Godina XIX (LV) zBroj 5 zBeograd zMaj 2010. zIJAR/SIVAN 5770. · 2019. 3. 8. · tracije Saveza u zgradu u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu, doneta je odluka da se obavi razgovor izme|u

G o d i n a X I X ( LV ) B r o j 5 B e o g r a d M a j 2 0 1 0 . I J A R / S I VA N 5 7 7 0 .

OBELE@EN JOM A[OA

Da svet ne zaboravistrana 2

MINISTAR DR BOGOLJUB [IJAKOVI]:

OKRUGLI STO - SPOMEN KRST U VR[CU

SrbiJevrejimatrajniprijatelji!






strana 17

strana 9

Nije naìvima

da miremrtve

BRANKA CVEJI]-MEZEI:

Bi}e„Baruh“ono {toje bio!

strana 10

2 maj 2010. PREGLEDJevrejski

"I dobro pazi du{u svoju, da ne zab-oravi{ one stvari koje su videle o~itvoje i da nijednoga dana ìvota tvogone ne iza|u iz srca tvog, nego da ihobznani{ sinovima svojim i sinovimasinova svojih." Ovim stihovima iz Peteknjige Mojsijeve, predsednik JOBeograd Jovan Elazar zapo~eo je maloali sve~ano obeleàvanje dana se}anjana ovda{nje Jevreje stradale u vremeDrugog svetskog rata.

Na Jevrejskom groblju u Beogradu,11. aprila, uprkos lo{em i hladnom vre-menu okupilo se vi{e desetina ~lanova.Prisutan je bio i ambasador Izraela uSrbiji sa slu`benicima Ambasade.

"Da li danas znamo {ta se tada desilo?Kako su se ose}ali dok su su ih sakupljali,transportovali, razdvajali, uvodili u gasnekomore i, na kraju, {ta je bilo i njihovimdu{ama kada su shvatili da }e biti ugu{enigasom? Ono {to zbilja znamo su brojke:{est miliona Jevreja, od toga milion i podece. I svih {est miliona imaju svojaimena.... Moèmo da na{im mla|im gen-eracijama prenosimo jevrejsku kulturu itradiciju i da svima pri~amo o Holokaustu- ne zato da bismo izazvali saàljenje, mito ne traìmo, nama to sada nije potrebno.Mi samo èlimo da svet bude bolji, da tobude svet koji }e znati {ta se desilo i koji}e to zapamtiti."

Ljuba Mladenovi} odrào je kratakmolitveni obred, a zatim su ~lanovi Hora"Bra}a Baruh" otpevali dve duhovnepesme. Na kraju, poloèni su venci naspomenik Jevrejima stradalima u vremeHolokausta. U ime JO Beograd, venac supoloìli Magda Berger i Aca Singer, uime Ambasade Izraela ambasador ArturKol sa suprugom a u ime Benei BeritaBranka Pavlovi} i Aleksandar Gaon.

Prigodna ceremonija polaganja venacaodràna je i pred spomenikom austri-jskim Jevrejima stradalim u vremeKladovskog trsnsporta. A. Gaon

OBELE@EN JOM A[OA

Da svet ne zaboravi

U Beogradu je 15. aprila o.g. posleduè bolesti preminula Luci BebaPetrovi}, jedna od najpoznatijih inajomiljenijih pripadnica male jevr-ejske zajednice Jugoslavije i Srbije,izme|u ostalog i dugogodi{nji sekre-tar Saveza jevrejskih op{tina Jugo-slavije.

Beba, kako su je zvali gotovo svihprijatelji i poznanici, ro|ena je uBeogradu 12. oktobra 1925. godine.Otac Mo{a bio je iz stare i poznateporodice Mevorah, a majka Vida iztako|e poznate sarajevske porodiceKapon. Sve {kole, od osnovne doPravnog fakulteta, zavr{ila je uBeogradu. Za vreme II svetskog rata,dok joj je otac, rezervni potpukovnik

BJV bio u zarobljeni{tvu uNema~koj, s majkom i starijom ses-trom Ester pobegla je u Albaniju i takopreìvela.

Rad u SJOJ zapo~ela je u Jevre-jskom istorijskom muzeju 1952. godi-ne, da bi tri godine kasnije postalasekretar Saveza, a potom i ~lanica nje-govog Izvr{nog odbora. Uz to je bila~lanica redakcije "Jevrejskog pregle-da", a 1978, posle smrti Davida DaletaLevija, preuzela je i du`nost njegovogurednika, {to je bila do poslednjegbroja 1990. godine. Bila je saradnik i

urednik jo{ nekoliko izdanja Saveza.Tako|e je bila ~lanica Muzejskekomisije od njenog po~etka do ukidan-ja 2007. godine, ~lanica Koordina-cionog odbora ènskih sekcija. Sasta-vila je upitnik za anketu "Moja porodi-

ca", ~iji je cilj bio beleènje i ~uvanjejevrejske tradicije, {to je bio jedan odnajzna~ajnijih projekata u istorijiSaveza.

Njena aktivnost nije prestala niposle penzionisanja. S nekoliko drugihaktivista inicirala je, 1999. godine,sakupljanje i objavljivanje se}anjapreìvelih na Holokaust, najteè vremeu istoriji jevrejske zajednice. Podnazivom "Mi smo preìveli" - Jevreji oHolokaustu objavljeno je pet knjiga, apo~elo je i njihovo prevo|enje naengleski jezik.

U znak priznanja za njen dugogo-di{nji po`rtvovan rad, Savez je septem-bra 1991. zasadio u Izraelu gaj nanjeno ime. Do kraja ìvota bila jepo~asna ~lanica Izvr{nog odboraSaveza jevrejskih op{tina Srbije.

Beba Petrovi} bila je jedna od retk-ih preostalih beogradskih sefardskihJevrejki koja je govorila jevrejsko-{panski jezik. Uz to je bila vanredanpoznavalac ìvota beogradske jevre-jske zajednice pre II svetskog rata,dragocen sagovornik svih koji su sebavili istraìvanjima o tome.

[irokom krugu poznanika i prijatel-ja dugo }e ostati u se}anju i nedosta-ja}e im.

Zihrona livraha!

3IJAR/SIVAN 5770.PREGLEDJevrejski

Jomazikaron

U Ambasadi Izraela,19. aprila, obeleèn je

Jom azikaron - danse}anja na pale izraelske

vojnike i `rtve teroriz-ma. Pred grupom oku-

pljenih u dvori{tu izrael-skog diplomatskog pred-stavni{tva, sastavljenom

od slu`benikaAmbasade, Izraelaca -

poslovnih ljudi koji radeu Beogradu i pripadnika

jevrejske zajedniceSrbije, govorili su

ambasador Artur Kol irabin Isak Asiel.

Molitvu za preminule"El male rahamim"

izveo je kantor StefanSabli}. Posebno potre-

san trenutak bio je kadaje majka poginulogizraelskog vojnika

Novosa|anina @eljkaMrvice upalila sve}u.

IN MEMORIAM

Luci - BebaPetrovi}(1925-2010)


Sednica, odràna 18. aprila 2010. godine, po~ela je oda-vanjem po{te preminuloj dugogodi{njoj aktivistkinjiJevrejske zajednice, dugogodi{njem sekretaru Saveza jevre-jskih op{tina Jugoslavije i po~asnom ~lanu Izvr{nog odboraSaveza Bebi Luci Petrovi}.

Prate}i usvojeni dnevni red, IO Saveza je doneo slede}eodluke:

1. Usvojen je zapisniksa 102 sednice

2. Prihva}en je izve{taj predsednika o izvr{enju odluka saprethodne sednice

3. Prihva}en je zapisnik sa sastanka predsednika jevrejskihop{tina koji je odràn 14. marta 2010.

4. Usvojen je Predlog nacrta izvr{enja budèta SJO Srbije za2009. godinu

5. Usvojen je Predlog nacrta budèta SJO Srbije za 2010.godinu

6. Posle izno{enja predloga Komisije za preseljenje adminis-tracije Saveza u zgradu u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu,

doneta je odluka da se obavi razgovor izme|u IO SJO Srbije ive}a JO Beograd, posle kojeg }e IO SJO Srbije doneti odluku.

7. Nakon duge i sveobuhvatne diskusije o veb sajtu iJevrejskom pregledu, konstatovano je da je zna~ajno

pobolj{an izgled i sadràj sajta, a za Jevrejski pregled, na pred-

log Davida Montijasa, doneta je odluka da se u njemuobjavljuju vesti i izve{taji iz jevrejskih op{tina i Saveza uko-liko su od zna~aja za celu zajednicu, o ~emu }e odlu~ivatiurednik.

8. Razmatran je veliki broj dopisa posle ~ega je zaklju~enoda je Statut SJO Srbije vi{i akt od statuta pojedinih JO, te

da statuti JO moraju biti u skladu sa njim. Ponovo jezaklju~eno da Jevrejsku zajednicu Srbije u zemlji i inos-transtvu zastupa predsednik SJO Srbije.

9. U vezi "Deklaracije" JO Beograd po pitanju PeteraEgnera, IO Saveza je doneo odluku da se ne {alje

"Deklaracija" JO Beograd, nego da SJO Srbije uputi apelme|unarodnim jevrejskim organizacijama navedenim u"Deklaraciji" JO Beograd i drugima.

10. Predsednik je informisao IO da je Ministarstvo kulturetraìlo od SJO Srbije da odredi listu prioriteta za pro-

jekte sa kojima su aplicirali Savez i JO Beograd, a koji suispunili kriterijume Ministarstva. S obzirom na to da o projek-tima nije informisan IO Saveza, predsednik je izneo listu pro-jekata, pa je IO odlu~io da je za zajednicu prioritetan projekat"Jevrejski pregled", zatim projekat JO Beograd "Simha", a natre}em mestu projekat hora Bra}a Baruh, koji po mi{ljenjuMinistarstva nije bio potpun (nedostajali su potpisi napriloènim preporukama).

11. Predsednik je detaljno izvestio prisutne o rezultatimadosada{njih razgovora i napora da se na lokaciji Staro

sajmi{te izgradi Memorijalni centar.

12. IO Saveza je obave{ten o komemorativnoj mani-festaciji koja }e biti odràna 22. aprila 2010. na

Starom sajmi{tu i strati{tu Jajinci, a u okviru koje }e bitiodràn i komemorativni koncert na Kolar~evom univerzitetu.

13. Podnet je izve{raj o radu na knjizi pod radnimnaslovom "Znameniti Jevreji Srbije", "Spomenici II" i

"Spomenici povodom sto godina ro|enja dr LavoslavaKadelburga".

14. IO SJO Srbije je, tako|e, upoznat sa inicijativomZajednice podunavskih Nemaca za podizanje Spomen

krsta u Vr{cu, navodno, svim nevinim `rtvama od 1941.do1947. godine.

15. Izvr{ni odbor je informisan da je Jasenovac ResearchInstitute (JRI) dostavio kopiju presude u korist JRI i

gospode A. Mo{i}a i B. Litu~ija, ~ime je ovaj vi{egodi{nji sud-ski spor okon~an.

16. Prisutni su informisani o predstoje}oj manifestacijiGe{er 2010., o dopisu Kluba prijatelja Izrael - Srbija iz

Pan~eva, zatim o izjavama izvr{nog direktora Jevrejske zajed-nice na Kosovu, gospodina Votima Demirija koje bi miogleimati negativan odjek u javnosti u Srbiji.

Ukazano je na uspeh krajnje desni~arske ma|arske partijeJOBBIK, koja svoj program bazira na antisemitizmu.

Predsednik je preneo informaciju rabina Isaka Asiela opredstoje}em formiranju Me|ureligijskog saveta priMinistarstvu vera Republike Srbije.

17. IO Saveza je osudio dopise gospodina MiroslavaHercoga i konstatovao da on u njima istupa u svoje ime,

a ne u ime Jevrejske zajednice Srbije, kako bi iz njih moglo dase zaklju~i. IO SJO Srbije je doneo odluku da se gospodinuMiroslavu Hercogu uskra}uje pristup informacijama iz Saveza,kao i pristup sednicama Izvr{nog odbora Saveza.

103. SEDNICA IO SAVEZA JEVREJSKIH OP[TINA SRBIJE

Kratak rezimezaklju~aka


Pi{e: Nenad Fogel

^lanovi Jevrejske op{tine Zemunodràli su u nedelju 25. aprila 2010.godine Redovnu godi{nju skup{tinu. Uzprisustvo brojnih ~lanova i predsednikaSaveza Aleksandra Ne}aka Skup{tinu jeotvorio predsednik JOZ Nenad Fogel.Izborom radnog predsedni{tva: Jova\or|evi} - predsedavaju}i, ErnaKova~evi} i Mihajlo Farki} - ~lanovipredsedni{tva, zapisni~ara Ria Beherano ioveriva~a zapisnika Verica Markovi} iMirjana Eberle, zapo~ela je radom ovo-godi{nja Skup{tina. Jova \or|evi} jepro~itao izve{taj Nadzornog odbora ofinansijskom poslovanju JOZ u 2009.godini, koji je Skup{tina jednoglasnousvojila. Potom su sledili izve{taji o raduu protekloj godini i izvr{enje budèta za2009. koji su tako|e jednoglasno usvo-jeni. Povodom ~injenice da u budètu JOZemun za 2010. godinu Savez ne finan-sira projekte za kulturu i EDJK, kao i daje smanjeno davanje za rad adminis-tracije, predsednik Saveza AleksandarNe}ak je dao neophodna obja{njenja.Prisutni su bili iznena|eni ~injenicom dasmo ostali uskra}eni za finansiranje tako

va`nih segmenata na{eg rada zbog odbi-janja ve}ine predsednika jevrejskihop{tina da na vreme ovlaste predsednikaSaveza da putem dodatnih napora (~itajkonkurisanja kod raznih dràvnih fondo-va) obezbedi nedostaju}a sredstva. Kadasu, kona~no, dali potrebnu saglasnostpro{li su rokovi kod ve}ine fondova kodkojih je Savez mogao da aplicira. Uzobe}anje predsednika da }e do krajagodine poku{ati da, ipak, obezbedipotrebna sredstva, Skup{tina je jedno-glasno usvojila budèt JO Zemun za2010. godinu.

O projektima koji o~ekuju JO Zemun u2010. godini govorio je Nenad Fogel.Posebno se osvrnuo na realizaciju projek-ta "Radost druènja" koji u sebi sadrìposete svim jevrejskim op{tinama u Srbijikoje neguju kult kulinarstva. Skup{tina jezaklju~ila da }e na{i ~lanovi, prisustvomtim susretima, raditi na njihovom pot-punom uspehu (do poslednjeg zalogaja).Radi raznovrsnosti programa ponudi}emodoma}inima da na tim susretima pro-movi{emo na{u novu video izlo`bu i kat-alog o radu JOZ od 2008 - 2010. godine.Projekat izrade kataloga i video izlo`bedobio je, pored JDC, podr{ku (finansi-

jsku) i od gradske op{tine Zemun.Skup{tina je na molbu uprave hora

"Srpsko jevrejskog peva~kog dru{tva"odlu~ila da prihvati ponu|enu saradnjutako {to }e ih prihvatiti kao pridruène~lanove JO Zemun. Zaklju~eno je da }esaradnja sa tako kvalitetnim horom podupravom maestra \or|a Stankovi}a, bitiod obostranog interesa i zna~aja. O~eku-jemo da }e ovakva saradnja, pored JOZemun, puno zna~iti celoj jevrejskojzajednici u Srbiji.

Skup{tina je razmatrala i zahtev MarijeSalom da joj se da podr{ka za konkurisan-je kod Rot{ild fondacije iz Londona zanjen projekat "Porodi~na knjiga". Iako uprincipu ne podràvamo privatne projek-te, Skup{tina je odlu~ila da }e razmatratizahtev kada nam bude dostavljena popun-jena konkursna aplikacija. Imaju}i u viduobja{njenja koje su ~lanovi Skup{tinedobili od predsednika Saveza, doneta jeodluka da se predstoje}oj Skup{tiniSaveza uputi predlog da usvoji tipskiobrazac aplikacije za projekte iz kulture.O~ekujemo da }e takav tipski obrazacomogu}iti da se ubudu}e transparentno inepristrasno odlu~uje o podnetimaplikacijama svih ~lanica Saveza.

