koje karakteriše

i umeren ekonomski rast, Banka je nastavila sa

procesom unapređenja upravljanja rizicima, kako bi na

taj način predupredila moguće negativne posledice po

svoje poslovanje. Između ostalog Banka je unapredila

procese naplate problematičnih plasmana, lansirala

unapređeni proces rane identifikacije rizika (EWS), kao

i unapredila procese odobravanja i praćenja plasmana

odobrenih kroz digitalne kanale. Banka je nastavila sa

unapređenjem rejting modela za analiziranje izloženosti

rizicima u domenu rada sa pravnim licima.

Pored toga Banka je unapredila i procese obračuna

obezvređenosti i projekcije izloženosti kreditnom riziku.

Pomenuta unapređenja doprinela su i rastu naplate

problematičnih plasmana tokom 2016. godine. Učešće

problematičnih plasmana u ukupnim plasmanima Banke

na kraju 2016. je bilo 12,5% što je znatno povoljnije u

odnosu na prosek bankarskog sektora u Srbiji od 19,5%1.

Konzervativna politika upravljanja kreditnim rizikom

pruža čvrstu osnovu za dalji razvoj poslovnog modela i

ostvarivanje pozitivnih poslovnih rezultata u narednom

periodu. Ovo je dodatno potkrepljeno adekvatnom

kapitalnom bazom sa pokazateljem adekvatnosti

kapitala na kraju 2016. godine od 17,06%, što je znatno

iznad minimalno propisanih zahteva od 12%.

Tokom 2016. godine banka je sprovela proces interne

procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) koji je potvrdio

dobru kapitalizovanost banke i otpornost na različite

vrste rizika, čak i u stresiranim okolnostima.

Detaljni pregled i analiza procesa upravljanja kreditnim

rizikom data je u napomenama uz finansijske izveštaje

za 2016. godinu.

Upravljanje operativnim rizikom obuhvata:

� Aktivnosti identifikacije, nadgledanja i merenja

operativnih rizika kroz:

- Prikupljanje internih podataka o operativnim rizicima

- Ključne indikatore rizika

- Samoprocenu i kontrolu rizika

- Scenario analize

� Preventivne aktivnosti kao što su:

- Trajni nadzor ili Menadžerska supervizija kao osnov

sistema internih kontrola

- Plan kontinuteta poslovanja kojim se obezbeđuje

zaštita od ekstremnih rizika

Operativni rizik predstavlja sastavni deo svih proizvoda,

aktivnosti, procedura i sistema Banke. Upravljanje

operativnim rizikom je integralni deo funkcija upravljanja

1 Izvor podataka Izveštaj Narodne banke Srbije “Bankarski sektor Srbije” za III kvartal 2016, strana 18

Operativni rizik

Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka

negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u

radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura

i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim

i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja

nepredvidivih spoljnih događaja, uključujući i

događaje sa malom verovatnoćom dešavanja ali

sa rizikom velikog gubitka. Uz izuzetak strateškog

rizika, operativni rizik uključuje pravni rizik, rizik

neusaglašenosti sa propisima i reputacioni rizik u

skladu sa standardima SG Grupe. U cilju uspešnog

upravljanja operativnim rizikom, Societe Generale

Banka Srbija a.d. Beograd uvela je stalni sistem

identifikacije, merenja, praćenja i kontrole/ smanjivanja

operativnog rizika.

na svim nivoima. On se velikim delom zasniva na

sistemu unutrašnjih kontrola, koji uključuje sistem

Menadžerske supervizije koja se sprovodi na svim

nivoima, kao i periodičnim kontrolama koje sprovodi

odeljenje unutrašnje revizije. Sistem unutrašnjih

kontrola podrazumeva da se operativni rizik posmatra

kao zasebna vrsta rizika i na taj način se podvrgava

posebnim metodama detekcije i procene, praćenja i

kontrole, a sve u cilju razvoja odgovarajućih mera za

smanjenje rizika i pružanja mogućnosti da se sagleda

rizični profil Banke. Kako bi upravljanje operativnim

rizikom bilo efikasno, neophodno je imati odgovarajuću

strukturu upravljanja, koju predvodi specijalizovani

Odbor za operativni rizik (ORCO) i implementiran sistem

unutrašnjih kontrola, kako bi se obezbedilo da svaka

organizaciona jedinica primenjuje adekvatne procedure

i proverava njihovu efikasnost, kao i odgovarajuću

organizacionu strukturu, čiju okosnicu čini Služba

za upravljanje operativnim rizikom koja predlaže

politike,metodologije, planove i procedure za upravljanje

operativnim rizikom, kao i potrebne alate upravljanja

(prikupljanje podataka, RCSA itd).

Za potrebe izračunavanja regulatornog kapitalnog

zahteva za operativni rizik, Banka koristi pristup

osnovnog indikatora u skladu sa Odlukom o adekvatnosti

kapitala Banke. Interni kapitalni zahtev za operativni rizik

kvantifikuje se upotrebom posebnog pristupa koji se

zasniva na internim gubicima i scenario analizi.

Plan kontinuiteta poslovanja

Radi obezbeđenja kontinuiteta poslovanja, Banka

je implementirala plan kontinuiteta poslovanja u

cilju omogućavanja nesmetanog i kontinuiranog

funkcionisanja svih značajnih sistema i procesa Banke,

kao i ograničavanja gubitaka u vanrednim situacijama.


Interna revizija

Kroz izvršavanje planiranih revizija i specijalnih

angažovanja, Interna revizija ocenjuje adekvatnost i

pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola Banke i funkcije

kontrole usklađenosti poslovanja Banke.

Interna revizija komunicira rezultate svog rada

rukovodstvu Banke, obezbeđujući time da se rizici na

odgovarajući način identifikuju i kontrolišu.

Interna revizija redovno priprema izveštaje o svojim

aktivnostima i dostavlja ih Upravnom odboru i Odboru za

reviziju.

Kontrola usklađenosti poslovanja

Služba za kontrolu usklađenosti poslovanja banke je

osnovana u skladu sa Zakonom o bankama (član 83 i

84) i pokriva rizik uskladjenosti poslovanja banke koji se

naročito odnosi na rizik od sankcija regulatornog tela i

od finansijskih gubitaka, kao i na reputacioni rizik.

Rizici neusklađenosti poslovanja mogu nastati zbog

neusklađenosti poslovanja Banke sa zakonima i

podzakonskim propisima, internim aktima Banke

i pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i

poslovnom etikom Banke.

Rizik od finansijskog gubitka može biti značajan usled

rizika od regulatornih sankcija koja dalje mogu uticati i

na reputacioni rizik. Reputacioni rizik pored navedenog

uzroka može nastati i nepoštovanjem bankarskog

kodeksa profesionalnog ponašanja koji uključuje

pre svega fer ponašanje, transparentnost u radu,

izbegavanja i prevenciju situacija konflikta interesa,

korupcije i podmićivanja i zloupotrebu tržišta

U cilju redovnog obavljanja poslova iz svog delokruga

kao i identifikovanja i praćenja glavnih rizika

usklađenosti u poslovanju Banke, Služba za kontrolu

usklađenosti poslovanja prati usklađenost internih akata

Banke, a naročito onih koji se odnose na:

� usklađenost poslovanja banke sa regulativom

� poštovanje bankarske tajne

� zloupotrebu tržišta i privilegovanih informacija koje

proističu iz posebnih ovlašćenja

� konflikt interesa, koji može nastati iz rukovodeće

funkcije ili vlasničkog statusa zaposlenog, klijenta i/ili

Banke, kao i drugih konflikata u skladu sa zakonom

� kodeks profesionalnog bankarskog ponašanja i prava

uzbunjivača

� sprečavanje mita i korupcije

� transparentnost u ponudi usluga/proizvoda klijentima

Banke

� interna pravila vezana za razvoj/izmenu postojećih i

odobravanje novih usluga (proizvoda) Banke

Služba za kontrolu usklađenosti poslovanja nastoji da

utiče i na podizanje svesti zaposlenih o potrebi postupanja

u skladu sa zakonskom regulativom, internim aktima

banke, standardima i dobrim poslovnim običajima putem

obuka zaposlenih iz određenih oblasti a tokom godine

posebno na temu podizanja svesti o rizicima u poslovanju,

sprečavanja konflikta interesa i mita i korupcije.

Tržišni rizik

Tržišni rizik nastaje kao posledica mogućnosti nastanka negativnih

efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promena

vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija koje proizilaze iz

promena u tržišnim parametrima.Tržišni rizici obuhvataju devizni

rizik, cenovni rizik i robni rizik.

U procesu identifikacije tržišnog rizika kao i njegovog merenja,

ublažavanja i praćenja, Banka poštuje regulativu propisanu od

strane Narodne banke Srbije kao i smernice, principe i strategije

SG Grupe za upravljanje tržišnim rizikom. Banka identifikuje, meri,

nadgleda i kontroliše tržišni rizik putem uspostavljenog okvira za

upravljanje rizicima – politikama, strategijama i procedurama za rad.

Pristup upravljanju tržišnim rizikom je konzervativan. Primenjuje

se jedinstveno pravilo u upravljanju tržišnim rizikom a to

je “uparivanje” pozicija (minimiziranje otvorenih pozicija) i

“centralizacija” pozicija (upravljanje pozicijama na jednom

mestu). Banka je uspostavila posebne organizacione delove

za zaključivanje transakcija koje nose tržišni rizik (front office)

i delove zadužene za kontrolu, registrovanje transakcija i

izveštavanje o tim transakcijama (middle office), kao i deo za

kontrolu i praćenje tržišnog rizika (risk) i na taj način uspostavila

strukturu sistema nezavisne supervizije tržišnog rizika. Osnovni

princip Banke u ublažavanju devizne izloženosti je da se zaštiti

od deviznog rizika kad god je to moguće, zauzimajući suprotnu

poziciju u odnosu na onu koja je izazvala otvaranje pozicije.

U skladu sa normativima Grupe, Banci nije dozvoljeno da investira

u akcije, robe ili derivate koji se baziraju na robi, pa Banka nije

izložena riziku promene cena vlasničkih hartija od vrednosti i riziku

promene cena vrednosti robe. Ulaganje u dužničke hartije od

vrednosti vrši se za potrebe upravljanja likvidnošću, a Banka je od

2017. otpočela i sa trgovanjem dužničkim hartijama od vrednosti

izdanja Ministarstva finansija Republike Srbije.

Limiti se koriste kao glavni instrument za kontrolu rizika.

Primenjuje se nekoliko vrsta limita: limiti za neto otvorenu deviznu

poziciju, limiti za rizik druge strane, limiti po proizvodima, dilerski

limiti. Limiti se prate na dnevnom nivou u skladu sa najboljom

praksom NBS, Bazelskog komiteta i SG Grupe.


Upravljanje likvidnošću predstavlja kontinuirani proces

sagledavanja potreba za likvidnošću u redovnim poslovnim

situacijama (“business as usual”), ali i planiranje

upravljanja u nepredviđenim okolnostima, putem

obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnih sredstava na

osnovu analize potreba za likvidnošću, kao i sagledavanja

promena u strukturi bilansa i vanbilansa banke.

Likvidnost predstavlja sposobnost banke da obezbedi

dovoljno likvidnih sredstava kako bi bezuslovno

zadovoljila sve dospele obaveze koje proističu iz bilansne

pasive (povlačenje depozita i drugih izvora finansiranja),

aktive (finansiranje novih kredita), kao i po osnovu

vanbilansnih pozicija.

Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom u okviru

Sektora finansija odgovorno je za upravljanje likvidnošću

banke. Dnevnom i kratkoročnom likvidnošću do 30

dana upravlja Služba za operativne poslove Odeljenja

za upravljanje aktivom i pasivom, sa ciljem da se

obezbedi dovoljno likvidnih sredstava u svakoj valuti i

izvrši bezuslovno i pravovremeno plaćanje svih dospelih

obaveza, kako u regularnim uslovima poslovanja, tako

i u stresnim okolnostima. Služba za ALM izveštavanje

u okviru Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom

odgovorna je za procenu likvidnosne pozicije na duži

rok koja proističe iz ukupne bilansne strukture Banke.

Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom na redovnoj

osnovi izveštava Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

(ALCO), koji je prvenstveno zadužen da prati izloženost

Banke rizicima koji proizlaze iz strukture aktive i pasive

bilansa stanja i vanbilansih pozicija kao i da predlaže,

razmatra i usvaja mere u cilju ublažavanja strukturnih rizika.

Glavni ciljevi u procesu upravljanja likvidnošću Banke su:

� Diversifikacija izvora finansiranja;

� Obezbeđenje tekuće likvidnosti kroz angažovanje

sredstava u dovoljnom iznosu i valutnoj strukturi

za nesmetano izvršenje svih dospelih obaveza,

uzimajući u obzir procenu očekivanih novčanih

tokova u periodu do 30 dana, kao i srednjeročnu i

dugoročnu procenu likvidnosne pozicije Banke;

� Obezbeđenje adekvatne rezerve ("buffera")

likvidnosti koja se sastoji iz visokokvalitetne likvidne

aktive koja se može lako i uz minimalne troškove

konvertovati u gotovinu na finansijskom tržištu, kao

što je portfolio hartija od vrednosti najvišeg kreditnog

rejtinga, odnosno trezorski zapisi i obveznice izdate

od strane Ministarstva finansija Republike Srbije.

Banka ulaganja u ove hartije od vrednosti vrši u

skladu sa „Politikom investicionog portfelja”;

� Obezbeđivanje okvirnih kreditnih linija koje svakog

trenutka može iskoristiti za potrebe održanja likvidnosti;

� Održavanje zahtevanog nivoa obavezne dinarske

i devizne rezerve, u skladu sa propisima Narodne

banke Srbije;

Navedeni ciljevi instrumentalizuju se kroz planiranje

priliva i odliva novčanih sredstava; analizu strukture,

stabilnosti i koncentracije depozita; kao i utvrđivanje,

merenje i praćenje pokazatelja likvidnosti.

Nivo likvidnosti iskazuje se pokazateljem likvidnosti

koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog

i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod

drugih banaka sa odgovarajućim kreditnim rejtingom,

depoziti kod Narodne Banke Srbije, potraživanja u

postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene

Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala

potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i

zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća

u odgovarajućem procentu i obaveza sa ugovorenim

rokom dospeća u narednih mesec dana.

Banka je dužna da upravlja likvidnošću na način da

obezbedi da pokazatelj likvidnosti bude:

� Najmanje 1.0 kada je obračunat kao prosek

pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu

� Ne bude manji od 0.9 duže od 3 uzastopna radna dana

� Najmanje 0.8 kada je obračunat za jedan radni dan

Pokazatelj nivoa likvidnosti tokom 2016. godine bio je uvek

u okviru propisanog i kretao se kao što je prikazano u

donjoj tabeli:

2016

Prosek tokom perioda 1.72Najviši 2,36Najniži 1,35

Pored prethodno navedenog, banka obračunava i prati i

uži racio likvidnosti propisan od strane Narodne Banke

Srbije, koji je takođe bio u skladu sa definisanim limitima.

Pored lokalnih regulatornih pokazatelja likvidnosti,

Banka obračunava i analizira Liquidity Coverage racio

(LCR) u skladu sa preporukama i kriterijumima Bazela

III. Liquidity Coverage racio ima za cilj jačanje otpornosti

banaka na kratkoročne šokove, odnosno poremećaje

likvidnosti na tržištu. Liquidity Coverage racio predstavlja

meru sposobnosti banke da obezbedi dovoljno likvidnih

sredstava u cilju izvršenja svih dospelih obaveza

u slučaju nastupanja značajnih poremećaja na

finansijskom tržištu (stres scenario) u trajanju od 30

kalendarskih dana, kroz obezbeđenje adekvatnog iznosa

nezaložene visokokvalitetne likvidne aktive (HQLA), kao

što je gotovina ili imovina koja se može brzo, lako i uz

minimalne gubitke vrednosti pretvoriti u gotovinu na

finansijskim tržištima.

Dugoročna ili strukturna likvidnost prati se kroz

analizu strukture bilansnih i vanbilansnih pozicija,

kao i projekciju tokova gotovine i gepova likvidnosti

posebno za svaku od značajnih valuta. Projekcija

gepova likvidnosti vrši se na bazi ugovorenih rokova

dospeća i amortizacionih planova, ali uzimajući u obzir

i bihejviorističke pretpostavke, odnosno modeliranje

tokova gotovine za stavke bez ugovorenog roka dospeća

(tekući računi, štednja po viđenju i slično).

U cilju sveobuhvatnog praćenja izloženosti riziku

likvidnosti Banka je uspostavila sistem indikatora

ranog upozorenja u cilju blagovremenog prepoznavanja

potencijalne krize likvidnosti. Banka vrši i procenu

tokova gotovine i adekvatnosti rezervi likvidnosti u

11UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠĆU I RIZIKOM KAMATNE STOPE


slučaju nastupanja nepredviđenih, nepovoljnih događaja,

odnosno razvija scenario analizu i vrši stres testiranje

za specifičnu, sistemsku i kombinovanu krizu likvidnosti

u skladu sa Planom za obezbeđenje kontinuiteta

likvidnosti. Diversifikaciju izvora i optimizaciju troškova

finansiranja banka sprovodi prikupljanjem komercijalnih

depozita, kako stanovništva, tako i privrede,

ugovaranjem kreditnih aranžmana sa Međunarodnim

finansijskim institucijama i kreditnih linija sa matičnom

bankom, kao i korišćenjem svih raspoloživih kapaciteta

međubankarskog tržišta novca.

Saradnja sa Međunarodnim finansijskim institucijama

(MFI) nastavljena je tokom 2016. godine pa je Banka

na kraju 2016. godine imala ukupne pozajmice od

Međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 163,8

miliona EUR koje su se sastojale iz EIB linija u ukupnom

iznosu od 108,9 miliona EUR, EIB/APEX aranžmana u

iznosu od 16,7 miliona EUR, CEB linije u iznosu od 20

miliona EUR i KfW linije u iznosu od 18,2 miliona EUR.

Rizik kamatnih stopa

Kamatni rizik se definiše kao rizik od mogućeg nastanka negativnih

efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nepovoljnih

kretanja tržišnih kamatnih stopa. U svrhu adekvatnog upravljanja

kamatnim rizikom Služba za ALM izveštavanje u okviru Odeljenja za

upravljanje aktivom i pasivom:

� Sprovodi proces identifikacije, merenja, ublažavanja i praćenja

kamatnog rizika na redovnoj osnovi;

� Najmanje na kvartalnom nivou izrađuje kamatni gep za sve

značajne valute u cilju sagledavanja izloženosti kamatnom riziku;

� Vrši redovno izveštavanje Odbora za upravljanje aktivom i pasivom

Banke o izloženosti kamatnom riziku;

Kamatni rizik se meri i analizira sa stanovišta njegovog uticaja na neto

kamatnu marginu (perspektiva prihoda) i ekonomsku vrednost kapitala.

Perspektiva prihoda odnosi se na merenje uticaja promene u

kamatnim stopama na neto prihode od kamata banke. Merenje se

vrši na bazi projekcije novčanih tokova kamatno osetljivih pozicija

bankarske knjige bilansa stanja i određenih vanbilansnih pozicija,

odnosno izrade kamatnog gepa na koji se primenjuju različita scenarija

promene kamatnih stopa, koji pokrivaju različite tipove kamatnog

rizika, kao što su rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog

određivanja cena, bazni rizik, rizik krive prinosa i sl. Novčani tokovi

se za potrebe procene kamatnog rizika utvrđuju na bazi ranijeg od

sledeća dva datuma:

� Datum naredne promene kamatnih stopa i

� Datuma dospeća, kao i na bazi primene ostalih pretpostavki za

pretvaranje bilansnih pozicija bez utvrđenog datuma dospeća ili

plana otplate u novčane tokove (depoziti po viđenju, itd).

Perspektiva ekonomske vrednosti kapitala fokusira se na uticaj

promene kamatnih stopa na ekonomsku vrednost imovine i obaveza,

odnosno promenu ekonomske vrednosti kapitala. O rezultatima

merenja kamatnog rizika izveštava se Odbor za upravljanje aktivom i

pasivom na redovnoj osnovi.


12UPRAVLJANJE KAPITALOM I POKAZATELJI ADEKVATNOSTI KAPITALA

Osnovni strateški cilj Banke u pogledu upravljanja

kapitalom predstavlja nastojanje da se raspoloživi izvori

kapitala koriste ekonomično i u skladu sa definisanim

perspektivama poslovnog razvoja Banke. Politika

upravljanja kapitalom Banke prioritet daje pokriću

potencijalnih gubitaka Banke, nastalih negativnih

efekata koji proizilaze iz izloženosti rizicima, u odnosu

na ostvarenje prinosa. U samom procesu upravljanja

kapitalom fokus je na kontinuiranom praćenju

adevatnosti kapitala. Nivo kapitala Banke koji se smatra

adekvatnim je upravo onaj koji pokriva sve rizike kojima

je banka izložena u svom poslovanju uz obezbeđenje

izvršenja poslovne politike i strategije Banke.

Upravljanje kapitalom se zasniva na:

� Procesu identifikacije, merenja, odnosno procene rizika

� Obezbeđivanju adekvatnog nivoa kapitala u skladu sa

rizicima kojima je Banka izložena u svom poslovanju

� Adekvatnom inkorporiranju upravljanja kapitalom u

sistem upravljanja i odlučivanja u banci

� Redovnim analizama, praćenju i proveri procesa

upravljanja kapitalom banke.

Centralnu funkciju u procesu upravljanja kapitalom ima

rukovodstvo Banke – Skupština, Upravni odbor i Izvršni

odbor. U nadležnosti Skupštine banke je odluka o svim

povećanjima kapitala, kao i usvajanje poslovne politike

i strategije Banke, kojom se definišu i ulazni podaci za

planiranje kapitala Banke za narednu poslovnu godinu.

U nadležnosti Upravnog odbora banke je uspostavljanje

strategije za upravljanje rizicima i supervizija rizika koje

banka preuzima u sklopu svojih poslovnih aktivnosti, a

koji se odražavaju na nivo adekvatnosti kapitala banke,

kao i strategija upravljanja kapitalom banke.

U sklopu funkcije strateškog upravljanja rizicima banke,

Izvršni odbor banke predlaže Upravnom odboru poslovnu

politiku i strategiju Banke, strategiju upravljanja kapitalom

i strategiju i politike za upravljanje rizicima, sprovodi

sve ove politike i strategije i usvaja procedure kojima se

identifikuju, mere, procenjuju i prate rizici kojima je Banka

izložena u svom poslovanju, a koji utiču na adekvatnost

kapitala Banke i samim tim buduće poslovne odluke.

U sklopu procesa upravljanja kapitalom, u nadležnostI

Izvršnog odbora Banke je da planiranje kapitala

inkorporira u sve poslovne odluke i procedure koje se

odnose na poslovno planiranje, blagovremeno informiše

Upravni odbor o potrebama za kapitalom i omogući

adekvatno izveštavanje eksternih nadzornih organa

banke o nivou adekvatnosti kapitala. Obzirom da je

upravljanje kapitalom Banke u visokoj korelaciji sa rizičnim

profilom Banke, pored organizacionih delova Banke koji

pripadaju standardnoj hijerarhiji upravljanja, Banka je

ustanovila i određeni broj odbora u čijoj nadležnosti je

praćenje izloženosti postojećim rizicima kao i planiranje i

predviđanje potencijalne izloženosti novim vrstama rizika.

Kapital Banke u 2016 godini

Kapital Banke predstavlja zbir osnovnog kapitala i

dopunskog kapitala, umanjen za odbitne stavke kapitala.

Osnovni kapital Banke čini zbir akcionarskog kapitala,

emisione premije, rezervi iz dobiti Banke umanjen

za odbitne stavke od osnovnog kapitala po osnovu:

nematerijalnih ulaganja, nerealizovanih gubitaka po

osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

i iznosa potrebne rezerve za procenjene gubitke po

bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke.

Dopunski kapital čini zbir subordiniranih obaveza i dela

pozitivnih revalorizacionih rezervi po osnovu efekata

promene fer vrednosti hartija od vrednosti koji se

u skladu s MSFI/MRS iskazuju u korist ovih rezervi

umanjeni za efekte poreskih obaveza.

Odbitne stavke kapitala predstavljaju udeli Banke u

kapital povezanih lica.

Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka predvidjeno je

da se racio adekvatnosti kapitala, koji predstavlja odnos

kapitala i rizične aktive banke, održava na nivou koji nije

niži od 12%.

Posmatrano po kvartalima, tokom 2016. godine nivo

kapitala i pokazatelj adekvatnosti imali su sledeći trend.

u hiljadama RSD

Kapital MAR 16 JUN 16 SEP 16 DEC 16Osnovni kapital 20.841.610 23.181.639 24.186.566 23.530.010Ukupan osnovni kapital 33.617.621 33.617.621 33.617.621 33.617.621Akcijski kapital uključujući emisionu premiju) 23.724.274 23.724.274 23.724.274 23.724.274Rezerve iz dobiti 9.893.347 9.893.347 9.893.347 9.893.347Osnovni kapital - odbitne stavke 12.776.011 10.435.982 9.431.055 10.087.611Potrebna rezerva kao odbitna stavka 12.262.452 9.858.159 8.819.164 9.403.522Ostale odbitne stavke od osnovnog kapitala 513.559 577.823 611.891 684.089Dopunski kapital 5.209.899 5.298.516 5.312.267 4.697.306Subordinirane obaveze 4.302.358 4.315.903 4.315.252 3.704.169Revalorizacione rezerve 907.541 982.613 997.015 993.137Ukupne odbitne stavke 463.748 463.748 463.748 463.748Odbitne stavke od osnovnog kapitala 231.874 231.874 231.874 231.874Odbitne stavke od dopunskog kapitala 231.874 231.874 231.874 231.874Ukupno osnovni kapital 20.609.736 22.949.765 23.954.692 23.298.136Ukupno dopunski kapital 4.978.025 5.066.642 5.080.393 4.465.432Regulatorni kapital 25.587.761 28.016.407 29.035.085 27.763.568Rizična aktiva - kreditni rizik i devizni rizik 134.475.592 135.660.030 140.685.197 147.348.616Rizična aktiva - operativni rizik 14.449.958 14.449.958 14.449.958 15.356.967Ukupna rizinca ponderisana aktiva 148.925.550 150.109.988 155.135.155 162.705.583Ukupna potrebna rezerva NBS 12.262.452 9.858.159 8.819.164 9.403.522Potrebna rezerva kao odbitna stavka od osnovnog kapitala 100% 100% 100% 100%Potrebna rezerva kao odbitna stavka od dopunskog kapitala 0% 0% 0% 0%Dopunski kapital / Osnovni kapital (max 50%) 24% 22% 21% 19%Racio adekvatnosti kapitala 17,18% 18,66% 18,72% 17,06%

Banka je tokom 2016 godine, održavala nivo adekvatnosti kapitala u regulatorno propisanim okvirima.

Tokom 2016 nije postojala potreba za dokapitalizacijom u vidu nove emisije akcija.


