Gimnazija u Ubu 1969 - 1977

MILIVOJE RADOJIÎ]NIKOLA LUKI]

GIMNAZIJA U UBU1969 – 1977

Ub, 2008

Milivoje Radoji~i}Nikola Luki}

GIMNAZIJA U UBU 1969–1977

Izdava~:Gimnazija "Branislav Petronijevi}", Ub

Za izdava~a:Milka Mihailovi}, direktor

Lektor i korektor:Du{anka Milo{evi}

Korice:Du{an Arseni}

Kompjuterska obrada:Josip Gra~anin

Tira`: 550 primeraka

[tampa:"Vaqevo Print", Vaqevo

3

Gimnazija u Ubu

SADR@AJP R V I D E O

OSNIVAWE I RAD [KOLE – HRONOLOGIJA

UVOD

OSNIVAWEGIMNAZIJE I RAD MATI^NE KOMISIJE. – Re{ewe SO Ub oosnivawu Gimnazije. – Re{ewe Republi~kog sekretarijata za obrazovawe, nauku ikulturu o ispuwenosti uslova za po~etak rada Gimnazije. – Prijem u~enika uprvi razred. – Ugovor sa U~iteqskom {kolom o organizaciji nastave za u~enikeGimnazije. – Izbor direktora Gimnazije.

PRVA [KOLSKA GODINA 1969/70. – Nastavni kadarU~iteqske {kole. – Kon-stituisawe Gimnazije. – Re{ewe Okru`nog privrednog suda u Vaqeu o upisu usudski registar ustanova osnivawe Gimnazije u Ubu. – Re{ewe SO Ub o postup-nom ga{ewu U~iteqske {kole.

DRUGA [KOLSKA GODINA 1970/71. – Nastavni kadar Gimnazije. – Najavaverifikacije [kole. – Opremqenost U~iteqske {kole. – Opremawe kabineta zafiziku, hemiju i biologiju.

TRE]A [KOLSKA GODINA 1971/72. – Izmene u nastavnom kadru. – Negativanizve{taj republi~kog prosvetnog inspektora. – Opremawe [kole prema norma-tivima. – Velike bogiwe.

ÊTVRTA [KOLSKA GODINA 1972/73. – Izmene u nastavnom kadru. – Prob-lemi vezani za obezbe|ewe profesora matematike i fizike. – Smrt MilojaNikoli}a, u~enika IV razreda. – Re{ewe SO Ub o ukidawu U~iteqske {kole. –Verifikacija II, III i IV razreda.

PETA [KOLSKA GODINA 1973/74. –Izmene u nastavnom kadru. – Re{ewe SOUb o zavr{etku {kolovawa u~enika V razreda U~iteqske {kole pri Gimnaziji.– SO Ub prenosi {kolsku zgradu na Gimnaziju. – Popravka fasade na {kolskojzgradi. – Upis Gimnazije u sudski registar kod Okru`nog privrednog suda uBeogradu.

[ESTA [KOLSKA GODINA 1974/75. – Izmene u nastavnom kadru. – Rekon-strukcija kanalizacije i sanirawe vode u podrumu {kolske zgrade.

SEDMA [KOLSKA GODINA 1975/76.– Izmene u nastavnom kadru. –Uru~ivawe nagrada radnicima [kole. – Za{tita plafona u fiskulturnoj sali.

OSMA [KOLSKA GODINA 1976/77. – Izmene u nastavnom kadru. – Uru~ivawenagrada radnicima [kole.

4

Gimnazija u Ubu

DEVETA [KOLSKA GODINA 1977/78. – Izmene u nastavnom kadru. – [kolane upisuje u prvi razred u~enike gimnazije; upisuje pet odeqewa prvog razredazajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa. – Petodnevna radna nedeqa. –Aktivni odmor. – Uru~ivawe nagrade Slavki Beri}. – Integracija sa [kolomza kvalifikovane radnike i stvarawe Obrazovnog centra "Ub" od 1. januara 1978.godine.

DESETA I JEDANAESTA [KOLSKA GODINA 1978/79. i 1979/80. – Uvo|ewecentralnog grejawa u {kolskoj zgradi. – Nastavnici biv{e Gimnazije predaju ugimnazijskim odeqewima. – Gimnazijska smena Obrazovnog centra.

NASTAVANastavni planovi i programi i wihova realizacijaIdejnost u nastaviOcewivawe u~enikaVannastavne aktivnostiIzleti i ekskurzijeKursevi plivawa i smu~awaPregled nastave

UÊNICIU~enici i nova {kolaUspeh u~enikaTestirawe u~enikaZavr{ni ispit – maturaPohvale, nagrade i vaspitno–disciplinske mereU~eni~ke organizacije

Zajednica u~enika [koleOmladinska organizacija

STRU^NI I SAMOUPRAVNI ORGANINastavni~ko ve}eDirektor [koleSavet (Radna zajednica) GimnazijeSindikalna organizacija

SARADWA SA RODITEQIMAKULTURNA I JAVNA DELATNOST [KOLENASTAVNO OSOBQENENASTAVNO OSOBQEMATURANTI GIMNAZIJENEDOUMICA

5

Gimnazija u Ubu

D R U G I D E O

SVI WENI MATURANTI – BIOGRAFIJEPrva generacija 1969–1973.Druga generacija 1970–1974.Tre}a generacija 1971–1975.êtvrta generacija 1972–1976.Peta generacija 1973–1977.[esta generacija 1974–1978.Sedma generacija 1975–1979.Osma generacija 1976–1980.Rezime

POGOVOROBELE@AVAWE GODI[WICA MATUREFOTO–ALBUM

6

Gimnazija u Ubu

7

Gimnazija u Ubu

OSNIVAWE I RAD [KOLEHRONOLOGIJA

UVOD Ub je sredinom pro{log veka bio poznat po U~iteqskoj {koli koja je u wemu

egzistirala od 1948 – 1973.godine. Za to vreme ona je pro{la kroz tri faze: prvo jebila Me{ovita u~iteqska {kola, onda U~iteqska doma}i~ka {kola, pa ponovoU~iteqska {kola. Kada se Druga u~iteqska {kola razvila do 15 odeqewa i imala450 u~enika, kada su stvoreni svi uslovi za wen uspe{an rad ( nova {kolska zgra-da, nova oprema, solidna snabdevenost nastavnim sredstvima i stru~na zastus-tupqenost nastave do 90%), u Srbiji, u kojoj je bilo 14 u~iteqskih {kola je do{lodo hiperprodukcije u~iteqskog kadra. Mladi u~iteqi se vi{e nisu mogli za-posliti na teritoriji Srbije. Ubski u~iteqi, koji nisu hteli da beznade`no ~eka-ju na birou rada, potraìli su mesta u~iteqa u Bosni gde je jo{ uvek bio potrebanovaj kadar. Prvo su popuwavali isto~nu, a onda sredwu, pa zapadnu Bosnu. Oni,koji se nisu mogli da odvoje od rodnog grada, zapo{qavali su se gde god je biloslobodnih mesta – u administraciji, trgovini, pa ~ak i kao kondukteri.

Na takvo stawe reagovao je Zavod za osnovno obrazovawe i obrazovawe nas-tavnika SR Srbije, koji je prvo doneo plan o prerastawu nekoliko u~iteqskih{kola u ve}im mestima u pedago{ke akademije, a za u~iteqske {kole u mawimmestima predvideo wihovo postepeno ga{ewe i otvarawe drugih sredwih {kolaumesto wih. Ubska U~iteqska {kola nije imala uslova da preraste u pedago{kuakademiju. U Ubu se postavilo krupno pitawe: koja {kola teba da zameni U~ite-qsku {kolu? Do{lo se do zakqu~ka da bi najvi{e odgovarala gimnazija.

U~iteqska {kola je u Ubu i {iroj okolini {kolovala decu siroma{nihroditeqa, a posle rata takvih je bilo mnogo. Oni nisu ni pomi{qali da decu{koluju u ve}im mestima. Ova {kola je obezbe|ivala u~iteqski kadar za nièrazrede koji je uspe{no radio u seoskim sredinama i u vi{im razredima. Mnogiod wih su naj~e{}e uz rad, zavr{avali vi{e pedago{ke {kole i postali vrsninastavnici srpskog jezika, istorije i geografije, biologije, fizike i hemije,likovnog, muzi~kog i fizi~kog vaspitawa, i op{tetehni~kog obrazovawa. Nekisu zavr{avali i nastavni~ke fakultete.

U kadrovima drugih profila, kao {to su pravnici, ekonomisti, lekari,inèweri, Ub je oskudevao i morao je da ih dovodi sa strane. Gimnazija, kaoop{teobrazovna {kola sa dva smera – dr{tveno-jezi~kim i prirodno-matemati-~kim, mogla bi uspe{no da pripremi {kolovawe kadrova svih profila.Zato jeopredeqewe bilo za gimnaziju.

8

Gimnazija u Ubu

OSNIVAWE GIMNAZIJE I RAD MATI^NE KOMISIJE. Re{ewe So Ub o osnivawu Gimnazije. – Re{ewe Republi~kog sekretarijataza obrazovawe, nauku i kulturu o ispuwenosti uslova za po~etak rada Gim-nazije. – Prijem u~enika u prvi razred. – Ugovor sa U~iteqskom {kolom oorganizaciji nastave za u~enike Gimnazije. – Izbor direktora Gimnazije.

Republi~ka zajednica obrazovawa je 15. maja 1969. godine obavestilaU~iteqsku {kolu da ne upisuje u~enike prvog razreda u narednoj {kolskoj godi-ni, {to je zna~ilo da se pristupilo wenom ga{ewu. Znaju}i za namere Republi~kezajednice, SO Ub je donela re{ewe o osnivawu Gimnazije u Ubu jo{ 27. februara1969. godine i zatraìla mi{qewe Zavoda za osnovno obrazovawe i obrazovawenastavnika SR Srbije da Gimnazija nadomesti U~iteqsku {kolu.

Zavod je formirao komisiju za pregled materijalno– kadrovskih i drugihuslova kojima raspolaè U~iteqska {kola za rad Gimnazije u Ubu. Komisiju su~inili: Du{an Vukovi}, prosvetni savetnik zavoda, Rajko Radojevi}, direktorU~iteqske {kole " Vuk Karaxi}" i êdomir Trajkovi}, sekretar Zajednice obra-zovawa SO Ub.

Komisija je posle obavqenog pregleda, 19. maja 1969. godine, sa~inila za-pisnik u kome konstatuje: " S obzirom da postoje}a U~iteqska {kola treba da sepostepeno gasi, osnivawem gimnazije, nastavni kadar U~iteqske {kole, premakvalifikacionoj strukturi, mogao bi u potpunosti da preuzme nastavu svih pred-meta u gimnaziji... Sa sada{wim nastavnim kadrom U~iteqske {kole bili bistru~no zastupqeni svi predmeti u gimnaziji. Sastav nastavnog kadra odgovaraobi zahtevima oba smera gimnazije".

[kolska zgrada, izgra|ena 1964. godine " potpuno odgovara za rad gimnaz-ije, jer raspolaè dovoqnim prostorom i odgovaraju}im brojem prostorija zanormalnu organizaciju nastave. U~iteqska {kola je kompletirana potrebnimname{tajem i nastavnim sredstvima koja su predvi|ana normativima za rad gim-nazije".

[to se ti~e u~enika " na podru~ju op{tine Ub zavr{ilo je ove {kolske go-dine oko 500 u~enika osmog razreda osnovne {kole. Oko 180 mogu da prime posto-je}e sredwe {kole na podru~ju op{tine ( U~iteqska {kola i [kola za kvali-fikovane radnike), dok ve}i broj u~enika produàvaju {klovawe na podru~judrugih op{tina".

Zavod je dao predlog Republi~kom sekretarijatu za nauku i kulturu SR Sr-bije da dâ saglasnost za otvarawe Gimnazije u Ubu po{to je komisijski utvr|enoda su ispuweni uslovi za po~etak wenog rada. Re{ewem Republi~kog sekretari-jata za obrazovawe, nauku i kulturu SR Srbije br. 022-65-05 od 04. juna 1969. go-dine utvr|eno je da su ispuweni uslovi za po~etak rada Gimnazije u Ubu.

Savet za obrazovawe, kulturu i fizi~ku kulturu SO Ub, na sednici od 05.juna 1969. godine na osnovu Re{ewa o osnivawu Gimnazije u Ubu od 27. februara

9

Gimnazija u Ubu

1969. godine, a po pribavqenoj saglasnosti Republi~kog sekretarijata za obrazo-vawe i kulturu od 04. juna 1969. godine, doneo je Re{ewe o imenovawu Mati~nekomisije Gimnazije u Ubu. U Mati~nu komisiju imenuju se : 1. Doj~in \ur|evi}direktor O[ " Milan Muwas" u Ubu, za predsednika, a wemu za zamenika Ve-limir Popadi}, upravnik Narodnog univrziteta u Ubu, predsednik izvr{nogodbora OZO-a Ub; 2. Rajko Radojevi}, direktor U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}"u Ubu, za ~lana, a wemu za zamenika Milivoje Radoji~i}, profesor U~iteqske{kole u Ubu; 3. Milutin Jovanovi}, u~iteq, predsednik Saveta za obrazovawe,kulturu ifizi~ku kulturu SO-e Ub, za ~lana, a wemu za zamenika Miroqub Sto-janovi}, profesor U~iteqske {kole, ~lan saveta za obrazovawe, kulturu ifizi~ku kulturu SO-e Ub.

Zadatak Mati~ne komisije je da izvr{i pripreme za po~etak rada {kole,izvr{i upis u~enika, i obavi i druge poslove iz delokruga rada Saveta, do kon-stituisawa {kole.

Mati~na komisija za formirawe gimnazije u Ubu 9. juna 1969. godineraspisala je konkurs za prijem 60 u~enika u prvi razred za {kolsku 1969/70. god-inu i formirala stru~ne komisije od profesora U~iteqske {kole sa zadatkomda sprovedu prijemne ispite: iz srpskohrvatskog jezika – Milivoja Radoji~i}a iRadomira @ivoti}a, iz matematike – Dobrivoja Tomi}a i Desanku Radetu.

Na redovni konkurs prijavio se 51 kandidat. Prijemni ispit iz srp-skohrvatskog jezika i matematike (samo pismeni) obavqen je 16. i 17. juna 1969.godine, koji je polagalo 47 u~enika (~etiri su oslobo|eni kao nosioci diplome"Vuk Karaxi}"), od kojih je 45 poloìlo, dva u~enika nisu poloìla. Ukupno jeprimqeno na redovnom konkursu 49 u~enika. Na naknadni konkurs prijavilo se12 u~enika; prijemni ispit je poloìlo 10, jednom je priznat ispit koji je pola-gao u Gimnaziji u Obrenovcu, a jedan nije poloìo ispit. Na oba konkursa ukup-no je primqno 60 u~enika, koji su raspore|eni u dva odeqewa.

Samo su u~enici prve generacije polagali prijemni ispit i primqeni naosnovu uspe{no poloènih pismenih ispita iz srpskohrvatskog jezika i matem-atike, sve ostale generacije }e se primati na osnovu pokazanog uspeha u osmomrazredu osnovne {kole.

Kad je Republi~ka zajednica obrazovawa (15. maja 1969. godine) obavestilaU~iteqsku {kolu da ne upisuje u~enike u narednu {kolsku godinu, u Ubu je bilovelikog otpora takvoj odluci, kako u U~iteqskoj {koli me|u nastavnicima, takoi me|u |a~kim roditeqima. Po{to je SO Ub donela prvo re{ewe o otvarawuGimnazije (27. februara 1969. godine) samo prirodno-matemati~kog smera, nekiroditeqi, smatraju}i da wihova deca ne mogu na}i mesto u takvoj {koli, i daqeinsistiraju da se U~iteqska {kola ne gasi i da upisuje u~enike u prvi razred.Pod pritiskom [kole Republi~ka zajednica je popustila i dozvolila da seupi{e jo{ jedno odeqewe od 30 u~enika. Tako je u {kolskoj 1969/70. godini, poreddva odeqewa novoosnovane Gimnazije, upisano i jedno odeqewe U~iteqske

10

Gimnazija u Ubu

{kole. Boqi |aci su se upisali u Gimnaziju, a slabiji u U~iteqsku {kolu. Tadaje i najve}im pobornicima U~iteqske {kole postalo jasno da je {kola samapo~ela da se gasi.

Po{to se do{lo do zakqu~ka da je jedan od razloga protivqewa nekihroditeqa otvarawu Gimnazije i ~iwenica da je u prvom re{ewu od 27. februara1969. godine predvi|eno da se osniva samo Gimnazija prirodno - matemati~kogsmera, SO je delimi~no izmenila to re{ewe i donela novo 11. jula 1969. godine, ukome stoji osnivawe gimnazije oba smera – dru{tveno-jezi~kog i prirodno-matemati~kog. U ta~ki 2. Re{ewa pi{e da je "zadatak Gimnazije da pored op{tegsredweg obrazovawa po postoje}em nastavnom planu i programu pruì u~enici-ma i {ire znawe iz prirodnih i dru{tvenih nauka".

11

Gimnazija u Ubu

Kako se poslovi oko konstituisawa Gimnazije nisu mogli zavr{iti do 1.septembra 1969. godine, Mati~na komisija za formirawe Gimnazije u Ubu za-kqu~uje 29. avgusta 1969. godine sa U~iteqskom {kolom Ugovor o organizaciji ipla}awu nastave u novoosnovanoj Gimnaziji u Ubu. Po tom ugovoru "U~iteqska{kola Vuk Karaxi} u Ubu se obavezuje da u novoosnovanoj Gimnaziji u Ubu orga-nizuje celokupnu nastavu po Nastavnom planu i programu za gimnazije, osim zanastavu latinskog jezika, a za vreme od 1. septembra do 30. novembra 1969. godine".Ra~unalo se da }e se za to vreme Gimnazija konstituisati kao samostalna {kola.

Mati~na komisija je 20. oktobra 1969. godine raspisala konkurs za direk-tora Gimnazije, a oglasom je traèno nastavno osobqe za sve predmete predvi|enenastavnim planom i programom za prvi razred gimnazije. Na sednici od 12. no-vembra 1969. godine Mati~na komisija je primila Milivoja Radoji~i}a, profe-sora U~iteqske {kole u Ubu za direktora koji stupa na du`nost 1. decembra 1969.godine, a na osnovu oglasa primila 11 nastavnika, profesora U~iteqkske {kole~iji je rad u Gimnaziji regulisan na osnovu ugovora. Za latinski jezik angaòvanje profesor iz Vaqeva Marko Vi{i}.

Za potrebe nastave u~enici Gimnazije koristili su prostorije U~iteqske{kole, i to: dve u~ionice, fiskulturnu salu, radionicu za tehni~ko obrazovawe,kabinete i u~ila kojima raspolaè U~iteqska {kola kao i kancelariju za direk-tora i honorarnog sekretara. Tro{kove ogreva, osvetqewa, vode, ~i{}ewefekalija i odràvawe prostorija Gimnazija je nadokna|ivala U~iteqskoj {kolipo posebnom ugovoru.

Fiskulturna sala

12

Gimnazija u Ubu

PRVA [KOLSKA GODINA 1969/70. Nastavni kadar U~iteqske {kole. – Konstituisawe Gimnazije. – Re{eweOkru`nog privrednog suda u Vaqevu o upisu u sudski registar ustanova osni-vawe Gimnazije u Ubu. – Re{ewe SO Ub o postupnom ga{ewu U~iteqske {kole

U prvoj {kolskoj godini nastavu u Gimnaziji izvode profesori U~iteqske{kole: Milivoje Radoji~i} predaje srpskohrvatski jezik i kwièvnost (koji }eod 1. decembra 1969. godine biti izabran za direktora), Slavka Beri} – ruskijezik, @ivojin Bo{kovi} – latinski jezik (po{to je Marko Vi{i}, profesorlatinskog jezika Vaqevske gimnazije predavao samo prva tri meseca), SlavkaPopovi} – istoriju, Zavi{a Stanojevi} – geografiju, Dobrivoje Stankovi} – bi-ologiju, Branka Marovi} ]atovi} – fiziku, Desanka Radeta Radovanovi} –matematiku, Nikola Luki} – tehni~ko obrazovawe, mr Miodrag Petrovi} –likovnu umetnost, Olivera \ur|evi} – muzi~ku umetnost do 28. februara 1970.godine, a onda Sulejman ]atovi}, i Miroqub Stojanovi} – fizi~ko vaspitawe.

Nastavnici U~iteqske {kole rado su prihvatali ~asove u gimnazijskimodeqewima, jer su shvatili da je to po~etak wihovog rada u novoj {koli koja }ezameniti wihovu , a koja je svojim op{teobrazovnim predmetima sli~na, tako daim rad u woj nije predstavqao nikakve te{ko}e. Nisu pravili razliku izme|urada u Gimnaziji i U~iteqskoj {koli u kojoj su imali ve}inu od norme ~asova.îtave {kolske 1969/70. odnosili su se kao da je to jedna {kola. Taj odnos nije seizmenio ni kada je Gimnazija po~ela raditi kao posebna {kola.

Gimnazija je po~ela delovati kao samostalna ustanova od 1. decembra 1969.godine kada je novoizabrani direktir stupio na du`nost i nabavqen pe~at i{tambiq [kole. Osniva~ je preporu~io da poslove sekretara [kole obavqahonorarno êdomir Trajkovi}, sekretar zajednice obrazovawa SO Ub kao jedanod najiskusnijih i najsposobnijih administrativnih radnika u op{tini. On }ena tom mestu biti od 01. decembra 1969. do 30. septembra 1970. godine. Za to vremeon }e u [koli urediti administrativne poslove i pomo}i direktoru [kole daSavet donese osnovna normativna akta.

Savet Gimnazije konstituisao se 17. januara 1970. godine. U Savet su u{lisvi nastavnici koji predaju u Gimnaziji, direktor, honorarni sekretar, triu~enika, dva roditeqa i po jedan predstavnik SO Ub, Socijalisti~kog saveza iOp{tinske konferencije Saveza omladine. Na sednici Savet je izabrao zapredsednika Zavi{u Stanojevi}a, usvojio Statut Gimnazije i Godi{wi programrada Gimnazije za {klsku 1969/70 godinu. Time je Gimnazija konstituisana kaoustanova.

Posle Statuta Savet je u prvoj {kolskoj godini doneo osnovna normativnaakta: Pravilnik o radnim odnosima, Pravilnik o ku}nom redu, Pravilnik outvr|ivawu broja radnih mesta i opisu poslova, Perspektivni plan razvoja Gim-nazije od 1970. do 1975. godine i Pravilnik o pohvalama, diplomama, nagradama

13

Gimnazija u Ubu

i vaspitno- disciplinskim merama. Zatim je izvr{io raspodelu dva jednosobnai jednog dvosobnog stana, raspisao konkurs za upis u~enika u {kolsku 1970/71.godinu i konkurs za prijem nastavnog osobqa.

Okru`ni privredni sud u Vaqevu 28. januara 1970. godine donosi "Re{ewe dase u registar ustanova za srez Vaqevo upi{e osnivawe ustanove – Gimnazije u Ubu.

Delatnost: op{te sredwe obrazovawe i {irewe znawa iz oblasti prirod-nih i dru{tvenih nauka.

Po~etak rada Gimnazije 1. septembar 1969. godine.Konstituisawe Gimnazije je obavqeno 17. januara 1970. godine.Statut ustanove donet je dana 17. januara 1970. godine".

Zbog pojave vi{ka u~iteqskog kadra na podru~ju SR Srbije i sa prerastawemjednog broja u~iteqskih {kola u pedago{ke akademije, do{lo se do zakqu~ka da nepostoji potreba za daqim postojawem U~iteqske {kole u Ubu, pa je Skup{tinaop{tine Ub, polaze}i od ~iwenice da u~iteqska {kola kao tip {kole za obrazo-vawe kadrova za odeqensku nastavu u osnovnoj {koli ne}e vi{e postojati u na{emobrazovnom sistemu, a procewuju}i realno da ova {kola nema uslova za pre-rastawe u pedago{ku akademiju, na svojoj sednici od 28. marta 1970. godine donelare{ewe o postupnom ukidawu U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}" u Ubu.

U Ubu ostaju [kola za kvalifikovane radnike, osnovana 1964. godine, koja{koluje u~enike za potrebe rada, i Gimnazija, kao {kola koja priprema u~enikeza daqe {kolovawe.

Odeqewe II-b (prva generacija)

sa razrednim stare{inom Nikolom Luki}em (1970)

14

Gimnazija u Ubu

DRUGA [KOLSKA GODINA 1970/71. Nastavni kadar Gimnazije. –Najava verifikacije [kole. – OpremqenostU~iteqske {kole. – Opremawe kabineta za fiziku, hemiju i biologiju.

U drugoj {kolskoj godini Gimnazija ima dva razreda i pet odeqewa ( triprvog i dva drugog razreda). Od 1. septembra 1970. godine Gimnazija prima u stal-ni radni odnos sedam nastavnika U~iteqske {kole, dva sa punim radnim vre-menom: Petra Lali}a za srpskohrvatski jezik i kwièvnost i Slavku Beri} zaruski jezik, a pet sa polovinom radnog vremena: Slavku Popovi} za istoriju,Zavi{u Stanojevi}a za geografiju, Dobrivoja Stankovi}a za biologiju, BrankuMarovi} ]atovi} za fiziku i Nikolu Luki}a za tehni~ko obrazovawe. Tri nas-tavnika U~iteqske {kole dopuwuju do norme ~asova prema posebnom ugovoruizme|u U~iteqske {kole i Gimnazije o me|usobnoj dopuni ~asova: BranimirKneèvi} – psihologiju (koga }e od 21. novembra 1970. zameniti Savo Stijovi}),Margita Andonovi} – hemiju i Sulejman ]atovi} – muzi~ku umetnost. [kola jena istom konkursu primila (van U~iteqske {kole) Milicu Vu~kovi} za fran-cuski i latinski jezik, a na ponovqenom @elimira Branovi}a za matematiku, aza fizi~ko vaspitewe apsolventa Fakulteta za fizi~ko vaspitawe MiloradaNovkovi}a. Po{to je Miodrag Petrovi} po~etkom oktobra 1970. godine prestaoda radi u [koli, na wegovo mesto primqen je Branislav Jovanovi}, nastavniklikovnog vaspitawa.

Tako je ve} u drugoj {kolskoj godini stvoreno jezgro nastavni~kog kolek-tiva Gimnazije. U narednim {kolskim godinama mewa}e se uglavnom samo profe-sori matematike, francuskog i latinskog jezika,sociologije, filozofije ifizi~kog vaspitawa.

Po~etkom oktobra SO Ub Odeqewe za skup{tinske i op{te posloveprosledilo je Gimnaziji akt Republi~kog sekretarijata za obrazovawe, nauku ikulturu pod brojem 02-022-123 od 21. septembra 1970. godine u kome pi{e:

"U oktobru mesecu 1970. godine Republi~ki sekretarijat za obrazovawe,nauku i kulturu zapo~iwe ponovnu proveru uslova i verifikaciju radapostoje}ih sredwih {kola" da bi utvrdio "da li postoje}e {kole ispuwavajuuslove za rad predvi|ene Zakonom o sredwem obrazovawu".

Daqe se navodi: " [kole su du`ne da pripreme i stave na uvidRepubli~koj prosvetnoj inspekciji kompletan elaborat koji treba da sadrì:

– pregled broja odeqewa i u~enika po strukama (smerovima) i razredima;– sistematizaciju radnih mesta nastavnog osobqa, podelu predmeta na

nastavnike, dosijea svakog nastavnika sa prepisima diploma o {kolskoj spremii stru~nim ispitima;

– plan {kolske zgrade i prate}ih objekata (struktura, broj i proporcijanastavnih i drugih prostorija predvi|enih normativima);

15

Gimnazija u Ubu

– spisak name{taja i opreme u u~ionicama i drugim prostorijama;– spisak obezbe|enih u~ila po predmetima;– stawe u~eni~ke i nastavni~ke bibloteke (prostorije, oprema, kwi`ni

fond, posebno spisak dela koja su po programu obavezna);– stawe kabineta (broj i veli~ina prostorija, oprema, nastavna sredstva,

ure|aji – instalacije);– {kolske radionice (prostorije, oprema, ure|aji);– fiskulturna dvorana (veli~ina sale, svla~ionica i drugih prostorija,

fiskulturne sprave i rekviziti i druga oprema);– spisak op{tih nastavnih sredstava;– ugovor sa odgovaraju}om zajednicom obrazovawa;– ugovor sa radnim organizacijama iz kojih }e se videti da je obezbe|en

proizvodni rad u~enika;– normativna akta {kole iz kojih }e se videti da je {kola uskladila svo-

ju organizaciju i rad sa odredbama Zakona o sredwem obrazovawu: statut, pravil-nik o radnim odnosima, pravilnik o sistematizaciji radnih mesta".

U~iteqska {kola je bila dosta dobro opremqena za svoje potrebe. Imalaje bogatu biblioteku sa oko 8000 kwiga; posebno je bila bogata kwigama izoblasti kwièvnosti za decu. Zatim imala je muzi~ki kabinet i u wemu klavir ipijanino, kabinet za likovno vaspitawe sa specijalno napravqenim stolovima

Odeqewe II-a (druga generacija)

sa razrednim stare{inom Du{ankom Kovanxi} (1972)

16

Gimnazija u Ubu

za crtawe i slikawe, i kabinet za tehni~ko obrazovawe koji je imao sve {to jepotrebno da bi se budu}i u~iteqi osposobili za izvo|ewe nastaveop{tetehni~kog obrazovawa u osnovnoj {koli. Kabinet za biologiju imao jepotrebne ormare, u~ila, slike. Jedino su kabineti za fiziku i hemiju bili slaboopremqeni. Za nastavu istorije i geografije {kola je raspolagala potrebnimkartama, ali dosta pohabanim. Me|utim, prema Normativima {kolskog prosto-ra, name{taja i nastavnih sredstava za Gimnaziju koji je usvojio ProsvetniSavet SR Srbije 23. aprila 1969. godine, sve je to bilo skromno. Jedino su {kol-ska zgrada i oprema kao i biblioteka mogle da zadovoqe normative.

Uz pomo} osniva~a, SO Ub, Zajednice obrazovawa i roditeqa, na ~iju sepomo} najvi{e ra~unalo, po~elo je opremawe [kole prema zahtevima normativa.U toku 1971. godine oprema se kabinet za fiziku; obezbe|ena su nastavna sredstvai nabavqeno pet trokrilnih ormara za wihov sme{taj. Postoje}i radni stolovi,nameweni za kabinet fizike, funkcionalno su povezani u novoformiranomkabinetu i uvedena struja; tako su se na wima mogli vr{iti ogledi i realizovative`be koje su predvi|ene programom. U hemijsko-biolo{ki kabinet uvodi se vodai obezbe|uje potreban materijal za hemijske eksperimente. Za potrebe stranihjezika (ruski i francuski) nabavqena su dva gramofona i dva magnetofona, a zapotrbe nastave muzi~ke umetnosti kvalitetan gramofon i komplet plo~aklasi~ne muzike. Nabavqeno je 26 slika za nastavu biologije i pet svezaka di-japozitiva za nastavu istorije, likovne umetnosti i srpskohrvatskog jezika ikwièvnosti.

Na sednici Saveta Gimnazije od 21. aprila 1971. godine svi radnici su seizjasnili da upisuju zajam za prugu Beograd–Bar.

17

Gimnazija u Ubu

TRE]A [KOLSKA GODINA 1971/72.Izmene u nastavnom kadru. – Negativan izve{taj Republi~kog prosvetnoginspektora. – Opremawe [kole prema normativima. – Velike bogiwe.

U tre}oj {kolskoj godini Gimnazija ima i tre}i razred ( ukupno {est ode-qewa, po dva u svakom razredu). U nastavi srpskohrvatskog jezika i kwièvnostidolazi do promene; Petar Lali} odlazi na odsluèwe vojnog roka, wega zamewujeDu{anka Kovanxi}, profesor sa kojom [kola zasniva radni odnos na odre|enovreme. Novi predmet, osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ,predaje @ivojin Bo{kovi}, profesor istorije i direktor U~iteqske {kole. MrMiodrag Petrovi}, koji skoro celu prethodnu {kolsku godinu nije predavaolikovnu umetnost, ponovo predaje (dopuna ~asova do norme). Po{to je @elimirBranovi}, profesor matematike sporazumno raskinuo radni odnos sredinom sep-tembra 1971. godine, [kola prima u stalni radni odnos Invana Jovanovi}a,profesora matematike. Nastavu fizi~kog vaspitawa izvodi Borko Vasili}, pro-fesor U~iteqske {kole (dopuna ~asova do norme), a odbranu i za{titu @ivadinSari}, slu`benik Odeqewa narodne odbrane SO Ub i rezervni oficir.

Po~etkom februara 1972. godine [kola sa Milicom Vu~kovi} sporazumnoraskida radni odnos, a prima u stalni radni odnos Vukana [ukovi}a, profeso-ra francuskog jezika. Krajem marta 1972. godine iz U~iteqske {kole odlaziBorko Vasili}. Gimnazija prima na odre|eno vreme Gordanu Terzi}, apsolventaFakulteta za fizi~ko vaspitawe, koja u [koli ostaje svega desetak dana. îm jediplomirala, raskida radni odnos. Nemaju}i mogu}nosti da do kraja {kolske go-dine stru~no zastupi ovaj predmet, [kola ga ustupa Zavi{i Stanojevi}u, profe-soru geografije i biv{em sportisti, fudbaleru.

Republi~ki prosvetni inspektor Slobodan Ristanovi} izvr{io je pregledGimnazije 11. maja 1971. godine radi utvr|ivawa da li {kola ispuwava uslove zarad. Na osnovu {kolske dokumentacije, stru~ne zastupqenosti nastave, stawa{kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava utvrdio je slede}e:

1. da je obezbe|en stru~ni kadar za sve predmete, izuzev za fiziku, logiku ifizi~ko vaspitawe, pa je {koli naloìo da za ova nestru~no zastupqena radna mes-ta raspi{e konkurs i obezbedi stru~ni nastavni kadar za {kolsku 1972/73. godinu;

2. da u odnosu na potrebe nastave i zahteve normativa nedostaju dodatnepripremne prostorije uz kabinete za fiziku, hemiju, i biologiju, kao i insta-lacije – dovodi vode i struje u kabinetu za biologiju;

3. da su u odnosu na zahteve normativa za pojedine predmete obezbe|ena sred-stva, i to za srpskohrvatski jezik 80%, za dru{tvene nauke (istorija, sociologi-ja, psihologija, logika i filozofija) od 60–70%, za hemiju i fiziku do 80%, za ge-ografiju i biologiju do 60%, za tehni~ko obrazovawe oko 60%, za umetnost50–60%, za fizi~ko vaspitawe oko 70%.

18

Gimnazija u Ubu

Na osnovu navedenih konstatacija prosvetni inspektor je izveo zakqu~ak:" Po{to nisu u potpunosti ispuweni svi uslovi u pogledu obezbe|ewa stru~nognastavnog kadra, specijalnih nastavnih prostorija – kabineta i laboratorija,kao i u~ila za pojedine nastavne predmete, to sam mi{qewa da ne treba donetire{ewe o verifikaciji II,III i IV razreda Gimnazije u Ubu".

Inspektor je odredio rok do koga treba ispuniti uslove. Rok je bio krajkalendarske 1972. godine.

U nove formulare svedo~anstava obavezno se unosi broj re{ewa kojim Re-publi~ki sekretarijat za obrazovawe, nauku i kulturu utvr|uje da {kola ispuwa-va uslove za rad – da je verifikovana. Po{to je [kola imala re{ewe o is-puwenosti uslova samo za prvi razred, za II i III razred, pri pisawu svedo~ansta-va, uno{en je isti broj re{ewa uz pre}utnu saglasnost inspektora.

Ako Gimnazija ne bi bila verifikovana do kraja naredne {kolske godine,ne}i mo}i da izdaje diplome u~enicima o zavr{nom ispitu. Za ovakvu mogu}nostneki roditeqi u~enika IV razreda su ~uli i dolaze u {kolu i interesuju se da li}e [kola do kraja {kolske 1972/73. godine biti verifikovana. Neki su ozbiqnozabrinuti i spremni da svoju decu ispi{u iz ove [kole i upi{u ih u gimnazijekoje su verifikovane.

Republi~ki inspektor je naglasio da }e se oni pri utvr|ivawu uslova zarad Gimnazije striktno dràti propisanih normativa. A normativi supropisani i precizirani do najsitnijih detaqa: od veli~ine {kolske zgrade,

Biolo{ki kabinet

19

Gimnazija u Ubu

u~ioni~kog prostora, zelenog prostora oko {kole, dvori{ta, do opreme u svakojprostoriji i potrebnih u~ila za svaki predmet. Normativ ide toliko do detaqada predvi|a koliko grama neke kiseline trba da ima u hemijskom kabinetu.

Pred {kolu je postavqen krupan zadatak da u kratkom roku, do kraja kalen-darske godine 1972. godine ispuni potrebne uslove da bi mogla biti verifiko-vana, odnosno da bi joj bio odobren daqi rad.

Osniva~, Skup{tina op{tine Ub u~inila je mnogo da pomogne Gimnazijida stane na noge. Obezbedila je ~etiri dvosobna stana: dva za profesore matem-atike, jedan za profesora fizike i jedan za profesora fizi~kog vaspitawa; dvajednosobna za profesore srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti i hemije, ideficitarne dodatke za profesore fizike i matematike. Op{tinska zajednicaobrazovawa pomaè koliko moè ali je sve to nedovoqno. Ostalo je da se [kolaobrati roditeqima za pomo}. Na sednici pro{irenog Saveta, kojoj su prisustvo-vali i predstavnici roditeqa u~enika, prihva}ena je inicijativa [kole daroditeqi pomognu opremawe [kole. Dogovoreno je da se sa takvim predlogomiza|e pred op{ti roditeqski sastanak koji }e se odràti krajem tre}egtromese~ja. Na op{tem roditeqskom sastanku roditeqi su prihvatili da dajudobrovoqne priloge pri upisu u narednu {kolsku 1972/73. godinu.

Od osniva~a SO Ub, Op{tinske zajednice obrazovawa i dobrovoqnihpriloga roditeqa pri upisu u~enika u {kolu, prikupqeno je sredstava da je[kola obezbedila nastavna sredstva koja bi zadovoqila u nekim oblastima op-

Odeqewe IV-a (tre}a generacija)

sa razrednim stare{inom Slavkom Popovi} (1975)

20

Gimnazija u Ubu

timum, a u nekim minimum opremqenosti. Kompletiran je kabinet za fiziku;nabavqeno je dosta natavnih sredstava koja omogu}uju, ne samo da se na ~asovimademonstriraju ogledi, nego da se vr{e i ve`be predvi|ene programom. Opremqenje kabinet za tehni~ko obrazovawe; nabavqeni su radni stolovi, nastavna sredst-va za motoristiku i elektroniku. Nabavqene su nove geografske i istorijskekarte i ura|en je specijalni ormar za wihovo odlagawe. Za kabinet biologijeura|eni su dowi delovi za pet dvokrilnih ormara, tako da je dobijeno dovoqnoprostora za sme{taj u~ila. Za matematiku je nabavqen potreban pribor, lewiri,{estari... Za nastavu fizi~kog vaspitawa kupqene su lopte za sve vrste sport-skih igara koje su po programu. Dosta je uloèno u biblioteku. Formirana je~itaonica u u~ionici do biblioteke u koju su sme{teni, du` tri zida~etvorokrilni i {estokrilni zatvoreni ormari za stru~nu literaturu po pred-metima i oblastima, dok je celokupna beletristika ostala u biblioteci. Gorwideo staklene pregrade iznad {estokrilnog ormara, izme|u biblioteke i ~itaon-ice, ukra{en je sa {est slika velikog formata (uqe na platnu), rad akademskogslikara Miodraga Petrovi}a. To su portreti velikana jugoslovenskekwièvnosti i kulturne istorije: Dositeja Obradovi}a, Vuka Karaxi}a,P.P.Wego{a, Branka Rdai~evi}a, Franca Pre{erna i Ivana Maùrani}a. Iz-nad ormara koji pokrivaju najduì zid, oka~eno je desetak uramqenih fotografi-ja istaknutih doma}ih i stranih pisaca. îtaonica je postala najlep{a i na-jreprezentativnija prostorija u {koli.

[kolska biblioteka

21

Gimnazija u Ubu

Pored kwiga iz oblasti beletristike obezbe|eni su svi naslovi kwiga izobaveznog programa {kolske i doma}e lektire za nastavu srpskohrvatskog jezikai kwièvnosti, zatim najpotrebnije kwige iz oblasti stru~ne literature za svepredmete koji se u {koli izu~avaju. Od kako je biblioteka u U~iteqskoj {kolisme{tena u posebnu prostoriju (1964. godine), uve}avan je fond kwiga iz svihoblasti. Sa boga}ewem biblioteke nastavila je Gimnazija od po~etka svog rada.U vreme verifikacije bibloteka je imala oko 10.000 primeraka kwiga i velkibroj ~asopisa, prvenstveno iz pedago{ke grupe predmeta. Gimnazija je poslega{ewa U~iteqske {kole, kada je {kolovawe zavr{ila i posledwa generacija1974. godine, deo biobloteke – kwièvnost za decu – poklonila osnovnim {kola-ma u Dokmiru i Novacima (oko 2.000 primeraka kwiga). U biblioteci su os-tavqena samo po tri primerka svakog naslova. Stru~na pedago{ka literatura i~asopisi ustupqeni su Osnovnoj {koli "Milan Muwas" u Ubu.

Po opremqenosti {kolska biblioteka Gimnazije u Ubu bila je u rangu{kolskih biblioteka kakve su imale vaqevska, lozni~ka i {aba~ka gimnazija.

Od nastavnih sredstava op{te namene [kola je nabavila kino projektor 16mm za prikazivawe nastavnih filmova. Prikazivani su filmovi iz istirije, ge-ografije, biologije, astronomije i fizike, a pozajimani su od Kulturnog centraiz Beograda i O[ "Mi{a Dudi}" iz Vaqeva, gde su bili sme{teni nastavni fil-movi koje su koristile sve vaqevske osnovne {kole. [kola je nabavila jedan brojnastavnih filmova koji su odlagani u ormar posebno napravqen za tu namenu.

