Embed Size (px)
Citation preview
21Novembar 2012. www.serbianmirror.com
V E R A
Prva pri~a
Ko me to gleda netrem-
ice kroza sve zvezde na nebu i
sve stvari na zemqi?
Zakrite o~i svoje,
zvezde i stvari; ne gledajte
nagotu moju. Dovoqno me stid
pe~e kroz moje o~i.
[ta imate da vidite?
Drvo `ivota, koje se smawilo
u trn na drumu, te ubada i sebe
i druge. [ta drugo – nego pla-
men nebesni zarowen u blato,
te niti svetli niti se gasi?
Oraci, nije glavno
va{e orawe no Gospod {to
posmatra.
Peva~i, nije glavno
va{a pesma no Gospod {to
slu{a.
Spava~i, nije glavno
va{e spavawe no Gospod {to bdi.
Nije glavno ne{to vode u
~kaqama oko jezera no jezero je
glavno.
[ta je sve vreme qudsko do
jedan talas {to okvasi vreo pesak na
obali, pa se pokaja {to ostavi jeze-
ro, jer presahnu?
O zvezde i stvari, ne gledajte
u mene no u Gospoda sa o~ima. On
jedini vidi. U wega gledajte i
vide}ete sebe u domovini svojoj.
Na{to vam gledawe u mene: u
sliku izgnanstva svoga? U ogledalo
svoje `urne prolaznosti?
Gospode, lepi ubruse moj,
opto~eni zlatnim serafimima,
spusti se na mene kao veo na udovicu,
i pokupi suze moje, u kojima vri
`alost svih Tvojih stvorewa.
Gospode, lepoto moja, do|i
mi u goste. Da se ne bi stideo nagote
svoje. Da se mnogi `edni pogledi,
{to padaju na mene ne bi vra}ali
doma `edni.
Druga pri~a
Ko me postavi u ovaj crvi-
wak?
Ko me zavali u pra{inu, da
budem sused zmijama i ru~ak jastre-
bima?
Ko me surva sa gore visoke,
da budem saputnik krvnicima i
bezbo`nicima?
Moj greh i Tvoja pravda,
Gospode. Od postawa sveta prote`e
se greh moj, i br`i je nego pravda
Tvoja.
Brojim grehe svoje kroz ceo
`ivot svoj, i kroz `ivot oca mojega
tja do po~etka sveta, i ka`em:
zaista, pravdi Gospodwoj ime je
milost.
Rane svojih otaca nosim na
sebi, rane koje i sam pripremah dok
u wima bejah, pa su se sada sve objav-
ile na du{i mojoj, kao {arena ko`a
na `irafi, kao pla{t od zlih skor-
pija {to me koqu.
Aman, Gospode, otvori brane
nebesnoj reci Tvoje blagodati, i
o~isti me od gube. Da bi bez gube
smeo izgovoriti ime Tvoje pred
ostalim gubavcima, a da mi se ovi ne
narugaju.
Podigni me bar za jednu
glavu iznad trule`nog mirisa ovog
crviwaka. Da udahnem nebesnog tam-
jana i da o`ivim.
Podigni me bar za jednu
palmu visoko, da se i ja mogu nasme-
jati zmijama, {to jure za mojim peta-
ma.
Gospode, ako ima i jedno
dobro delo na zemaqskom putu mome,
radi wega jednog izbavi me od saput-
ni{tva krvnika i bezbo`nika.
Gospode, nado moja u
o~ajawu.
Gospode, snago moja u
nemo}i.
Gospode, videlo moje u tami.
Metni samo jedan prst na
~elo moje i podi}i }u se. Ili, ako
sam i suvi{e prqav za prste Tvoje,
ve`i me jednim zrakom iz Tvoga
carstva i digni me, – digni me,
milo{to moja iz ovog crviwaka.
Tre}a pri~a
Ima li dana iza tvojih
leda, ~ove~e, koje bi `eleo da ti
se povrate? Svi su te
privla~ili kao svila, i osta-
jali iza tebe kao pau~ina. Kao
med do~ekivali su te, kao smrad
ispra}ao si ih. Svi su prepuni
obmane i greha.
Gle, sve bare pod
mese~inom li~e na ogledala. I
svi dani, obasjani tvojim lak-
oumom, li~e na ogledala. No kad
si kora~ao s jednog dana na
drugi, la`na ogledala su se
razbijala kao tanak led, i ti si
gacao po vlazi i blatu.
Mo`e li dan, kome su
jutro i ve~e kapije, biti dan?
Gospode svetlonosni, za
jednim danom ~ezne moja du{a,
rastrzana obmanama: za danom bez
kapija, iz koga je potonula u smenu
seni. Za danom Tvojim, {to nazivah
danom svojim, kad bejah jedno s
Tobom.
Ima li sre}e, ~ove~e, iza
tvojih le|a, koju bi `eleo da se
povrati? Od dva zalogaja iste slasti
drugi je otu`niji. Od ju~o{we sre}e,
iznete na dana{wu trpezu, ti
okre}e{ glavu s dosadom.
Dati su ti samo trenuci
sre}e, da te o`aloste se}awem na
pravu sre}u, u nedrima neizmenqi-
vo Sre}noga, i vekovi nesre}e, da te
probude iz bunovne samsare
obmana.
Gospode, Gospode, jedina
sre}o moja, sprema{ li konak za
ugruvanog palomnika Tvoga?
Gospode, mladosti moja nes-
tariva, u Tebi }e se okupati o~i moje
i zasjati sjajem nad sun~anim.
Suze pravednika Ti
bri`qivo zbira{, i wima svetove
podmla|uje{.
MOLITVE NA JEZERU
PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE
Pi{e: Nenad Jovanovi}
Vladika Nikolaj Velimirovi]
Na Ohridskom jezeru 1921-1922 godine.
22 Novembar 2012.
I Z N A [ E P R O [ L O S T I
Prema narod-nom kazi-v a n j u ,
@dralin – konjslavnog srpskogjunaka Milo{aObili}a, po kojemmnogi srpski hero-ji i danas noseime, bio je junak,kao i njegovgospodar. Oni subili jedno, tako da
je razumljivo da je konj sa svojim gospo-darem poginuo, kao {to ni Milo{ bez svogkonja ne bi imao nadljudske sposobnostikoje mu se u narodu pripisuju. @dralinnije bio toliko poznat, kao [arac, konjMarka Kraljevi}a, ali poznato je da je tobio visok i lep konj. Mnogi su ga sepla{ili, pa nisu ni smeli da izlaze nadvoboj sa Obili}em. I ono malo dvoboja{to je imao, Milo{ Obili} bi ih brzore{avao, kako i dolikuje takvom konju itakvom junaku. U narodnom kazivanjudalje nalazimo da je Obili} tokom dvobo-ja bio sav u oklopima i gvo`dju, pa je isvog konja tako {titio. @dralin nikada nijebio ~ak ni ogreban.
Kao visoki i oficir i plemi},Obili} je imao ~itavu ergelu konja. Ali@dralin je bio poseban.
U vreme kosovske bitke, Milo{Obili} je imao ~etrdeset, a @dralin desetgodina. Neki podatci govore da nije ta~nalegenda da se Obili} pribli`io Muratu naprevaru, glume}i predaju, jer caru nijemogao pri}i niko naoru`an. Milo{ je pri{aoMuratu juna~ki, na svom konju, probiv{i sekroz turski obru~ sa svojim oklopnicima.Pri~u o la`noj predaji smislili su Turcizbog sramote, {to su dopustili da njihov cartako strada. Probali su da tako umanje pod-vig srpskog heroja i njegovih vitezova, pai samog @dralina. Jer, Milo{ bez svogkonja to ne bi mogao da u~ini. @dralin je
ispred sebe gazio, a Milo{ je sve posekao,dok na kraju nije do{ao do samog Murata.