1. Bilans uspeha

RSD 000

2016 2015 Procenat promene 16/15

Poslovni prihodi 12,853,299 12,655,628 1.6% Prihodi od kamata 12,889,019 14,311,082 -9.9% Rashodi od kamata (2,649,422) (3,885,021) -31.8%Neto prihod po osnovu kamata 10,239,597 10,426,061 -1.8% Prihodi od naknada i provizija 3,808,257 3,654,424 4.2% Rashodi od naknada i provizija (1,611,526) (1,658,278) -2.8%Neto prihod po osnovu naknada i provizija 2,196,731 1,996,146 10.0% Neto dobitak (gubitak) po osnovu finanasijskih sredstava namenjenih trgovanju (49,278) 615,248 Neto prihod (rashod) od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule 81,433 (550,172) Ostali poslovni prihodi 384,816 168,345 128.6%Poslovni rashodi (8,360,749) (7,594,137) 10.1% Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (3,297,035) (3,287,987) 0.3% Troškovi amortizacije (425,769) (432,282) -1.5% Ostali rashodi (4,637,945) (3,873,868) 19.7%Rezultat redovnog poslovanja 4,492,550 5,061,491 -11.2%Neto rashod po osnovu obezvređenja finanasijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (518,857) (2,903,324) -82.1%Dobitak / gubitak pre oporezivanja 3,973,693 2,158,167 84.1%Porez na dobitak (11,274) - Dobitak po osnovu odloženih poreza - - Gubitak po osnovu odloženih poreza (277,834) (94,706) 193.4%Dobitak / (gubitak) nakon oporezivanja 3,684,585 2,063,461 78.6%

Ukupni poslovni prihodi banke dostigli su 12,9 milijardi dinara (104,4 miliona evra), što je za 1,6%

više u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos okruženju

niskih kamatnih stopa, neto prihod po osnovu kamata

zadržan je na stabilnom nivou, u najvećoj meri

zahvaljujući nižim rashodima od kamata, usled izmene

baze depozita u smislu strukture i visine kamatnih stopa.

Ukupni poslovni rashodi su na kraju 2016. godine iznosili 8,4 milijardi dinara (67,9 miliona evra), što

je iznad nivoa iz 2015. godine za 10,1% prvenstveno

usled porasta ostalih rashoda (porast rashoda po osnovu

otpisa ili prodaje potraživanja), dok su troškovi zarada,

naknada zarada i ostali lični rashodi, kao i troškovi

amortizacije zadržani na stabilnom nivou.

U 2016. godini, banka je ostvarila dobitak od 3,7 milijardi dinara (29,9 miliona evra), što je skoro

80% više u odnosu na nivo iz 2015. godine, čemu

je doprinelo i značajno smanjenje neto rashoda po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki.

2. Bilans stanja

RSD 000

Aktiva 31.12.2016. 31.12.2015. Procenat promene 16/15Gotovina i sredstva kod centralne banke 23,765,143 32,006,916 -25.7%Finanasijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17,088 4,793 256.5%Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 40,611,993 27,977,460 45.2%Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,910,230 9,103,262 -24.1%Krediti i potraživanja od komintenata 158,859,415 156,144,282 1.7% Stanovništvo 79,044,584 71,078,606 11.2% Privreda 79,814,831 85,065,676 -6.2%Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 149,649 0.0%Investicije u zavisna društva 314,098 314,098 0.0%Nematerijalna ulaganja 673,131 516,843 30.2%Nekretnine, postrojenja i oprema 3,188,428 1,803,088 76.8%Investicione nekretnine 42,056 74,007 -43.2%Tekuća poreska sredstva 223,320 234,594 -4.8%Odložena poreska sredstva 130,771 422,811 -69.1%Ostala sredstva 897,580 1,785,670 -49.7%Ukupno aktiva 235,782,902 230,537,473 2.3%

RSD 000

Obaveze 31.12.2016. 31.12.2015. Procenat promene 16/15Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 13,118 2,085 529.2%Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci 36,582,655 42,526,968 -14.0%Depoziti i ostale obaveze prema drugim komintentima 141,900,016 138,714,929 2.3% Stanovništvo 65,489,765 68,397,023 -4.3% Privreda 76,410,251 70,317,906 8.7%Subordinirane obaveze 9,264,383 9,125,592 1.5%Rezervisanja 1,058,006 1,075,726 -1.6%Ostale obaveze 6,616,878 2,509,418 163.7%Ukupno obaveze 195,435,056 193,954,718 0.8%

RSD 000

Kapital 31.12.2016. 31.12.2015. Procenat promene 16/15Akcijski kapital 23,724,274 23,724,274 0.0%Dobitak 5,748,046 2,063,461 178.6%Gubitak - - Rezerve 10,875,526 10,795,020 0.7%Ukupno kapital 40,347,846 36,582,755 10.3%Ukupno pasiva 235,782,902 230,537,473 2.3%

13FINANSIJSKI POKAZATELJI BANKE

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD42

45GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2016SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD44

Bilansna suma uvećana je za 2,3% na 235,8 milijardi

dinara (1,9 milijardi evra) u 2016-oj godini sa 230,5

milijardi dinara (1,89 milijardi evra) na kraju 2015.

godine.

Iznos kredita komitentima je na kraju 2016. godine dostigao 158,9 milijardi dinara (1,3 milijarde evra), što je rast od 1,7% u odnosu na prethodnu godinu. Kao i u prethodnim godinama, segment poslovanja sa stanovništvom beleži odlične komercijalne rezultate sa rastom plasmana za 11,2 % u 2016. godini na 79,0 milijardi dinara (640 miliona evra).

Ovaj porast najpre je uslovljen porastom u segmentu

gotovinskih i stambenih kredita, kao i daljim rastom

segmenta malog biznisa. U sektoru poslovanja sa privredom, nivo plasmana je na kraju 2016. godine iznosio 79,8 milijardi dinara (646 miliona evra), što

je niže u odnosu na 2015. godinu, kao posledica pada

plasmana u segmentu velikih preduzeća, dok je sektor

srednjih preduzeća zabeležio značajan rast.

Ukupni depoziti su na kraju 2016. godine dostigli nivo

od 141,9 milijardi dinara ili 1,1 milijardi evra (+2,3%

u odnosu na 2015. godinu). Depoziti stanovništva su na kraju 2016. godine bili na nivou od 65,5 milijardi dinara (530 miliona evra), dok je u toku

godine došlo do promene njihove strukture, uz porast

nivoa depozita po viđenju i štednih depozita, a sa druge

strane smanjenja nivoa oročenih depozita usled niskih

kamatnih stopa na tržištu. Rast depozita privrede je u 2016. godini nastavljen i oni su dostigli 76,4 milijardi

dinara (619 miliona evra), što je +8,7% u odnosu na

2015. godinu, a usled rasta transakcionih depozita.


Nakon rasta privrede od 2,8% u 2016. godini, u 2017. godini,

kao i narednim godinama očekuje se brži rast BDP-a, sa stopama

rasta od preko 3,5%, uz uslov nastavka sprovođenja reformi

javnog sektora, daljeg usklađivanja sa regulativom EU, kao i bržeg

rasta privrede same EU. Ovakvo ekonomsko okruženje bi trebalo

da pozitivno utiče na kreditni rast i poslovanje banke, te su u

skladu sa ovim očekivanjima strateški ciljevi Societe Generale

banke Srbija definisani na sledeći način:

� Dalji rast baze klijenata, uz fokus na poboljšanje razumevanja

njihovih potreba i negovanje dugoročne saradnje sa njima

� Dalji rast plasmana stanovništvu kroz višestruke kanale

prodaje, uz napore ka povećanju plasmana privrede u svim

segmentima, kao i poboljšanje ponude proizvoda koji utiču na

rast prihoda od naknada

� Poboljšanje profitabilnosti i operativne efikasnosti

� Adekvatno upravljanje ograničenim resursima u dugom roku –

izvorima finansiranja, rizikom ponderisane kreditne aktive, kao i

kapitala

� Odgovorno upravljanje rizicima, uz unapređenje kulture rizika i

svesti o rizicima

� Razvoj ljudskih resursa, kao i upravljanje talentima

14BUDUĆI RAZVOJ BANKE

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:

BILANS USPEHA 50

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU 51

BILANS STANJA 52

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 53

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 54

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 56

POJEDINAČNI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU BANKE

15Finansijski izveštaji i napomene uz finansijske izveštaje na dan 31. decembar 2016. godine




IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 19,066,103 18,955,223 Prilivi od kamata 12,812,292 14,303,265 Prilivi od naknada 3,738,708 4,244,933 Prilivi po osnovu ostalih poslovnih aktivnosti 2,429,836 407,025 Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 85,267 - Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (7,491,622) (11,525,800)Odlivi po osnovu kamata (2,392,295) (3,619,189)Odlivi po osnovu naknada (1,611,235) (1,658,326)Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda (3,256,108) (3,286,313)Odlivi po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina na teret prihoda (93,828) (45,113)Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (138,156) (2,916,859)Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 11,574,481 7,429,423 Smanjenje plasmana i povećanje depozita i ostalih obaveza 5,474,698 8,946,701 Smanjenje finansijskih sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, finansijskih sredstava namenjenih trgovanju i ostalih hartija od vrednosti koje nisu namenjene investiranju - 1,844

Povećanje depozita i ostalih obaveza prema bankama, drugim finansijskim organizacijama, centralnoj banci i komitentima 5,474,698 8,944,857

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita i ostalih obaveza (1,090,301) (5,110,929)Povećanje kredita i potraživanja od banka, drugih finansijskih organizacija, Centralne banke i komitenata (1,078,008) (5,109,042)Povecanje fin. sredstava koja se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, fin. sredstava namenjenih trgovanju i ostalih hartija od vrednosti koje nisu namenjene trgovanju ( 8,163) -

Smanjenje finansijskih obaveza koje se inicijalno priznaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha i finansijskih obaveza namenjenih trgovanju (4,130) (1,887)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit 15,958,878 11,265,195 Plaćeni porez na dobit - -

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 15,958,878 11,265,195

TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Priliv gotovine iz aktivnosti investiranja 16,116,617 12,124,219 Prilivi od ulaganja u investicione hartije od vrednosti 15,859,627 12,124,016 Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 125,314 203 Priliv od prodaje investicionih nekretnina 131,676 - Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (30,401,097) (16,124,303)Odlivi po osnovu ulaganja u investicione hartije od vrednosti (28,311,942) (15,663,735)Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme (2,089,155) (460,568)

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (14,284,480) (4,000,084)


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd (u daljem tekstu “Banka”) osnovana je 14. decembra 1990. godine i upisana u Registar kod Privrednog suda u Beogradu Rešenjem broj Fi-95/91 od 14. februara 1991. godine. Većinski osnivač Banke je Societe Generale S.A., Pariz (99.99%) ujedno i članica Societe Generale Grupe.

Banka je izvršila usaglašavanje sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, što je upisano u Registar kod Privrednog suda u Beogradu Rešenjem broj Fi-20525/96 od 31. decembra 1996. godine. Banka je registrovana da, pored obavljanja kreditnih i depozitnih poslova, obavlja i poslove platnog prometa sa inostranstvom i kreditne poslove sa inostranstvom, a na osnovu Rešenja Narodne banke Jugoslavije br. 65 od 28. februara 1991. godine.

Poreski identifikacioni broj Banke je 100000303, a matični broj Banke je 07552335.

Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 165078 od 13. oktobra 2006. godine Banka je registrovana kao zatvoreno akcionarsko društvo.

Rešenjem broj 1431-70/2007 od 1. novembra 2007. godine Banka je promenila naziv iz Societe Generale Yugoslav Bank a.d., Beograd u Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd.

Sedište Banke nalazi se u Beogradu, u ulici Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b. Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka je zapošljavala 1,328 radnika (31. decembra 2015. godine: 1,349 radnika). Banka ima 96 ekspoziture na dan 31. decembra 2016. godine (31. decembra 2015. godine: 103 ekspoziture).

Osnovne aktivnosti Banke su: obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove i brokerske usluge. Banka je u toku 2005. godine izvršila registraciju za obavljanje custody poslova.

2. RAČUNOVODSTVENE POLITIKE

2.1.a. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2016. godinu sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“) i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka.

Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formi propisanoj Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 71/2014 i 135/2014).

Priloženi finansijski izveštaji predstavljaju pojedinačne finansijske izveštaje. Banka posebno sastavlja i prikazuje konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Banka ima 100% učešće u kapitalu zavisnog pravnog lica Sogelease Srbija d.o.o., Beograd i 49% učešća u kapitalu pridruženog pravnog lica Societe Generale Osiguranje a.d. za životno osiguranje, Beograd. U ovim pojedinačnim

finansijskim izveštajima učešća u kapitalu zavisnog pravnog lica i pridruženog pravnog lica iskazana su po nabavnoj vrednosti. Konsolidovani finansijski izveštaji su izdati 28. februara 2017. godine.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za sledeće stavke koje se vrednuju po fer vrednosti: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, derivate, ostala finansijska sredstva i obaveze namenjene trgovanju, finansijska sredstva i obaveze po fer vrednosti preko bilansa uspeha.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke (Napomena 2.3.1.). Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2.

Objavljeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda obelodanjeni su u napomeni 2 (b). Objavljeni standardi i tumačenja na snazi u tekućem periodu koji još uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni obelodanjeni su u napomeni 2 (c). Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu, obelodanjeni su u napomeni 2 (d).

2.1.b. Objavljeni standardi i tumačenja koji su stupili na snagu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda

� Izmene MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Izmene kojima se poboljšavaju obelodanjivanja fer vrednosti i rizika likvidnosti (revidiran marta 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine);

� Izmene MSFI 1 „Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Dodatni izuzeci za lica koja prvi put primenjuju MSFI. Izmene se odnose na sredstva u industriji nafte i gasa i utvrđivanje da li ugovori sadrže lizing (revidiran jula 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine);

� Izmene različitih standarda i tumačenja rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI objavljenog 16. aprila 2009. godine (MSFI 5, MSFI 8, MRS 1, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 39, IFRIC 16 prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija u tekstu (izmene standarda stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine, a izmena IFRIC na dan ili nakon 1. jula 2009. godine);

� Izmene MRS 38 „Nematerijalna imovina“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine);

� Izmene MSFI 2 „Plaćanja akcijama“: Izmene kao rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (revidiran u aprilu 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine) i izmene koje se odnose na transakcije plaćanja akcijama grupe zasnovane na gotovini (revidiran juna 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine);

� Izmene IFRIC 9 „Ponovna procena ugrađenih derivata“ stupaju na snagu za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine i MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje” – Ugrađeni derivati (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 30. juna 2009. godine);

� IFRIC 18 „Prenos sredstava sa kupaca“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2009. godine);

� „Sveobuhvatni okvir za finansijsko izveštavanje 2010. godine“ što predstavlja izmenu „Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja“ (važi za prenos sredstava sa kupaca primljenih na dan ili posle septembra 2010. godine);


� Dopune MSFI 1 „Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Ograničeno izuzeće od uporednih obelodanjivanja propisanih u okviru MSFI 7 kod lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine);

� Dopune MRS 24 „Obelodanjivanja o povezanim licima“ – Pojednostavljeni zahtevi za obelodanjivanjem kod lica pod (značajnom) kontrolom ili uticajem vlade i pojašnjenje definicije povezanog lica (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

� Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: prezentacija“ – Računovodstveno obuhvatanje prečeg prava na nove akcije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. februara 2010. godine);

� Dopune različitih standarda i tumačenja „Poboljšanja MSFI (2010)“ rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI objavljenog 6. maja 2010. godine (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 1, MRS 27, MRS 34, IFRIC 13) prvenstveno sa namerom otklanjanja neslaganja i pojašnjenja formulacija u tekstu (većina dopuna biće na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

� Dopune IFRIC 14 „MRS 19 – Ograničenje definisanih primanja, minimalni zahtevi za finansiranjem i njihova interakcija“ Avansna uplata minimalnih sredstava potrebnih za finansiranje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

� IFRIC 19 „Namirivanje finansijskih obaveza instrumentima kapitala“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine);

� Dopune MSFI 1 „Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Velika hiperinflacija i uklanjanje fiksnih datuma za lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2011. godine);

� Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Prenos finansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

� Dopune MRS 12 „Porezi na dobitak“ – Odloženi porez: povraćaj sredstava koja su služila za obračun poreza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine);

� MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� MSFI 11 „Zajednički aranžmani“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� MSFI 12 „Obelodanjivanje učešća u drugim pravnim licima“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� Dopune MSFI 10, MSFI 11 i MSFI 12 „Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajednički aranžmani i Obelodanjivanja učešća u drugim pravnim licima: Uputstvo o prelaznoj primeni” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� MRS 27 (revidiran 2011. godine) „Pojedinačni finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� MRS 28 (revidiran 2011. godine) „Ulaganja u pridružena pravna lica i zajednička ulaganja“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� MSFI 13 „Merenje fer vrednosti“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� Dopune MSFI 1 „Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja” – Državni krediti po kamatnoj stopi nižoj od tržišne (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: obelodanjivanja“ – Netiranje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“ – Prezentacija stavki ostalog ukupnog rezultata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2012. godine);

� Dopune MRS 19 „Naknade zaposlenima” – Poboljšanja računovodstvenog obuhvatanja naknada po prestanku radnog odnosa (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� Godišnja poboljšanja za period od 2009. do 2011. godine izdata u maju 2012. godine koja se odnose na različite projekte poboljšanja MSFI (MSFI 1, MRS 1, MRS 16, MRS 32, MRS 34) uglavnom na otklanjanju nekonzistentnosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

� IFRIC 20 „Troškovi otkrivke u proizvodnoj fazi površinskih rudnika“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

2.1.c. Objavljeni standardi i tumačenja na snazi u tekućem periodu koji još uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni

Na dan objavljivanja ovih finansijskih izveštaja, dole navedeni standardi i izmene standarda su bili izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, a sledeća tumačenja bila su objavljena od strane Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, ali nisu zvanično usvojena u Republici Srbiji:

� Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: Prezentacija“ – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

� Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“, MSFI 12 „Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima“ i MRS 27„Pojedinačni finansijski izveštaji“ – Izuzeće zavisnih lica iz konsolidacije prema MSFI 10 (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

� Dopune MRS 36 – „Umanjenje vrednosti imovine“ Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za nefinansijsku imovinu (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

� Dopune MRS 39 „Finansijski instrumenti“ – Obnavljanje derivata i nastavak računovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

� IFRIC 21 „Dažbine“ (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

� Dopune MRS 19 „Naknade zaposlenima” – Definisani planovi naknade: Doprinosi za zaposlene (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

� Godišnja poboljšanja za period od 2010. do 2012. godine, koja su rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

� Godišnja poboljšanja za period od 2011. do 2013. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

� Dopune MSFI 11 „Zajednički aranžmani” – Računovodstvo sticanja učešća u zajedničkim poslovanjima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

� MSFI 14 „Računi regulatornih aktivnih vremenskih razgraničenja” (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

� Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 38 „Nematerijalna imovina” - Tumačenje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

� Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 41 „Poljoprivreda” - Poljoprivreda – industrijske biljke (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

� Dopune MRS 27 „Pojedinačni finansijski izveštaji” – Metod udela u pojedinačnim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).


� MSFI 10, MSFI 12 i MRS 28 „Investiciona društva: Primena izuzetaka od konsolidacije“. Dopune i izmene pojašnjavaju da matično društvo može biti izuzeto od obaveze da sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje ako je ono istovremeno zavisno lice investicionog društva, čak i ako investiciono društvo odmerava ulaganja u sva svoja zavisna lica po fer vrednosti u skladu sa MSFI 10. Kao rezultat ovih dopuna, izmenjen je i MRS 28 u cilju pojašnjenja izuzeća od primene metoda učešća (tj. zadržavanje merenja po fer vrednosti) koje važi za investitora u pridruženo lice ili zajednički poduhvat ukoliko je on zavisno lice investicionog društva koje odmerava sva svoja ulaganja u zavisna lica po fer vrednosti (dopune i izmene se primenjuju retroaktivno za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine uz dozvoljenu raniju primenu).

� Dopune i izmene različitih standarda Poboljšanja MSFI (za period od 2012. do 2014. godine), koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog poboljšanja MSFI (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

2.1.d. Objavljeni standardi i tumačenja koji još uvek nisu stupili na snagu

Na dan izdavanja ovih finansijskih izveštaja sledeći standardi, njihove dopune i tumačenja bili su objavljeni, ali nisu još uvek stupili na snagu (ali se podržava njihova ranija primena) za godinu koja se završava 31. decembra 2016:

� MSFI 9 „Finansijski instrumenti“ - MSFI 9, izdat u novembru 2009. godine, uvodi nove zahteve u pogledu klasifikacije i vrednovanja finansijskih sredstava. MSFI 9 je u oktobru 2010. godine dopunjen zahtevima u vezi sa klasifikacijom i vrednovanjem finansijskih obaveza i prestankom priznavanja, a u novembru 2013. godine novim zahtevima u vezi sa opštim računovodstvom zaštite. Sledeća revidirana verzija MSFI 9 izdata je u julu 2014. godine da bi obuhvatila a) zahteve u vezi sa umanjenjem vrednosti finansijskih sredstava i b) ograničene izmene i dopune zahteva u vezi sa klasifikacijom i uvođenjem kategorije fer vrednost kroz izveštaj o ostalom ukupnom rezultatu za merenje određenih jednostavnih dužničkih instrumenata.

� Sva priznata finansijska sredstva iz delokruga MRS 39 Finansijski instrumenti: „Priznavanje i odmeravanje“ moraju naknadno biti vrednovana ili po amortizovanoj vrednosti ili po fer vrednosti. Dužnički instrument koji se drži u okviru poslovnog modela koji ima za cilj naplatu ugovorenih novčanih tokova i ima ugovorene novčane tokove koji predstavljaju samo plaćanja glavnice i kamate na neotplaćeni iznos glavnice se generalno odmeravaju po amortizovanoj vrednosti na kraju narednog perioda. Dužnički instrumenti koji se drže u okviru poslovnog modela čiji se cilj postiže i naplatom ugovorenih novčanih tokova i prodajom finansijske imovine, a čije ugovorne odredbe rezultuju novčanim tokovima na unapred utvrđene datume koji su prvenstveno plaćanja glavnice i kamate na neotplaćeni deo glavnice generalno se odmeravaju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Svi ostali dužnički instrumenti i udeli moraju se odmeravati po fer vrednosti na kraju narednog perioda. Takođe, prema MSFI 9, ukoliko se instrument kapitala ne drži radi trgovanja, subjekt može doneti neopozivu odluku pri početnom priznavanju da se takav instrument meri po fer vrednosti kroz izveštaj o ostalom ukupnom rezultatu, pri čemu se jedino prihod od dividendi priznaje u okviru bilansa uspeha.

� U vezi sa odmeravanjem finansijskih obaveza označenih za odmeravanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha, MSFI 9 zahteva da iznos promene u fer vrednosti finansijske obaveze koja nastane usled promena kreditnog rizika te obaveze bude prikazan u ostalom ukupnom rezultatu, osim ako bi prezentacija efekta promene kreditnog rizika obaveze prouzrokovala ili uvećala računovodstvenu neusaglašenost u bilansu uspeha. Promene fer vrednosti obaveze koje nastaju usled kreditnog rizika te obaveze naknadno se ne reklasifikuju na bilans uspeha. Prema MRS 39, ceo iznos promene fer vrednosti finansijske obaveze označene za odmeravanje po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prikazuje se u okviru bilansa uspeha.

� U vezi sa umanjenjem vrednosti finansijskih sredstava, MSFI 9 zahteva primenu modela očekivanih kreditnih gubitaka za razliku od modela nastalih kreditnih gubitaka prema MRS 39. Model očekivanih kreditnih gubitaka zahteva da subjekt računovodstveno obuhvati očekivane kreditne gubitke i promene u navedenim očekivanim kreditnim gubicima na svaki datum izveštavanja na način da odrazi promene u kreditnom riziku od početnog priznavanja. Drugim rečima, više nije neophodno da se kreditni događaj desi pre priznavanja kreditnih gubitaka.

� Novi zahtevi u vezi sa opštim računovodstvom zaštite zadržali su tri vrste mehanizama računovodstva zaštite koje predviđa MRS 39. Ali, MSFI 9 je daleko fleksibilniji u pogledu vrsta transakcija podobnih za računovodstvo zaštite i proširuje vrste instrumenata koji ispunjavaju uslove za instrumente zaštite i vrste rizičnih komponenti nefinansijske stavke koje su podobne za računovodstvo zaštite. Takođe, test efektivnosti je zamenjen načelom ‘ekonomskog odnosa’. Više se ne zahteva ni retrospektivna analiza efektivnosti.

� MSFI 15 „Prihodi iz ugovora sa kupcima”, koji definiše okvir za priznavanje prihoda. MSFI 15 zamenjuje MRS 18 „Prihodi”, MRS 11 „Ugovori o izgradnji”, IFRIC13 „Programi lojalnosti klijenata”, IFRIC15 „Sporazumi za izgradnju nekretnina” i IFRIC18 „Prenosi sredstava od kupaca”. MSFI 15 je na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, uz dozvoljenu raniju primenu;

� MSFI 16 „Lizing“, obezbeđuje sveobuhvatan model za identifikovanje lizing aranžmana i njihov tretman u finansijskim izveštajima kako davalaca tako i primalaca lizinga. Na dan stupanja na snagu, 1 januara 2019. godine, ovaj standard će zameniti sledeće lizing standarde i tumačenja: MRS 17 „Lizing“, IFRIC 4 „Određivanje da li neki aranžman sadrži lizing“, SIC 15 „Operativni lizing – potsticaj“ i SIC 27 „Procena suštine transakcije uključujući pravni oblik zakupa“;

� Izmene MSFI 2 „Plaćanje akcijama – klasifikacija i merenje transakcija“, na snazi za godišnji izveštajni period koji počinje na dan 1 januara 2018. godine ili kasnije, sa podržanom ranijom primenom;

� Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate” - Prodaja ili prenos sredstava između investitora i njegovih pridruženih entiteta ili zajedničkih poduhvata. Standard je trebalo da bude na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine, ali je u decembru 2015. godine IASB odložio primenu do budućeg datuma, a ranija primena izmenjenog standarda je dozvoljena;

� Izmene MRS 7 – „Inicijativa za obelodanjivanja“ zahtevaju od entiteta takva obelodanjivanja koja omogućuju korisnicima finansijskih izveštaja da procene promene u obavezama nastale finansijskim aktivnostima, uključujući promene nastale i od novčanih i nenovčanih promena. Izmene MRS 7 su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine, uz dozvoljenu raniju primenu;

� Izmene MRS 12 „Porez na dobitak“ koje se odnose na identifikovanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke, primenjuju se retrospektivno za godišnje periode koji počinju na dan 1. decembra 2017. godine ili kasnije, sa podržanom ranijom primenom.

2.2. Značajne računovodstvene procene i prosuđivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda i rashoda, prateća obelodanjivanja kao i na obelodanjivanja potencijalnih obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.

Procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju i preispituju. Promene u računovodstvenim procenama se priznaju u periodu u kojem je procena promenjena, ukoliko promena utiče samo na taj period, odnosno u periodu u kome je promena nastala i budućim periodima, ukoliko promena procene utiče i na tekući i buduće periode.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje su korišćene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja.