U prole}e 1972. godine u na{oj zemqi se pojavila opaka bolest – velikebogiwe (variola vera) koja se lako i brzo prenosi i izaziva veliku smrtnost me|ustanovni{tvom gde se pojavi, pogotovo ako do|e do epidemije. Jedini na~inborbe protiv we bila je op{ta vakcinacija stanovni{tva. Vakcinisawe je prvovr{eno u {kolama, preduze}ima, ustanovama – svuda gde se okupqa ve}a grupaqudi i dece. A onda su ekipe medicinara, potpomognute milicijom, na putevimazaustavqale putni~ka vozila, kamione i autobuse i sve putnike, koji nisuvakcinisani, vakcinisale. Ako je neko primio vakcinu, a nije mu se "primila",ponovo je vakcinisan. Neki, koji su putovali svakog dana, a imali tu nesre}u daim se vakcina nije "primila", vakcinisani su vi{e puta.

Medicinska ekipa odmah na po~etku ove akcije, pojavla se u [koli ivakcinisala sve u~enike, nastavno i nenastavno osobqe. îtava ta akcijavakcinisawa celokupnog stanovni{tva izazvala je strah kod qudi. Pogotovo jestrah bio uve}an kada se ova bolest pojavila u Beogradu i od we umrlo nekolikoqudi, me|u wima i neki zdravstveni radnici. [tampa je svakodnevno pisala otome. îtava nacija je bila u strahu i panici da }e se bolest pro{iriti ipretvoriti u epidemiju. Brzom intervencijom zdravstvene slu`be, i vakcini-sawem stanovni{tva, spre~eno je {irewe bolesti i pojava epidemije.

Vreme velikih bogiwa bilo je najdramati~nije vreme u Srbiji, a posebno u{kolama.

22

Gimnazija u Ubu

ÊTVRTA [KOLSKA GODINA 1972/73.Izmene u nastavnom kadru. – Problemi vezani za obezbe|ivawe profesoramatematike i fizike. – Smrt Miloja Nikoli}a u~enika IV razreda. –Re{ewe SO Ub o ukidawu U~iteqske {kole. – Verifikacija II, III i IVrazreda.

U ~etvrtoj {kolskoj godini Gimnazija ima i ~etvrti razred, ukupno devetodeqewa i 255 u~enika. Profesor srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti PetarLali} se vra}a sa odsluèwa vojnog roka. Za novi predmet filoizofija [kolaprima u radni odnos Bo{ka Ranisavqevi}a, profesora filozofije, koji }e, poredfilozofije i logike, predavati i osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewemSFRJ. Kako on sporazumno raskida radni odnos krajem prvog polugodi{ta, na we-govo mesto [kola prima Dragomira Jovanovi}a, profesora filozofije, kojipreuzima wegove predmete. Novi premet astronomiju predaje Zavi{a Stanojevi},profesor geografije. Profesor matematike Ivan Jovanovi} je sporazumno raskin-uo radni odnos sa 31. avgustom 1972. godine. Posle dva neuspela konkursa da seobezbede dva profesora matematike, [kola prima dva apsolventa PMF – Grupamatematika, Branislava Sre}kovi}a i Boìdara [o{ki}a, koji }e u toku prvogpolugodi{ta diplomirati i zasnovati stalni radni odnos. Za fizi~ko vaspitawe{kola prima @ivadina Markovi}a, apsolventa Fakulteta za fizi~ko vaspitawe,koji }e, tako|e, u toku prvog polugodi{ta diplomirati i zasnovati stalni radni

Odeqewe II-a (~etvrta generacija)

sa razrednim stare{inom Slavkom Beri} (1974)

23

Gimnazija u Ubu

odnos. Odbranu i za{titu predaje Bratislav Kosti}, nastavnik [kole za kvali-fikovane radnike i rezervni oficir (dopuna ~asova do norme).

Za vreme zimskog raspusta, januara 1973. godine, poginuo je MilojeNikoli}, u~enik ~etvrtoga razreda, od elektri~ne grejalice u kupatilu. To je na-jve}a tragedija koja je zadesila [kolu u toku wenog trajawa. Na sahrani, uSovqaku, bili su svi u~enici IV razeda sa razrednim stare{inama i direktorom[kole.

Po~etkom drugog polugodi{ta [kola daje stipendiju Branki Marovi}]atovi} da zavr{i fakultet, a na weno mesto prima dva profesora fizike izVaqeva: Milana Sre}kovi}a, profesora Vaqevske gimnazije i Radomira\ur|evi}a, profesora Tehni~ke {kole; oni sa [kolom zasnivaju radni odnos sapo jednom tre}inom radnog vremena na odre|eno vreme. Wihovim dolaskom Gim-naziji je omogu}eno da stru~no zastupi fiziku i da bude verifikovana. Po~etkommarta 1973. godine, Vukan [ukovi} sporazumno raskida radni odnos, a na wego-vo mesto [kola prima Branislavu Vilotijevi}, profesora francuskog jezikakoja }e predavati i latinski jezik.

Najteè je bilo obezbediti profesore matematike; oni su bili tada svudatraèni i malo ih je bilo. I sa deficitarnim dodatkom koji je iznosio 800 di-nara (ne{to vi{e od polovine li~nog dohotka profesora) bilo ih je te{koobezbediti, jer oni nisu traìli samo zaposlewe i znatno ve}e plate, nego idvosobne stanove i zaposlewe za supruge. Sve se to ispuwavalo uz pomo} osniva~ai opet je bilo te{ko dobiti profesora matematike; tek posle drugog i tre}egkonkursa, krajem se{ptembra ili po~etkom oktobra, [kola je uspevala da zas-tupi ovaj predmet. Prva generacija gimnazijalaca u svom ~etvorogodi{wem{kolovawu promenila je ~etiri profesora matematike. To su bili Desanka Rade-ta Radovanovi} (u prvom razredu), @elimir Branovi} (u drugom), Ivan Jo-vanovi} (u tre}em) i Branislav Sre}kovi} (u ~etvrtom).Stawe }e se stabilizo-vati tek {kolske 1973/74. godine kada u {kolu dolazi Andrija Milovanovi},koji }e sa Branislavom Sre}kovi}em predavati matematiku i nacrtnu geometri-ju. Oba matemati~ara dobili su po dvosoban stan, deficitarne dodatke i za-poslewe za supruge.

Dok se profesor matematkie nekako i mogao obezbediti, profesor fizikese nije ni sa takvim pogodnostima mogao na}i. Prve tri i po {kolske godine nas-tavu fizike je izvodila Branka Marovi} ]atovi}, apsolvent PMF– Grupafizika, koja je radila u U~iteqskoj {koli od po~etka {kolske 1964/65. godine.Kako je Gimnaziju trebalo verifikovati {kolske 1972/73. godine, woj je od polu-godi{ta do kraja {kolske godine obezbe|ena stipendija da zavr{i fakultet (os-tao samo jedan ispit –Kvantna mehanika). Woj za zamenu na|eni su profesorifizike vaqevskih sredwih {kola. Tek u petoj {kolskoj godini Gimnazija }e uBranki Marovi} ]atovi} dobiti svog stalnog profesora fizike. Ona i wen mu`

24

Gimnazija u Ubu

Sulejman ]atovi}, profesor muzi~ke kulture, dobili su dvosoban stan, a ona ideficitarni dodatak.

Skup{tina op{tine Ub 20. oktobra 1972. godine donosi Re{ewe o ukidawuU~iteqke {kole "Vuk Karaxi}" u Ubu. [kola prestaje sa radom 30. septembra1973. godine.

Ponovni pregled [kole izvr{io je isti Republi~ki inspektor, SlobodanRistanovi}, 15. i 16. marta 1973. godine radi utvr|ivawa uslova za rad ove{kole. Inspektoru je stavqen na uvid Elaborat o ispuwenosti uslova za radGimnazije, izra|en prema Normativima {kolskog prostora, name{taja i nas-tavnih sredstava za gimnaziju, na kome je ra|eno pola godine, i u wemu je tak-sativno navedeno ~ime Gimnazija raspolaè. Posle detaqnog uvida u Elaborat ipregledawa {kolske zgrade, kabineta i biblioteke, inspektor je rekao direk-toru [kole da je zadovoqan onim {to je u~iweno, a sa ~itaonicom, naro~itowenim estetskim izgledom, bio je odu{evqen. U zapisniku je konstatovao: "Da uovoj {koli ima 252 u~enika koji su raspore|eni po razredima, da je obezbe|enstru~ni nastavni kadar za sve predmete (izuzev za astronomiju), tako da je ova{kola ispunila ovaj zahtev – uslov. Da je obezbe|en {kolski prostor, izuzevpripremnih prostorija za kabinete fizike, biologije i hemije. Prostorije susnabdevene odgovaraju}im name{tajem, kabineti predvi|enom opremom. Da jeGimnazija prema svojim mogu}nostima izvr{ila nabavku nastavnih sredstava za

Odeqewe I-b ({esta generacija)

sa razrednim stare{inom Brankom Marovi} ]atovi} (1974)

25

Gimnazija u Ubu

pojedine predmete (stawe iskazano u posebnom elaboratu). Da osniva~ i [kolanisu u potpunosti ispunili sve zahteve normativa za pojedine nastavne predmete{to ostaje obaveza da se to izvr{i u narednom periodu, a najkasnije do po~etka{kolske 1973/74. godine. Da su sredstva za osnovnu delatnost Gimnazijeobezbe|ena preko Op{tinske zajednice obrazovawa.

Na osnovu izvr{enog pregleda zakqu~eno je da su uglavnom ispuwenipropisani uslovi za rad II, III i IV razreda, pa se moè doneti re{ewe o kona~nojverifikaciji Gimnazije u Ubu".

Re{ewe o verifikaciji do{lo je u vreme kada je ~etvrti razred zavr{avao{kolovawe i bio pred polagawem zavr{nog ispita, tako da je broj re{ewa up-isan u wihova svedo~anstva i diplome. Isti broj je upisan i u svedo~anstva dru-gog i tre}eg razreda. [kola je kona~no verifikovana i wen daqi rad i opstanaknisu vi{e dovo|eni u pitawe. Imala je po normativima status gimnazijenajnièg kapaciteta sa 12 odeqewa i 360 do 420 u~enika.

Na sednici od 27. aprila 1973. godine direktor [kole je upoznao Nas-tavni~ko ve}e sa zapisnikom prosvetnog inspektora iz Vaqeva Mire Trnovackojim se nalaè da godi{wi program rada {kole treba da bude donet i usvojen napo~etku {kolske godine; da planovi rada nastavnika treba da se predaju do 15.septembra; da nastavne jedinice iz operativnih planova treba da budu doslovnoprenete u dnevnik rada; i da ~asovi obnavqawa i utvr|ivawa gradiva morajubiti precizirani. Direktor je istakao da je nalog prosvetnog inspektoraobavezuju}i za Nastavni~ko ve}e.

26

Gimnazija u Ubu

PETA [KOLSKA GODINA 1973/74.Izmene u nastavnom kadru. –Re{ewe SO Ub o zavr{etku {kolovawa u~eni-ka petog razreda U~iteqske {kole pri Gimnaziji. –SO Ub prenosi {kol-sku zgradu na Gimnaziju. –Popravka fasade na {kolskoj zgradi. –Upis Gim-nazije u sudski registar kod Okru`nog privrednog suda u Beogradu.

Sa ga{ewem U~iteqske {kole 30. septembra 1973. godine primqeni su sapunim radnim vremenom profesori koji su do tada radili sa jednom polovinomradnog vremena u U~iteqskoj {koli, a drugom u Gimnaziji. To su profesori: ge-ografije – Zvi{a Stanojevi}, hemije – Margita Andonnovi}, muzi~ke umetnosti– Sulejman ]atovi} i likovne umetnosti – mr Miodrag Petrovi}.

Po~etkom septembra u stalni radni odnos primqene su: Branka Marovi}]atovi}, profesor fizike, Qubica Filipovi} An|eli}, profesor srp-skohrvatskog jezika, Radojka Doji} profesor francuskog jezika i Bosiqka An-dri}, profesor ruskog jezika (sa polovinom radnog vremena). Iz [kole odlaze,sporazumno raskidaju radni odnos, Dobrivoje Stankovi} i Boìdar [o{ki}, ana wihova mesta Gimnazija prima Mariju Majstorovi}, profesora biologije iAndriju Milovanovi}a, profesora matematike.

Skup{tina op{tine donela je Re{ewe 20. oktobra 1972. godine o ukidawuU~iteqske {kole koja prestaje sa radom 30. septembra 1973. godine. Po tomre{ewu "U~enici petog razreda ukinute U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}" u Ubu(jedno odeqewe) zavr{i}e {kolske 1973/74. godine {kolovawe u Gimnaziji u Ubu.Diplome o zavr{enoj u~iteqskoj {koli u~enika izdava}e Gimnaziju u Ubu,overene pe~atom Gimnazije". Gimnazija je preuzela tu obavezu i na odre|eno vremeangaòvala Dobrivoja Gaji}a, dotada{weg profesora pedagogije U~iteqske{kole za pedago{ku grupu predmeta (pedagogiju, pedago{ku psihologiju,metodiku matematike, metodiku poznavawa prirode i metodiku poznavawadru{tva), po{to Gimnazija nema profesora te struke.

Skup{tina op{tine Ub 20. oktobra 1973. godine donosi Re{ewe opreno{ewu imovine U~iteqske {kole "Vuk Karaxi}" Gimnaziji i [koli zakvalifikovane radnike. Gimnaziji prenosi:

– nepoqoprivredno zemqi{te ({kolsko dvori{te i povr{ine ispredzgrade, do ulica Vuka Karaxi}a i Prvomajske);

– {kolsku zgradu; – osnovna sredstva i sitan inventar.Zatim prenosi nov~ana sredstva:– rezervnog fonda;– fonda zajedni~ke potro{we – deo za stambenu izgradwu, i – fonda zajedni~ke potro{we – za stambenu izgadwu uloèna u kreditni

fond Beogradske banke – filijala Ub.

27

Gimnazija u Ubu

Tako je Gimnazija postala vlasnik {kolske zgade, koja iako izgra|ena 1964.godine, ve} je zahtevala ulagawa sredstava u popravku i odràvawe. Kako je fasa-da zgrade iz dvori{ta propala, Gimnazija se obratila za pomo} Republi~koj za-jednici za sredwe obrazovawe oktobra 1973. godine i dobila iznos od 30.000 di-nara za popravku fasade. U prole}e 1974. godine sklopqen je ugovor sa privat-nim preduzetnikom i u toku prole}a cela fasada na dvori{nom delu zgrade jeura|ena iznova (naba~en novi malter i nova fasada).

Po~etkom 1974. godine, 8. januara, izvr{en je upis u sudski registar OOURGimnazije u Ubu kod Okru`nog privrednoog suda u Beogradu. U Re{ewu pi{e:"Gimnazija u Ubu ostvaruje op{ti ciq vaspitawa i obrazovawa i obezbe|uje tak-vo op{te obrazovawe koje predstavqa predspremu za daqe obrazovawe (specijal-izaciju), istovremeno omogu}uje i pripremawe u~enika za pojedine prakti~nepozive i delatnosti".

Na sednici od 28. februara 1974. godine Radna zajednica donosi odluku dase Gimnazija u~lani u "Titov fond za stipendirawe mladih radnika".

Odeqewe I-a (~etvrta generacija)

sa razrednim stare{inom Branislavom Stanojevi} (1973)

28

Gimnazija u Ubu

[ESTA [KOLSKA GODINA. 1974/75.Izmene u nastavnom kadru. – Rekonstrukcija kanalizacije i sanirawe vodeu podrumu {kolske zgrade.

[kola dobija profesora sociologije Radivoja Nedeqkovi}a, koji predajeosnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ, tako da profesor filo-zofije Dragomir Jovanovi} predaje samo svoje stru~ne predmete – filozofiju ilogiku. Profesor matematike Branislav Sre}kovi} odlazi na odsluèwe vojnogroka; wega zamewuje Aleksandar Novakovi}, apsolvent PMF – Grupa matemati-ka. Mr Miodrag Petrovi} prestaje sa radom, po sopstvenoj èqi, 1. oktobra1974. godine; wega ponovo zamewuje Branislav Jovanovi}, nastavnik likovnogvaspitawa, koga [kola prima na odre|eno vreme do kraja {kolske godine.Dragomir Jovanovi} sporazumno raskida radni odnos 13. marta, a Radivoje Ned-eqkovi} 31. marta 1975. godine. Na wihova mesta [kola prima u stalni radniodnos bra~ni par Dragomira Atanaskovi}a, profesora filozofije i MilevuPopovi} Atanaskovi}, profesora sociologije. Bosiqka Andri}, profesorruskog jezika sporazumno raskida radni odnos sa 31. avgustom 1975. godine.

Od podizawa {kolske zgrade kanalizacija nije dobro funkcionisala. Sep-ti~ku jamu je brzo punio visok nivo podzemnih voda, tako da se morala svakih 15dana prezniti {to je iziskivalo velike tro{kove. U U~iteqskoj {koli se poslegodinu dana prestalo sa kori{}ewm kanalizacije i klozeta u zgradi.

Visok nivo podzemnih voda punio je i podrum {kolske zgrade u koji jesme{tan ugaq. Nivo vode je dostizao pola metra. Da bi loà~ mogao da u|e iiznosi ugaq za kaqeve pe}i koje su bile u svim prostorijama u {koli, prvo jemorao da ukqu~i pumpu da bi izbacio vodu iz podruma na ulicu. Posle je u gu-menim ~izmama ulazio u podrum i iznosio mokar ugaq koji je u pe}ima goreo istvarao mnogo dima te{kog neprijatnog mirisa. U junu 1974. godine na sedniciRadne zajednice doneta je odluka da se rekonstrui{e kanalizacija koja prolaziispod fiskulturne sale i uradi nova septi~ka jama i da se reguli{e odvod vodeiz podruma prirodnim padom. [kola je napravila ugovor sa Komunalnim pre-duze}em "\unis" o izvo|enu radova, i u toku leta 1974. godine iskopana je novasepti~ka jama, raekonstruisan deo kanalizacije i odvedena voda iz podrumaprirodnim padom. Po{to je i stara septi~ka jama imala odvod do Uba~e, iz nove,koja je bila nià od stare, voda je nesmetano oticala. Podrum je bio bez vode ipogodan za sme{taj ugqa. Kanalizacija u celoj zgradi je profunkcionisala;otvoreni su u~eni~ki klozeti koji su bili van upotrebe deset godina.

29

Gimnazija u Ubu

SEDMA [KOLSKA GODINA 1975/76.Izmene u nastavnom kadru. – Uru~ivawe nagrada radnicima [kole. –Za{tita plafona u fiskulturnoj sali.

U sedmoj {kolskoj godini Gimnazija ima 12 odeqewa (u svakom razredu potri odeqewa) i 300 u~enika. Angaùje se i tre}i profesor srpskohrvatskog jezi-ka i kwièvnosti sa polovinom radnog vremena, Du{anka Latinovi}. RadojkuDoji} ûgaq, koja odlazi na porodiqsko odsustvo, zamewuje Danica Stankovi},apsolvent Filolo{kog fakulteta – Grupa francuski jezik. Mr Miodarg Petro-vi} se vra}a u [kolu i zasniva stalni radni odnos. Branislav Sre}kovi}, pro-fesor matematike, vra}a se sa odsluèwa vojnog roka. U stalni radni odnos sapolovinom radnog vremena [kola prima @ivotu Blagojevi}a , profesorafizi~kog vaspitawa. Za odbranu i za{titu, koja se po novom nastavnom planuprebacuje u prvi i drugi razred i time se uve}ava fond ~asova, [kola primaMilojka Markovi}a, nastavnika srpskohrvatskog jezika i rezervnog oficira.

Radna zajednica 9. decembra 1975. godine donosi odluku o dodeqivawuposebnih nagrada radnicima za dugogodi{wi rad i doprinos u radu [kole.

Ru~ni ~asovnik marke "marvin" sa ugraviranom posvetom za deset godinarada, ra~unaju}i i vreme provedeno u U~iteqskoj {koli dobili su:

1. Andonovi} Margita, profesor hemije;2. Jankovi} Jugoslav, radnik na odràvawu zgrade i iventara;

Odeqewe I-b (sedma generacija)

sa razrednim stare{inom Slavkom Popovi} (1976)

30

Gimnazija u Ubu

3. Milivojevi} Milenko, radnik na odràvawu ~isto}e;4. Mitrovi} Milena, radnik na odràvawu ~isto}e;5. Petrovi} Miodarg, profesor likovne umetnosti;6. Popadi} Dobrila, biblote~ki tehni~ar;7. Popovi} Slavka, profesor istorije;8. Radoji~i} Milivoje, profesor srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti, i

direktor [kole;9. Stanojevi} Zavi{a, profesor geografije;10. Stoleska Stefanka, radnik na odràvawu ~isto}e; i11. ]atovi} Sulejman, profesor muzi~ke umetnosti.

U toku letweg raspusta 1976. godine plafon u fiskulturnoj sali, koji jebio dosta o{te}en od udara lopti u toku sportskih igara, za{ti}en je lesonit-nim plo~ama. Tro{kove su zajedni~ki snosile Gimnazija i [kola za kvalifiko-vane radnike.

31

Gimnazija u Ubu

OSMA [KOLSKA GODINA 1976/77.Izmene u nastavnom kadru. – Uru~ivawe nagrada radnicima [kole.

Na po~etku {kolske godine Milevu Atanaskovi}, koja odlazi naporodiqsko odsustvo, zamewuje @ivota Petrovi}, diplomirani politikologkoji je primqen na odre|eno vreme do wenog povratka sa porodiqskog odsustva.U drugom polugodi{tu Branislavu Vilotijevi} Stanojevi}, koja, tako|e, odlazina porodiqsko odsustvo, zamewuje Srbislava Marinkovi}, profesor francuskogjezika koja je primqena na odre|eno vreme do wenog povratka sa porodiqskogodsustva. Slobodan Medi}, profesor istorije [kole za kvalifikovane radnike,dopuwuje do norme ~asova u Gimnaziji. @ivota Blagojevi}, profesor fizi~kogvaspitawa i rezervni oficir, sa polovinom radnog vremena, pro{iruje radniodnos na puno radno vreme ~asovima odbrane i za{tite. Sporazumno raskidaradni odnos 14. novembra 1976. godine. Umesto wega {kola prima Milana Leon-tijevi}a, apsolventa Fakulteta za fizi~ku kulturu sa polovinom radnog vreme-na koji je primqen na odre|eno vreme, (od 6. decembra 1976. do 31. avgusta 1977.godine).

Radna zajednica na sednici od 22. septembra 1976. godine, donela je za-kqu~ak da svi radnici upi{u zajam za izgradwu auto-puta Beograd–Ni{ i zavodoprivredne objekte u slivovima Morave, Save i Dunava, u iznosu od jednogli~nog dohodtka. Zajam }e se upla}ivati u 24 rate.

Na sednici Radne zajednice od 26. novembra 1976. godine uru~ene su na-grade, ru~ni ~asovnici marke "marvin" sa ugraviranom posvetom za deset godinarada i doprinos u radu {kole (ra~unaju}i i vreme provedeno u U~iteqskoj{koli), i to:

1. Branki Marovi} ]atovi}, profesoru fizike, i 2. Nikoli Luki}u, nastavniku tehni~kog obrazovawa.

32

Gimnazija u Ubu

DEVETA [KOLSKA GODINA 1977/78.Izmene u nastavnom kadru. – [kola ne upisuje u prvi razred u~enike gim-nazije, upisuje pet odeqewa prvog razreda zajedni~ke osnove sredweg us-merenog obrazovawa. – Petodnevna radna nedeqa. – Aktivni odmor. –Uru~ivawe nagrade Slavki Beri}. – Integracija sa [kolom za kvalifiko-vane radnike i stvarawe Obrazovnog centra "Ub" od 1. januara 1978. godine.

Krajem prethodne {kolske godine sporazumno su raskinuli radni odnos:Atanaskovi} Mileva, Atanaskovi} Dragomir, Branislava Vilotijevi} Stanoje-vi} i Radojka Doji} ûgaq – svi sa punim radnim vremenom, i Sulejman ]atovi}sa polovinom radnog vremena. Na konkursu [kola je primila u stalni radniodnos sa punim radnim vremenom Radu Grubi{i}, profesora francuskog jezika,Svetislava Nikoli}a, profesora filozofije i Miliju Jovi~i}a, diplomiranogsociologa. Na odre|eno vreme sa punim radnim vremenom primqeni su: MilankaVuji~i}, apsolvent Filolo{kog fakulteta – Grupa francuski jezik i Markovi}Milojko, nastavnik srpskohrvatskog jezika i rezervni oficir (za odbranu iza{titu); a sa polovinom radnog vremena Sava Sari}, apsolvent PMF – Grupamatematika i Milan Leontijevi} apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe.

Maja meseca 1977. godine Prosvetni savet SR Srbije donosi Plan i pro-gram obrazovno-vaspitnog rada Zajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa(prva faza sredweg usmerenog obrazovawa). To je ozna~ilo po~etak reforme sred-weg obrazovawa u Srbiji. U novoj {kolskoj godini 1977/78. sve }e {kole po~etida rade po novom planu i programu. [kola ne upisuje vi{e u~enike gimnazije; up-isuje pet odeqewa prvog razreda zajedni~ke osnove sredweg usmerenog obrazovawa.

Po~etkom ove {kolske godine pre{lo se na petodnevnu nastavnu nedequkoja je unela zna~ajne promene u organizaciji nastave; ~asove koji su realizovani{est radnih dana trebalo je raelizovati za pet. Uve}ava se dnevni broj ~asova;u~enici svakog dana imaju po sedam ~asova, samo u~enici prvog razreda jedan danimaju {est, {to ih izuzetno optere}uje. To se odraàva na kvalitet nastave. Ikada su imali po {est ~asova dnevno, u~enici su ose}ali zamor ve} od petog ~asa.[esti ~asovi su bili neefikasni; na wima se izbegavala izrada pismenih za-dataka jer su u~enici tada bili nesposobni da daju maksimum koji traì pismenoproveravawe znawa.

Uvode se radne subote. Svaka ~etvrta subota u mesecu bila je radna. Sub-otom se organizuju vannastavne aktivnosti i dru{tveno-koristan rad. Kada se izbilo kojih razloga ne odrè ~asovi nastavnog dana, ti se ~asovi odra|uju sub-otom. A kako su se u~enici i nastavnici brzo navikli da nemaju nastavu subotom,ti se ~asovi vi{e ostaqavju, nekada i uz skra}ivawe.

Toliko èqena petodnevna radna nedeqa opteretila je u~enike velikimbrojem ~asova u toku dana, u~inila nastavu jo{ teòm, i uvela u praksu neefika-

33

Gimnazija u Ubu

sne sedme ~asove na kojima u~enici nisu sposobni ni psihi~ki ni fizi~ki daprate nastavu.

Jedna od novina koje je donelo sredwe usmereno obrazovawe bio je aktivanodmor.

U funkciji efikasnosti nastave Program zajedni~ke osnove sredweg us-merenog obrazovawa predvideo je aktivni odmor u trajawu o d 10 minuta posletre}eg ~asa, a u okviru velikog odmora. Aktivni odmor organizuje i vodi nas-tavnik fizi~kog vaspitawa koji sastavqa rekreativnu ve`bu uz prikladnumuziku i uve`bava sa u~enicima na redovnim ~asovima. Svi nastavnici koji suodràli tre}i ~as, bili su du`ni da odeqewa izvedu u dvori{te.U~enici se ras-pore|uju za ve`bu na unapred odre|enim mestima, a nastavnici prisustvujuwenom izvo|ewu.

Uz wima dragu i blisku muziku, u~enici bi ve`bali 10 minuta, razdraganii opu{teni. Bilo je i nastavnika koji su sa u~enicima ve`bali. Ve`ba sezavr{avala narodnim kolom. Bila je vrlo impresivna slika videti kako sviu~enici zajedni~ki ve`baju, a posebno kad svako odeqewe formira kolo iu~enike kako veselo i razdragano igraju. To je bila dobra rekreacija za sveu~enike, koja je stvarala povoqne uslove da se naredna ~etiri ~asa u nastaviradi bez zamora. [teta je {to je ova aktivnost trajala kratko – intenzivno samou prvom polugodi{tu {kolske 1977/78. godine. U drugom polugodi{tu nas-tavqeno je sa organizovawem aktivnog odmora, ali u~enici nisu biliodu{evqeni ni novom ve`bom, ni muzikom i nerado su u~estvovali narekreativnoj ve`bi. Iskoristili su ki{no vreme da se sa ovom aktivno{}uprestane.

Posle rekreativne ve`be u~enici su imali na raspolagawu jo{ 10minutaza doru~ak i druge li~ne potrebe.

Na sednici Radne zajednice od 19. novembra 1977. godine uru~ena je nagradaSlavki Beri} za 10 godina rada i doprinos u radu [kole (ra~unaju} i vremeprovedeno u U~iteqskoj {koli). Umesto ru~nog sata koji je dodeqivan ranije, posopstvenoj èqi, dobila je zidni sat, uz li~no u~e{}e za razliku u ceni izme|uru~nog i zidnog sata.

Osniva~, Skup{tina op{tine Ub, insistira da se Gimnazija i [kola zakvalifikovane radnike integri{u u jednu {kolu po{to su obe po~ele da rade poistom planu i programu. Obe {kole to prihvataju. Prvo usvajaju Elaborat oopravdanosti integracije, a onda Samoupravni sporazum o odruìvawu radnihorganizacija Gimnazije i [kole za kvalifikovane radnike u novu organizaciju– Obrazovni centar.

U toku decembra 1977. godine sprovodi se referendum u obe {kole. Svi rad-nici se izja{wavaju za integraciju od 1. januara 1978. godine.

34

Gimnazija u Ubu

Na prvoj zajedni~koj sednici, 28. decembra 1977. godine, konstituisan jeSavet Obrazovnog centara, izabran predsednik i usvojen Statut.Direktor Obra-zovnog centra, voqom tada{we lokalne vlasti, postao je Petar Nikoli}, dota-da{wi direktor [kole za kvalifikovane radnike, a wegov pomo}nik dota-da{wi direktor Gimnazije, Milivoje Radoji~i}. Time je konstituisana nova{kola – Obrazovni centar "Ub".

Gimnazija je upisala osam generacija u~enika; wihovo {kolovawe je traja-lo od 1. septembra 1969. do 31. avgusta 1980. godine. Kao samostalna {kola Gim-nazija je postojala od 1. decembra 1969. (kada se izdvojila iz U~iteqske {kole"Vuk Karaxi}") do 31. decembra 1977. godine (kada se integrisala sa [kolom zakvalifikovane radnike u Obrazovni centar "Ub"). U Obrazovni centar Gimnazi-ja je u{la sa osam gimnazijskih odeqewa (dva drugog, tri tre}eg i tri ~etvrtograzreda) i pet odeqewa u~enika prvog razreda Zajedni~ke osnove sredweg us-merenog obrazovawa.

35

Gimnazija u Ubu

DESETA I JEDANAESTA [KOLSKA GODINA 1978/79. i 1979/80. Uvo|ewe centralnog grejawa u {kolskoj zgradi. – Nastavnici biv{e Gim-nazije predaju u gimnazijskim odeqewima. – Gimnazijska smena Obrazovnogcentra "Ub".

Po~etkom 1977. godine Gimnazija i [kola za kvalifikovane radnikedonele su odluku o izradi projekta za centralno grejawe u {koli. Zajedno su za-traìle sredstva od Me|uop{tinske zajednice sredweg usmerenog obrazovawa uVaqevu. Traèni novac je dobijen po~etkom 1979. godine i u toku letweg raspus-ta uvedeno je centralno grejawe u {koli. Uklowene su kaqeve pe}i i postavqeninovi radijatori u svim prostorijama. U podrumu su instalirani kotlovi za cen-tralno grejawe na ugaq. Tako je u {kolskoj zgradi re{eno grejawe.

Posledwe dve {kolske godine (desete i jedanaeste) gimnazijska odeqewazavr{avaju {kolovawe pri Obrazovnom centru u Ubu. Srpskohrvatski jezik ikwièvnost predaju Qubica Filipovi} Jojki} i Du{anka Latinovi}Milo{evi}, istoriju – Slavka Popovi}, osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenimure|ewem SFRJ – Milija Jovi~i}, filozofiju – Svetislav Nikoli}, likovnu imuzi~ku umetnost – Dragica Marti}, apsolvent Filizofskog fakulteta – Grupaistorija umetnosti, ruski jezik – Slavka Beri}, francuski jezik – RadaGrubi{i}, geografiju i astronomiju – Zavi{a Stanojevi}, biologiju – MarijaMajstorovi} Markovi}, hemiju – Margita Andonovi}, fiziku – Branka Marovi}]atovi}, matematiku i nacrtnu geometriju – Branislav Sre}kovi} i AndrijaMilovanovi}, tehni~ko obrazovawe – Nikola Luki} i fizi~ko vaspitawe –@ivadin Markovi}. Svi su oni bili nastavnici Gimnazije.

Pri stvarawu Obrazovnog centara formiraju se dve smene, jednu ~ine nas-tavnici biv{e Gimnazije, a drugu biv{e [kole za kvalifikovane radnike. Gim-nazijska smena nosi}e takvo ime ne samo dok traje {kolovawe gimnazijskih ode-qewa, nego i za sve vreme trajawa usmerenog obrazovawa. Izme|u smena }e uvekpostojati razlika u odnosu prema radu, a naro~ito u kriteriju ocewivawa u~eni-ka. Gimanzijska smena je zadràla sve one dobre osobine izgra|ene u Gimnaziji,koja je bila dobro organizovana {kola i ~ije je mesto bilo me|u boqim gimnazi-jama u Srbiji, {to su dokazali weni |aci u daqem {kolovawu i napredovawu.Nastavnici biv{e Gimnazije su se teè prilago|avali zahtevima usmerenogobrazovawa od nastavnika biv{e [kole za kvalifikovane radnike kojima je us-mereno obrazovawe bilo bliè.

36

Gimnazija u Ubu

NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI

Gimnazija u Ubu radila je prema Nastavnom planu i programu za gimnazijedru{tveno – jezi~kog i prirodno – matemati~kog smera koji je usvojio Prosvet-ni savet SR Srbije 23. aprila 1969. godine. Ovaj Nastavni plan i programzadrà}e se bez izmena sve do uvo|ewa usmerenog obrazovawa.

Nastava predvojni~ke obuke (odbrana i za{tita) izvo|ena je po Nastavnomprogramu koji je propisao Dràvni sekretarijat za narodnu odbranu 21. juna1963. godine.

Gimnazijsko {kolovawe traje ~etiri godine. U prvom razredu nastava jejedinstvena za sve u~enike, od drugog se diferencira u dva smera: dru{tveno -jezi~ki i prirodno - matemati~ki sa davawem prednosti nastavnim saxajima kojiodgovaraju karakteru smera.

Osnovna podru~ja rada na dru{tveno - jezi~kom smeru su srpskohrvatskijezik sa kwièvno{}u, strani jezici i dru{tvene nauke, a na prirodno -matemati~kom matematika i prirodne nauke.

Prema Zakonu o sradwem obrazovawu, gimnazija obezbe|uje takvo op{teobrazovawe koje predstavqa predspremu za daqe obrazovawe (specijalizaciju), aistovremeno omogu}uje i pripramawe u~enika za pojedine prakti~ne pozive i de-latnosti.

Da bi mogla da ostvari zadatake postavqene Nastavnim planom i pro-gramom i drugim zakonskim i ostalim dokumentima, gimnazija treba, u prvomredu, da ima obezbe|ene neophodne uslove za svoj rad, koji moraju da budu u skladusa nivom postavqenih zadaka, Prosvetni savet SR Srbije je doneo i Normative{kolskog prostora, name{taja i nastavnih sredstava za gimnaziju.

Zavod za osnovno obrazovawe i obrazovawe nastavnika SR Srbije u poseb-noj kwizi "Nastavni plan i program za gimnazije u SR Srbiji", {tampa iobja{wewa nastavnog plana i programa razra|ena za svaki predmet, gde su datapotpunija uputstva nastavnicima za realizaciju zadataka programa po razredi-ma. Tu je dato i uputstvo za realizaciju proizvodnog rada u~enika u okviru nas-tave tehni~kog obrazovawa.

Proizvodni rad u~enika. Pored obaveznih predmeta i obaveznog nedeqnogbroja ~asova za svaki predmet, Nastvni plan predvi|a i proizvodni rad koji jeobavezan za sve u~enike u trajawu od {est radnih dana u toku nastavne godine,

NASTAVA

37

Gimnazija u Ubu

koji predstavqa novinu u gimnazijskom {kolovawu od 1965. godine. On se popravilu izvodi u pogonima radnih organizacija , a delimi~no i u {kolskim ra-dionicama gde u~enici treba da u~estvuju u procesu proizvodwe.

U uputstvu za organizaciju proizvodnog rada u gimnaziji pi{e: "U procesuproizvodwe u~enici treba prakti~no da se upoznaju s osnovnim tehnolo{kimpostupcima i tehnikom primewenom u raznim granama prizvodwe, s tehni~kim iekonomskim principima, s organizacijom industrijske proizvodwe i wenimzna~ajem. Proizvodnim radom se ostvaruje na~elo sardawe {kole i lokalne zajed-nice i povezivawa {kolske prakse sa ìvotom. Sve to treba da doprinese iz-gra|ivawu socijalisti~kog radnog vaspitawa i tehni~ke kulture savremenoggra|anina".

Gimnazija je organizovala proizvodni rad tako {to je koordinator~itavog posla bio nastavnik tehni~kog obrazovawa. On pravi godi{wi plan re-alizacije proizvodnog rada za svako odeqewe i ugovara sa radnim organizacija-ma wegovo realizovawe. Po{to su mogu}nosti za realizaciju programa ulokalnoj sredini ograni~ene i bez mogu}nosti da se organizuje pravi proizvod-ni rad svih {est radnih dana u toku godine kako je predvi|eno nastavnimplanom, [kola je zbog toga taj rad realizovala delimi~no kao dru{tveno- ko-ristan rad. U~enici su svake godine dva do tri dana u~estvovali u berbi kuku-ruza na imawu Poqoprivradnog kombinata "Sveta Popovi}". Radili su na iz-gradwi sportskog centra za masovni sport pored Uba~e.

Proizvodni rad se organizovao i u pogonima "Zimpe", a delimi~no i u ra-dionicama [kole; u~enici su izra|ivali metalne delove za preduze}e "Zimpa",sa kojom je [kola imala ugovor o ustupawu odgovaraju}ih poslova.

U~enike su na proizvodnom radu, pored nastavnika tehni~kog obrazovawa,obilazile razredne stare{ine i direktor [kole.

Dono{ewe novog Nastavnog plana i programa pra}eno je i {tampawemnovih uxbenika koji kvalitetom zadovoqvaju potrebe u~enika, a profesorimaomogu}uju da unesu vi{e novina u metodoligiju rada na ~asu.

Krajem svake nastavne godine (u junu mesecu) Nastavni~ko ve}e je donosiloodluku o kori{}ewu uxbenika i priru~nika u narednoj {kolskoj godini na pred-log predmetnih nastavnika. Samo uxbenici koji su odobreni od Republi~kogsekretarijata za obrazovawe, nauku i kulturu, mogli su se koristiti u nastavi.Uxbenici su nabavqani preko ubske kwiàre, a prodavani u [koli uz odre|enirabat.

Od po~etka rada Gimnazije nastava je stavqena u prvi plan; woj jeposve}ena najve}a pa`wa. U okviru organizacije izvo|ewa nastave, nastavnici-ma su postavqeni zadaci:

– detaqna priprema za sve tipove ~asa; obavezno pisawe konspekata za po~et-nike i nastavnike do pet godina rada; za starije nastavnike pisawe skice ~asa;

38

Gimnazija u Ubu

NASTAVNI PLANA. Broj nedeqnih nastavnih ~asova iz pojedinih predmeta u pojedinim razredima dru{tveno-jezi~kog smeraRed. br. P r e d m e t i R a z r e d i

I II III IV

1. Srpskohrvatski jezik i kwièvnost 5 4 4 42. Istorija 3 3 3 33. Osnovi nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ – – 3 54. Psihologija – 2 – –5. Logika – – 2 –6. Filosofija – – – 37. Likovna umetnost 2 1 1 18. Muzi~ka umetnost 1 1 1 19. Strani jezik 4 3 3 410. Drugi strani jezik – 3 3 311. Latinski jezik 2 2 – –12. Geografija 2 2 – 213. Biologija 3 2 2 –14. Hemija – 2 2 –15. Fizika 2 2 2 –16. Matematika 5 3 2 217. Tehni~ko obrazovawe 2 2 2 218. Predvojni~ka obuka – – 2 219. Fizi~ko obrazovawe 3 3 3 3

Ukupno: 34 35 35 35B. Broj nedeqnih nastavnih ~asova iz pojedinih predmeta u pojedinim razredima prirodno-matemati~kog smeraRed. br. P r e d m e t i R a z r e d i

I II III IV

1. Srpskohrvatski jezik i kwièvnost 5 4 4 42. Matematika 5 5 5 53. Fizika 2 3 3 34. Hemija – 3 3 25. Astronomija – – – 16. Biologija 3 2 2 27. Nacrtna geometrija – – 2 28. Tehni~ko obrazovawe 2 2 2 29. Geografija 2 2 – 210. Istorija 3 3 2 –11. Osnovi nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ – – 2 212. Psihologija – 2 – –13. Logika – – 2 –14. Filosofija – – – 215. Likovna umetnost 2 – – –16. Muzi~ka umetnost 1 – – –17. Strani jezik 4 3 3 318. Latinski jezik 2 2 – –19. Predvojni~ka obuka – – 2 220. Fizi~ko obrazovawe 3 3 3 3

Ukupno: 34 34 35 35V 1. Proizvodni rad obavezan je za sve u~enike u trajawu od 6 radnih dana godi{we.

V 2. Za u~enike II razreda prirodno-matemati~kog smera obavezno je 35 ~asova nastave likovne i muzi~ke umetnosti godi{we.