Tako su Milo{ Obili} i njegov@dralin, poginuli na Gazimestanu. Nekadaslavnom, a danas svetom mestu. Na njih jenavalilo hiljade turskih konja i ratnika. Aoni su se borili hrabro, do poslednjegtrenutka. @dralin je poginuo kao ~ovek –juna~ki i zaslu`io je da mu se ime upamti.
Marko Kraljevi} i [arac
Zahvaljuju}i narodnim pesma-ma, jednako poznat kao i svoj gospodarje [arac, konj Kraljevi}a Marka. I jed-nom i drugom se pripisuju natprirodneosobine.
Pre [arca, Marko je promeniomnogo konja, medjutim nijedan konj munije bio po volji niti je mogao da ispuninjegove zahteve. Legenda ka`e da jeMarko na nekom putu, sreo neke ljude od
kojih je kupio “{areno, gubavo `drebe”.Nekako je znao da }e od njega postatidobar konj. Uzeo ga je pod svoje i izle~io,a onda ga nau~io raznim ve{tinama. Nau~io
ga je i da pije vino.[arac je za razliku od @dralina bio
krilat konj, odnosno legenda ka`e da je imaonevidljiva krila, koja bi mu poslu`ila samou beznade`nim situacijama, kada je Markovodio borbu sa zlim vilama i zmajevima.
Pored toga, [arac je bio i vidovotkonj. Umeo je da predvidi mnoge nepri-jatne dogadjaje i da ih nekako saop{tisvome gospodaru. ^ak je predvideo smrtsvoga gospodara:
Kada Marko bio uz Urvinu, po~enjemu [arac posrtati, posrtati i suze roniti.
Marko Kraljevi} je imao nebro-jeno megdana. Borio se protiv Turaka,Arnauta, Arapa, Madjara, pa i protiv nekihsunarodnika (na pr. Ljutica Bogdan).Marko je uvek bio pobednik, ali nikada tone bi uspeo bez svog [arca.
[arac je od nejakog, bolesnog`drebca, postao sna`an i nao~it konj,otmenog hoda i galopa. Nijedan konj munije utekao, niti ga je mogao sti}i.
Ima mnogo verzija o smrtiKraljevi}a Marka, a najlep{a je ona kojaka`e da je Marko Kraljevi} sa svojim[arcem sakriven u jednoj pe}ini.
Milo{ Obili}
Veliki nema~ki pesnik Johan Volfgang Gete, ne samo da je u~io srpski jezik, ve} ga je i govorio. Prou~avao je srpske narodne pesme i Svetosavlje. Divio se srpskom narodu i pisao o njemu. Mnogo godina kasnije, nailazimo na zapise gde se
Gete sa divljenjem odnosi prema junacima iz srpskih mitova, a posebno ga je o~arala ~injenica da je srpski narod u svojim usmenim kazivanjima davao ljudske, juna~ke osobine kako svojim herojima, Marku Kraljevi}u i Milo{u Obili}u, tako i
njihovim konjima. Pa tako u tom zapisu, nailazimo na re~enicu, koja ka`e da su svi ostali svetski legendarni konji u odnosu na [arca, samo obi~na `drebad.
Pi{e: Aleksandra Miti}
Marko Kraljevi}
NARODNE LEGENDE
Ogledalo informi{e, promovi{e,povezuje i
neguje srpskevrednosti!!!
773.744.0373
^ITAJTE OGLEDALOwww.serbianmirror.com
K N J I @ E V N O S T
23www.serbianmirror.comNovembar 2012.
Matica ̀ ivota nas ponekad odnese namesta gdje nikada nismo ni slutilibiti. To se desilo i sa \ukanom
Minjevi}em, koji je cijeli svoj radni vijekproveo u Beogradu, kao ekspert Narodnebanke, te autor rejting publikacija za privre-du Srbije, a onda zaplovio u dalek svet, izaustavio se u Vankuveru na kanadskojzapadnoj obali.
\ukana Minjevi}a sam upoznaopre nepunih {est godina, ta~nije u leto2006. godine, u jednoj {koli u graduBrnabi, u Vankuveru, na promociji mojezbirke pesama, „Korijeni u kamenu”. Takozakovasmo na{e prijateljstvo i dru`enje sana{im kolegama piscima iz Vankuvera, naknji`evnim susretima i ve~erima sa na{imzemljacima, prijateljstvo koje eto traje dodanas. I traja}e dok je nas...
\ukan Minjevi} je rodjen uCrnoj Gori, zavr{io Trgova~ku akademiju uPodgorici, studirao u Zagrebu, `ivio i radiou Beogradu, po~eo da stvara i istrajava upisanju u Kanadi. Moglo bi se re}i, pori-jeklom je Srbin iz Crne Gore , a po grad-janskom i knji`evnom domicilu je kanads-ki pisac, gde `ivi i stvara du`e od jedne ipo decenije.
Za samo nekoliko godina od izlas-ka prve knjige „Ispoved i pricest uKanadi”, uspeo je da napi{e jo{ petromana: „Kad su {ljive cvetale”, „Dnevnikiz moje pe}ine”, „Pri~e iz rajskog predvor-ja”, „Grumen zemlje na dlanu” i „Sve jepo~elo u Veneciji“. Kao da je po svakucenu hteo da nadoknadi ono vreme u `ivotukoje je propustio da posveti svomeknji`evnom talentu.
Najnoviji Minjevi}ev roman “Sveje po~elo u Veneciji” iza{ao je iz stampeovog leta u Vankuveru. To je bio povod,da kao biv{i novinar i knji`evnik sa YUprostora, napravim sa njim intervju, kako bise srpska javnost u dijaspori upoznala saknji`evnim opusom ovo na{eg pisca, apotencijalni ~itaoci iz prve ruke saznali gdei kako mogu da nabave njegove romane.
Pro~itao sam sa u`ivanjem svenjegove romane, a za neke napisao i kri-tiku.. Ono {to je neosporno, pisac \ukanMinjevi} ima dar da ispri~a zanimljivupri~u koja dr`i pa`nju ~itaoca.
Zaplet uzbudljivog romana „Sveje po~elo u Veneciji”, po~inje na katunuLitice, u pi{~evom zavi~aju, pored kanjonaVra`ji Do, gde su se nakratko skrivala dvabrata, pripadnika kraljevske vojske uotad`bini. Kad skrivanje nije vi{e bilomogu}e u komunisti~koj zemlji, ovi nesret-nici, preru{eni u cigane napustili su vu~jujazbinu i sa strahom krenuli da tra`e spas,negde preko granice. Na nesre}u ili sre}u,u cik zore, u stoletnoj pra{umi, na putu zaplaninu, presreli su k}erku {efa Udbe uVaro{i. Kad su pomislili da je sa njimagotovo i poku{ali da sebi prekrate `ivot, nanjene o~i, desilo se ne{to {to je te{kopovezati sa zdravim razumom. Devojkakoja je bila upla{ena za svoj `ivot, nijemogla dopustiti da bude svedok smrti ove
mlade bra}e. I sama jedinica, bez sestre ibrata, besna na svoga oca {to progoni oveljude, i {to se usprotivio njenoj ljubaviprema mladom lekaru, ~iji se otac nijeborio na strani komunista, u magnovenju,prelomila je i pridru`ila im se u be`aniji,preobra}ena u mladu Ciganku. Kao u bajci,ali iz stvarnog `ivota.
Na~in na koji su dvojica
Moravaca, sa sko-jevkom, k}erkomna~elnika Udbe, be`alaiz zemlje mo`e da seopi{e samo kao bajko-lik. Sve okolnosti kojesu ih pratile kao da suuprili~ile natprirodnesile, obja{njavaju}inedoku~ive bo`jerazloge i nakane –skrivanje, susret sa udba{evom k}erkom,ukrcavanje na brod do Venecije, susret samisionarkom Baptisti~ke crkve, odlazak uKanadu, pa u Etiopiju...
Od prve do poslednje stranice ovepripovesti o be`aniji i poteri za bra}om iudba{evom }erkom, pisac nam ne dozvol-java da predahnemo, a to pre svega posti`eneverovatnom galerijom likova ~ije su sud-bine isprepletene na na~in na koji to mo`esamo u literaturi. I to dobroj literaturi,kakva je upravo ona nastala pod peromruskih ili nema~kih klasika.