Fer vrednost finansijskih instrumenata

Fer vrednost predstavlja cenu koja bi bila dobijena za transakciju prodaje sredstva ili plaćanja za prenos obaveze u redovnoj transakciji između učesnika na tržištu na datum vrednovanja. Utvrđivanje fer vrednosti bazirano je na pretpostavci da se


transakcija održala na primarnom tržištu sredstva ili obaveze ili, u odsustvu primarnog tržišta, na najpovoljnijem tržištu za sredstvo ili obavezu.

U slučaju da za sredstvo ili obavezu postoji primarno tržište, fer vrednost predstavlja cena na tom tržištu.

Fer vrednost sredstva ili obaveze se vrednuje korišćenjem pretpostavki koje bi koristili učesnici na tržištu kada utvrđuju cenu sredstva ili obaveze, pretpostavljajući da učesnici na tržištu delaju u svom najboljem ekonomskom interesu.

Fer vrednost nefinansijskog sredstva uzima u obzir mogućnost tržišnog učesnika da generiše najveće i najbolje ekonomske koristi korišćenjem tog sredstva ili prodajom drugom učesniku na tržištu koji bi najviše i najbolje iskoristio sredstvo.

Banka koristi tehnike vrednovanja koje su odgovarajuće u okolnostima i za koje su dostupni podaci korišćeni za utvrđivanje fer vrednosti, pri čemu se maksimizira korišćenje relevantnih uočljivih ulaznih podataka i minimizira korišćenje neuočljivih ulaznih podataka. Tehnike vrednovanja se revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.

Sva sredstva i obaveze koja se vrednuju po fer vrednosti ili čija se fer vrednost obelodanjuje u finansijskim izveštajima klasifikovana su u tri nivoa hijerarhije fer vrednosti:

� Nivo 1 - Kotirane tržišne cene (nekorigovane) na aktivnom tržištu za istovetna sredstva ili obaveze;

� Nivo 2 - Korišćenje tehnike vrednovanja za koje je najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti direktno ili indirektno uočljiv;

� Nivo 3 - Korišćenje tehnike vrednovanja za koje najniži nivo ulaznog podatka značajnog za utvrđivanje fer vrednosti nije uočljiv.

Za sredstva ili obaveze koje se kontinuirano vrednuju po fer vrednosti u finansijskim izveštajima, Banka utvrđuje ponovnom procenom kategorizacije na svaki izveštajni datum, odnosno da li su se desili prelazi između nivoa hijerarhije.

Obezvređenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava, koje se ne vrednuje po fer vrednosti, umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Banka razmatra dokaze obezvređenja na individualnoj i grupnoj osnovi. Za sva pojedinačno značajna finansijska sredstva procena obezvređenja se sprovodi na individualnoj osnovi u slučaju postojanja objektivnog dokaza o obezvređenju. Sva značajna sredstva za koja na individualnoj osnovi nije utvrđeno obezvređenje procenjuju se na grupnoj osnovi kako bi se utvrdilo obezvređenje koje se desilo ali još uvek nije identifikovano. Sredstva koja nisu individualno značajna, a koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti grupišu se na osnovu sličnih karakteristika rizika.

Objektivni dokaz obezvređenja finansijskog sredstva, uključujući i učešća u kapitalu koja nisu finansijska sredstva, uključuje kašnjenje u plaćanju dužnika, restrukturiranje kredita od strane Banke po uslovima koje Banka u drugim okolnostima ne bi razmotrila, indikaciju da je dužnik ili izdavalac hartije u likvidaciji ili stečaju, kao i bilo koji drugi dostupan podatak kao što su nepovoljne promene u statusu izmirenja obaveza dužnika ili izdavaoca hartije ili ekonomski uslovi koji ukazuju na neizmirenje obaveza u grupi. Prilikom procene obezvređenja na grupnoj osnovi, Banka koristi statističke modele istorijskih trendova verovatnoće nastanka gubitka, oporavka i naplate i nastalih gubitaka. Banka redovno sprovodi back-testing modela.

a. Obezvređenje sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti

Obezvređenje sredstava koje se vode po amortizovanoj vrednosti se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti finansijskog sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova diskontovanih efektivnom kamatnom stopom sredstva. Gubici se priznaju u bilansu uspeha i odražavaju se u promenama ispravki vrednosti kredita. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

b. Obezvređenje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju

U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka na izveštajni datum procenjuje da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti.

Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju dužničkih finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira kroz bilans uspeha. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti dužničkog finansijskog sredstva namenjenog prodaji, prethodno priznati gubitak od obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha.

U slučaju učešća u kapitalu raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. U tom slučaju, kumulativni gubitak se utvrđuje kao razlika između nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti i isti se prenosi iz kapitala u bilans uspeha. Kada naknadni događaj dovede do smanjenja iznosa ispravke vrednosti učešća u kapitalu, ispravka vrednosti se ukida i priznaje direktno kroz kapital.

c. Reprogramirani krediti

Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Kada su uslovi izmenjeni, obezvređenje se utvrđuje korišćenjem originalne efektivne kamatne stope, pre izmene uslova kredita. Nakon izmene uslova, ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Reprogramirani krediti podležu kontinuiranoj proceni obezvređenja.

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

Korisni vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se preispituje godišnje ili kada postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u određeni broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka periodično procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnih zastupnika Banke, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.


Rezervisanje za sudske sporove se formira kada se na bazi svih raspoloživih dokaza i informacija procenjuje da je verovatno da će sudski spor dovesti do obaveze Banke. Rezervisanje se može korigovati u budućnosti usled nastanka novih događaja ili novih dostupnih informacija.

Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski gubici/krediti mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje je postalo verovatno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.

2.3. Pregled značajnih računovodstvenih politika2.3.1. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan.

VALUTA 31.12.2016. 31.12.2015.EUR 123.4723 121.6261CHF 114.8473 112.5230USD 117.1353 111.2468

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika.

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda po osnovu kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule.

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.

2.3.2. Prihodi i rashodi od kamata

Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti, kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju i finansijske instrumente po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi od kamata se priznaju po efektivnoj kamatnoj stopi, koja precizno diskontuje procenjena buduća novčana plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi finansijskog instrumenta, uključujući i naknade ili dodatne troškove koji su direktno povezani sa finansijskim sredstvom i čine sastavni deo efektivne kamatne stope, izuzev budućih kreditnih gubitaka

2.3.3. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

2.3.4. Prihodi od dividendi

Prihodi od dividendi se priznaju kada nastane pravo Banke da primi dividendu, najčešće kada akcionari odobre dividendu.

2.3.5. Neto rezultat trgovanja

Dobici i gubici po osnovu trgovanja uključuju dobitke i gubitke po osnovu prodaje finansijskih sredstava namenjenih trgovanju, po osnovu promene njihove fer vrednosti i po osnovu promene vrednosti derivata.

2.3.6. Troškovi operativnog lizinga

Plaćanja po osnovu operativnih zakupa iskazuju se u bilansu uspeha na ravnomernoj osnovi tokom trajanja zakupa. Podsticaji kod zakupa priznaju se kao sastavni deo ukupnog troška zakupa, kroz trajanje zakupa.

2.3.7. Nekretnine i oprema

Nekretnine i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava. Nabavnu vrednost čini vrednost po fakturi dobavljača, uvećana za zavisne troškove po osnovu nabavke i troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti.


Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njihova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali.

Amortizacija nekretnina i oprema obračunava se primenom proporcionalne metode, kojom se nabavna vrednost otpisuje tokom procenjenog veka trajanja sredstva i priznaje se kroz bilans uspeha. Primenjene godišnje stope amortizacije su sledeće:

Godišnja stopa amortizacijeGrađevinski objekti 2-10%Kompjuteri 20%Nameštaj i oprema 10-16%Motorna vozila 15.50%

Navedene amortizacione stope Banka nije menjala u 2016. godini u odnosu na one koje je koristila za potrebe obračuna troška amortizacije za 2015. godinu. Građevinski objekti se amortizuju u zavisnosti od procenjenog veka upotrebe koji je individualan za svaki objekat Banke. Zemljište i umetnička dela ne podležu amortizaciji, kao ni osnovna sredstva u pripremi.

Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvataju se kao promene u računovodstvenim procenama.

Nekretnine i oprema prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se više ne očekuje buduća ekonomska korist od njihove upotrebe. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom prestanka priznavanja nekretnina i opreme, priznaju se u korist ili na teret bilansa uspeha.

2.3.8. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od licenci i ostalih nematerijalnih ulaganja.

Nematerijalna ulaganja se priznaju samo kada se njihova nabavna vrednost može pouzdano vrednovati i kada je verovatno da će Banka imati očekivane buduće ekonomske koristi od njihovog korišćenja.

Nematerijalna ulaganja se inicijalno iskazuju po nabavnoj vrednosti, dok se naknadno vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti sredstava.

Korisni vek upotrebe nematerijalnih sredstava se procenjuje kao ograničen ili neograničen. Nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom trajanja se amortizuju tokom korisnog veka upotrebe. Period i metod amortizacije za nematerijalna sredstva sa ograničenim vekom upotrebe se proveravaju najmanje jednom godišnje. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe ili očekivanom obrascu korišćenja budućih ekonomskih koristi sadržanih u sredstvu se računovodstveno obuhvataju tako što se promeni period ili metod amortizacije sredstva i tretiraju se kao promene u računovodstvenim procenama.

Amortizacija nematerijalnih ulaganja se obračunava korišćenjem proporcionalne metode u cilju smanjenja vrednosti nematerijalnih ulaganja do nule tokom procenjenog korisnog veka upotrebe. Najčešće procenjen vek trajanja se kreće u rasponu od 2 do 10 godina.

Troškovi amortizacije nematerijalnih sredstava sa ograničenim vekom trajanja se priznaju na teret bilansa uspeha. Izdaci za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Nematerijalna ulaganja u pripremi ne podležu amortizaciji, kao ni nematerijalna ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe.

2.3.9. Investicione nekretnine

Investicione nekretnine Banke ostvaruju zaradu njihovim izdavanjem. Početno vrednovanje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja, uvećanoj za zavisne troškove koji se mogu pripisati nabavnoj vrednosti odnosno ceni koštanja. Naknadno vrednovanje investicionih nekretnina vrši se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne gubitke po osnovu umanjena vrednosti.

Godišnja stopa amortizacijeInvesticione nekretnine 2-10%

Investicione nekretnine prestaju da se priznaju prilikom otuđenja ili ukoliko se investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i ne očekuju se buduće ekonomske koristi.

2.3.10. Obezvređenje nefinansijskih sredstava

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke utvrđuje da li postoji indikacija da je sredstvo obezvređeno. Ukoliko indikacije postoje, Banka procenjuje nadoknadivu vrednost sredstva, koja predstavlja upotrebnu vrednost ili fer vrednost tog sredstva umanjenu za troškove prodaje, u zavisnosti koja je od te dve vrednosti veća. Ukoliko je nadoknadivi iznos sredstva niži od njegove knjigovodstvene vrednosti, sredstvo se smatra obezvređenim i knjigovodstvena vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Razmatranje obezvređenja zahteva subjektivno prosuđivanje u pogledu procene budućih tokova gotovine koji se diskontovanjem svode na sadašnju vrednost korišćenjem diskontne stope pre oporezivanja, a koja odražava tekuće tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za sredstvo.

2.3.11. Finansijski instrumenti

Klasifikacija finansijskih instrumenata

Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.

Početno vrednovanje finansijskih instrumenata

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “uobičajen način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.


Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata

Naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:

i. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija sadrži dve potkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u potkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha.

Banka koristi derivate kao što su teriminska kupoprodaja deviza i valutni svop. Derivati se računovodstveno obuhvataju po fer vrednosti i evidentiraju kao sredstvo, kada je njihova fer vrednost pozitivna, odnosno kao obaveze, kada je njihova fer vrednost negativna. Promene u fer vrednosti derivata se priznaju u okviru dobitaka/gubitaka po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju.

Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od efekata ugovorene valutne klauzule.

ii. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća.

Prihodi po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se obračunavaju metodom efektivne kamatne stope i iskazuju u okviru prihoda od kamata. Gubici od obezvređenja se priznaju u bilansu uspeha u okviru rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava.

iii. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao „hartije od vrednosti raspoložive za prodaju“. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju instrumente kapitala drugih pravnih lica i dužničke hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija drugih pravnih lica kao i hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru ostalog ukupnog rezultata, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru ostalog ukupnog rezultata se prenose u bilans uspeha.

Prihodi od kamata na dužničke hartije od vrednosti se priznaju u bilansu uspeha u okviru prihoda od kamata, metodom efektivne kamatne stope.

Prihodi od dividendi po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju se priznaju u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda kada nastane pravo Banke da primi dividendu.

Kada su u pitanju učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, Banka na dan bilansa stanja vrši procenu da li postoje objektivni dokazi da je jedno ili više ulaganja obezvređeno. U slučaju učešća u kapitalu drugih pravnih lica klasifikovanih kao raspoloživih za prodaju, u objektivne dokaze se svrstavaju značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ulaganja ispod nabavne vrednosti.

Kada postoje dokazi o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika između nabavne cene i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koji gubitak usled obezvređenja tog ulaganja, koje je prethodno priznato na teret bilansa uspeha, se uklanja iz kapitala i priznaje se na teret bilansa uspeha. Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu se ne ukidaju preko bilansa uspeha, već se povećanje fer vrednosti, nakon priznatog obezvređenja, priznaje direktno u korist kapitala.

Ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja učešća u kapitalu, koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, se procenjuju kao razlika između njihove knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, priznaju se na teret bilansa uspeha i ne ukidaju do prestanka priznavanja sredstava.

U slučaju dužničkih instrumenata koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, obezvređenje se procenjuje na osnovu istih kriterijuma kao i za finansijska sredstva koja se iskazuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Ukoliko se, u narednoj godini, fer vrednost dužničkog instrumenta poveća i ukoliko se taj rast može objektivno povezati sa događajem koji se desio nakon što je gubitak usled obezvređenja priznat na teret bilansa uspeha, gubitak usled obezvređenja se ukida u korist bilansa uspeha.

iv. Investicije u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisno pravno lice je onaj entitet nad kojim Banka ima kontrolu. Kontrola je uspostavljena kada je Banka izložena, ili ima prava na, varijabilne prinose po osnovu učešća u entitetu u koji je investirala i ima sposobnost da utiče na te prinose po osnovu moći koju ima nad entitetom u koji je investirala.

Banka na dan 31. decembra 2016. godine poseduje 100% vlasništva privrednog društva Sogelease Srbija d.o.o., Beograd. Učešće u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 19).

v. Investicije u kapitalu pridruženih pravnih lica

Ulaganje u pridružena pravna lica je ulaganje u entitet nad kojim Banka ima značajan uticaj. Naknadno se evidentira po nabavnoj vrednosti umanjenoj za obezvređenje, ukoliko postoji.

Banka na dan 31. decembra 2016. godine ima učešće u kapitalu Societe Generale Osiguranje a.d. za životno osiguranje Beograd, učestvujući u ukupnom kapitalu društva sa 49% (Napomena 18).

vi. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaćanjima koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i potraživanja uključuju kredite i plasmane bankama i komitentima. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Nakon početnog priznavanja, krediti i plasmani bankama i komitentima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne


stope, umanjenoj za obezvređenje. Amortizovana vrednost se obračunava uzimajući u obzir svako inicijalno uvećanje ili umanjenje za iznos premije ili diskonta kao i naknada i drugih troškova koji su integralni deo efektivne kamatne stope. Amortizovan vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope se priznaje kao prihod od kamata u bilansu uspeha. Gubici po osnovu umanjenja vrednosti priznaju se u bilansu uspeha kao rashod po osnovu obezvređenja finansijskog sredstva.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva i kada isti utiču na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji mogu biti pouzdano procenjeni. Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima vrednovanih po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, Banka za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, dok za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna vrši grupnu procenu o obezvređenosti plasmana. Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja. Ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom uzima u obzir tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika.

Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava vrednovanih po amortizovanoj vrednosti, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (napomena 8). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršeno sticanje kolaterala.

Ukoliko, tokom narednog perioda, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se odigrao nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu

obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja (Napomena 8).

Otpis nenaplativih potraživanja vrši se na osnovu odluka suda ili u skladu sa internim procedurama Banke kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate kredita aktivirani.

vii. Izdate hartije od vrednosti i ostala pozajmljena sredstva

Obaveze po kreditima, depozitima i izdatim hartijama od vrednosti se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza

Banka prestaje da priznaje finansijsko sredstvo ukoliko ugovorna prava na novčane tokove isteknu ili ukoliko su prava na ugovorene novčane tokove preneta prilikom transakcije u kojoj se prenose svi rizici i nagrade od vlasništva finansijskog sredstva. Svaka kamata od prenetog finansijskog sredstva koja je priznata i zadržana od strane Banke priznaje se kao odvojeno sredstvo ili obaveza.

Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

2.3.12. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštavanja o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina u dinarima - na žiro računu kod Narodne banke Srbije i tekućim računima kod poslovnih banaka, gotovina u stranoj valuti - na redovnim i posebnim deviznim računima Banke, kao i gotovina i efektivni strani novac u blagajni, gotovina i efektivni strani novac u trezoru, gotovina i efektivni strani novac na putu i ostala sredstva u dinarima i stranoj valuti kojima Banka raspolaže bez ograničenja i koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine, uz beznačajan rizik od promene vrednosti.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti se vrednuju po amortizovanoj vrednosti u bilansu stanja.

2.3.13. Reverzni repo poslovi

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti, ne priznaju se u bilansu stanja.

Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući razgraničenu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene ponovne prodaje se tretira kao prihod po osnovu kamate korišćenjem efektivne kamatne stope i razgraničava se tokom trajanja ugovora.


2.3.14. Lizing

Sagledavanje da li je određeni ugovor lizing ili sadrži elemente lizinga se zasniva na suštini ugovora i zahteva procenu da li ispunjenje ugovora zavisi od upotrebe određenog sredstva ili grupe sredstava i da li ugovor podrazumeva prenos prava korišćenja sredstava.

Operativni lizing – Banka kao zakupac

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa, priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka) tokom perioda trajanja zakupa.

Operativni lizing – Banka kao zakupodavac

Zakup je sporazum po kome zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja sredstva tokom dogovorenog vremenskog perioda u zamenu za jedno ili više plaćanja. Kada je sredstvo dato u operativni zakup to sredstvo se iskazuje u bilansu stanja zavisno od vrste sredstva. Prihod od zakupnine priznaje se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa.

2.3.15. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a neto vrednost se priznaje u bilansu stanja, ako i samo ako postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši na neto osnovi, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.3.16. Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezervisanja se razmatraju, utvrđuju i, ako je potrebno, koriguju na svaki izveštajni datum.

Rezervisanje se vrednuje po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdataka za izmirenje obaveze. Ukoliko je efekat vremenske vrednosti novca materijalan, sadašnja vrednost dobija se diskontovanjem, korišćenjem tekuće stope pre poreza koja odražava, kada je to moguće, rizike specifične za obavezu.

Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.3.17. Naknade zaposlenima(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa

U skladu sa propisima koje se primenjuju u Republici Srbiji, Banka uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

Takođe, Izvršni odbor Banke je u toku 2009. godine doneo odluku kojom, za sve zaposlene Banke koji imaju preko četiri godine radnog staža u Banci, Banka vrši uplatu doprinosa u korist dobrovoljnog penzionog fonda u iznosima definisanim odlukom, na teret Banke. Doprinosi koji se odnose na navedeni plan naknada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, a regulišu radni odnos, Banka ima obavezu isplate naknada zaposlenima prilikom odlaska u penziju (otpremnine), najmanje u iznosu propisanom zakonom.

Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Banka priznaje trošak prethodnih usluga kao trošak u bilansu uspeha kada nastupi izmena ili značajno smanjenje plana, ili kada Banka prizna povezane troškove restrukturiranja ili otpremnina, u zavisnosti koji trenutak pre nastupi. Troškovi kamata obračunavaju se primenom diskontne stope na utvrđeni iznos obaveze za otpremnine. Aktuarski dobici i gubici se priznaju u okviru ostalog ukupnog rezultata, a troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu akumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se priznaje u momentu kada se odsustvo iskoristi.

(d) Podela besplatnih akcija

Upravni Odbor matične banke Societe Generale Paris je 2. novembra 2010. godine, doneo odluku da usvoji plan dodele besplatnih akcija za sve zaposlene u Societe Generale Grupi .

Banka po ovom osnovu obračunava obavezu tokom perioda do momenta sticanja akcija od strane zaposlenih (Napomena 27). Promenu u fer vrednosti obaveze Banka priznaje u bilansu uspeha u okviru troškova naknada zaposlenima.


Povećanje obaveza koje se odnosi na finansijske garancije se priznaje u bilansu uspeha u okviru neto rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki. Primljene naknade se priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od naknada i provizija, u zavisnosti od vrste naknade. Određene vrste naknada se prihoduju jednokratno, a one koje se naplaćuju za poznati vremenski period se razgraničavaju.

2.3.21. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porezi

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke.

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza.

Obveznici koji su do 2014. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije stekli pravo na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva, mogu da iskoriste do 33% obračunatog poreza. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina, tj. do iznosa prenetog poreskog kredita.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.

Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Stopa od 15% je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da

2.3.18. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), emisione premije, revalorizacionih rezervi, rezervi iz dobiti i dobitka/(gubitka) tekuće i prethodnih godina (Napomena 29).

Dividende se evidentiraju kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

Banka je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju i pokazatelj adekvatnosti kapitala ne može biti niži od 12%.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, ako je pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke veći ili bi, zbog raspodele dobiti, bio veći za manje od 2.5 procentnih poena od propisanog minimuma (12%), Banka može vršiti raspodelu dobiti samo u elemente osnovnog kapitala.

2.3.19. Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“ 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016 i 91/2016) Banka obračunava rezervu za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki.

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine, broja dana kašnjenja u otplati glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%).

Banka utvrđuje iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke, koji predstavlja zbir pozitivnih razlika između rezerve za procenjene gubitke obračunate u skladu sa ovom odlukom i utvrđenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama na nivou dužnika.

2.3.20. Finansijske garancije

U uobičajenom toku poslovanja Banka odobrava finansijske garancije koje se sastoje od plativih i činidbenih garancija, akreditiva, akcepta menica i drugih poslova jemstva. Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da izvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izvrši svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđenim ugovorom.

Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon inicijalnog priznavanja, obaveze Banke koje proističu iz finansijskih garancija se vrednuje u iznosu amortizovane naknade ili najbolje procene izdataka neophodnih da bi se izmirila finansijska obaveza koja nastaje kao rezultat garancije, u zavisnosti koji je iznos viši.


će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda.

Odloženi porez koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentira na teret, odnosno u korist kapitala.

Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze se netiraju ako postoji zakonska mogućnost da se netiraju tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i ukoliko se odloženi porezi odnose na isti oporeziv entitet i isti poreski organ.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih rashoda.

2.3.22. Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobitka koji pripada akcionarima, vlasnicima običnih akcija Banke, ponderisanim prosečnim brojem izdatih običnih akcija u toku izveštajnog perioda.

Rešenjem Agencije za privredne registre broj BD 165078/2006 od 13 oktobra 2006. godine Banka je registrovana kao zatvoreno akcionarsko društvo, te nije obavezna da izračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa zahtevima MRS 33 ”Zarada po akciji”.

2.3.23. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja uz naknadu, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke. Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.

2.3.24. Praćenje poslova po segmentima

Banka informacije o poslovanju po segmentima obelodanjuje u konsolidovanom finansijskom izveštaju.