G. U smislu ~lana 33. Zakona o sredwem obrazovawu statutom {kole mogu se uvesti fakultativni predmeti.U okviru nastavnih programa sadràni su programi za fakultativno u~ewe:

a) drugog stranog jezika u II, III i IV razredu prirodno-matemati~kog smera sa po 3 ~asa nedeqno,

b) Likovne i muzi~ke umetnosti u III razredu prirodno-matemati~kog smera sa 35 ~asova godi{we, u IV razreduprirodno-matemati~kog smera sa 30 ~asova godi{we

39

Gimnazija u Ubu

– insistirawe na raznovrsnim oblicima samostalnog rada u~enika i pri-meni teorije u praksi;

– stalno i sistematsko angaòvawe u~enika u nastavnom procesu;– pra}ewe i stimulisawe u~enika u radu i napredovwu; i – maksimalna odgovornost za rezultate rada.Insistira se na blagovremenom planirawu nastavnog gradiva i

celokupnog obrazovno-vaspitnog procesa. Planovi se rade na nivou stru~nih ak-tiva i individualno. Planovi rada koje rade nastavnici su godi{wi, razbijenina nastavne jedinice i tipove ~asa (obrada novog gradiva, utvr|ivawe, sistem-atizacija, obnavqewe).

Nastavnici na po~etku {kolske godine upu}uju u~enike kako najefikasnijeda u~e i najracionalnije koriste vreme u savla|ivawu gradiva. Upu}uju u~enikei kako da koriste uxbenike, re~nike, pravopis. Prilikom predavawa nastavnicisu se dràli uxbenika , obima materije koja je u wima data. Uxbenici sukori{}eni i na ~asovima da bi se iz wih pro~itali pojedini delovi i u~enici-ma razjasnili, naro~ito definicije. Primeri su analizirani {ire i potpunije,ra|eni zadaci, izvo|eni eksperimenti, obja{wavane slike, crteì, {eme.

Zabraweno je diktirawe u~enicima na ~asu. U~enici zapisuju samo ono {toje posebno istaknuto u predavawu, i {to je zapisano na tabli.Bele{ke u~enicimasluè kao podsetnik, a iz uxbenika u~e.

O~iglednost u nastavi postaje imperativ moderne nastave. Mada u nas-tavnom radu preovla|uju tradicionalne nastavne metode, na ~asovima se sve vi{ekoriste razna tehni~ka sredstva: gramofon i magnetofon u nastavi stranih jezi-ka, srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti i muzi~ke umetnosti. Na ~asovimafizike, hemije i biologije izvode se ogledi i ve`be kad god to omogu}avaju nas-tavna sredstva kojima [kola raspolaè. Nastavni filmovi se koriste najvi{e unastavi biologije, istorije i geografije, zatim odbrane i za{tite, fizike, matem-atike, kwièvnosti. Dijafilmovi se koriste u nastavi biologije, likovne umet-nosti, istorije. Projekcije slika, crteà i tekstova pomo}u episkopa koriste seu nastavi dru{tvenih predmeta kao ilustracija nastavnikovog izlagawa.

Predmet u kome je najvi{e zastupqena o~iglednost u nastavi je odbrana iza{tita, jer nastavna sredstva i osnovno pe{adijsko naoruàwe obezbe|uje Ode-qewe narodne odbrane SO Ub. Ovaj predmet je imao i najdelikatniji programskizadatak koji je obavqan prakti~no na kraju svake {kolske godine – bojevo ga|awevojni~kom pu{kom. Po{to Ub nije imao svoje streli{te, bojevo ga|awe jeizvo|eno na vojnom streli{tu u Sedlarima kod Vaqeva. Svi u~enici bili suobavezni da imaju ocenu iz ga|awa jer je ona bila neophodna da bi se formiralakona~na ocena iz ovog predmeta. Za nastavnika bojevo ga|awe je bilo najteì inajrizi~niji programski zadatak. Dobrom pripremom u~enika ova ga|awa su

40

Gimnazija u Ubu

izvo|ena bez i jednog propusta u organizaciji i nepoèqnog incidenta na stre-li{tu.

[kola se trudila da svim nastavnicima omogu}i stru~no usavr{avawenabavkom stru~ne literature i pretplatom na stru~ne ~asopise, upu}ivawem naseminare, davawem slobodnih dana za pripremawe stru~nih ispita.

[kola se pretplatila na ~asopise za ve}inu nastavnih predmeta:"Kwièvnost i jezik" (za srpskohrvatski jezik i kwièvnost), "Krugozor" i "Zarubeòm" (za ruski jezik), "Jugoslovenski istorijski glasnik" (za istoriju), "Bi-olo{ki list" (za biologiju), "Matemati~ko-fizi~ki list" (za matematiku ifiziku), "Hemijski pregled" (za hemiju), "Fizi~ka kultura" (za nastavu fizi~kogvaspitawa). Od listova pretplatila je "Abecedu tehnike" i "Tehni~ke novine"(za tehni~ko obrazovawe) i "Prosvetni pregled". A u~enici su primali omladin-ski list "Mladost", a od stru~nih ~asopisa "Matemati~ko-fizi~ki list","Tehni~ke novine" i "Savremenu biologiju".

Stru~ni ~asopisi se koriste u nastavi. Iz wih nastavnici zanimqive iaktuelne tekstove ~itaju na ~asu, a na neke priloge upu}uju u~enike da ih samipro~itaju. Oni se posebno koriste u dodatnoj nastavi predmeta iz kojih se orga-nizuje ova nastava.

U okviru svog programa rada Nastvni~ko ve}e planira i stru~nousavr{avawe nastavnika. Pojedini nastavnici su pripremali i dràli pre-davawa iz oblasti didaktike i pedago{ke psihologije (kako koristiti uxbenikei priru~nike, kako u~iti, ocewivawe u~enika). Svi nastavnici prisustvujustru~nim seminarima koji se organizuju u toku {kolske godine i obavezno "Ja-nurskim danima" u Beogradu za vreme zimskog raspusta kada se organizuju trod-nevni stru~ni seminari za sve predmete.

IDEJNOST U NASTAVI

Idejnosti u nastavi je poklawawa posebna pa`wa. îtava nastava moralaje biti proèta materijalisti~kim marksisti~kim pogledom na svet. "Prosvet-ni pregled" je {tampao posebne priloge kao bro{ure, u kojima su autori,naj~e{}e profesori fakulteta, iznosili kako svaki nastavni predmet proètimaterijalisti~kim pogledom na svet. Nastavni~ko ve}e donosi poseban planmarksisti~kog obrazovawa i stru~nog usavr{avawa nastavnika. Prosvetnisavetnici iz Vaqeva, od 1976. godine, kada su preuzeli uvid i nadzor u nastavu uGimnaziji od Beogradskog zavoda, zahtevaju da svaki nastavnik ima svoj planmarksisti~kog usavr{avawa. Na Nastavni~kom ve}u profesori dru{tvenihpredmeta drè predavawa iz oblasti marksizma. Mileva Atanaskovi}, profesor

41

Gimnazija u Ubu

sociologije, drì predavawe: Marksisti~ko shvatawe nacija i nacionalnogpitawa (17.12.1975.); Petar Lali}, profesor srpskohrvatskog jezika i kwièvno-sti – Marksisti~ko u~ewe o moralu i humanizmu (29.12.1976.). Predavawa sudràli i Slavka Popovi}, profesor istorije i Dragomir Atanskovi}, profesorfilozofije.

O obeleàvawu zna~ajnih jubileja i negovawu tradicija Narodnooslobod-ila~ke borbe posebno je vo|eno ra~una. Republi~ki sekretarijat za nauku i kul-turu po~etkom novembra 1972. godine uputio je [koli dopis kojim se prepo-ru~uje da se na prigodan na~in obeleì tridesetogodi{wica Prvog zasedawaAVNOJ-a u Biha}u 25. i 26. novembra 1942. godine. Na Nastavni~kom ve}u je do-govoreno da se ~asovi istorije 25. i 26. novembra posvete zna~aju Prvog zasedawaAVNOJ- a i da se odrì sve~ana akademija povodom 29. novembra kojom bi se is-tovremeno obeleìo i ovaj zna~ajan jubilej.

U~enici su morali biti u toku krupnijih politi~kih i dru{tvenihde{avawa. Kako je u celoj zemqi (SFRJ) pridavan veliki zna~aj dono{ewu novogustava 1974. godine, na dan wegovog usvajawa prekinuta je nastava i svi u~enici[kole, okupqeni u fiskulturnoj sali, preko televizije, pratili su sve~ani ~inprogla{ewa najvi{eg pravnog akta dràve u Saveznoj skup{tini. Nastavniciistorije i socioligije imali su poseban zadatak da na ~asovima u~enicima ob-jasne {ta je ustav i u ~emu je zna~aj tog ~ina – progla{ewe ustava.

OCEWIVAWE UÊNIKA

Ocewivawu u~enika poklawala se posebna pa`wa. Savremena nastavatraì da se uvede u praksu da ne postoje posobni ~asovi ocewivawa u~enika, ve}da se u nastavnom procesu, u toku predavawa, utvr|ivawa, sistematizacije i ob-navqawa gradiva , u~enik ocewuje, i da se krajwa ocena formira na osnovu we-govog celokupnog rada, aktivnosti i zalagawa. Odustaje se od klasi~nog na~inaocewivawa koje ima formu malog ispita – postavqawe tri pitawa u~eniku idavawe ocene. Takav na~in ocewivawa podsti~e kampawsko u~ewe. Prihvata sepravilo da nema u~eni~kog odgovora koji je iskqu~ivo za ocenu, i odgovora kojinije za ocenu.

U ciqu postizawa boqih rezultata u pismenoj proveri u~eni~kih znawa,od nastavnika se zahteva da se pismeni zadaci ne rade petog i {estog ~asa, akopostoje mogu}nosti da se rade u okviru prva ~etiri ~asa, jer su tada u~eniciumorni i ne mogu da pokaù pravo znawe.

Stav Nastavni~kog ve}a je bio da se {to objektivnije ocewuje rad u~eni-ka, da se rad, aktivnost na ~asu i zalagawe u radu nagra|uju, a nerad ocewuje odgo-varaju}om ocenom.

42

Gimnazija u Ubu

Zadatak Nastavni~kog ve}a je postizawe {to ujedna~enijeg kriterijaocewivawa u~eni~kog znawa. U tom ciqu donet je Pravilnik o ocewivawuu~enika po~etkom februara 1972. godine. Wegovom primenom do{lo je dozna~ajnijeg pribliàvawa u vrednovawu znawa u~enika. Po Pravilniku daje sepodjednak zna~aj usmenim odgovorima i pismenim zadacima. Pismene ve`beuglavnom se koriste za pripremu pismenih zadataka i proveru usvojenosti gradi-va po oblastima. Traì se da se prati rad u~enika i wgova aktivnost u toku~itave {kolske godine i na osnovu toga formira ocena. Na taj na~in i kriterijocewivawa postaje realniji.

Analize kriterija ocewivawa u~enika, koje se redovno vr{e na kraju svakogtromese~ja i polugodi{ta, pokazuju da on nije ni pribli`no ujedna~en; iz nekihpredmeta zahtevi za pozitivnu ocenu su visoki i zato ima veliki broj nedovoqnihocena, a iz nekih na dosta oskudno znawe u~enika daju se pozitivne ocene. Analizeimaju za ciq da se kriterij {to je mogu}no vi{e ujedna~i, kako bi iz predmeta izkojih su zahtevi visoki i ima monogo nedovoqnih ocena, ti zahtevi bili raelnijii kriterij blaì, a iz predmeta gde su zahtevi mali, da se pove}aju u skladu sa pro-gramskim zadacima, pa da i kriterij bude za stepen stroì.

Potpunija analiza kriterija ocewivawa u~enika izvr{ena je krajem nas-tavne 1973/74. godine upore|ivawem polugodi{wih ocena, kao najobjektivnijihi najrealnijih, sa ocenama na kraju drugog polugodi{ta. Ona je pokazala razlikeu kriteriju ocewivawa u~enika i tri grupe nastavnika: kod prve grupe skoro jeisti, ili sa mawim odstupawima, broj nedovoqnih ocena na polugodi{tu i kra-ju nastavne godine (logika 4:4; srpskohrvatski jezik i kwièvnost 50:48; nacrtnageometrija 18:15; matematika 80:64); kod druge grupe, koja je najbrojnija, taj odnosje oko 2:1 (sociologija 2:1; istorija 35:17; ruski jezik 42:23; francuski jezik 16:8;latinski jezik 22:9; hemija 14:6; biologija 37:14; fizika 85:47); kod tre}e je znat-no mawi broj slabih ocena, ili ih uop{te nema, na kraju drugog u odnosu na prvopolugodi{te (tehni~ko obrazovawe 25:7; psihologija 10:0; muzi~ka umetnost 5:0).

Ovo upore|ivawe pokazuje da veliki broj nastavnika, drè}i se starihprincipa, slabu ocenu koriste kao sredstvo da u~enike nateraju da u~e, zatoslabih ocena na prvom polugodi{tu ima dosta, a na kraj drugog polugodi{ta tajbroj je znatno mawi ili ih uop{te nema. Ali to u isto vreme pokazuje i neujed-na~enost kriterija ocewivawa, pogotovou gde su velike razlike i gde je nerealnosmawen broj nedovoqnih ocena na kraj drugog polugodi{ta.

Ako se analizira kriterij ocewivawa u~enika na osnovu broja nedovoqnihocena po predmetima na kraju drugog polugodi{ta (izraèno u procentima),uo~ava se da iz iste grupe predmeta ima veliki broj nedovoqnih ocena (nacrtnageometrija 29,41%, matematika 23,61%, fizika 19,58%, i srpskohrvatski jezik17,71%). Ovi pokazateqi ukazuju da je kriterij ocewivawa iz ovih predmetapreo{tar i da bi morao biti blaì. Ali bi kriterij iz nekih predmeta mogaobiti za nijansu i stroì (psihologija, filozofija, geografija). Iz wih je nere-

43

Gimnazija u Ubu

alno mali procenat slabih ocena u odnosu na ve}inu predmeta iz kojih je kriter-ij ocewivawa u realnim okvirima.

Analiza pokazuje i neujedna~enost kriterija ocewivawa bliskih predmeta(fizika 19,58% : hemija 3,82%; istorija 6,93% : sociologija 0,92%; logika 7,84% :filozofija 1,75%); iz jednih je nerealno visok procenat nedovoqnih ocena, a izdrugih je taj procenet nizak.

Ista analiza je pokazala da od ~etiri pozitivne ocene dominira ocena –dovoqan (2). Normalno bi bilo da je to ocena dobar (3), jer ona predstavqa ocenuprose~nog, dobrog u~enika, kakvih je najvi{e u svakom odeqewu. Procenat dovo-qnih ocena, iako ne bi trebalo da ide preko 30%, iz dva predmeta je preko 40%(fizika 43,75%; tehni~ko obrazovawe 42%); iz {est predmeta se kre}e izme|u 40 i30% (srpskohrvatski jezik i kwièvnost 37,27%; francuski jezik 37,10; matem-atika 34,31%; hemija 33,12%; ruski jezik 30,34%; i psihologija 30%); tako|e, iz{est predmeta kre}e se izme|u 30 i 20% (nacrtna geometrija 29,41%; latinskijezik 28,83%; biologija 28,75%; filozofija 28,07%; geografija 25%; logika21,50%); iz sedam predmeta je izme|u 10 i 20% (muzi~ka i likovna umetnost, is-torija, sociologija, odbrana i za{tita, astronomija i fizi~ko vaspitawe). Nemapredmeta iz koga je procenat dovoqnih ocena ispod 10%. Iz fizike i matematikebroj dovoqnih ocena je ve}i od svih ostalih pozitivnih ocena ukupno.

Na osnovu ~itave analize moè se zakqu~iti da je kriterij ocewivawau~enika, uzev u celini, strog, ali i da je neujedna~en, kao i da dovoqne oceneublaàvaju ne samo ve}i broj nedovoqnih ocena, nego i pokazuju skepti~nost nas-tavnika prema znawu u~enika. Dovoqne ocene ne stimuli{u u~enika od stranenastavnika, ali one pokazuju i da se u~enici, verovatno optere}eni obimnim ite{kim programima, zadovoqavaju najniòm pozitivnom ocenom.

Ovakve detaqne analize ~inile su da se anomalije u ocewivawu u~enikasmawe i kriterij koliko-toliko, ako ne ujedna~i, ono pribliì, i da nastavnicijedinstvenije deluju kada je u pitawu ujedna~avawe kriterija ocewivawa u~enika.

Stav Nastavni~kog ve}a je bio da ne treba praviti ve{ta~ki pozitivan uspehu~enika snièwem kriterija ocewivawa, gde je on u realnim granicama, nego da tre-ba u~initi sve da se pomogne u~enicima da savladaju gradivo. Na nivou odeqenskihve}a formirani su, po potrebi, kruòci kada bi se javio problem iz nekog predmeta.

Kada je dolazilo do zamene nastavnika i kada zate~eno stawe u nastavi nijebilo zadovoqavaju}e, kao u slu~aju francuskog i latinskog jezika {kolske1971/72. gopdine, Nastavni~ko ve}e je odobravalo dopunske ~asove da bi se gradi-vo realizovalo i nastava podigla na potreban nivo. Dopunski ~asovi su odobra-vani i kada predmet nije bio zastupqen duè vreme, kao matematika, ~iji ~asoviu drugoj, tre}oj i ~etvrtoj {kolskoj godini nisu bili zastupqeni u toku ~itavogseptembra meseca – sve dok nije bio obezbe|en stru~an nastavnik.

îwenica je da su u~enici iz fizike i matematike donosili nedovoqnaznawa iz osnovnih {kola za uspe{no pra}ewe nastave u Gimnaziji, zato {to su u

44

Gimnazija u Ubu

VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

U okviru obrazovno-vaspitnog rada [kole zna~ajno mesto su imale van-nastavne aktivnosti.

S obzirom da je prve {kolske 1969/70. godine Gimnazija imala samo 60u~enika (dva odeqewa), dogovoreno je sa U~iteqskom {kolom da se gimnazijalciukqu~e u wene vannastavne aktivnosti. Najvi{e wih pevalo je u horu, koji je ak-tivno radio za sve vreme postojawa U~iteqske {kole, i ve} 1970. godine u~eniciGimnazije su u~estvovali na proslavi stogodi{wice Vaqevske gimnazije, kaodeo hora U~iteqske {kole. Kako se U~iteqska {kola gasila i smawivao brojwenih u~enika u horu, a Gimnazija rzvijala, tako se pove}avao broj gimnazijala-ca u horu. U aprilu 1974. godine hor Gimnazije u~estvuje u obeleàvawu dana{kole Vaqevske gimnazije, a u maju prire|uje koncert zajedno sa folklornom iritmi~kom grupom KUD "Abra{evi}" iz Uba. Slede}e godine u maju hor je sarecitatorskom sekcijom organizovao koncert za roditeqe i gra|ane Uba.

Hor pod vo|stvom uglednog muzi~kog pedagoga Sulejmana ]atovi}a nastu-pao je svake godine u okviru programa kojima su obeleàvani zna~ajni datumi ijubileji: 29. novembar (Dan Republike), 22. decembar (Dan Armije), i 8. mart (Danèna). Sa horom su uvek nastupale recitatorska sekcija i folklorna grupa.

Plan vannastavnih aktivnosti donet je po~etkom druge {kolske godine1970/71. i on }e se skoro neizmewen prepisivati i za sve ostale {kolske godine.

ve}ini seoskih osnovnih {kola ovi predmeti bili nestru~no zastupqeni; zatose morala organizovati dopunska nastava. Teìna ovih predmeta je zahtevala daNastavni~ko ve}e u toku ~itave {kolske godine prati kretawe broja nedovoqnihocena i blagovremeno interveni{e. Ciq je bio da se u~enicima pomogne kada jeto potrebno, ali da se prvenstveno oni angaùju da rade, jer su im znawa kojasti~u upornim radom i zalagawem potrebna i za daqe uspe{no {kolovawe.

Ujedwa~avawu kriterija ocewivawa u~enika najvi{e bi doprinelotestovsko ispitivawe znawa. Testirawe u~enika, na osnovu zadataka objektivnogtipa, daje dosta pouzdaniju sliku o znawu u~enika, nego usmeno proveravawe. Tajmoderan na~in provere znawa i ocewivawa u~enika nije na{ao mesto u {koli,izuzev u nastavi psihologije. Razlog je u ~iwenici da je znatno teè pripremititest – testovska pitawa, nego postavqati spontano obi~na pitawa prilikom us-menog proveravawa znawa u~enika. Nastavnicima je bliì i lak{i klasi~anna~in provere znawa, nego na osnovu zadataka objektivnog tipa, za ~ije je sas-tavqawe potrebno dosta znawa i umewa. Testirawe u~enika iz ve}ine predmetadovelo bi do realnijeg i ujedna~enijeg kriterija ocewivawa u~enika, ali za takone{to nastavnici o~igledno nisu spremni.

45

Gimnazija u Ubu

Planom je predvi|eno da u okviru vannastavnih aktivnosti, pored hora, rade:\a~ki univerzitet sa dve tribine – za kwièvnost i umetnost i marksizam;nau~ne sekcije i Sportsko dru{tvo. Od nau~nih sekcija planom su predvi|ene:sekcija mladih istori~ara i geografa, mladih matemati~ara i fizi~ara, mladihbiologa i hemi~ara, sekcija za strane jezike i foto-sekcija. U okviru Sportskogdru{tva planirane su sekcije za sportske igre: fudbal, ko{arku, rukomet, odbo-jku i gimnastiku. Folklorna sekcija radila je povremeno kada se obezbede uslovi– koreograf i kostimi.

U okviru \a~kog univerziteta radila je povremeno tribina za kwièvnostkoja je pokrenula i {kolski ~asopis "ôek"; ali je on bio kratkog veka. Todeôlak, profesor Univerziteta u Beogradu, odrào je predavawe o poeziji TinaUjevi}a.

Tribina za umetnost organizovala je izlo`be slika likovne sekcije, i kon-cert klasi~ne muzike u izvo|ewu Beogradskog kamernog orkestra pod rukovod-stvom maestra Mladena Jagu{ta.

Na tribini za marksizam odràno je nekoliko zapaènih predavawa.Najaktivnija je bila recitatorska sekcija koja je sa uspelim recitalima

nastupala sa horom u obeleàvawu dràvnih praznika i zna~ajnih jubileja . Nakoncertu hora nastupila je sa poezijom Desanke Maksimovi}. Sekciju su vodiliprofesori kwièvnosti: M. Radoji~i}, P. Lali} i Q. Filipovi}.

Kolo iz Srbije

46

Gimnazija u Ubu

Od nau~nih sekcija za sve vreme postojawa [kole radila je sekcija mladihbiologa koju su vodili profesori biologije D. Stankovi}, a posle wega M. Majs-torovi}. Sekcija je odràvala cve}e i zelenilo u [koli.

Samo {kolske 1971/72. gosine aktivno je radila sekcija mladih matemati-~ara koju je vodio mladi i ambiciozni profesor Ivan Jovanovi}.

Od sekcija za strane jezike radila je samo sekcija za ruski jezik koju je vodi-la S. Beri}, ~iji je rad zapazila i Danica Prodanovi}, prosvetni savetnik izBeograda, za koju u svom izve{taju kaè da se u wenom radu "ose}a polet, razno-vrsnost rada".

[kolsko sportsko dru{tvo negovalo je fudbal, ko{arku ,rukomet, odbojkui gimnastiku. Organizovani su susreti, prvo sa u~enicima U~iteqske {kole, aonda sa u~enicima [kole za kvalifikovane radnike, prvenstveno u fubalu, a ondai u drugim sportski igrama (ko{arka, rukomet i odbojka). Gimnastiku su radiliu~enici natprose~nih fizi~kih sposobnosti. Sportsko dru{tvo su vodili nas-tavnici fizi~kog vaspitawa: @. Markovi}, M. Novkovi}, M. Leontijevi}.

Foto-sekcija, koju je vodio N. Luki}, je radila za sve vreme postojawa[kole i kroz wu je pro{ao veliki broj u~enika i obu~io se u ve{tini snimawai izradi fotografija. Ona je fotosnimcima beleìla sva zna~ajna de{avawa u[koli.

Dok je nastavu odbrane i za{tite izvodio Milojko Markovi}, radila jestreqa~ka sekcija, koja je svake godine okupqala do dvadesetak ~lanova,prete`no devoj~ica. Wima je rad u ovoj sekciji bio posebno zanimqiv, izazovani takmi~arski. One su se na svakom ve`bawu u ga|awu iz vazdu{ne pu{ketakmi~ile sa mu{karcima i redovno pokazivale da imaju o{trije oko da pogodeciq i postizale boqe rzultate. Mu{karci su, opet na bojevom ga|awu pokazi-vali da su boqi strelci; devoj~ice su tu bile daleko iza wih jer se ve}inapla{ila da ga|a vojni~kom pu{kom.

Folklorna sekcija je radila povremeno. Wu je vodila Milena Jovanovi},profesor O[ "Milan Muwas" u Ubu, kasnije joj se pridruìo i Milan Leonti-jevi}, nastavnik fizi~kog vaspitawa. U folklornu sekciju su dolazili ve}obu~eni igra~i srpskih narodnih kola iz osnovnih {kola, tako da sa wima nijebilo te{ko raditi i pripremiti program. Folklor je nastupao u programimapri obeleàvawu dràvnih praznika i zna~ajnih jubileja, sa horom i recita-torskom sekcijom. U aprilu 1971. godine nastupio je sa recitatorskom sekcijom umuzi~ko-zabavnoj priredbi koju je pripremila omladina grada.

Posebnu folklornu grupu, koja je uspe{no nastupala vi{e puta, ~inili suu~enici koji su igrali rusku narodnu igru "kaza~ok". Ovu grupu je vodila SlavkaBeri}, profesor ruskog jezika, koja je bila i koreograf sa Milenom Jovanovi}.

Za uspeh folklorne sekcije, pored ma{tovite koreografije, poterbna je igarderoba, narodne no{we iz raznih krajeva zemqe. To je re{eno uz pomo} ro-diteqa. Radnice konfekcije "Ubqanka", koje su imale decu u Gimnaziji, sa{ile

47

Gimnazija u Ubu

IZLETI I EKSKURZIJE

Posete Beogradu, izleti i ekskurzije bili su sastavni deo obrazovno-vaspitnog rada. Oni su imali nau~no-vaspitni i rekreativni karakter. Na wimasu ostvarivani programski sadràji pojedina~nih predmeta: istorije, geografi-je, biologije, likovne i muzi~ke kulture i pro{irivana znawa iz oblasti po-zori{ne i filmske umetnosti, opere i baleta.

U toku ~etvorogodi{weg {kolovawa, po programu koji je sa~inilo Nas-tavni~ko ve}e, svaki razred bi ~etiri puta godi{we posetio Beograd (dva puta u

su od restlova iz svoje firme sve potrebne kostime za nekoliko srpskih narod-nih kola i rusku igru "kaza~ok". Tako je folklorna sekcija imala lepe i odgo-varaju}e kostime koji su svojom atraktivno{}u doprinosili uspehu igre i nastu-pa na priredbama.

U [koli je bilo te{ko organizovati rad vannastavnih aktivnosti. Prvo,[kola za kvalifikovane radnike zauzimala je sve prostorije u drugoj smeni,tako da se te{ko mogla na}i slobodna u~ionica gde su u~enici mogli da ve`bajui rade. Jedino je hor nesmetano radio. Drugo, Gimnazija je imala do 50% u~enikaputnika ~ije je u~estvovawe u vannastavnim aktivnostima bilo iskqu~eno.

Ruska narodna igra "Kaza~ok"

48

Gimnazija u Ubu

prvom i dva puta u drugom polugodi{tu). U~enici su gledali najnovijepozori{ne predstave (po tri godi{we), naj~uvenije filmove (jedan do dvagodi{we), slu{ali jednu operu i gledali jedan balet (u toku ~etvorogodi{weg{kolovawa), pose}ivali Zoolo{ki vrt, Botani~ku ba{tu, Opservatoriju naZvezdari, Dom ruske kulture; zatim pose}ivali muzeje: Narodni muzej, MuzejNikole Tesle, Vojni muzej na Kalemegdanu, Muzej 25. maj; pose}ivali zna~ajneizlo`be, prisustvovali zna~ajnim sportskim manifestacijama, gledalinaj~uvenije svetske cirkuse koji su gostovali u Beogradu.

Jednodnevni izleti su organizovani do Novog Sada, Topole, Kragujevca,Kraqeva. U Novom Sadu, pored znamenitosti grada, u programu je obavezno bilaposeta Brankovom grobu na Straìlovu. U okviru izleta po [umadiji u~enicibi posetili Topolu, Oplenac, Vrwa~ku Bawu, manastire @i~u i Qubostiwu,[umarice u Kragujevcu.

Vi{ednevne maturantske ekskurzije (sedam do osam dana) su organizovanena po~etku {kolske godine, ili po zavr{etku nastave u ~etvrtom razredu. Ciqekskurzija je bio da u~enici posete istorijska i turisti~ka mesta, i kulturno-istorijske spomenike na{e tada{we dràve, Socijalisti~ke Federativne Re-publike Jugoslavije.

Na ekskurzije se i{lo autobusom, samo je jedna maturantska ekskurzijaputovala vozom na relaciji Beograd–Bar. Naj~e{}e je birana mar{ruta (sa ma-

Na Plitvicama: ~etvrta generacija (1975), sedma generacija (1978).

49

Gimnazija u Ubu

Ekskurzija u~enika osme generacije u Jasenovcu (1979)

Ekskurzija u~enika osme generacije na izvoru Savice (1979)

50

Gimnazija u Ubu

wim varijantama): Ub – Beograd – Jasenovac – Bled – Bohiw – Izvor Savice –Qubqana – Postojna – Rijeka – Beograd – Ub. Dve maturantske ekskurzije iz-abrale su mar{rutu "Put Avnoja": Ub – Sarajevo – Jajce – Drvar – Biha} –Plitvi~ka jezera – Prijedor – Kozara – Bosanska Dubica – Jasenovac – Beograd –Ub. Ekskurzija koja je putovala prugom Beograd–Bar imala je mar{utu: Ub –Vaqevo – Bar – Sutomore – Cetiwe – Lov}en – Vaqevo – Ub.

Na ekskurzije su i{li svi maturanti, sa retkim opravdanim izostajawem.Siroma{ne u~enike pomagala je Zajednica u~enika iz svog fonda za pomo} siro-ma{nim u~enicima.

Sve ekskurzije su bile dobro pripremqene i uspe{no izvedene; disciplinaje uvek bila na visokom nivou, bez incidenata i konfliktnih situacija. Najkrup-niji incident imala je jedna ekskurzija u Prijedoru (1976) kada maturanti nisuprihvatili ucenu hotela i jednu no} su preno}ili u autobusu. Mawi incident sedogodio i na ekskurziji 1977. godine u vozu na pruzi Bar–Beograd kada su dvau~enika u alkoholisanom stawu do{li u sukob sa vo|om puta, nastavnikom@ivadinom Markovi}em. U svakom hotelu, u kojem su bili sme{teni u~eniciGimnazije, hotelsko osobqe je izjavqivalo da tako disciplinovana i kulturnadeca nisu dolazila u wihov hotel.

KURSEVI PLIVAWA I SMUÂWA

Stav [kole je bio da u~enik u toku {kolovawa treba da bude svestranofizi~ki osposobqen, da pored sportskih disciplina koje savlada u okviru re-dovne nastave, obavezno nau~i da pliva i po èqi da skija.

U organizovawu kurseva plivawa i smu~awa [kola je imala punu podr{kuroditeqa, naro~ito za kurs plivawa, jer tamnavska deca nemaju reku gde bi moglada nau~e da plivaju, zato su ve}ina od wih nepliva~i. A svakom mladom, a pogo-tovo obrazovanom ~oveku neophodno je da svlada tu ve{tinu.

Kurs plivawa. U okviru nastave fizi~kog vaspitawa organizovani suobavezni osmodnevni kursevi plivawa, shodno zahtevu nastavnog programa, gdepi{e: "Smawewe broja nepliva~a mora postati jedan od osnovnih zadataka{kole". Za prve ~etiri generacije kurs je organizovan u Vrujcima, nekada u junu,posle zavr{etka nastave, za u~enike prvog razreda, a nekada po~etkom septembra,pre po~etka nastave, za u~enike drugog razreda. Za ostale generacije kurs pli-vawa je organizovan po~etkom septembra, za u~enike drugog razreda, na moru, uZelenici. Kursevi plivawa su odràvani na moru, iako su Vrujci daleko bliì,i za u~enike i [kolu bili jevtiniji, zato {to je bazen u Vrujcima i krajem juna ipo~etkom septembra bio optere}en kupa~ima, tako da je bio problem u~iti

51

Gimnazija u Ubu

Kurs plivawa: Zelenika – grupa u~enika {este generacije (1975)

u~enike plivawu kada u bazenu ima dosta drugih kupa~a. A na moru, u Zelenici,u~enici su bili sami na plaì. Bilo je lak{e organizovati rad; i na moru u~eni-ci lak{e se odràvaju na vodi i brè nau~e da plivaju.

Iz izve{taja o odrànom kursu plivawa za prvu generaciju u Vrujcimanavodi se da je od 50 u~enika, koji su poha|ali kurs, samo deset bili pliva~i i daje ve}ina nepliva~a nau~ila da pliva, a ostali da se odràvaju na vodi. Izizve{taja posle odrànog kursa plivawa u Zelenici, za {estu generaciju, kaèse da je od 74 u~enika nepliva~a bilo 46, da su uspe{no savladali plivawe 41, apet da se odràvaju na vodi. Takav je bio odnos nepliva~a–pliva~a i u drugimgeneracijama, i uvek je ve}ina nepliva~a savladala plivawe. Kurs plivawa u Ze-lenici bio je u isto vreme i mali odmor za u~enike na moru.

Za obuku nepliva~a [kola je imala samo jednog nastavnika fizi~kogvaspitawa, @ivadina Markovi}a, {to je bilo nedovoqno s obzirom na delikat-nost obuke, pa je zato morala da angaùje jo{ jednog nastavnika, naj~e{}e je tobila Milena Jovanovi}, profesor fizi~kog vaspitawa u O[ "Milan Muwas" uUbu, a nekada je angaòvan apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe MilanLeontijevi}.

Kurs smu~awa. Kursevi smu~awa, tako|e u trajawu od osam dana, organizo-vani su na Div~ibarama za u~enike tre}eg razreda, u vreme zimskog raspusta. Ovajkurs nije bio obavezan, jer je zahtevao da svaki u~enik ima toplu zimsku garder-

52

Gimnazija u Ubu

PREGLED NASTAVE

U tre}oj {kolskoj godini rada Gimnazije, stu~na slu`ba Prosvetno peda-go{kog zavoda grada Beograda izvr{ila je u novembru mesecu 1971. godine op{tipregled organizacije rada [kole i pregled nastve iz 12 predmeta. Pregledomnisu obuhva}eni latinski jezik, hemija i muzi~ka umetnost.

Op{ti pregled organizacije rada [kole, na osnovu uvida u pedago{kudokumentaciju i razgovora sa direktorom [kole, izvr{ila je Radmila ûlaje-

obu (jaknu, xemper, skija{ke pantalone), {to je iziskivalo materijane izdatke;ali su i wega u~enici masovno pose}ivali. To je ujedno bila i lepa rekreacija izimovawe na planini. Da bi omogu}ila da svi u~enici koji to èle idu na ski-jawe, [kola je smu~arske rekvizite: skije, {tapove i gojzerice, u po~etku, poza-jmqivala od sportskih organizacija iz Beograda, a onda je vremenom nabavilapotreban broj skija i {tapova; prikladne cipele ili gojzerice, u~enici sunabavqali sami.

Kurs smu~awa je obavezno vodio nastavnik fizi~kog vaspitawa @ivadinMarkovi}; sa wim je i{ao jo{ jedan nastavnik, naj~e{}e Zavi{a Stanojevi},koji se bavio organizacionim pitawima.

Kurs skijawa: Div~ibare – grupa u~enika osme generacije (1979)

53

Gimnazija u Ubu

vi}. U svom izve{taju ona navodi da je ciq posete bio da se sagledaju uslovi podkojim [kola radi, da se ukaè na probleme i daju sugestije za wihovo re{avawe.

Za {kolsku zgradu, u kojoj se istovremeno odvija nastava tri razli~itevrste {kola: Gimnazija, [kola za kvalifikovane radnike i delimi~no U~ite-qska {kola, kaè da je u postoje}im uslovima znatno optere}ena, sve dok neprestanu sa radom preostala odeqewa U~iteqske {kole koja se postepeno gasi.Daqe navodi da Gimnazija ima tri razreda, {est odeqewa i 178 u~enika i da "u[koli nedostaje oprema (nastavna sredstva) kojom bi se obezbedilo savremeno ikvalitetno izvo|ewe nastave".

Na osnovu pregleda Godi{weg programa rada [kole, {kolske doku-mentacije i godi{wih planova rada nastavnika, stavqa primedbu da je uGodi{wem programu rada predvi|en veliki broj sekcija; predlaè da ih trebasvesti na mawu meru i da rade one sekcije za koje postoje povoqni uslovi. "Prior-itet, u po~etku, dati onim sekcijama koje manifestuju kulturnu delatnost {kole".

Konstatuje: "Nastava svih predmeta je stru~no zastupqena, izuzev fizike.[koli se preporu~uje da apsolventu fizike, koji predaje ovaj predmet, omogu}ida diplomira.

Po{to {kola za neke predmete nema dovoqan broj ~asova za angaòvaweposebnog nastavnika, nekoliko nastavnika radi delom u Gimnaziji, a delom uU~iteqskoj {koli, {to dovodi do udvostru~avawa obaveza, a time i do nedovo-qnog angaòvawa tih nastavnika u radu jedne ili druge {kole.

S obzirom da je Gimnazija perspektivna u odnosu na U~iteqsku {kolu kojase gasi, od velike je va`nosti da ti nastavnici ubudu}e uloè ve}e napore uobavqawu obaveza koje ova {kola od wih zahteva". Pregledom dnevnika radakonstatuje da se ~asovi redovno upisuju i unose zapisnici odeqewskih ve}a.Me|utim, u pogledu uno{ewa ocena u prozivnike nailazi se na velike praznine;to je najizraènije iz srpskohrvatskog jezika i kwièvnisti, psihologije imatematike. Skre}e pa`wu nastavnicima da ubudu}e blagovremeno unose ocene uprozivnike kako bi i roditeqi mogli da prate rezultate rada svoje dece. Zapeènje iznene|uju}e veliki broj slabih ocena iz nekih predmeta, naro~ito iz fizike.

Daqe navodi da [kola ima dosta u~enika putnika koji zbog putovawa neuspevaju da izv{e sve svoje obaveze. "Zato bi trebalo da nastavnici uloè napori da na ~asovima maksimalno racionalizuju nastavu i time bar donekle rastereteu~enike izrade doma}ih zadataka".

Na kraju isti~e, na osnovu uvida u izve{taje o pregledu nastave svakogpredmeta, da je potrebno da svi nastavnici teì{te rada usmere prema su{tin-skim oblastima i kqu~nim pitawima, uz krajwu ekonomi~nost vremena i maksi-malno angaòvawe u~anika.

Uvid u nastavu srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti, kod Milivoja Rado-ji~i}a i Du{anke Kovanxi}, izvr{ili su prosvetni savetnici Milovan Rapaji}i Nikola Bani}evi}. U izve{taju su zapisali:

54

Gimnazija u Ubu

"Uslovi za izvo|ewe nastave su u glavnom povoqni. Biblioteka raspolaèsa oko 8.000 kwiga koje u~enici mogu da koriste. Pored biblioteke nalazi seprostorija koja istovremeno sluì za nastavu i {kolsku ~itaonicu.

U pogledu metodike rada nastavnici materweg jezika prilaze nastavi sapoterbnom save{}u i èqom da postignu solidne rezultate.

Profesor Radoji~i} pokazuje smiso za dobru organizaciju ~asa, preglednoizlagawe i obja{wewe ~iwenica. Wegov rad u odeqewu je siguran, a razgovor sau~enicima dobro pripremqen. U celini, rad profesora Radoji~i}a je sre|en ipedago{ki odmeren. Kasni sa realizacijom gradiva, ali je materija solidno iznala~ki obra|ena.

Profesor Kovanxi} Du{anka, kao po~etnik jo{ uvek traì najboqe ob-like i metode planiranih sadràja, pokazuju}i pri tome veliku upornost i en-ergiju. Otvorena i spremna da kriti~ki ocewuje svoj rad i traì boqa re{ewa zaobradu pojedinih nastavnih jedinica.

[kolski pismeni zadaci rade se prema programu. Teme odgovaraju uzrastuu~enika. Pismenost u~enika zadovoqava. Nastavnici bi trebalo ~e{}e da pi{uobrazloèwe gre{aka na marginama i na kraju rada".

O nastavi ruskog jezika koju izvodi Slavke Beri} prosvetni savetnik Dani-ca Prodanovi} u izve{taju kaè: "Nastava je organizovana poletno, sa uvo|eweminovacija i te`wom da se {to vi{e usavr{i i osavremeni.

Nastava se izvodi prema razra|enom godi{wem planu i svesci priprema,celovito na ruskom jeziku.

Da bi se nastava odvijala jo{ uspe{nije i efektnije, poterbno je da mladiambiciozni nastavnik... izgradi sistem usmenih i pismenih ve`bi pomo}u kojih}e u~enici utvr|ivati i pro{irivati svoja znawa iz morfologije, sintakse, lek-sike i semantike ruskog jezika".

O nastavi francuskog jezika koju izvodi Milica Vu~kovi}, prosvetnisavetnik Radmila ûlajevi} u izve{taju prvo govori o putovawu nastavnice izObrenovca i objektivnim uslovima koji oteàvaju wen rad, a onda o nastavi iznawu u~enika. "Mada je nastavnik na pose}enim ~asovima govorio iskqu~ivo nafrancuskom jeziku, stekao se utisak da u~enici o~ekuju dopunska obja{wewa namaterwm jeziku jer su se, prilikom davawa odgovora, koristili materwimjezikom, umesto da su razgovarali neposredno na stranom jeziku... Potrebno izbe-gavati svaku upoterbu materweg jezika i to isto zahtevati od u~enika".

Preporu~uje: "Treba da se nabavi magnetofon, trake, gramofon, plo~e,slike, reprodukcije najpoznatijih kulturnih spomenika – i da se nastavniksolidno pripremi za wihovo maksimalno kori{}ewe".

Pregled nastave istorije kod Slavke Rankovi} izvr{io je Novica Bojovi}22. novembra 1971. godine. U izve{taju pi{e:

55

Gimnazija u Ubu

"Nastavnik je solidno sa~inio operativni plan rada. Raspolaè solidnimznawem i bogatim stru~nim iskustvom. Na ~asu deluje autoritativno i nastojida ~as pravilno organizuje i vreme racionalno koristi. Radi sa poterbnim en-tuzijazmom, tako da je uspeo da kod u~enika razvije interesovawe za ovaj predmet.