ODR@ANA REDOVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA JO ZEMUN

Zemunci dobili hor

Planova mnogo, paramalo - Skup{tina JOZ


Pi{e: Dr T.Kova~

Dr David Grubi (Gruby) je ime koje na{em ~lanstvu, tako-re}i bez izuzetka, nije poznato. Nije poznato, {to je, tako|e,àlosno, opet gotovo bez izuzetka, nikom u dràvi. Me|u stran-im stru~njacima ime Davida Grubija je dobro poznato i visokocenjeno.

Dr David Grubi je utemeljitelj mikologije, nauke o bolestimakoje izazivaju gljivice, a javljaju se naj~e{}e na koì i ~e{}e su koddece nego u odraslih.

Ovaj nau~nik ro|en je u Ba~kom Dobrom Polju, op{tina Vrbas,1810. godine u tamo naseljenoj jevrejskoj porodici. S obzirom na toda je porodica bila siroma{na, sam se uputio u Pe{tu gde je, uvelikoj nema{tini, zavr{io gimnaziju. Upisao se potom na medicin-ski fakultet koji je nastavio u Be~u, gde je i diplomirao. U to vrememikroskopi su bili prava retkost tako da je sam sebi konstruisaomikroskop i po tome je postao poznat. Nudili su mu da ostane natamo{njem medicinskom fakultetu, ali u to vreme tamo Jevreji nisumogli biti nastavnici. Odbio je ponudu da se pokrsti, bez obzira nato {to nije bio religiozan, i napustio je Be~ da bi se zaposlio uParizu. Tu je otkrio gljivice koje su bile uzro~nici tada ~estihbolesti, danas nazvanih mikozama, a jedna od njih naziva seGrubijeva bolest. Otkrio je da gljivice mogu biti uzro~nici bolesti iu ìvotinja. Bio je prvi koji je u medicinu uveo fotografiju, iza njegaje ostalo preko 2000 fotografija koje se danas nalaze po raznimmuzejima i van Francuske. Kao mikroskopista, godinama je dràokurseve o mikroskopiranju, a me|u njegovim u~enicima bili su ive} u to vreme poznati nau~nici, me|u njima i Klod Bernar (ponjemu se zove univerzitet u Lionu). Prvi je u medicinu uveo obi~nuvatu. Eksperimentisao je sa eterom i kloroformom, sredstvima kojasu tek tada po~ela da se koriste u anesteziji, i dokazao je prednostetera nad kloroformom.

U svojim najboljim godinama iznenada je prekinuo nau~ni rad iposvetio se prakti~noj medicini. Ubrzo je postao jedan od najpoz-natijih lekara Pariza a zvali su ga i na konsultacije u inostranstvo.Me|u onima koje je le~io bili su Hajne, Balzak, Viktor Igo, @or`Sand, Franc List, [open...

Imao je {irok krug interesovanja. Jedno od njih bila je i

astronomija, pa je na krovu svoje ku}e podigao malu opservatoriju. U Ba~ko Dobro Polje, mesto ro|enja, dolazio je svega dvaput.

Dugo nije imao francusko dràvljanstvo niti nostrifikovanu diplo-mu be~kog univerziteta, pa su ga zavidni lekari u Parizu tuìli kao{arlatana i traìli da bude proteran iz Francuske, me|utim, mnoginjegovi ugledni bolesnici izdejstvovali su da se ovaj problem re{i.

Umro je 1898. u Parizu. Nije bio ènjen. Sahranili su ga njegoviprijatelji.

Idu}e godine odràva se Svetski kongres dermatologa u Ju`nojKoreji, gde }e, povodom 200 godina ro|enja ovog nau~nika, ceojedan blok predavanja biti posve}en njemu i njegovim otkri}ima.Glavni referent bi}e profesor istorije medicine Be~kog medicinskogfakulteta.

Uprkos mnogogodi{njih zalaganja, vlasti u Ba~kom DobromPolju i Vrbasu, nisu imale sluha da na neki na~in obeleè da se turodio i kao de~ak tu ìveo. Tek su ove godine, posle mnogih inter-vencija op{tinska i mesna vlast re{ile da se u centru sela postavi nje-gova bista. Dana 12. aprila o.g. bista je sve~ano otkrivena. Otkrilisu je predsednik op{tine Vrbas i pomenuti profesor medicine izBe~a. Nakon toga je odràn skup lekara posve}en temama koje seodnose na Grubijev rad i njegovu li~nost.

Kona~no, posle toliko godina i posle tolikih priznanja u svetu,Grubi je priznat i u svom rodnom selu. Oko biste su ve} po~eliradovi na pravljenju trga koji }e se, tako su obe}ali, nazvati TrgDavida Grubija.

Ima neke simbolike u tome {to je bista ovom jevrejskomvelikanu medicine otkrivena na Jom ha{oa, na Dan se}anja na {estmiliona usmr}enih u Holokaustu.

OTKRIVENA BISTA DR DAVIDA GRUBIJA

Niko proroku svom seluMe|u pacijentima dr Davida Grubijabili su Hajne, Balzak, Viktor Igo,@or` Sand, Franc List, [open...

Srbija}e podi}i

Memorijal`rtvama

genocida iholokausta

U Srbiji }e biti podignut Memorijalnicentar `rtvama zlo~ina genocida iholokausta, po~injenih nad Srbima,Romima i Jevrejima u Drugom svetskomratu, a idejni projekat trebalo bi da budegotov do kraja juna, izjavio je danaspredsednik Saveza jevrejskih op{tinaSrbije Aleksandar Ne}ak.

Projekat Memorijalnog centra trebalo bi dabude prezentiran na pripremnoj konferencijiMe|unarodnog odbora za edukaciju oholokaustu 26. juna u Jerusalimu, rekao jeNe}ak u razgovoru za Tanjug povodom Danase}anja kojim se obeleàva 65. godi{njicaproboja zato~enika i oslobadjanja usta{kogkonclogora Jasenovac.

On je objasnio da }e ovaj projekat, uznacionalnu strategiju negovanja se}anja na`rtve genocida i Holokausta koje su po~inilihrvatski fa{isti i nema~ki nacisti, omogu}itiSrbiji da krajem godine postane ~lanicaMe|unarodnog odbora, ~iji je zasadpridruèni ~lan.

- To je politi~ki i diplomatski veoma vaànkorak za na{u zemlju, kojoj je mesto me|udràvama pobednicama u Drugom svetskomratu - kazao je Ne}ak i naveo da Srbija, zbogsankcija u vreme raspada bivse Jugoslavije,nije u~estvovala na osniva~kom sastankuOdbora. Srbija je me|u retkim zemljama uEvropi koja nema Memorijal `rtvama genoci-da i Holokausta, podsetio je predsednik SJOS,


Pi{e:Stiven Heler

Nedavno sam govorio na konferenciji ografi~kom dizajnu pod naslovom "Autorili univerzalni vojnik", u Beogradu, Srbija.Konferencija je odràna u napu{tenomnezagrejanom odeljenju jedne robne ku}e,u snegom zavejanom glavnom gradu biv{eJugoslavije, i to je bio "najtopliji" doga|aju gradu - bar za mene. Doga|aj nije mogaobiti inspirativniji, s obzirom na to da seokupilo preko 200 u~esnika, studenata,profesionalnih dizajnera iz Srbije,Hrvatske i Bosne, od kojih su mnogi, kaodeca, preìveli etni~ke ratove i NATO bom-bardovanje. Borut Vild, beogradski diza-jner i profesor, jedan od organizatora ovekonferencije, rekao mi je da je bio "pre-plavljen emocijama" kada je video da su seneki od studenata iz nekada zara}enihrepublika, a sada odvojenih dràva, poprvi put od rata pojavili nose}i majice sanatpisom "Ja (srce) Beograd".

Naslov konferencije trebalo je da istakneideju o tome kako grafi~ki dizajneri, posebnou ovoj ekonomski oskudnoj regiji, moraju dase bore za ljudske vrednosti i da ponudesadràje koji ponekad kvalitetom nadma{ujuèlje njihovih klijenata. Uobi~ajeno je da sedizajneri sa ovog podru~ja, pod uticajemnedavne istorije, u svojim projektima bavesocijalnim, kulturnim i politi~kim temama, asve to za~injeno dozom lokalnog sarkazma.

Prezentacija koja je posebno privuklamoju pa`nju, bila je grafi~ka kampanja kojaza cilj ima prenamenu biv{eg prostorabeogradskog Sajma (iz 1937. godine),pretvorenog 1941. u nacisti~ki logor, uspomen podru~je. Modernisti~ki paviljoniSajma nekada su bili ispunjeni eksponatimakoji su prikazivali industrijski razvoj - diza-jnima ma{ina iz evropskih zemaljauklju~uju}i i nacisti~ku Nema~ku. Centralniarhitektonski ukras nekada{njeg sajma bila jefuturisti~ka kula (postoji i danas), koju je

koristila holandska kompanija Filips za orga-nizaciju prvih televizijskih prenosa u Evropi.Godine 1942. prostor Sajma je pretvoren ulogor Judenlager Semlin (ili na srpskom,logor Sajmi{te), u kojem je sistematski ubi-jeno blizu 7.000 Jevreja iz Srbije. Zgrade sunakon rata ostavljene da propadaju i danas jeto mesto na kojem radi jedan "pohaban"disko klub, a u nekim zgradama ìvebespravno useljena lica.

Kampanju da se Sajam pretvori u spomenpodru~je pokrenuo je pre nekoliko godina i

Veran Mati}, direktor B92, nezavisne srpsketelevizijske mreè, koja je napravila doku-mentarni film o logoru. Me|utim, bez finan-sijskih sredstava koje bi dala dràva ili pri-vatni donatori nije se moglo dalje. Tokomkonferencije novi logo je kampanji dao novizamah i pomogao njeno obnavljanje. Logosu dizajnirali Milton Glaser, kome jepredsednik SAD B. Obama 2009. godineuru~io Nacionalnu medalju za umetnost, iMirko Ili}, dizajner ro|en u Bosni, ilustrator,biv{i umetni~ki direktor me|unarodne edici-je ~asopisa "Tajm" i novinar "Njujork tajm-sa". Zahvaljuju}i B92 logo je izazvao {irokumedijsku pa`nju.

Logo je smi{ljen kada je Ili} jedan odorganizatora konferencije o dizajnu, koji~esto putuje na relaciji Beograd - Njujork,~uo od onih koji podràvaju realizaciju ovogprojekta, da samo mali broj ljudi koji danasìve u Beogradu u stvari zna ne{to ozlo~ina~koj istoriji ovog logora. "Nije da oninegiraju istoriju i ~injenice" insistirao je Ili},"oni zaista ne znaju".

Logo je ponovo probudio interesovanjejavnosti. "Napravili smo ga kao neku vrstuzastave" rekao je Ili} osvr}u}i se na crveni,beli i plavi logo koji "predstavlja sve bojesrpske zastave, od vremena kraljevine,Titovog perioda, pa sve do danas. "Logokombinuje simboli~nu predstavu vode idima, sugeri{u}i na suze i vatru.

Pored toga {to je kampanja ponovoprobudila zanimanje javnosti, dobijena su iobe}anja gradskih vlasti da }e biti pokrenutaakcija realizacije ovog projekta. Ostaje da sevidi {ta }e biti od tih obe}anja, ali Ili} iGlaser su ~vrsto opredeljeni da do~ekajupodizanje ovog memorijala ~ak i ako to budezahtevalo neprekidno bombardovanjejavnosti grafi~kim dizajnima.

Autor je biv{i umetni~ki direktor"Njujork tajmsa" trenutno je

kopredsedavaju}i na MFA odeljenjuza dizajn u [koli za vizuelnu umetnost

Suze i vatraJudenlagera Semlin

U okviru kampanjada se Staro sajmi{tepretvori u spomenpodru~jenapravljen je logo

DRGI PI[U

istakav{i da je ovo pitanje aktuelno tim pre{to nova muzejska postavka u Jasenovcuprikriva su{tinu o tom logoru smrti i istinuo zlodelima hrvatskih usta{a.

U Poljskoj je 2008. godine poloènkamen temeljac za Memorijal `rtvamanacizma za koji je vlada izdvojila 56 mil-iona dolara, a u Skoplju je u toku ure|enjeenterijera u Memorijalnom centru podignu-tom na 6.000 metara kvadratnih, rekao je oni dodao da su prestavnici Jevrejske zajed-nice Srbije i makedonske Fondacije ve} pot-pisali Sporazum o saradnji. Ideja o podizan-ju memorijala `rtvama genocida u Srbijipostoji odavno, a poslednjih desetak godinasu pojedinci i grupe intelektualaca iznosili

razli~ite vizije o tom projektu. Udruènjezato~enika i potomaka zato~enika logoragenocida u NDH 1941/45. uputilo je vlasti-ma 2005. godine zvani~an predlog zaizgradnju Muzeja `rtava genocida nabeogradskom Starom Sajmi{tu.

Prema re~ima Ne}aka, idejni projekattog memorijala odavno postoji u jevrejskojzajednici, a njime je predvi|ena izgradnjamuzeja, arhiva sa bibliotekom i radionicaza edukaciju o genocidu i Holokaustu, kaoi ure|enje prostora za komemoracije iosmi{ljen umetni~ki program.

Ovaj projekat Ne}ak je izloìo pre trigodine na konferenciji Me|unarodnogodbora za Holokaust, kojem je prisustvo-

vala na{a delegacija, a iza njega je tadastao predsednik Srbije Boris Tadi}.

Gotovo dve godine nije bilo konkretnihaktivnosti, pa je Ne}ak zbog toga predsed-niku Tadi}u izrazio zabrinutost krajempro{le godine i, kako kaè, stvari su senakon toga promenile.

Biv{i predsednik op{tine Novi Beograd@eljko Oègovi} organizovao je vi{e sas-tanaka, formirana je radna grupa koja radina idejnom projekatu Memorijala, ispri~aoje Ne}ak. Vi{i kustos Muzeja `rtava genoci-da Jovan Mirkovi} je u ragovoru za Tanjugobjasnio da }e Memorijal na "Staromsajmi{tu", za razliku od ve}ine drugih, bitina mestu gde su se zlo~ini dogodili.

Nekada{nji izgleddana{njeg Starog sajmi{ta

Starosajmi{te

danas


Pi{e: Stanko Josimov, Montreal

Sa mu~ninom sam pro~itao tekstgospodina Ze~evi}a o "incidentu" na pro-mociji najnovije knjige Ja{e Almulija,Jevreji i Srbi u Jasenovcu. GospodinZe~evi} u tekstu opisuje "skandal" koji jena promociji izazvao navodni hrvatskinovinar, koga naziva "~upavcem". Tekst,objavljen u aprilskom broju Pregleda,nosi naslov "I majku i oca `rtvama".Prema Ze~evi}u, to je navodno izjavio"~upavac" pre no {to }e ljutito tresnutistolicu i protestno napustiti skup, u prat-nji "mlade dame". Autor dalje navodikako je "~upavac" za dlaku izbegao lin~"revoltiranih" mladi}a, koji su se hteli"domo}i" ovog "skandal majstora".Prisutni profesori, na ~elu sa dekanomPravnog fakulteta, Vasiljevi}em, "molba-ma" su spre~ili da do toga do|e.

Moju mu~ninu pri ~itanju ovih navodanije izazvala izjava "~upavca" koja bi, da jeistinita, svakako zasluìla moju osudu, ve}to da sam u toj ulozi prepoznao sebe, a uulozi "mlade dame" svoju devojku, sakojom sam do{ao te ve~eri na promocijuAlmulijeve knjige. Suvi{no je ve} re}i da jetekst Ze~evi}a iskonstruisana, pa`ljivo sklo-pljena neistina, ve{to podmetnuta redakcijiPregleda. Na promociji, koliko znam, nijebio prisutan nijedan predstavnik Savezajevrejskih op{tina koji bi, bez ikakve sumn-je, preneo doga|aj istinito. Dozvoli}ete da uime te istine demantujem gospodinaZe~evi}a i dam istinit prikaz ovogadoga|aja.