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

Prihodi i rashodi od kamata prema klasama finansijskih instrumenata dati su u sledećoj tabeli:

RSD 000

2016 2015

Prihodi od kamata

Krediti 10,045,870 11,504,730 Depoziti 2,433 5,921 Faktoring 222,793 236,236 Forfeting 118,821 86,248 Overnight sa Narodnom bankom Srbije 19,021 64,126 Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije 169,896 250,366 Protesti po garancijama 2,823 27,036 Kartice 204,218 219,400 Državni zapisi namenjeni prodaji 2,089,797 1,830,067 Eskontovane menice 4,986 6,641 Reverse repo poslovi sa Narodnom Bankom Srbije 4,216 79,658 Kamatni svop 4,131 - Ostalo 14 653

Ukupno prihodi od kamata 12,889,019 14,311,082

Rashodi od kamata

Krediti (647,251) (936,520)Depoziti (1,588,682) (2,440,750)Izdate obveznice - (72,047)Ostale obaveze (4,581) (3,926)Subordinirane obaveze (404,778) (431,778)Kamatni svop (4,130) -

Ukupno rashodi od kamata (2,649,422) (3,885,021)

Neto dobitak od kamata 10,239,597 10,426,061


Prihodi i rashodi prema komitentima prikazani su u sledećoj tabeli:

RSD 000

2016 2015

Prihodi od kamata

Narodna banka Srbije 193,133 394,150 Povezane banke i finansijske institucije (napomena 31) 12,209 7,866 Druga povezana lica (napomena 31) 7,776 2,668 Druge banke i finansijske institucije 3,156 28,153 Preduzeća 3,606,598 4,736,592 Javni sektor 2,207,205 1,992,576 Preduzetnici 115,233 97,047 Stanovništvo 6,672,882 6,942,788 Strana lica 18,904 17,707 Drugi komitenti 51,923 91,535 Ukupno prihodi od kamata 12,889,019 14,311,082

Rashodi od kamata

Povezane banke i finansijske institucije (napomena 31) (814,751) (891,381)Druga povezana lica (napomena 31) (1,551) (1,235)Druge banke i finansijske institucije (331,126) (435,284)Preduzeća (602,098) (1,006,587)Javni sektor (39,582) (56,129)Preduzetnici (1,590) (3,337)Stanovništvo (470,857) (890,885)Strana lica (153,383) (361,586)Drugi komitenti (234,484) (238,597)Ukupno rashodi od kamata (2,649,422) (3,885,021)

Dobitak od kamata 10,239,597 10,426,061

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

RSD 000

2016 2015

Prihodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji 416,834 391,590 Poslovi platnog prometa sa inostranstvom 309,461 301,095 Poslovi kupovine i prodaje deviza 906,431 959,234 Kreditni poslovi 46,632 63,027 Poslovi sa platnim karticama 591,793 576,228 Garancijski i drugi poslovi jemstva 363,323 388,100 Poslovi upravljanja sredstvima za račun drugih lica 30,826 29,502 Održavanje računa 719,231 643,644 Skupljanje i obrada gotovog novca 52,283 67,316 Zastupanje u osiguranju 125,808 87,483 Naknada po osnovu Svop i Spot transakcija 79,253 32,734 Provizija od elektronskog bankarstva 65,566 57,175 Provizija za transfer novca Western union 16,648 23,552 Ostalo 84,168 33,744

Ukupno prihodi od naknada i provizija 3,808,257 3,654,424

Rashodi od naknada i provizija

Poslovi platnog prometa u zemlji (60,650) (76,051)Poslovi platnog prometa sa inostranstvom (5,664) (6,083)Poslovi kupovine i prodaje deviza (265,197) (358,641)Kreditni poslovi (442,904) (408,193)Poslovi sa platnim karticama (275,807) (231,982)Brokerske naknade i provizije (415) (352)Elektronsko poslovanje (14,722) (13,666)Garancijski poslovi (201,018) (148,691)Procesiranje platnih kartica (244,904) (326,400)Održavanje računa (43,442) (23,106)Naknada po osnovu Svop i Spot transakcija (4,100) (37,964)Faktoring poslovi (2,690) (1,024)Rashodi naknade u posredovanju (20,262) - Ostalo (29,751) (26,125)

Ukupno rashodi od naknada i provizija (1,611,526) (1,658,278)

Dobitak od naknada i provizija 2,196,731 1,996,146


5. NETO (GUBITAK)/DOBITAK PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA NAMENJENIH TRGOVANJU

RSD 000

Neto dobitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju 2016 2015Prihodi od promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju 3,958,161 5,023,971 Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata namenjenih trgovanju (4,007,439) (4,408,723)

Ukupno neto dobitak (gubitak) po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju (49,278) 615,248

6. NETO PRIHOD/(RASHOD) OD KURSNIH RAZLIKA I EFEKTA UGOVORENE VALUTNE KLAUZULE

RSD 000

Neto prihodi i rashodi od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzule 2016 2015Prihodi po osnovu kursnih razlika 18,481,470 29,919,407 Rashodi po osnovu kursnih razlika (20,044,979) (31,342,513)Neto rashodi od kursnih razlika (1,563,509) (1,423,106)Rashodi od negativnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule (1,690,317) (5,396,257)Prihodi od pozitivnih kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 3,335,259 6,269,191 Neto prihodi od kursnih razlika po osnovu ugovorene valutne klauzule 1,644,942 872,934

Ukupno neto prihodi (rashodi) od kursnih razlika i efekta ugovorene valutne klauzule 81,433 (550,172)

7. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

RSD 000

Ostali poslovni prihodi 2016 2015Prihodi od zakupa 16,068 21,195 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 132,491 108 Viškovi 380 403 Prihod od ukidanja rezervisanja po osnovu varijabilnog dela zarade 41,824 67,589 Prihod od ukidanja rezervisanja za sudske sporove (napomena 27) 2,388 556 Prihodi od ukidanja rezervisanja za obaveze 39,471 22,375 Prihodi od dividendi i učešća 85,267 - Ostali prihodi 66,927 56,119

Ukupno ostali poslovni prihodi 384,816 168,345

8. NETO RASHODI PO OSNOVU OBEZVREĐENJA FINANSIJSKIH SREDSTAVA I KREDITNO RIZIČNIH VANBILANSNIH STAVKI

RSD 000

Neto rashodi obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki 2016 2015

Rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava (16,893,147) (22,984,570)

Gotovina i sredstva kod Centralne banke (napomena 13) (862) (438)Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (napomena 15) (17) (5)Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (napomena 16) (369,935) (265,928)Krediti i potraživanja od komitenata (napomena 17) (16,450,584) (22,629,717)Ostala sredstva (napomena 22) (71,749) (88,482)

Rashodi rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije (napomena 27) (1,634,269) (1,538,791)

Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (609,249) (50,895)

Prihodi po osnovu ukidanja obezvređenja finansijskih sredstava 16,921,243 20,040,415

Gotovina i sredstva kod Centralne banke (napomena 13) 874 1,171 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju (napomena 15) 4 5 Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija (napomena 16) 376,288 286,405 Krediti i potraživanja od komitenata (napomena 17) 16,490,539 19,627,898 Ostala sredstva (napomena 22) 53,538 124,936

Prihodi od ukidanja rezervisanja za kreditno rizične vanbilansne pozicije (napomena 27) 1,696,561 1,630,517

Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 4 -

Ukupno neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki (518,857) (2,903,324)

9. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

RSD 000

Troškovi zarada, naknada zarada I ostali lični rashodi 2016 2015Troškovi zarada (1,759,175) (1,746,464)Troškovi naknada zarada (207,855) (223,496)Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (256,049) (262,034)Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (951,782) (963,463)Troškovi naknada za privremene i povremene poslove (25,296) (26,620)Ostali lični rashodi (54,654) (48,566)Rashodi rezervisanja za penzije i besplatne akcije (napomena 27) (29,321) (24,161)Prihodi od ukidanja rezervisanja za penzije i besplatne akcije (napomena 27) 3,441 - Rashodi od kratkoročnih obaveza za neiskorišćene godišnje odmore (napomena 28) (16,344) - Prihodi od ukidanja kratkoročnih obaveza za neiskorišćene godišnje odmore (napomena 28) - 6,817

Ukupno troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi (3,297,035) (3,287,987)


10. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

RSD 000

Troškovi amortizacije 2016 2015Osnovnih sredstava (napomena 20) 306,244 304,704 Investicionih nekretnina (napomena 20) 2,839 6,238 Nematerijalnih ulaganja (napomena 20) 116,686 121,340

Ukupno troškovi amortizacije 425,769 432,282

11. OSTALI RASHODI

RSD 000

Ostali rashodi 2016 2015Troškovi osiguranja 658,594 630,555 Troškovi zakupa ekspozitura 384,130 397,296 Troškovi proizvodnih usluga 312,756 292,313 Troškovi tehničke pomoći 170,745 173,690 Troškovi reklame i propagande 209,460 187,768 Troškovi materijala 163,389 166,267 Troškovi PTT usluga 120,299 139,119 Troškovi održavanja osnovnih sredstava 132,650 139,061 Refundirani troškovi naknada 116,883 108,587 Ostali rashodi 20,673 8,711 Ostali nematerijalni troškovi 112,667 96,053 Troškovi obezbedjenja 72,302 93,982 Troškovi poreza 78,771 76,805 Troškovi čišćenja prostorija 60,490 66,710 Troškovi telekomunikacionih usluga 70,983 68,153 Troškovi neto prevoza zaposlenih 46,475 50,526 Troškovi oglašavanja i reklamnog materijala 84,769 53,989 Troškovi intelektualnih usluga 43,420 55,172 Troškovi komunalnih usluga 33,064 31,470 Gubici po osnovu prodaje ostalih plasmana 1,546,099 854,922 Troškovi advokatskih usluga 31,185 32,375 Ostali troškovi zakupa 13,038 15,751 Rashodi donacija 4,886 8,814 Ostali troškovi proizvodnih usluga 40,116 30,002 Troškovi službenog puta 22,151 20,978 Troškovi seminara i savetovanja 18,251 15,033 Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 29,208 9,067 Troškovi konsultanstskih usluga 3,492 2,205 Troškovi finansiranja invalida 8,253 8,050 Troškovi članarina 5,139 5,652 Troškovi taksi 6,638 6,974 Troškovi doprinosa 3,015 11,129 Vanredni rashodi 3,409 6,856 Rashodi po osnovu rezervisanja za sudske sporove (napomena 27) 7,827 7,301 Troškovi stručne literature 2,718 2,532

Ukupno operativni i ostali poslovni rashodi 4,637,945 3,873,868

12. POREZ NA DOBIT

RSD 000

Komponente poreza na dobit 2016 2015Tekući porez na dobitak (11,274) - Gubitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza (277,834) (94,706)

Ukupno porez na dobitak (289,108) (94,706)

RSD 000

Usaglašavanje poreza na dobit i rezultata poslovanja pre oporezivanja 2016 2015

Dobitak pre oporezivanja 3,973,693 2,158,164

Porez na dobit obračunat po stopi od 15% 596,054 323,725 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreskom bilansu 28,503 57,523 Poreski efekti po osnovu uskladjivanja prihoda (346,723) (286,542)Kapitalni dobitak 11,274 -

Porez na dobit iskazan u bilansu uspeha 289,108 94,706

Efektivna poreska stopa 7.28% 4.39%

RSD 000

Odloženi porezi koji se odnose na kapital su: 2016 2015Dobiti od hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (napomena 21) (173,042) 157,513 Aktuarski dobici od dugoročnih beneficija zaposlenih i ostalo (napomena 21) (312) 1,614

(173,354) 159,127

Napred navedena obelodanjivanja su bazirana na trenutnom očekivanju Banke u vezi sa poreskim bilansom 2016. godine. Ova očekivanja mogu biti korigovana do predaje konačnog bilansa do 30. juna 2017. godine u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, kada je rok za predaju konačnog poreskog bilansa.


13. GOTOVINA I SREDSTVA KOD CENTRALNE BANKE

RSD 000

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 31.12.2016 31.12.2015

Gotovina u blagajni

Gotovina u blagajni u dinarima 2,158,701 1,667,382 Gotovina u blagajni u stranoj valuti 1,553,280 2,345,528

Sredstva kod Centralne banke

Žiro račun 10,842,534 17,113,433 Depoziti viškova likvidnih sredstava u dinarima - 1,000,000 Potraživanja za obračunatu kamatu, naknadu i proviziju po osnovu gotovine i sredstava kod Centralne banke u dinarima - 69

Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 9,203,749 9,872,512 Aktivna vremenska razgraničenja po osnovu gotovine i sredstva kod Centralne banke u dinarima 6,804 6,560

Ostala novčana sredstva

Ostala novčana sredstva u starnoj valuti 76 1,444 Minus: ispravka vrednosti (1) (12)

Stanje na dan 31. decembra 23,765,143 32,006,916

RSD 000

Promene na računu ispravke vrednosti 2016 2015Stanje na dan 1. januar 12 750Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 862 438Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (874) (1,171)Kursne razlike 1 (5)

Stanje na dan 31. decembra 1 12

Banka izdvaja obaveznu rezervu u dinarima i devizama u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012, 107/2012 i 62/2013,125/2014, 135/2014, 4/2015, 78/2015 i 102/2015).

Obavezna dinarska rezerva se obračunava po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja neindeksiranih dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog stanja neindeksiranih dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Obračunata dinarska obavezna rezerva čiji nivo se morao održavati na stanju žiro računa u periodu od 18. decembra 2016. godine do 17. januara 2017. godine iznosila je RSD 9,997,083 hiljada i bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve u toku 2016. godine je iznosila 1.75% na godišnjem nivou tokom cele godine zaključno sa novembarskim obračunom. Indeksirane dinarske obaveze u toku 2016. godine zaključno sa novembarskim obračunom, obračunavaju se u okviru devizne obavezne rezerve po stopi od 50%.

U obračunu za decembar 2015. godine stopa po kojoj se obračunava devizna obavezna rezerva je iznosila 21% za obaveze po inicijalnoj ročnosti do dve godine, odnosno 14% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko dve godine, da bi prema Odluci Narodne banke Srbije počev od januarskog obracuna za 2016. pa tokom cele godine iznosila 20% za obaveze po inicijalnoj ročnosti do dve godine, i 13% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko dve godine. Posle inicijalnog deviznog obračuna 38% obračunate devizne rezerve se izdvaja u dinarima sa inicijalnom ročnošću do 2 godine, odnosno 30% za obaveze sa inicijalnom ročnošću preko 2 godine.

Obračunata devizna obavezna rezerva za period od 18. decembara 2016. godine do 17. januara 2017. godine bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije i iznosila je EUR 98,422 hiljada. Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

14. FINANSIJSKA SREDSTVA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENA TRGOVANJU

RSD 000

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 31.12.2016. 31.12.2015.U dinarimaPotraživanja po osnovu derivata namenjenih trgovanju 17,088 4,793

Ukupno finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17,088 4,793

Potraživanja po osnovu derivata namenjenih trgovanju se u celosti odnose na efekat koji je nastao po osnovu fer vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana u okviru vanbilansnih pozicija (napomena 30).

15. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

RSD 000

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 31.12.2016 31.12.2015

U dinarima

Trezorski zapisi 4,508,613 6,228,903 Trezorske obveznice Republike Srbije 29,239,372 17,084,187 Akcije Beogradske berze 906 906 Akcije Tržišta novca 89 89 Minus: ispravka vrednosti Tržište novca (89) (89) 33,748,891 23,313,996

U stranoj valuti

Trezorski zapisi - Trezorske obveznice Republike Srbije 6,859,952 4,660,838 Akcije Svifta 3,186 2,649 Minus: ispravka vrednosti Svifta (36) (23) 6,863,102 4,663,464


RSD 000

Promene na računu ispravke vrednosti 2016. 2015.Stanje na dan 1. januar 112 112 Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 17 5 Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (4) (5)

Stanje na dan 31. decembra 125 112


16. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD BANAKA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Bruto iznos Ispravka

vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos

Devizni račun 6,417,635 (73,596) 6,344,039 8,292,631 (71,595) 8,221,036 Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima 520,796 (2,118) 518,678 847,142 (7,312) 839,830

Aktivirane garancije u dinarima - - - 17,229 (149) 17,080 Faktoring u stranoj valuti 43,015 (441) 42,574 20,629 (178) 20,451 Ostali plasmani u stranoj valuti 4,939 - 4,939 4,865 - 4,865 Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,986,385 (76,155) 6,910,230 9,182,496 (79,234) 9,103,262

Pregled kredita i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija po valuti dat je kako sledi:

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija Dinari Strana valuta Dinari Strana valuta

Druge banke i finansijske institucije 518,678 4,939 839,830 4,865 Strane banke - 6,386,613 17,081 8,241,486 Ukupno krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 518,678 6,391,552 856,911 8,246,351

RSD 000

Promene na računu ispravke vrednosti Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 2016 2015

Stanje na dan 1. januar 79,234 96,619Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 369,935 265,928Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (376,288) (286,405)Kursne razlike 3,274 3,092

Stanje na dan 31. decembra 76,155 79,234

17. KREDITI I POTRAŽIVANJA OD KOMITENATA

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

Krediti i potraživanja od komitenata Bruto iznos Ispravka vrednosti Neto iznos Bruto iznos Ispravka

vrednosti Neto iznos

Krediti po transakcionim računima 4,601,923 (857,853) 3,744,070 4,872,416 (722,075) 4,150,341 Potrošački krediti u dinarima 2,301,192 (425,825) 1,875,367 2,482,100 (427,768) 2,054,332 Krediti za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima 81,392,696 (17,747,253) 63,645,443 81,637,332 (17,507,129) 64,130,203 Investicioni krediti u dinarima 4,753,612 (1,246,665) 3,506,947 7,651,879 (1,636,287) 6,015,592 Stambeni krediti u dinarima 46,250,971 (236,525) 46,014,446 42,825,957 (300,519) 42,525,438 Gotovinski krediti u dinarima 29,829,106 (2,728,540) 27,100,566 25,448,274 (2,473,356) 22,974,918 Ostali krediti u dinarima 1,077,826 (43,802) 1,034,024 1,106,018 (41,103) 1,064,915 Potraživanja po osnovu kupljenih plasmana - forfeting u dinarima 3,066,504 (12,532) 3,053,972 2,374,636 (20,502) 2,354,134

Potraživanja po osnovu faktoringa u dinarima 5,827,217 (77,340) 5,749,877 5,170,942 (76,924) 5,094,018 Aktivirane garancije u dinarima 730,969 (670,463) 60,506 702,192 (648,077) 54,115 Ostali plasmani u dinarima 595,064 (46,434) 548,630 1,685,013 (57,526) 1,627,487 Krediti za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva u stranoj valuti 2,528,388 (22,657) 2,505,731 4,105,409 (35,194) 4,070,215

Faktoring u stranoj valuti 25,575 (12,869) 12,706 - - -Aktivirane garancije u stranoj valuti 1,151,553 (1,144,423) 7,130 1,174,208 (1,145,634) 28,574

Ukupno krediti i potraživanja od komitenata 184,132,596 (25,273,181) 158,859,415 181,236,376 (25,092,094) 156,144,282

Pregled kredita i potraživanja od komitenata po vrsti komitenta i valutama dat je u prilogu:

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

Krediti i potraživanja od komitenata Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaPreduzeća 75,474,931 2,128,338 78,556,011 3,587,770 Preduzetnici 1,663,703 24,677 1,107,154 - Javni seKtor 1,021,418 - 1,635,177 - Stanovništvo 77,240,708 - 69,859,732 - Strana lica 115,496 368,299 111,720 489,405 Drugi komitenti 817,591 4,254 775,699 21,614

Ukupno krediti i potraživanja od komitenata 156,333,847 2,525,568 152,045,493 4,098,789

RSD 000

Promene na računu ispravke vrednosti - Krediti i potraživanja od komitenata 2016 2015Stanje na dan 1. januar 25,092,094 21,975,448Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 16,450,584 22,629,717Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (16,490,539) (19,627,898)Kursne razlike 212,269 114,827Ostalo 8,773 -



Krediti preduzećima su uglavnom odobravani za: finansiranje dnevne likvidnosti (minusi po tekućem računu), nabavku obrtnih sredstava, uvoz, kao i za finansiranje investicija. Kamata na kredite koji su odobreni u 2016. godini obračunava se po kamatnoj stopi u visini jednomesečnog, tromesečnog ili šestomesečnog Euribor-a ili Libor-a uvećanih u proseku za 3.07% godišnje za indeksirane kredite/ kredite u stranoj valuti, odnosno za dinarske kredite u visini jednomesečnog i tromesečnog Belibor-a uvećanih u proseku za 1.38% godišnje.

Tokom 2016. godine stanovništvu su odobravani dugoročni krediti za kupovinu stambenog prostora sa rokom dospeća od 5 do 25 godina. Kamatne stope su se kretale u rasponu od šestomesečnom Euribor-u uvećanom za 2.95% (u vidu specijalne ponude) do šestomesečnom Euribor-u uvećanom za 4.75%. Fiksna kamatna stopa kod kombinovanog stambenog kredita (prve tri godine) kretala se od 2.65% (u vidu specijalne ponude) do 6.25% dinarskih dugoročnih kredita za kupovinu stambenog prostora sa rokom dospeća od 5 do 25 godina i kamatnom stopom baziranom na šestomesečnom Belibor-u uvećanom za 4.75% do 5.00%.

Tokom 2016. godine stanovništvu su odobravani dinarski gotovinski krediti sa rokom dospeća od 6 do 100 meseci, kao i krediti za refinansiranje sa rokom dospeća od 13 do 100 meseci. Kamatne stope za gotovinske kredite sa fiksnom kamatnom stopom su se kretale u rasponu od 4.95% do 17.45% dok je u vidu specijalne ponude bio i aktuelan kratkoročni kredit dobrodošlice sa kamatnom stopom 0%. Kamatne stope za kredite za refinansiranje sa fiksnom kamatnom stopom su se kretale od 11.95% do 17.45%. Kamatne stope za gotovinske i kredite za refinansiranje sa varijabilnom kamatnom stopom su se kretale u rasponu od šestomesečnom Belibor-u uvećanom za 6.95% do šestomesečnom Belibor-u uvećanom za 8.95%.

U 2016. godini odobravani su krediti malim privrednim subjektima, preduzetnicima i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Kamatna stopa za kratkoročne kredite, koji su namenjeni finansiranju obrtnog kapitala, kretala se u rasponu od 4.95% do 8.95% godišnje za EUR indeksirane kredite i od 8.95% do 12.95% godišnje za dinarske kredite ročnosti do 2 godine, dok su se dugoročni investicioni krediti odobravali sa kamatnim stopama baziranim na šestomesečnom Euribor-u uvećanom za 3.95% do 7.95% godišnje.

18. INVESTICIJE U PRIDRUŽENA DRUŠTVA I ZAJEDNIČKE PODUHVATE

RSD 000

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate % učešća 31.12.2016. 31.12.2015.Societe Generale Osiguranje a.d., Beograd 49% 149,649 149,649

Ukupno investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 149,649

Societe Generale Osiguranje a.d., Beograd je dana 14. oktobra 2015. godine izvršilo povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine i to pretvaranjem rezervi u osnovni kapital. Povećanje osnovnog kapitala izvršeno je povećanjem nominalne vrednosti postojećih akcija, za iznos RSD 351 po svakoj postojećoj akciji, čime je vrednost svake akcije povećana sa RSD 1,000 koliko je iznosila pre povećanja osnovnog kapitala, na RSD 1,351 koliko iznosi posle povećanja osnovnog kapitala društva. Navedena promena registrovana je u Agenciji za Privredne Registre Republike Srbije rešenjem broj BD 86518/2015 od 14. oktobra 2015. godine. Nakon navedene promene Banka poseduje isti procenat učešća u društvu.

Banka je vlasnik 149,649 akcija čija je ukupna vrednosti na dan 31. decembra 2016. godine RSD 202,176 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 202,176 hiljada).

19. INVESTICIJE U ZAVISNA DRUŠTVA

RSD 000

Investicije u zavisna društva % učešća 31.12.2016. 31.12.2015.Sogelease Srbija d.o.o., Beograd 100% 314,098 314,098

Ukupno investicije u zavisna društva 314,098 314,098

Banka na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine, poseduje 100% vlasništva privrednog društva Sogelease Srbija d.o.o., Beograd.


20. NEMATERIJALNA ULAGANJA, NEKRETNINE, OPREMA I INVESTICIONE NEKRETNINE

RSD 000

Građevinski objekti Zemljište Oprema i ostala

osnovna sredstvaUlaganja u tuđa

osnovna sredstvaOsnovna sredstva

u pripremiUkupno nekretnine

i oprema

Nematerijalna ulaganja u

pripremi

Nematerijalna ulaganja

Ukupno nematerijalna

ulaganja

Investicione nekretnine Ukupno

NABAVNA VREDNOST

Stanje na dan 01.01.2015. 1,744,487 71,049 1,505,050 445,314 66,537 3,832,437 181,132 1,199,575 1,380,707 140,790 5,353,934Povećanja u toku godine 1,117 - - - 291,027 292,144 169,754 - 169,754 - 461,898Prenosi (sa)/na - - 171,403 64,179 (235,582) - (226,827) 226,827 - - - Otuđenja i rashodovanja - - (99,376) (23,576) (22) (122,974) - (3,241) (3,241) - (126,215)Prenos sa/na - - 59,585 (59,585) - - - - - - - Ostalo - - - - (1,112) (1,112) (211) - (211) - (1,323)Stanje na dan 31.12.2015. 1,745,604 71,049 1,636,662 426,332 120,848 4,000,495 123,848 1,423,161 1,547,009 140,790 5,688,294Povećanja u toku godine 1,184,612 381,581 32,442 16,694 179,777 1,795,106 294,487 - 294,487 - 2,089,593 Prenosi (sa)/na - - 247,955 - (247,955) - (275,455) 275,455 - - - Otuđenja i rashodovanja (106,506) - (161,232) (18,092) - (285,830) - (103,726) (103,726) (138,953) (528,509)Ostalo (93,503) - - - - (93,503) - - - 93,503 - Stanje na dan 31.12.2016. 2,730,207 452,630 1,755,827 424,934 52,670 5,416,268 142,880 1,594,890 1,737,770 95,340 7,249,378

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 01.01.2015. 712,555 - 1,044,951 249,005 - 2,006,511 - 912,067 912,067 60,545 2,979,123Amortizacija (Napomena 10) 99,393 - 160,429 44,882 - 304,704 - 121,340 121,340 6,238 432,282Otuđenja i rashodovanja - - (97,856) (15,952) - (113,808) - (3,241) (3,241) - (117,049)Prenos sa/na - - 59,585 (59,585) - - - - - - - Stanje na dan 31.12.2015. 811,948 - 1,167,109 218,350 - 2,197,407 - 1,030,166 1,030,166 66,783 3,294,356Amortizacija (Napomena 10) 97,665 - 169,063 39,516 - 306,244 - 116,686 116,686 2,839 425,769 Otuđenja i rashodovanja (52,662) - (157,861) (12,905) - (223,428) - (82,213) (82,213) (68,721) (374,362)Ostalo (52,383) - - - - (52,383) - - - 52,383 - Stanje na dan 31.12.2016. 804,568 - 1,178,311 244,961 - 2,227,840 - 1,064,639 1,064,639 53,284 3,345,763

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2016. 1,925,639 452,630 577,516 179,973 52,670 3,188,428 142,880 530,251 673,131 42,056 3,903,615

Neotpisana vrednost na dan: 31.12.2015. 933,656 71,049 469,553 207,982 120,848 1,803,088 123,848 392,995 516,843 74,007 2,393,938

Banka nema građevinskih objekata koji su pod hipotekom radi obezbeđenja otplate obaveza po osnovu kredita.

Usled nepotpunih katastarskih evidencija na dan 31. decembra 2016. godine, Banka nema izvode iz liste nepokretnosti za građevinske objekte neto sadašnje vrednosti RSD 19,587 hiljada (31. decembra 2015. godine: RSD 20,346 hiljada). Rukovodstvo Banke je preduzelo sve neophodne mere radi pribavljanja izvoda iz listova nepokretnosti.

Na dan 31. decembra 2016. godine Banka ima iskazane investicione nekretnine u iznosu od RSD 42,056 hiljada koje čine objekti dati u zakup (31. decembra 2015. godine: RSD 74,007 hiljada).

Fer vrednost investicionih nekretnina na dan 31. decembra 2016. godine procenjena je od strane ovlašćenog procenitelja kojeg je angažovala Banka, iznosi RSD 90,396 hiljada i veća je od knjigovodstvene vrednosti za RSD 48,340 hiljada.


21. TEKUĆA I ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

RSD 000

Komponente poreskih sredstava 31.12.2016 31.12.2015Tekuća poreska sredstva 223,320 234,594 Odložena poreska sredstva 130,771 422,811


RSD 000

Komponente odloženih poreskih sredstava 31.12.2016 31.12.2015Odložena poreska sredstva po osnovu razlike između neto knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstva i neto poreske vrednosti osnovnih sredstava 71,039 74,337

Odložena poreska sredstva po osnovu ukalkulisanih a neizmirenih obaveza prema državi 99 6,267 Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina 5,248 4,710 Odložena poreska sredstva po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 40,373 40,717 Odložena poreska sredstva po osnovu poreskog gubitka 185,719 455,907 Odložene poreske obaveze po osnovu revalorizacije trezorskih zapisa i trezorskih obveznica (173,042) (157,491)Aktuarski dobitak/(gubitak) od dugoročnih beneficija zaposlenih i ostalo 1,335 (1,636)


Promene na odloženim porezima prikazane su u sledećoj tabeli:

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.


Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Efekat na kapitalu


Odložene poreske obaveze

Bilans uspeha

Efekat na kapitalu

Po osnovu razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i njihove poreske vrednosti 71,039 - (3,298) - 74,337 - 1,244 -

Po osnovu obračunatih a neisplaćenih javnih dažbina 99 - (6,168) - 6,267 - (9,843) - Po osnovu obračunatih a neisplaćenih otpremnina za odlazak u penziju 5,248 - 538 - 4,710 - (631) -

Preneti poreski gubici 185,719 - (270,188) - 455,907 - (85,477) - Neiskorišćeni prenosivi poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva 40,373 - (344) - 40,717 - 1 -

Svođenje trezorskih zapisa i trezorskih obveznica na fer vrednost (napomena 12) - (173,042) - (15,574) - (157,513) - (104,754)

Ostalo 1,647 (312) 1,626 1,367 - (1,614) - (1,319)

304,125 (173,354) (277,834) (14,207) 581,938 (159,127) (94,706) (106,073)

Odložena poreska sredstva Banke formirana su najvećim delom po osnovu poreskih gubitaka iz 2014. godine i poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Periodi njihovog korišćenja prikazani su kako sledi:

RSD 000

Iznos Poslednja godina korišćenja

Po osnovu poreskog gubitka iz 2014. godine 185,719 2019Po osnovu neiskorišćenog prenosivog poreskog kredita za ulaganja u osnovna sredstva iz 2013. godine 40,373 2023

Stanje na dan 31. decembra 226,092

22. OSTALA SREDSTVA

RSD 000

Ostala sredstva 31.12.2016 31.12.2015.Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u dinarima 188,589 160,604 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u dinarima 11,824 10,718 Potraživanja po osnovu avansa datih za trajna ulaganja u dinarima 21,015 942,217 Potraživanja od zaposlenih u dinarima 255 319 Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa u dinarima 819 1,263 Ostala potraživanja iz poslovanja u dinarima 16,620 16,333 Ostala potraživanja iz kartičarskog poslovanja u dinarima 15,364 59,001 Ostala potraživanja iz poslovanja za bolovanja u dinarima 46,827 19,932 Ostala potraživanja iz poslovanja za sudske i administrativne takse u dinarima 172,435 157,188 Potraživanja u obračunu u dinarima 496 531 Potraživanja u obračunu iz kartičarskog poslovanja u dinarima 107,482 73,957 Potraživanja u obračunu u dinarima po transakcijama preko bankomata 141,361 290,539 Potraživanja za obračunatu naknadu i proviziju po osnovu ostalih sredstava u stranoj valuti 2,242 2,045 Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranoj valuti 1,535 1,946 Potraživanja od zaposlenih u stranoj valuti 14,572 14,475 Ostala potraživanja iz poslovanja u stranoj valuti 36,584 8,160 Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 4,574 3,990 Razgraničeni rashodi kamata u dinarima - 4 Razgraničeni ostali troškovi u dinarima 327,823 217,357 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u dinarima 2,357 2,195 Razgraničeni rashodi kamata u stranoj valuti 186 570 Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 14,678 22,841 Ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti 8,807 287 Sredstva stečena naplatom potraživanja 505 65 Minus: ispravka vrednosti (239,370) (220,867)

Stanje na dan 31. decembra 897,580 1,785,670

RSD 000

Promene na računu ispravke vrednosti 2016 2015Stanje na dan 1. januar 220,867 257,098Nove ispravke vrednosti (napomena 8) 71,749 88,482Ukidanje ispravke vrednosti (napomena 8) (53,538) (124,936)Kursne razlike 292 223



23. FINANSIJSKE OBAVEZE PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA NAMENJENE TRGOVANJU

RSD 000

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 31.12.2016. 31.12.2015.Obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju 13,118 2,085

Ukupno finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 13,118 2,085

Obaveze po osnovu derivata namenjenih trgovanju se u celosti odnose na efekat koji je nastao po osnovu fer vrednosti instrumenata čija je nominalna vrednost prikazana u okviru vanbilansnih pozicija (napomena 30).

24. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA BANKAMA, DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I CENTRALNOJ BANCI

RSD 000

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci

2016 2015

Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaTransakcioni depoziti 4,936,383 431,371 4,375,621 218,301 Depoziti po osnovu datih kredita - 4,333,963 - 3,674,189 Namenski depoziti 153,646 419,583 24,952 315,035 Oročeni depoziti 1,910,950 609,969 2,804,236 786,179 Ostali depoziti 125,212 44,093 104,481 34,104 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 20,572 - 22,584 2,189,334 Primljeni krediti - 23,595,545 - 27,977,433 Ostale finansijske obaveze 406 962 519 -

Stanje na dan 31. decembra 7,147,169 29,435,486 7,332,393 35,194,575

RSD 000

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i Centralnoj banci

2016 2015

Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaNarodna banka Srbije 406 - 519 - Druge banke i finansijske institucije 7,113,761 1,335,001 7,005,414 1,186,146 Strane banke 33,002 28,100,485 326,460 34,008,429


Primljeni krediti na dan 31. decembra 2016. godine sastoje se od kredita Evropske investicione banke (EIB), Banke Saveta Evrope za razvoj (CEB), kredita primljenih od matične banke Societe Generale Paris i dugoročne linije od KfW Banke.

Stanje primljenih kredita od Evropske investicione banke (EIB) u ukupnom iznosu RSD 13,439,042 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 13,234,432 hiljada) odnosi se na: kredite za finansiranje malih i srednjih preduzeća koji dospevaju do 2023. godine uz kamatnu stopu 3M EURIBOR + 0.25% godišnje u iznosu RSD 2,111,104 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 2,452,293 hiljada), kredita namenjenog za finansiranje malih i srednjih preduzeća od 25. oktobra 2013. godine u iznosu od RSD 5,610,253 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 7,743,968 hiljada) uz kamatnu stopu 3M EURIBOR uvećanog za marginu koja se kreće u rasponu od 0.55% do 0.74% ili 6M CHF LIBOR uvećanog za margin koja se kreće u rasponu od 0.241% do 0.38% i kredita za finansiranje malih i srednjih preduzeća srednje tržišne kapitalizacije (MIDCAP) od 18. marta

2015. godine u iznosu od RSD 5,717,685 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 3,038,171 hiljada). Rok otplate je 12 godina, uz period mirovanja od 4 godine i kamatnu stopu od 6M EURIBOR + 0.211%.

Stanje primljenih kredita od Banke Saveta Evrope za razvoj (CEB) na dan 31. decembar 2016. godine iznosi RSD 2,469,483 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 152,243 hiljade). Ovaj kredit se prvenstveno koristi za delimično kreditiranje podprojekata mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji u cilju poboljšanja konkurentske pozicije i promovisanja kreiranja novih radnih mesta i očuvanja postojećih. Kredit je sa kamatnom stopom 6M EURIBOR uvećanog za marginu koja se kreće u rasponu od 0.04% do 0.24% uz rok otplate do 5. januara 2023. godine. Rok otplate svake tranše kredita je 7 godina od dana povlačenja tranše uz period mirovanja od 2 godine.

Banka na dan 31. decembra 2015. godine ima više dugoročnih linija od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u ukupnom iznosu od RSD 7,589,051 hiljada (31. decembra 2014.: RSD 11,222,853 hiljada) i koje dospevaju u periodu od 2016. godine do 2018. godine sa kamatnom stopom od 6M EURIBOR + margina u rasponu od 2.05% do 2.75% godišnje.

Dugoročni krediti od Societe Generale Paris u ukupnom iznosu od RSD 5,441,667 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 5,785,257 hiljada) odobreni su sa fiksnom stopom u rasponu od 5.76% do 6.61% godišnje na period do 2033. godine.

Stanje primljenog kredita od KfW Banke na dan 31. decembra 2016. godine je u ukupnom iznosu RSD 2,245,353 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 1,216,450 hiljada). Kredit se koristi za finansiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, mikro, malih i srednjih preduzeća u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje i poljoprivredne industrije u Srbiji. Kamatna stopa je fiksna i iznosi 2.80%, a rok otplate kredita je 8 godina uključujući period mirovanja od godinu dana. Kredit se vraća u 11 jednakih rata od kojih je prva dospela 30. decembra 2016. godine, a poslednja 30. decembra 2021. godine.

25. DEPOZITI I OSTALE OBAVEZE PREMA DRUGIM KOMITENTIMA

RSD 000

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima2016 2015

Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaTransakcioni depoziti 27,516,537 33,681,146 19,303,704 21,529,017 Štedni depoziti 2,732,377 48,702,450 2,493,023 55,861,362 Depoziti po osnovu datih kredita 543,888 1,307,357 621,793 1,542,051 Namenski depoziti 331,245 1,246,368 605,946 1,270,122 Oročeni depoziti 15,663,511 2,466,708 22,343,574 2,389,505 Ostali depoziti 66,234 1,133,314 25,377 1,314,613 Depoziti i krediti koji dospevaju u roku od jednog dana (overnight) 4,130,138 305,955 5,944,915 831,325 Primljeni krediti - 2,066,109 - 2,625,356 Ostale finansijske obaveze 6,679 - 13,246 -



Pregled depozita i ostalih obaveza prema komitentima po vrsti komitenta i valutnoj strukturi prikazan je kako sledi:

RSD 000

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima2016 2015

Dinari Strana valuta Dinari Strana valutaPreduzeća 38,238,660 26,147,573 39,727,850 21,422,691 Preduzetnici 1,045,890 193,305 709,747 153,873 Javni sektor 811,001 2,560,319 279,535 2,828,894 Stanovništvo 7,375,717 56,425,803 6,205,389 56,915,806 Strana lica 449,050 4,851,006 283,294 5,580,771 Drugi komitenti 3,070,291 731,401 4,145,763 461,316


Krediti od komitenata na dan 31. decembra 2016. godine u stranoj valuti u ukupnom iznosu od RSD 2,066,109 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 2,625,356 hiljada) odnose se na APEX kredite zakljucene sa Narodnom bankom Srbije, koji dospevaju do 2022. godine, uz kamatnu stopu 3M / 6M EURIBOR + margina u rasponu od 0.96% do 1.27% godišnje.

Banka finansira projekte koje je odobrila Narodna banka Srbija na osnovu isplate sredstava od strane Narodne banke Srbije. APEX krediti su krediti zaključeni izmedju Banke i Narodne banke Srbije kao agenta Republike Srbije, u cilju realizacije zaključenih finansijskih ugovora izmedju Evropske investicione banke, Republike Srbije i Narodne banke Srbije.

26. SUBORDINIRANE OBAVEZE

RSD 000

Subordinirane obaveze 31.12.2016. 31.12.2015.Subordinirane obaveze u stranoj valuti 9,260,422 9,121,958 Razgraničene obaveze po osnovu kamata na subordinirane obaveze u stranoj valuti 3,961 3,634


Subordinirane obaveze u stranoj valuti u iznosu RSD 9,264,383 hiljada na dan 31. decembra 2016. godine (31. decembra 2015.: RSD 9,125,592 hiljade) odnose se na sledeće subordinirane obaveze prema matičnom pravnom licu Societe Generale Paris.

Dana 19. decembra 2007. godine primljena su sredstva po osnovu ugovora o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Paris na iznos od ukupno EUR 50,000 hiljada sa rokom dospeća do decembra 2012. godine. Tokom 2009. godine aneksom ugovora promenjeno je dospeće na 19. jun 2015. godine, a ugovorena kamatna stopa je 6M EURIBOR + 2.06% godišnje. Krajem 2013. godine aneksom ugovora produženo je dospeće na 19. januar 2019. godine, a ugovorena kamatna stopa je 6M EURIBOR + 8.03% godišnje za period posle 19. juna 2015. godine. U 2016. godini ugovorena je izmena kamatne stope na 6M EURIBOR + 5.4% godisnje za period posle 31. decembra 2015. godine. Na dan 31. decembra 2016. godine stanje kredita iznosi RSD 6,175,836 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 6,083,093 hiljade). Od ovog iznosa RSD 6,173,614 hiljada se odnosi na subordinirani kredit (31. decembra 2015.: RSD 6,081,305 hiljade), dok se RSD 2,222 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 1,788 hiljade) odnosi na razgraničenu kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 30. juna 2017. godine.

Dana 21. decembra 2009. godine zaključen je ugovor o subordiniranom kreditu sa Societe Generale Paris u iznosu od EUR 25,000 hiljada sa rokom dospeća 23. decembar 2019. godine, uz kamatnu stopu 6M EURIBOR + 2.47% godišnje. Na dan 31. decembra 2016. godine stanje kredita iznosi RSD 3,088,547 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 3,042,499 hiljade). Od ovog iznosa RSD 3,086,808 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 3,040,653 hiljade) se odnosi na subordinirani kredit, dok se RSD 1,739 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 1,846 hiljade) odnosi na razgraničenu

kamatu po ovom subordiniranom kreditu koja dospeva na plaćanje 23. juna 2017. godine.

Iznosi subordiniranih kredita se priznaju kao dopunski kapital do iznosa od 50% od osnovnog kapitala. Iznos subordinirane obaveze Banke koja se uključuje u dopunski kapital Banke umanjuje se za po 20% uplaćenog iznosa godišnje u poslednjih pet godina pre dospeća te obaveze, te se poslednje godine više ne može uključivati u kapital.

27. REZERVISANJA

RSD 000

Rezervisanja 31.12.2016. 31.12.2015.Rezervisanja za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim pozicijama aktive (a) 878,244 931,789Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih (b) 168,922 136,018- Rezervisanja za besplatne akcije 133,938 104,617- Rezervisanje za otpremnine za odlazak u penziju 34,984 31,401Rezervisanja za sudske sporove i pokriće obaveza (c) 10,840 7,919

Stanje na dan 31.decembar 1,058,006 1,075,726

RSD 000

Promene u rezervisanjima za gubitke po kreditno rizičnim vanbilansnim pozicijama aktive 31.12.2016. 31.12.2015.Stanje na dan 1. januar 931,789 1,014,026Nova rezervisanja (napomena 8) 1,634,269 1,538,791Ukidanje rezervisanja (napomena 8) (1,696,561) (1,630,517)Kursne razlike 8,747 9,489

Stanje na dan 31.decembar 878,244 931,789

RSD 000

Promene u rezervisanjima za besplatne akcije 31.12.2016. 31.12.2015.Stanje na dan 1. januar 104,617 89,160 Nova rezervisanja (napomena 9) 29,321 15,457


RSD 000

Rezervisanja za odlazak u penziju 31.12.2016. 31.12.2015.Stanje na dan 1. januar 31,401 35,606Trošak kamata 1,200 1,525Trošak tekućeg rada 3,637 5,336Iskorišćena rezervisanja (1,392) (1,729)Aktuarski gubitak/(dobitak) 138 (9,337)


RSD 000

Promene u rezervisanjima za otpremnine za odlazak u penziju 31.12.2016. 31.12.2015.Stanje na dan 1. januar 31,401 35,606 Nova rezervisanja (napomena 9) - 8,704 Ukidanje rezervisanja (napomena 9) (3,441) - Iskorišćena rezervisanja (2,452) (4,117)Aktuarski dobitak/gubitak 9,476 (8,792)



RSD 000

Promene u rezervisanjima za sudske sporove i pokriće obaveza 31.12.2016. 31.12.2015.Stanje na dan 1. januar 7,919 3,861 Nova rezervisanja (napomena 11) 7,827 7,301 Ukidanje rezervisanja (napomena 7) (2,388) (556)Ostalo (2,518) (2,687)


a. Rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu (garancije, avale, akreditive, obaveze za nepovučene kredite i drugo) obračunata su na osnovu interne metodologije obračuna obezvređenja kreditno rizičnih sredstava i vanbilansnih stavki.

b. Rezervisanja za ostala dugoročna primanja zaposlenih u dinarima uključuju rezervisanja za besplatne akcije zaposlenima i rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih.

U 2010. godini Societe Generale Grupa je definisala plan distribucije besplatnih akcija svim zaposlenima u okviru članica Grupe, ukoliko određeni kriterijumi i ciljevi postavljeni od strane Societe Generale Grupe budu ostvareni do 2015. godine. Da bi stekao pravo na besplatne akcije, zaposleni bilo koje članice Grupe mora biti zaposlen u Grupi od novembra 2010. godine do datuma sticanja prava na besplatne akcije. Na taj način, zaposleni su dobili pravo na 40 besplatnih akcija i to 16, koje su distibuirane do marta 2015. godine pod uslovom ostvarenja prinosa Grupe na kapital posle oporezivanja od najmanje 10% i 24 akcije, koje su distribuirane do kraja marta 2016. godine pod uslovom povećanja zadovoljstva klijenata u periodu 2010. godine do 2013. godine, i to u iznosu proporcionalom ispunjenju ovog uslova. Banka je na dan 31. decembra 2016. godine obračunala obavezu za besplatne akcije zaposlenima u iznosu od RSD 133,938 hiljada (31. decembra 2015.: RSD 104,617 hiljada).

Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih u iznosu RSD 34,984 hiljada na dan 31. decembra 2016. godine (31. decembra 2015.: RSD 31,401 hiljada) formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara primenom metoda projektovanja po jedinici prava sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata.

Iznos otpremnina preciziran je Pravilnikom o radu, usklađenim sa Zakonom o radu, koji definiše da se zaposlenom prilikom odlaska u penziju isplaćuju dve prosečne neto zarade zaposlenog ili dve prosečne bruto zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku ili u visini iznosa koji je odobren od strane Izvršnog odbora Banke, u zavisnosti koji od ovih iznosa je povoljniji za zaposlenog.

Aktuarske pretpostavke korišćene u obračunu su:

� Demografske pretpostavke, bazirane na demografskim tablicama mortaliteta 2010-2012 objavljene od strane Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije;

� Dugoročna stopa očekivanog rasta zarada 0.4%, u skladu sa stvarnim nominalnim rastom troškova zarada u 2017. godini u poređenju sa 2016. godinom;

� Kao diskontna stopa korišćena je referentna kamatna stopa koja na dan obračuna iznosi 4%.

28. OSTALE OBAVEZE

RSD 000

Ostale obaveze 31.12.2016. 31.12.2015.Ostale obaveze u obračunu u dinarima 750,651 50,861Obaveze iz kartičarkog poslovanja 66,997 51,162Kratkoročne obaveze za akumulirane neiskorišćene godišnje odmore 98,818 82,474Obaveze prema zaposlenima 150,372 154,306Obaveze za neraspoređene prilive u stranoj valuti 33,913 404,459Obaveze u obračunu u stranoj valuti 246,094 50,811Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u stranoj valuti 276,756 337,501Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 3,897,115 250,889Obaveze prema dobavljačima u dinarima 105,262 171,071Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 295,743 266,714Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 246,275 354,231Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode u dinarima 281,563 161,212Razgraničeni ostali prihodi u dinarima 45,418 45,579Razgraničeni prihodi kamata u dinarima 45,366 46,577Obaveze za druge poreze i doprinose u dinarima 6,084 16,718Obaveze za porez na dodatu vrednost u dinarima 55,149 56,573Prolazni i prelazni računi u dinarima 13,013 5,750Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova u dinarima 511 498Obaveze po primljenim sredstvima po poslovima u ime i za račun komitenata u dinarima 50 371Razgraničeni ostali prihodi u stranoj valuti - 120Obaveze za sredstva primljena po poslovima u ime i za račun komitenata u stranoj valuti 1,236 1,268Ostalo 492 273


RSD 000

Promene na kratkoročnim obavezama za akumulirane neiskorišćene godišnje odmore 2016. 2015.Stanje na dan 1. januar 82,474 89,291 Povećanje/(smanjenje) obaveze (napomena 9) 16,344 (6,817)


Banka je na dan 31. decembra 2016. godine obračunala obavezu za akumulirana plaćena odsustva za neiskorišćene godišnje odmore u iznosu RSD 98,818 hiljada (31.decembar 2015.: RSD 82,474 hiljadu), koja se mogu preneti i koristiti u narednom periodu.


29. KAPITALa. Struktura kapitala banke

RSD 000

KAPITAL 31.12.2016. 31.12.2015.Akcijski kapital - obične akcije (i) 23,723,021 23,723,021 Emisiona premija 1,253 1,253 Ostale rezerve iz dobiti (ii) 9,893,347 9,893,347 Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (iii) 982,296 893,736 Aktuarski (gubici) dobici (iv) (117) 7,937 Dobitak prethodne godine 2,063,461 - Dobitak tekuće godine 3,684,585 2,063,461

Ukupno kapital 40,347,846 36,582,755

(i) Akcijski kapital

Akcijski kapital se sastoji od 5,331,016 akcija nominalne vrednosti od RSD 4,450 po akciji. Od toga jedna akcija je u vlasništvu Genebanque S.A. Francuska dok je 5,331,015 akcija u vlasništvu Societe Generale S.A. Paris. U 2016. godini nije bilo novih emisija akcija.

(ii) Ostale rezerve iz dobiti

Ostale rezerve iz dobiti Banka je formirala na bazi odluka Skupštine Banke o raspodeli rezultata.

(iii) Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

Revalorizacione rezerve po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju na dan 31. decembra 2016. predstavljaju zbir sledecih komponenti:

RSD 000

2016Stanje na dan 1. januar 893,736 Pozitivni efekti promene fer vrednosti 104,189 Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda (napomena 21) (15,629)

Stanje na dan 31.decembar 982,296

(iv) Aktuarski dobici

Aktuarski dobici na dan 31. decembra 2016. i 2015. godine u celosti se odnose na aktuarske dobitke po osnovu rezervisanja za otpremnine za odlazak u penziju (napomena 27).

RSD 000

Promene u aktuarskim dobicima za otpremnine za odlazak u penziju 2016 2015Stanje na dan 1. januar 7,937 464 Aktuarski dobici (napomena 27) (9,476) 8,792 Gubitak po osnovu poreza koji se odnosi na ostali rezultat perioda (napomena 21) 1,422 (1,319)

Stanje na dan 31.decembar (117) 7,937

b. Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima (napomena 34).

30. VANBILANSNE POZICIJE

RSD 000

Vanbilansne pozicije 2016 2015Poslovi u ime i za račun trećih lica (a) 5,015,112 4,519,458Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (b) 38,246,333 39,594,159Derivati (c) 1,845,627 576,692Druge vanbilansne pozicije (d) 371,531,069 361,086,866


RSD 000

a) Poslovi u ime i za račun trećih lica 2016 2015Subvencionisani deo stambenih kredita plasiranih u ime i za račun Republike Srbije 5,015,112 4,519,458


RSD 000

b) Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 2016 2015u dinarima Plative garancije 7,047,295 6,219,242Činidbene garancije 9,196,354 10,974,911Dati avali 6,517 1,180Preuzete neopozive obaveze 1,739,280 3,239,571


u stranoj valuti Plative garancije 7,024,616 7,570,623Činidbene garancije 8,458,410 10,222,693Nepokriveni akreditivi 2,214,532 1,145,687Preuzete neopozive obaveze 2,559,329 220,252


Ukupno garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 38,246,333 39,594,159

RSD 000

c) Derivati 2016 2015Valutni forvad ugovori 316,183 576,692Kamatni svop ugovori 1,529,444 -

Stanje na dan 31. decembra 1,845,627 576,692


RSD 000

d) Druge vanbilanse pozicije 2016 2015Primljene garancije 14,523,728 15,250,506SPOT transakcije 4,397,897 4,181,749Preuzete opozive obaveze 56,977,572 55,884,400Hartije od vrednosti custody klijenata 88,421,867 75,459,315Hartije od vrednosti primljene u zalogu - 40,972Suspendovana kamata 2,300,357 2,153,221Čekovi poslati na naplatu 66,973 1,907,082Nostro akreditivi po viđenju 51,595 80,080Ostalo 275 21Evidencija kolaterala 204,790,805 206,129,520


31. ODNOSI SA POVEZANIM STRANAMA

U svakodnevnom poslovanju Banka obavlja uobičajene poslovne transakcije sa različitim povezanim licima. Povezana lica Banke su: vlasnik i ostale članice Societe Generale Grupe kao i ključno rukovodstvo Banke.

Pregled transakcija po povezanim licima u toku 2016. godine i 2015. godine prikazan je u narednim tabelama:

RSD 000

2016

AKTIVA BILANSNE POZICIJE

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjena trgovanju

Krediti i potraživanja od banaka i

drugih finansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od

komitenata

Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - - 32 - 32

BRD Groupe Societe Generale - 3,874 - - - 3,874

Ohridska Banka a.d., Ohrid - - - 33 - 33SKB Banka d.d., Ljubljana - - - 6 - 6SG Factoring SP Italy - 17,759 - - - 17,759Compagnie Generale Daffacturage CGA - 20,941 - 184 - 21,125

Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica - - - 986 - 986

Societe Generale New York - 2,108,510 - - - 2,108,510Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd - - - 253,010 149,649 402,659

Societe Generale Paris 1,349 395,880 - 6,666 - 403,895Sogelease Srbija d.o.o., Beograd - 517,237 - 790 314,098 832,125

Rukovodstvo Banke - 61,875 - - 61,875Stanje na dan 31. decembra 1,349 3,064,201 61,875 261,707 463,747 3,852,879

RSD 000

2016

PASIVA BILANSNE POZICIJE

Finansijske obaveze po

fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjene

trgovanju

Depoziti i ostale obaveze

prema bankama,

drugim finansijskim

organizacijama i Centralnoj

banci

Depoziti i ostale

obaveze prema

drugim komitentima

Rezervisanja za gubitke

po vanbilasnoj

aktivi

Rezervisanje Subordinirane obaveze

Ostale obaveze Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 12,652 250 - - 103 13,005

BRD Groupe Societe Generale - - - 293 - - 21 314

Komerchi Banka AS Prague - - - 498 - - 1,546 2,044

Ohridska Banka a.d., Ohrid - - - 51 - - 5 56

SKB Banka d.d. Ljubljana - 3,513 - 246 - - - 3,759

SG Factoring SP Italy - - - - - - 46 46CGA de Germany - - - - - - 18 18Compagnie Generale Daffacturage CGA - 617 - - - - 4,511 5,128

Rosbank - - 1,203 - - - 1,203Societe Generale International Mobility Management SA

- - - - - - 971 971

Societe Generale Global Solution Centar - - - - - - 2,985 2,985

Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica

- 250 - 6,559 - - - 6,809

Societe Generale New York - 131 - 24 - - - 155

Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd

- 535,189 - - - - 1,765 536,954

Societe Generale Paris 12,568 9,965,837 - 3,556 - 9,264,383 444,453 19,690,797Societe Generale Poland 49 49

Societe Generale Splitska Banka - 8,946 - - - - - 8,946

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd - 8,706 - 5,419 - - - 14,125

Rukovodstvo banke - - 139,241 5 2,260 - 35,807 177,313Stanje na dan 31. decembra 12,568 10,523,189 151,893 18,153 2,260 9,264,383 492,231 20,464,677


RSD 000

2016

PRIHODI Prihodi od kamata Prihodi od naknada i provizija Ostali poslovni prihodi UkupnoSogelease Srbija d.o.o., Beograd 9,545 3,826 11,276 24,648 Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd 874 107,569 5,283 113,726

Societe Generale Paris 1,790 120,343 13,982 136,115 Societe Generale Splitska Banka - 355 - 355 SKB Banka d.d. Ljubljana - 131 - 131 ALD Automotive d.o.o., Beograd 336 3,616 6,700 10,652 Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica - 1 6,472 6,473

Ohridska Banka a.d., Ohrid - - 108 108 Rukovodstvo banke 7,440 142 - 7,582

Stanje na dan 31. decembra 19,985 235,984 43,821 299,790

RSD 000

2016

RASHODI Rashodi od kamata

Rashodi naknada i

provizijaOstali rashodi Troškovi zarada

(bruto)

Neto gubitak po osnovu finansijskih

sredstava namenjenih

trgovanju

Ukupno

Sogelease Srbija d.o.o., Beograd 418 - - - - 418Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd 9,542 - 20,448 - - 29,990

Societe Generale Paris 804,751 208,721 241,105 - 12,451 1,267,028Societe Generale Splitska Banka - 288 - - - 288Societe Generale New York 40 5,504 - - - 5,544BRD Groupe Societe Generale - 91 - - - 91Societe Generale Bank Luxembourg - 65 - - - 65ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 48,445 - - 48,445Societe Generale India - - 3,596 - - 3,596Komerchi Banka AS Prague - - 1,707 - - 1,707Compagnie Generale Daffacturage CGA - 1,521 - - - 1,521SG Factoring SP Italy - 332 - - - 332CGA de Germany - 235 - - - 235Rukovodstvo banke 1,551 1 72 218,073 - 219,697