Posebnu pa`wu poklawa kulturnoj istoriji. Znawa u~enika su vi{e deskriptivna, oni poznaju dosta ~iwenica, iz ~ega

se moè ste}i utisak da marqivo rade ovaj predmet. Treba vi{e insistirati nasagledavawu odre|enih istorijskih celina, i {to je najva`nije, negovawe jezi~kekulture – lepom i preciznom izraàvawu, kao i na razvijawu sposobnosti is-torijskog i logi~kog mi{qewa.

Svi u~enici raspoaù potrebnim uxbenicima i istorijskim atlasima".[kola "ima najglavnije istorijske karte. [kolska biblioteka raspolaè

siroma{nom literatrurom za ovaj predmet".

Uvid u nastavu geografije 22.novembra 1971. godine izv{ila je mr MarijaPotkowak. O pose}enim ~asovima kod Zavi{e Stanojevi}a u izve{taju kaè:"Pose}eni ~asovi dobro planirani. Gradivo tuma~eno i utvr|ivano sistematskii na potrebnom stru~nom nivou. Gradivo je obra|ivano monolo{kom metodom,mada u~enici poseduju potrebna znawa iz te oblasti (pojam karte, razmer irazmernik)".

Preporu~uje: "U radu koristiti pre svega one oblike i metode koje }e do-prinositi {irem angaòvawu u~enika. Da se nastavna sredstva vi{e koriste,posebno na ~asovima za utvr|ivawe i ponavqawe gradiva".

O uslovima rada izraàva se povoqno: "Uslovi rada, materijalna baza sudobri. [kola poseduje dve tre}ine geografskih karata predvi|enih normativi-ma, zatim globus, kino-projektor, itd. Treba formirati geografski kabinet".

Pregled nastave biologije izvr{ila je Desanka Proti} Ga{parovi}. Uizve{taju zapisuje: "Materijalni uslovi za nastavu su nepotpuni, mada imapotrebnih nastavnih sredstava.

Nastavnik Dobrivoje Stankovi} je veoma solidne stru~ne i metodskespreme".

Pose}ena su dva ~asa. "Pri obnavqawu gradiva kori{}en je metodski pos-tupak – crtawe {ema na tabli, a pri predavawu novog gradiva – modeli, slike icrtawe. Tuma~ewa nastavnika su jasna sa potrebnim zakqu~ivawem iobja{wavawem primera.

U celini se moè zakqu~iti da nastava ima solidnu osnovu".Predlog mera: "Upotpuwavawe nastavnih sredstava, i kabinet za biologi-

ju, gde bi se koristili projekcioni aparati, pribori za prakti~an rad u~enika(ve`be, ogledi)", jer bi se time omogu}ilo da nastavnik efikasnije primeni svojeiskustvo u nastavi.

56

Gimnazija u Ubu

Uvid u nastavu psihologije izvr{ila je diplomirani psiholog, stru~nisavetnik Zavoda, Danka \or|evi}, 22. novembra 1971. godine i napisala vrlotemeqan izve{taj.

Na po~etku konstatuje da za ovaj predmet nema odgovaraju}eg uxbenika jer jeuxbenik dr Nikole Rota koji koriste u~enici "pisan vi{e za vi{e pedago{ke{kole".

"Nastavnik Savo Stijovi} je postigao zapaène razultate, {to pokazujeostvareni uspeh na pro{logodi{wem testovskom proveravawu znawa. Upore|enosa uspehom u psihologiji postignutim u beogradskim gimnazijama, Gimnazija uUbu bila bi me|u prvih pet na rang-listi.

Ostvareni uspeh rezultat je posebnog zalagawa nastavnika i wegovog nas-tojawa da {to vi{e osavremeni nastavu psihologije, saglasno sa dana{wimrazvojnim tendencijama nastave uop{te.

Nastavnik koristi formalne i neformalne testove znawa kao dopunutradicionalnom izvo|ewu nastave.

Kod u~enika razvija sposobnosti za logi~ko mi{qewe i rasu|ivawe... mo-tivi{e u~enike u radu. Posebno treba napomenuti nastavnikov poku{aj dau~enike osposobqava za jasno i precizno izraàvawe svojih znawa i misli.

Nastavnik se ~esto koristi radom sa celim odeqewem prilikom prover-avawa i ponavqawa gradiva... Svoj rad dopuwuje kori{}ewem o~iglednih sred-stava koje prete`no sam priprema".

Pregled nastave fizike izvr{ila je mr Rosvita Topolac, prosvetni savet-nik. O ~asovima koje je posetila i radu Branke Marovi} ]atovi}, apsolventafizike, u izve{taju pi{e: "Nastava se izvodi u kabinetu ~ije je opremawe u toku.Zbog toga je nastava li{ena kompletnog demonstracionog praktikuma, praktiku-ma ve`bi i samostalnog rada u~enika".

Savetnik je posetio dva ~asa, obrade i ponavqawa gradiva, pregledaosveske za {kolski i doma}i rad u~enika.

"Izlagawe novog gradiva se odvija korektno. Tabla se koristi pedantno,izvo|ewa se daju sa potrebnim matemati~kim detaqima". âsu nedostaje {to poj-movi i zakoni ostaju nedovoqno obja{weni. "Nedostatak eksperimentalnog radanadokna|uje se kori{}ewem ve}eg broja prigodnih crteà".

Na ~asu ponavqawa gradiva nastavnica "luta od problema do problema;sama mnogo govori, ne aktivira celo odeqewe".

"Predlog mera: da radi detaqan konspekt za ~as. âsovi ponavqawa morajuse planirati kako se ne bi prepustili improvizaciji; da se uvede nastavni filmi dijafilm; da se uradi serija crteà koji bi posluìli kao nastavna sredstva;obradi ra~unskih zadataka da se posveti posebna pa`wa; da nastavnik prou~imetodike nastave fizike; kompletno opremawe kabineta".

57

Gimnazija u Ubu

Na kraju savetnik nudi te{wu saradwu [koli, kako bi se nastava fizikepodigla na potreban nivo.

Pregled nastave matematike izvr{ili su prosvetni savetnici BrankoJevramovi} i Bogoqub Marinkovi} 22. novembra 1971. godine. U zapisniku kojisu sa~inili posle pregleda, zapisali su: "Nastavu izvodi Ivan Jovanovi}, nas-tavnik koji je pravilno shvatio svoje obaveze u odnosu na nastavu. Ima planoverada; za nastavu se redovno priprema, a nastavnu materiju interpretira sa savre-menog stanovni{tva, o radu u~enika vodi potrebnu dokumentaciju, pismene za-datke korektno pregleda; interesuje se za metemati~ku literaturu.

Pose}eni ~asovi (tri) su, gledani u celini, bili dobro organizovani ivo|eni. Nedostatak – malo angaùje u~enike, ve} gotovo sve sam radi (kako priobradi novog, tako i pri izradi zadataka tokom utvr|ivawa i ponavqawa gradi-va), nema strpqewa da ~eka dok u~enik radi.

Preporuka: da u procesu nastave {to vi{e angaùje u~enike, a on usmeravatok rada i daje potrebne impulse; da se kompletira matemati~ka zbirka u~ila; dase u~enici nau~e da matemati~ki misle (da otklawa formalizam u znawu u~eni-ka); da koristi kontrolne radove. Uvereni smo da on moè izrasti u dobrog nas-tavnika matematike".

Pregled nastave tehni~kog obrazovawa izvr{io je Nikola Matovi} 21. no-vembra 1971. godine. Savetnik nije posetio ~asove (nije ih bilo toga dana po ras-poredu). Izve{taj pi{e na osnovu uvida u uslove rada, pedago{ku dokumentacijui na osnovu razgovora sa nastavnikom Nikolom Luki}em.

"[kolska radionica je zajedni~ka sa U~iteqskom {kolom i sme{tena je udve prostorije. Oprema radionice: strug, bu{ilica, kombinovana ma{ina zapreradu drveta, aparat za zavarivawe, kru`na testera i stone makaze, 15 komple-ta ru~nog alata za obradu metala i 15 za obradu drveta – vi{e odgovaraprakti~nim radovima u~enika u~iteqske {kole nego gimnazije.

U odnosu na zahteve programa i potreban nivo nastave tehni~kog obrazo-vawa u gimnaziji, radionica je slabo poremqena i estetski i funkcionalno ne-dovoqno ure|ena.

Opremawe radionice treba da zadovoqi potrebe nau~no-tehni~kog karak-tera ove nastave i za osposobqavawe u~inika za kori{}ewe tehni~kih sredstavai ure|aja.

Nastavnik je sa~inio dobre planove rada i dosledno ih realizuje".

O nastavi likovne umetnosti koju predaje mr Miodarg Petrovi}, prosvet-ni savetnik Qubomir Jankovi} u izve{taju govori samo o uslovima rada i {tatreba daqe ~initi. Znimqivo da mu se ne dopada kabinet koji je Petrovi} osmis-

58

Gimnazija u Ubu

lio sa specijalnim stolovima za individualni rad u~enika (slikawe), i {ta jesve pribavio u tom kabinetu za rad u U~iteqskoj {koli. On kaè: "Materijalnaosnova je vi{e nego skromna. Kabinet u kome se nastava izvodi morao bi bitifunkcionalniji i estetski boqe ure|en. U kabinetu nedostaju neophodne {eme ooblicima, valerima i bojama... Teoriji forme, istoriji umetnosti i prakti~nomradu – poklawa punu pa`wu.

U {koli postoji mala priru~na biblioteka sa delima iz oblasti likovnihumetnosti; nedostaju filmovi, dijafilmovi i ve}i broj reprodukcija. Ovo je, presvega, vizuelna nastava i bilo bi potrebno da se raspolaè sa ve}im brojemo~iglednih sredstava.

U narednom periodu potrebno je: – oja~ati materijalnu osnovu nastave; i – sa vi{e sistemati~nosti pristupiti realizaciji programa".

Pregled nastave fizi~kog vaspitawa izv{io je Slobodan Konstantinovi}.U izve{taju navodi da su uslovi rada u sali dosta te{ki. "U zimskom periodu~asovi se odraàvaju u fiskulturnoj sali (dosta nepodesnoj, hladnoj i slabo os-vetqenoj), opremqenoj najosnovnijim spravama. U ostalim periodima, prole}e,jesen, ~asovi se izvode na asfaltiranom terenu.

Kabinet je vrlo oskudno opremqen rekvizitima (lopte itd.)". Zatim govori o nastavi: "Nastavu izvodi Borko Vasili}, profesor. Zah-

vaquju}i zalagawu i uspe{noj organizaciji kod u~enika razvija pravilan odnosprema ovoj nastavi. âsovi su dobro organizovani. Metodski postupak u radu jepravilan. Dobro demonstrira i poklawa pa`wu otklawawu gre{aka u radu.Poseban akcenat daje ve`bama oblikovawa, tj. otklawawa telesnog deformitetaprvog stepena i pravilnom odràvawu tela".

Posle dvadesetak dana stigli su izve{taji prosvetnih savetnika oizvr{enom pregledu. Po{to su se nastavnici upoznali sa izve{tajima, svaki osvom predmetu, Nastavni~ko ve}e je razmatralo posetu prosvetnih savetnika ucelini. Zakqu~eno je da je poseta bila dragocena u pogledu sagledavawa stawa unastavi, problema koji se javqaju u radu i predloga mera kako poboq{ati i un-aprediti nastavni rad. Ve}ina savetnika su uglavnom argumentovano i objek-tivno sagledali stawe u nastavi. Studioznim pristupom u ostvarivawe uvida unastavu izdvajaju se izve{taji za fiziku i psihologiju. Savetnik za fiziku mrRosvita Topolac napisala je izve{taj u kojem je svestrano sagledala nastavufizike. Izve{taj je kriti~ki intoniran. U wemu je uzraèna te`wa da se {topotpunije sagledaju problemi u nastavi i pruì pomo} nastavniku da ih re{i.Izve{taj o nastavi psihologije Danke \or|evi} se izdvaja studioznim pris-tupom u sagledavawu nastave ovog predmeta, i afirmi{e rad nastavnika koji imasavremen pristup nastavi.

59

Gimnazija u Ubu

U toku novembra 1974. godine Danica prodanovi} je ponovo izvr{ila pre-gled nastave ruskog jezika kod Slavke Beri}. U izve{taju pi{e da nastavnik na~asovim posve}uje dovoqno pa`we usmenom radu sa u~enicima. "U~enici tre}egrazreda konverziraju i pri tome imaju dobar izgovor, po ugledu na nastavnikakoji im daje solidan primer. Boqi u~enici u~estvuju sa dugim, komplikovanimodgovorima, dok se slabiji ogra|uju kra}im, jednostavnijim, ali tako|e korekt-nim odgovorima".

Za pismene zadatke kaè da "ne smeju biti do krajnosti pojednostavqeni", ida se literarni prevod ne moè traìti u redovnoj nastavi.

Savetnica je pogledala i rad sekcije za ruski jezik, za koju kaè da se uwenom radu "ose}a polet, raznovrsnost rada".

U januaru 1975. godine Radmila ûlajevi} je izvr{la pregled nastave koddva nastavnika francuskog jezika, Branislave Vilotijevi} i Radojke Doji}. Uizve{taju govori o nastavi i pose}enim ~asovima, mada ne navodi {ta se odnosina jednog, a {ta na drugog nastavnika.

"Razgovoru nastavnika sa u~enicima na po~etku ~asa (verovatno je re~ o~asu kod B. Vilotijevi}) treba dati ve}i zna~aj. Me|utim, prevo|ewe re~enica samaterweg jezika na francusk jezik treba izbegavati jer ono usporava napre-dovawe nastave. Umesto toga nastavniku se preporu~uje da jezi~ko gradivouve`bava neposredno na francuskom jeziku putem ve}eg broja unapred dobropripremqenih primera".

Po{to se za pismene zadatke uglavnom daje prevo|ewe re~enica sa mater-weg jezika na francuski, smatra da bi trebalo koristiti "funkcionalnije vrstepismenog uve`bavawa gradiva".

"Na ~asu u tre}em razredu (verovatno kod R. Doji}) nastavnik sliku ko-risti za po~etak razgovora sa u~enicima i upoznavawem sa sadràjem teksta.

Sliku je trebalo koristiti samo kao pristup tekstu da bi se shvatila we-gova globalna sadrìna. Tek nakon detaqne obrade teksta, obja{wewa leksike ire~eni~nih konstrukcija, kao i ~itawa teksta, trebalo je pre}i na postavqawepitawa u vezi sa obra|enim tekstom". Za {kolske pismene zadatke u ovom razredukaè da su dosta zanimqivi i raznovrsni, ali bi trebalo posvetiti ve}u pa`wuwihovoj ispravci.

Preporuka se odnosi na oba nastavnika: "Nabaviti trake koje bi nastavni-ci koristili obavezno, po{to su one snimqene za potrebe postoje}ih uxbenikakoji se koriste u nastavi. To u interesu savladavawa korektnog izgovora fran-cuskih glasova i melodije re~enice".

Pregled nastave u Gimnaziji Prosvetno-pedago{ki zavod Grada Beogradavr{i}e do kraja {kolske 1974/75. godine; daqe }e taj posao obavqatiMe|uop{tinski prosvetno-pedago{ki zavod iz Vaqeva.

60

Gimnazija u Ubu

UÊNICI I NOVA [KOLA

Sredinom pro{log veka Ubu, u poqoprivrednoj Tamnavi, bez industrije, jeodgovarala u~iteqska {kola. Ve}ina roditeqa je èlela da im deca zavr{eu~iteqsku {kolu i steknu "svoje par~e hleba", pa ako se bude moglo, i budu htelai èlela ne{to vi{e, neka u~e i zavr{e {ta ho}e i mogu. Ali je bilo i roditeqa,istina mali broj, koji su èleli da im deca zavr{e gimnaziju, koja }e imomogu}iti daqe {kolovawe, jer se sa u~iteqskom diplomom krajem {ezdesetihgodina te{ko dolazilo do posla, a nije se mogao upisati ni svaki fakultet.

Op{ti napredak u dru{tvu {ezdesetih godina i pove}an standard ìvota uUbu i Tamnavi, kao i povoqniji uslovi {kolovawa (besplatno {kolovawe, stu-dentski domovi, studentski krediti), omogu}avali su da se i deca iz siroma{nihporodica {koluju posle zavr{ene sredwe {kole na vi{im i visokim {kolama.

Sa dosta odu{evqewa je prihva}ena odluka Republi~kog sekretarijata zaobrazovawe, nauku i kulturu da se odobri otvarawe gimnazije u Ubu. Oni rodite-qi, istina bilo ih je malo, koji su èleli da ostane u~iteqska {kola, radovalisu se {to je {kolske 1969/70. godine, kada je gimnazija po~ela da radi, Republi~kazajednica obrazovawa odobrila upis jo{ jednog odeqewa u~iteqske {kole.

U gimnaziju nisu dolazili samo najboqi u~enici iz tamnavskih osnovnih{kola. [kola za kvalifikovane radnike (osnovana 1964. godine) se razvila i{kolovala nekoliko radni~kih zanimawa, me|u wima i neka koja su bilaprivla~na i za odli~ne u~enike, pogotovu siroma{ne. Na zanimawa trgovac iautomehani~ar upisivalo se mnogo vrlo dobrih i odli~nih u~enika.

U to vreme moglo se nastaviti {kolovawe na vi{im i visokim {kolama isa trogodi{wom sredwom {kolom, kakva je bila [kola za kvalifikovane rad-nike, koja je omogu}avala da u~enik zavr{i èqeno zanimawe, da se zaposli ilida nastavi daqe {kolovawe. U [kolu za kvalifikovane radnike upisivali su sei u~enici koji su od po~etka imali nameru da nastave daqe {kolovawe i izbegnugimnaziju. Ra~unali su da }e tako u{tedeti godinu dana, mawe u~iti, dalekolak{e zavr{iti sredwu {kolu nego kad bi se upisali u gimnaziju. Zato je vlada-lo veliko interesovawe za [kolu za kvalifikovane radnike; tako da su u Gim-naziju ~esto dolazili u~enici koji nisu uspeli da u woj upi{u èqeno zanimawe– prvenstveno zanimawe trgovac.

UÊNICI

61

Gimnazija u Ubu

Gimnazija je upisala osam generacija; samo su prva, tre}a i osma imale podva, sve ostale po tri odeqewa u prvom razredu. Po{to se u drugom razreduvr{ilo usmeravawe na dru{tveno-jezi~ki i prirodno-matemati~ki smer, koddruge generacije se smawio broj odeqewa u drugom razredu; tako da je imala dvaodeqewa, jedno dru{tveno-jezi~kog i jedno prirodno-matemati~kog smera; takoisto su imale prva i tre}a, dok je osma imala dva odeqewa dru{tveno-jezi~kogsmera. Od ~etiri generacije sa po tri odeqewa u drugom razredu, samo je jedna,~etvrta, imala dva odeqewa prirodno-matemati~kog i jedno odeqewe dru{tveno-jezi~kog smera, dok su ostale, peta, {esta, sedma – imale po dva odeqewadru{tveno-jezi~kog i po jedno prirodno-matemati~kog smera. Od ukupno 20 ode-qewa, koliko ih je bilo u drugom razredu tokom trajawa {kole, dru{tveno-jezi~kog smera je bilo 12, a prirodno-matemati~kog osam odeqewa.

Boqi uspeh u svakoj generaciji pokazivala su odeqewa prirodno-matema-ti~kog smera, {to govori da su se za ovaj smer opredeqivali boqi |aci.

Na teritoriji op{tine Ub u osnovnim {kolama izu~avala su se dva stranajezika, ruski i francuski jezik. Ruski jezik se izu~avao u Osnovnoj {koli "Mi-lan Muwas" u Ubu i seoskim {kolama, u Bawanima i Novacima; u ostalimseoskim {kolama, u Pambukovici, Dokmiru, Radqevu, Vrelu i Tularima – u~iose francuski jezik. Na teritoriji op{tine ruski jezik je bio zastupqen sa vi{eod 70%, a francuski sa mawe od 30%.

U Gimnaziji su se tako|e u~ili ruski i francuski jezik. Francuski jezikje posebno odgovarao zato {to je profesor francuskog jezika mogao da predaje ilatinski jezik koji se u~io u prvom i drugom razredu.

Pregled broja upisanih u~enikapo {kolskim godinama i razredima

[kolskagodina

I II III IV Svegau~en. odeq. u~en. odeq. u~en. odeq. u~en. odeq. u~en. odeq.

1969/70 60 2 60 21970/71 93 3 52 2 145 51971/72 62 2 72 2 44 2 178 61972/73 89 3 58 2 67 2 41 2 255 91973/74 88 3 80 3 51 2 59 2 278 101974/75 94 3 64 3 79 3 45 2 282 111975/76 91 3 85 3 58 3 66 3 300 121976/77 74 3 86 3 73 3 57 3 290 121977/78 – – 55 2 80 3 65 3 200 81978/79 – – – – 47 2 81 3 128 51979/80 – – – – – – 46 2 46 2

62

Gimnazija u Ubu

Kod usmeravawa u~enika u drugom razredu na dru{tveno-jezi~ki i prirod-no-matemati~ki smer, uglavnom se po{tovala èqa u~enika. Jo{ pri kraju prvograzreda u~enici su se izja{wavali za smerove. Wihovo opredeqivawe je razma-tralo Nastavni~ko ve}e, i prema wemu utvr|ivalo koliko u~enika jednog i dru-gog smera }e biti u drugom razredu, koliko odeqewa, i po koliko u~enika u ode-qewu. Problem pri formirawu odeqewa u ovako maloj {koli nije predstavqaosamo broj u~enika po odeqewima, nego i dva strana jezika koji su se u~ili od dru-gog razreda na dru{tveno jezi~kom smeru. Nastavni~ko ve}e je moralo nekada, izorganizacionih i kadrovskih razloga, da interveni{e i preusmerava nekeu~enike zbog stranog jezika, kako bi svi u~enici prirodno-matemati~kog smerau~ili isti strani jezik, a dru{tveno-jezi~kog dva strana jezika. Tako se nije uvekmogla ispuniti èqa u~enika u pogledu izbora èqenog smera, ali to su biliretki slu~ajevi.

Gimnazija je od samog po~etka zauzela stav da svi u~enici koji u wojzavr{e {kolovawe, moraju biti osposobqeni za daqe {kolovawe, {to je zna~iloda moraju ste}i potrebna znawa. Pruàwe u~enicima temeqnih znawa iz raznihoblasti i postizawe {to boqeg uspeha, bilo je osnovno nastojawe Gimnazije zasve vreme wenog postojawa.

Po{to se stvarala gimnazija u maloj sredini, na koju ubska ~ar{ija èlida ima uticaja, sa èqom da je ~ar{ijska deca raznim vezama lak{e zavr{avajuod druge dece, morao se taj uticaj u samom po~etku spre~iti, i boriti se za ugled-nu, respektabilnu {kolu koja }e svim u~enicima pruàti podjednake {anse, i zakoju se ne}e mo}i kazati: "Ako ne moè{ nigde da zavr{i{ gimnaziju, idi na Ub!"

Iz bojazni da }e se ubski studenti postideti svoje Gimnazije, pred svojimkolegama i univerzitetskim profesorima, nastavnici su ~inili maksimalne na-pore da oni nau~e {to vi{e, da se osposobe kako bi se lak{e upisali i studiralièqene fakultete. U odnosu na druge gimnazije mo`da se i preterivalo u zahte-vima i vrednovawu u~eni~kih znawa.

Nastavni~kom ve}u nije bilo lako da vr{i o{tru selekciju, {to je po-drazumevalo veliki broj u~enika koji se upu}uju na popravne ispite, ili daponove razred; ali mu je ~inilo satisfakciju {to su se svr{eni maturanti upi-sivali na fakultete koje su èleli, i {to i studenti matematike nisu maweuspe{no studirali od svojih kolega koji su zavr{ili matemati~ku gimnaziju; i{to na svim fakultetima nisu zostajali po uspe{nosti studirawa za studentimakoji su zavr{ili poznate gimnazije, – nego su ~esto bili i uspe{niji od wih.

Afirmaciju i ugled Gimnazije podjednako su morali da izbore u~enici iwihovi profesori. I jedni i drugi poja~anim radom i zalagawem.

63

Gimnazija u Ubu

USPEH UÊNIKA

U Gimnaziju je dolazila ve}ina u~enika iz osnovnih {kola u kojima nasta-va jo{ uvek nije bila potpuno stru~no zastupqena, naro~ito u seoskim, adonosili su Vukove diplome, odli~an i vrlo dobar uspeh u svim razredima. Usvojim {kolama i kolektivima oni su bili izrazito dobri |aci, pohvaqivaniod nastavnika i isticani kao vredni i marqivi, u odnosu na ve}inu koja jepokazivala dobar i dovoqan uspeh. U Gimnaziji oni su se na{li u uslovima jakekonkurencije, daleko ve}ih zahteva i stroèg kriterija ocewivawa. Zato se mno-gi dugo nisu mogli da sna|u u novoj {koli. Celo prvo polugodi{te u prvomrazredu je proticalo u prilago|avawu novom kolektivu, nastavnicima i sred-wo{kolskom kriteriju ocewivawa. Uspeh u~enika na prvom tromese~ju uvek jebio najslabiji; na polugodi{tu se znatno popravqao. Na tre}em tromese~ju jeopet dolazilo do osetnijeg pada, da bi na kraju drugog polugodi{ta dolazilo donaglog skoka pozitivnog uspeha. Ali je, ipak, bio veliki broj u~enika koji suupu}ivani na popravne ispite, pa i da ponove razred.

Nastavni~ko ve}e za sve vreme postojawa [kole, najvi{e se iscrpqivalo uanalizi postoje}eg uspeha, kojim nikad nije bilo zadovoqno, i u traèwu na~inada se on poboq{a. Zato je vr{ena vrlo detaqna analiza uspeha na oba tromese~ja,na polugodi{tu i na kraju nastavne godine. Analize su imale za ciq da sepronikne u su{tinu postignutog uspeha, ili neuspeha, iz pojedinih predmeta,ili u celini, da bi se pronalazile mogu}nosti delovawa da se taj uspeh realnopopravi.

Na sednicama prvo je detaqno analizirano poha|awe nastave, jer je onoprvi preduslov za postizawe pozitivnog uspeha. Pravqene su rang-liste brojaopravdanih i neopravdanih izostanaka po razredima i odeqewima; iskazivanokoliko ima opravdanih i neopravdanih izostanaka po u~eniku. Na neopravdanoizostajawe sa nastave reagovalo se preventivnim vaspitno-disciplinskim mera-ma (ukor odeqenskog stare{ine, ukor razrednog ve}a, ukor direktora) ismawewem ocene iz vladawa, u zavisnosti od broja neopravdanih izostanaka.Strogim ukorom Nastavni~kog ve}a i smawewem ocene iz vladawa na "ne zadovo-qava" ka`wavani su u~enici koji su napravili od 20 do 25 neopravdanihizostanaka, a najstroòm kaznom - iskqu~ewem iz {kole sa pravom polagawarazrednog ispita - ka`wavani su zbog vi{e od 25 neopravdanih izostanaka.Dosledno primewivawe vaspitno-disciplinskih mera delovalo je da su u~enicimawe izostajali, a pojedinci su vodili ra~una da im broj neopravdanihizostanaka ne pre|e 25, da ne bi bili iskqu~eni iz {kole. Svaka kazna jepovla~ila i odgovaraju}e smawewe ocene iz vladawa prema Pravilniku. Ocenekoje su izricane zbog neopravdanih izostanaka ostajele su do kraja nastavne go-dine i upisivane u svedo~anstvo.

64

Gimnazija u Ubu

Analizi uspeha i merama za wegovo poboq{awe poklawana je najve}apa`wa. Prvo je iskazivan procenat pozitivnog i negativnog uspeha u [koli, za-tim po razredima i odeqewima. Pravqena je rang-lista razreda i odeqewa pre-ma pozitivnom uspehu. Najboqa odeqewa po uspehu su pohvaqivana na op{timroditeqskim sastancima, nekada i nagra|ivana odlaskom u Beograd i gledawemjedne pozori{ne predstave. Zatim je vr{ena detaqna analiza po predmetima ipravqena rang-lista prema procentu negativnih ocena. Procewivano koliko jeprocenat nedovoqnih ocena iz predmeta sa najve}im brojem slabih ocena realani opravdan. Zahtevano je da nastavnici obrazloè za{to je veliki broj nega-tivnih ocena iz wihovih predmeta i {ta je uzrok tome, da li nedovoqno predz-nawe u~enika doneto iz osnovne {kole, nezainteresovanost, nerad u~enika ilistrog kriterij ocewivawa. Ako se konstatuje da je kriterij preo{tar, traèno jeod nastavnika da ga prilagode mogu}nostima u~enika i ujedna~e sa kriterijumomostalih nastavnika. Ako je u pitawu nedovoqno predznawe (u prvom razredu), or-ganizovana je dopunska nastava.

Nastavni~ko ve}e je zahtevalo od nastavnika i odeqenskih stare{ina dau~ine sve kako bi se broj nedovoqnih ocena iz pojedinih predmeta, prvenstvenoiz fizike i matematike, sveo u realne okvire. Odeqenske stare{ine su organizo-vale kruòke u svojim odeqewima i pozivale na razgovor roditeqe ~ija decaimaju ve}i broj negativnih ocena. A predmetni nastavnici su organizovali dop-unsku nastavu za sve slabe u~enike kako bi se broj nedovoqnih ocena smawio.

Zbog slabog uspeha i velikog broja nedovoqnih ocena iz pojedinih pred-meta, vr{ena su i ispitivawa u~enika putem anketa. Tako je anketa u prvomrazredu, u decembru 1974. godine, kada je anketiran 71 u~enik, dala odgovor napitawe za{to u~enici imaju najve}i broj nedovoqnih ocena iz fizike. Me|unavedenim subjektivnim razlozima su: ne u~im dovoqno, ne u~im redovno, neumem da u~im, ne razumem profesora; a me|u objektivnim: nemam dovoqno predz-nawa, nedovoqno zastupqena o~iglednost u nastavi, uxbenik je nepristupa~an, uputovawu provodim mnogo vremena, problemi u porodici, lo{i uslovi za u~ewe.

Razlozi koje su u~enici naveli u anketi ne vaè samo za fiziku, nego i zamatematiku, i druge predmete iz kojih je bio ve}i broj nedovoqnih ocena, iuop{te za postignut slab uspeh. Oni su zahtevali da se na Nastavni~kom ve}usvaki od wih proceni i analizira.

Glavni objektivan razlog uop{te slabog uspeha, a onda i uspeha iz poje-dinih predmeta, bilo je putovawe u~enika; a putovalo ih je do 50%. U Tamnavi jebio dosta razvijen autobuski saobra}aj. Postojali su povoqni uslovi za puto-vawe u svim pravcima od Uba i prema Ubu. Ali pojedini u~enici su dostape{a~ili od ku}e do autobusa pri dolasku u {kolu i povratku iz {kole, u tokuzime, po snegu, ki{i, lo{em vremenu, blatu, klizavici, ledu. Mnogi su ~ekali

65

Gimnazija u Ubu

prevoz i u odlasku i pri povratku, i tako se iscrpqivali i gubili dragocenovreme za u~ewe. Ovi u~enici, ne samo da nisu imali vremena za u~ewe, nego i zaneophodan odmor.

U objektivne razloge ide i nedovoqno predznawe koje su u~enici doneli izosnovne {kole, prvenstveno iz matematie i fizike. Iz ovih predmeta uvek je uprvom razredu organizovana dopunska nastava, ali se praznine u znawu iz os-novne {kole nisu mogle lako popuniti.

U~enici nisu dolazili u Gimnaziju samo sa oskudnim znawem iz fizike imatematike i nedovoqnom pismeno{}u iz srpskohrvatskog jezika i kwièvnos-ti; dolazili su i sa slabim znawem iz nastave fizi~kog vaspitawa. U to vreme nijedna osnovna {kola na teritoriji op{tine, a i {ire, nije imala fiskulturnusalu, i ni u jednoj program nastave ovog predmeta nije realizovan iz dve oblasti:ve`be na spravama i gimnastika. To je stvaralo probleme u Gimnaziji gde su pos-tojali uslovi za realizovawe programa u celini. U {kolama iz kojih sudolazili, u~enici su radili samo ve`be na struwa~i i sportske igre (fudbal,odbojku, ko{arku, rukomet). Ve`be na spravama i gimnastika su im bile te{ke,zato su pruàli otpor nastavniku i traìli da rade samo sportske igre i ve`bena struwa~i. Nastavni~ko ve}e je dalo punu podr{ku nastavniku da realizujenastavu fizi~kog vaspitawa po programu. U tome su mu pomogle i odeqenskestare{ine koje su objasnile u~enicima stav Nastavni~kog ve}a da se programskizahtevi moraju ispuwavati, i da za wih, za wihov skladan fizi~ki razvoj, ve`bena spravama i gimnastika imaju veliki zna~aj.

(U okviru nastave fizi~kog vaspitawa izvo|en je svake godine prole}nikros, na kome su u~enici rado u~estvovali sa èqom da pokaù svoje fizi~kesposobnosti).

Dobar broj u~enika ne ume da u~i i racionalno koristi vreme, i to je jedanod zna~ajnih razloga za slab uspeh. A efikasnost i racionalnost u u~ewu sesavla|uju u duèm periodu, uz dosta napora i znawa. Nije uvek bilo dovoqnopravog upu}ivawa u~enika od strane nastavnika kako treba u~iti i savla|ivatigradivo, jer nisu ni svi nastavnici na fakultetima koje su zavr{iliosposobqeni da prenose znawa u~enicima na wima pristupa~an na~in i da ihupute kako se najefikasnije u~i.

U okviru pripreme za verifikaciju [kole, obezbe|ena su, uz pomo}roditeqa i dru{tvene zajednice, nastavna sredstva za uspe{no izvo|ewe nastaveiz svih nastavnih predmeta. I pored nastojawa Nastavni~kog ve}a da se o~igled-na sredstva maksimalno koriste, nastavnici ih koriste u zavisnosti gde se onanalaze, da li su kabinetu ili nekoj drugoj prostoriji, i zavisnosti od vremenakoje je potrebno za wihovu pripremu. U predmetima za koje se priprema nastavnihsredstava moè lako i brzo obaviti (u kabinetu), neposredno pre ~asa, ili nasamom ~asu, - o~iglednost je zastupqena u meri optimuma, a u predmetima za koje

66

Gimnazija u Ubu

kori{}ewe o~iglednih sredstava (ogledi, eksperimenti) zahteva posebnupripremu pre ~asa, nastavna sredstva se ne koriste u dovoqnoj meri. I tu suu~enici bili potpuno u pravu da je nedovoqno zastupqena o~iglednost u nas-tavi.

Poseban problem je i nesnalaèwe u~enika u kori{}ewu uxbenika. Ve}inaje nau~ila, jo{ iz osnovne {kole, da u~i iz beleàka; zato na ~asovima hvatajubele{ke i pored dobrih uxbenika. A bele{ke, ~esto vo|ene nabrzinu, za gimnazi-ju nisu dovoqne, pa su otuda i znawa u~enika povr{na i {tura.

Pored uo~enih razloga koje su istakli u~enici, Nastavni~ko ve}e je kon-statovalo da je slab uspeh posledica i neredovnog pra}ewa rada i aktivnostiu~enika kao i neredovnog ocewivawa wihovog znawa, koji su dovodili do wi-hovog kampawskog u~ewa i stvarawa praznina u znawu, a {to je rezultiralolo{im uspehom.

Da bi se na kraju {kolske godine {to svestranije i na vreme sagledao kra-jwi uspeh svakog u~enika, odràvane su, pre zavr{nih sednica odeqenskih ve}a,predsednice, desetak dana ranije, i na wima sagledavali rezultati budu}eg uspe-ha. Tada je dogovarano {ta treba u~initi za to kratko vreme, posebno u prob-lemati~nim i kriti~nim slu~ajevima, da bi se smawio broj ponovaca i onih kojiidu na popravne ispite, i da bi se uspeh realno popravio.

U toku {kolske godine pra}en je rad svakog u~enika, i na kraju, na zavr{nojsednici odeqenskog ve}a, kada se odlu~ivalo o kona~nom uspehu, uzimani su uobzir rad i aktivnost u toku cele {kolske godine, kao i uspeh na prvomtromese~ju, polugodi{tu i tre}em tromese~ju. Tako se nije moglo dogoditi dau~enik koji je pri kraju drugog polugodi{ta posustao ili podbacio u radu i ak-tivnosti, iz opravdanih razloga (bolest, problemi u porodici isli~no), ne budevrednovan wegov rad u toku {kolske godine. U~eniku koji je u toku {kolske go-dine imao jednu do dve slabe, a na kraju dobio tri, popravqana je jedna da ne biponavqao razred; takvom u~eniku je pruèna mogu}nost da na popravnom ispitupopravi slab uspeh. A u~eniku, koji je u toku {kolske godine imao vi{e slabihocena, i na kraju {kolske godine, posledwih dana, sveo na tri, - tre}a slaba oce-na nije popravqana i ponavqao bi razred. Vodilo se ra~una isto tako i dau~enik koji je uvek imao jak vrlo dobar, ili jak dobar uspeh, ako na kraju godineposustane, da se pokaè razumevawe prema wemu i da na kraju ima uspeh koji je za-sluìo radom u toku cele {kolske godine.

Da bi se olak{ali popravni ispiti, zakonodavac je od {kolske 1974/75. go-dine uveo dva ispitna roka - junski i avgustovski i obaveznu pripremnu nastavuu junu od najmawe deset dana. Me|utim, broj u~enika koji nisu poloìlipopravne ispite neznatno se smawio, u proseku za 0,57%.

67

Gimnazija u Ubu

Tabela 1:Uspeh u~enika na kraju nastavnih godina

[kolskagodina Razred Broj

odeq.Broju~en.

Uspeh Svega pozit. Polaùpop. is.

Pona-vqa

Svega negat.

odl. vr.dob. dob. dov. broj % broj %

1969/70 I 2 60 6 10 17 1 34 56.67 20 6 26 43.33

Svega I 2 60 6 10 17 1 34 56.67 20 6 26 43.33

1970/71I 3 91 3 14 29 5 51 56.04 29 11 40 43.96

II 2 50 8 9 11 4 32 64.00 15 3 18 36.00

Svega I-II 5 141 11 23 40 9 83 58.87 44 14 58 41.13

1971/72

I 2 61 6 10 21 3 40 65.57 18 3 21 34.43

II 2 73 2 12 27 15 56 76.71 15 2 17 23.29

III 2 43 7 8 11 1 27 62.79 14 2 16 37.21

Svega I-III 6 177 15 30 59 19 123 69.49 47 7 54 30.51

1972/73

I 3 89 6 16 26 7 55 61.80 25 9 34 38.20

II 2 56 6 5 16 5 32 57.14 17 7 24 42.86

III 2 67 3 11 20 6 40 59.70 21 6 27 40.30

IV 2 40 7 11 10 1 29 72.50 11 0 11 27.50

Svega I-IV 9 252 22 43 72 19 156 61.90 74 22 96 38.10

1973/74

I 3 83 2 16 20 6 44 53.01 25 14 39 46.99

II 3 80 9 18 17 9 53 66.25 21 6 27 33.75

III 2 51 5 6 11 3 25 49.02 20 6 26 50.98

IV 2 57 3 14 18 3 38 66.67 15 4 19 33.33

Svega I-IV 10 271 19 54 66 21 160 59.04 81 30 111 40.96

1974/75

I 3 93 11 28 23 2 64 68.82 21 8 29 31.18

II 3 64 5 17 10 1 33 51.56 28 3 31 48.44

III 3 77 7 17 16 1 41 53.25 30 6 36 46.75

IV 2 44 7 13 10 0 30 68.18 14 0 14 31.82

Svega I-IV 11 278 30 75 59 4 168 60.43 93 17 110 39.57

1975/76

I 3 91 11 24 25 1 61 67.03 21 9 30 32.97

II 3 85 15 20 21 1 57 67.06 17 11 28 32.94

III 3 57 5 19 13 0 37 64.91 18 2 20 35.09

IV 3 65 11 16 22 0 49 75.38 16 0 16 24.62

Svega I-IV 12 298 42 79 81 2 204 68.46 72 22 94 31.54

1976/77

I 3 72 10 11 18 1 40 55.56 20 12 32 44.44

II 3 86 10 24 25 1 60 69.77 19 7 26 30.23

III 3 73 11 15 22 0 48 65.75 20 5 25 34.25

IV 3 57 6 18 16 0 40 70.18 17 0 17 29.82

Svega I-IV 12 288 37 68 81 2 188 65.28 76 24 100 34.72

1977/78

II 2 55 10 7 11 0 28 50.91 20 7 27 49.09

III 3 80 8 21 25 0 54 67.50 26 0 26 32.50

IV 3 63 14 25 17 0 56 88.89 7 0 7 11.11

Svega II-IV 8 198 32 53 53 0 138 69.70 53 7 60 30.30

1978/79III 2 47 9 8 13 0 30 63.83 17 0 17 36.17

IV 3 81 12 26 20 2 60 74.07 20 1 21 25.93

Svega III-IV 5 128 21 34 33 2 90 70.31 37 1 38 29.69

1979/80 IV 2 46 11 14 10 2 37 80.43 9 0 9 19.57

Svega IV 2 46 11 14 10 2 37 80.43 9 0 9 19.57

Tabela 2:

68

Gimnazija u Ubu

Uspeh u~enika na kraju {kolskih godina

[kolskagodina

Raz-red

Jun Popravni ispit Uspeh na kraju {kolske godine

Br.odeq.

Br.u~en.