Tvoje prvo obimno literarno –memoarsko delo, „Ispoved i pri~est uKanadi”, predstavljeno je na stranicamaSrpskog ogledala pre skoro {est godina.Ovo je tvoja {esta knjiga. Zna~i li to dasu ti se posre}ile?
- Svakako. Prikaz moje prveknjige bio je za mene veliki podstrek danastavim i istrajem u pisanju novih knjiga.”Ogledalo je veoma ~itano, ma gdje dadodje, I ~esto ide od ruke do ruke, po{tone mogu svi imati svoj primjerak. Tadanismo ni govorili o tome kako knjigunabaviti, pa sam ja imao pozivezaineteresovanih ~italaca za nabakvu mojeknjige,
Kasno si po~eo da pi{e{ – tek po
zavr{etku svog radnog veka? [ta te jeinspirsalo da svoja literarna razmi{ljanjadeli{ sa ~itaocima?
- Kao {to se vidi, nikad nijekasno. Ako neko ima afiniteta i dara zapisanje, potrebno je da oseti potrebu za tim.Inspiraciju. Da se posvetim literaturi bile supresudne dve okolnosti. Moja k}erka Vesnai ambijent tudjine. Ali, i prijatno podnebljena zapadnoj obali Pacifika, u Vankuveru.Ona je zapazila moju “glagoljivost” usvakodnevnom razgovoru, sa nostalgi~nimizletima u pro{lost i zavi~aj. Dirnuta time,jedom mi ka`e, “stavi sve to na papir, danam ostane da ~itamo”. Prihvatih to kaomoj dug i prema deci. Tako je po~elo.
Nostalgija kao nevidljiva nit seprovla~i kroz sve tvoje romane?
- To se dobro uo~ava. Moglo bise re}i da i nostalgija, u mojem slu~aju,pi{e romane. Posle prve, literarno – memo-arske knjige pokrenula su se se}anja izjednog veoma burnog perioda na na{improstorima. O`iveli su u mojoj podsvesti
mnogi dogadjaji i li~nostikoji su mi se ~esto javljali umislima, kao da su tra`ili daih otrgnem i spasim od zab-orava.
Po~eo si sa memo-arskom prozom i knjigom“Ispoved i pri~est uKanadi”, koja u sebisadr`i epizode iz celogTvoga `ivota. Mo`e liljudski `ivot stati samo ujednu knjgu?
Pitanje je filozof-sko. Pojednostavljeno,`ivot sam po sebi je jedna
neprekidna pri~a koja traje koliko i sam`ivot. Nenapisana ili neizre~ena, kao danije ni postojala. Svako je ponese sa sobomnapu{taju}i ovozemaljski svijet. @ivot te~ei prolazi neosetno. Svoje pri~e prenosimona potomstvo. Ako su napisane otr`emo ihod zaborava.
Po naslovu najnovije knjige,~italac bi mogao zaklju~iti da radnjapo~inje u Veneciji, a ustvari, u njoj seraspli}e. U svim Tvojim romanima radn-ja po~inje negde u Crnoj Gori, nedalekood tvojeg ili zavi~aja predaka, da bi senastavljala negde daleko, u zemlji ili vannje, u Njujorku, Torontu, Adis Abebi, isli~no?
- Ideje za moje romane crpim izstvarnog `ivota... U njima opisujem `ivot,dogadaje i junake u jednom burnom perio-du u istoriji Evrope, Balkana, zavi~aja pa isveta, kada se `ivelo sa ratovima, i u mirn-im periodima, izmedju ratova. Posle svakograta, mirni periodi su se nazivali „starimdobrim vremenima”. U mojem relativnodugom `ivotu i sam sam bio savremenikmnogih zbivanja. Neke sam upoznao izpri~a i se}anja moga oca Mihaila koji jepo`iveo, bezmalo, jedan celi vek.
Upe~atljivo si opisao Ameriku izprve polovine XX veka i `ivot Tvojih
junaka u njoj. Odakle si crpeo slike idogadjaje?
- Ameriku kao „obe}anu zemlju”upoznao sam dobrim delom iz pri~a na{ihpe~albara, medju kojima je bio i moj otac,iz istorije, starih filmova o Americi, prvonemih, a posle i ozvu~enih. Mnogo kasni-je, i sam kao iseljenik sa delom mojefamilije, saznajem skoro sve o Americi iKanadi, „iznutra”.
Poredjenje tvoje prve knjige saTomasom Manom i njegovimBudenbrokovima od strane knji`evne kri-tike kojoj treba vjerovati, ~ine se povlas-ticom u vreme kad imamo zaista vrsnepisce u dijaspori?
- Ne samo da se ose}am po~a{}eni povla{}en, nego sam bio prijatno iznenad-jen, kada sam pro~itao krtiku RadomiraSmiljani}a, predsednika Andri}eveakademije. „^italac }e u ovojnesvakida{njoj knjizi do`iveti jedan odnajboljih porodi~nih romana, onako kako jepisac ovog predgovora do`iveo i do`ivlja-va tako svetski zna~ajno delo nema~keknji`evnosti Tomasa Mana – roman„Budenbrokovi”. No moram priznati da sumi najdra`a bila mi{ljenja mojih ~italacakoji su ovaj roman pro~itali, {to bi sereklo, u jednom dahu. Mnogi su mi se izahvalili {to sam napisao ovu knjigu jer suuz nju jo{ jednom pro`iveli svoj `ivot.
U vi{e Tvojih knjiga glavnijunaci su pe~albari, koji su napustli svojudomovinu u potrazi za boljim `ivotom, ilisu to morali u~initi da bi sa~uvali svoj`ivot. Slikovito opisuje{ njihov `ivot uAmerici, Kanadi, kao da si to i sampro`iveo?
Emigracija je sudbina koja kaoda najvi{e prati Srbe na ovim prostorima.Srbi su rasuti {irom svijeta. Ra~una se i~esto se operi{e sa podacima da srpskadijaspora broji izmedju 4,5 i 5 miliona.Svakako, tu se ra~unaju srednjovekovnaiseljenja poput velikih seoba u isto~nu izapadnu Evropu, potomci iseljenika koji suse otisnuli u svet pre Drugog svjetskog rata,politi~ka i izbjegli~ka emigracia posle pobe-de komunista u ratu 1941-1945., ekonoms-ka emigracija u zapadnoevropske zemlje1961-1991, te izbeglice rata od 1991.
Neki od ovih emigranata suglavni junaci mojih romana: “Kad su {ljivecvetale”, “Dnevnik iz moje pe}ine”,“Grumen zemlje na dlanu”, te u romanu“Sve je po~elo u Veneciji”.
Na kraju, da se i ovog puta nedesi da potencijalni ~itaoci u Americi iKanadi budu uskra}eni za informacije,kako i gde mogu nabaviti tvoje romane, daim to sada ka`emo.
Knjige se mogu nabaviti uknji`ari u Torontu: Serbica books, 2465Dundas Street West, Toronto, Ontario M6P1Y3 Canada; tel. 1 416 539 0476; Toll free1 866 SERBICA. (Ili naru~iti na website-uknji`are http: www.serbica.com
Ibrahim Hondo, knji`evnik,Vankuver
INTERVJU: Pisac \ukan Minjevi}
NOSTALGIJA PI[E ROMANE
24 Novembar 2012.
Z A K O N
Otpu{ten/-a sam iz na{eg dr`avl-
janstva da bih dobio/-la strano.
Da li postoji mogu}nost da pono-
vo vratim dr`avljanstvo R. Srbije bez
prethodnog otpusta iz stranog?