Stanje na dan 31. decembra 816,302 216,758 315,373 218,073 12,451 1,578,957

RSD 000

2016

AKTIVA VANBILANSNE POZICIJE Date garancije i druga jemstva Derivati Preuzete opozive

obavezeDruga

vanbilasna aktiva Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 61,500 - 61,500BRD Groupe Societe Generale 18,045 - - - 18,045Komerchi Banka AS Prague 30,686 - - - 30,686Ohridska Banka a.d., Ohrid 2,378 - - - 2,378SKB Banka d.d. Ljubljana 15,148 - - - 15,148Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica 404,001 - - - 404,001

Societe Generale New York 5,927 - - - 5,927Rosbank 74,083 - - - 74,083Societe Generale Paris 137,734 764,722 735,716 1,989,196 3,627,368Societe Generale Poland 3,025 3,025Sogelease Srbija d.o.o., Beograd - - 1,331,064 - 1,331,064Rukovodstvo banke - - - 6,149 6,149

Stanje na dan 31. decembra 691,027 764,722 2,128,280 1,995,345 5,579,374

RSD 000

2016

PASIVA VANBILANSNE POZICIJE Obaveze po derivatima Primljene garancije Druga vanbilansna pasiva Ukupno

BRD Groupe Societe Generale - 19,215 - 19,215 Komerchi Banka AS Prague - 30,686 - 30,686 Ohridska Banka a.d., Ohrid - 33,246 - 33,246SKB Banka d.d. Ljubljana - 15,148 - 15,148 Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica - 404,001 - 404,001

Rosbank - - 74,083 74,083 Societe Generale New York - 5,927 - 5,927 Societe Generale Paris 764,722 620,033 1,989,196 3,373,951 Societe Generale Poland 6,704 6,704Societe Generale Splitska Banka - 12,347 - 12,347

Stanje na dan 31. decembra 764,722 1,140,603 2,069,983 3,975,308


RSD 000

2015

AKTIVA BILANSNE POZICIJE

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjena trgovanju

Krediti i potražIvanja od banaka i


Krediti i potražIvanja

od drugih komitenata

Ostala sredstva

Učešće u kapitalu Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - - 24 - 24

Ohridska Banka a.d., Ohrid - - - 33 - 33SKB Banka d.d., Ljubljana - - - 36 - 36SG Factoring SP Italy - 11,332 - - - 11,332Compagnie Generale Daffacturage CGA - 5,607 - - - 5,607

Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica - - - 284 - 284

Societe Generale New York - 2,287,978 - - - 2,287,978Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd - - - 181,613 149,649 331,262

Societe Generale Paris 926 430,935 - 422 - 432,283Societe Generale Splitska Banka - 17,081 - - - 17,081

Sogelease Srbija a.d., Beograd - 839,535 - 1,739 314,098 1,155,372

Rukovodstvo Banke - - 136,846 12 - 136,858

Ukupno 926 3,592,468 136,846 184,163 463,747 4,378,150

RSD 000

2015

PASIVA BILANSNE POZICIJE

Finansijske obaveze po

fer vrednosti kroz bilans

uspeha namenjene

trgovanju

Depoziti i ostale obaveze prema

bankama, drugim

finansijskim organizacijama i centralnoj banci

Depoziti i ostale

obaveze prema

drugim komitentima

Rezervisanja za gubitke

po vanbilasnoj

aktivi

Ostala rezervisanja

Subordi-nirane

obaveze

Ostale obaveze Ukupno

ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 33,183 - - - 1 33,184

BRD Groupe Societe Generale - - - 180 - - - 180

Komerci Bank AS Prague - - - 227 - - - 227

Ohridska Banka a.d., Ohrid - - - 334 - - 33 367

SG Expressbank - - - 893 - - 61 954SKB Banka d.d., Ljubljana - 3,804 - - - - - 3,804

Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica

- 250 - 2,503 - - - 2,753

Societe Generale New York - 2,026 - - - - - 2,026

Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd

- 411,460 - - - - 1,640 413,100

Societe Generale Paris 1,409 12,123,564 - 8,016 - 9,125,592 524,451 21,783,032Societe Generale Splitska Banka - 13,068 - - - - 13,068

Sogelease Srbija a.d., Beograd - 6,530 - 2,133 - - 8,663

Rukovodstvo Banke - - 223,402 - 5,285 27,241 255,928

Ukupno 1,409 12,560,702 256,585 14,286 5,285 9,125,592 553,427 22,517,286

RSD 000

2015

PRIHODI Prihodi od kamata Prihodi od naknada i provizija Ostali poslovni prihodi UkupnoSogelease Srbija a.d., Beograd 7,595 2,273 12,974 22,842 Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd - 74,760 4,604 79,364

Societe Generale Paris 270 38,078 - 38,348 Societe Generale Splitska Banka - 433 - 433 SKB Banka d.d., Ljubljana - 100 - 100 ALD Automotive d.o.o., Beograd 1 1,882 10,979 12,862Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica - - 3,377 3,377

Rukovodstvo Banke 2,668 145 - 2,813

Ukupno 10,534 117,671 31,934 160,139

RSD 000

2015

RASHODI Rashodi od kamata

Rashodi naknada i provizija Ostali rashodi Troškovi zarada

(bruto) Ukupno

Sogelease Srbija a.d., Beograd 660 - - - 660 Societe Generale Osiguranje a.d.o., Beograd 12,743 - 22,624 - 35,367

Societe Generale Paris 877,978 196,404 237,351 - 1,311,733 Societe Generale Splitska Banka - 12 - - 12 Societe Generale New York - 5,288 - - 5,288 SGS Factoring Norway - 56 - - 56 SG Expressbank - 12 - - 12 ALD Automotive d.o.o., Beograd - - 44,273 - 44,273 Societe Generale India - - 1,079 - 1,079 Compagnie Generale Daffacturage CGA - 218 - - 218

SG Faktoring Italia - 492 - - 492 Rukovodstvo Banke 1,235 3 12 239,702 240,952

Ukupno 892,616 202,485 305,339 239,702 1,640,142

RSD 000

31.12.2015.

AKTIVA VANBILANSNE POZICIJE Date garancije i druga jemstva

Preuzete neopozive obaveze za nepovučene

kredite i plasmane

Preuzete opozive obaveze

Druga vanbilasna

aktivaUkupno

BRD Groupe Societe Generale 20,856 - - - 20,856 Komerci Bank AS Prague 26,272 - - - 26,272 Ohridska Banka a.d., Ohrid 2,343 13,379 - - 15,722 SG Expressbank 103,382 - - - 103,382 Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica 289,957 - - - 289,957

Societe Generale Paris 203,575 - 724,873 2,721,702 3,650,150 Sogelease Srbija a.d., Beograd - - 247,015 - 247,015 Rukovodstvo Banke - - 7,534 - 7,534

Ukupno 646,385 13,379 979,422 2,721,702 4,360,888


RSD 000

2015

PASIVA VANBILANSNE POZICIJE Primljene garancije Druga vanbilansna pasiva UkupnoBRD Groupe Societe Generale 32,497 - 32,497 Komerci Bank AS Prague 26,272 - 26,272 Ohridska Banka a.d., Ohrid 103,903 - 103,903 SG Expressbank 103,382 - 103,382 Societe Generale Banka Montenegro a.d., Podgorica 289,957 - 289,957 Societe Generale Paris 861,110 2,721,702 3,582,812 Societe Generale Splitska Banka 29,392 - 29,392

Ukupno 1,446,513 2,721,702 4,168,215

32. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA

Poređenje knjigovodstvene vrednosti klasa finansijskih instrumenata i njihovih ver vrednost prikazana je u prilogu:

RSD 000

2016. 2015.

FINANSIJSKA SREDSTVA Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost Nepriznati

dobitak Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost Nepriznati dobitak

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 23,765,143 23,765,143 - 32,006,916 32,006,916 -

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

17,088 17,088 - 4,793 4,793 -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 40,611,993 40,611,993 - 27,977,460 27,977,460 -

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,910,230 6,910,230 - 9,103,262 9,103,404 142

Krediti i potraživanja od komitenata 158,859,415 159,275,141 415,726 156,144,282 156,471,418 327,136

RSD 000

2016. 2015.

FINANSIJSKE OBAVEZE Knjigovodstvena vrednost Fer vrednost Nepriznati

gubitak Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost Nepriznati gubitak

Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

13,118 13,118 - 2,085 2,085 -

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i Centralnoj banci 36,582,655

36,583,370 715 42,526,968 42,527,733 765

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 141,900,016

141,780,262 (119,754) 138,714,929 138,768,241 53,312

Subordinirane obaveze 9,264,383 9,264,338 (45) 9,125,592 9,125,607 15

RSD 000

2016. 2015.

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoGotovina i sredstva kod Centralne banke 23, 765,143 - - 23,765,143 32,006,916 - - 32,006,916


- - 17,088 17,088 - - 4,793 4,793

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 40,607,937 4,056 40,611,993 - 27,973,928 3,532 27,977,460

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija - 6,910,230 -

6,910,230 - 9,103,404 - 9,103,404

Krediti i potraživanja od komitenata - - 159,275,141 159,275,141 - - 156,471,418 156,471,418

RSD 000

2016. 2015.

FINANSIJSKE OBAVEZE Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 UkupnoFinansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju

- - 13,118 13,118 - - 2,085 2,085

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i Centralnoj banci - 36,583,370 - 36,583,370 - 42,527,733 - 42,527,733

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima - - 141,780,262 141,780,262 - - 138,768,241 138,768,241

Subordinirane obaveze - - 9,264,338 9,264,338 - - 9,125,607 9,125,607

Sredstva iskazana po fer vrednosti

Sredstva koja Banka vrednuje i vodi po fer vrednosti su hartije od vrednosti raspoložive za prodaju.

Imajući u vidu nivo razvijenosti finansijskog tržišta (naročito sekundarnog tržišta) u Republici Srbiji sa jedne strane i činjenicu da portfolio hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju čine državne dužničke hartije Republike Srbije, Banka procenu fer vrednosti ovih AFS instrumenata sprovodi koristeći komparativni "mark-to-model" pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da izvede vrednosti finansijskog instrumenta, poređenjem kamatnih stopa sa važećim kamatnim stopama za slične proizvode na tržištu – nivo 2.

Sredstva i obaveze za koja je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti

Za likvidna finansijska sredstva i finansijske obaveze pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti.


Sredstva i obaveze kod kojih se fer vrednost utvrđuje tehnikama vrednovanja

Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća, što znači da se koristi nivo 2 pristup. Za sva ostala finansijska sredstva i obaveze koja se vode po amortizovanoj vrednosti, fer vrednost se utvrđuje primenom “mark-to-model” pristupa, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje fer vrednosti instrumenta.

Banka koristi sledeću hijerarhiju pri određivanju i obelodanjivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata (mark-to-market);

Nivo 2: Komparativni mark-to-model pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finanskog instrumenta; i

Nivo 3: Mark to model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za određivanje finansijske vrednosti instrumenta.

U narednoj tabeli su prikazane fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, tj. državnih dužničkih hartija od vrednosti (državni zapisi i državne obveznice) za koje ne postoje tržišne cene i čije su fer vrednosti dobijene korišćenjem gore navedenih tehnika vrednovanja na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine.

RSD 000

2016.

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 40,607,937 -

RSD 000

2015.

FINANSIJSKA SREDSTVA Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 27,973,928 -

33. UPRAVLJANJE RIZIKOM

33.1. Uvod

Politika upravljanja rizicima

Banka je uspostavila i konstantno unapređuje sistem upravljanja rizicima kako bi adekvatno identifikovala, procenila, merila, predupređivala, pratila i interno komunicirala izloženost rizicima u svom poslovanju. Kroz sistem upravljanja rizicima, Banka definiše ciljeve i principe upravljanja rizicima kao i politike, metodologije, procedure i izveštaje.

Osnovni ciljevi i pravila u vezi upravljanja rizicima i kapitalom Banke, kao i definisanje globalnih principa Banke u preuzimanju rizika na duži rok, definisani su Strategijom upravljanja rizicima, odnosno Strategijom upravljanja kapitalom. Strategijom upravljanja rizicima se takođe definišu koncepti i opšti uslovi za izlaganje rizicima, identifikuju kategorije rizika i definiše apetit za preuzimanje rizika. Takođe, Strategija upravljanja rizicima definiše organizaciju i odgovornosti u svakoj fazi procesa preuzimanja rizika, kroz metodologije identifikacije, merenja i analiziranja posebnih vrsta rizika. Ovo između ostalog uključuje i definisanje kontrola i limita izloženosti rizicima.

Struktura upravljanja rizicima

Struktura upravljanja rizicima organizovana je u skladu sa odredbama Zakona o bankama, važećim odlukama Narodne banke Srbije koje definišu oblasti upravljanja rizicima i adekvatnosti kapitala banke, kao i odredbama Statuta Banke.

Upravni odbor utvrđuje strategiju i politike upravljanja rizicima, kao i strategiju upravljanja kapitalom Banke, odnosno plan upravljanja kapitalom. Izvršni odbor odgovoran je za sprovođenje strategije i politika za upravljanje rizicima, kao i strategije upravljanja kapitalom. Izvršni odbor usvaja procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i upravljanje rizicima, analizira efikasnost njihove primene i izveštava upravni odbor u vezi sa tim aktivnostima. Banka je, a shodno odredbama člana 28, Zakona o bankama, obrazovala i posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima – Sektor za rizike.

U Banci osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi/tela:

Upravni odbor

Odgovornost Upravnog odbora po pitanju upravljanja rizicima je da utvrdi strategiju upravljanja rizicima i strategiju upravljanja kapitalom, kao i politike upravljanja različitim rizicima te da nadgleda rizike koje Banka preuzima u svojim aktivnostima.

Upravni odbor takođe daje prethodnu saglasnost za izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica preko 10%, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala Banke, a odluke o njima uzimaju u obzir preporuke Sektora za rizike.

Upravni odbor utvrđuje iznose do kojih Izvršni odbor Banke može odlučivati o plasmanima i zaduživanju banke i odlučuje o plasmanima i zaduživanju Banke preko tih iznosa.

Konačno, Upravni odbor vrši nadzor nad radom Izvršnog odbora, te imenuje i razrešava predsednika i članove Izvršnog odbora, odnosno drugih odbora Banke.


Izvršni odbor

Izvršni odbor organizuje i nadgleda svakodnevno poslovanje Banke. Sa stanovišta upravljanja rizicima glavna odgovornost Izvršnog odbora je da utvrdi procedure, pravila i metodologije za upravljanje rizicima i sprovodi strategiju upravljanja rizicima, strategiju upravljanja kapitalom, kao i politike upravljanja rizicima. U slučaju da neke aktivnosti ili rizici nisu u skladu sa definisanim politikama, strategijama i principima upravljanja rizicima, Izvršni odbor je u obavezi da o tim slučajevima obavesti Upravni odbor. Izvršni odbor analizira sistem upravljanja rizicima i najmanje tromesečno izveštava Upravni odbor banke o nivou izloženosti rizicima i upravljanju rizicima.

Kada je reč o upravljanju rizicima, Izvršni odbor redovno prati kretanje i segmentaciju portfolija, a u slučaju prekoračenja odobrenih limita, odlučuje o aktivnostima koje treba preuzeti.

Izvršni odbor je takođe odgovoran za odlučivanje o odobravanju plasmana klijentima i to u okviru limita koje je odredio Upravni odbor. Ove odluke se donose uzimajući u obzir preporuke Sektora za rizike.

Konačno, Izvršni odbor odlučuje, uz prethodno odobrenje Upravnog odbora Banke, o svakom povećanju izloženosti Banke prema licu povezanom s Bankom i o tome obaveštava Upravni odbor Banke.

Kreditni odbor

Primarna odgovornost Kreditnog odbora je da u okvirima utvrđenim internim aktima Banke donosi odluke o odobravanju plasmana klijentima Banke, u skladu sa limitima odlučivanja.

Osim sto odlučuju o odobravanju plasmana klijentima, Kreditni odbor i Sektor za rizike takođe daju mišljenje o uvođenju novih proizvoda koji generišu rizik i ostalim opštim oblastima koje podrazumevaju preuzimanje rizika.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke

Osnovna funkcija Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke (nadalje: ALCO) je identifikacija, merenje i upravljanje rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih i vanbilansnih stavki, pre svega rizikom likvidnosti, kamatnim rizikom i deviznim rizikom u strukturnom delu bilansa Banke.

Sektor za rizike

Obaveza Sektora za rizike (nadalje: Risk) je identifikacija, merenje, procena i upravljanje rizicima koje je Banka preuzela u svom redovnom poslovanju (kreditni rizik uključujući kreditni rizik vezan za konkretnog klijenta, kreditni rizik na nivou kreditnog portfolija Banke, sektorski rizik, rizik zemlje, rizik zamene, itd.).

Odeljenje za upravljanje aktivom i pasivom

Likvidnost predstavlja bezuslovnu sposobnost Banke da obezbedi dovoljno likvidnih sredstava kako bi blagovremeno zadovoljila sve dospele obaveze koje proističu iz bilansne pasive (povlačenje depozita i drugih izvora finansiranja), aktive (finansiranje novih kredita), kao i po osnovu vanbilansnih stavki.

Služba za operativne poslove odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za upravljanje tekućom likvidnošću. Svoju funkciju upravljanja tekućom likvidnošću obezbeđuje kroz sledeće aktivnosti:

� planiranje priliva i odliva novčanih sredstava,

� obezbeđenje nedostajuće likvidnosti ili plasiranje viška likvidnosti na finansijskim tržištima, kao i održavanje odgovarajuće valutne i ročne strukture radi ispunjenja svih dospelih obaveza na vreme,

� obezbeđenje adekvatne rezerve (“buffer-a”) likvidnosti koji se sastoji iz visokokvalitetne likvidne aktive, kao što je portfolio hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (izdanja NBS ili države Srbije),

� analiza strukture i kvaliteta depozita kao i procena njihove stabilnosti,

� praćenje pokazatelja likvidnosti

Interna revizija

Kroz izvršavanje periodičnih planiranih revizija i specijalnih angažovanja, funkcija Unutrašnje revizije ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola Banke i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja Banke.

Interna revizija komunicira rezultate svog rada rukovodstvu Banke, obezbeđujući time da se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu. Interna revizija redovno priprema izveštaje o svojim aktivnostima i dostavlja ih Upravnom odboru i Odboru za reviziju.

33.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će Banka pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti odnosno druge ugovorne strane neće moći u potpunosti ili delimično da izmire svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima, a proističe u najvećoj meri iz kredita i sličnih plasmana klijentima i ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju. U svrhu izveštavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir sve elemente izloženosti kreditnom riziku (neispunjenje obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate i sl.).

i. Upravljanje kreditnim rizikom

Banka kreditnim rizikom upravlja tako što u skladu sa svojom poslovnom politikom odobrava kredite usaglašavajući rokove dospeća kredita i kamatnih stopa sa namenom kredita, tipom kredita i kreditnom sposobnošću klijenata. Internom regulativom, u skladu sa poslovnom politikom, Banka nastoji da obezbedi svoje plasmane adekvatnim sredstvima obezbeđenja.

Izvršni odbor Banke je odlukom decentralizovao ovlašćenja i limite za donošenje odluka o odobravanju kredita, uz održavanje standarda rizika na adekvatnom nivou. U cilju homogenizacije procene rizika i lakšeg i adekvatnijeg praćenja obaveza, Banka koristi rejtinge rizika za svoje klijente – pravna lica.

Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija kako bi mogla proceniti kreditnu sposobnost dužnika. Sredstva obezbeđenja se prihvataju u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku.


ii. Obezvređenje i politika rezervisanja

Objektivnim dokazima obezvređenja finansijskih sredstava podrazumevaju se događaji koji dovode do umanjenja procenjenih budućih priliva tokova gotovine od klijenta. Objektivni dokazi obuhvataju:

� značajno pogoršanje finansijskog stanja dužnika ili grupe dužnika,

� neurednost u izmirenju preuzetih obaveza,

� stečaj ili drugi vid reorganizacije dužnika koji ugrožava pravovremeno i potpuno izmirenje preuzetih obaveza

� nastala je situacija u kojoj je usled finansijskih poteškoća klijenta Banka značajno izmenila uslove plasmana u odnosu na originalno odobrene i to sve dok okolnosti koje su dovele do poteškoća postoje i

� slični događaji koji ukazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine.

Banka vrši individualnu procenu obezvređenja za individualno značajne plasmane ili grupe plasmana. U tom slučaju iznos gubitka utvrđuje se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine.

Obračunati iznos obezvređenja bilansne aktive Banka knjigovodstveno evidentira na teret rashoda, a u korist ispravke vrednosti te aktive, a obračunati iznos verovatnog gubitka po osnovu vanbilansnih stavki evidentira na teret rashoda, a u korist rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.

Grupna procena obezvređenja vrši se za plasmane koji ne pripadaju grupi individualno značajnih plasmana.

Za svrhe grupne procene, plasmani se grupišu u grupe homogene u pogledu kreditnog rizika, prema tipu proizvoda, odnosno stepenu senzitivnosti, a u skladu sa internom metodologijom Banke usklađenom sa metodologijom Societe Generale grupe.

Budući tokovi gotovine za homogene grupe plasmana se određuju na osnovu raspoloživih istorijskih podataka o gubicima po osnovu plasmana sa sličnim karakteristikama u pogledu kreditnog rizika. Pri proceni se uzimaju u obzir i trenutno dostupni podaci u cilju eliminacije efekata koji su bili aktuelni u prethodnom periodu, a više nisu, kao i u cilju uključivanja onih efekata koji su bitni danas, a nisu imali značaj u prethodnom periodu.

Pri proceni budućih novčanih tokova uzimaju se u obzir i tokovi koji će izvesno nastati realizacijom sredstava obezbeđenja, umanjeni za troškove realizacije.

iii. Sistem rangiranja (rejtinga) klijenata

Sistem rejtinga Societe Generale Grupe zasniva se na kvalitativnoj analizi i može se koristiti i za klijente i za transakcije. Skala ima 10 nivoa i 22 podnivoa sa sedam klasa, od kojih 19 označava ’’in bonis’’ klijente, a 3 problematične klijente. Ova skala rejtinga pokriva poslovanje Banke sa klijentima u svim sektorima osim u finansijskom sektoru, gde se koristi poseban model. Rejting zavisi od kvaliteta klijenta i omogućava da rejting svih linija određenog kreditnog predmeta bude usklađen sa rejtingom samog klijenta i strukturom transakcija.

Određivanje, odnosno preispitivanje rejtinga klijenta radi se najmanje jednom godišnje nakon prikupljanja finansijskih izveštaja klijenata, ili u toku godine u slučaju da neki vanredni događaj promeni profil rizičnosti klijenta (on je od suštinskog značaja kao element kontrole rizika i stoga mora da bude procenjen nezavisno od ’’događaja’’ vezanog za kreditni predmet).

Skala rejtinga dužnika gradirana je prema verovatnoći neizvršenja obaveze. Rejting dužnika omogućava da se utvrdi verovatnoća neizvršenja obaveze druge ugovorne strane u periodu od godinu dana.

Rejting lestvica Societe Generale Grupe

SG Group Rejting dužnika Moody`s S & P Fitch IBCA

1 Aaa AAA AAA

2+ Aa1 AA+ AA+

2 Aa2 AA AA

2- Aa3 AA- AA-

3+ A1 A+ A+

3 A2 A A

3- A3 A- A-

4+ Baa1 BBB+ BBB+

4 Baa2 BBB BBB

4- Baa3 BBB- BBB-

5+ Ba1 BB+ BB+

5 Ba2 BB BB

5- Ba3 BB- BB-

6+ B1 B+ B+

6 B2 B B

6- B3 B B

7+ Caa1 CCC+ CCC+

7 Caa2 CCC CCC

7- Caa3 CCC- CCC-

8 Ca DDD

9 C D DD

10 C - D

Maksimalna izloženost portfolija Banke kreditnom riziku prikazana je u sledećem pregledu:

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom

riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna

procena

Neto bilansna


riziku

Maksimalna bilansna


riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna

procena

Neto bilansna


rizikuKrediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

6,986,385 (76,155) (76,155) 6,910,230 9,182,496 (79,234) (79,234) 9,103,262

Krediti i potraživanja od komitenata 184,132,596 (25,273,181) (1,098,960) 158,859,415 181,236,376 (25,092,094) (1,242,829) 156,144,282

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 40,612,118 (125) - 40,611,993 27,977,572 (112) - 27,977,460


17,088 - - 17,088 4,793 - - 4,793

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate

149,649 - - 149,649 149,649 - - 149,649

Investicije u zavisna društva 314,098 - - 314,098 314,098 - - 314,098

UKUPNO 232,211,934 (25,349,461) (1,175,115) 206,862,473 218,864,984 (25,171,440) (1,322,063) 193,693,544


RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

Maksimalna vanbilansna


riziku

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

stavkama

od čega grupna

procena

Neto vanbilansna


riziku

Maksimalna vanbilansna


riziku

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

stavkama

od čega grupna

procena

Neto vanbilansna


rizikuPlative garancije 14,071,911 (131,939) (131,939) 13,939,972 13,789,865 (216,236) (120,029) 13,573,629Činidbene garancije 17,654,764 (208,058) (171,892) 17,446,706 21,197,604 (243,274) (188,532) 20,954,330Nepokriveni akreditivi i dati avali 2,221,049 (20,902) (20,902) 2,200,147 1,146,867 (9,901) (9,901) 1,136,966

Preuzete neopozive obaveze 4,298,609 (41,532) (41,532) 4,257,077 3,459,823 (37,706) (37,706) 3,422,117

Derivati 1,845,627 - - 1,845,627 576,692 - - 576,692

UKUPNO 40,091,960 (402,431) (366,265) 39,689,529 40,170,851 (507,117) (356,168) 39,663,734

iv. Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

v. Maksimalna izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2016. i 31. decembra 2015. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu bilansne izloženosti:

RSD 000

31.12.2016.




komitenata

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti

kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

Investicije u pridružena društva

i zajedničke poduhvate

Investicije u zavisna

društva

Srbija 520,796 183,628,433 40,612,118 17,088 149,649 314,098 EU 1,429,711 426,993 - - - - Od čega Francuska 423,545 9,208 - - - - Ostatak Evrope 39,109 48,128 - - - - Ostatak sveta 4,996,769 29,042 - - - -

Ukupno 6,986,385 184,132,596 40,612,118 17,088 149,649 314,098

RSD 000

31.12.2015.




komitenata

Finansijska sredstva

raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva po fer vrednosti

kroz bilans uspeha namenjena trgovanju

Investicije u pridružena društva

i zajedničke poduhvate

Investicije u zavisna

društva

Srbija 847,142 180,636,466 27,975,103 3,867 149,649 314,098 EU 3,343,153 548,248 2,469 926 - - Od čega Francuska 440,324 9,802 2,469 926 - - Ostatak Evrope 213,942 39,035 - - - - Ostatak sveta 4,778,259 12,627 - - - -

Ukupno 9,182,496 181,236,376 27,977,572 4,793 149,649 314,098

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2016. i 31. decembra 2015. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja posmatrano prema rezidentnosti klijenata u segmentu vanbilansne izloženosti:

RSD 000

31.12.2016.