Pola-gali

Poloìli Nisupoloìli

Zavr{ilirazred

Ponavqajurazred

Nisupolagali

broj % broj % broj % broj % broj %

1969/70 I 2 60 20 15 75.00 5 25.00 49 81.67 11 18.33 0 0.00

Svega I 2 60 20 15 75.00 5 25.00 49 81.67 11 18.33 0 0.00

1970/71I 3 91 27 19 70.37 8 29.63 70 76.92 19 20.88 2 2.20

II 2 50 15 13 86.67 2 13.33 45 90.00 5 10.00 0 0.00

Svega I-II 5 141 42 32 76.19 10 23.81 115 81.56 24 17.02 2 1.42

1971/72

I 2 61 18 17 94.44 1 5.56 57 93.44 4 6.56 0 0.00

II 2 73 15 12 80.00 3 20.00 68 93.15 5 6.85 0 0.00

III 2 43 14 14 100.00 0 0.00 41 95.35 2 4.65 0 0.00

Svega I-III 6 177 47 43 91.49 4 8.51 166 93.79 11 6.21 0 0.00

1972/73

I 3 89 25 19 76.00 6 24.00 74 83.51 15 16.85 0 0.00

II 2 56 17 15 88.24 2 11.76 47 83.93 9 16.07 0 0.00

III 2 67 21 19 90.48 2 9.52 59 88.06 8 11.94 0 0.00

IV 2 40 11 11 100.00 0 0.00 40 100.00 0 0.00 0 0.00

Svega I-IV 9 252 74 64 86.49 10 13.51 220 87.30 32 12.70 0 0.00

1973/74

I 3 83 22 22 100.00 0 0.00 66 79.52 14 16.87 3 3.61

II 3 80 21 21 100.00 0 0.00 74 92.50 6 7.50 0 0.00

III 2 51 18 18 100.00 0 0.00 43 84.31 6 11.76 2 3.92

IV 2 57 15 15 100.00 0 0.00 53 92.98 4 7.02 0 0.00

Svega I-IV 10 271 76 76 100.00 0 0.00 236 87.08 30 11.07 5 1.85

1974/75

I 3 93 16 12 75.00 4 25.00 76 81.72 12 12.90 5 5.38

II 3 64 22 15 68.18 7 31.82 48 75.00 10 15.63 6 9.38

III 3 77 27 22 81.48 5 18.52 63 81.82 11 14.29 3 3.90

IV 2 44 14 14 100.00 0 0.00 44 100.00 0 0.00 0 0.00

Svega I-IV 11 278 79 63 79.75 16 20.25 231 83.09 33 11.87 14 5.04

1975/76

I 3 91 21 21 100.00 0 0.00 82 90.11 9 9.89 0 0.00

II 3 85 17 17 100.00 0 0.00 74 87.06 11 12.94 0 0.00

III 3 57 18 18 100.00 0 0.00 55 96.49 2 3.51 0 0.00

IV 3 65 16 13 81.25 3 18.75 62 95.38 3 4.62 0 0.00

Svega I-IV 12 298 72 69 95.83 3 4.17 273 91.61 25 8.39 0 0.00

1976/77

I 3 72 20 16 80.00 4 20.00 56 77.78 16 22.22 0 0.00

II 3 86 19 18 94.74 1 5.26 78 90.70 8 9.30 0 0.00

III 3 73 20 18 90.00 2 10.00 66 90.41 7 9.59 0 0.00

IV 3 57 17 17 100.00 0 0.00 57 100.00 0 0.00 0 0.00

Svega I-IV 12 288 76 69 90.79 7 9.21 257 89.24 31 10.76 0 0.00

1977/78

II 2 55 20 19 95.00 1 5.00 47 85.45 8 14.55 0 0.00

III 3 80 26 26 100.00 0 0.00 80 100.00 0 0.00 0 0.00

IV 3 63 7 7 100.00 0 0.00 63 100.00 0 0.00 0 0.00

Svega II-IV 8 198 53 52 98.11 1 1.89 190 95.96 8 4.04 0 0.00

1978/79III 2 47 17 17 100.00 0 0.00 47 100.00 0 0.00 0 0.00

IV 3 81 20 20 100.00 0 0.00 80 98.77 1 1.23 0 0.00

Svega III-IV 5 128 37 37 100.00 0 0.00 127 99.22 1 0.78 0 0.00

1979/80 IV 2 46 9 9 100.00 0 0.00 46 100.00 0 0.00 0 0.00

Svega IV 2 46 9 9 100.00 0 0.00 46 100.00 0 0.00 0 0.00

69

Gimnazija u Ubu

U junu svi u~enici su izlazili na popravne ispite, i oni koji su imali jed-nu i oni koji su imali dve slabe ocene, bez treme i straha da }e ponoviti razred,u ve}ini slu~ajeva nedovoqno pripremqeni. Uspevali su da poloè oni koji suimali jednu slabu ocenu koja je u toku {kolske godine varirala izme|u dovoqne inedovoqne ocene. Oni koji su imali dve slabe ocene, ako je neko uspeo da popravijednu - to je bio veliki uspeh, dve - niko. Tako je u junu malo u~enika uspevalo dapoloè popravne ispite i pored obavezne pripremne nastave.

U septembru je bila atmosfera kao i ranijih godina. Iako spremniji za po-lagawe, u~enici nisu bili bez treme i straha da li }e poloìti. Zato supopravni ispiti u avgustu bili za u~enike teì, ali, s obzirom da su im odgov-ornije pristupali, bili su uspe{niji nego junski.

Ukupan pozitivan rezultat u oba ispitna roka bio je u proseku za ne{tovi{e od pola procenta boqi od ranijih avgustovskih popravnih ispita.

Procenat pozitivnog uspeha na kraju drugog polugodi{ta (tabela 1) kretaose u proseku oko 65,51%. Pravu sliku uspeha u~enika pokazuje tabela 2, kojaprikazuje stawe posle popravnih ispita, jer je u woj dat kona~an uspeh. Procenatpozitivnog uspeha posle popravnih ispita u proseku je bio ne{to preko 90%;{to zna~i da je u proseku ponavqalo 9% u~enika, ako se ne ra~unaju u~enici kojisu odustajali od popravnih ispita.

TESTIRAWE UÊNIKA

Prosvetno-pedago{ki zavod Grada Beograda krajem {kolske 1970/71. go-dine izvr{io je testirawe u~enika drugog razreda iz dva predmeta: iz latinskogjezika (nastavnik Milica Vu~kovi}) i psihologije (nastavnik Savo Stijovi}).Ciq je bio da se zadacima objektivnog tipa utvrdi nivo usvojenosti znawa izova dva predmeta koji su u ovom razredu zavr{ni (ne izu~avaju se vi{e). [kolise pruà mogu}nost da izvr{i upore|ivawe rezultata testirawa sa uspehom kojisu u~enici postigli iz ovih predmeta u odeqewu kod svojih nastavnika.

Iz latinskog jezika u~enici su postigli 26% pozitivnih odgovora (u II-a23%, u II-b 30%). Pri najblaèm kriteriju ocewivawa postignut je "dovoqan" us-peh. Upore|en sa ocewivawem nastavnika ovaj uspeh je znatno slabiji, jer su oceneuspeha kod nestavnika na nivou ocene "vrlo dobar"; iz ~ega se moè zakqu~itida ocene koje je dao nastavnik ne odgovaraju pokazanom znawu u~enika na testu.

Iz psihologije u~enici su postigli 59% pozitivnih odgovora (u II-a 57%, uII-b 62%), {to bi bilo na nivou ocene "vrlo dobar". Za ovaj uspeh na testirawu,stru~ni saradnik Zavoda Danica \or|evi} (u svom izve{taju o pregledu nastavenovembra 1971. godine) kaè: "Upore|en sa uspehom u psihologiji u beogradskimgimnazijama (gde je tako|e vr{eno testirawe) Gimnazija u Ubu bila bi me|u prvih

70

Gimnazija u Ubu

pet na rang-listi". I ocene nastavnika su na nivou rezultata iz testova. Nastavnkje pri vrednovawu znawa u~enika koristio testove koje je sam sastavqao.

Na osnovu ova dva primera Nastavni~ko ve}e je zakqu~ilo da je ocewivaweznawa u~enika pomo}u testova realnije nego ocewivawe na klasi~an na~in makoliko ono bilo osavremeweno i uskla|eno sa najnovijim zahtevima provereznawa u~enika.

Vrednovawe uspeha i znawa u~enika Zavod je izvr{io i naredne dve{kolske godine.

Slede}e {kolske godine, Zavod je 22. i 23. maja 1972. godine obavio testi-rawe iz osam predmeta u tre}em razredu - ~etiri u dru{tveno-jezi~kom i ~etiriu prirodno-matemati~kom smeru. Rezultati testirawa su solidni. U odeqewudru{tveno-jezi~kog smera u~enici su postigli pozitivnih odgovora: iz srp-skohrvatskog jezika i kwièvnosti 81% (nastavnik Milivoje Radoji~i}), iz is-torije 74% (Slavka Popovi}), iz osnova nuke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewemSFRJ 62% (@ivojin Bo{kovi}) i ruskog jezika 62% (Slavka Beri}). U odeqewuprirodno-matemati~kog smera: iz fizike 56% (nastavnik Branka Marovi}]atovi}), iz hemije 55% (Margita Andonovi}), iz biologije 43% (DobrivojeStankovi}) i matematike 43% (Ivan Jovanovi}).

Razmatraju}i rezultate testirawa Nastavni~ko ve}e je konstatovalo da je upostignutom uspehu vidna razlika izme|u odeqewa dru{tveno-jezi~kog i prirod-no-matemati~kog smera; iako je prvo odeqewe slabije, postiglo je boqe rezultateod drugog. Nastavni~ko ve}e je zakqu~ilo da su testovi za prirodno-matemati~kismer dati iz teìh predmeta i teì su od testova za dru{tveno-jezi~ki smer.

U oba odeqewa postignut uspeh testovskim ispitivawem i uspeh postignutocewivawem u razredu iz ~etiri predmeta (istorije, sociologije , fizike imatematike) se podudaraju; iz tri predmeta (ruskog jezika, biologije i hemije)u~enici su pokazali slabiji uspeh na testu u odnosu na uspeh u odeqewu, a izjednog predmeta (srpskohrvatski jezik i kwièvnost) rezultati na testu su iznaduspeha pokazanog u odeqewu.

Krajem maja 1973. godine u~enici prvog razreda testirani su iz {est pred-meta: srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti, istorije, geografije, biologije,fizike i matematike. Iz tri predmeta u~enici su postigli preko 80% pozi-tivnih odgovora, i to iz bilogije 86% (nastavnik Dobrivoje Stankovi}), istori-je 85% (Slavka Popovi}) i srpskohrvetskog jezika i kwièvnosti 81% (PetarLali}), i ti rezultati su iznad postignutog uspeha u razredu. Iz dva predmeta supribli`ni ocenama u razredu: iz fizike 48% (nastavnik Branka Marovi}]atovi}) i matematike 45% (Boìdar [o{ki}); a iz jednog, geografije 55% poz-itivnih odgovora (nastavnik Zavi{a Stanojevi}), uspeh je niì nego u razredu.

Sva tri rezultata testirawa bili su predmet razmatrawa na Nastavni~komve}u odmah po dobijawu rezultata. Po{to su nastavnici iz ~ijih je predmetavr{eno testirawe, prou~ili testove i uporedili postignut pozitivan uspeh na

71

Gimnazija u Ubu

wima sa uspehom u odeqewu koji su oni ocenili - mogli su da iznesu dosta realnomi{qewe o proveravawu nivoa znawa u~enika na osnovu testovskog ispitivawa.Svima je postalo jesno da su testovska ispitivawa znawa realnija i objektivnija odkalsi~nog ocewivawa ma koliko ono bilo osavremeweno i prilago|eno zahtevimasavremene nastave. Iako se u savremenoj nastavi ocena postignutog znawa u~enikaformira na osnovu wegovog celokupnog rada, aktivnosti na ~asu i zalagawa, ipakse ne iskqu~uje subjektivnost ocene, a kod testirawa ona je uvek objektivna.

Nastavnici su, pored primedaba na testove, da su neka pitewa te{ka, ilida su neki testovi u celini te{ki, a neki laki - usvajali rezultate testirawa kaoravnopravne svom proveravawu i ocewivawu u~enika.

Ako se u celini pogleda pokazani uspeh na testovima i uporedi sa uspehomkoji su u~enici postigli u odeqewu, moè se zakqu~iti da su u ve}ini predmetapribli`ni. Nije bilo predmeta iz kojih su u~enici pokazali znatno slabiji us-peh na testu u odnosu na uspeh u odeqewu, izuzev latinskog jezika. Ali su iz neko-liko predmeta pokazani rezultati na testirawu, preko 80% pozitivnog uspeha,boqi od rezultata u razredu. Na kraju se do{lo do zakqu~ka da kriterijocewivawa u~enika u {koli u celini uzev nije strog.

Testovi su pomogli da nastavnici {ire sagledaju problematikuocewivawa nivoa postignutog znawa i realnije ocewuju uspeh u~enika.

ZAVR[NI ISPIT– MATURA

Zavr{ni ispit sastojao se iz: 1. doma}eg rada;2. pismenog rada iz srpskohrvatskog jezika;3. usmenog ispita iz stranog jezika; i4. ispita iz grupe predmeta za koje se kandidat po izboru opredeli.

Doma}i rad je kandidat pripremao u toku zavr{ne godine {kolovawa. Temeza doma}e radove davane su iz svih predmeta, izuzev astronomije, tehni~kog obra-zovawa i fizi~kog vaspitawa; i zasnivale su se na najbitnijim delovima progra-ma. Pri odbrani doma}eg rada od kandidata se zahtevalo da pokaè: poznavawematerije koja je predmet doma}eg rada, kako je odabirao gra|u i koliko je uspeo daje logi~ki poveè i sistemati{e. Zatim da izloì koncepciju svoga rada i na~inkori{}ewa literature.

Za pismeni ispit iz srpskohrvatskog jezika davane su {ire teme iz oblastidru{tvenog ìvota, nauke, kwièvnosti i kulture. Predmetni nastavnik, odnosnonastavnici, predlaù {est tema od kojih Ispitni odbor, uo~i polagawa, odre|ujetri, a kandidati rade jednu po izboru. Pri ocewivawu pismenog zadatka pregle-da~i gledaju na uskla|enost sadrìne sa datom temom, kompoziciju, stil i jezik.

72

Gimnazija u Ubu

Usmeni ispit iz stranih jezika obavqao se na originalnom tekstu izstrane kwièvnosti ili stru~ne literature. Kandidat dobija nepoznati tekst od15 do 20 redova; ~itawem pokazuje u kojoj meri je shvatio sdrìnu i ovladao iz-govorom i akcentuaciom; izlagawem rezimea - osposobqenost za samostalnoizlagawe sadrìne; razgovorom o pro~itanom tekstu - snala`qivost u kon-verzaciji; analizom jedne re~enice iz teksta - znawe gramatike (samo oni koji suzavr{ili dru{tveno-jezi~ki smer).

Usmeni ispit iz grupe od tri predmeta, od kojih su obavezni srpskohrvats-ki jezik i kwièvnost naroda Jugoslavije za dru{tveno-jezi~ki smer, a matem-atika za prirodno-matemati~ki smer - treba da utvrdi da li je kandidat usvojionastavne sadràje tih predmeta, predvi|ene nastavnim programom za gimnaziju.Kandidat bira jednu od ponu|ene ~etiri grupe po dva premeta - za dru{tveno-jezi~ki smer: istoriju i osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ;filozofiju sa logikom, likovnu ili muzi~ku umetnost; filozofiju sa psihologi-jom i osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ; i istoriju i ge-ografiju; a za prirodno-matemati~ki smer: nacrtnu geometriju i fiziku; fizikui hemiju; biologiju i hemiju; i biologiju i geografiju.

Od drugog razreda u~enici su usmeravani prema dru{tveno-jezi~kim iliprirodno-matemati~kim naukama. Zavr{ni ispit je to usmeravawe suàvao nagrupu predmeta za koju je u~enik pokazivao posebnu naklonost i interesovawe.

Pri izboru grupe predmeta, kandidat se odlu~uje za jednu od grupa u kojoj jepredmet iz koga }e raditi doma}i rad. Pri polagawu usmenog ispita iz grupepredmeta, obavqa se odbrana doma}eg rada.

Iz svih nastavnih predmeta polagao se samo usmeni, a iz matematike, poredusmenog, i pismeni ispit. Ispitima je obuhvatano gradivo iz svih razreda.

Postojala su tri ispitna roka: junski, septembarski (koji je redovno po~iwaokrajem avgusta da bi u~enici stigli da se upi{u na fakultete) i januarski.

Zavr{ni ispit je bio dosta obiman i teàk, i zahtevao je od u~enika da se dobropripreme u toku {kolske godine da bi ga u junu ili septembru sa uspehom poloìli.

Pripremawu u~enika za ovaj ispit Nastavni~ko ve}e poklawa pa`wu~itave {kolske godine. Ve} u oktobru mesecu utvr|uje pregled izbora stranogjezika i grupe predmeta iz kojih }e u~enici polagati usmene ispite i raditidoma}e radove. Pri izboru grupe predmeta sa u~enicima su razgovarali ode-qenske stare{ine i predmetni nastavnici i usmeravali ih da biraju one pred-mete koje }e polagati i na prijemnim ispitima na fakultetima koje èle daupi{u; tako da pripremawe za polagawe mature bude u isto vreme pripremawe zaprijemni ispit. A izrada doma}eg rada iz predmeta koji }e polagati na zavr{nomispitu moè samo doprineti produbqivawu gradiva tog predmeta i osiguratiprolaznost na prijemnom ispitu.

U novembru mesecu Nastavni~ko ve}e je usvajalo teme za doma}e radove satezama i u~enici su vr{ili izbor, opredeqivali se za temu koja im najvi{e odgo-

73

Gimnazija u Ubu

vara. Prethodno je na Nastavni~kom ve}u odre|ivano koliko }e svaki predmetninastavnik predloìti tema u dogovoru sa u~enicima. Nastavni~ko ve}e angaùjecelo razredno ve}e ~etvrtog razreda kako bi se posao oko zavr{niog ispitaobavio kvalitetno i vaqano.

Doma}i rad je bio najzna~ajniji deo zavr{nog ispita. Za vreme zimskog ras-pusta u~enici urade najve}i deo rada, prikupe potreban materijal, literaturu inapi{u prvu verziju rada. Od polugodi{ta po~iwu intenzivne konsultacije sanastavnicima. Nastavnici prate rad u~enika na izradi doma}eg rada, redovno sawima obavqaju razgovore, upu}uju, usmeravaju, pomaù u pronalaèwu dopunskeliterature, re{avawu problema koji se name}u i pomaù kako da ih re{e; i vodeevidenciju o svakom razgovoru.

Iz stranog jezika u~enici se pripremaju u toku redovne nastave.Pripremawe za usmene ispite iz grupe od tri predmeta po~iwe od drugog

tromese~ja na dopunskim ~asovima koji sluè iskqu~ivo za obnavqawe gradivaiz prethodna tri razreda, prvenstveno iz matematike i fizike, a onda i iz drugihpredmeta. Nastavnici sastavqaju pitawa iz svih predmeta koji se polaù nazavr{nom ispitu i dostavqaju u~enicima.

Celokupna priprema zavr{nog ispita bila je organizovana i pra}ena odNastavni~kog ve}a, a sam ispit bio je u nadle`nosti Ispitnog odbora koji jeimenovalo Ve}e pre polagawa ispita.

Koliko je zavr{ni ispit u Gimnaziji bio obiman i teàk govori i ~iweni-ca da su neki solidni u~enici, koji su èleli da na ispitu postignu odli~nerezultate zbog upisa na èqeni fakultet, jer se obavezno traìo i op{ti uspehna maturi, odlagali jedan ispit iz juna za avgust-septembar.

Da bi podstakao u~enike na postizawe {to boqeg uspeha u toku gimnazi-jskog {kolovawa, zakonodavac je predvideo osloba|awe od polagawa zavr{nogispita, tako {to je "vukovce" (one koji su bili sa svim peticama u toku ~etvoro-godi{weg {kolovawa) osloba|ao ispita u celini, a u~enike koji su bili odli-~ni od drugog razreda osloba|ao dela zavr{nog ispita, pod uslovom da im je

doma}i rad ocewen op{tomocenom odli~an pet (rad i od-brana); za wih je to bio jediniispit koji su polagali.

U toku svog postojawa Gi-mnazija je imala samo dva no-sioca diplome "Vuk Karaxi}".To su Jeremi} N. Dragica, iztre}e i Ili} M. Sneàna iz{este generacije. One su bileoslobo|ene polagawa zavr{nogispita u celini.Dragica Jeremi} Sneàna Ili}

74

Gimnazija u Ubu

U~enici koji su oslobo|eni polagawa dela zavr{nog ispita:I generacija

1. Luki} R. Sneàna 3. Sari} M. Sava2. Milivojevi} R. Radmila 4. Simi} V. Sneàna

5. Spasi} V. Radoslavija

II generacija1. Skori} L. Borka

III generacija1. Joki} N. Vera 2. Raki} B. Savka

3. Todorovi} N. Stana

IV generacija1. Ivankovi} T. Mladenka 4. Lazarevi} B. @ivorad2. Ili} R. Branko 5. Stani} M. Jasna3. Jakovqevi} T. Gordana 6. Sari} M. Dragan

V generacija1. Jovanovi} T. Dragana 3. Panteli} Q. Vesna2. Petroni} S. Katica 4. Teji} B. Stanojka

VI generacija1. Avramovi} M. Branka 5. Manojlovi} M. Predrag2. Vesovi} V. Mla|en 6. Petrovi} M. Sneàna3. \ermanovi} V .Radoje 7. Popovi} S. Milo{4. Kosani} @. Vesna 8. Popovi} M. Radmila

9. Lukovi} M. Milenka

VII generacija1. Adamovi} V. Nada 3.Jankovi} G. Du{an2. Ili} M. Stanko 4.Markovi} M. Miroslav5. Mladenovi} A. Jasmina 7.Raki} N. Emina6. Popovi} M. Qiqana 8.Simi} V. Qiqana

VIII generacija1. Vasiqevi} R. Dragan 5. Mini} M. Zvonko2. Deni} M. Radojko 6. Panteli} M. Radmila3. Kokotovi} D. Milka 7. Stoji~i} D. Mladen4. Krsmanovi} N. Vesna 8. Nikoli} P. Mirjana

9. Vesovi} V. Svetlana

75

Gimnazija u Ubu

U~enik koji na zavr{nom ispitu dobije jednu ili dve negativne ocene upu}ujese na popravni ispit u narednom ispitnom roku, a koji dobije tri ili vi{e nega-tivnih ocena upu}uje se na ponovno polagawe zavr{nog ispita u celini. (Ocenadoma}eg rada i ocena odbrane doma}eg rada smatra se kao ocena jednog predmeta).

Tabela uspeha na zavr{nim ispitima pokazuje da je popravne ispite pola-galo u proseku do jedne petine, ili 19,55% u~enika, a ispit u celini 1,40%.

Pozitivan uspeh u~enika na zavr{nom ispitu u junskom ispitnom roku kre-tao se u proseku 77,86%, u septembarskom 80,81%, a u januarskom 82,80%.

Rezultati uspeha na zavr{nom ispitu u Gimnaziji pokazuju da je ispit biodosta teàk i ozbiqan, da je zahtevao dugu i solidnu pripremu da bi se uspe{nopoloìo. On je u potpunosti odgovarao {koli koja je imala obimne i te{ke pro-grame koje je trebalo savladati u ~etvorogodi{wem {kolovawu.

Ubska Gimnazija, iako mala {kola, {kola u malom mestu, svojim renomeomkoji su stvorili weni maturanti u daqem {kolovawu, svrstala se u red boqihgimnazija u Srbiji tog vremena.

Maturantske ve~iri bile su najlep{e aktivnosti koje su pratile polagawezavr{nog ispita svake generacije. Bili su to sve~ani trenutci, ne samo za u~enikekoji zavr{avaju gimnazijsko {kolovawe, ve} i za [kolu i ~itavu sredinu.

Tabela uspeha na diplomskim ispitima

Godinai ispitni rok

Polagali Poloìli Nisu poloìli

PrimedbaBroj Broj %

Polaùpopravni ispit

Polaùispit u celini

Broj % Broj %1973. junski 29 25 86.20 4 13.80 – –1973. septembarski 15 9 60.00 6 40.00 – –1974. januarski 6 6 100.00 – – – –1974. junski 37 30 81.08 6 16.22 1 2.701974. septembarski 23 17 79.91 6 26.09 – –1975. januarski 6 6 100.00 – – – –1975. junski 31 20 64.52 10 32.26 1 3.221975. septembarski 23 21 91.30 – – 2 8.701976. januarski 3 1 33.33 1 33.33 1 33.331976. junski 51 38 74.50 13 25.50 – –1976. septembarski 26 19 73.08 6 23.08 1 3.841977. januarski 9 7 77.78 1 11.11 1 11.111977. junski 43 32 74.40 11 25.60 – –1977. septembarski 29 23 79.30 6 20.70 – –1978. januarski 7 6 85.70 1 14.30 – –1978. junski 57 41 71.93 15 26.32 1 1.751978. septembarski 23 23 100.00 – – – –1979. januarski – – – – – – –1979. junski 59 46 77.97 13 22.03 – –1979. septembarski 33 23 69.70 10 30.30 – –1980. januarski 11 11 100.00 – – – –1980. junski 39 36 92.31 3 7.69 – –1980. septembarski 13 13 100.00 – – – –

76

Na maturantsko ve~e devojke su dolazile upratwi svojih drugova u sve~anim haqinama,{ivenim za tu priliku; mladi}i u novim ode-lima, belim ko{uqama i prvi put vezanimma{nama. Wihov dolazak na maturantsko ve~e uHotel "[umadiju" sa velikom znatièqom jepra}en od gra|ana Uba u glavnoj ulici. Poredu~enika maturantskoj ve~iri su prisustvovali,kao gosti, svi nastavnici i direktor [kole,predstavnici op{tine Ub i Op{tinskog komi-teta Saveza komunista, - ~iji su dolazak u~eni-ci pozdravqali ustajawem, najlep{im |a~kimpozdravom. U sve~anoj atmosferi gosti su seose}ali vrlo prijatno. U~enike je uvek pozdra-vqao direktor {kole i poèleo im uspeh na za-vr{nom ispitu i daqem {kolovawu.

Maturantske ve~eri su imale sve~ani karakter. Za u~enike to je bio opro{tajod gimnazijskih dana, drugova i drugarica, profesora i [kole. One su imale i onajsvoj {arm i lepotu, razdraganost i veselost kakvu moè da dâ samo mladost.

Posledwa (osma) generacija nije imala maturantsko ve~e. U vreme kada jetrebalo da se organizuje ova aktivnost, umro je predsednik SFR JugoslavijeJosip Broz Tito.

Maturantsko ve~e (druga generacija, 1974.)

Dolazak na maturantsko ve~e

(druga generacija, 1974.)

77

Gimnazija u Ubu

POHVALE, NAGRADE I VASPITNO–DISCIPLINSKE MERE

U Gimnaziji u~enici su pohvaqivani, nagra|ivani i ka`wavani.Specijalne pohvalnice dobijali su u~enici koji su se posebno isticali u

pojedinim predmetima (istoriji, ruskom i francuskom jeziku, likovnoj umetnos-ti), proizvodnom radu, na kursu plivawa. Krajem nastavne 1976/77. godine Nas-tavni~ko ve}e je pohvalilo sve ~lanove hora za ~etvorogodi{wi rad, i u~esnikesletske ve`be za 25. maj, koja je bila izuzetno uspe{no izvedena.

Na kraju svake nastavne godine odli~ni u~enici su nagra|ivani kwigamaza odli~no u~ewe i primerno vladawe. Nosioci diploma "Vuk Karaxi}"nagra|eni su kompletima Andri}evih dela.

Disciplina u Gimnaziji je uvek bila na potrebnom nivou. Vaspitno-disci-plinske mere su najvi{e izricane preventivno (opomena i ukor odeqenskogstare{ine, ukor odeqenskog ve}a, ukor direktora) da bi se na vreme u~enici upo-zorili na pravila pona{awa u {koli i po{tovawe ku}nog reda, i da bi se izbe-glo izricawe najteìh vaspitno-disciplinskih mera - strogi ukorNastavni~kog ve}a i iskqu~ewe iz {kole.

Preventivnim kaznama odràvao se visok nivo discipline u {koli, pa i na-jstroòm preventivnom kaznom - ukorom direktora {kole sa smawewem ocene izvladawa na "zadovoqava", ako je trebalo suzbiti neku negativnu pojavu kao {to jekolektivno napu{tawe u~ionice kada u~enici saznaju da je nastavnik, koji trebada drì ~as, odsutan. Nekada su u~enici i pre zvani~nog obave{tewa da ne}e imatizamenu ~asa, samovoqno napu{tali u~ionicu. Kada su se u~enici jednog odeqewa~etvrtog razreda {kolske 1975/76. godine oglu{ili o upozorewe odeqenskogstare{ine da sa~ekaju obave{tewe i napustili u~ionicu, direktor je kaznio svo-jim ukorom sedam u~enika, me|u wima i neke koji do tada nisu nikada bilika`weni ni jednom kaznom. Kazna je bila prestroga, ali wome je spre~ena jednanegativna pojava koja je u [koli bila uzela maha. Od tada u~enici nisu napu{taliu~ionicu dok im odeqenski stare{ina ili deùrni nastavnik ne dozvoli.

Najteè vaspitno-disciplinske mere nisu izricane u prve dve {kolske go-dine. U tre}oj, 1971/72, jedan u~enik prvog razreda je ka`wen strogim ukoromNastavni~kog ve}a sa smawewem ocene iz vladawa na "ne zadovoqava" zbog 26neopravdanih izostanaka, a jedan u~enik drugog razreda je ka`wen najstroòmkaznom, iskqu~ewem iz {kole sa pravom polagawa razrednog ispita i smawewemocene iz vladawa na "ne zadovoqava", zbog 95 neopravdanih izostanaka, koji jeprethodno zbog tu~e u {koli imao strogi ukor Nastavni~kog ve}a. U ~etvrtoj,1972/73, je izre~eno vi{e kazni. Dva u~enika drugog razreda su ka`wena strogimukorom Nastavni~kog ve}a zbog drskog pona{awa, odricawa poslu{nosti inediscipline, a dva u~enika tre}eg razreda zbog neopravdanih izostanaka,

78

Gimnazija u Ubu

drskog pona{awa i nediscipline na ~asovima. Wima su ostale smawene ocene izvladawa za kraj {kolske godine. A jedan u~enik drugog razreda je iskwu~en iz{kole sa pravom polagawa razrednog ispita zbog neopravdanog izostajawa sanastave i zato {to prethodno izre~ene vaspitno-disciplinske mere nisu pozi-tivno delovale. U {estoj, 1974/75, dve u~enice tre}eg razreda Nastavni~ko ve}e jekaznilo strogim ukorom zbog odlaska u kafanu bez pratwe roditeqa. Iste go-dine Nastavni~ko ve}e je iskqu~ilo iz {kole jednog u~enika tre}eg razreda, bezprava polagawa razrednog ispita, zbog ispoqavawa stava koji je suprotan lini-ji Saveza komunista. U sedmoj, 1976/77, ka`wena su dva u~enika strogim ukoromNastavni~kog ve}a zbog grubqih povreda pravila ìvota i rada {kole, drskogpona{awa i uzimawa alkohola na maturantskoj ekskurziji.

Ako je u~eniku za prestup koji je u~inio sledila najteà kazna - udaqewe iz{kole, i da bi se izbegle mu~ne sednice Nastavni~kog ve}a i dugo raspravqawe igubqewe dragocenog vremena, pozivan je roditeq u~enika, upoznavan saprekr{ajem koji je u~enik u~inio i kaznom koja po Pravilniku sleduje, i pred-lagano mu je da ga ispi{e iz [kole. Tako su iz [kole oti{la dva u~enika ~etvr-tog razreda, koji su za vreme zimskog raspusta {kolske 1975/76. godine isekligume na to~kovima i ubacili ciglu kroz {ofer{ajbnu u auto jednom nastavniku.

Nekada je odeqenska zajednica re{avala i krupne probleme nediscipline uodeqewu. [kolske 1974/75. odeqenska zajednica jednog ~etvrtog razreda, kojoj jena ~asovima dosadila nedisciplina jednog u~enika, postavila mu je uslov: ili daprestane sa ispadima i da se pona{a kao svi ostali u~enici u odeqewu, ili da seispi{e iz [kole. Taj u~enik nije prihvatio uslov odeqenske zajednice, ispisaose i pre{ao u drugu gimnaziju.

UÊNI^KE ORGANIZACIJE

U [koli su delovale dve u~eni~ke organizacije - Zajednica u~enika [kolei Omladinska organizacija.

Zajednica u~enika [kole. Po Zakonu o sredwem obrazovawu "zajednicau~enika se obrazuje radi razvijawa samostalnosti, ja~awa svesne discipline iodgovornosti za rad i uspeh u {koli, u~e{}a u samoupravqawu, ja~awa kolekti-va i me|usobne saradwe sa nastavnicima u ostvarivawu ciqeva i zadataka sred-weg obrazovawa i vaspitawa".

U Gimnaziji zajednica u~enika je organizovana na tri nivoa: – odeqewske zajednice;– razredne zajednice; i– zajednica u~enika {kole.

79

Gimnazija u Ubu

Odeqewska zajednica sa odeqewskim stare{inom bavi se pitawima vezan-im za odeqewe, na prvom mestu uspehom i disciplinom svakog u~enika. Ona sebrine da se uspeh svakog u~enika poboq{a, da disciplina u odeqewu bude napotrebnom nivou, i da se izostajewe sa nastave, posebno neopravdano, svede nanajmawu meru. U ciqu postizawa boqeg uspeha u odeqewu, organizuje uzajamnupomo} slabim u~enicima i kruòke iz najteìh predmeta (fizike i matematike).

Na nivou razredne zajednice u~enici sa odeqewskim stare{inama re{ava-ju pitawa vezana za ceo razred; organizuju takmi~ewa odeqewa u uspehu i disci-plini i smawivawu izostanaka, kako opravdanih tako i neopravdanih; dogovara-ju se o zajedni~kim izletima i posetama Beogradu (gledawu pozori{nih predsta-va, posetama kulturnim ustanovama i sportskim de{avawima).

Zajednica u~enika {kole bavi se uspehom, disciplinom i poha|awem nas-tave na nivou Gimnazije. Ona pokre}e i sprovodi takmi~ewa odeqewskih irazrednih zajednica u uspehu, disciplini i smawivawu opravdanih i neoprav-danih izostanaka sa ~asova. Najboqe odeqewke zajednice nagra|uje posetom Beod-gradu i gledawem jedne pozori{ne predstave, ili sportske manifestacije.

Da bi mogla uspe{nije da vr{i svoj funkciju, Zajednica u~enika raspolaèi sredstvima koja se formiraju od pomo}i roditeqa, pri upisu u~enika u [kolu,od prihoda dobijenog od proizvodnog rada i ostvarene dobiti od rabata pri pro-daji uxbenika u {koli. Pravilnikom je predvi|ena raspodela sredstava na~etiri fonda:

– fond za obe{te}ewe u~enika 20% (u slu~aj da u~eniku ne{to od garderobeili obu}e nestane u {koli);

– fond za pomo} siroma{nim u~enicima 20% (ova sredstva se dodequju priorganizovawu izleta i ekskurzija);

– fond za kulturni i zabavni ìvot u~enika 30%; i– fond za pomo} sportskim organizacijama 30% (za nabavku sportskih

rekvizita i organizovawe sportskih susreta).Zajednica u~nika [kole nalazi svoje mesto u samoupravnom mehanizmu

[kole. Weni predstavnici prisutni su u pro{irenom Savetu [kole (kasnijeRadnoj zajednici) i ravnopravno sa svojim profesorima i predstavnicimadru{tveno-politi~ke i lokalne zajednice u~estvuju u dono{ewu odluka uposlovima od posebnog dru{tvenog interesa.

Predstavnici zajednice u~enika ravnopravno u~estvuju u radu Nastavni~kogve}a kada se razmatraju pitawa: godi{wi program rada {kole, uspeh u~enika, stan-dard u~enika, vannastavne aktivnosti i kulturna i javna delatnost {kole, kao iprimena vespitno-disciplinskih mera, pohvaqivawe i nagra|ivawe u~enika.

Omladinska organizacija je nosilac svih kulturnih, zabavnih, sportskih idrugih aktivnosti u~enika u [koli i van we. U~estvuje u pripemawu i izvo|ewuprograma i akademija povodom dràvnih praznika i jubileja; u pripremawu i

80

Gimnazija u Ubu

izvo|ewu sletske ve`be za 25. maj, Dan mladosti, u saradwi sa profesoromfizi~kog vaspitawa; u organizaciji do~eka i no{ewa Titove {tafete. Omladin-ska organizacija bavila se i organizovawem kulturno-zabavnog ìvota u [koli,ideolo{ko-politi~kim radom i predlagawem najboqih omladinaca u Savez ko-munista. Podràvala je i sprovodila stav Nastavni~kog ve}a da u~enici u{koli obavezno nose radnu uniformu iste boje: u~enici plave bluze, a u~eniceplave keceqe (plave haqine sa belim kragnama) iz socijalnih i prakti~nih rado-va. Isto tako se zalagala da se u~enici izuvaju pred u~ionicama i obuvaju obi~nepatike bele boje, iz higijenskih razloga. I radne uniforme i patike potirale susocijalne razlike me|u u~enicima i ~inile da se svi ose}aju prijatnije.

Omladinska organizacija u~estvovala je u dru{tveno-korisnom radu kadgod je to bilo potrebno. U jesen 1974. godine, kada zbog obilnih ki{a tehnikanije mogla biti upotrebqena u berbi kukuruza na Poqoprivrednom kombinatu"Sveta Popovi}", svi u~enici su dva dana brali kukuruz pod najteìm uslovima.Kukurz je bio u blatu i vodi i oni su u gumenim ~izmama radili da bi pomoglikombinatu da rod kukuruza ne propadne.

U septembru 1975. godine omladinska organizacija je bila ukqu~ena u ak-ciju oko ure|ewa grada. Betonirano je veliko dvori{te iza zgrade SO Ub i stam-benog bloka u Ulici Vuka Karaxi}a. Svaki omladinac je radio po tri popodne-va. U ovoj velikoj akciji betonirano je 1000m² dvori{ta; uloèno je oko 2.500radnih sati.

Kada je metalnom ogradom ogra|en novi fudbalski stadion "Jedinstva",omladina iz [kole je zasadila ~etinare du` cele ograde sa jugoisto~ne stranekako bi se stvorila zelena zavesa i ukrasio stadion.

Omladinska organizacija je betonirala i deo {kolskog dvori{ta u pro-le}e 1976. godine ispred |a~kog ulaza u {kolsku zgradu.

Omladima Crvenog krsta bila je ukqu~ena u sve humanitarne akcije.U~enici su dva puta u toku {kolske godine davali krv: u jesen u~enici ~etvrtograzreda, a u prole}e, pored u~enika ~etvrtog, i u~enici tre}eg razreda koji supostali punoletni.

I sve sportske akivnosti, takmi~ewa izme|u odeqewa u [koli i izme|udve {kole - Gimnazije i [kole za kvalifikovane radnike - odvijali su se u orga-nizaciji omladinske organizacije.

81

Gimnazija u Ubu

STRU^NI I SAMOUPRAVNI ORGANI

NASTAVNIÔ VE]E je najvi{i stru~ni organ [kole. Na sednicamarazmatra pitawa organizaciono-tehni~ke prirode i pitawa od zna~aja za un-apre|ivawe obrazovno-vaspitnog rada. Nastavni~ko ve}e je donosilo svoj planrada, usvajalo planove rada direktora [kole, razrednih i odeqewskih ve}a, iplan vannastavnih aktivnosti u~enika; odlu~ivalo o formirawu odeqewa prvograzreda i formirawu odeqewa prirodno-matemati~kog i dru{tveno-jezi~kogsmera u drugom razredu; vr{ilo podelu predmeta na nastavnike; formiralostru~ne aktive nastavnika; odobravalo uxbenike i priru~nike koji }e se koris-titi u nastavi, zatim odre|ivalo listove i ~asopise koje }e primati [kola iu~enici; organizovalo proizvodni i dru{tveno-korisni rad, kurs plivawa zau~enike drugog i kurs smu~ewa za u~enike tre}eg razreda.

Najzna~ajniji posao kojim se Nastavni~ko ve}e bavilo je pra}ewe i anal-iza uspeha u~enika, utvr|ivawe uspeha na kraju nastavne godine i poslepopravnih ispita; realizacija programa redovne nastave, proizvodnog rada ivannastavnih aktivnosti u~enika, preduzimawe mera da se uspeh popravi;dono{ewe odluka o pohvaqivawu, nagra|ivawu i ka`wavawu u~enika; razma-trawe problema u~enika putnika, organizovawe maturantskih ekskurzija i matu-rantskih ve~eri.

Nastavni~ko ve}e je organizovalo pripremu u~enika ~etvrtog razreda zazavr{ni ispit; utvr|ivalo izbor stranog jezika, grupe predmeta iz kojih }e mat-uranti polagati usmene ispite, utvr|ivalo teme za doma}e radove u~enika; imen-ovlo ispitni odbor i ispitne komisije za zavr{ni ispit.

Na Nastavni~kom ve}u dràna su predavawa iz oblasti didaktike i mark-sizma, poklawana posebna pa`wa stru~nom usavr{avawu nastavnika, nabavkompotrebne stru~ne literature i slawem nastavnika na stru~ne seminare.

Nastavni~ko ve}e je bilo organizator kulturne i javne delatnosti [kole.

DIREKTOR GIMNAZIJE. U toku svog postojawa Gimnazija je imalajednog izabranog direktora – Milivoja Radoji~i}a, koji je izabran od Mati~nekomisije za formirawe Gimnazije, a reizabran od Saveta Gimnazije i koji je natoj du`nosti bio od 1. decembra 1969. do 31.decembra 1977. godine. Do izbora di-rektora Gimnazije u periodu od 1. septembra do 30. novembra 1969. godine, kadasu dva odeqewa novoosnovane Gimnazije bila pri U~iteqskoj {koli u Ubu,poslove direktora je obavqao Rajko Radojevi}, direktor te {kole. Kada se Gim-nazija integrisala sa [kolom za kvalifikovane radnike (od 1. januara 1978. go-dine), i kada je formiran Obrazovni centar sredweg usmerenog obrazovawa,

82

Gimnazija u Ubu

posledwe tri generacije u~enika Gimnazije zavr{avale su {kolovawe prinovoosnovanom Centru ~iji je direktor bio Petar Nikoli}, biv{i direktor[kole za kvalifikovane radnike, a pomo}nik direktora Milivoje Radoji~i},dotada{wi direktor Gimnazije.