Zakon o dr`avljanstvu R. Srbije,~lanom 34. predvidja tu mogu}nost: “Licekoje je otpu{teno iz dr`avljanstvaRepublike Srbije i steklo strano dr`avljanst-vo i lice kome je na zahtev roditelja pre-stalo dr`avljanstvo Republike Srbije otpus-tom ili odricanjem, mo`e ponovo ste}idr`avljanstvo Republike Srbije ako podnesezahtev za ponovno sticanje dr`avljanstvaRepublike Srbije, ako je navr{ilo 18 godi-na `ivota i nije mu oduzeta poslovnasposobnost i ako podnese pismenu izjavuda Republiku Srbiju smatra svojomdr`avom.
2. Supru`nik mi je stranac. Da li
na{e dete mo`e imati dvojno dr`avljanst-
vo?
Da. U ve}ini modernih dr`ava,zakondavac kao prvi osnov sticanja dr`avl-janstva navodi “poreklo”, odn. da dete rod-jenjem sti~e dr`avljanstvo njegovih roditel-
ja. Isti je slu~aj i kod nas.3. Kako lica poreklom sa Kosova
i Metohije mogu sada da pribave izvode
iz knjige rodjenih i uverenje o dr`avl-
janstvu?
U listi koju dajemo nalazi sespisak gradova u koje su privremenoizme{teni i rade organi sa KiM:
Ni{ za op{tine:
Pri{tina, Podujevo, Glogovac,Obilic, Lipljan i K. Polje
Leskovac za op{tine:
Uro{evac, Ka~anik, [timlje i[trpce
Vranje za op{tine:
Gnjilane, Vitina, KosovskaKamenica i Novo Brdo
Kragujevca za op{tine:
Pe}, Istok i Klina Kraljevo za op{tine:
Kosovska Mitrovica, Srbica,Zubin Potok, Vu~itrn, Zve~an i Leposavi}
Kru{evac za op{tine:
Prizren, Orahovac, Suva Reka iGora
Jagodina za op{tine:
\akovica i De~ani 4. Posedujem izvode izdate od
UNMIK-a, ali i pored toga, u konzulati-
ma ne mogu da dobijem paso{, za{to?
Kosovo i Metohija su u medjunar-odnopravnom i politi~kom smislu, teritori-jalni i administrativni deo R. Srbije.UNMIK administracija nije na{ organ, nitije za izdavanje dokumenata dobilaovla{}enje. Zato se ta “dokumenta” ne priz-naju kao javne isprave niti se mogu koris-titi u svrhu izdavanja paso{a. Zato poziva-mo sve na{e gradjane sa KiM, bez obzirana nacionalnu pripadnost, da se za izvodei uverenja obrate organima RepublikeSrbije.
^ESTO POSTAVLJENA PITANJA
25Novembar 2012. www.serbianmirror.com
V R E M E P L O V
1. novembra 1886.
– U Beograduosnovana Kra-ljevska srpskaakademija, kasnijeSrpska akademijanauka i umetnosti.Prvi predsednikbio Josif Pan~i}.Prve edicije kojeje izdavala bile su“Glas” i “Spo-menik”, a najkrup-
niji poduhvat bila izrada “Re~nika srpskogknji`evnog jezika”, po~eta 1893.
2. novembra 1976. – D`imi Karter (JimmyCarter) je izabran kao 38. predsednik SAD.
3. novembra 1768. – Rodjen je DjordjePetrovi} Karadjordje, vodja Prvog srpskog
ustanka protiv Turaka 1804. Nakon slomaustanka 1813. pobegao je u Austriju, azatim u Rusiju. Ubijen je po nalogu knezaMilo{a Obrenovi}a 1817. kada se tajno vra-tio u Srbiju.
4. novembra 1956. – Umro je srpski arhe-olog Miloje Vasi}, koji je vr{io iskopavan-ja preistorijskog naselja Vin~a. Jedan je odosniva~a arheologije u Srbiji, bio je profe-sor Beogradskog univerziteta i ~lan Srpskeakademije nauka i umetnosti.
5. novembra 1882. - U Zagrebu umro srp-ski nau~nik i filolog Djura Dani~i}, profe-sor Liceja i Velike {kole u Beogradu.Podr`ao Vuka Karad`i}a u borbi za refor-mu srpskog jezika i pravopisa. Kao sekre-tar Jugoslovenske akademije nauka i umet-
nosti u Zagrebu 1880. pokrenuo izradukapitalnog dela “Re~nik hrvatskog ili srp-skog jezika”. Sa latinskog preveo Starizavet.
5. novembra 1909. - U Po`arevcu rodjenasrpska slikarka i pesnikinja MilenaPavlovi} Barili, najzna~ajniji predstavniknadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939.`ivela u SAD gde je bila ilustrator modnog~asopisa “Vog”, scenograf i kostimograf u
njujor{kim pozori{tima. Posle pada sakonja umrla u Njujorku u 36-toj godini.
6. novembra 1787. – Rodjen je VukStefanovi} Karad`i}, reformator srpskogjezika i pravopisa.
7. novembra 1972. – Ri~ard Niksonizabran je drugi put za predsednika SAD,
ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da pod-nese ostavku zbog afere Votergejt, u kojojje otkriveno da su pristalice republikanacauo~i tih izbora, radi {pijuna`e provalile uglavno sedi{te Demokratske stranke. To jeprvi put u istoriji Amerike da predsednikpodnese ostavku.
8. novembra 1917. – Umro srpski pisacMilutin Boji}, autor poeme “Plava grobni-ca” posve}ene masovnom sahranjivanjusrpskih vojnika u moru, posle povla~enjapreko Albanije u Prvom svetskom ratu.Sahranjen na solunskom groblju Zejtinlik.
8. novembra. – SPC i njeni verniciobele`avaju deobni dan u godini –
Mitrovdan. (Djurdjevdan, hajdu~ki sastanak– Mitrovdan, hajdu~ki rastanak). Kult sve-tog ratnika Dimitrija, razvijen je u na{emnarodu pre svega usled duhovne bliskostisa gr~kim narodom, gde je ovaj svetiteljduboko ukorenjen.
11. novembra 1331. – Umro srpski kraljStefan De~anski Nemanji}, sin kraljaMilutina. Tokom vladavine od 1322. osig-urao Srbiji premo} na Balkanu, pobediv{iBugare u bici kod Velbu`da 1330. Saprestola ga zbacio sin Du{an 1331. i dr`aou zato~eni{tvu u Zve~anu, gde je umro podnerazja{njenim okolnostima. Podigao man-astir De~ane, a njegova De~anska hrisovul-ja dragocen je dokument s popisom sela istanovnika de~anskog vlastelinstva.
11. novembra 1405. – Umrla srpskakneginja Milica, `ena kneza LazaraHrebeljanovi}a. Posle Kosovske bitke 1389.sklopila mir s Turcima i upravljala Srbijomu ime maloletnog sina Stefana. Kasnije sezamona{ila i podigla manastir Ljubostinja,
gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.
13. novembra 1813. – U Njegu{ima je rod-jen Petar II Petrovi} Njego{, crnogorskivladika, filozof i dr`avnik, veliki epski pes-nik, autor slavnog dramsko-epskog dela“Gorski vijenac”. Kao dr`avnik postavio jetemelje moderne crnogorske dr`ave,ustanovio izvr{nu vlast i senat, organizovaosudove, uveo poreze. Za njegove vladavineosnovana je {tamparija u Cetinju 1834. ipodignuta prva {kola. U knji`evnoj ba{tiniostavio je i ep “Luca mikrokozma”, dramu“La`ni car [}epan Mali”, pesme.
16. novembra 1914. – Po~ela jeKolubarska bitka, najve}a koju je srpskavojska vodila u Prvom svetskom ratu. Bitkaje zavr{ena 15. decembra pobedom srpskevojske nad austrougarskim trupama podkomandom generala Po}oreka koji je bio
prisiljen da se povu~e iz Srbije. Izuzetnezasluge za pobedu u bici, u kojoj jezarobljeno oko 43.000 austrougarskihvojnika, imao je general @ivojin Mi{i}.