Plative garancije Činidbene garancije

Nepokriveni akreditivi i dati avali

Preuzete neopozive obaveze Derivati

Srbija 13,478,458 15,428,360 2,221,049 4,298,609 1,845,627 EU 109,195 1,880,287 - - - Od čega Francuska 77,817 61,769 - - - Ostatak Evrope 484,259 346,118 - - -

Ukupno 14,071,911 17,654,764 2,221,049 4,298,609 1,845,627

RSD 000

31.12.2015.

Plative garancije Činidbene garancije

Nepokriveni akreditivi i dati avali

Preuzete neopozive obaveze Derivati

Srbija 12,801,691 19,814,588 1,146,867 3,446,444 576,692 EU 698,218 1,097,834 - - - Od čega Francuska 90,087 113,488 - - - Ostatak Evrope 289,957 285,181 - 13,379 -

Ukupno 13,789,866 21,197,603 1,146,867 3,459,823 576,692

vi. Pokrivenost kolateralima i drugim oblicima obezbeđenja

Banka za većinu svojih plasmana odobrenih klijentima (osim plasmana bankama) zahteva određena sredstva obezbeđenja.

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta, kao i karakteristika i ročnosti konkretnog plasmana.

Procena fer vrednosti sredstava obezbeđenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku isplate plasmana klijentu. U skladu sa poslovnom politikom određuje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbeđenja i način i rok njene ponovne procene.

Banka koristi sledeće kolaterale pri obračunu rezerve za procenjene gubitke kao i pri obračunu sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova kod klijenata kod kojih se očekuje naplata iz kolaterala i kod kojih se ispravka vrednosti plasmana individualno procenjuje:

� Prvoklasni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:


- Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti

- Garancije izdate od strane prvoklasnih banaka

- Garancije i druge oblike jemstva izdate od strane država

� Adekvatni instrumenti obezbeđenja obuhvataju:

- hipoteke na stambenim nepokretnostima i

- hipoteke na komercijalnim nepokretnostima

Rukovodstvo prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, rukovodstvo uzima u obzir tržišnu vrednost sredstva obezbeđenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana.

Tabela u nastavku daje pregled pokrivenosti predmetima obezbeđenja na 31. decembar 2016. godine i 31. decembar 2015. godine i to na način da su prvoklasni i adekvatni instrumenti obezbeđenja dodatno segmentirani na kategorije gotovinskih depozita i garancija banaka ili država, odnosno stambenih i komercijalnih nepokretnosti.

31. 12. 2016. RSD 000

Bilansna aktiva

Obezbeđeno prvoklasnim

instrumentima obezbeđenja

Obezbeđeno gotovinskim depozitima

Obezbeđeno garancijama

banaka i države

Obezbeđeno adekvatnim


Obezbeđeno stambenim

nepokretnostima

Obezbeđeno komercijalnim

nepokretnostima

Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa fizičkim licima

77,860 77,860 - 23,031,885 22,639,495 392,390

Od toga: Potrošački krediti 5,072 5,072 - 1,020 1,020 - Krediti za obrtna sredstva 70,260 70,260 - 231,493 91,616 139,877 Krediti za investicije 522 522 - 425,908 224,670 201,238 Stambeni krediti 2,004 2,004 - 22,373,464 22,322,189 51,275 Ostali bilansni plasmani 2 2 - - - - Krediti i potraživanja od komitenata – Segment rada sa pravnim licima

6,973,625 2,882,613 4,091,013 21,730,745 3,390,979 18,339,766

Od toga: Krediti za obrtna sredstva 5,967,217 2,855,595 3,111,622 20,634,152 3,151,858 17,482,295 Krediti za investicije 1,006,408 27,017 979,391 1,034,666 208,157 826,508 Ostali bilansni plasmani - - - 61,927 30,964 30,963

Ukupno 7,051,485 2,960,472 4,091,013 44,762,630 26,030,474 18,732,156

31. 12. 2015. RSD 000

Bilansna aktiva





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Krediti i potraživanja od komitenata - Segment rada sa fizičkim licima

15,160 15,160 - 22,590,519 22,550,666 39,853

Od toga:Potrošački krediti 9,104 9,104 - - - -Stambeni krediti 2,217 2,217 - 22,581,363 22,541,510 39,853Ostali bilansni plasmani 3,839 3,839 - 9,156 9,156 -Krediti i potraživanja od komitenata - Segment rada sa pravnim licima

8,909,081 3,384,403 5,524,678 18,500,963 2,193,465 16,307,498

Od toga:Krediti za obrtna sredstva 7,345,675 3,268,240 4,077,435 15,639,447 1,972,924 13,666,523Krediti za investicije 1,489,055 41,812 1,447,243 1,911,362 156,236 1,755,126Ostali bilansni plasmani 74,351 74,351 - 950,154 64,305 885,849

Ukupno 8,924,241 3,399,563 5,524,678 41,091,482 24,744,131 16,347,351

31. 12. 2016. RSD 000

Vanbilansna aktiva





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Segment rada sa fizičkim licima 27,617 26,999 617 3,087 3,087 -

Od toga:

Plative garancije 27,617 26,999 617 3,087 3,087 -

Segment rada sa pravnim licima 3,781,639 1,364,401 2,417,239 3,570,052 349,697 3,220,355

Od toga:

Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali

3,767,216 1,349,978 2,417,239 3,539,516 342,047 3,197,469

Preuzete neiskorišćene obaveze 14,423 14,423 - 30,536 7,650 22,886

UKUPNO 3,809,256 1,391,400 2,417,856 3,573,139 352,784 3,220,355

31. 12. 2015. RSD 000

Vanbilansna aktiva





banaka i države




nepokretnostima


nepokretnostima

Segment rada sa fizičkim licima 608 608 - - - -

Od toga:

Plative garancije 608 608 - - - -

Segment rada sa pravnim licima 3,526,134 1,431,058 2,095,076 2,068,280 194,058 1,874,222

Od toga:

Plative garancije, činidbene garancije, nepokriveni akreditivi i dati avali

3,525,784 1,430,708 2,095,076 2,051,164 194,058 1,857,106

Preuzete neiskorišćene obaveze 350 350 - 17,116 - 17,116

Ukupno 3,526,742 1,431,666 2,095,076 2,068,280 194,058 1,874,222

vii. Analiza rizika koncentracije

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po industrijskim sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstva obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

Bruto maksimalna izloženost

Neto maksimalna izloženost*

Bruto maksimalna izloženost

Neto maksimalna izloženost*

Stanovništvo 82,043,233 58,933,489 84,798,818 61,562,935

Vađenje ruda i kamena i prerađivačka industrija 44,918,108 30,627,383 51,285,165 40,376,881

Trgovina 43,893,566 36,716,309 49,667,499 36,945,407

Poljoprivreda, lov, ribolov i šumarstvo 7,274,847 5,105,556 7,838,573 6,603,001

Građevinarstvo 10,389,928 8,585,364 8,822,268 7,913,385

Saobraćaj, skladištenje i veze, snadbevanje električnom energijom, hoteli i restorani 12,876,355 9,674,736 7,971,031 6,107,797

Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti, ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti 5,580,681 4,482,028 5,692,764 4,425,476

Ostalo 65,327,175 51,996,133 42,959,717 39,490,208

Ukupno 272,303,893 206,120,998 259,035,835 203,425,090

* Sredstva obezbeđenja uzeta u obzir: gotovinski depoziti, bankarske garancije prvoklasnih banaka i hipoteke na nepokretnostima koje u potpunosti pokrivaju iznos potraživanja.


viii. Kvalitet portfolija

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2016. godine i 2015. godine:

BILANSNA AKTIVA 31.12.2016. RSD 000

Nedospeli i neobezvređeni Dospeli Ukupno

Nivo kvaliteta

Visok kvalitet Standardni kvalitet Substandardni kvalitet Ispravka vrednosti Neto izloženost Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Ispravka vrednosti Neto izloženost Ukupni bruto plasmani Ispravka vrednosti Neto izloženostKrediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,986,385 - - (76,155) 6,910,230 - - - - 6,986,385 (76,155) 6,910,230

Krediti i potraživanja od komitenata 105,715,314 36,490,664 6,996,806 (1,077,599) 148,125,185 3,349,300 31,580,511 (24,195,581) 10,734,230 184,132,595 (25,273,180) 158,859,415 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 40,612,118 - - (125) 40,611,993 - - - - 40,612,118 (125) 40,611,993 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17,088 - - - 17,088 - - - - 17,088 - 17,088

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 - - - 149,649 - - - - 149,649 - 149,649 Investicije u zavisna društva 314,098 - - - 314,098 - - - - 314,098 - 314,098

Ukupno 153,794,652 36,490,664 6,996,806 (1,153,879) 196,128,243 3,349,300 31,580,511 (24,195,581) 10,734,230 232,211,933 (25,349,460) 206,862,473

BILANSNA AKTIVA 31.12.2015. RSD 000


Nivo kvaliteta

Visok kvalitet Standardni kvalitet Substandardni kvalitet Ispravka vrednosti Neto izloženost Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Ispravka vrednosti Neto izloženost Ukupni bruto plasmani Ispravka vrednosti Neto izloženostKrediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9,178,953 3,543 - (79,234) 9,103,262 - - - - 9,182,496 (79,234) 9,103,262

Krediti i potraživanja od komitenata 91,240,619 44,779,376 8,316,599 (1,203,463) 143,133,131 3,197,409 33,702,373 (23,888,631) 13,011,151 181,236,376 (25,092,094) 156,144,282Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 27,977,572 - - (112) 27,977,460 - - - - 27,977,572 (112) 27,977,460Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4,793 - - - 4,793 - - - - 4,793 - 4,793

Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 149,649 - - - 149,649 - - - - 149,649 - 149,649Investicije u zavisna društva 314,098 - - - 314,098 - - - - 314,098 - 314,098

Ukupno 128,865, 684 44,782,919 8,316,599 (1,282,809) 180,682,393 3,197,409 33,702,373 (23,888,631) 13,011,151 218,864,984 (25,171,440) 193,693,544

VANBILANS 31.12.2016. RSD 000


Nivo kvaliteta

Visok kvalitet Standardni kvalitet Substandardni kvalitet

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima Neto izloženost Dospeli

neobezvređeni Obezvređeni Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima Neto izloženost Ukupni bruto

plasmaniRezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima Neto izloženost

Plative garancije 5,625,775 7,731,074 695,508 (131,939) 13,920,418 19,554 - - 19,554 14,071,911 (131,939) 13,939,972 Činidbene garancije 8,195,714 7,878,830 1,429,510 (171,891) 17,332,162 26,284 124,426 (36,167) 114,544 17,654,764 (208,058) 17,446,706Nepokriveni akreditivi i dati avali 639,856 1,581,193 - (20,902) 2,200,147 - - - - 2,221,049 (20,902) 2,200,147 Preuzete neopozive obaveze 1,724,882 2,003,799 569,928 (41,532) 4,257,077 - - - - 4,298,609 (41,532) 4,257,077 Derivati 1,845,627 - - - 1,845,627 - - - - 1,845,627 - 1,845,627

UKUPNO 18,031,853 19,194,896 2,694,946 (366,264) 39,555,431 45,838 124,426 (36,167) 134,098 40,091,960 (402,431) 39,689,529

VANBILANS 31.12.2015. RSD 000


Nivo kvaliteta

Visok kvalitet Standardni kvalitet Substandardni kvalitet

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima Neto izloženost Dospeli

neobezvređeni Obezvređeni Rezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima Neto izloženost Ukupni bruto

plasmaniRezervisanja za gubitke po vanbilansnim plasmanima Neto izloženost

Plative garancije 5,697,907 7,255,980 398,779 (119,711) 13,232,955 36,782 400,417 (96,526) 340,673 13,789,865 (216,237) 13,573,628Činidbene garancije 11,616,184 6,561,136 2,777,598 (188,141) 20,766,777 45,288 197,398 (55,132) 187,554 21,197,604 (243,273) 20,954,331Nepokriveni akreditivi i dati avali 474,688 664,443 5,303 (9,880) 1,134,554 2,433 - (21) 2,412 1,146,867 (9,901) 1,136,966Preuzete neopozive obaveze 2,242,523 218,908 995,392 (37,680) 3,419,143 3,000 - (26) 2,974 3,459,823 (37,706) 3,422,117Derivati 576,692 - - - 576,692 - - - - 576,692 - 576,692

Ukupno 20,607,994 14,700,467 4,177,072 (355,412) 39,130,121 87,503 597,815 (151,705) 533,613 40,170,851 (507,117) 39,663,734


Klasifikacija nedospelih i neobezvređenih finansijskih sredstava (visok, standardni i substandardni stepen kvaliteta) u skladu je sa Internim rejting modelom Banke.

Nedospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženost prema klijentima koji nemaju kašnjenja u izmirivanju obaveza i nisu individualno obezvređeni.

Dospela i neobezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti prema klijentima koji imaju kašnjenja u izmirivanju obaveza od najmanje jednog dana, a koji nisu individualno obezvređeni.

Obezvređena finansijska sredstva uključuju izloženosti za koje je formirana ispravka vrednosti u skladu sa procenom banke o naplativosti takvih potraživanja.

Pri tome se pod plasmanima:

� Visokog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

1, 2+, 2, 2-, 3+, 3, 3-, 4+, 4, 4-, 5+, 5 i 5-

� Standardnog kvaliteta smatraju plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

6+, 6 i 6-

� Substandardnog kvaliteta plasmani bez tekuće docnje kojima je dodeljen sledeći interni rejting:

7+, 7, 7-,

8, 9 i 10 za plasmane koji nisu individualno obezvređeni

Analiza docnje dela portfolija koji je dospeo i neobezvređen na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine, prikazana je kako sledi:

RSD 000

31.12.2016. 1 do 30 dana 31 do 60 dana 61 do 90 dana Preko 90 dana UkupnoKrediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,480 - - - 1,480

Krediti i potraživanja od komitenata 1,836,741 716,611 303,898 492,050 3,349,300Plative garancije 13,114 6,440 - - 19,554Činidbene garancije 26,284 - - - 26,284

UKUPNO 1,877,619 723,051 303,898 492,050 3,396,618

RSD 000

31.12.2015. 1 do 30 dana 31 do 60 dana 61 do 90 dana Preko 90 dana UkupnoKrediti i potraživanja od komitenata 1,696,204 671,724 313,810 515,671 3,197,409Plative garancije 26,515 10,267 - - 36,782Činidbene garancije 32,246 13,042 - - 45,288Nepokriveni akreditivi 2,433 - - - 2,433Preuzete neopozive obaveze 3,000 - - - 3,000

Ukupno 1,760,398 695,033 313,810 515,671 3,284,912

Naredna tabela prikazuje iznos dospelih neobezvređenih i obezvređenih izloženosti, a koje nisu pokrivene prvoklasnim ili adekvatnim kolateralima definisanim internim pravilima Banke:

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

Dospeli neobezvređeni Obezvređeni Dospeli

neobezvređeni Obezvređeni

Ukupan iznos izloženosti 3,395,138 31,704,937 3,284,912 34,300,188 Krediti i potraživanja od komitenata 3,349,299 31,580,511 3,197,409 33,702,373 Plative garancije 19,555 - 36,782 400,417 Činidbene garancije 26,284 124,426 45,288 197,398 Nepokriveni akreditivi - - 2,433 - Preuzete neopozive obaveze - - 3,000 - Od toga:Iznos izloženosti koji nije pokriven instrumentima obezbedjenja 2,682,514 22,184,798 2,864,497 28,302,910

Krediti i potraživanja od komitenata 2,673,136 22,170,810 2,815,662 27,892,108 Plative garancije 9,378 - 11,655 231,090 Činidbene garancije - 13,988 31,747 179,712 Nepokriveni akreditivi - - 2,433 - Preuzete neopozive obaveze - - 3,000 -

ix. Restruktuirani plasmani

U skladu sa internim metodologijama, Banka posebnu pažnju posvećuje potraživanjima koja su predmet restrukturiranja usled povećanog stepena kreditnog rizika. Pod ovim potraživanjima Banka smatra kredite i druge plasmane kod kojih je izvršena promena inicijalno ugovorenih uslova usled nemogućnosti klijenta da izmiruje svoje obaveze u skladu sa ugovorom definisanim uslovima i rokovima, usled problema u poslovanju, pogoršanja finansijskih pokazatelja, odnosno značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti klijenta.

Knjigovodstvene vrednosti restruktuiranih kredita su prikazane u sledećoj tabeli:

RSD 000

31.12.2016. 31.12.2015.

Restrukturirani plasmani komitentima

Ukupni restrukturirani

plasmani

Ispravka vrednosti

Neto izloženost kreditnom

riziku

Ukupni restrukturirani

plasmani

Ispravka vrednosti

Neto izloženost kreditnom

rizikuKrediti i potraživanja od komitenata 14,093,260 (7,779,646) 6,313,614 16,361,945 (8,388,874) 7,973,071

x. Otpis

Banka otpisuje bilansna potraživanja kada se proceni da su nenaplativa. Otpis se vrši tek nakon razmatranja značajnih informacija kao što su promene u finansijskom položaju dužnika koje su dovele do potpune obustave plaćanja od strane dužnika, a ne postoje u budućnosti ni izgledi naplate iz instrumenata obezbeđenja jer su sve mogućnosti iscrpljene. Odluka o otpisu potraživanja se donosi za svakog dužnika pojedinačno.

Podaci i informacije saglasno Smernicama NBS za objavljivanje podataka i informacija Banke koji se odnose na kvalitet aktive Banka će objaviti u okviru objavljivanja zahtevanih Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (“Službeni glasnik RS”, br. 125/2014 i 4/2015).


33.3. Rizik likvidnosti i upravljanje sredstvimaRizik likvidnosti je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke koji proizilazi iz nesposobnosti Banke da izvrši sve svoje dospele obaveze bez snošenja neprihvatljivih gubitaka. Problem likvidnosti se izražava kao nedostatak likvidne aktive za izmirenje svih dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva depozita i nedepozitne pasive, zbog nemogućnosti pribavljanja ili teškoća u pribavljanju likvidnih sredstava prodajom likvidne aktive (tržišni rizik likvidnosti), odnosno nemogućnosti ili teškoća u pribavljanju novih ili obnavljanju postojećih izvora finansiranja po razumnoj tržišnoj ceni (rizik likvidnosti izvora finansiranja).

Upravljanje rizikom likvidnosti ima ključnu ulogu u opreznom i savesnom obavljanju bankarske delatnosti. Upravljanje likvidnošću predstavlja kontinuiran proces sagledavanja potreba za likvidnošću u različitim scenarijima poslovanja, kao i planiranje u vanrednim okolnostima. To je proces obezbeđenja i održavanja zadovoljavajućeg nivoa likvidnih sredstava na osnovu analize i sagledavanja tražnje za likvidnošću, kao i promena u bilansnoj i vanbilansnoj strukturi Banke. Radi sprovođenja navedenih aktivnosti najveća pažnja se usmerava na analizu usklađenosti priliva i odliva po svim valutama, stabilnosti i stepena koncentracije depozita i ostalih izvora finansiranja Banke, kao i na kontinuiranu analizu uslova na finansijskom tržištu što utiče na sposobnost Banke da pribavi likvidna sredstva ili proda delove likvidne aktive na tržištu pod povoljnim uslovima.

Upravljanje rizikom likvidnosti

Upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva proces identifikacije, merenja, ublažavanja i praćenja rizika likvidnosti na kontinuiranoj osnovi. Da bi smanjila i / ili ograničila ovaj rizik, Banka nastoji da:

� Kontinuirano prati i analizira sve faktore koji utiču na likvidnosnu poziciju Banke,

� Obezbedi diversifikovane izvore finansiranja,

� Obezbedi optimalnu tekuću dnevnu likvidnost obezbeđujući sredstva u dovoljnom iznosu i valutnoj strukturi (na nivou svake valute) za nesmetano izmirivanje obaveza, što uključuje i procenu očekivanih novčanih tokova za period od 30 dana,

� Sagledava i prati dugoročnu likvidnosnu poziciju na bazi projekcije gepova likvidnosti, odnosno praćenja usklađenosti novčanih priliva i odliva po osnovu bilansnih i vanbilansnih stavki na dugi rok,

� Obezbedi rezervu likvidnosti na bazi analize ročne usklađenosti bilansnih pozicija i na način da obezbeđuje utrživost potraživanja i imovine u kratkom roku u slučaju potrebe,

� Održava portfolio likvidnih hartija od vrednosti najvišeg kreditnog rejtinga (hartija koje je izdala NBS ili država Srbija),

� Plasira kratkoročne međubankarske depozite u okviru definisanih limita,

� Ima na raspolaganju i okvirne kreditne linije koje svakog trenutka može iskoristiti za potrebe održanja likvidnosti, i

� Održava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

Banka upravlja likvidnošću na način da obezbeđuje stabilnost, diversifikaciju i fleksibilnost izvora finansiranja. U okviru procesa diversifikacije izvora finansiranja, Banka je u 2016. godini posebnu pažnju poklanjala depozitnim izvorima finansiranja, kako stanovništva tako i privrede. Banka je uspešno radila na realizaciji postavljenog cilja, što se ogleda u očuvanju stabilnosti depozitne baze uz dalju diversifikaciju u pogledu ročne strukture i snižavanja troškova.

Usvojene politike i procedure osiguravaju adekvatno upravljanje sredstvima, koje uz praćenje novčanih tokova i postavljenih limita na dnevnom nivou, ali i izradu dugoročnih (strukturnih) gepova likvidnosti na mesečnom nivou, treba da obezbede minimiziranje rizika likvidnosti.

Banka održava portfolio visoko likvidnih i lako utrživih hartija od vrednosti, pre svega državnih zapisa Republike Srbije i blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije. Ovaj portfolio služi kao rezerva likvidnosti koje se lako, brzo i uz minimalne gubitke u vrednosti može konvertovati u gotovinu radi izmirenja dospelih obaveza kao i neočekivanih odliva ili prekida novčanih priliva.

Pokazatelj nivoa likvidnosti tokom 2016. godine bio je uvek u okviru propisanog limita (ne manje od 1) i predstavljen je u sledećoj tabeli:

Pokazatelj nivoa likvidnosti 2016. 2015.Prosek tokom perioda 1.72 2.05Najviši 2.36 2.56Najniži 1.35 1.43Na dan 31.decembra 1.55 1.95

Analiza finansijske aktive i pasive prema preostaloj ugovorenoj ročnosti – gep likvidnosti

Pored regulatornih dnevnih pokazatelja likvidnosti, Banka bliže prati svoje stanje likvidnosti merenjem ukupnih tokova gotovine koji proizilaze iz svih njenih sredstava i obaveza, uključujući i vanbilansne stavke. Izveštaji o tokovima gotovine prave se po svim značajnim valutama sa kojima Banka posluje. Periodični izveštaji o tokovima gotovine koriste se da bi se identifikovale značajne neusklađenosti i da bi se procenile buduće potrebe za likvidnošću, kao i viškovi likvidnosti. Odluke u pogledu upravljanja likvidnošću zasnivaju se na analizi neusklađenosti tokova gotovine.

Kod projekcije novčanih tokova razvrstavanje bilansnih stavki bazira se na principu preostale ugovorene ročnosti datih stavki (preostali broj dana do dospeća). Takođe, utvrđuje se preostala ročnost i raspodeljuju stavke koje nemaju rok dospeća tj. stavke bez ugovorenog roka dospeća kao što su: sredstva obavezne rezerve, pozajmice po tekućem računu, transakcioni depoziti, ostali depoziti po vidjenju i sva ostala potraživanja i obaveze bez ugovorene ročnosti. Banka po tom pitanju primenjuje umereno konzervativan pristup.

Što se tiče ostalih vanbilansnih stavki (uslovnih potraživanja i obaveza), one se prikazuju odvojeno od bilansnih tokova na strani aktive i pasive.

U nastavku su date tabele koje prikazuju analizu sredstava i obaveza Banke po preostaloj ročnosti uzimajući u obzir očekivano vreme realizacije sredstava i izmirenja obaveza na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine.


Rizik likvidnosti 31.12.2016. Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

RSD 000

AKTIVA Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do pet

godina

Preko pet godina Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 23,765,143 - - - - - 23,765,143Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17,088 - - - - - 17,088

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 599,084 1,591,261 2,261,224 8,349,440 25,242,094 2,568,890 40,611,993

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,361,433 24,124 523,222 1,451 - - 6,910,230

Krediti i potraživanja od komitenata 3,195,799 11,942,591 13,917,616 25,078,504 62,874,198 41,850,707 158,859,415Ostala sredstva 514,305 - - - - 34,375 548,680

UKUPNA FINANSIJSKA AKTIVA 34,452,852 13,557,976 16,702,062 33,429,395 88,116,292 44,453,972 230,712,549

RSD 000

PASIVA Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 13,118 - - - - - 13,118

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i Centralnoj banci 3,661,152 1,086,172 2,489,728 1,572,195 14,491,295 13,282,113 36,582,655

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 29,009,672 13,197,679 12,305,419 15,157,801 34,776,241 37,453,204 141,900,016

Subordinirane obaveze - - 3,960 - 9,260,423 - 9,264,383Ostale obaveze 5,817,492 - - - - - 5,817,492

UKUPNE FINANSIJSKE OBAVEZE 38,501,434 14,283,851 14,799,107 16,729,996 58,527,959 50,735,317 193,577,664

ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI (4,048,582) (725,875) 1,902,955 16,699,399 29,588,333 (6,281,345) -

ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI (4,048,582) (4,774,457) (2,871,502) 13,827,897 43,416,230 37,134,885 -

Rizik likvidnosti 31.12.2015. Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

RSD 000

AKTIVA Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Gotovina i sredstva kod centralne banke 32,006,916 - - - - - 32,006,916 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4,793 - - - - - 4,793

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 442,141 3,485,079 9,379,336 12,904,904 1,766,000 27,977,460

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 8,240,806 105,581 756,875 - - - 9,103,262

Krediti i potraživanja od komitenata 5,854,789 10,191,697 16,590,727 23,219,809 63,032,287 37,254,973 156,144,282 Ostala sredstva 589,706 - - - - 954,881 1,544,587


RSD 000

PASIVA Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina



Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i centralnoj banci 4,450,741 1,109,875 6,596,670 4,565,575 12,585,017 13,219,090 42,526,968


Subordinirane obaveze - - 3,634 - 9,121,958 - 9,125,592 Ostale obaveze 1,765,536 - - - - - 1,765,536


ROČNA NEUSKLAĐENOST - MARGINALNI GEP LIKVIDNOSTI 6,945,304 (732,954) 2,589,618 4,267,153 3,401,186 18,175,883

ROČNA NEUSKLAĐENOST - KUMULATIVNI GEP LIKVIDNOSTI 6,945,304 6,212,350 8,801,968 13,069,121 16,470,307 34,646,190

Analiza ročne strukture vanbilansne evidencije

Rizik likvidnosti – vanbilansne stavke

RSD 000

31.12.2016. Do mesec dana

Od mesec do tri meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 7,725,071 2,732,214 1,031,787 15,712,661 1,126,498 9,918,102 38,246,333

Derivati 316,183 - - - 764,722 764,722 1,845,627

UKUPNO 8,041,254 2,732,214 1,031,787 15,712,661 1,891,220 10,682,824 40,091,960

RSD 000

31.12.2015. Do mesec dana

Od mesec do tri meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze 11,831,443 1,440,246 1,261,586 15,974,235 9,084,535 2,114 39,594,159

Derivati 296,058 273,904 6,730 - - - 576,692

UKUPNO 12,127,501 1,714,150 1,268,316 15,974,235 9,084,535 2,114 40,170,851


33.4. Tržišni rizik

Tržišni rizik je rizik da će Banka imati negativne efekte na finansijski rezultat usled promena vrednosti bilansnih pozicija izazvanih promenom vrednosti cena na tržištu. Od tržišnih rizika Banka ima izloženost prema deviznom riziku i riziku promene kamatnih stopa.