Direktor je organizovao celokupni rad u[koli, vr{io instruktivno-pedago{ki rad nas-tave, u~estvovao u izradi i dono{ewu godi{wihprograma obrazovno-vaspitnog rada Gimnazije, inormativnih akata: Statuta, Pravilnika o rad-nim odnosima, Perspektivnog plana razvoja Gim-nazije, i drugih pravilnika; pisao izve{taje oradu Gimnazije; pripremao sednice Saveta (Radnezajednice); sazivao sednice Nastavni~kog ve}a;starao se o izvr{avawu odluka Saveta (Radne za-jednice) i Nastavni~kog ve}a; sazivao op{teroditeqske sastanke; pomagao u radu Zajednicuu~enika {kole i Omladinsku organizaciju.

Ciq direktora za svih osam godina je bioda Gimnazija u Ubu stekne ugled solidne {kole i svrsta se me|u boqe gimnazije uSrbiji, u ~emu je i uspeo. U tome je imao punu podr{ku Nastavni~kog ve}a ilokalnih organa vlasti. Gimnazija u Ubu bila je poznata kao dobro organizo-vana {kola, sa solidnim nastavnim kadrom i u~enicima temeqno pripremqenimza daqe {kolovawe.

SAVET GIMNAZIJE. Osnovnim zakonom o organima upravqawa u us-tanovama, koji je stupio na snagu 1964. godine, uvodi se samoupravqawe u {kole.Savet Gimnazije je najvi{i samoupravni organ {kole. On funkcioni{e u uèm i{irem (pro{irenom) sastavu. U uèm sastavu ~ine ga svi zaposleni u {koli, a u{irem i predstavnici dru{tveno-politi~ke zajednice, dru{tvene zajednice,roditeqa i u~enika. Savet u uèm sastavu odlu~ivao je o teku}im pitawimavezanim za {kolu i zaposlene radnike (li~ni dohoci, stambena pitawa za-poslenih radnika, sistematizacija radnih mesta, prijem nastavnog osobqa,zavr{ni ra~un i raspodela dohodka, nagrade radnicima, opremawe {kole u~ili-ma, investiciono odràvawe {kole, referendum); a u pro{irenom sastavu oposlovima od posebnog dru{tvenog interesa (Statut [kole, Perspektivni planrazvoja, godi{wi program rada [kole, ostvareni rezultati rada u [koli, pri-jem u~enika u prvi razred, imenovawe i razre{ewe direktora [kole).

U prvoj {kolskoj godini, 1969/70, Savet Gimnazije u uèm sastavu ~ine direk-tor, honorarni sekretar, i svi nastavnici U~iteqske {kole koji su po ugovoruizvodili nastavu u prvom razredu Gimnazije, a u pro{irenom sastavu i predstavniciosniva~a SO Ub, SSRN, Saveza omladine, roditeqa i u~enika. A od druge {kolske

Sindikalno druèwe (1975.)

83

Gimnazija u Ubu

godine Savet u uèm sastavu ~ine iskqu~ivo zaposleni u Gimnaziji, a u {irem kao ido tada - predstavnici dru{tveno-politi~ke zajednice roditeqa i u~enika.

Godine 1974. posle usvajawa Zakona o udruènom radu, Savet Gimnazije za-mewuje Radna zajednica, koju u uèm sastavu ~ine svi zaposleni u [koli, a upro{irenom i predstavnici dru{tvene i dri{tveno-politi~ke zajednice,roditeqa i u~enika. Delokrug rada Radne zajednice u uèm i {irem sastavu bioje, kao i Saveta, ìvot i rad {kole kao ustanove za sredwo{kolsko obrazovawe.Radna zajednica u uèm i {irem sastavu je donosila godi{we programe rada[kole, usvajala godi{we izve{taje o radu [kole, donosila, shodno zakonskimodredbama, normativna akta, odlu~ivala o upisu u~enika u prvi razred, donosi-la odluke o sistematizaciji radnih mesta radnika, raspisivala konkurse i pri-mala nastavno osobqe, brinula o odràvawu {kolske zgrade, re{avala stambenapitawa zaposlenih i odobravala kredite za individualnu stambenu gradwu,pratila i pomagala rad u~eni~kih organizacija, donosila finansijske planovei usvajala zavr{ne ra~une i raspodelu dohodka; dodeqivala posebne nagrade rad-nicima za dugogodi{wi rad i doprinos u radu [kole.

Radna zajednica u uèm sastavu je donela odluku o integraciji Gimnazije i[kole za kvalifikovane radnike, raspisala i sprovela referendum decembra1977. godine.

SINDIKALNA ORGANIZACIJA. Osnovna organizacija Saveza sindi-kata usmerila je svoj rad na pitawa materijalnog poloàja radnika u [koli, ak-tivnosti oko izmene Ustava i Zakona o udruènom radu, razmatrawe meraekonomske stabilizacije, li~nih dohodaka u privredi i prosveti; razmatrawe i us-vajawe materijala koji su stizali od Op{tinskog i Republi~kog sindikalnog ve}a.Podràvala je akciju "Ima{ ku}u - vrati stan!" kako bi svi radnici bili stam-

84

Gimnazija u Ubu

beno zbrinuti. Uo~i svake Nove godine Sindikat je obezbe|ivao poklon-paketi}eza decu svih zaposlenih radnika u [koli i organizovao do~ek Nove godine.

Dan èna, Osmi mart, bio je i dan Sindikalne organizacije Gimnazije; obe-leàvan je zajedni~kim izletom svih radnika [kole do Lipwaka, gde je obezbe-|ivan zajedni~ki ru~ak i druèwe.

SARADWA SA RODITEQIMA

Saradwa sa roditeqima je uvek bila na visokom nivou. U ciqu stvarawa povoqnih uslova za rad [kole i postizawa boqih rezul-

tata rada, saradwa sa roditeqima je imala veliki zna~aj.Roditeqi su na vreme dobijali obave{tewa o uspehu svoje dece, tako da su

mogli blagovremeno da uti~u da se uspeh popravi.Svake {kolske godine odràvana su po tri op{ta roditeqska sastanka, na

kraju prvog tromese~ja, na kraju prvog polugodi{ta i na kraju tre}eg tromese~ja,kojima je prisustvovalo preko 90% roditeqa. Na wima je direktor [kole up-oznovao roditeqe najpre sa poha|awem nastave, disciplinom u~enika, i meramakoje su preduzimane da se neopravdano izostajawe sa nastave svede na najmawumeru, kao i disciplinskim merama koje su preduzimane prema u~enicima koji suu nedisciplini predwa~ili. Zatim je vr{ena vrlo detaqna analiza uspehau~enika; izno{eni podaci o postignutom op{tem uspehu u [koli, po razredimai odeqrewima; ukazivano iz kojih predmeta u~enici imaju najve}i broj nedovo-qnih ocena i {ta je sve Nastavni~ko ve}e preduzimalo da se uspeh iz tih pred-meta popravi.

Na dnevnom redu bila su i druga pitawa iz ìvota i rada [kole. Rodite-qi su obave{tavani o svim teku}im problemima. Aktivno su u~estvovali u opre-mawu [kole u~ilima i nastavnim sredstvima svojim dobrovoqnim prilozima, ipruàli [koli svaku drugu pomo}.

Posle svakog op{teg roditeqskog sastanka odeqewske stare{ine sudràle posebne odeqewske sastanke, na kojima su roditeqi detaqno upoznavanisa uspehom, poha|awem nastave i disciplinom svakog u~enika pojedina~no.Pored ova tri roditeqska sastanka, dràno je po potrebi i vi{e posebnihroditeqskih sastanaka u toku {kolske godine. Sa roditeqima su odeqewskestare{ine stalno kontaktirale li~no i po{tom.

85

Gimnazija u Ubu

KULTURNA I JAVNA DELATNOST [KOLE

Gimnazija nije bila samo {kola za sticawe znawa za nastavak {kolovawana vi{im {kolama i fakultetima, ve} sredina u kojoj su mladi qudi mogli ispo-qiti i svoje stvarala~ke, kulturne i sportske ambicije i potrebe. U woj se odvi-jao jedan dinami~an, sadràjan i plodan sportski, kulturno-umetni~ki idru{tveni ìvot koji je bio i javnog karaktera.

Kulturna i javna delatnost U~iteqske {kole u Ubu bila je na visokomnivou. Kako je Gimnazija nadomestila U~iteqsku {kolu, to se trudila da u ovojoblasti ne zaostane za wom, iako nije imala one mogu}nosti koje je ona imala,pored odli~nog me{ovitog hora i orkestar.

Najzapaèniju kulturnu i javnu delatnost u Gimnaziji imali su hor,recitatorska sekcija i folklor.

Hor Gimnazije pod rukovodstvom Sulejmana ]atovi}a, profesora muzike,u~estvuje na svim sve~anim akademijama povodom obeleàvawa zna~ajnih jubilejai dràvnih praznika, Dana Republike, Dana Armije, Dana èna, zajedno sarecitatorskom i folklornom sekcijom. Sa recitetorskom sekcijom nastupao je ina posebnim koncertima. Hor Gimnazije pruào je gra|anima Uba visok nivohorskog pevawa, a recitatorska sekcija izuzetno lepo kazivawe recitala i sti-hova poznatih pesnika. Folklor, koji je vodila povremeno Milena Jovanovi},profesor fizi~kog vaspitawa, odlikovao se razigranom i dinami~nom igrom ima{tovitim figurama; posebno je bila atraktivna ruksa igra "kaza~ok", koju jespremala zajedno sa Slavkom Beri}, profesorom ruskog jezika.

Sletska ve`ba. Sveke godine, po~ev od 1973, kada je Gimnazija imala sva~etiri razreda i dovoqan broj u~enika za sletsku ve`bu, pripremana je za svaki25. maj, Dan mladosti, u okviru nastave fizi~kog vaspitawa, ova sportska mani-festacija. Sletsku ve`bu je sastavqao profesor fizi~kog vaspitawa @ivadinMarkovi}, a muziku je birao sa profesorom muzike Sulejmanom ]atovi}em.Ve`ba je uvek bila ma{tovito komponovana i dobro uve`bana. U~e{}e na slet-skoj ve`bi bilo je obavezno za sve u~enike.

Prvo su na redovnim ~asovima fizi~kog vaspitawa, u sali, uve`bavani el-ementi sletske ve`be, u toku ~itavog aprila meseca, a zatim su, kada se oni dobrosavladaju, organizovane probe sa svim u~esnicima, u dvori{tu ili na fudbal-skom igrali{tu, pre ili posle redovne nastave. Tako se radilo svakodnevno utoku maja meseca sve do Dana mladosti.

U pripremwu sletske ve`be bili su angaòvani, pored nastavnikafizi~kog vaspitawa, Omladinska organizacija i odeqewske stare{ine. Da biu~enici bili vi{e motivisani za uspeh sletske ve`be, na Nastavni~kom ve}u je,na predlog nastavnika fizi~kog vaspitawa, zauzet stav da se u~e{}e u woj uzmekao jedan od tri elementa za kona~nu ocenu iz fizi~kog vaspitawa.

86

Gimnazija u Ubu

U~enici su nastupali u posebnoj beloj sportskoj uniformi i sa sportskimrekvizitima, trakama, maramama, krugovima.

Sletska ve`ba Gimnazije bila je uvek dobro osmi{qena i uve`bana. Bila jeto svake godine najlep{a manifestacija mladosti i lepote, koju su gra|ani Uba iokoline èqno o~ekivali da vide na novom stadionu fudbalskog kluba "Jedinst-vo",pogotovu roditeqi ~ija su deca u~estvovala u ve`bi. U isto vreme sa svojimve`bama su nastupale [kola za kvalifikovane radnika i Osnovna {kola "Mi-lan Muwas" u Ubu.

Posebno je bila atraktivna sletska ve`ba 1977. godine – to je bio pravispektakl. Nije se znalo {ta je lep{e - da li u~esnici obu~eni u belo (mu{karci ubelim pantalonama i atlatskim majicama, devojke u belim {ortsevima i majica-ma) ili besprekorno izvo|ewe ve`be sa pravqewem atraktivnih figura.

Sletska ve`ba (1977)

87

Gimnazija u Ubu

Zavr{na slika sletske ve`be (1977)

Publika na stadionu 25. maja 1977. ~eka po~etak sleta.

88

Gimnazija u Ubu

NASTAVNO OSOBQE

1. Rajko Radojevi}, profesor istorije; direktor U~iteqske {kole "VukKaraxi}" u Ubu i dva odeqewa prvog razreda gimnazije pri U~iteqskoj{koli od 1.IX do 30. XI 1969. godine

2. Milivoje Radoji~i}, profesor jugoslovenske kwièvnosti i srp-skohrvatskog jezika; predavao srpskohrvatski jezik i kwièvnost od 1.IX1969. do 15.IX 1975.godine; direktor Gimnazije od 1. XII 1969. do 31. XII

1977. godine; pomo}nik direktora Obrazovnog centra od 1.I 1978. do 30. IX1979. godine

3. Slavka Beri}, profesor ruskog jezika; predavala ruski jezik od 1.IX 1969.do 31.VIII 1980. godine

4. Marko Vi{i}, profesor latinskog jezika; predavao latinski jezik od 1.IXdo 30.XI 1969. godine

5. @ivojin Bo{kovi}, profesor istorije; predavao latinski jezik od 1.XII

1969. do 31.VIII 1970. godine, i osnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenimure|ewem SFRJ od 1.IX 1971. do 31.VIII 1972.godine

6. Slavka Rankovi} Popovi}, profesor istorije; predavala istoriju od 1.IX1969. do 31.VIII 1980. godine

7. Zavi{a Stanojevi}, profesor geografije; predavao geografiju i as-tronomiju od 1.IX 1969. do 31. VIII 1980. godine

8. Dobrivoje Stankovi}, profesor biologije; predavao biologiju od 1.IX 1969.do 31. VIII 1973. godine

9. Branka Marovi} ]atovi}, profesor fizike; predavala fiziku prvo kao ap-solvent od 1.IX 1969. do 31.I 1973. godine, a onda kao profesor od 1.IX 1973.do 31.VIII 1980. godine

10. Desanka Radeta Radovanovi}, profesor matematike; predavala metematikuod 1.IX 1969. do 31.VIII 1970. godine

11. Nikola Luki}, nastavnik op{tetehni~kog obrazovawa; predavao tehni~koobrazovawe od 1.IX 1969. do 31.VIII 1980. godine

12. mr Miodrag Petrovi}, profesor, akademski slikar; predavao likovnuumetnost od 1.IX 1969. do 30.IX 1970. godine, od 1.IX 1971. do 1.X 1974. go-dine, i od 1.IX 1975. do 30.IX 1977. godine

13. Olivera \ur|evi}, profesor muzike; predavala muzi~ku umetnost od 1.IX1969. do 28.II 1970. godine

14. Miroqub Stojanovi}, profesor fizi~kog vaspitawa; predavao fizi~kovaspitawe od 1.IX 1969. do 31.VIII 1970. godine

15. Petar Lali}, profesor jugoslovenske kwièvnosti; predavao srp-skohrvatski jezik i kwièvnost od 1.IX 1970. do 31.VIII 1978. godine

89

Gimnazija u Ubu

16. Milica Vu~kovi}, profesor francuskog jezika; predavala francuski ilatinski jezik od 1.IX 1970. do 16. I 1972. godine

17. Branka Nikoli}, nastavnik ruskog jezika; predavala ruski jezik od 10.II do30.VI 1970. godine

18. @elimir Branovi}, profesor matematike; predavao matematiku od 28.IX1970. do 18.IX 1971. godine

19. Branimir Kneèvi}, profesor psihologije; predavao psihologiju od 1.IXdo 20.XI 1970. godine

20. Savo Stijovi}, profesor psihologije; predavao psihologiju i logiku od21.XI 1970. do 30.IX 1973. godine

21. Milorad Novkovi}, apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe; predavaofizi~ko vaspitawe od 1.IX 1970. do 31.VIII 1971. godine

22. Sulejman ]atovi}, profesor muzike; predavao muzi~ku umetnost od 1.III1970. do 31.VIII 1977. godine

23. Branislav Jovanovi}, nastavnik likovnog vaspitawa; predavao likovnuumetnost od 16.X 1970. do 31.VIII 1971. godine, i od 1.XI 1974. do 31.VIII

1975. godine24. Margita Andonovi}, profesor geologije sa poloènim stru~nim ispitom

iz hemije; predavala hemiju od 1.IX 1971. do 31.VIII 1980.godine25. Du{anka Kovanxi}, profesor jugoslovenske kwièvnosti i srp-

skohrvatskog jezika; predavala srpskohrvatski jezik i kwièvnost od 1.X1971. do 31.VIII 1972. godine

26. Ivan Jovanovi}, profesor matematike; predavao matematiku i nacrtnugeometriju od 4.X 1971. do 31.VIII 1972. godine

27. @ivadin Sari}, slu`benik Odeqewa narodne odbrane SO Ub i rezervnioficir; predavao odbranu i za{titu od 1.IX 1971. do 31.VIII 1972. godine

28. Vukan [ukovi}, profesor francuskog jezika; predavao francuski i latin-ski jezik od 7.II 1972. do 28.II 1973. godine

29. Borko Vasili}, profesor fizi~kog vaspitawa; predavao fizi~kovaspitawe od 1.IX do 6.XII 1971. godine

30. Gordana Terzi}, apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe; predavalafizi~ko vaspitawe od 21.III do 1.IV 1972. godine

31. Bo{ko Ranisavqevi}, profesor filozofije; predavao filozofiju, logiku iosnove nauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 1. IX 1972. do 31.I1973. godine

32. Boìdar [o{ki}, profesor matematike; predavao matematiku i nactrnugeometriju od 1.X 1972. do 31.VIII 1974. godine

33. Branislav Sre}kovi}, profesor matematike; predavao matematiku i nacrt-nu geometriju od 22.IX 1972. do 31.VIII 1980. godine

90

Gimnazija u Ubu

34. @ivadin Markovi}, profesor fizi~kog vaspitawa; predavao fizi~kovaspitawe od 1.IX 1972. do 31.VIII 1980. godine

35. Bratislav Kosti}, nastavnik fizi~kog vaspitawa i rezervni oficir; pre-davao odbranu i za{titu od 1.IX 1972. do 31.VIII 1975. godine

36. Dragomir Jovanovi}, profesor filozofije; predavao filozofiju, logiku iosnove nauke o du{tvu sa dru{tvenim urae|ewem SFRJ od 12.II 1973. do13.III 1975. godine

37. Radomir \ur|evi}, profesor fizike; predavao fiziku od 12.II do 31.VIII

1973. godine38. Milan Sre}kovi}, profesor fizike; predavao fiziku od 12.II od 31.VIII

1973. godine39. Branislava Vilotijevi} Stanojevi}, profesor francuskog jezika; pre-

davala francuski i latinski jezik od 8.III 1973. do 31.VIII 1977. godine40. Radojka Doji} ûgaq, profesor francuskog jezika; predavala francuski i

latinski jezik od 1.IX 1973. do 31.VIII 1977. godine41. Bosiqka Andri}, profesor ruskog jezika; predavala ruski jezik od 1.IX 1973.

do 31.VIII 1975. godine42. Andrija Milovanovi}, profesor matematike; predavao matematiku i nacrt-

nu geometriju od 1.IX 1973. do 31.VIII 1980.godine43. Marija Majstorovi} Markovi}, profesor biologije; predavala biologiju

od 1.IX 1973. do 31.VIII 1980. godine44. Qubica Filipovi} Jojki}, profesor srpskohrvatskog jezika i kwièvnosti;

predavala srpskohrvatski jezik i kwièvnost od 18.IX 1973. do 31.VIII 1979.godine

45. Radivoje Nedeqkovi}, profesor sociologije; predavao osnove nauke odru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 18.IX 1973. do 31.III 1975. godine

46. Dobrivoje Gaji}, profesor pedagogije; predavao pedago{ku grupu predmeta(pedagogiju, pedago{ku psihologiju, metodike poznavawa prirode, poz-navawa dru{tva i matematike) posledwoj generaciji U~iteqske {kole (jed-no odeqewe) koja je {kolovawe (peti razred i maturu) zavr{ila pri Gim-naziji, - od 1.X 1973. do 31.VIII 1974. godine

47. Aleksandar Novakovi}, apsolvent PMF - Grupa matematika; predavaomatematiku i nacrtnu geometriju od 16.IX 1974. do 31.VIII 1975. godine

48. Mileva Popovi} Atanaskovi}, profesor sociologije; predavala osnovenauke o dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 9.IV 1975. do 31.VIII

1977. godine49. Dragomir Atanaskovi}, profesor filozofije; predavao filozofiju, logiku

i psihologiju od 9.IV 1975. do 31.VIII 1977. godine

91

Gimnazija u Ubu

50. Du{anka Latinovi} Milo{evi}, profesor jugoslovenske i svetskekwièvnosti sa teorijom kwièvnosti; predavala srpskohrvatski jezik ikwièvnost od 15.IX 1975. do 31.VIII 1980. godine

51. Danica Stankovi}, apsolvent Filolo{kog fakulteta - Grupa francuskijezik; predavala francuski i latinski jezik od 8.IX 1975. do 31.I 1976. go-dine, i od 4. do 31.I 1977. godine

52. Milojko Markovi}, nastavnik srpskohrvatskog jezika i rezrevni oficir;predavao odbranu i za{titu od 24.IX 1975. do 14.VI 1976. godine i od 12.IX1977. do 31.VIII 1978. godine

53. @ivota Bilagojevi}, profesor fizi~kog vaspitawa i rezervni oficir;predavao fizi~ko vaspitawe i odbranu i za{titu od 1.X 1975. do 14. XI

1976. godine54. Slobodan Medi}, profesor istorije; predavao istoriju od 7.IX 1976. do

31.VIII 1977. godine i od 1.X 1977. do 31.VIII 1978. godine55. @ivota Petrovi}, diplomirani politikolog; predavao osnove nauke o

dru{tvu sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 8.IX do 28.XII 1976. godine56. Milan Leontijevi}, apsolvent Fakulteta za fizi~ko vaspitawe; predavao

fizi~ko vaspitawe od 6.XII 1976.do 31.VIII 1978. godine57. Srbislava Marinkovi}, profesor francuskog jezika; predavala francuski

i latinski jezik od 15.II do 10.VIII 1977. godine58. Dragica Marti}, apsolvent Filozofskog fakulteta - Grupa istorija umet-

nosti; predavala likovnu i muzi~ku umetnost od 29.IX 1977. do 31.VIII

1978.godine59. Milija Jovi~i}, diplomirani sociolog; predavao osnove nauke o dru{tvu

sa dru{tvenim ure|ewem SFRJ od 14.IX 1977. do 30.IV 1980.godine60. Svetislav Nikoli}, profesor filozofije; predavao filozofiju, logiku i

psihologiju od 16.IX 1977. do 31.VIII 1980. godine61. Rada Grubi{i}, profesor francuskog jezika; predavala francuski i latin-

ski jezik od 12.IX 1977. do 31.VIII 1980. godine62. Sava Sari}, apsolvent PMF - Grupa matematika; predavao matematiku i

nacrtnu geometriju od 15.IX 1977. do 31.VIII 1978. godine63. Milanka Voji~i}, apsolvent Filolo{kog fakulteta - Grupa francuski

jezik; predavala francuski i latinski jezik od 1.X 1977. do 31.VIII 1978. go-dine

64. Petar Kruni}, diplomirani biolog; predavao biologiju od 21.XI 1977. do15.III 1978. godine

65. Petar Nikoli}, direktor Obrazovnog centra "Ub", pri kome su posledwetri generacije gimnazijalaca zavr{ile {kolovawe, od 1.I 1978. do 31.VIII

1980. godine

92

Gimnazija u Ubu

NASTAVNICI KOJI SU

OBELE@ILI GIMNAZIJU

Slavka Popovi}Slavka Beri} Zavi{a Stanojevi}

Petar Lali}Nikola Luki} Branka Marovi} ]atovi}

93

Gimnazija u Ubu

Branislav Sre}kovi}@ivadin Markovi} Margita Andonovi}

Andrija Milovanovi}Sulejman ]atovi} Marija Markovi}

Branislava Stanojevi}Qubica Jojki} Miodrag Petrovi}

94

Gimnazija u Ubu

Radojka Doji}Du{anka Latinovi} Dobrivoje Stankovi}

Svetislav Nikoli}Savo Stijovi} Rada Grubi{i}

Mileva Atanaskovi} Dragomir Atanaskovi}

95

Gimnazija u Ubu

NENASTAVNO OSOBQE

1. êdomir Trajkovi}, u~iteq, sekretar Zajednice obrazovawa SO Ub; hono-rarni sekretar-reìser [kole od 1.XII 1969. do 30.IX 1970. godine

2. Tomislav Jovanovi}, pravnik; sekretar-reìser [kole od 1.X 1970. do 14.XI

1973. godine3. Tomislav Ivankovi}, u~iteq; sekretar [kole od 5.XII 1973. do 6.IX 1975.

godine4. Stevka Sre}kovi}, u~iteqica, sekretar [kole od 1.X 1975. do 31.XII 1977.

godine5. Dobrila Popadi}, u~iteqica; bibliote~ki tehni~ar od 1.IX 1973. do 31.XII

1977. godine6. Ruìca Pandurovi}, ekonomski tehni~ar; {ef ra~unovodstva od 23.XII

1974. do 31.XII 1977. godine7. Radmila Peri}, u~iteqica; reìser od 17.V do 31.XII 1977.godine8. Milena Mitrovi}, radnik na odràvawu ~isto}e od 16.IX 1970. do 31.XII

1977. godine9. Milenko Milivojevi}, radanik na odràvawu ~isto}e od 1.X 1971. do 31.XII

1977. godine10. Stefanka Stoleska, radnik na odràvawu ~isto}e od 1. IX 1973. do 31.XII

1977. godine11. Jugoslav Jankovi}, radnik na odràvawu zgrade i iventara od 1.IX 1973. do

31.XII 1977. godine12. Milo{ Ili}, loà~ u sezoni loèwa od {kolske 1971/72. do 1975/76. go-

dine, i loà~ i radnik za molersko-farbarske poslove i odràvawe olukazgrade od 15.X 1976. do 31.XII 1977. godine

13. Milica Petrovi}, loà~ od 26.X 1970. do 31.III 1971. godine14. Milutin Jevti}, loà~ i radnik na odràvawu ~isto}e od 1. do 31.XII

1977. godine

96

Gimnazija u Ubu

MATURANTI GIMNAZIJEpoloìli zavr{ni ispit

(godina, ispitni rok)

1973. godina – jun

1. A{kovi} B. Danka 13. Milivojevi} M. Radmila2. Boji} M. Dragica 14. Mla|enovi} N. Sofija3. Velimirovi} D. Dragana 15. Pavlovi} A. Magdalena4. Gavrilovi} M. Gordana 16. Petrovi} @. Gordana5. \unisijevi} B. Miroslav 17. Plakalovi} M. Vera6. @ivanovi} M Dragana 18. Rakovi} ^. Milena7. Ivkovi} V. Veroqub 19. Saji} R. Sneàna8. Jakovqevi} S. Dragica 20. Sari} M. Sava9. Je~menica S. Olga 21. Simi} V. Sneàna

10. Lazi} Q. Vesna 22. Spasi} V. Radoslavija11. Luki} R. Sneàna 23. Staj~i} R. Milorad12. Maksimovi} I. Branka 24. Tefilovi} D. Nade`da

25. Filipovi} M. Radovan

1973. godina – avgust – septembar

1. Avramovi} M. Zoran 5. Zekavica R. Dragoje2. Arsenovi} B.Milan 6. Moji}evi} M. Simeun3. Arsenovi} P. Slobodanka 7. Ostoji} D. Radovan4. Gaji} V. Dragan 8. Pe{i} M.Ivan

9. ]irilovi} V. Milo{

1974. godina – januar

1. Jovanovi} B. Bogoqub 4. Popovi} V. Sneàna2. Leontijevi} L. Milica 5. Popovi} D. Sneàna3. Nenadovi} M. Nenad 6. Ciku{a M. @ivko

97

Gimnazija u Ubu


1. Apostolovi} V. Neboj{a 16. Mirkovi} D. Jelica2. Arsenovi} P. Arsen 17. Mihailovi} M. Danica3. A{kovi} B. Gordana 18. Nikoli} S. Zona4. Bogi}evi} @. Dragan 19. Petroni} M. Dragica5. Vukosavqevi} R. Milisav 20. Popadi} V. Dragan6. Gaji} S. Vera 21. Proti} N. Slavka7. Deni} D. Verica 22. Raki} B. Zvonko8. \ukanovi} @. Slavica 23. Rankovi} T. Milena9. Jakovqevi} @. Milan 24. Savi} B. Dragan

10. Jankovi} B. Dragi{a 25. Samarxi} M. Vesela11. Jovanovi} S. Rajna 26. Skori} @. Borka12. Lazarevi} B. Gordana 27. Spasojevi} R. Radomir13. Lazi} O. Vesna 28. Stanarevi} M. Zoran14. Markovi} B. Milina 29. ]urguz O. Slobodan15. Markovi} M. Dragan 30. ôli} R Milovan


1. A{kovi} @. Tomislav 9. Mojsilovi} K. Svetislav2. Bojani} J. Brankica 10. Pavlovi} D. Bratislav3. \ur|evi} P. Qiqana 11. Pani} T. Dragica4. @ivanovi} Q. Milojko 12. Petrovi} G. Grozdana5. Jovanovi} T. Mirjana 13. Radovanovi} A. Radmila6. Majstorovi} Z. Nada 14. Radovanovi} M. Tomislav7. Markovi} Z. Sneàna 15. Radoji~i} M. Milan8. Markovi} L. Du{anka 16. ]irilovi} D. Dobrila

17. Filipovi} V. Dragica


1. Golubovi} R. Ana 4. Novakovi} M. Miroslav2. Lazi} M. Gospava 5. Petrovi} P. Radmila3. Milosavqevi} @. Slavica 6. Petronijevi} V. Verka

98

Gimnazija u Ubu


1. Blagojevi} M. Vlada 11. Milovanovi} R Sneàna2. Gavrilovi} A. Nade`da 12. Paunovi} Z Vera3. Davidovi} M. Jovanka 13. Petrovi} M. Slobodan4. \ur|evi} R. Milena 14. Prodanovi} B. Sneàna5. Ili} D. Milan 15. Radovan~evi} R. Borika6. Jeremi} D. Dragica 16. Raki} B. Savka7. Joki} N. Vera 17. Raki} R. Miladin8. Maksimovi} D. Marko 18. Stani} S. @ivana9. Markovi} @. Dragana 19. Stanojevi} Z. Radmila

10. Mati} M. Gordana 20. Todorovi} A. Stana


1. Avramovi} M. Sneàna 11. Lu~i} M. Aco2. Veselinovi} @. @arko 12. Mijatovi} T. @ivorad3. Gli{i} M. Svetlana 13. Milutinovi} @. Zorica4. @ivkovi} B. Milosav 14. Negi} D. Milorad5. Ivankovi} M. Zoran 15. Ne{i} S. Qiqana6. Ili} V. Vera 16. Pani} T. Dragana7. Jeli~i} S. Qiqana 17. Popovi} B. Nada8. Jovanovi} M. Dragivoj 18. Simi} M. Qubinka9. Lazarevi} L. Nata{a 19. Slavkovi} B. Gordana

10. Leli}anin V. Jelena 20. Tanasi} V. Selna21. ]irakovi} M. Dragica


1. Lazi} Q. Radoslava

99

Gimnazija u Ubu


1. Balinovac R. Jovan 20. Milutinovi} M. Aca2. Balinovac R. Milena 21. Mitrovi} V. Svetlana3. Boì} R. Radovan 22. Nedeqkovi} A. Milan4. Vu~urovi} R. Slobodan 23. Nikoli} M. Dragica5. Gavrilovi} D. Divna 24. Peri{i} S. Dragana6. \ura{inovi} @. Nade`da 25. Petrovi} S. Du{anka7. Ivankovi} T. Mladenka 26. Popovi} M. Jela8. Ili} R. Branko 27. Radivojevi} @. Dragoqub9. Jakovqevi} T. Gordana 28. Ranisavqevi} S. Qubi{a

10. Jovanovi} M. Jelena 29. Ratkovi} Z. Nada11. Joksimovi} B. Jasmina 30. Sandi} N. Radovan12. Kisel~i} S. Milorad 31. Sari} Q. Nade`da13. Kusurovi} M. Stevan 32. Sari} M. Dragan14. Lazarevi} B. @ivorad 33. Simi} D. Radoslava15. Lazi} M. Radoslava 34. Stani} M. Jasna16. Markovi} D. Zoran 35. Stevani} M. Milijana17. Marovi} M. Milica 36. Tanasi} B. Verica18. Mati} @. Miroslav 37. Te{i} @. Slavka19. Mili}evi} T. Milesa 38. Te{i} T. Marija


1. Brekovi} N. Nada 10. Mitrovi} M. Milesa2. Velimirovi} D. Zoran 11. Nedi} D. Zlata3. Velimirovi} @. Milena 12. Novoseqa~ki M. Qiqana4. \oki} L. Dragan 13. Petri} M. Gordana5. \uri} @. Mirjana 14. Petroni} K. Miodrag6. Krsti} P. Dragan 15. Popovi} N. @ivorad7. Luki} J. Dragiwa 16. Radovanovi} Z. Radovan8. Markovi} Matije Gordana 17. Simi} Z. Vladimir9. Markovi} Milomira Gordana 18. Sretenovi} M. Dragi{a

19. Teofilovi} D. Dragan

100

Gimnazija u Ubu


1. Alimpijevi} @. Radmila 4. Mladenovi} @. Milica2. Biondi} Q. Ivan 5. Radoji~i} M. Milena3. \ura{inovi} B. Milan 6. Te{i} @. Marija

7. ]irakovi} M. Jovanka


1. Antoni} R. Jasmina 17. Lukovi} M. Vesna2. Arsenovi} B. Sneàna 18. Milutinovi} V. Qiqana3. A{kovi} ^. Qiqana 19. Mladenovi} @. Ivan4. Ba|evi} M. Du{ica 20. Mladenovi} R. Sneàna5. Velimani} R. Qubivoje 21. Molerovi} D. @ivota6. Dimitrov R. Ana 22. Ninkovi} B. Slavojka7. Dragi}evi} V. Milina 23. Panteli} Q. Vesna8. \ura{inovi} @. Vladan 24. Petkovi} R. Gordana9. Ivanovi} B. Slobodanka 25. Petrovi} B. Sneàna

10. Jovanovi} S. Velisav 26. Petronijevi} R. Milena11. Jovanovi} T. Dragana 27. Petroni} S. Katica12. Jovi} R. Spasoje 28. Po{arac J. Nada13. Jovi~i} M.Vesna 29. Raki} N. Qiqana14. Kova~evi} Q. Danica 30. Stameni} M. Nada15. Lazi} L. Smiqana 31. Teji} B. Stanojka16. Lazi} Q. Vidosava 32. ôli} B. Vera


1. Apostolovi} V. Slobodan 12. Mari} M. Slavka2. A{kovi} P. Milo{ 13. Markovi} M. Qiqana3. Beli} M. Vesna 14. Milinkovi} V. Darinka4. Vukoti} M. Miodrag 15. Milinovi} S. Miladina5. Dragutinovi} A. Milica 16. Milosavqevi} B. Dragan6. Ili} M. Sneàna 17. Petroni} M. Zorica7. Jaxi} N. Zora 18. Popovi} M. Mile8. Jeremi} M. Jovanka 19. Raki} M. Dragica9. Kosti} A. Slavi{a 20. Rankovi} @. Sneàna

10. Luki} ^. Milutin 21. Ristivojevi} M. Milorad11. Lukovi} R. Zora 22. Simi} M. Miladinka

23. Tokovi} V. Petra

101

Gimnazija u Ubu


1. A{kovi} B. Gradimir 4. Trifunovi} R. Danka2. Mitrovi} M. @ivodarka 5. Uro{evi} V. Sneàna3. Olbina L. Boàna 6. ôli} B. Dragan


1. Avramovi} M. Branka 21. Majstorovi} @. Vesna2. Blagojevi} @. Mirjana 22. Manojlovi} M. Predrag3. Vesovi} V. Mla|en 23. Markovi} @. Miladin4. Vesovi} Z. Miqana 24. Markovi} M. Rade5. Vukosavqevi} @. Sneàna 25. Mijailovi} S. Stana6. Golubovi} R. Svetislav 26. Mladenovi} Z. Slavica7. Grubor M. Du{anka 27. Nestorovi} A. @ivorad8. Drami}anin B. Radijana 28. Nikoli} S. Boìdar9. Drami}anin \. Zorica 29. Ostoji} D. Zora

10. \ermanovi} V. Radoje 30. Petrovi} M. Sneàna11. \uri~i} S. Dragica 31. Petroni} M. Branislav12. Ili} M. Sneàna 32. Popovi} M. Radmila13. Jakovqevi} B. Qiqana 33. Popovi} S. Milo{14. Jovanovi} B. Dragan 34. Radovanovi} D. Du{ko15. Joksimovi} D. Olga 35. Simi} D. Veroslava16. Kokotovi} Q. Gordana 36. Smiqani} I. Sneàna17. Kosani} @. Vesna 37. Soki} @. Verica18. Lazi} K. Dragica 38. Stankovi} S. Nikola19. Luki} S. Olivera 39. Stojanovi} B. Leposava20. Lukovi} M. Milenka 40. Stoj~i} B. Qiqana

41. âni} R. Dragica

102

Gimnazija u Ubu


1. Alimpijevi} V. Milo{ 12. Milovanovi} B. Milena2. Vi{wi} P. Zora 13. Mihailovi} I. Milena3. Gavrilovi} A. Stamenka 14. Mladenovi} I. Sneàna4. Gruji~i} Z. Divna 15. Nikoli} M. Branislav5. @ivanovi} Z. Jovan 16. Pani} B. Biqana6. Je~menica S. Milena 17. Petrovi} B. Miroslav7. Maksimovi} M. Vesna 18. Petrovi} S. Radmila8. Markovi} A. Dragica 19. Rankovi} J. Sneàna9. Markovi} M. Gordana 20. Soki} @. Zorica

10. Maxarevi} @. Verica 21. Stani} Z. Zoran11. Milanovi} V. Slavica 22. Stevaneti} R. Stojanka

23. Todorovi} V. Dragutin


1. Adamovi} V. Nada 24. Kova~evi} Q. Du{an2. Alimpijevi} D. Aleksandar 25. Lazarevi} S. Slobodanka3. Babi} D. Ivan 26. Lazi} B. Qiqana4. Ba|evi} M. Slavica 27. Lazi} M. Jadranka5. Boji} B. Nade`da 28. Leli}anin D. Aleksandar6. Vasovi} S. @ivana 29. Markovi} D. Sowa7. Veselinovi} O. Milutin 30. Markovi} M. Miroslav8. Vukoti} M. Dragica 31. Marti} M. Milan9. Gavrilovi} M. Veselin 32. Milivojevi} M. Slobodan

10. Drami}anin B. Julijana 33. Milovanovi} S. An|elka11. @ivanovi} Z. Jordana 34. Milutinovi} V. Nenad12. Zeli} S. Zorica 35. Mladenovi} A. Jasmina13. Ili} M. Mom~ilo 36. Novakovi} @. Milesa14. Ili} M. Stanko 37. Panteli} Z. Nata{a15. Ili} P. Dragan 38. Panteli} Q. Jasna16. Jagodi} R. Smiqana 39. Popovi} M. Qiqana17. Jakovqevi} R. Slavica 40. Radovanovi} M. Vera18. Jankovi} G. Du{an 41. Raki} N. Emina19. Jeleni} D. Slobodanka 42. Saji} R. Sowa20. Jeremi} B.Vesna 43. Simi} V. Qiqana21. Jeremi} N. Dragica 44. Simi} D. Radoje22. Jovanovi} M. Milena 45. Stankovi} D. Budimir23. Jovi~i} M. Rada 46. âni} M. Zorica

103

Gimnazija u Ubu


1. Davidovi} M. Pero 12. Ostoji} D. Radosav2. \uki} S. Milica 13. Panteli} S. Vinka3. Ikoni} D. Qiqana 14. Puzi} @. Svetlana4. Ili} @. Dragan 15. Radivojevi} S. Gordana5. Jovanovi} @. Radmila 16. Radoji~i} D. Milica6. Joksimovi} D. Dobrila 17. Radoji~i} Q. Raja7. Kur}ubi} B. @ivan 18. Sari} @. Milorad8. Lazi} D. Vladan 19. Seleni} A. Slobodanka9. Markovi} S. Zoran 20. Sofroni} ^. Miodrag

10. Milo{evi} M. Olga 21. Sre}kovi} N. Slobodan11. Obradovi} ^. Miladinka 22. ]osi} B. Zoran

23. ôli} R. Mirjana


1. Vu~eti} B. Dragica 6. Popovi} P. Ka}a2. Dobrosavqevi} D. Nada 7. Radoji~i} @. Zoran3. Jovanovi} @. Slobodan 8. Savi} S. Grozdana4. Kisel~i} S. Vladan 9. Sofroni} V. Milutin5. Ojdani} V. Slavica 10. Stepanovi} M. Zora

11. Cveti~anin M. Predrag

104

Gimnazija u Ubu


1. Andri} D. Milomir 19. Mili}evi} M. Zoran2. Blizawac @. Slavko 20. Milosavqevi} K. Sneàna3. Vasiqevi} R. Dragan 21. Mini} M. Zvonko4. Vesovi} V. Svetlana 22. Mitrovi} A. Qiqana5. Vlajkovi} B. Radmila 23. Nikoli} P. Mirjana6. Vlajkovi} ^. Ivanka 24. Novakovi} R. @ivko7. Vukosavqevi} @. Gordana 25. Olbina L. Gordana8. Vu~urovi} R. Slobodanka 26. Panteli} M. Radmila9. Deni} M. Radojko 27. Plakalovi} N. Dragica

10. \or|evi} K. Aleksandar 28. Popovi} R. Milan11. @ivkovi} S. Qubica 29. Popovi} T. Slavica12. Ivkovi} V. Gordana 30. Sari} Q. Sneàna13. Jevti} D. Milena 31. Simani} V. Qiqana14. Jovi~i} M. Slobodan 32. Stepanovi} B. Gordana15. Kokotovi} D. Milka 33. Stojanovi} R. Dragan16. Krsmanovi} N. Vesna 34. Stoj~i} D. Mladen17. Kuzmanovi} ^. Mirosalv 35. Todorovi} T. Milesa18. Leontijevi} S. Dragan 36. Fesovi} M. Predrag


1. \ukanovi} M. Spasoje 7. Markovi} M. Dragi{a2. \ur|evi} D. Qiqana 8. Milo{evi} N. Sneàna3. @ivanovi} Q. \or|e 9. Milo{evi} B. Milena4. Kosani} D. Ivan 10. Mitrovi} V. Zoran5. Lazarevi} M. Vera 11. Nikoli} S. Qiqana6. Lazari} M. Marija 12. Petrovi} M. Dragi{a

13. Tadi} V. Miodrag

105

Gimnazija u Ubu

NEDOUMICA

Pre pisawa ove monografije bio sam u nedoumici: da li biv{i direktor{kole moè objektivno pisati o {koli u ~ijem je osnivawu u~estvovao, pratiowen razvoj, borio se za wen ugled, i koji je, za sve {to se u woj dogodilo, a nijebilo dobro, najvi{e odgovoran, a {to je u woj dobro ura|eno prvi od jednako za-slu`nih. Shvatio sam da objektivnog pisawa, bez uno{ewa li~nog stava i subjek-tivnog ugla gledawa - nema. Sam izbor teme, izbor materijala o kome se pi{e,davawe ve}eg zna~aja jednom, a maweg drugom doga|aju ili pojavi - u su{tiniizraàva li~ni stav.