Zovem se Stanko Josimov i nosim duùkosu i bradu, {to zna~i da odgovaram u pot-punosti datom opisu. Novinar nisam, a pon-ajmanje hrvatskih novina, iako je ta~no dasam hvatao bele{ke, spremaju}i se za even-tualnu debatu na kraju promocije. Dizajnersam i diplomirani umetnik grafi~ar. Igromslu~aja Srbin, ro|en i odrastao u Beogradu.Po opredeljenju antifa{ista.

Gospo|ica sa kojom sam do{ao na pro-mociju zove se Jana Davi~o, profesor fran-cuskog jezika i prevodilac. ]erka jeknjièvnika Oskara Davi~a, istog onog kojije kona~no dobio jednu beogradsku ulicu, uzemunskom naselju Altina, o ~emu tako|epi{e aprilski broj Pregleda.

Vratimo se sada "incidentu", kako ganaziva Ze~evi}, {to je on svakako i bio, aline onakav kako ga cenjeni gospodin zlon-amerno prikazuje, prikladnije je mo`da re}i,zami{lja.

Jana i ja smo se obreli, na poziv Ja{eAlmulija, na promociji njegove najnovije

knjige. Jani je Ja{a Almuli stric, a ja samdizajnirao naslovnu stranu za njegovuknjigu „Jevrejke govore“. Osim ljubaviprema autoru, oboje gajimo i velikopo{tovanje prema istraìva~kom raduAlmulija na beleènju i prikupljanjusvedo~anstava preìvelih Jevreja.Promocija je zaista bila pose}ena, a poseb-no je bilo, {to je za svaku pohvalu, mnogomladog sveta, mahom studenata prava. "Sveje po~elo sjajno", kaè Ze~evi}. I zaista jetako i bilo. Nakon uvodne re~i dekana,svoju knjigu je predstavio sam autor.Njegovo izlaganje saslu{ali smo pa`ljivo.Ne prekidaju}i ga, niti pokazuju}i nervozu,kako neistinito navodi Ze~evi}. Me|utim,na{ revolt je izazvalo izlaganje gospo|eSmilje Avramov, koja je promociju knjigeAlmulija iskoristila za predstavljanje dvesvoje knjige. I pored èlje da promociji pris-ustvujemo do kraja, iz po{tovanja premaJa{i Almuliju i njegovom radu, govorgospo|e Smilje Avramov, kao i nepo{tovan-je koje je pokazala prema autoru knjige ~ijuje promociju preotela, nismo mogli daizdrìmo. Skup smo napustili u trenutkukada je gospo|a Avramov po~ela da vre|apartizansku borbu i "najtvr|e komuniste"koji su, prema njenim navodima, izdavalisvoje drugove. To je zaista bilo suvi{e.Pomislili smo tada na muke koje je Janinotac kao komunista istrpeo, mu~en izme|u

ostalog i ekserima nabijanim pod nokte, ada odao nije nikoga. Tragove mu~enja jenosio do kraja ìvota, a svoje isle|ivanje jesa neverovatnom uverljivo{}u opisao u cik-lusu Robije. Mislili smo i na mog dedu kojise borio u partizanima i koga bi ~etnici strel-jali da nisu bili prezauzeti spasavanjem sop-stvene glave pred napredovanjem partizan-skih odreda. Setili smo se svih onih ljudikoji su se borili za slobodu zemlje, a koji sudanas omalovaèni. Gospo|a Avramov jezaboravila de je me|u njima bio i ne malibroj Jevreja.

Upravo je to bio momenat kada smonapustili skup a ne, kako autor neta~nonavodi, za vreme Almuljevog izlaganja.Tvrdnje Ze~evi}a o deljenju {amara, "nesamo uglednom autoru knjige koji ìvi uLondonu nego, svim Srbima i Jevrejima, alii drugima koji su skon~ali kao `rtve logoraJasenovac" jednostavno su neistinite. Trebali re}i jo{ da se upravo me|u `rtvamaJasenovca nalaze i neki od ~lanova Janineporodice. Ja sam u trenutku odlaska zaistaizustio tihim glasom, jer je izjava bilanamenjena jedino gospo|i Avramov, jedno:"Sram vas bilo, gospo|o!" Nikakvo "majkui oca" `rtvama. Istina jeste da samenergi~nije vratio stolicu na svoje mesto,ipak ni o kakvom "{utiranju" ne moè bitire~. Gospo|a Smilja Avramov nije ~ak niprekinula svoje izlaganje, neuzdrmana ovim"incidentom".

Niko od prisutnih na na{ odlazak nijereagovao, ni re~ima, ni pokretom. Dalekood toga da nas se neko èleo "domo}i". Nitraga od "revoltiranih mladi}a", ni traga oprofesorima koji "molbama" sti{avaju gnevomladine. Samo jedna devojka, koja je isko-ristila priliku da {mugne. U potpunosti jerazumem. "Incident" je dakle protekaoskoro neprime}eno, o ~emu su nam kasnijeposvedo~ili oni koji su do kraja promocijeostali. Naknadnog izlaènja sa skupa je,tako|e, bilo, jer je gospo|a Avramov pri~alado samog kraja ve~eri, zaboravljaju}i o ~ijojje ovde promociji re~.

Gospodin Ze~evi} je, prema svojimnavodima, prisustvovao skupu. I porednabolje volje, ne mogu da shvatim njegovemotive da na ovaj na~in izvrne istinu. Da liVas je imalo stid, gospodine Ze~evi}u?

Pitanje se na kraju postavlja kome jejedan ovakav tekst bio potreban? Za{toiskoristiti jedan prili~no banalan ispad, da bise od njega napravio nekakav prousta{kiskandal, i njemu se pridala tolika va`nost uaprilskom broju Pregleda? Iako bih mogaodati nekoliko odgovora na ta pitanja, ne}u toovde uraditi, jer ovde èlim samo da izne-sem istinu o onome {to se zaista dogodilo.Ni ne pomi{ljam da zatraìm od novinaraZe~evi}a da se izvini, niti verujem da bi onza to imao obraza.

REAGOVANJE

Istina o lajavom „~upavcu“Povodom teksta "I majku i oca - `rtvama"Tomislava Ze~evi}a, novinara "Frankfurtskih vesti"

Stanko Josimov:Istina je malo druga~ija


Inicijativa za podizanje obele`ja (spomen krsta) nevinim `rtva-ma u Vr{cu, pokrenuta od potomaka podunavskih Nemaca, neka-da{njih me{tana tog grada i ìtelja Banata, bila je tema okruglogstola, odrànog 8. aprila 2010. u organizaciji Saveza jevrejskihop{tina Srbije. "Mi Podunavske [vabe i Srbi-èlimo da spokojnojedni drugima pruìmo ruke i da se u zajedni~koj molitvi priseti-mo svih ovda{njih `rtava" stajalo je u pozivnicama za otkrivanje iosve{tenje nema~ko-srpskog spomen-krsta nevinim `rtvama uVr{cu. Na~elno, tom civilizacijskom ~inu, niko se od u~esnika,predstavnika Saveza jevrejskih op{tina Srbije, Saveza antifa{istaSrbije, Saveza boraca, Dru{tva za srpsko - nema~ku saradnju iistori~ara nije usprotivio, ali kamen spoticanja u realizaciji togpoduhvata jeste to {to inicijatori ne èle da se na spomeniku nave-du imena onih kojima se on podiè. Zbog ~ega je tu zapelo i za{toprotivnici podizanja spomenika "neznanim" `rtvama ne odstupa-ju od svog stava?

- Ovde se pod `rtvama o~igledno smatraju svi koji su izgubiliìvot. Moram odmah da naglasim da se u viktimologiji pravi jasnarazlika izme|u kategorije `rtve i stradalih. U kategoriji stradalih susvi koji su izgubili ìvot, pa i oni koji su po~inili zlo~ine, dok su ter-minom `rtve obuhva}eni civili, odnosno oni koji su igubili ìvot bezbilo kakve krivice - podsetio je u~esnike istori~ar Milan Koljanin.

Podizanje spomen obele`ja na lokalitetu [interaj, sto~nomgroblju u Vr{cu, vezuje se za doga|aj (nije definitivno utvr|eno koje sve bio me|u stradalima) koji se zbio u tom gradu, vrlo brzo poulasku sovjetskih trupa, kada je, u znak odmazde za ubijenog majo-ra Crvene armije, streljano oko 100 podunavskih Nemaca.

- Iz navedenog se vidi da je to {to se desilo prilikom ulaskaCrvene armije u Vr{ac dobilo snagu simbola stradanja "svihovda{njih `rtava" - upozorio je Koljanin.

Iz latini~nog teksta na srpskom jeziku, predvi|enog za tablu naspomeniku, vidi se da osim pomenutih 100 podunavskih Nemaca, unevine `rtve, po mi{ljenju zagovornika podizanja obele`ja, spadajui mnogi drugi:

"Pod ovim Sto~nim grobljem ({interskom poljanom) i na drugimmestima pokopani su na{i prete`no streljani zemljaci-Nemci, Srbi idruge nacionalnosti, `rtve ideolo{kog nasilja. Podizanjem ovogSpomen-krsta se}amo ih se sa dostojanstvom i po{tovanjem". Pazatim na drugoj tabli: "U logoru Stojkovi} i na drugim podru~jimagrada od 1941. do 1947. ubijeni su mnogi, mahom mu{ki, nedu`nistanovnici iz Vr{ca...". Sledi navo|enje niza drugih mesta ju`nogBanata u kojima su u ve}em broju ìveli etni~ki Nemci(Folksdoj~eri).

Iz svega toga se, smatraju protivnici podizanja spomenika bezi-menim nevinim ljudima, moè zaklju~iti da se on pre svega podièFolksdoj~erima, uglavnom mu{karcima, za koje je navedeno da sukao nevini ubijeni u logoru Stojkovi} i na drugim podru~jima uVr{cu u periodu 1941-1947.

Ovakva formulacija navodi na zaklju~ak da se spomenikpodiè svim "ubijenim", od 1941. do 1947. godine. Kako se logor"Stojkovi}" vezuje samo za Folksdoj~ere, proizlazi da sespomenik podiè svimFolksdoj~erima "ubijenim" uperiodu od 1941. do 1947.,odnosno pripadnicima svihvojnih i policijskih formacija u~ijem sastavu su bili banatskiNemci od po~etka nema~keokupacije 1941. godine. A to dasu Folksdoj~eri "`rtveideolo{kog nasilja" moè se pri-hvatiti, smatraju protivnici ovogkoktel-spomenika, samo ako sepod tim podrazumeva ideologijanacional-socijalizma koju sumnogi od podunavskih [vaba,ne, naravno, svi, prigrlili.Pominjanje Srba i drugih

nacionalnosti kao `rtava izgleda kao formalno pokri}e za glavnunamenu spomenika. Sa Srbima i ostalima, pi{e u pozivnici naotkrivanje spomenika, podunavski Nemci su, rade}i kaovinogradari i ratari, ìveli u miru sve do 1944. godine. Da li?Mo`da ako se izuzme "sitnica" da su njihove kom{ije, verovatnoremetila~ki faktor, banatski Jevreji pokupljeni 14. avgusta 1941. ipreko Pan~eva deportovani u Beograd. Kako su zavr{ili - zna se.

Na stranu to {to krst, hri{}anski simbol, nikako ne moè da budena spomen obele`ju nevinim `rtvama ako me|u njima nisu samohri{}ani, podizanje ovakvog spomenika, bez navo|enja njihovihimena uvredljiv je, pre svega, za `rtve jer bi na taj na~in mogle bitistavljene u isti ko{ sa dèlatima. Tako|e, gra|ani Vr{ca i ìteljiBanata morali bi u tom slu~aju da progutaju grubu manipulacijujednim doga|ajem u svrhu revizije istorije, a to sigurno izlazi izokvira negovanja kulture se}anja.

I, na kraju, i to se moglo ~uti za okruglim stolom, mirenje `rtavai njihovih ubica nije stvar nas ìvih. Niko nam to pravo ne moè datiosim njih.

Kao rezime ovog skupa, predsednik SJOS Aleksandar Ne}akponudio je zaklju~ke sa sastanka koji je istim povodom imao sredi-nom marta sa predsednikom Skup{tine Op{tine Vr{ac StevicomNazar~i}em.

U njima je re~eno da su se "obe strane saglasile da je razumlji-va potreba da se obeleì mesto na kojem su stradali nevini ljudi,ali da to treba uraditi na na~in i uz formulaciju koja nikog nevre|a. Jevrejska zajednica Srbije }e se pokloniti svakoj nevinoj`rtvi koja nosi ime i prezime, ali je izrazito protiv toga da seistorija revidira i iskrivljuju utvr|ene istorijske ~injenice, kao i dase Zajednici podunavskih Nemaca omogu}i da se pod floskulom"nevine `rtve" amnestiraju i oni koji su u periodu Drugog svet-skog rata sara|ivali sa okupatorom i u~estvovali u progonu ideportaciji Jevreja, Roma, Srba i ostalih nacionalnosti". Da se tone bi dogodilo, dvojica sagovornika sloìli su se sa tim da seZajednici podunavskih Nemaca iznese predlog da se nevine `rtveindividualizuju imenom i prezimenom, kao i da se dostavljenaimena provere u konsultaciji sa istorijskim izvorima iistori~arima koji dobro poznaju taj period. U tome je Savez jevre-jskih op{tina Srbije ponudio svu mogu}u pomo} Skup{tiniOp{tine Vr{ac. Ukoliko ova opcija ne bude prihva}ena Op{tinaVr{ac ne}e iza}i u susret Zajednici podunavskih Nemaca i datidozvolu za podizanje spomenika. U~esnici sastanka sloìli su sesa istorijskom ~injenicom da je na lokalitetu [interaj sahranjenooko 100 vr{a~kih Nemaca, odraslih mu{karaca, streljanih u znaksovjetske odmazde zbog ubijenog majora Crvene armije. Sobzirom na to da se radi o odre|enom lokalitetu o kojem postojeta~ni istorijski podaci, potrebno je i da eventualni Spomeniknavede ta~ne odrednice, datuma, broja i imena stradalih, kao i dabude ograni~en na taj lokalitet.

U~esnici okruglog stola bili su: @ivica Tuci}, izvr{ni direktorSrpsko - nema~kog dru{tva, prof. dr Paja Ciner, Aleksandar Lebl,predsednik Komisije za pra}enje antisemitizma SJO Srbije, dr Branka

Prpa, istori~arka iz Instituta zanoviju istoriju Srbije, VitomirSudarski i Ranko Bugar~i} izSaveza antifa{ista Srbije, Ale-ksandar Mr|a iz Saveza boraca1941-1945, dr Milan Koljanin,istori~ar Instituta za novijuistoriju Srbije, Nade`da Rado-vi}, novinarka lista "Danas",Zoran @ileti} iz Dru{tva srpsko -nema~ke saradnje, dr Eta Najfe-ld, po~asna ~lanica Izvr{nogodbora SJOS i Aleksandar Ne-}ak, predsednik SJOS. Iako poz-vani, predstavnici lokalne samo-uprave nisu u~estvovali naskupu.

OKRUGLI STO: PODIZANJE SPOMEN-KRSTA NEVINIM @RTVAMA U VR[CU

Koktel da se o{amuti{

@ivi ne mogu dapomire mrtve ~ulo se

za okruglim stolom


Pi{e: Sa{a Risti}

Posle niza lomova i turbulencija,polako, sigurno i, izgleda, vrlotemeljno, Hor "Bra}a Baruh" se vra}a- sebi. Tkivo ansambla je ìvo i radujese muzici. Repertoar se obnavlja, pticepeva~ice, kojih je 70 "na papiru", a{ezdesetak aktivnih, nakon kra}eg izle-ta, vra}aju se gnezdu. Tamo ih ~ekajunova predsednica Branka Cveji}-Mezei i dirigent Stefan Zeki}, ~vrstore{eni da, u saradnji sa Umetni~kimsavetom "stvari uozbilje".