17. novembra 1800. – Kongres SAD sesastao prvi put u novoj prestonici Va{ing-tonu, a ameri~ki predsednik D`on Adamsje postao prvi stanar zgrade kasnije naz-vane Bela ku}a.
20. novembra 1847. – Umro je srpskipisac, prevodilac i glumac Joakim Vuji},otac srpskog pozori{ta, osniva~ i direktor“Knja`evsko-serbskog teatra” u Kragujevcu(1833).
21. novembra - Srpska Pravoslavna Crkvaslavi Sabor Andjelskih sila bestelesnih sanjihovim predvodnikom Sv. ArhangelomMihailom. Ovaj dan je u narodu poznat kaoArandjelovdan.
23. novembra 1855. – U Senti je rodjenStevan Sremac, najizrazitiji predstavniksrpske humoristi~ke proze i jedan od najz-
na~ajnijih pisaca srpskog realizma (“Izknjiga starostavnih”, “Ivkova slava”, “ZonaZamfirova”, “Pop ]ira i pop Spira”). Bioje ~lan Srpske kraljevske akademije.
24. novembra 1883. – Rodjen srpski pisacJovan Jovanovi} Zmaj, jedna od naj-markantnijih li~nosti srpskog dru{tva u dru-goj polovini 19. veka. Borac za nacionalno
i politi~ko oslobodjenje, ~lan Srpske kral-jevske akademije i dramaturg Narodnogpozori{ta u Beogradu, urednik nekoliko~asopisa, najpoznatiji kao de~iji pesnik iautor elegi~nih li~nih ispovesti.
28. novembra 1878. – Umro je \uraJak{i}, najve}i liri~ar srpskog romantizma ijedan od najdarovitijih slikara 19. veka.Pored poezije, koja je najvrednija u njegov-om knji`evnom opusu, pisao je pripovetkei herojske poeme (“Na Liparu”, “Pono}”,“Padajte bra}o”, “Otad`bina”, “SeobaSrbalja” “Stanoje Glava{”).
29. novembra 1854. – Umro je srpskidiplomata i vojvoda prota MatejaNenadovi}, predsednik Praviteljstvuju{}egsovjeta – prve srpske vlade. Pregovaraju}is Turcima i Rusijom uspostavio je prvediplomatske kontakte ustanika sa stranimdr`avama.Njegovi “Memoari”, pored knji`evne vred-nosti, predstavljaju dragocen dokument vre-mena.
30. novembra 1957. – U Be~u je umro srp-ski slikar Paja Jovanovi}, predstavnikakademskog realizma, autor `anr-scena i
velikih kompozicija iz srpske istorije(“Seoba Srba”, “Progla{enje Du{anovogzakonika”). Nakon 1906. stekao je evropskuslavu slikaju}i portrete vladara i aristokrata.
30. novembra 1977. – Umro je srpski ijugoslovenski pisac Milo{ Crnjanski, jedanod prvaka moderne srpske proze poslePrvog svetskog rata, urednik prvog mod-ernisti~kog ~asopisa “Dan” (1919), autorpoetskog romana “Seobe”. Njegovo delo“Roman o Londonu” smatra se prvimvelikim kosmopolitskim romanom u srpskojknji`evnosti. Bavio se i novinarstvom ipolitikom, a Drugi svetski rat zatekao ga jeu diplomatskoj slu`bi u Rimu. Do 1965,kada se vratio u Beograd, `iveo je kao emi-grant u Londonu.
DOGODILO SE U NOVEMBRU
Pi{e: Aleksandra Miti}
26 Novembar 2012.
F E L J T O N
Umladosti je bio levi~ar i repub-
likanac, u starosti konzervativac i
monarhista. Bio je proterivan i
osu|ivan na smrt, ni sam nije znao koliko
puta je bio predsednik Vlade i koliko puta
je podnosio ostavku. Jedini je srpski
dr`avnik koji je u direktnom ratu pobedio
veliku silu, i to bez oru`ja (Carinski rat sa
Austrougarskom 1908). I jedini pod kojim
Srbija nije u miru izgubila ono {to je u ratu
osvojila. Istorija je pokazala da nijedan od
~etiri savremena srpska kralja koji su efek-
tno vladali nije mogao bez njega, iako su
to hteli.
Nikola Pa{i} je ro|en 18. decem-
bra 1845. godine u Zaje~aru, od oca Petra
i majke Pene. Otac mu je bio sitni trgov-
ac, a deda pekar. Njegovo poreklo predmet
je mnogih spekulacija. Prema nekim
navodima, rodom je Bugarin ili Cincar, koji
je dobio prezime poo~ima koji se posle
smrti njegovog oca o`enio njegovom
majkom – ina~e Bugarkom iz Vidina. Pa{i}
je imao brata Najdana i sestru Ristosju.
U {kolu je krenuo sa jedanaest
godina. U gimnaziju je i{ao u Zaje~aru,
Negotinu i Kragujevcu, a zavr{io ju je u
21. godini. Upisao je Tehni~ki fakultet u
Beogradu 1866. godine, a po zavr{etku
fakulteta, kao stipendista srpske vlade
odlazi na {kolovanje u Cirih. Tamo se pri-
bli`io levi~arima Svetozara Markovi}a.
Veruje se da se tamo susretao i sa
Bakunjinom, a jedna pri~a ~ak ka`e da mu
se o{tro suprotstavio jer prema Pa{i}u taj
koncept revolucije koji su Rusi promovisali
ne nudi jasnu viziju „{ta posle”.
Najva`nije poznanstvo tokom
studija bilo mu je ono sa Perom
Todorovi}em, sa kojim }e kasnije osnovati
Narodnu radikalnu stranku. Kao in`injer je
radio na izgradnji pruge Budimpe{ta-Be~ i
posle nekoliko poslova u Srbiji polako
ulazi u politiku.
Kada je u junu 1875. raspu{tena
Narodna skup{tina i raspisani novi izbori,
Pa{i} je podneo ostavku na dr`avnu slu`bu
i kandidovao se za poslanika u rodnom
Zaje~aru. Po{to su to bile ratne godine,
koje je obele`io ustanak Srba u Bosni i
Hercegovini, poznatiji kao Nevesinjska
pu{ka, kao i srpsko-turski ratovi, Pa{i} se
aktivnije uklju~uje u borbu. Odlazi u
Bosnu, gde upoznaje kne`evi}a Petra
Kara|or|evi}a, {to je poznanstvo koje }e
mu kasnije mnogo zna~iti. U ratu protiv
Turaka bio je u in`enjerskoj ~eti.
Politi~ki `ivot i parlamentarna
borba u narednim godinama bili su jako
burni. Vlade su se smenjivale i na nekoliko
meseci.
Opozicija vladaju}oj dinastiji kroz
borbu za prava radnika i seljaka zvani~no
se organizuje u Radikalnu stranku 1881.
Pa{i} je izabran za prvog predsednika
Glavnog odbora stranke. Stranka je ve} na
prvim izborima osvajila preko polovine
glasova bira~a, ali je kralj Milan po prav-
ilu formiranje Vlade poverio nekom iz
njemu naklonjene Napredne stranke.
Nezadovoljstvo naroda poja~ano
je odlukom kralja Milana da oduzme oru`je
stanovni{tvu i da formira redovnu vojsku,
{to je dovelo do Timo~ke bune. Svi
vi|eniji radikali su uhap{eni, osim Pa{i}a,
koji je preko Zemuna pobegao u Vidin, u
Bugarsku. U odsustvu je osu|en na smrt.
Narednih {est godina Pa{i} `ivi u
Sofiji pod za{titom bugarske vlade. Tamo
je bio gra|evinski preduzima~, a jedno
vreme je ~ak radio u bugarskom min-
istarstvu unutra{njih poslova. Posle ujedin-
jenja Isto~ne Rumelije sa Bugarskom 1885,
kralj Milan je u{ao u rat sa Bugarima, koji
je Srbija izgubila, ali nije imala teritorijal-
nih gubitaka. Pa{i} je poslao pismo Milanu
da obustavlja borbu protiv njegove tiranije
i da mu se stavlja na raspolaganje. Kralj
Milan, me|utim, nije `eleo tako lako da
oprosti Pa{i}u boravak u Bugarskoj.