Kada je u pitawu ova monografija, sigurno je da bi bilo vi{e objektivnos-ti da ju je pisao neko ko se prvi put upoznaje sa arhivskom gra|om o {koli. Menije mnogo teè bilo da to postignem, jer je sva ta gra|a u nastajawu meni bila poz-nata i pro{la kroz moje ruke, a na nekoj sam i sâm radio i bio wen autor(izve{taji, analize, programi, planovi).

Pred vama je tekst u kome se autor trudio da bude objektivan i nepris-trasan. No i pored svega, ova monografija je verzija autora koji je bio na ~elu teustanove i koji je dao svoje vi|ewe [kole i svega {to se u woj de{avalo.

Prava objektivna monografija, ipak, ~eka svoga autora. Da li }e se ona po-javiti u vremenu koje je pred nama, u kome qudi nemaju vremena za ovakve poslove,no{eni èqom za li~nom afirmacijom i vrednostima koje ovo dru{tvo traì ivrednuje. Ako se ubudu}e ovakav posao bude vrednovao kao danas, onda }e to vremedo}i tek kada neki biv{i maturant postane penzioner i prihvati se da bezikakve nagrade i nadoknade ostavi zapis o svojoj {koli i wenim generacijamamaturanata. Do tada ova monografija }e biti pod znakom pitawa, posebno wenanepristrasnost, i ~eka}e tu novu objektivniju i boqu monografiju. Nisam zlu-rad, ali mi se ~ini da }e do tada prote}i dosta vremena.

Isidora Sekuli} je rekla:"Sve {to se ne zapi{e - kao i da se nije dogodi-lo". Razlog {to sam uzeo da pi{em ovu monografiju jeste èqa da se sa~uva trag iotrgne od zaborava jedna od najboqih {kola koju je Ub imao u svojoj {ezdesetogo-di{woj istoriji sredweg {kolstva. Wenim maturantima i nastavnicima pripa-da ~ast {to su je u~inili uglednom i poznatom u Srbiji.

M.R.

106

Gimnazija u Ubu

107

Gimnazija u Ubu

SVI WENI MATURANTI

Ove godine navr{ava se 60 godina sredweg obrazovawa u Ubu. U prvoj polovini

ovog perioda radile su, prvo, U~iteqska {kola, a onda [kola za kvalifikovane rad-

nike i Gimnazija, koja }e nadomestiti U~iteqsku {kolu i prestati sa radom za-

jedno sa [kolom za kvalifikovane radnike uvo|ewem zajedni~ke osnove sredweg us-

merenog obrazovawa - jedinstvene sredwe {kole u prva dva razreda u Srbiji.

Gimnazija u Ubu je izvela samo osam generacija maturanata u periodu od 1.

septembra 1969. do 1. avgusta 1980. godione.

Ovom kwigom èleli smo da sa~uvamo od zaborava {kolu koja je kratko tra-

jala, ali je zauzela istaknuto mesto u istoriji ubskog sredweg {kolstva, i wene

u~enike koji su je u~inili poznatom u ~itavoj Srbiji. Da bismo monografiju upot-

punili onim {ta su weni u~enici postigli posle {kolovawa u woj, prikupili smo

podatke o svakom od wih posle zavr{ene mature i napravili kratke biografije.

Time je monografija o ''staroj'' Gimnaziji kako je neki zovu, upotpuwena i

zaokruèna.

108

Gimnazija u Ubu

109

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smerrazredni stare{ina Slavka Beri}, profesor

AVRAMOVI] ZORAN. Ro|en je 1955. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Zavr{io je Poqoprivredni fakultet u Zemunu i stekao zvawe diplomiraniinèwer agroekonomije. Radio je u RO "Sveta Popovi}", a sada radi kao rukovodilac fi-nansijsko-komercijalnog sektora u ?abrici gra|evinskog materijala "Trudbenik" u Ubu.@ivi u Ubu.

BOJI] LEONTIJEVI] DRAGICA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu. Zavr{ila je osnovnu{kolu u Ubu. Radila je u "Beobanci", ekspozitura Ub. Preminula je 1997. godine.

VELIMIROVI] @AKULA DRAGANA. Ro|ena je 1954. godine u Takovu. Osnovnu {koluje zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je prvi stepen Pravnog fakulteta u Novom Sadu i steklazvawe pravnik. Sve vreme radi u preduze}u "Kopovi" Ub. @ivi u Ubu.

PRVA GENERACIJA (1969 – 1973)

110

Gimnazija u Ubu

GAVRILOVI] DESPOTOV GORDANA. Ro|ena je 1954. godine u Ora{cu, op{tinaObrenovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Pravni fakultet u NovomSadu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je u fabrici cementa u Beo~inu. @ivii radi kao advokat u Novom Sadu.

GAJI] DRAGAN. Ro|en je 1954. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Ra-dio je kao kontrolor-operater AOP u SDK u Ubu. Sada radi u slu`bi obezbe|ewa SO Ub.@ivi u Ubu.

\UNISIJEVI] MIROSLAV. Ro|en je 1955. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu jezavr{io u Ubu. Zavr{io je fakultet za fizi~ko vaspitawe i stekao zvawe profesorfizi~kog vaspitawa. Radio je kao upravnik ribwaka "Dokmir" u Dokmiru. Sada radi kaoprofesor fizi~kog vaspitawg u Gimnaziji "Branislav Petronijevi}" u Ubu. @ivi u Ubu.

@IVANOVI] \OKI] DRAGANA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radi kao slu`benik u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu.

JAKOVQEVI] VUJI] DRAGICA. Ro|ena je 1954. godine u Paquvima, op{tina Ub. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je kao referent u RO "ZIMPA" u Ubu. Sada radikao sekretar AD "ZIMPA" Ub. @ivi u Ubu.

LEONTIJEVI] CVEJI] MILICA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Beogradu i stekla zvawe pravnik?. Radikao administrativni radnik u privatnoj {koli za strane jezike u Vaqevu. @ivi u Vaqevu.

LUKI] JOKSIMOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1954. godine u Beogradu. Osnovnu {koluzavr{ila je Ubu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekono-mista. Radila je kao referent "Beobanke" u Ubu, u osnovnoj {koli "Milan Muwas", a sadaradi kao {ef ispostave Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe u Ubu. @ivi u Ubu.

MAKSIMOVI] JUSUPOVI] BRANKA. Ro|ena je 1954. godine u Brezovici, op{tinaUb. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je vi{u turisti~ku {kolu u Beogradui stekla zvawe ekonomista za turizam. Radila je kao referent i saradnik u Narodnoj ban-ci Jugoslavije i Narodnoj banci Srbije. Sada radi kao vi{i saradnik u Narodnoj banciSrbije. @ivi u Beogradu.

POPOVI] MARKOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1954. godine u Takovu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Vrelu. Diplomirala je na Vi{oj ekonomskoj {koli u Beogradu i stekla zvaweekonomista. Radi u poreskoj upravi u Ubu na mestu kontrolora. @ivi u Radqevu gde sebavi i poqoprivrednom delatno{}u.

RAKOVI] MILENA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Od1983. godine do danas radi u TP "Tamnava AD" kao slu`benik. @ivi u Ubu.

SAJI] JOVIÎ] SNE@ANA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonimista za tur-izam. Radila je kao komercijlani referent u RO "ZIMPA" u Ubu, potom kao komercijal-ni rukovodilac u UP "Stari |eram" u Beogradu. Sada radi kao agent za nekretnine u agen-ciji "Luhor" u Beogradu. @ivi u Beogradu. Bavi se slikawem i umetni~kom fotografijom.

111

Gimnazija u Ubu

STAJÎ] MILORAD. Ro|en je 1954. godine u Ubu, gde je zav{io osnovnu {kolu. @ivi uUbu.

TEOFILOVI] JELENI] NADE@DA. Ro|ena je 1955. godine Jakqu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe nastavnikbiologije. @ivi i radi u Lazarevcu.

FILIPOVI] RADOVAN. Ro|en jr 1954, godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radio je u Crvenom krstu u Ubu. Preminuo je 2001. godine.

CIKU[A @IVKO. Ro|en je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio je uPoreskoj upravu u Ubu kao referent. Sada radi u Poreskoj upravi u Obrenovcu. @ivi u Ubu.

ODEQEWE IV-b: prirodno-matemati~ki smerRazredni stare{ina: Nikola Luki}, nastavnik

ARSENOVI] MILAN. Ro|en je 1955. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu.Zavr{io je Vi{u geodetsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe inèwer geodezije. Radio jekao direktor Op{tinske geodetske uprave u Lajkovcu i kao geodetski inèwer u Ubu.Sada radi kao geodetski inèwer u JRZ u Beogradu. Bio je predsednik Saveza geodeta Sr-bije. @ivi u Beogradu.

ARSENOVI] \OR\EVI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1954. godine u Gorwim Ko{qama,op{tina Qubovija. Osnovnu {kolu je zav{ila u Ubu. Zavr{ila je Vi{u tehnolo{ku{kolu u Aran|elovcu i stekla zvawe inèwer tehnolog. Radi kao inèwer tehnolog upreduze}u "[amot" u Aran|elovcu. @ivi u Aran|elovcu.

A[KOVI] DANKA. Ro|ena je 1954. godine u Sovqaku, op{tina Ub. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Prirodno-matemati~ki fakultet u Beogradu i stekla zvawediplomirani hemi~ar. Radila u Tehni~koj {koli u Vaqevu i Tehni~koj {koli u Ubu.Sada radi kao profesor Gimnazije "Branislav Petronijevi}" u Ubu.

ZEKAVICA DRAGOJE. Ro|en je 1953. godine u Er~egama, op{tina Ivawica. Osnovnu{kolu je zavr{io u Koviqu, op{tina Ivawica. Zavr{io je vi{u defektolo{ku {kolu uBeogradu i stekao zvawe defektologa. Radio je kao upravnik Turisti~ke organizacijeVaqevo - Div~ibare. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti turizma. Vlasnik jei direktor privatne turisti~ke firme "Balkanik " u Vaqevu. @ivi u Vaqevu.

IVKOVI] VEROQUB. Ro|en je 1954. godine u Murga{u, op{tina Ub. Osnovnu {kolu jezavr{io u Ubu. Pravni fakultet je zavr{io u Kragujevcu i stekao zvawe diplomiranipravnik. Radio je u preduze}ima "Kazimir Veqkovi}" i "Ratko Mitrovi}" u Kragujevcukao {ef pravne slu`be i pomo}nik direktora. Sada radu u preduze}u "Filip Kqaji}" uKragujevcu kao pravni zastupnik. Bio je sudija Suda udruènog rada. @ivi u Kragujevcu.

JOVANOVI] BOGOQUB. Ro|en je 1954. godine u [arbanama, op{tina Ub. Osnovnu {koluje zavr{io u Radqevu. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomi-rani ekonomista. Radio je kao referent i direktor u "Beobanci" i direktor "Novosadskebanke", ekspozitura u Ubu. Sada radi kao profesor Tehni~ke {kole u Ubu. @ivi u Ubu.

112

Gimnazija u Ubu

JE^MENICA JOVANOVI] OLGA. Ro|ena je1954. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je prvi stepen pravnog fakulteta u Novom Sadu i stekla zvawepravnika. Radila je kao kadrovski referent u RO "Ubqanka". Sada radi kao saradnik uRepubli~kom geodetskom zavodu - slu`ba za katastar nepokretnosti u Ubu. @ivi u Ubu.

LAZI] STOJNI] VESNA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila jekao pomo}nik direktora u preduze}u "Ivo Lola Ribar" u @elezniku. Sada radi u Repub-li~kom fondu za penzijsko-invalidsko osigurawe za inostrane penzije. @ivi u Beogradu.

MILIVOJEVI] MIQKOVI] RADMILA. Ro|ena je 1955. godine u Sovqaku, op{tinaUb. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u tehnolo{ku {kolu uAran|elovcu i stekla zvawe inèwer tehnolog. Radila je u Fabrici porcelana uAran|elovcu. Sada se bavi privatnom delatno{}u - usluge. @ivi u Aran|elovcu.

MLA\ENOVI] NIKOLI] SOFIJA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu, odsek slavistika i steklazvawe profesora. Radila je kao kadrovski rukovodilac i prevodilac u RO "Magnohrom"u Kraqevu. Sada radi kao profesor Ruskog jezika u Osnovnoj {koli "Dositej Obradovi}"u selu Vrba, kod Kraqeva. @ivi u selu Sir~a, op{tina Kraqevo.

MOJI]EVI] SIMEUN. Ro|en je 1954. godine u Mokroj Gori. Osnovnu {kolu jezavr{io u Ubu. Pravni fakultet je zavr{io u Kragujevcu i stekao zvawe diplomiranipravnik. Radio je kao op{tinski javni tuìlac SO Lajkovac, sada radi kao advokat uUbu. Poseduje privatnu advokatsku kancelariju. Bio je sekretar TP "Tamnava" u Ubu isekretar Skup{tine op{tine Ub.@ivi u Ubu.

NENADOVI] NENAD. Ro|en 1954. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bawani-ma. @ivi u Bawanima i Beogradu.

OSTOJI] RADOVAN. Ro|en je 1954. godine u Mokroj Gori. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Radio je u RO "Ubqanka" Ub kao komercijalista. Sada radi kao poslovo|a pro-davnice auto-delova u privatnoj firmi. @ivi u Ubu.

PAVLOVI] LUKI] MAGDALENA. Ro|ena 1954. godine u Bajevcu, op{tina Lajkovac,gde je zav{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i steklazvawe nastavnik biologije. Od 1975. godine radi kao nastavnik biologije u osnovnoj{koli u Peckoj. @ivi u Ose~ini.

PETROVI] JE^MENICA GORDANA. Ro|ena je 1953. godine u Takovu, op{tina Ub.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vrelu. Pravni fakultet je zavr{ila u Beogradu i steklazvawe diplomirani pravnik. Radila je kao sudija Op{tinskog suda u Ubu. @ivi i radi uUbu.

PE[I] IVAN. Ro|en je 1954. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je ufabrici lekova "Zdravqe" u Leskovacu, kao trgova~ki putnik. Preminuo je 2004. godine.

113

Gimnazija u Ubu

POPOVI] BOSIQÎ] SNE@ANA. Ro|ena je 1954. godine u Takovu. Osnovnu {koluje zavr{ila u Vrelu. Radi kao rferent u RO "Minel-elektromontaà" u Beogradu. @ivi uBawanima.

PLAKALOVI] MIÊV VERA. Ro|ena1954. godine u Mokroj Gori. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Ekonomski fakultet je zavr{ila u Kragujevcu i stekla zvawe diplomi-rani ekonomista. Radila je kao finansijski direktor preduze}a "Obnova" u Lajkovacu,"Ubqanka" i "Strela" u Ubu. Sada radi kao finansijski direktor PP "Petrol-Plakalovi}". @ivi u Ubu.

SARI] SAVA. Ro|en je 1954. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Tularima.Zavr{io je prirodno-matemati~ki fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomiranimatemati~ar. Radio je kao profesor Gimnazije i Tehni~ke {kole u Ubu. Bio je direktorSredwe {kole usmerenog obrazovawa, direktor Tehni~ke {kole, direktor Gimnazije"Branislav Petronijevi}". Bio je predsednik op{tine Ub, 2003 - 2006. godine. Sada radikao profesor Gimnazije i predsednik je SO Ub. @ivi u Ubu.

SIMI] STANOJEVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekono-mista. Radila je kao planer-analiti~ar i finansijski rukovodilac RO "Zimpa" i RO "Tam-nava" u Ubu. Sada radi kao finansijski rukovodilac RO "Kopovi" u Ubu. @ivi u Ubu.

SPASI] DACEVI] RADOSLAVIJA. Ro|ena je 1954. godine u Bawanima. Osnovnu {koluje zavr{ila u Ubu. Ekonomski fakultet je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe diplomiraniekonomista. Radila je kao profesor u Obrazovnom centru "Ub", i SIZ-u zdravstveneza{tite i SO Ub. Sada radi kao {ef plansko-analiti~ke slu`be PD "TENT" Obrenovac,TE "Kolubara B". Bila je predsednik Izvr{nog saveta SO Ub od 1986-1989. godine. Speci-jalista je u zvawu ovla{}eni ra~unovo|a i ovla{}eni zastupnik u osigurawu. @ivi u Ubu.

]IRILOVI] MILO[. Ro|en je 1952. godine u Novacima. Osnovnu {kolu je zavr{io uObrenovcu. Radio je kao devizno-finansijski refrent u preduze}u "Geneks" u Beogradu.Sada radi kao taksi prevoznik. @ivi u Beogradu.

114

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Petar Lali}, profesor

APOSTOLI] NEBOJ[A. Ro|en je 1956. godine u Buvcima, op{tina Lebane. Osnovnu{kolu je zavr{io u Ubu. Radi u Op{tinskoj upravi SO Ub. @ivi u Ubu.

A[KOVI] GORDANA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Studirala je francuski jezik. Radila je kao nastavnik u sredwoj {koli u Ubu. Bavi se tr-govinom i u vlasni{tvu ima sopstvenu radwu. Bavi se i prevodila~kim radom sa fran-cuskog jezika. @ivi u Ubu.

BOJANI] JOVANOVI] BRANKICA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radi kao likvidator u "Vaqevskoj pivari". @ivi u Vaqevu.

VUKOSAVQEVI] MILISAV. Ro|en je 1955. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu jezavr{io u Radqevu. Radio je u "Inèwering-prometu" u Ubu. Sada ne radi. @ivi uObrenovcu.

DRUGA GENERACIJA (1970 – 1974)

115

Gimnazija u Ubu

GAJI] FILIPOVI] VERA. Ro|ena je 1955. godine u Ov~iwu, op{tina Bajina Ba{ta.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u SC "11 april" u Beogradu. Sada nije za-poslena. @ivi u Jakovu.

\UR\EVI] MIQKOVI] QIQANA. Ro|ena je 1953. godine u Ubu, gde je zav{ila os-novnu {kolu. Radi u "Panonskoj banci" u Novom Sadu. @ivi u Novom Sadu.

@IVANOVI] MILOJKO. Ro|en je 1956. godine u Bajinoj Ba{ti. Zavr{io je Pravnifakultet u Kragujevcu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao pravnik u RO"Kerub" u Ubu. Sada radi kao pravnik u kompaniji "Energoprojekt". @ivi u Beogradu.

JOVANOVI] [ALIPUR MIRJANA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zav{ila os-novnu {kolu. Radila je u "Mostogradwi" , "Davidu Paji}u" u Beogradu i RC "Kolubara"u Lazarevcu kao slu`benik. Sada je penzioner. @ivi u Lazarevcu.

JOVANOVI] NOVAKOVI] RAJNA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Bawanima. Radila je u TRO "Gorica" u Beogradu. Sada radi u drogeriji"Lili" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

LAZAREVI] NOVAKOVI] GORDANA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomiraniekonomista. Radila je kao planer-analiti~ar u UP "[umadija" u Ubu. Sada radi kao fi-nansijski rukovodilac JKP "\unis" u Ubu. @ivi u Ubu i Vaqevu.

LAZI] STANKOVI] VESNA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radila je kao dekorater u TP "Tamnava" u Ubu. Sad radi kao sekretarca direkto-ra u preduze}u "Tamnava AD" u Ubu. @ivi u Ubu.

MAJSTOROVI] LALI] NADA. Ro|ena je 1955. godine u \akovici. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Radila je u Skup{tini op{tine Ub. Preminula 2007. godine.

MARKOVI] DRAGAN. Ro|en je 1956. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Radio je kao kadrovski referent u Op{tinii Ub. Sada se bavi privatnom delat-no{}u iz oblasti trgovine sportskom opremom. @ivi u Ubu.

MARKOVI] PAUNOVI] DU[ANKA. Ro|ena je 1954. godine u Bjeqini. Zavr{ila jeosnovnu {kolu u Bjeqini. Zavr{ila je Fakultet politi~kih nauka i stekla zvawediplomirani politikolog. Radi kao referent u "Prvoj petoleci" u Trsteniku. @ivi uVrwa~koj Bawi i Trsteniku.

MARKOVI] MILINA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zav{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je Pravni fakultet u Beogradu i radila kao pripravnik u Op{tinskom sudu uUbu. Utopila se u jezeru u nema~koj 1982. godine.

MARKOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1955. godine u Paquvima. Osnovnu {kolu je zavr{i-la u Ubu. Zavr{ila je Fakultet politi~kih nauka i stekla zvawe diplomirani poli-tikolog. Radi u Skup{tini Srbije. @ivi u Beogradu.

MILOSAVQEVI] ILI] SLAVICA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Zavr{ila je pravni fakultet u Ni{u i stekla zvawe diplomiranipravnik. Radila je u preduze}u "Kru{ik". Sada je u penziji. @ivi u Vaqevu.

116

Gimnazija u Ubu

MIRKOVI] [ABANOVI] JELICA. Ro|ena je 1954. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radila je u Medicinskom centru u Br~kom kao stomatolo{ki tehni~ar.Sada radi kao negovateqica u stara~kom domu na Floridi u SAD. @ivi na Floridi.

MIHAILOVI] DANICA. Ro|ena u Suvom Selu, op{tina Vladimirci. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je Vi{u {kolu za socijalni rad i stekla zvawevi{i socijalni radnik. Radi u Staroj Pazovi. @ivi u Banovcima.

PANI] MILOVANOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1955. godine u Vrelu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekla zvawe pravnika.Radila je kao referent u Op{tinskom sudu u Ubu. Sada radi kao upraviteq pisarniceOp{tinskog suda u Ubu. Jedan je od osniva~a demokratske stranke u Ubu. @ivi u Ubu.

PETROVI] JANKOVI] GROZDANA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radi u "Tamnavcu". @ivi u Ubu.

PETROVI] LISAVAC RADMILA. Ro|ena je 1954. godine u û~ugama. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Pambukovici. Radila je kao kwigovo|a u PKB u Beogradu, a potom u ad-vokatskoj kancelariji Lisavac Mirka kao finansijski direktor. Sada je u penziji. @ivi uBeogradu, SAD i û~ugama.

PETRONIJEVI] HIGL VERKA. Ro|ena je 1955. godine u Slovcu, op{tina Lajkovac. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Radi u preduze}u "Prokupac" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

PROTI] JOVANOVI] SLAVKA. Ro|ena je 1955. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekon-imista. Radila je kao {ef ra~unovodstva u TP "Tamanava" Ub, a sada radi kao samostal-ni referent nabavke u preduze}u "Tamnava AD". @ivi u Ubu.

RADOVANOVI] STAJÎ] RADMILA. Ro|ena je 1955. godine u Vrhovinama. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Radi u privatnoj firmi u Beogradu kao ra~unovo|a. @ivi uBeogradu.

RADOVANOVI] TOMISLAV. Ro|en je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu{kolu. Radi u RO "Kolubara-Zapadno poqe" u Lazarevcu. @ivi u Stublenici.

SAVI] DRAGAN. Ro|en je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io jepravni fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. @ivi u Beogradu, gderadi kao advokat.

SAMARXI] VESELA . Ro|ena je 1955. godine u [ajka{u, op{tina Novi Sad. Poginulaje u saobra}ajnoj nesre}i u Beogradu 1981. godine.

FILIPOVI] STOJANOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1955. godine u Zve~koj, op{tinaObrenovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je Ekonomski fakultet uBeogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista. Radila je kao profesor u PTT {koliu Beogradu, a potom u "Beobanci". Sada radi kao rukovodilac ra~unovodstvenog sektorau "Beobanci" AD u ste~aju. @ivi u Beogradu.

ÔLI] MILOVAN. Ro|en je 1954. godine u Ubu, gde je zav{io i osnovnu {kolu. Radikao referent u Poreskoj upravi u Ubu. @ivi u Ubu.

117

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-b: prirodno-matemati~ki smerRazredni stare{ina: Branka Marovi} ]atovi}, profesor

ARSENOVI] ARSEN. Ro|en je 1955. godine u Gorwim Ko{qama, op{tina Qubovija.Zavr{io je osnovnu {kolu u Ubu. Zavr{io je Vi{u geodetsku {kolu u Beogradu i stekaozvawe inèwer geodezije. Radio je u katastru u Aran|elovcu, a sada je na~elnik Geodetskeuprave u Aran|elovcu, gde je bio direktor. @ivi u Aran|elovcu.

A[KOVI] TOMISLAV. Ro|en je Ubu 1955. godine. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bawan-ima. Radi u JP @eleznica Srbije. @ivi u Umci.

BOGI]EVI] DRAGAN. Ro|en je u Obrenovcu 1955. godine. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Zav{io je Stomatolo{ki fakultet u Beogradu i stekao zvawe doktor stomatologije.Radi kao stomatolog u Domu zdravqa u Ubu. @ivi u Ubu.

GOLUBOVI] ANA. Ro|ena je 1956. godine u Berane u Crnoj Gori. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Radi kao blagajnik u preduze}u "Mostogradwa" u Beogradu. @ivi uBeogradu.

DENI] MATKOVI] VERICA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekono-mista. Radila je u Vunarskom kombinatu u Beogradu, u Privrednoj komori Jugoslavije ikao pomo}nik Ministra za spoqnu trgovinu u Saveznom ve}u Savezne skup{tine. Sadaradi u "Sava" osigurawu kao pomo}nik generalnog direktora. @ivi u Beogradu.

\UKANOVI] SLAVICA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu. Osnovnu {kolu zavr{ila je uBawanima. Radila je kao slu`benik u PIK Ub. @ivi u Ubu kao penzioner.

JAKOVQEVI] MILAN. Ro|en u Ubu 1955. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radikao profesionalni muzi~ar. @ivi u Ubu.

JANKOVI] DRAGI[A. Ro|en je 1955. godine u û~ugama. Osnovnu {kolu je zavr{io uPambukovici. Diplomirao je na Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu i stekao zvawediplomirani inèwer agroekonomije. Radio je kao rukovodilac u PIK-u Ub, zatim kaona~elnik za privredu SO Ub, a potom je bio predsednik SO Ub u ~etiri mandata. Bio jenarodni poslanik u dva saziva Narodne skup{tine Srbije. Radio je u Skup{tini Repub-like Srbije. Bio je ~lan odbora za poqoprivredu i predsednik skup{tinskog odbora zafinansije. Sada radi kao pomo}nik direktora u TE "Kolubara B".

LAZI] MARI] GOSPAVA. Ro|ena je 1955. godine u Zaovinama, op{tina Bajina Ba{ta.Zavr{ila Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonimista. Radiu RO "Kolubara metal " u Vreocima . Birana za rokovodioca. @ivi u Lajkovcu.

MOJSILOVI] SVETISLAV. Ro|en je 1954. u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Diplomirao je na Poqoprivrednom fakultetu u Zemunu i stekao zvawe diplomi-rani agronom. Radio je u PIK-u u Ubu. Sada radi u privatnoj poqoprivrednoj firmi uBezdanu, gde i ìvi.

118

Gimnazija u Ubu

NIKOLI] RANKOVI] ZONA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je Pedago{ku akademiju u Beogradu i stekla zvawe vaspita~. Radila jekao vaspita~ u Obrenovcu. Sada radi kao slu`benik u DO "Vukovi} kompani" u Obren-ovcu, gde i ìvi.

NOVAKOVI] MIROSLAV. Ro|en je 1955. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu zavr{io je uVaqevu. Zavr{io je Vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekao zvawe pravnik. Radio je kaogalvanizer u preduze}ima "Gradac" i "Kru{ik" u vaqevu. Sada radi kao referent Or-gana za prekr{aje u Ubu. @ivi u Vaqevu.

PAVLOVI] BRATISLAV. Ro|en je u Kalinovcu 1955. god. Osnovnu {kolu zavr{io je uBawanima. Zavr{io je Vi{u {kolu za me|unarodnu trgovinu u Parizu. Zavr{io jeFakultet za fizi~ko vaspitawe u Beogradu i stekao zvawe profesor. Radi kao profesor uParizu. Bavi se nau~nim radom. Objavio kwige "Aerobik" 1984, "Stetening" i " Ard-ofesters". @ivi u Parizu.

PETRONI] DRAGICA. Ro|ena je u Novacima 1955. godine, gde je zavr{ila i osnovnu{kolu. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu i radila kao nastavnik matematike u Koce-qevi. Preminula 2004. godine.

POPADI] DRAGAN. Ro|en je u Gorwem Milanovcu 1955. godine. Zavr{io je Fakultetza fizi~ko vaspitawe u Beogradu i stekao zvawe profesor fizi~kog vaspitawa. Radio jekao profesor u O[ Pambukovica i Dokmir. Sada radi kao bibliotekar u Gradskoj bib-lioteci "Boìdar Kneèvi}". @ivi u Ubu.

RADOJIÎ] MILAN. Ro|en je 1955. godine u Radqevu, gde je zavr{io i osnovnu {kolu.Zavr{io je Rudarsko-geolo{ki fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomiraniinèwer. Radi u Kostolcu. Bavi se medicinskim p~elarstvom. Objavio je kwigu "P~eli-wi proizvodi - hranqivost i lekovitost". @ivi u ]irakovcu kod Poàrevca.

RAKI] ZVONKO. Ro|en je 1955. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu zavr{io je u Ubu, aGra|evinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani gra|evinski inèwer. Ra-dio je u "Ubprojektu" kao gra|evinski inèwer i direktor. Sada je vlasnik i direktorgra|evinskog preduze}a "Gra|evinar" u Ubu. @ivi u Ubu.

RANKOVI] KRS?I] MILENA. Ro|ena je 1955. godine u Brezovici. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekono-mista. Radila je u Republi~kom fondu za PIO osigurawe, a zatim kao blagajnik u SDK.Sada radi u Poreskoj upravi Vo`dovac. @ivi u Beogradu.

SKORI] BORKA. Ro|ena je u Ubu 1955. godine. Radila je u TP "Duvan" u Ubu. Preminu-la je 2003. god.

STANAREVI] ZORAN. Ro|en je 1955. god. u Lon~aniku, op{tina Obrenovac. Osnovnu{kolu je zavr{io u Stublinama. Zavr{io je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekaozvawe nastavnik matematike. Radio je u kartonci "Avala". Nezaposlen je. @ivi uLon~aniku.

119

Gimnazija u Ubu

SPASOJEVI] RADOMIR. Ro|en je u Vaqevu 1956. godine. Osnovnu {kolu zavr{io je uVaqevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i stekao zvawe diplomiranipravnik. Radio je kao sudija, a potom kao predsednik suda u Mionici. Bio je sudijaOp{tinskog i Okru`nog suda u Vaqevu. Sada radi kao advokat u Vaqevu. @ivi u Vaqevu.

]IRILOVI] DOBRILA. Ro|ena je 1955. godine u Novacima. Osnovnu {kolu zavr{ilaje u Novacima. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonimista.Radila je u Muzi~koj {koli "Petar Stojanovi}" u Ubu, a zatim u Muzi~koj {koli "PetarSlavenski" i Muzi~koj {koli "Mokrawac" u Beogradu. ^lan je Udruèwa muzi~kih ped-agoga Srbije. @ivi u Beogradu.

]URGUZ SLOBODAN. Ro|en je u Ubu 1956. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radioje kao projektant-saradnik u preduze}u "Ubprojekt". Sada je vlasnik privatne firme "]-gradwa" u Ubu.

120

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Slavka Rankovi}, profesor

BLAGOJEVI] VLADA. Ro|en je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radiu preduze}u "Tamnavaput" kao {ef ra~unovodstva. @ivi u Ubu.

GAVRILOVI] NADE@DA. Ro|ena je u Ubu 1955. godine, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radila je kao obu}arski radnik preduze}a "Boston" u Ubu. Sada je nezaposlena iìvi u Trwacima kod Uba.

DAVIDOVI] RAJKOVI] JOVANKA. Ro|ena je u Obrenovcu 1956. godine. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Pravni fakultet je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawediplomirani pravnik. Radila je kao sudija u Op{tinskom sudu u Ubu. Sada radi kao ad-vokat u sopstvenoj kancelariji. @ivi u Ubu.

TRE]A GENERACIJA (1971 – 1975)

121

Gimnazija u Ubu

\UR\EVI] MILOVANOVI] MILENA. Ro|ena je 1955. godine u Rukladi, op{tinaUb. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u Skup{tini op{tine Ub. Preminula je1998. godine.

@IVKOVI] MILOSAV. Ro|en je 1955. godine u Beogradu. Zavr{io je vi{u èlezni~ku{kolu u Beogradu. Radi u PDRB "Kolubara" u Lazarevcu. @ivi u Lajkovcu i Obrenovcu.

ILI] \OKOVI] VERA. Ro|ena je 1956. godine u Nepri~avi, Op{tina Lajkovac. Os-novnu {kolu zavr{ila je u Bajevcu. Radi kao kadrovski administrator u preduze}u "El-mont" u Lajkovac, gde i ìvi.

GLI[I] VUJI] SVETLANA. Ro|ena je u Stublenici, op{tina Ub, 1956. godine. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je kao kontrolor u "Beobanci" Beograd. Sada radikao trgovac u Beogradu, gde i ìvi.

JELIÎ] PETRI] QIQANA.Ro|ena je 1956. godine u Guwevcu, op{tina Ub. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Radi u vojsci Srbije kao operater sistema. @ivi u Beogradu.

JOVANOVI] DRAGIVOJ . Ro|en je 1954. godine u Slatini, op{tina Ub. Osnovnu {koluje zavr{io u Pambukovici. Zavr{io je vi{u tehnolo{ku {kolu u Zrewaninu i stekao zvaweinèwer prehrambene tehnologije. Radi kao tehnolog u PP "Tamnavac". @ivi u Ubu.

JOKI] PETRI] VERA. Ro|ena je 1955. godine. u Bawanima, gde je i zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila Filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesor francuskogjezika. Radila je kao profesor u Tehni~koj {koli u Kostolcu. Sada ne radi. @ivi uBeogradu.

MAKSIMOVI] MARKO. Ro|en je 1956. godine u Zvizdaru, op{tina Ub. Osnovnu {koluzavr{o je u Ubu. Zavr{io je vi{u {kolu organizacije rada i stekao zvawe inèwer orga-nizacije rada. Radi kao direktor Stambene zadruge "Stanub" Ub. @ivi u Ubu.

MARKOVI] STANKOVI] DRAGANA. Ro|ena je 1956. godine u Sovqaku, op{tina Ub.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i steklazvawe diplomirani pravnik. Radila je kao savetnik u Ministarstvu trgovine. Sada jerukovodilac slu`be op{tih i kadrovskih poslova u Zavodu za zdravstvenu za{titu rad-nika èleznice u Beogradu. @ivi u Beogradu.

MIJATOVI] @IVORAD. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu i stekao zvawe ekonimista. Do 2001. godine je radio uKonfekciji "Ubqanka" u Ubu kao komercijalista i direktor. Sada je vlasnik i direktorkonfekcijske firme "Ubko" u Ubu. @ivi u Ubu.

NE[I] POPOVI] QIQANA. Ro|ena je 1956. godine u Stepawu, op{tina Lajkovac.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Do 2004. godine radila je kao blagajnik ZZ "Lajko-vac". Sada je nezaposlena i ìvi u Jabu~ju, op{tina Lajkovac.

PETROVI] SLOBODAN. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radi kao referent zemqi{nih kwiga u Op{tinskom sudu u Ubu. @ivi u Ubu.

RAKI] MILADIN. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io jepravni fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao pravnik u

122

Gimnazija u Ubu

DPPI "Tamnavac" u Ubu i kao rukovodilac sektora. Sada je tehni~ki direktor JKP"\unis" u Ubu. Bio je sekretar SO Ub i na~elnik u Op{tinskoj upravi SO Ub. @ivi u Ubu.

SIMI] ]ULAFI] QUBINKA. Ro|ena je u Strmovu, op{tina Bajina Ba{ta 1956. godine.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u socijalnu {kolu u Beogradu i steklazvawe vi{i socijalni radnik. Radi u centru za socijalni rad u Obrenovcu, gde i ìvi.

SLAVKOVI] GORDANA. Ro|ena je u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila jevi{u {kolu za socijalne radnike i stekla zvawe vi{i socijalni radnik. Radi u Centruza socijalni rad u Ubu. @ivi u Ubu.

STANI] BOGATINÊVI] @IVANA. Ro|ena je 1956. godine u Trli}u. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Novacima. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawediplomirani pravnik. Radi kao referent u Ministarstvu finansija Republike Srbije.@ivi u Beogradu.

TE[I] NE[I] MARIJA. Ro|ena je u Zvizdaru 1955. godine. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. @ivi u Vrhovinama kod Uba.

]IRAKOVI] NIKOLI] DRAGICA. Ro|ena je u Ubu 1954. godine, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radila je kao slu`benik u Konfekciji "Ubqanka". Sada radi u PD "Kolu-bara" u Lazarevcu. @ivi u Lazarevcu.

ODEQEWE IV-b: prirodno-matemati~ki smerRazredni stare{ina: Nikola Luki}, nastavnik

AVRAMOVI] SNE@ANA. Ro|ena je u [arbanama, op{tina Ub 1956. godine. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Radqevu. Zavr{ila je Pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawediplomirani pravnik. Radila je kao samostalni stru~ni saradnik u Op{tini Ub. Pose-duje svoju advokatsku kancelariju i radi kao advokat u Ubu. @ivi u Ubu i Beogradu.

VESELINOVI] @ARKO. Ro|en je 1956. u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{ioje prvi stepen Pravnog fakultet u Kragujevcu. Radio je kao operativac i na~elnikcivilne za{tite u SNO u Ubu. Nezaposlen je i ìvi u Ubu.

IVANKOVI] ZORAN. Ro|en je 1956. godine u Stiblenici. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Zavr{io je ?i{u {kolu organizacije rada i stekao zvawe inèwer organizacijerada. Radio je kao inèwer u RO "Inos-oprema" u Ubu, i u preduze}u "Ruma gume", u Rumi.Sada radi kao komercijalni direktor u privatnom preduze}u PP "Delta" u Rumi, gde iìvi.

ILI] MILAN. Ro|ena je u Ubu 1956. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Pravnifakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio je kao sudi-ja u Op{tinskom sudu u Ubu. Sada radi kao javni tuìlac u Op{tinskom javnomtuìla{tvu u Ubu. @ivi u Ubu.

123

Gimnazija u Ubu

JEREMI] DRAGICA. Ro|ena je 1956. godine. u Ratkovcu, op{tina Lajkovac. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Medicinski fakultet u Beogradu i stekla zvawedoktor medicine. Zavr{ila je specijalisti~ke studije iz oblasti op{te medicine istekla zvawe specijalista op{te medicine. Radila je kao lekar u Pambukovici i u Ubu.Sada radi kao lekar specijalista u Lajkovcu.

LAZAREVI] SANDI] NATA[A. Ro|ena je 1956. godine u Bawanima, gde je i zavr{ilaosnovnu {kolu. Zavr{ila je Pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomiranipravnik. Radila je kao profesor u Obrazovnom centru "Ub" u Ubu. Sada radi kao sudijaza prekr{aje u Ubu. Bila je stare{ina Organa za prekr{aje. @ivi u Ubu.

LAZI] KRUNI] RADOSLAVA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. @ivi i radi u Ra|evom selu kod Vaqeva.

LUKI] MARJANOVI] DRAGIWA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radila u RO "Boston" u Ubu. Nezaposlena je. @ivi u Ubu.

LELI]ANIN STILIN JELENA. Ro|ena je 1955. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Pambukovici. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu i steklazvawe diplomirani pravnik. Radi kao samostalni stru~ni saradnik za upravno-pravneposlove u SO Grocka. @ivi u Grockoj i Vin~i.

LUÎ] ACO. Ro|en je 1955. godine u Danilovgradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Radio je kao referent u Ministarstvu odbrane Republike Srbije odeqewe Ub do 2000. go-dine. @ivi u Ubu.

MATI] GA]INOVI] GORDANA. Ro|ena je 1956. godine u Sovqaku op{tina Ub. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i steklazvawe nastavnik matematike. Radila je kao kwigovo|a u RZZS "PIK Ub" do 1986.godine.Sada radi kao nastavnik matematike u Osnovnoj {koli "Milan Muwas" u Ubu. @ivi u Ubu.

MILOVANOVI] IVANOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1956. godine u Stublenici. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Vi{u ekonomsku {kolu je zavr{ila u Beogradu i steklazvawe ekonimista. Radi kao ekonomista u ZZ "Sloga" u Ubu. @ivi u Stublenici i Ubu.

MILUTINOVI] PERI] ZORICA. Ro|ena je, 1955. godine u Kaleni}u, Op{tina Ub.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Radqevu. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu istekla zvawe nastavnik biologije. Radi kao nastavnik biologije u Osnovnoj {koli uRadqevu. @ivi u Radqevu.

NEGI] MILORAD. Ro|en je 1956. godine u Radu{i, op{tina Ub. Osnovnu {kolu jezavr{io u Pambukovici. Zavr{io je Vojnu akademiju kopnene vojske i stekao zvawe ofi-cir. Radio je kao oficir JNA i Vojske Srbije i Crne Gore. Sada je penzioner i ìvi uUì~koj Poèzi.