- Moja èlja je da se vrati onaj umet-ni~ki nivo Hora koji je on nekada imao,da se manje radi na egzibicijama. Znatekako to ide kod ozbiljnih muzi~ara, onikrenu u egzibicije tek kada su ve} svesavladali, a kod nas je obrnuto, svi bi daprvo rade egzibicije - veli energi~napredsednica, koja je na tu funkciju do{la,kako kaè, na nagovor muà LadislavaMezeija, ~lana Umetni~kog saveta ukojem su jo{ Andreja Preger, LjubaMladenovi} i Aleksandar Vuji}. Mezeiju iostalima iz Saveta i nije bila potrebnavelika diplomatska ve{tina da je"obrade", jer je njegova supruga, mal-tene, "od kako zna za sebe" u Horu. Stricdr Du{an Cveji} bio je solista 1952.godine kada je "Baruh" prvi put gostovao

u Izraelu, a i drugi stric Bogdan Cveji}bio je neko vreme dirigent, pa ondaBiserka Cveji}...

- Poznavala sam sve te ljude, sve diri-gente, svi su, {to se kaè, pro{li krozmoju ku}u. I dok sam radila uFilharmoniji sara|ivala sam sa "Baru-hom", a i sama sam pevala po horovima.

Novu predsednicu, koja je na tajpoloàj izabrana u junu pro{le godine,zatekli su problemi "{irokog spektra". Nesamo {to nije bilo dovoljno horista negoje nedostajala i oprema. Nigde neophod-nih kompjutera, osiroma{ena garderoba...~ak ni telefonski aparat nije zatekla. [to

se samog Hora ti~e, znala je da je bilonekih problema i nesporazuma, ali se,kaè, nije previ{e udubljivala u situaciju.

Hor "Bra}a Baruh" je jedna od dve-triistinske institucije jevrejske zajedniceSrbije. Njime se svi ponosimo, naro~itokada se punih kofera priznanja vrate sakakvog uspelog gostovanja ili smotre.Me|utim, Hor je i vrlo skupa zabava.Primera radi, gostovanje u Izraelu na kojesu pozvani ko{ta 40.000 evra (kotizacijaplus tro{kovi prevoza). Moè to da bude ijeftinije, ali:

- Nisam za to da na gostovanjepovedemo 15 ljudi, pa da kaèmo da smovodili hor. To nije ni lepo niti bi bilo fer.Moja je èlja da "Baruh" bude broj~anoonakav kakav je bio kada je bio u vrhu, ato zna~i osamdesetak ~lanova - re{ena jepredsednica. - Verujem da }e se na}i nekifestival u okolnim zemljama gde je lak{eoti}i i gde nema kotizacije.

Ali, zaradi li i Hor ne{to? Dok se nenaprave komercijalne turneje novac semoè zaraditi samo ovde u na{oj sredini{to podrazumeva da Hor neko angaùje.To moè da bude Dràva, koja to ~ini zaobeleàvanje nekih va`nih datuma ilivelike firme koje proslavama obeleàvajusvoje godi{njice. Tako|e, tu je i spon-zorstvo koje se moè dobiti odMinistarstva kulture, Ministarstva vera, stim {to su, s obzirom na prilike kojevladaju u dru{tvu, ta sredstva skromna.

I tako dolazimo na onu staru pri~u o

"BARUH" NA PUTU OPORAVKA

Vrlo poletni star~i}

Manjeegzibicija,

vi{eozbiljnog

rada -Branka

Cveji}-Mezei

U svakom trenutku spremnida nastupe - Hor "Bra}a Baruh"

na proslavi Dana dràvnostifebruara ove godine

Srpsko - jevrejsko peva~ko dru{tvo "Bra}aBaruh" najstariji je aktivan hor u Evropi


IZ JEVREJSKOG ISTORIJSKOG MUZEJA

Na{ prijatelj DamnjanJo{ davne 1952. godine,umetnik je Muzeju pokloniosvoju sliku "Rabin sa Dor}ola"

Radomir Damnja-novi} Damnjan, ìvi iradi u Beogradu i Mila-nu u Italiji, jedan je odnajzna~ajnijih i najpoz-natijih srpskih slikara.Godinama, na najboljina~in, po celom svetu,predstavlja moderno sr-psko slikarstvo i savre-mene alternativne umet-ni~ke pravce.

Njegovo stvarala{tvoobuhvata slikarstvo,crte`, grafiku, a od 1970.godine pro{iruje se i nadruge na~ine umetni~kogizraàvanja i nove medije: fotografija, video prezentacije i performansi upe~atljivesimbolike. Damnjanovi}evi radovi nalaze se u muzejima, galerijama i privatnimzbirkama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, Zagrebu, Be~u, Pragu, Milanu,Parizu, Amsterdamu i jo{ dalje, u ~uvenom Gugenhajmovom muzeju u Njujorku.

Me|u muzejima koji imaju radove ovog izuzetnog umetnika je i Jevrejski istorijskimuzej. To je slika "Rabin sa Dor}ola" (gva{ na papiru, dimenzija 70 x 50), nastala uranom slikarevom periodu 1958. godine. Damnjan je ovaj rad velike vrednosti poklo-nio na{em Muzeju pre ne{to vi{e od desetak godina.

Ali, to nije sve!Dana 9. aprila ove godine, Radomir Damnjanovi} Damnjan je doneo jo{ jedan

vredan poklon Muzeju: monografiju o svojoj umetnosti pod jednostavnim nazivom"Damnjan", {tampanu u Beogradu 2010. godine. To je u svakom pogledu impozantnaknjiga, luksuzno opremljena, tematski sveobuhvatna, sa stru~nim tekstovima Je{eDenegrija i Tomasa Trinija, biografskim podacima, podacima o umetnikovoj celokup-noj dosada{njoj delatnosti i ogromnim brojem fotografija njegovih slika, crteà, umet-ni~kih instalacija...

Jevrejski istorijski muzej izraàva veliku i iskrenu zahvalnost ovom slikaru, kakona vrednom poklonu, tako i na prijateljstvu kojim se ponosimo. V. Radovanovi}

RadomirDamnjanovi}Damnjan

Na sceni Ustanove kulture "VukKaradzi}" nedavno je odràno "Ve~e izsnova, melodije i stiha - divan hebrejskih iarapskih stihova", koje je u saradnji saIslamskom zajednicom Srbije i Jevrejskomzajednicom organizovalo Kulturno dru{tvo"Gajret". Molitve i poeziju ~itali su na

hebrejskom i srpskom jeziku rabin SrbijeIsak Asijel, a na arapskom i u srpskom pre-vodu muftija srbijanski MuhamedJusufspahi} i profesor Be{ar Al-Hadla.Stihove je upotpunila muzika u izvo|enjuStefana Sablji}a, Nenada Vje{tice i ansam-bla Kulturnog dru{tva Gajret.

Divan hebrejskih i arapskih stihova

tome kako je ~ovek na{e najve}e bogat-stvo. U slu~aju "Baruha" to i jeste tako.Gotovo 40 posto horista su mladi ljudi,koji su u nekoj vezi sa muzikom, bilo dasu nastavnici u {kolama ili studirajumuziku, pa im je rad u horu jedno zado-voljstvo. Ima i onih koji prosto lepopevaju, pa do|u, polaù audiciju i buduprimljeni. Mnogi od njih nemajunikakve veze sa jevrejstvom, ali ihprivla~e jevrejska kultura i tradicija.Ta~nije, u Horu je neuporedivo vi{enejevreja, ali bri`no i sa mnogo ljubavispremaju program potpuno okrenutjevrejskoj kulturi i njenoj muzi~kojba{tini. Oko 70 posto repertoara jejevrejska obredna muzika, ali pevaju inove kompozicije kao i muzi~ka delajevrejskih kompozitora. U svakomtrenutku su spremni da nastupe na svimpraznicima. Naravno, kada se ide name|unarodne horske festivale, onda semora pevati i ne{to {to propozicijezahtevaju, kao i ne{to iz tradicije narodazemlje doma}ina.

- Jedan od najve}ih razloga {to saminsistirala da se dirigent Stefan Zeki}vrati upravo je to {to zna taj repertoar.On je godinama bio i peva~ i dirigent.Zavr{io je pevanje na Muzi~kojakademiji i jako dobro svira klavir {to jeretkost me|u dirigentima, pa ga sve to~ini najpogonijim za to mesto. I pokaza-lo se da je to dobro re{enje jer je Hor ve}posle samo 20 dana nastupio na Hanuki.Bilo je to prvo javno pojavljivanje poslepromena.

U planovima za ovu godinu je smo-tra horova u Ni{u i nastupanje naMokranj~evim danima u Negotinu.Bi}e tu jo{ {to-{ta, recimo Evropskidan jevrejske kulture, ali ono {to svakegodine izaziva posebno uzbu|enjejeste veliki godi{nji koncert "Bra}eBaruh" na Kolarcu zakazan za 7. jun.Tom prilikom bi}e izvedeno i nekolikopremijernih dela. Hor }e imati i gostadirigenta iz Amerike, koji }e ponetisobom i neke svoje do sada neizvedenekompozicije. Bilo je mnogo konceratauspe{nih i pose}enih, ali uvek su imalineki predznak humanitarnog ilizabavlja~kog. Na njih kritika nedolazi. @elja Branke Cveji}-Mezeji jeda se posle dugo vremena napravi veli-ki koncert na koji }e mo}i da sepozove kritika, pa da se u umetni~kojjavnosti ne ~uje samo najava nego iodjek, da se od stru~nih ljudi ~uje {taje taj hor uradio.

- Po meni je jako va`no jo{ ne{to, ato je da Hor ostane vezan za ovu zajed-nicu. Mi smo svi skloni zaboravljanju iako se on izmesti i razvodni, nove gen-eracije }e ga zaboraviti. To nikako nesme da se dogodi, jer je sa svojih, pamoè se re}i, 130 godina "Bra}aBaruh", srpsko - jevrejsko peva~kodru{tvo, verujem, najstariji hor uEvropi koji jo{ postoji.


Pi{e: Aleksandar Gaon

Tokom druge polovine martaobra|eno je prvih dvanaest biograf-skih odrednica za knjigu o Jevrejimakoji su zna~ajno doprineli razvoju iustrojstvu Srbije. O~ekuje se da uknjizi bude objavljeno oko dvestabiografija najistaknutijih ovda{njihJevreja, a posao bi trebalo da budeokon~an do kraja godine.

Pre gotovo godinu i po dana, u okvirudelatnosti ~lanova redakcije izdanja "Mismo preìveli", govoreno je o mogu}nos-tima rada na izdavanju knjige ozna~ajnim Jevrejima Srbije. Nedugopotom, ova ideja je tekstualno uokvirena,Izvr{ni odbor Saveza se saglasio da se natome dalje radi i po~elo se sa traènjemnovca.

Ubrzo se do{lo do prvih ishoda:Evropski jevrejski fond je odobrio deopotrebnih sredstava i formiran jeRedakcioni odbor u sastavu: TeodorKova~, Filip David, Aleksandar Lebl,Andreja Preger, Milan Ristovi}, MilanKoljanin, Predrag Palavestra, AleksandarNe}ak, David Albahari i AleksandarGaon. Na osnovu brojnih izvora napravl-jen je prvi spisak od sedamdesetak imenapojedinaca koji su radom i delovanjemzna~ajno doprineli razvoju Srbije. Zaizdava~a je odre|en Savez jevrejskihop{tina Srbije.

Osnovni cilj ove knjige monografskogtipa (predvi|eno je da se na|e i nara~unarskoj mreì kako bi ubudu}emogla biti dopunjavana - a bi}e izdata iverzija na engleskom jeziku) jeste da senjome pokaè {ta su ovda{nji Jevrejiu~inili za svoju zemlju u proteklih 200godina, u oblastima rada u kojima su seposebno istakli. Za polaznu vremenskuodrednicu uzet je po~etak 19. veka ivreme za~etaka i razvoja novovremeneSrbije, a {to se prostora ti~e, zaklju~eno jeda to budu geopoliti~ke granice dana{njedràve.

Razmi{ljalo se i o drugim ciljevimakoje bi ovakvo izdanje moglo posti}i: presvega, knjiga bi bila snaàn doprinosborbi protiv zabluda koje vladaju oJevrejima kao celini koja brine samo osebi, doprinos borbi protiv pritajenog ipovremeno ispoljavanog antisemitizma,zajednica u Srbiji, a i sama dràva dobilabi redak i sabran dokument ozajedni~kom razvoju, od zaborava bi bilisa~uvani brojni pojedina~ni doprinosiJevreja Srbiji, knjiga bi bila svedo~anstvoo razmerama nacionalne i verske toleran-cije u zajedni~koj domovini.

Pred ~lanovima Redakcionog odbora

odjednom su narasla brojna pitanja: da livremenski i}i dodatno u pro{lost (recimo,do ~lanova ~uvene beogradske rabinske{kole), da li obra|ivati samo biografijeJevreja po halahi ili i onih koji su to poizraelskom zakonu o povratku, da li pisatisamo o preminulima ili i o danas ìvima,da li izdati knjigu na }irilici ili latinici, {tasa onima koji nisu iz Srbije ali su ovdeostavili dubok radni i stvarala~ki trag, {tasa onima koji su radili na prostorimadrugih dràva a koji su danas delovisrpske dràve, ko }e istraìvati i pisatitekstualne odrednice, koja je formatakvih tekstova... Uostalom, koji naslovdati toj knjizi? Na jedan deo pitanja jeodgovoreno, a za nekim odgovorima sejo{ uvek traga.

Mada sa malim zaka{njenjem i naosnovu prvog spiska pojedinaca koji nipo ~emu nisu "sporni" niti nad njima stojibilo kakav znak pitanja, polovinom martaove godine rad je najzad po~eo. Grupa odpet mladih postdiplomaca sa grupe zaistoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu(Danilo [arenac, Milan Radovanovi},Aleksandar Rafailovi}, Jelena Petakovi} iTamara Spasojevi}) uveliko radi naistraìvanju, proveravanju i sakupljanjupodataka, pisanju biografskih odrednica iobezbe|ivanju ilustracionog materijala.Po{to su u takvim i sli~nim poslovimave} u~estvovali i, sledstveno tome, bilipripremljeni za posao istraìva~a i autoratekstova, to je bio zamajac za po~etakrada.

Oblik teksta (po uzoru na obra|enetekstualne odrednice u knjigama "Srpski

biografski re~nik" u izdanju MaticeSrpske iz Novog Sada) podrazumeva dase o pojedincu navedu osnovni biografskipodaci, a naro~ito podaci o poreklu, da seistaknu bitni detalji {kolovanja i stru~nogusavr{avanja, detalji radne biografije ioni vezani za rad i stvarala{tvo, navedunajzna~ajnija dela i izvori podataka.Pretpostavlja se da }e se obraditi izme|u200 i 250 biografija Jevreja umetnika,javnih radnika, diplomata i politi~ara,lekara i visokih vojnih slu`benika, narod-nih heroja i pravnika, nau~nika, novinara,arihitekata i poslovnih ljudi... Ukratko,svih onih koji su ostavili posebne tragoveu oblastima u kojima su delovili.

Knjiga }e biti izdata na }irilici, a samapriprema tekstova trebalo bi da budeokon~ana do kraja jeseni ove godine, dokada je mogu}e dopunjavati spisakimena. S tim u vezi, Redakcioni odbor jeimao u vidu da, kao i u drugim prilikamakada je re~ o radu na obradi enciklopedi-jskih jedinica, uz svu pa`nju postoji rizikda ne{to bude nehotice izostavljeno,odnosno da ne~ija biografija i delo ostanuu sivilu nekog arhiva, mo`da ~ak i da seneodgovaraju}e shvati ne~ija uloga ujavnom ìvotu sredine - i da ga trebakoliko je god mogu}e izbe}i.

Tokom druge polovine marta istraènoje, obra|eno i predato dvanaest biograf-skih odrednica (Aleksandar Demajo,Eugen Verber, Cadik Danon, Danilo Ki{,Oskar Davi~o, Pavle Bihali, @akKonfino, Izidor Papo, GrigorijeOstrogorski, Bogdan Brukner, RahelaFerari i Riki Levi). Zna~i, ipak se kre}e.