Postepeno je amnestirao sve radikale
osu|ene za Timo~ku bunu, sve osim
Pa{i}a. Pomilovanje je stiglo tek kada je
Milan napustio presto i ostavio ga malolet-
nom sinu Aleksandru i namesnicima. Pa{i}
je morao da se skloni iz Bugarske, po{to je
kao Srbin mogao da bude meta bugarskih
nacionalista. To je bio apsurd, kako je gov-
orio Pa{i}, jer ga je Milan osudio na smrt,
a zbog njega su sada i Bugari hteli da ga
ubiju.
Pa{i} se 1889. vra}a u Beograd i
po~inje dr`avni~ku karijeru, koja }e sa
kra}im prekidima trajati 35 godina. Odmah
je bio izabran za predsednika Narodne
skup{tine. Zvani~no je na funkciji bio do
januara 1892. i od juna 1983. do aprila
1895. Prema nekim tvrdnjama, dok je on
vodio parlament, doneto je najvi{e zakona
u istoriji srpskog monarhisti~kog parlamen-
tarizma.
Prvi put za predsednika Vlade
izabran je 1891. Podneo je ostavku godinu
dana kasnije kada je bilo upra`njeno jedno
mesto u namesni{tvu, a namesnik Jovan
Risti} i kralj Milan, koji se vratio u zemlju,
pokrenuli su o{tru kampanju iz straha da
Pa{i} ne zauzme poziciju u namesni{tvu.
Ujedno je u jednom periodu vodio
i Ministarstva spoljnih poslova i
Ministarstvo finansija. U toj deceniji dva
puta je bio i gradona~elnik Beograda,
odnosno predsednik beogradske op{tine,
kako se to tada zvalo. Kralj Aleksandar je
1893. odlu~io da skloni Pa{i}a iz Beograda,
pa ga je poslao za srpskog poslanika u
Petrograd, ~ime je prakti~no prekinuto
labavo primirje dinastije i prvog radikala.
Pa{i} je u Rusiji proveo godinu dana, a po
povratku je agitovao za ustavne promene u
zemlji. Osu|en je na devet meseci zatvora
1897. nakon {to je list „Samouprava” citi-
rao jednu njegovu „antidinasti~ku izjavu”.
Ubrzo po Pa{i}evom izlasku iz
zatvora, dogodio se atentat na kralja
Milana, za {ta su optu`eni radikali. Milan
je insistirao da Pa{i} bude osu|en na smrt,
ali se od toga odustalo pod pritiskom
Austrougarske. Pa{i} je, me|utim, na
su|enju priznao da me|u radikalima ima
protivnika dinastije, {to su mu mnogi u
stranci uzeli za zlo kao ~in kukavi~luka.
Vlada je zvani~no iz izve{taja izbacila
Pa{i}evu ulogu, osu|en je formalno na pet
godina zatvora, ali je odmah pu{ten na slo-
bodu. Deo radikala je posle toga formirao
Samostalnu radikalnu stranku, a Pa{i} se na
nekoliko godina povla~i iz politike.
Iako nije bio me|u zaverenicima
koji su izveli Majski prevrat 1903. i ubili
kralja Aleksandra i Dragu Ma{in, dolazak
Petra Kara|or|evi}a za Pa{i}a je predstavl-
jao politi~ko vaskrsenje.
Radikali su, naime, pobedili na
prvim slede}im izborima i bili na vlasti do
stvaranja Kraljevine SHS. Pa{i} se javno
protivio nasilnom svrgavanju kralja, i isti-
cao da je postavljanje Petra Kara|or|evi}a
za kralja nelegalno, ali je sa svojim poz-
nanikom iz bosanskog ustanka brzo na{ao
zajedni~ki jezik. Pogotovo {to je novi kralj
imao veliko poverenje u Pa{i}a. Jedini
sukob izme|u njih dvojice u narednom
periodu izbi}e zbog visine kraljeve
apana`e.
Petar je ~esto i nepozvan svra}ao
kod Pa{i}a u ku}u da „promene misli”.
Nudio mu je premijersko mesto, ali je
lukavi Pa{i} procenio da mu je za po~etak
bolja pozicija ministra spoljnih poslova.
Kralju je objasnio da treba neko ozbiljno
da se pozabavi vra}anjem ugleda dr`avi
posle kraljeubistva.
Pa{i}a nisu voleli ni zaverenici iz
„Crne ruke” koji su izvr{ili prevrat.
Zabele`eno je da je Dragutin Dimitrijevi}
Apis jednom prilikom pretio kralju i Pa{i}u
da i njih dvojicu lako mogu da zbace, a
Pa{i}u prebacivao da mu je „d`abe {to je
patio od Obrenovi}a kad im se na kraju
prodao”.
Pa{i} je jo{ jednom postao
predsednik Vlade 1906. kada je po~eo da
se razvija ekonomski sukob sa
Austrougarskom. U{ao je u ~uveni carinski
rat, {to je u to vreme bila jedna vrsta
ekonomskih sankcija prema Srbiji od strane
jedne od najja~ih evropskih sila.
Pa{i} je preorijentisao srpsku
privredu prema Zapadu. Oru`je je kupo-
vano u Francuskoj, obnovljeni su odnosi sa
Velikom Britanijom (prekinuti posle pre-
vrata), Pa{i} je sklopio i tajni carinski spo-
razum sa Bugarskom, kao i sa Turskom za
upotrebu solunske luke za izvoz srpske
robe. Prvobitni ekonomski udar na Srbiju
ne samo da nije ostavio ja~i efekat nego je
privreda u mladoj kraljevini ~ak i oja~ala.
Pa{i} je odigrao i zna~ajnu diplo-
Levi~arAustrijski poslanik u Srbiji povodom debate u
Narodnoj skup{tini u Ni{u 1878. o ekonomskim
odnosima sa Austrijom poslao je izve{taj u kom je
Pa{i}a nazvao komunistom.
Mo`e da bidne...Pa{i} nije bio veliki govornik. U govoru je pre~esto
koristio uzre~icu „ovaj”, a naj~e{}e je govorio
}utanjem. Zvali su ga Baja. Za njega se pri~alo Baja
jedno ka`e, drugo misli, a tre}e uradi. Pripisuje mu
se i izreka „mo`e da bidne, ali ne mora da zna~i”.
Ruka ruciKralj Petar se jedino u susretima sa Pa{i}em nije
dr`ao ceremonijalnog dvorskog protokola, ve} se
prijateljski rukovao.
Bludni sinNikola Pa{i} se o`enio \ur|inom Dukovi}, }erkom
bogatog trgovca iz Trsta. Ven~ali su se u Firenci jer
Pa{i} nije `eleo da se mnogobrojni tr{}anski Srbi
okupe na njegovom ven~anju. Imali su troje dece,
sina Radomira i }erke Daru i Pavu. Rada Pa{i}a su
~esto optu`ivali zbog korupciona{kih afera, zbog
~ega je celoj porodici naru{en ugled.
Spomen-plo~aU Cirihu je 1939. godine otkrivena spomen-plo~a
na ku}i u kojoj je `iveo kao student.
Vo|aPa{i} je koristio Radoju Domanovi}u kao model za
~uvenu pripovetku „Vo|a”.
Z A N I M L J I V O S T I O N I K O L I PA [ I ] U
Mene se srpski narod odrekaokad je po~elo gonjenje posle bune. Asad mi se vra}a, posle {est godina. Mo`ebiti da }e me se opet odre}i i tako bartrired kao {to se Sveti Petar triput Hristaodrekao pre no {to su petli zapevali
F E L J T O N
Novembar 2012. 27www.serbianmirror.com
matsku ulogu u formi-
ranju Balkanskog
saveza, pogotovo u prib-
li`avanju Srbije i
Bugarske.