Upravljanje tržišnim rizicima

Pravila definisana na nivou Banke a koja važe za upravljanje tržišnim rizicima su:

� Upravljanje rizicima obavlja se centralizovano,

� Tržišni rizici su centralizovani, konsolidovani i podležu redovnom standardizovanom izveštavanju, i

� Dozvoljena je izloženost pojedinim rizicima definisana prethodno odobrenim limitima koji se odobravaju u zavisnosti od vrste tržišne aktivnosti za koju se limit određuje.

Sistem kontrole tržišnih rizika se ostvaruje kroz podelu i nezavisnost funkcija preuzimanja rizika (front) od njihovog praćenja (middle office) i upravljanja (odeljenje za rizik) kao i aktivnosti podrške (back office).

Odbor za tržišne rizike - MARCO

Odbor za tržišne rizike – MARCO formiran je za utvrđivanje, praćenje i upravljanje tržišnim rizicima.

MARCO ima nadležnosti pre svega u:

� Identifikaciji, proceni i praćenju tržišnih rizika nastalih u transakcijama Banke,

� Kontroli usklađenosti tržišnih aktivnosti i transakcija sa standardima i instrukcijama SG grupe,

� Obezbeđenju nezavisnih aktivnosti kontrole rizika, službi podrške (back-office i middle-office) u odnosu na službe nadležne za ugovaranje transakcija (front-office),

� Kontroli i praćenju usaglašenosti sa usvojenim limitima u oblasti tržišnog rizika ,

� Iniciranju, razmatranju i potvrđivanju novih limita, izmeni i / ili ukidanju postojećih limita koji se lokalno odobravaju; potvrdi notifikovanih limita od strane SG Grupe koji se tiču tržišnih rizika,

� Komunikaciji sa Izvršnim odborom i Upravnim odborom u vezi sa pitanjima koja se odnose na tržišne rizike.

33.4.1. Rizik promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nepovoljnih kretanja tržišnih kamatnih stopa. Osnovne vrste kamatnog rizika su: rizik vremenske neusklađenosti dospeća (za stavke aktive i pasive vezane za fiksnu, nepromenljivu kamatnu stopu) i ponovnog određivanja cena (za stavke vezane za promenljivu kamatnu stopu), rizik krive prinosa, bazni rizik i rizik ugrađenih opcija, tj. rizik opcionalnosti.

Proces upravljanja rizikom promene kamatnih stopa vrši se kroz praćenje, identifikovanje, merenje i ublažavanje uticaja koji nepovoljno kretanje kamatnih stopa može imati na finansijski rezultat i kapital banke. Merenje uticaja koji kamatni rizik može imati na finansijski rezultat Banke vrši se izračunavanjem promena neto kamatne margine u određenim scenarijima budućeg kretanja tržišnih kamatnih stopa (NII sensitivity analiza), dok se merenje uticaja kamatnog rizika na kapital Banke vrši praćenjem promena ekonomske vrednosti kapitala u slučaju promene kamatnih stopa (EVE sensitivity analiza).

Banka je u cilju adekvatnog upravljanja kamatnim rizikom uspostavila limite koji se prate na redovnoj osnovi. O usaglašenosti sa limitima redovno se izveštavaju nadležni odbori (Odbor za Upravljanje aktivom i pasivom Banke).

Upravljanje kamatnim rizikom

Osnovni princip upravljanja kamatnim rizikom koji Banka sledi jeste princip usklađivanja njenih sredstava i obaveza prema vrsti kamatne stope (fiksna kamatna stopa ili varijabilna) i prema dospećima ili datumima ponovnog određivanja kamatne stope. Ovaj princip primenjuje se na individualnoj ili blok osnovi, zavisno od veličine transakcija.

Za merenje kamatnog rizika Banka izrađuje kamatni gep i računa uticaj promene kamatnih stopa na ekonomsku vrednost kapitala (neto vrednost Banke). Prilikom razvrstavanja pozicija u kamatnom gepu, Banka se rukovodi sledećim principima:

� Za stavke sa varijabilnom kamatnom stopom - datum ponovnog određivanja kamatne stope,

� Za stavke sa fiksnom kamatnom stopom - datum dospeća,

� Kapital se tretira kao nekamatonosni izvor finansiranja koji nikad ne dospeva, i

� Stavke koje nose kamatu ali kod kojih ne postoji ugovoreni datum dospeća odnosno promene kamatne stope se prikazuju prema očekivanom dospeću novčanog toka.

Projekcija kamatnih gepova u skladu sa planiranim dospećem stavki bilansa stanja sa fiksnom kamatnom stopom, odnosno planiranom izmenom kamatnih stopa za stavke bilansa stanja koje imaju ugovorenu varijabilnu kamatnu stopu, na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine, prikazana je u sledećim tabelama:

RSD 000

AKTIVA 31.12.2016. Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Gotovina i sredstva kod Centralne banke 14,730,449 226,711 25,000 2,678,926 4,002,715 2,101,342 23,765,143Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 17,088 - - - - - 17,088

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 599,084 1,591,261 2,261,224 8,349,440 25,245,244 2,565,740 40,611,993

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 6,895,561 9,290 3,937 1,442 - - 6,910,230

Krediti i potraživanja od komitenata 112,920,154 5,483,369 7,616,647 10,308,389 18,599,687 3,931,169 158,859,415Ostala sredstva 514,305 - - - - 34,375 548,680


Vanbilansne stavke 4,555,038 - - - - - 4,555,038

UKUPNO 140,231,679 7,310,631 9,906,808 21,338,197 47,847,646 8,632,626 235,267,587

RSD 000

PASIVA 31.12.2016. Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina





Subordinirane obaveze - - 9,264,383 - - - 9,264,383 Ostale obaveze - - - - - 5,817,492 5,817,492


Vanbilansne stavke 4,555,038 - - - - - 4,555,038

UKUPNO 46,518,028 24,921,357 31,142,599 29,067,345 42,964,314 23,519,059 198,132,702

KAMATNI GEP 93,713,651 (17,610,726) (21,235,791) (7,729,148) 4,883,332 (14,886,433)


RSD 000

AKTIVA 31.12.2015. Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina


Gotovina i sredstva kod Centralne banke 23,242,766 534,410 1,012,643 2,203,260 3,982,320 1,031,517 32,006,916 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 4,793 - - - - - 4,793

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 2,650,000 268,429 3,286,430 7,944,686 12,133,286 1,694,629 27,977,460

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 9,087,612 15,578 72 - - - 9,103,262

Krediti i potraživanja od komitenata 105,290,443 11,836,071 5,937,674 6,670,774 20,888,306 5,521,014 156,144,282 Ostala sredstva 589,706 - - - - 954,881 1,544,587


Vanbilansne stavke 4,325,296 134,480 6,730 - - - 4,466,506

UKUPNO 145,190,616 12,788,968 10,243,549 16,818,720 37,003,912 9,202,041 231,247,806

RSD 000

PASIVA 31.12.2015. Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca


Od šest meseci do

godinu dana


godina





Subordinirane obaveze - - 9,125,592 - - - 9,125,592 Ostale obaveze - - - - - 1,765,536 1,765,536


Vanbilansne stavke 4,327,082 139,424 - - - - 4,466,506

UKUPNO 77,723,364 22,213,381 36,912,004 24,104,886 24,676,039 10,971,942 196,601,616

KAMATNI GEP 67,467,252 (9,424,413) (26,668,455) (7,286,166) 12,327,873 (1,769,901) -

Merenje osetljivosti ekonomske vrednosti kapitala na promene kamatnih stopa se radi za svaku od značajnih valuta. Polazi se od pretpostavke o paralelnoj promeni kamatnih stopa za 200 baznih poena (2 procentna poena).

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2016. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

2016.RSD 000

RSD EUR Ostale valute UkupnoKratkoročno (136,217) 268,409 111,843 244,035 Srednjeročno (1,178,644) 151,324 734,320 (293,000)Dugoročno (313,733) 1,659,228 887,470 2,232,965

Ukupno (1,628,594) 2,078,961 1,733,633 2,184,000

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na kapital meren na dan 31. decembra 2015. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

2015.RSD 000

RSD EUR Ostale valute UkupnoKratkoročno (116,710) 345,835 42,536 271,661 Srednjeročno (504,797) (417,295) 182,420 (739,672)Dugoročno (172,029) 298,786 138,729 265,486

Ukupno (793,536) 227,326 363,685 (202,525)

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2016. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

2016.RSD 000

RSD EUR Ostale valute Ukupnodo mesec dana 586,657 1,112,813 99,832 1,799,302 od 1 do 3 meseca (39,258) (190,828) (65,774) (295,860)od 3 do 6 meseci 18,731 (242,161) (48,388) (271,818)od 6 meseci do 1 godine 44,405 (58,087) (31,147) (44,829)

Ukupno 610,535 621,737 (45,477) 1,186,795

Uticaj rasta kamatnih stopa za 200 baznih poena na neto kamatne prihode meren na dan 31. decembra 2015. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

2015.RSD 000

RSD EUR Ostale valute Ukupnodo mesec dana 295,718 820,087 179,566 1,295,371 od 1 do 3 meseca (38,604) (107,302) (12,425) (158,331)od 3 do 6 meseci 2,947 (309,863) (34,440) (341,356)od 6 meseci do 1 godine 44,964 (75,673) (11,550) (42,259)

Ukupno 305,025 327,249 121,151 753,425


33.4.2. Devizni rizik

Devizni rizik je tekući ili potencijalni rizik nastanka gubitka u finansijskom rezultatu i kapitalu koji proizilazi iz promene vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke usled kretanja i promene vrednosti deviznog kursa na tržištu.

Devizni rizik se obračunava na:

� Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti,

� Devizne transakcije, i

� Finansijske derivate u stranoj valuti (devizni terminski ugovori, svopovi).

U narednim tabelama prikazana je analiza bilansa uspeha na dan 31. decembra 2016. Banke na promene deviznog kursa za 5%, 10% i 20%:

RSD 000Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,376,186 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 19,245 123.4723 kurs 31/12/2016Volatilnost deviznog kursa +5% 2,494,995 130 kurs +5%Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 118,809 Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,376,186 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 19,245 123.4723 kurs 31/12/2016Volatilnost deviznog kursa -5% 2,257,377 117 kurs -5%Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (118,809)

RSD 000Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,376,186 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 19,245 123.4723 kurs 31/12/2016Volatilnost deviznog kursa +10% 2,613,805 135.81953 kurs +10%Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 237,619 Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,376,186 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 19,245 123.4723 kurs 31/12/2016Volatilnost deviznog kursa -10% 2,138,567 111.12507 kurs -10%Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (237,619)

RSD 000Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,376,186 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 19,245 123.4723 kurs 31/12/2016Volatilnost deviznog kursa +20% 2,851,423 148.16676 kurs +20%Pozitivan efekat na bilans uspeha u RSD 475,237 Neto otvorena devizna pozicija izražena u RSD - duga pozicija 2,376,186 Neto otvorena devizna pozicija izražena u EUR - duga pozicija 19,245 123.4723 kurs 31/12/2016Volatilnost deviznog kursa -20% 1,900,949 98.77784 kurs -20%Negativan efekat na bilans uspeha u RSD (475,237)

Upravljanje deviznim rizikom

U cilju upravljanja deviznim rizikom Funkcija tržišnih rizika zajedno sa Odeljenjem za praćenje tržišnih operacija obezbeđuje identifikaciju deviznog rizika i praćenje devizne pozicije na dnevnom nivou, definiše metode, modele kao i procedure za njihovo praćenje i merenje, predlaže i definiše limite i obavlja eksterno i interno izveštavanje.

U skladu sa regulatornim zahtevom Narodne banke Srbije, Banka kontinuirano održava svoju deviznu poziciju u dozvoljenim okvirima. Pokazatelj deviznog rizika je tokom 2016. godine bio u granicama zakonski propisanog maksimuma u odnosu na kapital, gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala na dnevnom nivou.

Sledeće tabele prikazuju izloženost Banke devizom riziku na dan 31. decembra 2016. godine i 31.decembra 2015. godine:

RSD 000

31.12.2016.

DEVIZNI RIZIK AKTIVA EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti

Ukupno u dinarima Ukupno

Gotovina i sredstva kod Centralne banke 9,963,288 148,766 549,823 95,226 10,757,103 13,008,040 23,765,143 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju 12,451 - - - 12,451 4,637 17,088

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 6,863,099 - - - 6,863,099 33,748,894 40,611,993

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 1,334,266 4,832,009 19,304 724,651 6,910,230 - 6,910,230

Krediti i potraživanja od komitenata 109,304,254 353,377 2,761,532 332 112,419,495 46,439,920 158,859,415 Ostala sredstva 48,139 890 46 3,163 52,238 845,342 897,580

UKUPNA BILANSNA AKTIVA 127,525,497 5,335,042 3,330,705 823,372 137,014,616 94,046,833 231,061,449

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija) 2,889,266 1,946,864 - - 4,836,130 1,173,405 6,009,535

UKUPNO 130,414,763 7,281,906 3,330,705 823,372 141,850,746 95,220,238 237,070,984

RSD 000

31.12.2016.

DEVIZNI RIZIK PASIVA EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti


Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju 12,451 - - - 12,451 667 13,118

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i Centralnoj banci 28,016,901 49,587 1,366,793 2,202 29,435,483 7,147,172 36,582,655

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 81,559,099 6,858,771 1,735,534 759,711 90,913,115 50,986,901 141,900,016

Subordinirane obaveze 9,264,383 - - - 9,264,383 - 9,264,383 Rezervisanje 399,295 25,645 - 624 425,564 632,442 1,058,006Ostale obaveze I odlozene poreske obaveze 4,063,562 386,160 196,460 55,408 4,701,590 1,915,288 6,616,878

UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 123,315,691 7,320,163 3,298,787 817,945 134,752,586 60,682,470 195,435,056

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija) 4,721,972 4,721,972 1,236,850 5,958,822

UKUPNO 128,037,663 7,320,163 3,298,787 817,945 139,474,558 61,919,320 201,393,878


RSD 000

31.12.2015.

DEVIZNI RIZIK AKTIVA EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti


Gotovina i sredstva kod Centralne banke 10,468,715 144,978 1,550,207 55,572 12,219,472 19,787,444 32,006,916 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjena trgovanju - - - - - 4,793 4,793

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 4,663,463 - - - 4,663,463 23,313,997 27,977,460

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 3,804,392 4,660,396 178,101 443,002 9,085,891 17,371 9,103,262

Krediti i potraživanja od komitenata 107,432,965 525,844 2,835,685 - 110,794,494 45,349,788 156,144,282 Ostala sredstva 30,412 1,275 70 3,557 35,314 1,750,356 1,785,670

UKUPNA BILANSNA AKTIVA 126,399,947 5,332,493 4,564,063 502,131 136,798,634 90,223,749 227,022,383

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija) 632,456 2,111,393 - - 2,743,849 1,726,150 4,469,999

UKUPNO 127,032,403 7,443,886 4,564,063 502,131 139,542,483 91,949,899 231,492,382

RSD 000

31.12.2015.

DEVIZNI RIZIK PASIVA EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti


Finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha namenjene trgovanju - - - - - 2,085 2,085

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, dfo i Centralnoj banci 32,229,208 35,764 2,927,983 1,432 35,194,387 7,332,581 42,526,968

Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 78,284,670 7,173,722 1,586,523 482,049 87,526,964 51,187,965 138,714,929

Subordinirane obaveze 9,125,592 - - - 9,125,592 - 9,125,592 Rezervisanje 515,976 20,693 - - 536,669 539,057 1,075,726 Ostale obaveze 1,335,276 206,003 21,466 6,141 1,568,886 940,532 2,509,418

UKUPNE BILANSNE OBAVEZE 121,490,722 7,436,182 4,535,972 489,622 133,952,498 60,002,220 193,954,718

Vanbilans (potraživanja po osnovu valutnih spot, forvard i svop transakcija) 3,735,336 98,870 - - 3,834,206 635,793 4,469,999

UKUPNO 125,226,058 7,535,052 4,535,972 489,622 137,786,704 60,638,013 198,424,717

33.5 Operativni rizik

Operativni rizik predstavlja rizik mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih spoljnih događaja, uključujući i događaje sa malom verovatnoćom dešavanja, ali sa rizikom velikog gubitka. Uz izuzetak strateškog rizika, operativni rizik uključuje pravni rizik, rizik neusaglašenosti sa propisima i reputacioni rizik u skladu sa standardima SG Grupe.

Svrha upravljanja operativnim rizikom je proaktivno upravljanje ovim rizikom, adekvatno izdvajanje potrebnog kapitala, kao i obezbeđivanje relevantnih informacija o izloženosti operativnom riziku za potrebe menadžmenta Banke, eksternih kontrola i nadležnih u SG Grupi. Upravljanje operativnim rizikom je zasnovano na sistemu merenja i kontrola koji je definisan na nivou SG Grupe, a koji je primenjen na nivou Banke.

Kako bi upravljanje operativnim rizikom bilo efikasno, neophodno je imati odgovarajuću strukturu upravljanja, koju predvodi specijalizovani Odbor za operativni rizik, implementiran sistem unutrašnjih kontrola, kako bi se obezbedilo da svaka organizaciona jedinica primenjuje adekvatne procedure i proverava njihovu efikasnost, odgovarajuću organizacionu strukturu, potrebne alate i metodologije koji su razvijeni lokalno ili od strane SG grupe (prikupljanje podataka, samoprocena rizika i kontrola, analize scenarija, ključni indikatori rizika itd).

Posebna organizaciona jedinica, Služba za upravljanje operativnim rizikom, nadležna je za evidentiranje, praćenje i upravljanje operativnim rizikom, za koordinaciju i komunikaciju sa svim organizacionim delovima Banke i za redovno izveštavanje uprave Banke i centrale u Parizu. Odbor za operativni rizik (ORCO) ima nadležnost nad koordinacijom upravljanja operativnim rizikom, primenom korektivnih mera usmerenih na smanjenje operativnog rizika i širenje svesti o upravljanju operativnim rizikom kroz organizacioni sistem Banke. Praćenje i izveštavanje o događajima operativnog rizika je obaveza i odgovornost svih nivoa upravljanja i svih zaposlenih.

33.6. Reputacioni rizik

Reputacioni rizik se odnosi na mogućnost nastanka gubitaka usled negativnog uticaja na tržišno pozicioniranje Banke.

33.7. Rizici izloženosti banke

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. Banka upravlja rizicima izloženosti u skladu sa strategijom i politikama upravljanja rizicima. Rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Sektor za rizike prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke.

U toku 2016. godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti rizika izloženosti i rizici izloženosti su se tokom 2016. godine kao i na dan 31. decembra 2016. godine kretali i bili na nivou koji je u okviru zakonski propisanog limita.

33.8. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica, u osnovna sredstva i investicione nekretnine.

Banka upravlja rizicima ulaganja u skladu sa strategijom i politikom upravljanja rizicima.

U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, sektor za upravljanje rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru, u osnovna sredstva i investicione nekretnine Banke ne pređu 60% kapitala Banke.


U toku 2016. godine kao i na dan 31. decembra 2016. godine Banka je kontinuirano vodila računa o rizicima ulaganja i rizici ulaganja su bili u okviru zakonski propisanih pokazatelja.

U toku 2016. godine završena je izgradnja i useljenje u novi poslovni objekat za koji je Banka potpisala predugovor o kupoprodaji u julu 2014. godine i ugovor o kupoprodaji u aprilu 2015. godine. Time je Banka sve poslove u svom sedištu skoncentrisala na dve lokacije, koje su u neposrednoj blizini jedna drugoj.

33.9. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Banka upravlja rizikom zemlje u skladu sa strategijom i politikama upravljanja rizicima.

Kod preuzimanja rizika prema bankama van teritorije Republike Srbije, prilikom odobravanja limita uzima se u obzir i procena rizika zemlje.

S obzirom da opšte pravilo rejtinga koje je definisano od strane najvećih međunarodnih rejting agencija, određuje da rejting za opšte transakcije određenog entiteta ne sme preći državni rejting zemlje sedišta entiteta, možemo smatrati da se rejting te banke u odnosu na trajanje transakcije može smatrati glavnim pokazateljem rizika zemlje.

34. UPRAVLJANJE KAPITALOM

Banka upravlja kapitalom sa ciljem da:

� Obezbedi usaglašenost sa zahtevima od strane Narodne banke Srbije,

� Obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja,

� Održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj Banke.

Adekvatnost kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju da održavaju minimalni kapital u iznosu dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013 i 92/2013,33/2015, 61/2015, 61/2016 I 103/2016) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2011 , 6/2013, 51/2014 i 85/2016).

Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke utvrđen je način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična bilansna i vanbilansa aktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala Banke i zbira kapitalnog zahteva za kreditni rizik, kapitalnog zahteva za tržišne rizike i kapitalnog zahteva za operativne rizike pomnoženim recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%).

Osnovni kapital Banke definisan je navedenom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Osnovni kapital čini akcijski kapital po osnovu običnih i prioritetnih akcija, emisiona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređen dobitak, kapitalna

dobit po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija. Odbitne stavke osnovnog kapitala su nematerijalna ulaganja, stečene sopstvene akcije, gubitak iz tekuće i ranijih godina i regulatorna usklađivanja (nerelizovani gubici od hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju, ostale neto negativne revalorizacione rezerve, dobit po osnovu obaveza Banke vrednovanih prema fer vrednosti koje su umanjene zbog promena kreditnog rejtinga, potrebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Banke).

Dopunski kapital je akcijski kapital po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija, emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija, i deo pozitivnih revalorizacionih rezervi i subordinirane obaveze. Odbitne stavke od dopunskog kapitala čine stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije.

Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala tih banaka odnosno drugih lica.

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke na dan 31. decembra 2016. u iznosu od RSD 9,403,522 hiljada (2015.: RSD 13,178,834 hiljada) obračunata je kao razlika između obračunate posebne rezerve za procenjene gubitke i utvrđenog iznosa ispravki vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013 i 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016 I 91/2016) propisanom od strane Narodne banke Srbije.

Sledeća tabela prikazuje obračunate iznose osnovnog, dopunskog kapitala i ukupnog kapitala banke, kao i obračun adekvatnosti kapitala:

RSD 000

Upravljanje kapitalom 2016. 2015.Osnovni kapital 23,530,010 19,921,901Dopunski kapital 4,697,306 6,366,954 Ukupan osnovni i dopunski kapital 28,227,316 26,288,855Odbitne stavke od kapitala (463,748) (463,748)Kapital 27,763,568 25,825,107Ukupna rizična bilansna aktiva 117,592,947 112,700,397 Ukupna rizična vanbilansna aktiva 27,351,112 24,706,819 Derivati kojima se ne trguje na berzanskom tržištu 22,032 6,662 Kapitalni zahtev za devizni rizik 285,903 220,329 Kapitalni zahtev za operativni rizik (pristup osnovnog indikatora) 1,842,836 1,733,995

Adekvatnost kapitala na dan 31. decembra 17.06% 16.80%

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (’’Službeni glasnik Republike Srbije“, br, 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 23/2013, 43/2013 i 92/2013,33/2015, 61/2015 i 61/2016). Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2016. godine i 31. decembra 2015. godine bili su sledeći:

RSD 000

Propisana vrednost

Ostvarena vrednost

Ostvarena vrednost

Pokazatelj poslovanja % 31.12.2016. 31.12.2015.Ulaganje banke u osnovna sredstva i lica koja nisu u finansijskom sektoru maksimum 60% 11.64% 7.27%Zbir velikih izloženosti banke maksimum 400% 176.44% 212.79%Od toga: Ukupna izloženost prema licima povezanim sa bankom 19.93% 19.16%Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti za decembar minimum 1% 1.47% 2.00%Pokazatelj deviznog rizika maksimum 20% 8.58% 7.11%Izloženost banke prema grupi povezanih lica maksimum 25% 24.49% 22.46%Adekvatnost kapitala minimum 12% 17.06% 16.80%Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom Maksimum 25% 15.21% 11.32%Ulaganja banke u lica u finansijskom sektoru Maksimum 10% 1.68% 1.81%


35. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I LIZING UGOVORI

a) Potraživanja po osnovu operativnog lizinga

IZNOS POTRAŽIVANJA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGA IZDAVANJA NEPOKRETNOSTI RSD 0002016.

Dospeva u periodu od 01.01.2017. - 31.12.2017. 13,618Dospeva u periodu od 01.01.2018. - 01.08.2021. 480

Ukupno: 14,098

2015.Dospeva u periodu od 01.01.2016. – 31.12.2016. 25,348Dospeva u periodu od 01.01.2017. – 01.08.2020. 45,679

Ukupno: 71,027

b) Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Banka je 2011, godine potpisala ugovor o operativnom lizingu kojim su iznajmljena vozila.

Buduće obaveze po tom osnovu su prikazane u donjoj tabeli:

IZNOS OBAVEZA PO OSNOVU OPERATIVNOG LIZINGA NAJAM AUTOMOBILA RSD 0002016.

Dospeva u periodu od 01.01.2017. - 31.12.2017. 192,029Dospeva u periodu od 01.01.2018. - 01.08.2019. 8,873

Ukupno: 200,902

2015Dospeva u periodu od 01.01.2016. – 31.12.2016. 47,647Dospeva u periodu od 01.01.2017.- 01.08.2018. 26,753

Ukupno: 74,400

c) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2016. godine, Banka je imala 61 započeti sudski spor u kojima je imala status tuženog lica (31. decembra 2015.: 51 sudskih sporova). Na osnovu procene pravnih zastupnika Banke u navedenim sporovima, Banka je izvršila rezervisanje u iznosu od RSD 10,840 hiljada na dan 31 decembra 2016. godine (31. decembra 2015.: RSD 7,919 hiljada), za sporove za koje se na ovaj datum očekuje da će pasti na teret Banke.

d) Poreski rizici

Poreski zakoni Republike Srbije se često različito tumače i predmet su čestih izmena. Tumačenje poreskih zakona od strane poreskih vlasti u odnosu na transakcije i aktivnosti Banke mogu se razlikovati od tumačenja rukovodstva Banke. Kao rezultat iznetog, transakcije mogu biti osporene od strane poreskih vlasti i Banci može biti određen dodatni iznos poreza, kazni i kamata. Period zastarelosti poreske obaveze je pet godina. To praktično znači da poreske vlasti imaju prava da odrede plaćanje neizmirenih obaveza u roku od pet godina od kada je obaveza nastala.

Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.


16MIŠLJENJE NEZAVISNOG REVIZORA

Documents

GODIŠNJI IZVEŠTAJ16 - Societe Generale Srbija · za investitorima u tri glavne oblasti: investiciono bankarstvo, finansiranje i finansijska tržišta. Jedna od vodećih svetskih