KNJIGE U PRIPREMI

Znameniti Jevreji Srbije

Pod ovim, za sada radnim, naslovom priprema seknjiga koja }e ~itaocu dati prikaz o brojnimpojedina~nim doprinosima Jevreja Srbiji

Konsultacije- ~lan Redakcije Aleksandar Gaon

sa mladim istraìva~ima






Na{a èlja bila je da sa ministromvera dr Bogoljubom [ijakovi}em ura-dimo veliki intervju, ali }e to zbog nje-gove zauzetosti morati da ostane zaneku drugu priliku. Za ovu, prihvatio jeda odgovori na samo nekoliko kratkih,jasnih pitanja.

[ta je Me|ureligijski savet Ministar-stva vera Republike Srbije? Koji su muzadaci i kako bi trebalo da funkcioni{e?

Me|ureligijski savet je radno telo (uosnivanju) Ministarstva vera RepublikeSrbije. Predvi|eno je da ~lanovi Me|ure-ligijskog saveta budu visokodostojnicitradicionalnih crkava i verskih zajednica iugledna svetovna lica. Zadaci Me|ureligi-jskog saveta su afirmisanje verske slobodei verske kulture, objavljivanje saop{tenja(poslanica) o va`nim dru{tvenim pitanji-ma, organizacija nau~nih skupova, tribina,okruglih stolova i savetovanja o aktuelnimtemama, u~estvovanje u pripremi norma-tivnih re{enja, razmatranje i tuma~enjetendencija javnog ìvota, razmatranjezna~aja verske slobode i verske kulture uevropskom kontekstu.

Po kojem klju~u Ministarstvo veraraspore|uje sredstva verskim zajednicama?

Sredstva se raspore|uju svim crkvama i verskim zajednica-ma prema u~e{}u u stanovni{tvu Srbije iskazanom premaposlednjem popisu. Ipak, su{tina programskog budèta

podrazumeva projektno finansiranje sajasno definisanim ciljevima i merljivimrezultatima. Kvalitet ponu|enog progra-ma i dobra dokumentacija predstavljajupouzdaniji osnov da se dobiju sredstvanego pripadnost nekoj crkvi ili verskojzajednici. Sredstva odobrena bilo kojojcrkvi ili verskoj zajednici realizuju se naosnovu prethodno potpisanog ugovora.Kao i svaki pravni akt te vrste i na{iugovori sadrè precizne obaveze koris-nika dotacije da Ministarstvu veradostavi precizne i dokumentovaneizve{taje o na~inu utro{ka sredstava.

Srpski narod i svi mi izgubili smopatrijarha Pavla. [ta je po va{emmi{ljenju najdragocenije {to nam jeostavio?

Patrijarh Pavle nam je re~ima i delompokazao da svakome treba ukazivatipo{tovanje. Stoga su i njega po{tovali nesamo vernici Srpske pravoslavne crkve,ve} i vernici drugih crkava i verskihzajednica. Blaènopo~iv{i patrijarh namje svima, dakle, pored ostalog ostavioporuku da treba negovati me|uverske idobrosusedske odnose i slogu.

Imate li neku poruku za pripadnike jevrejske zajednice uSrbiji?

Jevreji u Srbiji treba da budu uvereni da u srpskom naroduimaju velikog i trajnog prijatelja.

RE^ DVE SA MINISTROM VERA DR BOGOLJUBOM [IJAKOVI]EM

Srbi Jevrejima trajni prijatelji!

LI^NA KARTADr Bogoljub [ijakovi} ro|en je 6. avgusta1955. godine u Nik{i}u. Diplomirao je i mag-istrirao filozofiju na Filozofskom fakultetu uBeogradu, a doktorsku tezu iz filozofijeodbranio je 1989. godine na Filozofskomfakultetu u Sarajevu. Redovni je profesor naPravoslavnom bogoslovskom fakultetuUniverziteta u Beogradu na predmetu filo-zofija. Od 2000. do 2001. godine bio je min-istar vera u Saveznoj vladi SRJ. Oènjen je,otac dvoje dece.

Kamp u Sarva{u (Ma|arska) u pro-teklih 20 godina mesto je okupljanjadece i mladih sa podru~ja isto~ne i cen-tralne Evrope, kojem se, ne samo onanego sve vi{e i roditelji, raduju unapredsvako leto. Mnogima od njih Sarva{ jeomogu}io prvi kontakt sa judaizmom iIzraelom, probudiv{i, svojim duhom iatmosferom, u njima jevrejski identitet.Za sve to, velikim delom je zasaluànbiv{i direktor kampa Ichak Rot, kogasmo zvali jednostavno Icko, ~ovek koji

je ìvot posvetio obrazovanju drugih,stvaranju mladih lidera, izgradnji nji-hovog jevrejskog identiteta.

Na na{u veliku àlost, nakon duèbolesti protiv koje se juna~ki borio, Ickoje umro 11. aprila. ove godine.

Svi se sa toplinom se}amo njegovogentuzijazma, ljubavi, posve}enosti, str-pljenja, upornosti i kreativnosti. Svakoko je do pre nekoliko godina dolazio ukamp moè da ispri~a bar jednu veseluanegdotu u vezi sa Ickom, a mnogi sese}aju i strepnje koju su ose}ali dok susedeli u njegovoj kancelariji, na klupicipreko puta njegovog stola, o~ekuju}iprekor ili kaznu za neki nesta{luk.

Ve}ina nas ga se se}a kako nas ujutrobudi preko razglasa, kako pred [abatobilazi sobe i deli poklon~i}e najuredni-jima (a to je uvek zna~ilo svima), kakonas uz muziku i pesmu okuplja pokampu za po~etak Kabalat [abata, i, nar-avno, njegovog nesvakida{njeg dara -sviranja ka{ikama. Icko je za svako deteu kampu znao kako se zove i odakle je,kao i da mu se obrati u makar dve-trire~enice na njegovom maternjem jeziku.Tako|e, za svakoga je imao savet, lepure~, osmeh i veliki, topao zagrljaj.

Mi, koji smo postali vaspita~i, znamoga kao o~insku figuru, istinski autoritet,kao osobu koja je uvek spremna daposavetuje, pomogne, da ideju kada jenajpotrebnija. Bio je spreman da nam seposveti u bilo kojoj situaciji, informaci-jama, metodama ili jednostavno, svojimprisustvom. U nekoliko navrata posetionas je i u Srbiji, odràv{i kratke semi-nare za vaspita~e, a na svoj posve}enina~in vodio je ra~una o nama kad godsmo boravili u Izraelu. Njegova vratauvek su nam bila otvorena, u kampu ilivan njega.

Njegova smrt je veliki gubitak zajevrejski svet, za Sarva{, za svakog odnas pojedina~no. Bio je ~ovek, koji jeharizmom, motivacijom i iskreno{}uizveo na pravi put mnoge od nas. Nau~ionas je da delimo ljubav i znanje, danegujemo na{ judaizam i da uvek teìmoka ne~emu boljem i bogatijem. Icko jeostavio mnogo iza sebe, i bi}e zauvek use}anju onih koji su ga poznavali. Hvalamu za sve {to je za nas u~inio, hvala mu{to je bio tu.

Zihrono livraha! Mina Pa{ajli}, Sandra Levi, Sonja Vili~i}

IN MEMORIAM

Ichak Rot


Pi{e: Ana Rolinger

Praznik [avuot po~inje zalaskomsunca u sredu, 18. maja (5. sivana), pojevrejskom kalendaru. Tora nalaè dase na sva tri Regalim (hodo~asnapraznika), uzdrìmo od svakog rada(negativna zapovest), i da se raduje-mo (pozitivna zapovest). Tradicijaizdvaja tri dana pre [avuota, naziva-ju}i ih [elo{et jeme hagbala -"tridana Hagbala" (ograni~enja). Razlogse nalazi se u Tori (II KnjigaMojsijeva,19:12), kada Bog zapovedaMojsiju: "Postavi naokolo granicu zanarod" i kada Mojsije potom nalaèdeci Izraela: "Budite gotovi za preko-sutra"(II Knjiga Mojsijeva, 19:15).

Svrha ova tri poluprazni~na dana,uo~i odlaska Mojsija na Sinaj i priman-ja zavetnih plo~a, bila je da se narodIzraela posveti i pripremi za primanjeTore.

Tada se prekida period oplakivanja ituge koji preovladava izme|u Pesaha i[avuota i ponovo su dozvoljeneaktivnosti poput proslave ven~anja,{i{anje itd. (ina~e zabranjene u periodubrojanja omera, osim na sam LagBaomer).

Danas se [avuot slavi dva dana ugalutu, a u Izraelu jedan. Na ovajpraznik je zabranjen svaki rad. [avuotje drugi od tri hodo~asna praznika"[alo{ regalim" (Pesah, [avuot i Sukot).Hag ha{avuot ili Praznik sedmica jenaziv koji verovatno poti~e otuda {to seslavi na kraju odbrojavanja omera "sefi-rat haomer", tj. sedam sedmica posledrugog dana Pesaha. Na srpskom jezikuovaj praznik se naziva Pedesetnica, a nagr~kom Pentakoste zato {to je prvi danpraznika ujedno pedeseti dan odpo~etka odbrojavanja.

Hag ha{avuot je radostan praznik.Talmudski u~enjaci nam saop{tavaju daje Mojsije {estog dana tre}eg mesecasivana dobio Deset zapovesti i primioToru na planini Sinaj. Doga|aj se zbio2448. godine po jevrejskom kalendaru,dakle pre 3322. godine. Davanje Tore je

bio doga|aj takvog duhovnog zna~enjada je za sva vremena obeleìo jevrejskudu{u. êtrdeset dana i no}i proveo jeMojsije na planini Sinaj u~e}i svezapovesti koje mu je predao Bog. Poonom {to mu je izdiktirao Mojsije jenapisao pet knjiga, re~ po re~, od slova"bet"(b) , prvog slova re~i Bere{it -"Postanje" (i ujedno prve re~i Tore), doslova "lamed" (l), poslednjeg slova re~iIzrael (i ujedno poslednje re~i Tore).

Mudraci ovaj doga|aj porede sa~inom ven~anja, (Saveza) izme|u Bogai jevrejskog naroda. [avuot zna~i i zak-letva, jer se na taj dan Bog zakleo nave~nu odanost nama, a mi na stalnu ver-nost Njemu.

Ovaj praznik je poznat i pod nazivi-ma: Hag hakacir - Praznik ètve, Zemanmatan toratenu - Vreme davanja na{eTore i Hag habikurim - Praznik prvihplodova.

U Talmudu se Hag ha{avuot nazivajo{ i Aceret - obustava (misli se na obus-tavu rada). Neki autoriteti smatraju daHag ha{avuot ozna~ava i sve~ani skuphodo~asnika u Jerusalimu.

Obi~ajiza [avuot

Domovi i sinagoge se ukra{avajucve}em i zelenilom. Me|u Jevrejima uRusiji i Poljskoj bio je obi~aj da se popodu posipa trava kao simbol uzajamnepovezanosti i radosti zbog primanjaTore, dobijanja Deset zapovesti i skla-panja Saveza sa Bogom. [avuot se pok-lapa sa zavr{etkom setve, pa je ujedno ipraznik ratara.

Molitve u sinagogama su gotovo isteza sva tri hodo~asna praznika. Naodre|enim mestima u molitvi uba~en jetekst koji nagla{ava da je ovo Zemanmatan toratenu - ~as kada nam je dataTora.

Prve i druge ve~eri ène i devoj~icepale sve}e i izgovaraju blagoslov.

Prvog dana [avuota u sinagoguodlaze svi mu{karci, ène i deca da bi~uli ~itanje Aseret hadiberot - Deset

zapovesti koje glase: Ja sam GospodBog tvoj, nemoj imati drugih bogovaosim Mene, ne uzimaj uzalud imenaBoga svoga, opomeni se da svetkuje{[abat, po{tuj oca svoga i majku svoju,ne ubij, ne u~ini preljubu, ne ukradi, nesvedo~i la`no na bli`njega svoga, nepoèli ku}e bli`njega svoga (II KnjigaMojsijeva, 20:2-26).

Od davnina je obi~aj da se prvogdana praznika jedu mle~ni proizvodi uznak se}anja na primanje Tore. Tradicijakaè da je Mojsije obavestio narodIzraela da }e primiti zapovesti od Boga,me|u kojima i zapovesti o ko{er ishrani,koja zabranjuje me{anje mesnog imle~nog. Po{to nisu bili upoznati sadetaljima obrednog klanja i priprememesa izabrali su da tokom tri danapriprema za primanje Tore, jedu samomle~nu hranu. Primanjem Tore Jevrejisu postali obavezni da se pridràvajuzakona o ko{er ishrani.

Shodno propisima, na Hag ha{avuotjedu se dva obroka. Prvi obrok jemle~ni, a zatim se, posle kratke pauze,jede tradicionalni prazni~ni mesniobrok.

Drugog dana [avuota ~ita se Jizkor(molitva za du{e preminulih) i svitak oRut. Smatra se da su Rut i Voaz prababai pradeda kralja Davida. Voaz je dobioOveda, Oved je dobio sina po imenuJi{aj, a Ji{aj je dobio sina Davida. Na[avuot se obeleàva ro|endan (2854 g.- 907 CE) i godi{njica smrti kraljaDavida (umro je 70 godina kasnije naisti datum kada je i ro|en).

U isto~noevropskim zajednicama zavreme musafa, jutarnje molitve, peva sehimna Akdamut (aramejska pesma).Mnoge zajednice drè obred "Tikun leil[avuot", bdenje uz u~enje tokom celeno}i. Prema predanju deca Izraela suzaspala i sam Bog je morao da ih probu-di da bi posvedo~ila o otkrovenju naSinaju. Da bi se iskupili zbog nemaramnogi Jevreji danas ùdnju za prih-vatanjem Bo`jih zapovesti pokazujutako {to ostaju budni celu no} [avuotau~e}i Toru.

PRAZNICI, OBIÂJI, MOLITVE

[avuotêtrdeset dana i no}i proveo je

Mojsije na planini Sinaj u~e}i svezapovesti koje mu je predao Bog

PrimanjeTore naSinaju


Priredila Danijela Danon

Drevni Midra{ kaè kako se Bog obra-tio deci Izraela govore}i: "Deco moja,ako ste voljni da prihvatite Toru, ~uvate iispunjavate njene zapovesti (micvot),darova}u vas najdragocenijim pok-lonom."

- A {ta bi taj poklon trebalo da bude?",upitala su deca Izraela.

- Svet koji dolazi", usledio je odgovor.- Reci nam kako izgleda Svet koji

dolazi?A Bog je odgovorio: - Ve} sam vam dao [abat. [abat je ukus

Sveta koji dolazi.Kroz istoriju [abat je bio i danas je cen-

tralni i najva`niji doga|aj u ìvotuJevrejina. Od biblijskog vremena on seproslavlja i ~uva kao dan odmora iduhovnog podmla|ivanja. Po{tovanje[abata uvek je unosilo radost u ìvot Jevrejakoji je tokom sedmice bio prili~no teàk ijednoli~an.

Porodice su se okupljale na [abat.Roditelji i deca su obedovali zajedno. U~ilisu zajedno. Pevali zajedno. Svakog [abatabili su jedna porodica.

Su{tina [abata iskazana je u II KnjiziMojsijevoj (20:8-10). "Seti se [abata isvetkuj taj dan kao svet. [est dana radi iobavi sve poslove, ali sedmi dan je [abat,dan Gospodnji, tada nikakvog posla nemojraditi, ni ti, ni sin tvoj, ni k}i tvoja, ni slugatvoj, ni slu{kinja tvoja, ni ìvina tvoja, nido{ljak koji se na|e unutar tvojih vrata... Jeri Bog je {est dana stvarao svet...a sedmog jedana po~inuo."

"Po{tovanje [abata", dodali su kasnijerabini, "put je ka li~nom iskupljenju".("Kada bi ceo Izrael po{tovao bar dva[abata uzastopno, svet bi bio iskupljen" -Talmud, [abat, 118a)

Ali {ta je posao, a {ta odmor? [ta je rad,a {ta uìvanje? Da li je odmor ~isto fizi~kapojava? Da li ono {to za jednog ~ovekapredstavlja rad, za drugog predstavlja radosti zadovoljstvo? Da li ono u ~emu uìvajedan ~ovek ujedno donosi radost i drugom?