Posle balkan-
skih ratova sukobio se sa
generalima vojske, po{to
je tra`io da se u osvo-
jenim krajevima stare
Srbije i Makedonije
uspostavi politi~ki sistem
Srbije, dok je vojska
`elela da te teritorije jo{
neko vreme dr`i kao
okupiranu zonu. Pa{i} je
posmenjivao vojne upravnike tih podru~ja
i zakazao izbore za 1914, ali ih je spre~io
po~etak Prvog svetskog rata.
Bio je ratni predsednik Vlade,
jedan od potpisnika Krfske deklaracije
1917, koja je uvod u stvaranje
jugoslovenske dr`ave.
Tada je Srbijom ve} upravljao
Aleksandar Kara|or|evi}, koji je u Pa{i}u
video pretnju. Posle rata, iako je Pa{i} bio
neformalni premijer nove dr`ave, prvu
vladu je poverio Pa{i}evom saradniku
Stojanu Proti}u, a Pa{i}a poslao za {efa
jugoslovenske delegacije na pariske
mirovne pregovore. Na taj na~in ga je sklo-
nio iz Beograda na nekoliko meseci kada
su se formirale institucije nove dr`ave.
Bez Pa{i}a, ipak, nije mogao da
donese Vidovdanski ustav 1921. Preminuo
je krajem decembra 1926. godine, i to
samo dan nakon {to je bio na audijenciji
kod kralja Aleksandra, kada su imali
`estoku sva|u. To je kod Pa{i}a izazvalo
mo`dani udar.
1845. Rodio se u Zaje~aru, gde je u~io
osnovnu {kolu. U {kolu krenuo kasno, sa 11
godina.
1866. Upisuje tehni~ki fakultet Velike {kole u
Beogradu.
1868. Izabran za dr`avnog pitomca za
izu~avanje tehni~kih nauka u Cirihu.
1872. Zavr{io studije u Cirihu.
1873. Slu`io praksu na ma|arskim `eleznica-
ma.
1875. Postavljen za podin`enjera I klase pri
okru`nom na~elstvu u Kru{evcu. Odlazi u
Bosnu da isprati razvoj ustanka i tamo upozna-
je kne`evi}a Petra Kara|or|evi}a.
1876. U~estvovao u kragujeva~koj pobuni
„Crveno barja~e”, kada je prvi put uhap{en.
1878. U Srpsko-turskom ratu bio u in`enjer-
skoj trupi. U septembru izabran za profesora
geodezije, ali Vlada ne odobrava izbor zbog
„opozicionog dr`anja”. Kandiduje se za
poslanika u rodnom Zaje~aru. Na zahtev poli-
cije odbija mu se mandat, ali posle ponovl-
jenih izbora skup{tina je verifikovala mandate.
1880. U ~asopisu „Videlo” objavio pismo sa
na~elima Narodne radikalne stranke.
1882. U Kragujevcu odr`an prvi godi{nji
skup radikala, a Pa{i} izabran za predsednika
Glavnog odbora.
1883. Po~ela Timo~ka buna, uhap{eni su svi
~lanovi GO radikala osim Pa{i}a, koji je preko
Zemuna pobegao u Vidin.
1885. Posle pripajanja Isto~ne Rumelije
Bugarskoj i najave srpsko-bugarskog rata,
Pa{i} pi{e kralju Milanu da emigracija obus-
tavlja borbu protiv njegove tiranije i stavlja se
na raspolaganje kruni.
1886. Kralj Milan amnestira sve osu|ene
radikale za Timo~ku bunu, osim onih koji su
pobegli u Bugarsku.
1887. Kralj Milan amnestira i sve radikale koji
su pobegli u Bugarsku, osim Nikole Pa{i}a.
1889. Kralj Milan ustupa presto maloletnom
sinu Aleksandru, a namesni{tvo postavljeno
da vodi zemlju do njegovog punoletstva izda-
je pomilovanje i za Pa{i}a, koji se vra}a u
Beograd. Iste godine izabran je za predsedni-
ka Narodne skup{tine, a kasnije za predsedni-
ka beogradske op{tine.
1890. Odlazi u posetu ruskom caru
Aleksandru Tre}em i dobija vojnu pomo} za
Srbiju.
1891. Prvi put dobija mandat da sastavi
Vladu, a uzima i funkciju ministra spoljnih
poslova.
1892. Podnosi ostavku zbog sukoba sa
namesnicima.
1893. Maloletni Aleksandar zbacuje names-
nike i preuzima vlast, a Pa{i}a postavlja za
poslanika u Petrogradu.
1894. Podnosi ostavku na mesto poslanika u
Rusiji.
1896. Postavljen za predsednika Beogradske
op{tine.
1897. Ponovo podnosi ostavku.
1899. Ivanjdanski atentat na kralja Milana
(koji se u me|uvremenu vratio u Srbiju da
pomogne sinu u vladavini), a Pa{i}a hapse
zajedno sa ostalim radikalima. Osu|en je na
pet godina, ali je oslobo|en po{to je sudu
priznao da je me|u radikalima bilo protivnika
dinastije. Posle pu{tanja na slobodu povla~i se
iz Beograda.
1903. Po dolasku kralja Petra objavljuje
„Poslanicu radikalima” da je re{eno ustavno
pitanje, a da se sada treba okrenuti re{avanju
sudbine bra}e u staroj Srbiji i Makedoniji.
1904. Pa{i} sklapa tajni carinski savez Srbije i
Bugarske.
1906. Kao predsednik Vlade ulazi u carinski
rat sa Austrougarskom.
1908. Dva puta podnosi ostavku i ponovo
formira Vladu zbog sukoba sa opozicijom.
1912. Srbija ulazi u balkanski rat u okviru
Balkanskog saveza, u ~ijem je formiranju Pa{i}
imao glavnu ulogu.
1913. Zahteva od srpske vojske da se u
oslobo|enim teritorijama stare Srbije i
Makedonije uspostavi redovan politi~ki sistem
Kraljevine Srbije, a ne vojna uprava.
1915. Agituje u Velikoj Britaniji i SAD za
podr{ku borbi Srbije.
1919. Kralj Aleksandar odbija da ga imenuje
za predsednika Vlade Kraljevine SHS, {alje ga
u Pariz da bude {ef delegacije u mirovnim pre-
govorima.
1921. Igra glavnu ulogu u dono{enju
Vidovdanskog ustava. Predmet optu`bi zbog
afera njegovog sina Rada Pa{i}a.
1926. Posle sva|e sa kraljem do`iveo
mo`dani udar i preminuo u 81. godini.
Hronologija
28 Novembar 2012.
P O R O D I C A
Definicija: Bronhitis je zapaljen-je bronhija. Prema du`ini trajanja iklini~koj slici, bronhitis se deli na akutnii hroni~ni.
AKUTNI BRONHITISDefinicija: Akutni bronhitis pred-
stavlja zapaljenje traheje i bronhija. Javljase uglavnom u toku ili neposredno posleakutnih infekcija gornjih disajnih puteva,naj~e{}e za vreme zime. Bolest uglavnomtraje kratko i retko dolazi do nekih kom-plikacija. ^esto se sprovodi le~enje antibi-oticima iako to nije neophodno.
Krizne godine: Deca su najpod-lo`nija ovom oboljenju.
Uzrok: Akutni bronhitis mo`ebiti uzrokovan i nevirusnim uzro~nicima,ali u znatno manjem procentu. Bakterijeuglavnom samo sekundarno inficirajusluznicu bronhija ili uzrokuju pogor{anjestanja.
Dijagnostika: Pravilna dijagnozaakutnog bronhitisa postavlja se na osnovusimptoma i znaka koje navodi sam paci-jent. Ako su simptomi bolesti ozbiljniji idu`e traju, naro~ito u slu~aju visoke tem-perature koja du`e traje, potrebno jenapraviti rendgenski snimak plu}a. Snimakje gotovo neophodan kod bolesnika spove}anim rizikom od upala plu}a, a to sustare osobe, oboleli od hroni~ne opstrukci-jske bolesti plu}a, malignih bolesti,tuberkuloze ili nedavno prele`ane pneu-monije, gde postoji sumnja na recidiv iliponovnu pojavu.