Sva ova pitanja postavljaju Jevreji jo{ odvremena Rabi Akive. Jednom, na [abat, nje-govi u~enici na{li su ga kako sedi i i pla~e.

- U~itelju, za{to pla~e{ na [abat? Zar[abat ne treba da bude dan radosti i uìvanja?

Bri{u}i suze Akiva je odgovorio: - Suze su moja radost.

Kipa - jarmulkeJarmulke (kipa na hebrejskom) je mala

okrugla kapica koju Jevreji nose na temenu.Neki je nose stalno, a neki samo tokommolitve ili obroka.

Pokrivanja glave pominje se prvi put u IIKnjizi Mojsijevoj (28:4) gde se govori oode`di prvosve{tenika. Kapa koju su oninosili zove se micnefet.

Pokrivanje glave koje se pominje nadrugim mestima u Bibliji smatra se znakomàlosti (II Knjiga Samuelova, 15:30).Talmud, me|utim, no{enje {e{ira smatraizrazom po{tovanja prema Bogu.

Re~ jarmulke poti~e iz Jidi{a, ali nijeizvesno iz kog korena je izvedena i {ta ta~nozna~i. Jedno od obja{njenja je da jarmulkevodi poreklo od re~i armucella (naziv za kapukojom je srednjovekovno sve{tenstvo pokri-valo glavu). Verovatnije obja{njenje je da jere~ jarmulke povezana sa francuskom re~iarme (istog roda kao latinska re~ arma), {to jebila vrsta okruglog srednjevekovnog {lema sapokretnim vizirom. Druga re~ na Jidi{u za jar-mulke je kapel (kapel), oblik latinske re~icapitalis (onaj "koji pripada glavi").

Po tradicionalnom gledi{tu jarmulke jeiskrivljen oblik hebrejskih re~i jaraj majEloim "u strahu (strahopo{tovanju) odBoga". Zasnovano je na izjavi koju je upetom veku dao vavilonski talmudskiu~enjak, Huna ben Jo{ua koji je rekao,"Nikada nisam pre{ao put od pet lakata sanepokrivenom glavom zato {to Bog obitavaiznad nje" (Kidu{in 31a).

Obi~aj pokrivanja glave vremenom je{iroko prihva}en, ali opet ne od svihJevreja. Istori~ar Izrael Abraham ukazuje nato da su u 13 veku "de~aci u Nema~koj iodrasli u Francuskoj, u sinagogi pozivanigologlavi na Toru."

U srednjem veku rabinski autoritetiFrancuske i [panije smatrali su da je praksapokrivanja glave tokom molitve i prilikomu~enja Tore ni{ta vi{e nego samo obi~aj.

Danas ortodoksni i mnogi konzervativniJevreji veruju da je pokrivanje glave izrazjirat [amajim ("straha od Boga" ili "iskazi-vanja po{tvanja prema Bogu"). OrtodoksnoJevrejstvo zahteva da glava bude stalnopokrivena, dok ve}ina konzervativnihJevreja veruju da glava treba da budepokrivena samo tokom molitve. U ve}inireformnih sinagoga pokrivanje glave tokommolitve je stvar izbora.

Bo`je imeTre}a Bo`ja zapovest glasi: "Ne}e{ uzi-

mati uzalud imena Gospoda Boga svoga..."(II Knjiga Mojsijeva, 20:7).

Ali koje je ime Boga?Kada govori o Bogu Tanah Njegovo ime

pi{e hebrejskim slovima jud, he, vav, he i toime se generalno smatra "autenti~nim"imenom Boga. Imena Jehova, Yehova, iliYahweh su samo varijacije izgovora origi-nalnog imena Boga, JHVH, YHVH, iliYHWH. Pretpostavlja se da je originalanizgovor imena JHVH izgubljen, ako jeikada i dat. Nepoznavanje ispravnog izgo-varanja pripisuje se ~injenici da Jevreji,striktno po{tuju}i upozorenje iz tre}e Bo`jezapovesti, u po~etku nisu Bo`je ime izgo-varali uzalud, da bi postepeno prestali da gauop{te izgovaraju.

YHVH je li~no ime Boga i ime kojim seBog naj~e{}e ozna~ava. U Tanahu se onoponavlja 6,800 puta. To je zabranjeno imeBoga Izraela koje se nikada ne izgovara(osim od strane prvosve{tenika i to jednomgodi{nje, za vreme praznika Jom Kipur).

Zato {to je sastavljeno od 4 hebrejskere~i jud, he, vav, he, o njemu se, tako|e,govori kao o tetragramatonu, {to na gr~komzna~i zna~i ~etiri slova.

Kada je Bog odredio Mojsija da izvedejevrejski narod iz Egipta, Mojsije ga je upitao zaime (II Knjiga Mojsijeva 3:14). Bog je Mojsijujednostavno odgovorio eje a{er eje, "biti }u koji}u biti"("ja sam koji jesam"), {to u isto vremezna~i da je Bog sada i da }e biti i da jeste tj. daje svagda Sveprisutan u vremenu i prostoru.

Ono {to sa sigurno{}u moèmo re}i je dana hebrejskom YHVH zna~i jo{ Ve~an,

Samopostoje}i - Jedan, Bog AvramaIsaka i Jakova, Bog Izraela. Gde god da seNjegovo Ime pominje u originalnomrukopisu, jevrejski narod je smatrao da onopredstavlja sveto Ime Gospoda i to imenikad nije upotrebljeno da predstavi ne{todrugo osim ve~nog Boga.

"Jo{ re~e Bog Mojsiju: Ovako kaìsinovima Izrailjevim : Gospod Bog otacava{ih , Bog Avramov, Bog Isakov i BogJakovljev, posla me k vama.To je moje Imeu ve~nosti, to je moje ime od kolena nakoleno." (II Knjiga Mojsijeva, 3:15)

Tokom vekova druga imena za Boga kao{to je npr. Adonaj (hebrejsko ime zaGospod), su dobila isti status. Adonaj se idanas koristi samo tokom molitve. Umestotog imena u nekim prilikama se koriste iimena Ha[em ili Ado[em. Ha[em zna~i"ime", dok je Ado[em skra}enica imenaAdonaj i Ha[em. Neki autoriteti smatrajuda je upotreba imena Ado[em izraznepo{tovanja.

Poslednjih nekoliko decenija ustalila senova praksa da se ne pi{e puno ime "Bog",nego B-g.Ve}ina autoriteta smatra da je ovapraksa neutemeljena i smatra je ni~imdrugim do prolaznom modom.

BISERI TRADICIJE

Svet koji dolazi[abat - poklon deci Izraela

Jarmulke- jevrejska

kapica


Prva nagradaMarku Dragi}u

^lan JOB Marko Dragi} dobitnik jePrve nagrade za grafiku na Desetom jubi-larnom me|unarodnom bijenalu umet-nosti minijature u Gornjem Milanovcu.

Sve~ano progla{enje pobednikatakmi~enja odràno je u Ministarstvu kul-ture 20. aprila u 12 ~asova , a sve~anootvaranje izlo`be je 24. aprila u 13 ~asovau Modernoj galeriji u GornjemMilanovcu. U~estvuju}i sa svojom kom-pjuterskom grafikom i umetni~kimfotografijama na zna~ajnim manifestaci-jama, kao i na brojnim samostalnim igrupnim izlo`bama, Marko Dragi} je ve}nekoliko godina prisutan na umetni~kojsceni. Tako|e, dizajnirao je samostalnojedan jevrejski kalendar i u~estvovao nadrugom, koji je osmislio profesor ZoranBlazina.

Ge{er na KopaonikuOve godine Srbija je dobila privilegiju

da bude doma}in Ge{era. Izbor je pao naplaninu Kopaonik i tamo{nji hotel Grand

Kopaonik koji je u mogu}nosti da odgov-ori visokim zahtevima ovog skupa,odrànog pro{le godine u Gr~koj. Uz to,{to nikako ne moè da se zanemari, hotelima izvanredan bazen i spa centar.

Seminar se odràva od 13. do 16. maja(od ~etvrtka do nedelje).

Participaija za seminar je 50 eura. Unju je uklju~eno: Sme{taj u hotelu sa 5zvezdica, pun pasion na bazi [vedskogstola (ko{er), ceo program tokom semi-nara, kao i prevoz do Kopaonika i nazad(Lastin autobus).

Prijave po{aljite na mejl:[email protected].

Rok za prijavljivanje je 25 april.Uplata participacije do 28. aprila. Samooni koji uplate participaciju smatra}e seprijavljenim. Za ~lanove jevrejskihop{tina kojima finansijske mogu}nosti nedozvoljavaju ovaj izdatak - na}i }e sena~in kako da uplate participaciju.

Vi{e informacija moète dobiti na broj+38163-88-93-898.

JRI dobio sudski spor Savez jevrejskih op{tina Srbije dobio

je u sredu 14. aprila 2010. dopis odMar{ala B. Belovina, partneraadvokatske kancelarije "Ballon StollBader &Nadler P.C.", iz San Franciska,SAD, sa obave{tenjem o ishodu parnicepokrenute pre pet godina pred Okru`nimsudom isto~nog okruga Njujorka. Na tomsudskom procesu, izme|u tuìlaca JRI(Jasenovac Research Institute), BarijaLitu~ija, Aleksandra Mo{i}a, "Memorifilm prodak{an", i Antuna Mileti}a, ituènih Petra Makare, Vande [indlej tj.izdava~ke ku}e "Dalas Pabli{ing" i"Kingzborou komjuniti koled`", sud jepresudio u korist ovih prvih.

U obrazloènju presude koju je doneosudija Brajan Kogan stoji da je tuènaVanda [indlej, prilikom izdavanja svojeknjige pod naslovom : "Jasenovac:Proceedings of the First International

Conference and proceedings and Exhibiton the Jasenovac Concentration Camp"(Jasenovac: Protokol i eksponati prveme|unarodne konferencije o koncentra-cionom logoru Jasenovac), naru{ilaautorska prava neovla{}eno koriste}imaterijale koji pripadaju JRI. Sud jeizdao trajnu zabranu distribucijepomenute knjige, kao i svako "kopiranje,distribuiranje autorski za{ti}enih ~lanakatuìlaca Mo{i}a i Mileti}a..."

Vanda [indlej se dva puta àlila napresudu i obe àlbe su odbijene.

Rabin Asielu Donjoj Gradini

Na komemoraciji povodom 65.godi{njice proboja logora{a iz Jasenovca,uz zvani~nike me|u kojima su bilipredsednik Republike Srbije Boris Tadi},premijer Republike Srpske MiloradDodik i ministar prosvete u Vladi Srbije@arko Obradovi}, bio je i rabin IsakAsiel. On se okupljenima obratio re~ima:

Draga bra}o i sestre,Okupili smo se danas na ovom mestu

kako bismo odali po{tovanje senimana{ih milih koji su mu~ki ubijeni i da seza njih Bogu pomolimo.

Jasenovac od meseca avgusta 1941.do aprila 1945, ukupno 1338 dana. Tedane vremena na{eg te{ko je nazvati dan-ima. Bili su to dani maglovite, guste imrkle tame najdubljih ponora bezdana

Dr Mi}a Demajo me|u laureatimaSkup{tine Grada Beograda

Skup{tina Grada Beograda dodelila je na sve~anosti 19. aprila nagrade za stvar-ala{tvo u raznim oblastima. U kategoriji Prirodne i tehni~ke nauke priznanje je pri-palo Nau~nom timu "Vin~a" za delo "Kvantifikacija nivoa transformi{u}eg faktorarasta - beta 1 u tkivnim ekstraktima metastati~kih aksilarnih limfnih ~vorova kodpacijentkinja sa karcinomom dojke: nova vrsta uzorka". U grupi saradnika koji suradili na ovoj studiji nalazi se i dr Miroslav Demajo.

"Nagra|eno delo predstavlja originalan nau~ni rad koji se bavi identifikacijomranih markera prognoze invazivnosti i metastati~nosti kancera dojke, odnosno,mogu}no{}u primene transformi{u}eg faktora rasta beta 1 kao biomarkera hiperpro-dukcije kod pacijentkinja obolelih od ove bolesti" stoji u obrazloènju.

Rad nau~nog tima "Vin~a" objavljen je u me|unarodnom nau~nom ~asopisu"Analytical and Quantitative Cytology and Histology"

Za ~itaoce "Jevrejskog pregleda" koji nisu u mogu}nosti da pose}uju veb sajt Savezajevrejskih op{tina Srbije donosimo izbor vesti i informacija koje su tamo postavljene

VESTI SA WWW.SAVEZSCG.ORG


oslobo|enog zla. Te{ko mi je da govorimo tim danima jer sam im svedok samo izkazivanja preìvelih i zapisanih iskazao~evidaca. "I podigav{i o~i svoje izdale-ka ne pozna{e ga … I se|ahu kod njegana zemlji sedam dana i sedam no}i, inijedan mu ne progovori re~, jer vide{eda je bol vrlo velik" (Jov, 2:12). Ako je neprogovaranje re~i jedini odgovor na pat-nje jednog Jova, {ta da kaèmo o hil-jadama, desetinama hiljada i stotinamahiljada Jova? Kada se osvrnemo na tedane vremena na{eg vidimo darazmi{ljanje, opisivanje i analiziranjedijaboli~nih ogor~enja i satanskih potre-sa koje nam je doneo XX vek prepunJasenovaca, prete samom ustrojstvu na{emisli i vrednostima, kao i samim osnova-ma na{eg verovanja i ose}anja. To jefilosofska atomska bomba koja preti daraznese na{u misaonu vaseljenu. [to duèrazmi{ljamo o tome {to se ovde desilo tihdana vremena na{eg, to vi{e gubimostaloènost i pribranost i preti nam da sepoput Lotove ène pretvorimo u stub soli.Ali, iako je ovo vreme ne progovaranjare~i trenutak je za molitveno spominjanje.

Komemoraciji je, tako|e, prisustvo-vala i delegacije iz Izraela, koju su pred-vodili Ron Baram i Aleksandar Nikoli}.

Zaboravljeni spomenikPovodom obeleàvanja Jom Ha{oa,

11. aprila (po jevrejskom kalendaru 27.nisana), Jevrejska op{tina Pan~evo jepoloìla venac na gotovo zaboravljenispomenik stradalim Jevrejima uDeliblatskoj Pe{~ari kod omladinskognaselja ârdak.

Na plo~i dobro o~uvanog spomenikakoji se nalazi na betonskom platou, nauzvi{enju u gustom zelenilu, pored

sporednog puta za Vr{ac stoji ispisanitekst:

"9. OKTOBRA 1941. GODINEOKUPATOR JE NA OVOM MESTU

STRELJAO 430 JEVREJASPROVEDENIH IZ LOGORA NA

BANJICI. JUNA 1944. KOSTISTRELJANIH SU SPALJENE, DA BI

UNI[TILI TRAGOVE OVOGZLOÎNA. 7. JULI 1955. G.

SAVEZ BORACASREZA KOVINSKOG"

Do sada nismo imali podatke o ovomdoga|aju. Zahvaljuju}i VlastimiruMarjanovi}u, vodi~u planinarskogdru{tva "Kopaonik" iz Beograda, koji je utaj kraj ~esto dovodio planinare, prona{lismo mesto na kojem je spomenik

podignut. O njemu ~ak ni me{tani nisumogli da nam daju informacije.Spomenik nije nigde obeleèn i nalazi sesamo u topografskim kartama podnazivom "Jevrejsko groblje".

Da bi saznala {to vi{e podataka odoga|aju i ljudima koji su stradali,Jevrejska op{tina Pan~evo moli sve kojiimaju neke podatke da joj se jave.

D. MontijasM. Kon-Pani}

Venci na Sajmi{tu,koncert na Kolarcu

U okviru kompleksa nekada{njegnacisti~kog logora smrti "Staro sajmi{te",22. aprila u 12 ~asova, odràna je cere-monija polaganja venaca koju je predvo-dio potpredsednik Vlade i ministarunutra{njih poslova Ivica Da~i}.Ceremoniji su prisustvovali predstavniciDràve Izrael i SR Nema~ke u RepubliciSrbiji, predstavnici Grada Beograda,Op{tine Novi Beograd, jevrejske iromske zajednice i drugi.

Osim ovog komemorativnog okupl-janja, istog dana u 13 ~asova odràna jeceremonije polaganja venaca u okvirunajve}eg mesta stradanja u na{oj dràvi -Spomen-parka "Jajinci" u Beogradu.

Centralnu manifestaciju obeleàvanja22. aprila - 65. godi{njice probojazato~enika usta{kog logora smrti uJasenovcu, u Srbiji zakonom odre|enogkao nacionalni Dan se}anja na `rtvegenocida u Drugom svetskom ratu, pred-stavljao je memorijalni koncert, odràntog dana u 20 ~asova u Velikoj SaliZadu`bine Ilije M. Kolarca u Beogradu.

U ime Vlade Srbije, pred po~etak kon-certa, prisutnima se obratio ministar radai socijalne politike Rasim Ljaji}.

VESTI SA WWW.SAVEZSCG.ORG

Izrael proslavio 62. ro|endanPovodom Dana nezavisnosti Dràve Izrael ambasada te zemlje organi-

zovala je 21. aprila 2010. prijem u hotelu Kontinental u Beogradu.Najlep{e èlje jevrejskoj dràvi za njen 62. ro|endan izrazile suambasadoru Izraela Arturu Kolu brojne zvanice me|u kojima su bili srp-ski politi~ari, predstavnici diplomatskog kora, verskih zajednica i pripad-nici jevrejske zajednice u na{oj zemlji.


Gostovanje rabinau Leskovcu

U okviru serije predavanja na temuReligije sveta rabin Isak Asiel je na pozivsociologa dr Dragoljuba \or|evi}a uKulturnom centru u Leskovcu 8. aprilaodrào predavanje Jevrejska religija:~vrst Savez Boga i naroda. Nakon veomapose}enog predavanja rabin Asiel jeuru~io nekoliko knjiga kao poklon pen-zionisanom protojereju Tihomiru N.Radivojevi}u. Knjige su za fond bib-lioteke crkve sv. Petke u Kutle{u, jedinojbiblioteci osnovanoj kod jedne seoskecrkve u leskova~kom kraju. Me|u pok-lonjenim knjigama bilo je i knjiga @akaKonfina, poreklom iz Leskovca.

Predavanje rabinasrednjo{kolskimprofesorima

Rabin Isak Asiel odrào je 18. aprila uNovom Sadu predavanje o judaizmupolaznicima seminara o Holokaustu.Slu{aoci su bili profesori u osnovnim isrednjim {kolama koji se upoznaju sametodikom kako pripremiti i odràti ~asna temu Holokausta.

Medicinai jevrejsko pravo

Obaveza pruànja medicinske uslugeproizlazi iz mnogih biblijskih stihova iosoba koja postupa u skladu s tim ispun-java Bo`je zapovesti, micvot. Jedan odnaj~e{}e navo|enih izvora je iz Talmuda(Bava Kama, 85a): "I pribavi mu posve-ma{nje izle~enje (Izl., 21:19)" - iz ovogstiha se zaklju~uje da lekar ima dozvoluda le~i. Me|utim, pitanje je da li je paci-jent obavezan da potraì lekarskupomo}? Da li pacijent koji traì od lekarada ga izle~i negira Bo`ju sveprisutnost?Da li je bolest patnja od Boga koja sluìkao kazna za grehe i da li prolazi bezpokajanja za grehe tako {to ne prihvatapatnju koju mu je Bog dodelio i umestotoga traì lekarsku pomo}? Na ova idruga pitanja osvrnuo se rabin Isak Asielu predavanju Medicina i jevrejsko pravokoje je na poziv prof. Aleksandra\urovi}a odrào na VMA 19. aprila stu-dentima medicine, mladim kadetima,budu}im vojnim lekarima.

Jevrejski kalendar- srpski postupak

Jevrejski kalendar - srpski postupak jeknjiga koju je napisao Dejan Maksimovi}iz Vr{ca. Evo {ta o toj knjizi kaè RemiLandau, kanadski matemati~ar jevrejskogporekla:

"Kada sam u martu 2004. godine odautora dobio kopiju nove formule zaizra~unavanje molada ti{rija i njima

odgovaraju}ih datuma Ro{ Ha{ane,radoznalost me je primorala dapredloèni metod strogo testiram. Da bise ovaj na~in razlikovao od drugih izvorai vremenskih perioda, a nemaju}i boljeime, nazvao sam ga "Srpski postupak".Rezultati su pokazali da su izra~unatevrednosti vrlo ta~ne, ~ak i za period kojivi{estruko prevazilazi ciklus jevrejskogkalendara koji traje 689.472 godine.Srpski postupak je impresivno istraìvan-je tajni jevrejskog kalendara."

Knjiga je predstavljena u Gradskojku}i u Vr{cu, 20. aprila. Pored autora,Dejana Maksimovi}a, o knjizi su govorilidr Milan S. Dimitrijevi}, astronomskaopservatorija, Beograd, i rabin Isak Asiel.Knjiga se moè pro~itati u biblioteciSJOS.

Zna~aj Hramai sinagoge

Rabin Isak Asiel je u sinagogi 21. apri-la primio grupu studenata arhitekture injihovih profesora koji su s pa`njomodslu{ali rabinovo predavanje o judaizmus posebnim osvrtom na zna~aj Hrama isinagoge.

Gimnazijalci u HramuPred kraj subotnje slu`be, 24. aprila u

beogradsku sinagogu je u{la ve}a grupagimnazijalaca (filolo{ka i zemunska gim-nazija) sa svojim u~iteljima iz veronauke.Nakon slu`be gimnazijalci su rabinuAsielu postavljali mno{tvo pitanja u vezisa judaizmom. U sinagogi su proveliukupno dva sata sa rabinom.

IZ RABINATA


DOBROVOLJNI PRILOZIPORODI^NE VESTI LI^NE VESTINOVI SAD

Sonja Skandarski, }erka Mirjane i RadovanaSkandarskog, unuka pok. Vere Male{ev, sa uspehom i

visokom ocenom, zavr{ila je studije na Privrednojakademiji u Novom Sadu.

BEOGRAD

Ivan [eri}, sin Danijele Danon, generalnog sekretaraSJOS i dr Sr|ana [eri}a, odbranio master rad na

Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu sa ocenom 10stekav{i time zvanje diplomirani inènjer - master.

Hevra kadi{a - Jevrejsko groblje

Hevra kadi{a JO Beograd zahvaljuje gospo|i KaticiHalbror iz Subotice na sredstvima za uni{tenje korova idivljeg rastinja. Ova donacija, koju Hevra Kadi{a JO

Beograd dobija godinama, od velike je koristi za redovnoodràvanje Jevrejskog groblja u Beogradu.

100 evra - Neboj{a Spasi} iz Be~a (Austrija)100 evra - Spomenka i Darko Gruji~i}, u znak se}anja na

majku dr Jeti [varc-Mamula, 10.000 din - N. N.50 evra - Olga Danon, povodom godi{njice smrti supruga

Cadika Danona Brace50 evra - Mint Milica3.000 din. - povodom druge godine od smrti supruga, oca i

dede, primarijusa dr Dimitrija Delovskog -porodica Delovski i Mitrev

1.000 din - @arko Polak

Za socijalnu delatnost5.000 din. - N. N.20 evra - Tatjana A~kun20 evra - Gordana i }erka Silvija, povodom sedam godina

od smrti dragog supruga i oca Marija Atijasa(ispravka iz pro{log broja)

2.000 din. - @arko Polak 1.000 din. - Ra{ela Kneèvi}

Za Hram10.000 din. - N. N.

Za rad omladine5.000 din. - N. N.

Za Hor "Bra}a Baruh" 2.000 din. - Zita Glava{ki, povodom prvog ro|endana

praunuke Ines Uro{evi}

Za "Mi smo preìveli"100 evra - porodica Kova~, povodom trogodi{njice smrti dr

Karla Kova~a

ZEMUNZa rad JO1.000 din. - David Montiljo - Izrael

UMRLI

NOVI SADKsenija Karadì}, 3. aprila 2010. u 62. godini

ZEMUNNada Avramovi}, u 84. godini

BEOGRADProf dr Pavla Fenje, lekar, ro|en 1915. godine u Novom

Sadu, poslednjih pedeset godina ìveo u Viktoriji (Kanada).

Eva Arseni}, 26. marta 2010. u 88. godini,sahranjena je na Novom groblju

Karmen Bajlo, 28.marta 2010. u 75. godini.Urna je poloèna na Zemunskom groblju 1. Aprila.

Aleksandar [tajn, 7. marta 2010. u 85. godini

Luci Petrovi}, 15. aprila 2010. u 85. godini

Ne zaboravite!!!êga nema u Jevrejskom pregledu ima na sajtu SJOS www.savezscg.org


VESTI IZ SVETAU Los An|elesuprebijeni neonacisti

SAD - Dvojica neonacista su prebije-na, a ostali zasipani jajima, kamenjem ifla{ama tokom demonstracija odrànih19. aprila ispred gradske ku}e u LosAn|elesu.

Sukob se desio kada su se afro-ameri~ke, latino, jevrejske i desno orijen-tisane grupe imigranata organizovale ukontrademonstracije protiv nekih ~etrde-setak ~lanova nacional-socijalisti~kogpokreta.

Neonacisti~ka grupa sa sedi{tem uDetroitu dobila je dozvolu da odrì zboruz za{titu policije.

Nose}i svastike i izvikuju}i: "Zighajl!", demonstratori su slogane i plakateusmerili prete`no na ilegalne imigrante,mada je bilo i rasisti~kih i antisemitskihispada. Jedan od demonstranata koji jedobio batine nosio je natpis :"hri{}anst-vo=paganizam=pagani$" sa strelomuperenom prema kukastom krstu. Nakon{to je prebijenim demonstrantimaukazana pomo} pu{teni su ku}i.Procenjuje se da je oko 500 kon-trademonstratora stiglo iz celog regiona ipo~elo da goni neonaciste koji su sepovla~ili prema parkingu gde su ostavilikola.

Jedan od nenonacista nije uspeo daupali kola i da se skloni od kamenica iboca. On i njegovi drugovi dràli susvastike i transparente iznad glava kako bise za{titili. Policija je uhapsila, i kasnijepustila petoricu kontrademonstranata.

Uhap{en osumnji~eniza pucnjavu ukalifornijskoj sinagogi

SAD - Tridesetsedmogodi{nji Kristo-fer Litldòn uhap{en je 15. aprila, kaoosumnji~eni za pucnjavu oktobra pro{legodine u podzemnoj garaì sefardske sin-agoge Adat Je{urun Veli u severnomHolivudu.

Usamljeni revolvera{ pogodio je ukolena Maora Ben Nisana i Alena Lasrija,u trenutku kada su dolazili na jutarnjiminjan. Policija i jevrejska zajednica brzosu zaklju~ili da je motiv bio zlo~in iz

mr`nje, ili teroristi~ki napad.Litldòn je bio uhap{en i pro{log jula

zato {to je na Beverli Hilsu uperio pi{tolju jednu osobu.

Me|utim nekoliko meseci nakon ovogdoga|aja, u intervjuu koji je "Dèruzalempostu" dao zamenik {efa policije u LosAn|elesu Majkl Dauning, policija jenagovestila da su pucnji u kolena mo`dadelo lokalne izraelske kriminalne grupe.

- Pucanj u kolena li~i na preciznoodabran pogodak u metu - rekao je, doda-ju}i da su dva ~oveka pogo|ena u znakozbiljnog upozorenja, {to nalikuje krimi-nalnim organizacijama.

Dauning je ne{to kasnije korigovaoovu izjavu tvrde}i da je izvu~ena iz kon-teksta i da on nema nikakve dokaze da jeu ovu pucnjavu uklju~en organizovanikriminal.

Policija Los An|elesa je zabrinutaporastom organizovanog kriminalaIzraelaca, u oblastima kao {to su nekret-nine, ucene, pranje novca i droga.

U intervjuima koji su dali JTA,Dauning i kapetan Greg Hol koji je na~elu losan|eleske policije za te{kakrivi~na dela, izjavili su da su oveaktivnosti u porastu, premda je te{koproceniti njihov stvaran obim.

- Izraelski kriminalci u gradu suveoma sofisticirani - rekao je Hol.

Dauning je rekao da njegovo odeljenjeblisko sara|uje sa jevrejskom zajednicomi policijom u Izraelu da bi identifikovalilokalne kriminalne elemente.

Sinagoga Adat Je{urun ima 150 porod-ica, od kojih su ve}ina severno afri~kiJevreji i ne{to malo ameri~kih i izrael-skih.

Goldston pod pritiskom JU@NA AFRIKA - Sudija Ri~ard

Goldston odlu~io je da ne prisustvujeBar micvi unuka. Nakon pregovoraizme|u Ju`noafri~kog cionisti~kogsaveza i sinagoge Bet Hamidra{Hagadol, koja se nalazi u imu}nompredgra|u Johanesburga, gde treba da seodrì bar micva, postignut je dogovor saporodicom da se Goldston ne pojavi naslu`bi u sinagogi.

Goldston je bio na ~elu Komisije UNkoja je ispitivala rat u Gazi 2008 - 2009godine. Kona~an izve{taj komisijeoptuìo je Izrael i Hamas za ratni zlo~in imogu}e zlo~ine protiv humanosti.

Jevrejske grupe, uklju~uju}i iJu`noafri~ki cionisti~ki savez, planiralesu da organizuju protest ispred sinagoge,ako Goldston bude prisustvovao.

Rabbi Mo{e Kurtstag koji je na ~eluBet Dina Ju`ne Afrike, nije bio uklju~enu pregovore, ali je prokomentarisao:"Ljudi imaju ose}anja, oni veruju da jeGoldston izloìo Izrael opasnosti i ne èleda mu se na taj na~in oda po~ast".

Goldston nije bio voljan da komen-

tari{e, ali je samo rekao da je u interesuunuka odlu~io da ne prisustvuje cere-moniji u sinagogi.

Artus Haskalson, penzionisani vrhovnisudija Ju`ne Afrike rekao je da je"sramotno" praviti pritisak na dedu da neprisutvuje bar micvi svoga unuka.

- Ako je istina da je to u~injeno sablagoslovom ~elnika jevrejske zajedniceJu`ne Afrike, onda to govori mnogo vi{eo njima nego o sudiji Goldstonu - rekao jeHaskalson. Trebalo bi da pognu glave odsramote.

Priznanje GoldstonuSAD - "Tikun magazin" }e nagradu za

etiku slede}e godine dodeliti Ri~arduGoldstonu, autoru izve{taja UN o ratu uGazi. Objava o dodeli nagrade do{la jeusred kontroverze oko prisustvovanjaGoldstona bar micvi svog unuka u Ju`nojAfrici. Goldston je prvo izjavio da ne}eprisustvovati da bi izbegao najavljeneproteste cionisti~kih grupa u Ju`nojAfrici, ali je izgleda pro{le nedelje do{lodo dogovora da se Goldstonu dopustiprisustvovanje bar micvi bez odràvanjaprotesta.

Goldston, ugledni pravnik u Ju`nojAfrici, postao je persona non grata uproizraelskim krugovima nakon {to supro{le godine UN objavile njegovizve{taj o izraelskom ratu protiv Hamasau Gazi, u kojem je re~eno da su i Izrael iHamas po~inili ratne zlo~ine, a verovatnoi zlo~ine protiv humanosti. Izraelskizvani~nici su izve{taj osudili kao veomapristrasan i neta~an.

Osniva~ i urednik ~asopisa Tikun,rabi Majkl Lerner rekao je JTA da jeodluka da se oda priznanje Goldstonudoneta pre ovog bar micva dùmbusa,ali da je izabran ba{ ovaj trenutak da seodluka objavi da bi se ukazalo na"ne~uveno i sramotno" postupanjeprema Goldstonu, njegove sabra}e,Jevreja iz Ju`ne Afrike.