Komplikacije: Akutni bronhitisobi~no prolazi za nekoliko dana, iakoka{alj mo`e biti prisutan tri ili vi{e nedel-ja. Re|e se virusna infekcija tokomakutnog bronhitisa komplikuje takozvanimsekundarnim bakterijskim infekcijama, za{ta su faktori rizika izlo`enost respiratorn-im iritansima, zatim hladno}a, zamor, lo{aishrana. Oni dovode do pada imuniteta idoprinose nastanku infekcije.
HRONI^NIBRONHITIS
Definicija: Hroni~ni bronhitiskarakteri{u ka{alj i iska{ljavanje ve}ibroj dana u mesecu, i to najmanje trimeseca tokom poslednje dve godine. Ohroni~nom bronhitisu govorimo ~esto ikao oboljenju pu{a~a, mada ni drugi res-
piratorni iritansi nisu bez zna~aja, poputpra{ine organskog ili neorganskog porekla,isparenja jakih kiselina, amonijaka,sumpor-dioksida.
Hroni~ni bronhitis predstavlja uosnovi trajnu iritaciju disajnih puteva, nakoju respiratorni sistem, odnosno disajniputevi reaguju poja~anim lu~enjem sekreta(sluzi) iz svojih submukoznih `lezda, kaoi hipertrofijom (uve}anjem volumena)samih sluznih `lezda. Iako je aktivnostsubmukoznih `lezda zapravo odbrambenimehanizam samog sistema organa za dis-anje, trajna hipertrofija samog zida stvarapojavu ote`anog disanja, trajno o{te}enjafunkcije disajnih puteva i pojave takoz-vanog opstruktivnog poreme}aja disajnefunkcije, {to vodi u hroni~nu opstruktivnubolest plu}a, odnosno hroni~ni opstruktivnibronhitis (HOBP).
Le~enje:
Dok osoba ima povi{enu telesnutemperaturu potrebni su mirovanje, odmor iunos dovoljne koli~ine te~nosti, do dve litrednevno ~ajeva, limunade... Analgetici iantipiretici koriste se protiv bolova i zaobaranje temperature. Primena antibiotikanije neophodna, izuzev u slu~ajevima kadase pojave komplikacije ili je mogu}nost nji-hove pojave vrlo visoka, o ~emu }e naravnoodlu~iti lekar koji poznaje pacijentovo stan-je, kao i eventualne prethodne bolesti.
BRONHITISSastojci:- 200 g praziluka- 200 g celera- 200 g {argarepe- 200 g paprike- 200 g tikvica
- 200 g {ampinjona- ~eri paradajz- per{unov list- maslinovo ulje- so i biber
Priprema:Sigurni samo da }e vamse svideti ova ~orbica.Laka je za pripremu, aveoma ukusna. Mi je~esto jedemo kadazavr{imo sa snimanjem“Jutarnjeg programa”, jerdeluje potpuno okreplju-ju}e. Prvo zagrejete maslino-vo ulje i na njemupropr`ite sitno seckanopovr}e. Onda polakododajete povr}e,najpre praziluk,{argarepu i celer.[erpu onda nalijetevodom ili bujonom papostepeno dodajteostale sastojke, tikvice,papriku i {ampinjone.Pri samom kraju doda-jte ~eri paradajz,per{un i celerov list.Kada je sve skuvano,za~inite ~orbu biberomi solju.Lep obrok vam `elimo.
Kuvar slavnih
Va{i Minja i Vlada
^orba od povr}a
Voditelji jutarnjeg programatelevizije Pink, Minja Mileti}i Vlada Stanojevi}, zbog
brojnih obaveza senaj~e{}e hrane u
restoranima, a jedno odnjihovih omiljenih jela je i
~orba od povr}a
^ E S T I T K E - O G L A S I - M E D I J I
29Novembar 2012. www.serbianmirror.com
SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNNVesni Noble, Sla|ani Gruji}, Marku [uljagi}u
Sre}an ro|endanGeneralnom konzulu
R. Srbije u ^ikagu,Desku Nikitovi}u,
`eli redakcija Ogledala.
Svojoj predivnoj baba Duli,Du{anki Gli{ovi}, sre}an ro|endan i dug `ivot `eliTatiana sa porodicom.
Za Teksas
Sre}an rodjendan svojoj sestri Bubi, `ele njene sestre
Dana, Zlata i Sla|ana
M A L I O G L A S I
PRODAJA - KUPOVINAKu}a u Sremskoj Kamenici, u donjem delu, ka Dunavu. 100 kvadrat-
nih metara stambenog prostora, dve gara`e koje imaju kupatilo i
dozvolu za radionice. Zidani vinski podrum. Ispred ku}e park, a iza
vo}njak. Idealno za povratnike i mali biznis.
Telefon 212 426 1020/ E mail; [email protected]
---------------------
APARTMENT FOR RENTApartment for rent-$750- Rent includes cooking gas,
heat, parking, water.
Laundry on same floor. Great location!
Close to Y WAY 294, 90 and O’HARA.
Schiller park.
Call Nushka 773-343-5109
---------------------
PONUDE ZA POZNANSTVAOzbiljan ~ovek koji ve} dugo godina `ivi u Americi, `eli da upozna
osobu srednjih godina, sa ozbiljnim namerama.
Zainteresovane osobe pozovite Jovicu na tel:
480.319.4904
* * *Objavite MALE OGLASE u Ogledalu
Pozovite nas na 773.744. [email protected]
Za Novi Sad
Sre}an rodjendan dragojIvani Horvat, dug i sre}an`ivot pun radosti i veselja, `eli ujak Tomislav iz ^ikaga.
30 Novembar 2012.
V E D R A S T R A N A
Telefon zvoni no}u ...Mujo: “Ako je to za mene onda reci da nisamkod ku}e”.Fata odgovara: “On je kod ku}e”.
Mujo: “Pa jesi li ti normalna???”Fata: ‘’To je, bolan, za mene ‘!
********Kupovina {e{ira
- Dobar dan. @elela bih dakupim jedan {e{ir sa {irokimobodom.- Na {ta konkretno mislite,
gospo|o?- Konkretno mislim naseks, ali sada `elimda kupim {e{ir.
********Zove `ena mu`a namobilni i dere se:
- Gde si ti, idiote?!Mu`:- Draga, zna{ onu zlataru gde si se zaljubilau onu ogrlicu, za koju sam ti rekao da }e jednogdana biti tvoja?@ena:- Daaaaaaaa!Mu`:- E, ja sam u kafani preko puta.
******Konfu~ije@ena je upitala Konfu~ija:Kada `ena spava sa 3 razli~ita mu{karca svi ka`uda je drolja!Ali kada mu{karac spava sa 10 razli~itih `enaonda je on "faca"! Za{to ?Konfu~ije:Ako jednu bravu otvaraju 3 razli~ita klju~a to jeonda lo{a brava.Ali ako jedan klju~ otvara 10 razli~itih brava to jeonda dobar klju~ !
NNAA[[ KKOO[[AARRKKAA[[KKII AASS-- SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA
VVIICC -- VVIICC --VVIICC
SSUUDDOOKKUU
Priredio: Zoran Marinkovi}
******
Naslikao Suljo svoju prvu sliku i odneo u galeriju.Gleda vlasnik galerije sliku i ka`e -"Nije lo{a, a kako se zove?""Mujo u Zenici" ka`e Suljo"A ko je ova gola `ena na slici?""Fata""A ko je ovaj goli mu{karac pored nje?""Huso""A gde je Mujo?""Pa u Zenici."
B I Z N I S
31Novembar 2012. www.serbianmirror.com
^estitajte
krsnu slavu
svojim ro|acima,
kumovima i
prijateqima
uz ikonu sveca,
za{titnika ku}e
pozovite nas :
773.744.0373