- Goldston je u~inio uslugu jevrejskomnarodu jer je osnaìo uverenja da na{ieti~ki sudovi ne smeju biti u slu`bi slepepodr{ke bilo kojoj vladi - rekao je Lerner.

Pre nego {to je razre{eno pitanjeGoldstonovog prisustva bar micvi, Lerner


VESTI IZ SVETA

ga je pozvao da odràvanje bar micvesvoga unuka pomeri u njegovu kongre-gaciju u Berkliju u Kaliforniji.

Demjanjuktvrdi da je nevin

NEMA^KA - Ivan (Dòn) De-mjanjuk, kome se sudi u Nema~koj zbogpomaganja u ubistvu 27.900 Jevreja unacisti~kom logoru Sobibor tokomDrugog svetskog rata, izjavio je na sudu uMinhenu da je "nevina `rtva". U izjavikoju je pro~itao njegov branilac,Demjanjuk, poreklom Ukrajinac, okrivioje jevrejske grupacije, Svetski jevrejskikongres i Centar "Simon Vizental" zapodizanja la`nih optu`bi protiv njega.

U svom prvom obra}anju sudu deve-desetogodi{nji Demjanjuk je rekao da je30 godina pogre{no gonjen u Americi,Izraelu i Nema~koj. Tuìoci tvrde da je1943. godine radio kao straàr u logorusmrti Sobibor, u Poljskoj.

- Nepravda je {to Nema~ka poku{avada od mene, ratnog zarobljenika, napraviratnog zlo~inca, da bi se tako distanciralaod sopstvenih ratnih zlo~ina. Ovo su|enjeza mene predstavlja torturu.

Demjanjuk, penzionisani autome-hani~ar, ìveo je blizu Klivlenda dok munije oduzeto amer~ko dràvljanstvo i onizru~en Izraelu 1986. godine. Tamo jeutvr|eno da je on "Ivan Grozni" iz logoraTreblinka koji je podvrgavao Jevreje tor-turi dok ih je vodio u gasne komore.Smrtnu kaznu i presudu ukinuo jeVrhovni sud Izraela, 1993. godine, sobrazloènjem da postoji sumnja u to daje uop{te bio u Treblinci.

Vratio se u SAD, povratio dràvljanst-vo, da bi mu ga 2002. godine sud ponovooduzeo zbog njegove navodne uloge uSobiboru. Izru~en je pro{le godineNema~koj da bi mu se sudilo u Minhenu.

Ameri~ki prekorpalestinskim vlastima

SAD - Obamina administracija je"sna`no osudila" davanje imena palestin-skim ulicama po teroristima, i uputilaprekor palestinskim vlastima zbog negi-ranja jevrejskog nasle|a u Jerusalimu.

- Uznemireni smo komentarimapalestinskih zvani~nika u vezi rekon-strukcije i obnavljanja jevrejskih

gra|evina u jevrejskom kvartu Staroggrada u Jerusalimu - rekao je P. J. Krouli,port-parol Stejt departmenta. - Primedbepalestinskog ministra informacija u koji-ma negira jevrejsko nasle|e u Jerusalimupodrivaju poverenje koje je neophodnoza su{tinske i produktivne izraelsko -palestinske pregovore. Tako|e, sna`noosu|ujemo veli~anje i ukazivanje po~astiteroristima koji su ubili nevine civile inazivanjem javnih mesta po njima. To{kodi mirovnim naporima i mora se zaus-taviti. Smatra}emo palestinske lidereodgovornim za podstrekivanje.

Pre izvesnog vremena na inicijativuHamasa, a uz ohrabrenje palestinskihzvani~nika, dve ulice u Ramali dobile suime po teroristima. Palestinski zvani~nicisu se, tako|e, pridruìli protestima protivizraelskog renoviranja drevne sinagoge uStarom gradu u Jerusalimu, koju je iznu-tra uni{tila jordanska vojska tokom rataza nezavisnost 1948. godine.

Neke jevrejske grupacije, republikancii izvestan broj proizraelskih demokrataizjavili su da je Obamina administracijapropustila da osudi ove akcije, ali da je sadruge strane javno obnarodovala nesla-ganje sa Izraelom u vezi izgradnje ku}a uisto~nom Jerusalimu.

DemonstracijeMa|arskih Jevreja

MA\ARSKA - Vi{e od 1.000 Jevrejademonstriralo je po~etkom aprila uStarom getu u Budimpe{ti, u znak odgov-ora na seriju antisemitskih incidenata ipolarizovanu politi~ku klimu prednedavno odràne izbore u Ma|arskoj.Demonstranti su prkosili preporuci poli-cije da se drè po strani i mar{irali su ublizini Velike sinagoge u Dohani ulicinose}i jarmulke. Policija je izdala upo-zorenje nakon {to su dva puta, tokomSeder ve~eri, razbijeni prozori na ku}iHabad rabina.

Predizbornu kampanju "krasila" je ipojava antisemitskih grafita na raznimmestima u Budimpe{ti, o{te}en jeHolokaust memorijal u Zoleger{egu,gradu na zapadu Ma|arske, a neonacistisu odràli antisemitski zbor u Tisoslaru,gradu u isto~noj Ma|arskoj, poznatom po"krvnoj kleveti" (optu`bi da lokalnajevrejska zajednica koristi krv hri{}anskedece za pravljenje macesa), {to je dovelodo pogroma 1882-83.

Demonstracije je organizovalaJevrejska zajednica Ma|arske, a demon-strante je obezbe|ivala policija i nije pri-javljeno nikakvo nasilje.

Jevreji u Ma|arskoj neprekidno suizraàvali brigu zbog nagla{enih anti-semitskih nota u izbornoj kampanji.Stranka ekstremne desnice Jobbik u svo-joj izbornoj kampanji stavljala jenaglasak na to da su za sve neda}e i jadekoji su zadesili Ma|arsku, krivi Romi i

Jevreji. Pre tri godine ova stranka jeosnovala paramilitarnu Ma|arsku gardu.

SapunKANADA - Policija Montreala

oduzela je komad sapuna za koji njegovvlasnik tvrdi da je napravljen od jevre-jskih tela iz doba Holokausta, da bi gatestirala. Sapun je oduzet od AbrahamaBotinesa, vlasnika jevrejske radnje upomodnom San Loren Bulevaru uMontrealu, koja se bavi prodajom rarite-ta, kada je poku{ao da proda ovu, navod-nu, relikviju iz Drugog svetskog rata.

"Montreal gazeta" je izvestila da }epolicija obaviti hemijske analize sapunana kojem je utisnuta "svastika", da biutvrdila da li je zaista napravljen od tela`rtava Holokausta.

Botines je bio spreman da proda sapunza 300 dolara. Vlasnik radnje tvrdi da gaje kupio od penzionisanog kanadskogvojnika koji ga je prona{ao u koncentra-cionom logoru. Botinesov sin Ivanizjavio je u vestima kanadske televizijeda su sastojci sapuna misterija.

- Mogu vam samo re}i ono {to mi jeAbraham rekao, a to je da je sapunverovatno napravljen od ljudske masno}eili sala. Botines je rekao da je poku{ao daproda sapun muzeju Holokausta, koji jeodbio ponudu, i da on ve} dugo sakupljapredmete iz nacisti~kog razdoblja. Upro{losti je ve} bio kritikovan zbog pro-daje nacisti~kih suvenira.

Gadafi nema ni{taprotiv Jevreja

LIBIJA - Libijski vo|a MuamerGadafi (na slici) susreo se sa delegacijomod 40 izraelskih Arapa me|u kojima jebilo i {est ~lanova Kneseta. Rekao im jeda nema ni{ta protiv Jevreja, ali da sesuprotstavlja cionizmu. ^lan knesetaTaleb A-Sanaa (Ujedinjena arapska lista-Taal) zatraìo je od Gadafija da otvorivrata svoje zemlje izraelskim Arapima iposebno da im dozvoli da studiraju uLibiji. Gadafi je odgovorio da bi dozvolioizraelskim Arapima da studiraju na libi-jskim univerzitetima ~ak i kada ne biimali vize. Izraelski parlamentarci su poprvi put posetili Libiju, a u zemlju su u{lisa posebnim ulaznim dozvolama jerIzrael i Libija nemaju diplomatskeodnose.


Evropa raste, {engenski prostor seposlednjih godina pro{irio do Islanda iukrajinske granice. Broj ljudi kojiprelaze te granice ve}i je nego ikada.Mnogi od njih sebe istovremeno vidikao gra|ane Evrope i svoje dràve.

Me|utim, sve su popularnije desnopopulisti~ke stranke, od kojih su mnogeneprijateljski nastrojene prema stranci-ma. Poslednjih meseci uspelo im je da uve}em broju dràva EU zabeleèzna~ajne pobede.

Svako imasvog Hajdera

Poslednja takva pobeda zabeleènaje u Ma|arskoj gde je na izborima apso-lutnu pobedu odnela konzervativnastranka Fides isto tako naklonjenastereotipima neprijateljstva premastrancima kao i stranka ekstremnedesnice Jobik koja je, tako|e,zabeleìla zna~ajnu pobedu.

Volfgang Kapust, stru~njak zaekstremizam, kaè da

postoje brojneraz-

like izme|u pokreta u razli~itim zemlja-ma:

- U Skandinaviji gra|ani protestujuzbog poreza, a nacionalisti u isto~nojEvropi padom zida poku{avaju dastvore novi identitet. U Francuskoj ve}dugo postoji @an Mari Lepen, a uAustriji pokret na ~ijem ~elu je bio JergHajder.

U svakom slu~aju, jedna osobinaspaja sve desne populiste. U vremekriza poku{avaju da instrumentalizujustrah bira~a: "Desni populisti oslanjajuse na nezadovoljstvo bira~a. Oni nudejednostavne odgovore na sloène prob-leme poput ekonomske situacije, neza-poslenosti ili socijalne nesigurnosti. Onipre svega èle da uklone, oteraju ilivrate ku}ama, kako oni to kaù, strancei 'druge'."

Ne mogu da sedogovore me|usobno

Zbog ~injenice da ovi pokreti sebedefini{u upravo ograni~avanjem odstranaca, ne uspeva im da za svoje idejepridobiju snage izvan svojih zemalja. Topokazuje i situacija u Evropskom parla-mentu.

"Desni ekstremisti i populisti imajuproblem sa Evropom. Oni se bore protivnadnacionalnih politi~kih ure|enjapoput EU. @ele da zadrè identitetevlastitih zemalja. Paradoksalna je~injenica da su u Evropskom parlamen-tu poku{ali da se spoje u jednu parla-mentarnu grupu. To im nije uspelo jer susuprotnosti me|u njima suvi{e velike."

Desni populisti ~esto ostaju na nivouprotestnih partija koje nisu sposobne zakoaliciono udruìvanje. Istovremenovr{e pritisak na partije desnog centra dane gube iz vida desno orijentisanebira~e.

Autori: Fabian [mit/ @eljka Ba{i}-Savi} - "Doj~e vele"

DESNA STRANA EVROPE

Svugde ni~u „Lepeni“

Ekstremna desnica u{la u ma|arski Parlament. Na regionalnim izborima uFrancuskoj dobro je pro{ao Nacionalni front @an Marija Lepena. U Italijija~a Lega Nord, u Holandiji raste popularnost antiislamiste Gerta Vildersa

@an Mari Lepen - Francuska Jerg Haider - AustrijaGert Vilders - Holandija

Strojevimkorakom udesno,

napred mar{- Ma|arska garda


VESTI

IZ IZRAELA

Vandalizovana sinagoga u Jafi

Nepoznati po~inioci nedavno su drvenim ugljenomi{krabali zidove sinagoge u Jafi locirane u prete`no arap-sko-muslimanskom delu grada Ajami. Kukasti krstovi ipalestinske zastave nacrtane su na zidovima sinagoge alii na ku}i odmah do Beit El sinagoge u kojoj ìve Jevreji.Sinagoga se nalazi prekoputa rezidencije francuskogambasadora. Ajami je prikazan u filmu koji je nomino-van za nagradu Oskar.

Iranski nau~nik zatraìo azil u IzraelAjub Kara, po nacionalnosti Druz, ministar Likud partije izvestio je da je

jedan iranski akademik, koji ima veze sa iranskim nuklearnim programom,podneo zahtev za azil preko jedne Izraelke iranskog porekla. Prema AjubuKari, nau~nik ~eka na odluku Izraela u jednoj "prijateljskoj" zemlji. Karanije imenovao nau~nika niti zemlju u kojoj se krije.

"Va{ington post" je izvestio da ve}i broj iranskih nau~nika dezertira iliodaje informacije zapadnim zemljama o iranskom nuklearnom programu.

Povu~ena zabranaizve{tavanja uslu~aju Kam

Predstavnici Odbrambenih snaga Izraela,unutra{nja bezbednosna agencija [in Bet, iKancelarija dràvnog tuìoca Izraela, zatraìlisu od suda u Tel Avivu, da delimi~no povu~esudski nalog o zabrani javnog izve{tavanja uslu~aju Kam, koji je na snazi poslednja tri i pomeseca. Zahtev je usvojen.

Zabrana javnog izve{tavanja odnosila se naslu~aj novinarke Anat Kam (na slici), koja jeuhap{ena pro{log decembra i optuèna za {piju-naù i izdaju. Ona je, navodno, fotokopirala iobelodanila osetljiva dokumenata do kojih je do{ladok je bila u Izraelskim odbrambenim snagama.

Zabrana se odnosila ne samo na detalje njenoghap{enja nego ~ak i na vest da je uhap{ena.Dokumenta koja je Kam obelodanila ~inila suosnovu za pri~u objavljenu 2008. godine u"Haarecu", koja je uplela vojni vrh Izraelauklju~uju}i i general-pukovnika Gabija E{kenazi-ja, da su prkosili odluci Vrhovnog suda oograni~avanju broja meta.

Izraelskim medjima bilo je zabranjeno daizve{tavaju o ovoj pri~i, ali to nije moglo da spre~iinostrane medije i blogove da objave detalje ovogslu~aja. JTA je preneo pri~u 27. marta. Potom je,navodno, Vrhovni sud poslao poruku Kancelarijidràvnog tuìoca i predsedavaju}em sudiji ZeevuHameru, ukazuju}i da je cela situacija neodrìva.

- Ako ceo svet zna za pri~u, onda je zabranaizve{tavanja besmislena - rekla je tim povodomDalia Dorner, predsednica Saveta za {tampu i biv{isudija Vrhovnog suda. - Iako zabrana izve{tavanjanaru{ava slobodu {tampe ona je u redu kad je vrloverovatno da }e objavljivanje neke vestiprouzrokovati ozbiljne {tete za bezbednost dràve.Me|utim, ako je ceo svet zna, to je ve} razlog dase zabrana povu~e.

TISKOVINAIMPRIMEE

Izdava~: Savez jevrejskih op{tina Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,e-mail: [email protected]; Izlaènje Jevrejskog pregleda pomaè Ministarstvo vera Srbije; CIP - Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten - Savez jevrejskih op{tina Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorniurednik: Stanimir Sa{a Risti}; Tehni~ki urednik: Du{an Olui}; Svi potpisani ~lanci odraàvaju li~no mi{ljenje autora, koje se ne podudara uvek sami{ljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadràva pravo da prilagodi priloge; [tampa: COLORGRAFX -Beograd

Exp. Savez jevrejskih op{tina Srbije,11000Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

Obave{tavamo ~lanove zajednice da je krajem aprila primljena pomo} World Jewish Relief izLondona.

Ona se sastoji u ode}i i obu}i za decu i odrasle kao i potrebama za doma}instvo, a upu}ena jemati~nim jevrejskim op{tinama u Srbiji. Deo pomo}i }e biti predat nejevrejskim socijalnimustanovama.

Koordinator projekta, Miroslav Grinvald

O B A V E [ T E N J E

HUMANITARNA POMO] WJR ZA ^LANOVE JEVREJSKE ZAJEDNICE

U SRBIJI I SOCIJALNE USTANOVEVAN ZAJEDNICE

Documents

Godina XIX (LV) zBroj 5 zBeograd zMaj 2010. zIJAR/SIVAN 5770. · 2019. 3. 8. · tracije Saveza u zgradu u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu, doneta je odluka da se obavi razgovor izme|u