PANI] \OR\EVI] DRAGANA. Ro|ena je 1956. godine u Vrelu, gde je zavr{ila i os-novnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu i stekla zvawe ekonomista. Radila jekao {ef ra~unovodstva u RO "Ubqanka" i u SDK u Ubu. Sada radi u banci "Inteza" Ub.@ivi u Ubu.

124

Gimnazija u Ubu

PAUNOVI] MANDI] VERA. Ro|ena je 1956. godine u Koceqevi, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je Medicinski fakultet u Beogradu i stekla zvawe doktor medi-cine. Zavr{ila je specijalisti~ke studije iz ginegologije i aku{erstva i stekla zvawespecijalista ginekolog-aku{er. Radi kao specijalista u Zdravstvenom centru u [apcu.Bavi se privatnom praksom iz oblasti ginekologije i aku{erstva. @ivi u [apcu.

POPOVI] KREMENAC NADA. Ro|ena je 1956. godine u Bogati}u. Zavr{ila je Vi{uekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radi kao bilansista pogonskogkwigovodstva u Direkciji elektroprivrede u Lazarevcu. @ivi u Lazarevcu.

PRODANOVI] TOMI] SNE@ANA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radila je u JAT-u kao slu`benik. Sada se bavi trgovinom. Poseduje priva-tni butik. @ivi u Beogradu.

RADIVOJEVI] DRAGOQUB. Ro|en je 1955. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je Vi{u ekonomsku {kolu u Splitu i stekao zvawe ekonimista. Radio je kao re-ferent plana i analize u PIK-u Ub. Sada radi kao kontrolor u Ugostiteqskom pre-duze}u "[umadija" u Ubu. @ivi u Ubu.

RAKI] [ABOTI] SAVKA. Ro|ena je u Ubu 1956. godine, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je Medicinski fakultet u Beogradu i stekla zvawe doktor medicine.Zavr{ila je specijalisti~ke studije iz oblasti pedijatrije i stekla zvawe specijalistapedijatar. Sada radi u Op{toj bolnici u Beranu, gde i ìvi.

STANOJEVI] RADMILA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Radi u ATP "Strela " u Ubu. @ivi u Ubu.

TANASI] SELENA. Ro|ena je 1957. godine, u Novacima op{tina Ub, gde je zavr{ila iosnovnu {kolu. @ivi i radi u Beogradu.

TODOROVI] STANA. Ro|ena je 1956. godine u Murga{u, op{tina Ub. Osnovnu {koluje zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu istekla zvawe diplomirani inèwer elektrotehnike. Radila je u "Azotari" Pan~evo.Sada je nadzorni inèwer povr{inskog kopa "Baro{evac-Lazarevac". @ivi u Lazarevcu.

125

Gimnazija u Ubu

ÊTVRTA GENERACIJA (1972 – 1976)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Slavka Beri}, profesor

BIONDI] IVAN. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{ioje Vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekao zvawe pravnik. Radi kao republi~ki trì{niinspektor u Ministarstvu trgovine i usluga Srbije - Odeqewe Vaqevo. @ivi u Ubu.

VELIMIROVI] ZORAN. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Ra-dio je kao referent za{tite na radu u TP "Tamnava" Ub. Sada radi kao referent i poslo-vo|a u AD "Tamnava" Ub. @ivi u Ubu.

VELIMIROVI] MILOSAVQEVI] MILENA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde jezavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Prirodno-matemati~ki fakultet, odsek za tur-izam i stekla zvawe diplomirani turizmolog. Radi u preduze}u "Nolit" u Beogradu.@ivi u Beogradu.

VUÛROVI] SLOBODAN. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekono-mista. Radio je u Fabrici obu}e "Boston". Nezaposlen je i ìvi u Ubu.

126

Gimnazija u Ubu

\OKI] DRAGAN. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radio jekao referent u PIK-u Ub. Sada je sekretar Fudbalskog kluba "Jedinstvo". @ivi u Ubu.

\URI] MIRKOVI] MIRJANA. Ro|ena je 1957. godine u Vaqevu.Osnovnu {kolu jezavr{ila u Brankovini. Zavr{ila je Vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekla zvawepravnik. Radi od 1980. god. u SO Vaqevo kao vi{i saradnik za predstavke. @ivi u Vaqevu.

\URA[INOVI] MILAN. Ro|en je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radio je u fabrici obu}e "Boston" u Ubu. Nezaposlen je i ìvi u Ubu.

IVANKOVI] MLADENKA. Ro|ena je u Beogradu 1958. go-dine, gde je zavr{ila Osnovnu {kolu. Zavr{ila je Filozofs-ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomiraniistori~ar. Zavr{ila je magistarske studije na Filozofskomfakultetu u Beogradu i odbranila magistarski rad sa temom"Jugoslovenski antifa{isti u [vajcarskoj 1941-1945. go-dine." Odbranila doktorsku disertaciju iz istorije sa temom"Jevreji u Jugoslaviji 1941-1952. godine" i stekla nau~no zvawedoktor istorijskih nauka. Radila je kao profesor istorije uJugoslovenskoj {koli u Tripoliju, u Libiji, 1983-1984. go-dine. Sada radi kao nau~ni saradnik u Institutu za noviju is-toriju u Beogradu. Bavi se nau~nim radom. Objavila je vi{e

kwiga od kojih je najzna~ajnija "Jugoslovenski antifa{isti~ki pokret u [vajcarskoj 1941-1945. godine" i vi{e od 20 studija iz oblasti istorije. @ivi u Beogradu.

JOKSIMOVI] JASMINA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. @ivi i radi u Parizu.

KRSTI] DRAGAN. Ro|en je u Novacima 1957. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Diplomirao je na fakultetu politi~kih nauka u Beogradu i stekao zvawe diplomirani poli-tikolog. Radi kao stru~ni saradnik u Ministarstvu odbrane - Odeqewe u Ubu. @ivi u Ubu.

LAZI] \UKI] RADOSLAVA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radila je kao referant protokola, a sada radi kao vi{i referent za op{teposlove i gra|anska stawa u Op{tinskoj upravi SO Ub. @ivi u Ubu.

LUKOVI] PAVLOVI] ZORA. Ro|ena je 1957. godine u Ivawici. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Radila je u Hotelu "Central" u Zemunu. Sada ìvi i radi u Sjenici.

MILUTINOVI] ACA. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je prvi stepen FON u Beogradu i stekao zvawe inèwer organizacije rada. Radiu TE "Kolubara B" u Kaleni}u kao referent za kadrovske poslove. @ivi u Ubu.

MARKOVI] QUBINKOVI] GORDANA. Ro|ena je 1957. godine u Sovqaku. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u preduze}u "Obu}a" Beograd. Nezaposlena je. @ivi uBatajnici.

MITROVI] SVETLANA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu i stekla zvawe ekonomista. @ivi i radi u Lazarevcu.

127

Gimnazija u Ubu

NEDI] TEODOSI] ZLATA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesor francuskogjezika i kwièvnosti. Radila je u osnovnim {kolama u Radqevu i Bawanima. Sada radikao profesor u Gimnaziji "Branislav Petronijevi}" u Ubu. @ivi u Ubu i Beogradu.

NOVOSEQA^KI JOVANOVI] QIQANA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde jezavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u GP "3. oktobar" u Ubu. Sada radi u PP "DOK" uObrenovcu. @ivi u Ubu.

PETRI] DAKI] GORDANA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radi kao kontista u Opservatoriji u Beogradu. @ivi u Beogradu.

PETROVI] GRUJI] SNE@ANA. Ro|ena je 1957. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Radi kao prodavac u Lutriji Srbije u Ubu. @ivi u Ubu.

PETRONI] MIODRAG. Ro|en je 1956. godine u Novacima, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radio je kao magacioner u ZZ "Navaci" 1986-2006. godine. Bio je predsednik skup{tinezadrugara i vr{ilac du`nosti direktora zadruge. Nezaposlen je i ìvi u Novacima.

RADOJIÎ] ROGI] MILENA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je pedago{ku akademiju u Beogradu i stekla zvawe vaspita~. Radi upred{kolskoj ustanovi "Ub" kao vaspita~. @ivi u Ubu.

SRETENOVI] DRAGI[A. Ro|en je 1957. godine u Ubu. Radio je kao instruktor u pri-vatnom preduze}u "Sigma" u Ubu. Preminuo 2002. godine.

STANI] ÔLI] JASNA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Pravni fakultet je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila jekao advokat u Ubu. Sada radi kao zamenik javnog tuìoca u Op{tinskom tuìla{tvu uUbu. @ivi u Ubu.

TEOFILOVI] TOMISLAV. Ro|en je 1957. godine u Malim Crqenima, op{tinaLazarevac. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radi kao upravnik po{te u Radqevu i Brgu-lama. @ivi u Ubu.

128

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-b: prirodno-matemati~ki smerRazredni stare{ina: Branislava Stanojevi}, profesor

BALINOVAC JOVAN. Ro|en je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pam-bukovici. Zavr{io je Medicinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe doktor medicine.Zavr{io je specijalisti~ke studije iz oblasti interne medicine i stekao zvawe specijal-ista interne medicine. Zavr{io je subspecijalizaciju iz oblasti kardiologije i stekaozvawe specijalista kardiolog. Objavio je oko 15 stru~nih radova iz oblasti medicin-skih nauka. Radi u Zdravstvenom centru u Vaqevu. @ivi u Vaqevu.

BALINOVAC SMOLOVI] MILENA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Pambukovici. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvaweekonomista. Bavi se trgovinom. Poseduje privatnu radwu. @ivi u Mojkovcu.

BREKOVI] NADA. Ro|ena je 1957. godine u Vrelu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Radi-la je kao slu`benik u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada radi u Osnovnoj {koli "Rajko Mi-hajlovi}" u Bawanima kao slu`benik. @ivi u Bawanima.

GAVRILOVI] DR@AJI] DIVNA. Ro|ena je 1957. godine u Radu{i, op{tina Ub. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Pambukovici. Zavr{ila je Fakultet za ONO i stekla zvaweprofesor. Radila je u Elektrotehni~koj {koli "Nikola Tesla" u Beogradu. Sada radi u@elezni~kom {kolskom centru u Beogradu. @ivi u Beogradu.

129

Gimnazija u Ubu

\URA[INOVI] NADE@DA. Ro|ena je 1957. godine u Obrenovcu.Osnovnu {kolu jezavr{ila u Qubini}u, op{tina Obrenovac. Zavr{ila je poqoprivredni fakultet u Ze-munu i stekla zvawe diplomirani agroekonomista. Radi u Francuskom predstavni{tvu uBeogradu. @ivi u Beogradu.

JEREMI] ANDRI] JOVANKA. Ro|ena je 1955. godine u Obrenovcu. Zavr{ila je Vi{u{kolu za socijalne radnike u Beogradu i stekla zvawe vi{i socijalni radnik. Radi upo{ti u Lazarevacu. @ivi u Lazarevcu.

JOVANOVI] FILIPOVI] JELENA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu.Osnovnu {kolu jezavr{ila u Radqevu. Bavi se privatnom delatno{}u. Poseduje privatnu prodavnicu.@ivi u Strmovu kod Lajkovca.

KISELÎ] MILORAD. Ro|en je 1957. godine u [apcu. Osnovnu {kolu je zavr{io uVrelu. Pedago{ku akademiju je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe nastavnik biologije.Radio u Osnovnoj {koli u Tularima. Sada radi kao {ef sirovinske slu`be u "Dehranu" uUbu. @ivi u Ubu.

LAZAREVI] @IVORAD. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je Gra|evinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani gra|evinskiinèwer konstruktivnog smera. Radio je kao projektant u GP "3. oktobar" u Ubu, u SZP"Zavariva~" Vrawe, u RO "Ubprojekt", KJP "\unis" i ZZ "Sloga". Sada radi kao inèwernadzora u Direkciji za ure|ewe i izgradwu Ubu. @ivi u Ubu.

MARKOVI] JOVANOVI] GORDANA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Vrelu. Diplomirala je na Rudarsko-geolo{kom fakultu u Beogradu i steklazvawe diplomirani rudarski inèwer. Magistrirala je iz oblasti paleontoligije. Radilaje u preduze}u "Geoub". Sada je direktor Prirodwa~kog muzeja u Beogradu. @ivi u Beogradu.

MARKOVI] ZORAN. Ro|en je 1957. godine u Gorwim Ko{qama, op{tina Qubovija. Os-novnu {kolu je zavr{io u Ubu. Radio je u DPPI "Tamnavac". Sada radi u preduze}u"Slap-Tamnavac". @ivi u Ubu.

MATI] MIROSLAV. Ro|en je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Diplomirao je na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu i stekao zvawediplomirani matemati~ar. Radio je u osnovnoj a sada u sredwoj {koli u Obrenovcu.@ivi u Obrenovcu.

NOVAKOVI] @IVKO. Ro|en e 1957. godine u Trli}u. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pam-bukovici. Radi kao magacioner u RO "Zimpa" u Ubu. @ivi u Trli}u.

POPOVI] STANOJLOVI] JELA. Ro|ena je 1957. godine u Obrenovcu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekono-mista. Radi kao {ef ra~unovodstva u FGM "Trudbenik" u Ubu. @ivi u Pambukovici i Ubu.

RADOVANOVI] RADOVAN. Ro|en je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io uVrelu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu i stekao zvawe ekonomista, a potom je zavr{ioEkonomski fakultet i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radio je kao komercijalni

130

Gimnazija u Ubu

i generalni direktor konfekcije "Ubqanka" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}uiz oblasti prehrane. @ivi u Ubu.

RANISAVQEVI] QUBI[A. Ro|en je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io uDokmiru. Pravni fakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik.Radio je kao sekretar u Konfekciji "Ubqanka" u Ubu , a potom kao pomo}nik direktoraza op{te i pravne poslove preduze}a "Opeka" u Ubu, i sekretar u RJ KMG "Trudbenik" uBeogradu. Sada radi kao advokat u Ubu. @ivu u û~ugama.

SANDI] RADOVAN. Ro|en je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vrelu.Zavr{io je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Ra-dio je u "Beobanci" u Ubu. Nezaposlen je i ìvi u Takovu.

SARI] DRAGAN. Ro|en je 1958. godine u Tularima, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekono-mista. Radio je u SO Ub kao na~elnik, a sada je direktor Uprave prihoda u Ubu. @ivi u Ubu.

STEVANI] OGWENOVI] MILIJANA. Ro|ena je 1957. godine u Er~egama, op{tinaIvawica. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je Fakultet ONO i steklazvawe profesor. Radila je u Tehni~koj {koli u Rakovici kao profesor, a zatim kao za-menik direktora. @ivi u Beogradu.

TANASI] PRODANOVI] VERICA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonimista.Radila je kao {ef ra~unovodstva i {ef finansijske opretive u PIK-u Ub . Sada radikao savetnik za poslove sa stanovni{tvom u banci "Inteza". @ivi u Ubu.

TE[I] KOVAÊVI] MARIJA. Ro|ena je 1957. godine u Brgulama, op{tina Ub. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Radqevu. Zavr{ila je Fakultet op{tenarodne odbrane u Beogradu istekla zvawe profesor. Radila je u op{tini Stari Grad kao stru~ni saradnik za op{tenarod-nu odbranu. Sada radi u istoj op{tini u komunalnoj inspekcijskoj slu`bi. @ivi u Beogradu.

131

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-c: prirodno-matemati~ki smerRazredni stare{ina: Branislav Sre}kovi}, profesor

ALIMPIJEVI] RADMILA. Ro|ena je 1957. godine u Stublenici. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekono-mista. Radi kao slu`benik u Republi~kom fondu penzijsko-invalidskog osigurawa Re-publike Srbije. @ivi uBeogradu.

BO@I] RADOVAN. Ro|en je 1957. godine u Orovici. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Zavr{io je vi{u tehnolo{ku {kolu u Aran|elovcu i stekao zvawe inèwer tehnologije.Radio je kao poslovo|a u IGM "Trudbenik" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}uiz oblasti gra|evinarstva. Poseduje privatnu firmu u Be~u. @ivi u Be~u.

IVANOVI] PANTELI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1957. u Stublenici. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u {kolu za socijalni rad u Beogradu i steklazvawe vi{i socijalni radnik. Radila je u Suvoj Reci kod Ivawice kao nastavnikrazredne nastave. Sada ne radi. @ivi u Jabu~ju.

ILI] BRANKO. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Diplomiraoje na Gra|evinskom fakultetu u Beogradu i stekao zvawe diplomirani gra|evinskiinèwer. Radio je kao projektant u preduze}u "Planub". Sada je vlasnik PP "Ubprojkt" .@ivi u Ubu.

132

Gimnazija u Ubu

JAKOVQEVI] MAKSI] GORDANA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Bajevcu. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomi-rani ekonomista. Radila je kao finansijski rukovodilac u Vaqevskoj bolnici. Sada jena~elnik slu`be plana i statistike u Zdravstvenom centru u Vaqevu. @ivi u Vaqevu.

KUSUROVI] STEVAN. Ro|en je 1957. godine u Bawanima, gde je zavr{io osnovnu{kolu. Prirodno-matemati~ki fakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomi-rani matemati~ar. @ivi i radi kao programer u Beogradu.

MAROVI] BOGDANOVI] MILICA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u poslovnu {kolu u Beogrdau i stekla zavwe ekonomista.Radi u KBC "Zvezdara" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

MILI]EVI] STANOJEVI] MILESA. Ro|ena je 1958. godine u Vaqevu.Radila je kaokwigovo|a a potom kao {ef ra~unovodstva DPI "Tamnavac" u Ubu. Sada radi kao fi-nansijski direktor ZZ "Trli}". @ivi u Ubu.

MITROVI] PETROVI] MILESA. Ro|ena je 1956. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radila je u TE "Kolubara B" u Kaleni}u. Sada radi u preduze}u "Protent"u Obrenovac. @ivi u Malim Crqenima.

MLADENOVI] MILO[EVI] MILICA. Ro|ena je 1957. godine u Bawanima, gde jezavr{ila osnovnu {kolu. Radila je kao blagajnik u preduze}u "Ma~vapromet" u [apcu.Sada radi keo referent osigurawa u Ubu. Poseduje privatnu firmu "AutocentarMilo{evi}". @ivi u Ubu.

NEDEQKOVI] MILAN. Ro|en je 1957. godine u Beogradu.Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu. Medicinski fakultet jezavr{io 1982. godine u Beogradu i stekao zvawe doktor medi-cine. Zavr{io je specijalisti~ke studije iz interne medi-cine 1991. godine i stekao zvawe specijalista interne medi-cine. Magistarski rad pod nazivom "QT interval u akutnominfarktu miokarda" odbranio je 1989. godine i stekao zvawemagistra medicinskih nauka. Doktorsku tezu pod nazivom"Ergonovinski test u predikciji koronarnog arterijskogspazma" odbranio je 1999. godine i stekao zvawe doktor medi-cinskih nauka - kardiologije. Bio je asistent, a od 2006. go-dine profesor interne medicine (kardiologije) na Medicin-skom fakultetu u Beogradu. Objavio je preko 550 stru~nih inau~nih publikacija. ^lan je nekoliko desetina stru~nih i

nau~nih evropskih i svetskih udruèwa. Redovan je u~esnik i realizator nau~nih sim-pozijuma i stru~nih skupova iz oblasti kardiologije. Bio je predsednik udruèwa kar-diologa Srbije. Intenzivno se bavi nau~nim radom iz oblasti Interventne kardiologi-je. Profesor Milan A. Nedeqkovi},MD. PhD,FESC,FACC, radi u Institutu za kardio-vaskularne bolesti Klini~kog centra Srbije. @ivi u Beogradu.

NIKOLI] TONI] DRAGICA. Ro|ena je 1957. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Poqoprivredni fakultet u Beogradu i stekla zvawe

133

Gimnazija u Ubu

diplomirani inèwer poqoprivrede, odsek prehrambena tehnologija. Zavr{ila speci-jalisti~ke studije iz oblasti tehnologije konzervisawa na Poqoprivrednom fakultetu uBeogradu i stekla zvawe specijalista industrijske gotove hrane. Radi kao tehnolog uADPI "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu.

PERI[I] DRAGANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Bavi se privatnom delatno{}u iz oblasti trgovine. Poseduje sopstvenu firmu. @ivi uKragujevcu.

PETROVI] TODOROVI] DU[ANKA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zav{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista.Radi u op{tini Ub. @ivi u Ubu.

POPOVI] @IVORAD. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je Vi{u tehnolo{ku {kolu u Aran|elovcu, a potom Tehnolo{ki fakultet uBeogradu i stekao zvawe diplomirani inèwer tehnologije. Radio je kao upravnik pogo-na u fabrici "Prva iskra" u Bari~u. Sada je rukovodilac proizvodwe u FGM "Trud-benik" u Ubu. @ivi u Obrenovcu i Ubu.

RATKOVI] BIRÂNIN NADA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je Vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekla zvaweekonomista za turizam. Radila je kao samostalni referent u "Beobanci" do 2001. godine.Sada radi kao vi{i stru~ni saradnik u "Univerzal banci" d.d. Beograd, ekspozituraObrenovac. @ivi u Obrenovcu.

SARI] NEDE@DA. Ro|ena je 1957. godine u [apcu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Tu-larima. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekono-mista. Radila je kao na~elnik za privredu i finansije u SO Ub od 1980. do 2003. godine.Sada je {ef ekspoziture "Komercijalne banke" u Ubu. @ivi u Ubu.

SIMI] VLADIMIR. Ro|en je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radiu DPPI "Tamnavac" u Ubu. Bavi se privatnom delatno{}u. Poseduje privatnu agenciju.@ivi u Ubu.

SIMI] TRIFUNOVI] RADOSLAVA. Ro|ena je 1957. godine u Jabu~ju. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Jabu~ju. Od 1976. godine radi u gradskoj upravi Grada Beograda kaoreferent za de~ije dodatke. @ivi u Zucama kod Beograda.

TE[I] JORDANOVI] SLAVKA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Novacima. Zavr{ila je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawenastavnik fizike i hemije. Radila je kao nastavnik fizike na Novom Beogradu do 2003.godine. Sada radi kao nastavnik fizike u Sur~inu. @ivi u Sur~inu.

]IRAKOVI] RADOJIÎ] JOVANKA. Ro|ena je 1957. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Radila je kao obra~unski radnik preduze}a "Duvan" u Ubu. Sada je admin-istrativni radnik STR "Kruna" u Ubu. @ivi u Ubu.

134

Gimnazija u Ubu

PETA GENERACIJA (1973 – 1977)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Petar Lali}, profesor

BA\EVI] LUÎ] DU[ICA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ilau Pambukovici. Radi kao vi{i referent za provo|ewe promena u Republi~kom geodet-skom zavodu - slu`ba za katastar u Ubu. @ivi u Ubu.

DIMITROV DAMJANOVI] ANA. Ro|ena je 1958. godine u Kru{evcu. Osnovnu {koluje zavr{ila u Vrelu. Radi kao prevodilac sa francuskog jezika. Bavi se privatnom delat-no{}u iz oblasti prevodila{tva. @ivi u Beogradu.

DRAGI]EVI] LAZAREVI] MILINA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekono-mista. Zavr{ila FOSM u Beogradu i stekla zvawe diplomirani inèwer za marketing.Radi u "Telekomu'' Srbija kao stru~ni saradnik za ekonomske poslove. @ivi u Beogradu.

135

Gimnazija u Ubu

DRAGUTINOVI] MILICA. Ro|ena je 1959. godine u Gvozdu, op{tina Bajina Ba{ta.@ivi u Beogradu.

JAXI] ZORA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. @ivi uBeogradu.

JOVANOVI] VELISAV. Ro|en je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io uBeogradu. Radio je u ASP "Strela". Sada radi kao slu`benik u Op{tinskom sudu u Ubu.@ivi u [arbanama.

JOVI] SPASOJE. Ro|en je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Dokmiru.Ekonomski fakalutet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista.Radi kao komercijalsta u preduze}u "Zimpa" u Ubu. Bavi se privatnom delatno{}u izoblasti crne metalurgije. Poseduje privatnu Firmu. @ivi u Ubu.

LAZI] SIMI] SMIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radi kao obra~unski radnik u Osnovnoj {koli "Milan Muwas" u Ubu. @ivi u Ubu.

MARKOVI] PETKOVI] QIQANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Vrelu. Bavi se privatnom delatno{}u. Poseduje privatnu firmu u [vaj-carskoj. @ivi u [vajcarskoj.

MIJAILOVI] JOVI] STANA. Ro|ena je 1957. godine u Trli}u. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. @ivi i radi u û~ugama.

PETRONI] TRIVI] KATICA. Ro|ena je 1958. godine u Be~eju. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Radqevu. Zavr{ila je filozofski fakultet u Beogradu, odsek psihologija istekla zvawe diplomirani psiholog. @ivi i radi u Beogradu.

MILOSAVQEVI] DRAGAN. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomsta. Radio je u TRO "Tam-nava" u Ubu. Bavi se privatnom delatno{}u i poseduje svoju trgovinsku radwu. @ivi u Ubu.

PO[ARAC GLI[I] NADA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ilau Pambukovici. Zavr{ila je Vi{u {kolu u Vaqevu i stekla zvawe pravnik. Radi kao ref-erent upravnih poslova u Policijskoj stanici u Ubu. @ivi u Pambukovici.

RANKOVI] @UNI] SNE@ANA. Ro|ena je 1956. godine u Beogradu. Zavr{ila jefakultet politi~kih nauka i stekla zvawe diplomirani politikolog. Radila je kao ref-erent, a sada radi kao rukovodilac Centra za socijalni rad u Lajkovcu. @ivi u Lajkovcu.

RISTIVOJEVI] MILORAD. Ro|en je 1959. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu je zavr{iou Ubu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomista. Radio je uTRO "Tamnava" u Ubu kao ekonomista. Sada radi u PP "Daleks" u Ubu. @ivi u Ubu.

SIMI] MATI] MILADINKA. Ro|ena je 1958. godine u Gorwem Crniqevu, op{tinaOse~ina. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ose~ini. Radi u TE "Kolubara B" u Kaleni}u.@ivi u Ubu.

STAMENI] VI]ENTI] NADA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekono-

136

Gimnazija u Ubu

mista. Radila je kao kontrolor u preduze}u "B. Babi}". Sada se bavi privatnom delat-no{}u iz oblasti montaè liftova, pokretnih traka i stepeni{ta. Poseduje privatnufirmu. @ivi u Beogradu.

TRIFUNOVI] MATI] DANKA. Ro|ena je 1958. godine u Novacima, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Radi u Institutu za primewenu fiziku "Intel" kao referent ishrane.@ivi u Beogradu.

ÔLI] JELENI] VERA. Ro|ena je 1959. godine u Zemunu. Osnovnu {kolu je zavr{ila uUbu. Zavr{ila je fakultet politi~kih nauka u Beogradu i stekla zvawe diplomiranipolitikolog. Radi u Ustanovi kulture kao rukovodilac Doma kulture. @ivi u Ubu.

ÔLI] DRAGAN. Ro|en je 1958. godine u Zemunu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Radqevu.Zavr{io je poqoprivredni fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani inèweragronomije. Radio je kao komercijalsta u DP "Sveta Popovi}" Ub. Sada ne radi. @ivi uUbu.

137

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-b: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Mileva Atanaskovi}, profesor

A[KOVI] GRADIMIR. Ro|en je 1958. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Radi kao slu`benik u TP "Tamnava" Ub. @ivi u Ubu.

JOVIÎ] VESNA. Ro|ena je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{i-la je Pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je u RO "Zimpa"u Ubu kao sekretar preduze}a. Sada radi kao sekretar Op{tinskog suda u Ubu. @ivi u Ubu.

KOVAÊVI] RADOVANOVI] DANICA. Ro|ena je 1959. godine u Dokmiru. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu i steklazvawe diplomirani pravnik. Radi kao pravnik u SO Lazarevac. @ivi u Lazarevcu.

LAZI] IVANOVI] VIDOSAVA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je Vi{u {kolu za socijalne radnike i stekla zvawe vi{i socijalni rad-nik. Sve vreme radi kao socijalni radnik u Centru za socijalni rad u Ubu. @ivi u Takovu.

LUKI] MILUTIN. Ro|en je 1958. godine u Paquvima. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Radio je kao komandir obezbe|ewa u RO "Kolubara" Baro{evac do 2007. Sada jerukovodilac stanice u "Kolubari", u Baro{evcu. @ivi u Ubu.

138

Gimnazija u Ubu

LUKOVI] VESNA. Ro|ena je u Vaqevu 1958. godine. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu.Radi kao administrativni radnik u Osnovnoj {koli "Milan Muwas" Ub. @ivi u Ubu.

MARI] MILO[EVI] SLAVKA. Ro|ena je 1958. god. u Trli}u. Osnovnu {kolu je zavr{ilau Novacima. Zavr{ila je Fakultet politi~kih nauka u Beogradu i stekla zvawe diplomiranisocijalni radnik - politikolog. Radi u Centru za socijalni rad u Ubu. @ivi u Ubu.

MILINKOVI] ANDRI] DARINKA. Ro|ena je 1958. godine u Gorwoj Bukovici,op{tina Vaqevo. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vaqevskoj Kamenici. Zavr{ila je vi{upoqoprivrednu {kolu u â~ku i stekla zvawe inèwer poqoprivrede. Radila je kao ref-erent u ZZ "Gorwa Bukovica". Sada je nezaposlena. @ivi u Vaqevu.

MILINOVI] IVKOVI] MILADINA. Ro|ena je u Jabu~ju 1958. godine, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Radila je u "Kolubari-metal" u Lazarevcu. U penziji je i ìvi u Lajkovcu.

MILUTINOVI] QIQANA. Ro|ena je u Ubu 1958. godine, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i radila u RO "Opeka" u Ubu. Pre-minula 2003. godine.

MLADENOVI] IVAN. Ro|en je 1958. god. u Ubu .Zavr{io je osnovnu {kolu u Bawani-ma. @ivi i radi u Austriji.

MOLEROVI] @IVOTA. Ro|en je 1958. godine u Stepawu op{tina Lajkovac. Osnovnu je{kolu zavr{io u Bajevcu. Zavr{io je pravni fakultet u Beogradu i stekao zvawediplomirani pravnik. Radi u SO Lajkovac. Bio je predsednik Izvr{nog saveta SOLajkovac. @ivi u Lajkovcu.

NINKOVI] ARSENI] SLAVOJKA. Ro|ena je 1958. godine u Bobovi, op{tina Vaqevo.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i steklazvawe diplomirani pravnik. Radi kao sudija za prek{aje u Ubu. @ivi u Velikom Poqukod Obrenovca.

PANTELI] \UNISIJEVI] VESNA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomiraniekonomista. Radi kao finansijski rukovodilac u PGP "Dok" u Obrenovcu. @ivi u Ubu.

PETRONIJEVI] BIRÂNIN MILENA. Ro|ena je u Radqevu 1958. godine. Osnovnu{kolu je zvar{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekla zvawepravnik. Radi u Op{tinskoj upravi SO Ub. Aktivno se bavila rukometom. @ivi u Vaqevu.

POPOVI] MILE. Ro|en je 1958. godine, u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bajevcu,op{tina Lajkovac. Radio je u Kartonaì "Inka" u Lajkovcu, a zatim u preduze}u "Bosis" uVaqevu. Sada je privatnik iz oblasti proizvodwe grafi~kih ma{ina. Vlasnik je privatnogpreduze}a za popravku i odràvawe ma{ina za grafi~ku industriju. @ivi u Stepawu.

TOKOVI] DIMITROVI] PETRA. Ro|ena je u Dobrunu, op{tina Masali. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u "Beobanci" Ub. Sada radi u "Rajfajzen banci" uBeogradu. @ivi u Beogradu.

URO[EVI] JUSOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radila je u "Mostogradwi" u Beogradu. Sada ne radi. @ivi u Beogradu.

139

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-c: prirodno-matemati~ki smerRazredni stare{ina: Andrija Milovanovi}, profesor

ANTONI] KUJUNXI] JASMINA. Ro|ena je 1958. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je FON u Beogradu i stekla zvawe diplomirani inèwer or-ganizacije rada. Radila u "Termoelektru" u Beogradu i u Ubu. Specijalizirala menax-ment o qudskim resursima. Radi kao stru~ni konsultant preduze}a "Parking servis" uBeogradu. @ivi u Beogradu.

APOSTOLOVI] SLOBODAN. Ro|en je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu{kolu. Poseduje privatnu radwu u Beogradu, gde i ìvi.

ARSENOVI] MITROVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Negotinu. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je gra|evinski fakultet, odsek geodezija u Beogradu istekla zvawe diplomirani inèwer geodezije. Radila je kao izvr{ilac i rukovodilacgrupe Geodetske uprave - katastra u Ubu. Sada radi kao rukovodilac grupe u Centru zakatastar nepokretnosti u [apcu. @ivi u Vaqevu.

140

Gimnazija u Ubu

A[KOVI] REQI] QIQANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Bawanima. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zavwediplomirani ekonomista. Bavi se privatnom delatno{}u. Poseduje svoje trgovinsko pre-duze}e. @ivi u Beogradu.

A[KOVI] MILO[. Ro|en je 1957. godine u û~ugama. Osnovnu {kolu je zavr{io uPambukovici. Radio je kao referent u DP "Tamnavac" u Ubu. Sada radi u "Slap-Tam-navac" u Ubu.

BELI] RAKI] VESNA. Ro|ena je1958. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{ila uUbu. Radi kao savetnik Predsednika op{tine Zvezdara. @ivi u Beogradu.

VELIMANI] QUBIVOJE. Ro|en je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io uStublinama. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomista-komercijalista. Radio je kao referent za plan i analizu u RO "Ubqanka" u Ubu. Sada jeporski kontrolor u Poreskoj upravi u Ubu. @ivi u Ubu.

VUKOTI] MIODRAG. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Zavr{io je vi{u pedago{ku {kolu uBeogradu i stekao zvawe nastavnik matematike. Radio je kao samostalni referent u "Gen-eraleksportu" u Beogradu. Sada radi kao koordinator u preduze}u "Lasta" u Vaqevu.@ivi u Trli}u.

\URA[INOVI] VLADAN. Ro|en je 1959. godine u Obrenovcu. Osnovnu {kolu jezavr{io u Qubini}u. Zavr{io je Filozofski fakultet u Beogradu i Prirodnomatemati~ki fakultet u Beogradu odsek za turizam i stekao zvawe diplomirani turiz-molog. @ivi u Jo{evi.

ILI] \UR\EVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je poqoprivredni fakultet u Zemunu i stekla zvawe diplomirani po-qoprivredni inèwer agroekonimije. Radi u DP "PIK" u Ubu. @ivi u Ubu.

JOVANOVI] CEROVI] DRAGANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu. Radila kao ekonomista u preduze}u"Kopovi" Ub. Preminula 1996. godine.

KOSTI] SLAVI[A. Ro|en je 1959. godine u Krupwu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Radio je u RO "Ubqanka" u Ubu. Sada radi u Pred{kolskoj ustanovi u Ubu. @ivi u Ubu.

MLADENOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila uTularima. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista.Radila je u ZZ "Tulari". Sada je nezaposlena. @ivi u Tularima.

OLBINA SREDOJEVI] BO@ANA. Ro|ena je 1958. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu jezvar{ila u Ubu. @ivi i radi u [vajcarskoj.

PETKOVI] SARI] GORDANA. Ro|ena je 1959. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je rudarsko-geolo{ki fakultet i stekla zvawe diplomiraniinèwer geologije. Radila je kao samostalni geolog u preduze}u "Geoub". Sada radi kaogeolog u preduze}u "Kopovi" u Ubu. @ivi u Ubu.

141

Gimnazija u Ubu

PETRONI] ZORICA. Ro|ena je 1957. godine u Novacima, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe nastavnik matem-atike. @ivi i radi u Koceqevi.

RAKI] ARSENIJEVI] DRAGICA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radi u RO "Termoelektro" u Ubu. @ivi u Dokmiru.

RAKI] STEVANOVI] QIQANA. Ro|ena je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radi u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu.

TEJI] MINI] STANOJKA. Ro|ena je u Zaro`ju, op{tina Bajina Ba{ta. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je FON u Beogradu i stekla zvawe diplomiraniinèwer organizacije rada. Radila je u preduze}u "Kru{ik" Vaqevo. Sada ne radi. @iviu Vaqevu.

142

Gimnazija u Ubu

[ESTA GENERACIJA (1974 – 1978)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Qubica Jojki}, profesor

BLAGOJEVI] CEROVI] MIRJANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je Filozofski fakultet u Novom Sadu i stekla zvawe profesorafrancuskog jezika. Radila je kao profesor u Tehni~koj {koli u Ubu. Sada radi kao pro-fesor u [apcu. @ivi u [apcu.

VESOVI] MIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Qubi{u, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu i stekla zvawe pravnika. Radi kao slu`benik u ZZ uQubi{u. @ivi u âjetini.

VUKOSAVQEVI] MIHAILOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu.Osnovnu{kolu je zavr{ila u Pambukovici. Radila je u "Jugometalu" u Beogradu kao slu`benik.Sada radi u Ministarstvu pravde u Beogradu. @ivi u Beogradu.

143

Gimnazija u Ubu

GRUJIÎ] TRIFUNOVI] DIVNA. Ro|ena je 1957. godine u Pambukovici,gde jezavr{ila osnovnu {kolu. Radila je u "Beobanci", ekspozitura u Ubu do wene likvidaci-je. Sada ne radi. @ivi u Ubu.

DRAMI]ANIN ILI] RADIJANA. Ro|ena je 1959. godine u Ivawici. Osnovnu {koluje zavr{ila u Vrelu. Radi kao kontista u Ustanovi studijskog centra u Beogradu. @ivi uBeogradu.

DRAMI]ANIN ILI] ZORICA. Ro|ena je 1960. godine u Ivawici. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Vrelu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekono-mista. Radi kao kwigovo|a u preduze}u "Futura plus" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

\ERMANOVI] RADOJE. Ro|en je 1958. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomista. Radio je kao vi{ireferent u Internoj banci "Kru{ik" u Vaqevu. Sada je upravnik Po{te u Ubu. @ivi u Ubu.

\URIÎ] DRAGOJLOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {koluje zavr{ila u Bre`|u,op{tina Mionica. Radi u privatnom preduze}u. @ivi u Vaqevu.

MANOJLOVI] PREDRAG. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io uPambukovici. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomiraniekonomista. Radi kao ste~ajni upravnik u Ubu. Bavi se privatnom delatno{}u izoblasti ekonomije. Poseduje privatnu agenciju. @ivi u Ubu.

MARKOVI] MU[ICKI DRAGICA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radila je kao slu`benik u RO "Ubqanka" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu.

MILOVANOVI] PANI] MILENA. Ro|ena je 1959. godine u Slatini,op{tina Ub. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Dokmiru. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i steklazvawe pravnika. Radila je u Upravi prihoda u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u û~ugama.

MIHAJLOVI] DAMWANOVI] MILENA. Ro|ena je 1959. godine u Obrenovcu. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Bawanima. Radi kao kwigovo|a u @TP Beograd. @ivi u Beogradu.

MLADENOVI] SLAVICA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila uVrelu. Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesora srpskogjezika i kwièvnosti. @ivi i radi u Kanadi.

NIKOLI] BRANISLAV. Ro|en je 1958. godine u Obrenovcu. Osnovnu {kolu je zavr{iou Bawanima. Zavr{io je Vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomista.Radi u "Eko-Dunavu" u Obrenovcu. @ivi u Obrenovcu.

PANI] KUMBARI] BIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Vrelu. Radi u "TE Kolubara B" kao referent za radne odnose. @ivi u Ubu.

PETROVI] MIROSLAVA. Ro|ena je 1960. godine u [aba~koj Kamenici, gde jezavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvaweekonomista. Radi kao stru~ni saradnik za ekonomiju u preduze}u "Zorka-atlas kamen" izNovog sada. @ivi u Koceqevi.

144

Gimnazija u Ubu

POPOVI] MILO[. Ro|en je 1960. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vre-lu. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista.Radio je u RO "PIK" i PP "Rad" u Ub. Sada je privatni preduzetnik iz oblasti tr-govine. Poseduje privatnu firmu. @ivi u Ubu.

POPOVI] RADMILA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Vre-lu. @ivi u Vaqevu.

TODOROVI] DRAGUTIN. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radio je kao muzi~ar u svom orkestru. Preminuo je 1996. godine.

SOKI] VERICA. Ro|ena je 1957. godine u Brezovici. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu.Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekla zvawe pravnika. Radila je kao refer-ent za kadrove u RO "Duvan" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu.

ÂNI] PRIJI] DRAGICA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ilau Vrelu. Zavr{ila je vi{u turisti~ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista.Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista.Radi kao direktor ra~unovodstvene slu`be u GP "Internacional" u Beogradu. @ivi uBeogradu.

145

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-b: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Branislav Sre}kovi}, profesor

ALIMPIJEVI] MILO[. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radi kao slu`benik u TE "Kolubara B" u Kaleni}u. @ivi u Ubu.

GAVRILOVI] STAMENKA. Ro|ena je 1959. godine u selu Svojdrug, op{tina BajinaBa{ta. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u "PIK" Ub kao slu`benik. Sada neradi. @ivi u Ubu.

GOLUBOVI] SVETISLAV. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je pravni fakultet u Kragujevcu i stekao zvawe diplomiranog pravnika. Radioje u UP "[umadija" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti menaxerstva.Poseduje privatnu firmu. @ivi u Ubu.

GRUBOR SIMI] DU[ANKA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesora. Radi kaoprofesor srpskog jezika u O[ "Milan Muwas" u Ubu. Bila je direktor {kole od 2002-2006. godine. @ivi u Ubu.

@IVANOVI] JOVAN. Ro|en je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ba-jevcu,op{tina Lajkovac. Bavi se poqoprivredom. @ivi u Bajevcu.

146

Gimnazija u Ubu

JOVANOVI] DRAGAN. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Radi kao referent u Poreskoj upravi u Ubu. @ivi u Ubu.

JOKSIMOVI] JOVANOVI] OLGA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista.Radi kao kwigovo|a u preduze}u "Tehnopromet" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

KOSANI] RADI] VESNA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomiranog pravnika.Radi kao sekretar {kole u Lazarevcu, gde i ìvi.

LAZI] STOJIQKOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Nezaposlena je. @ivi u Velikom Poqu kod Obrenovca.

LUKOVI] [O[KI] MILENKA. Ro|ena je 1959. godine u Boèti}ima,op{tina NovaVaro{. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radikao {ef ra~unovodstva u JKP "Sopot" u Sopotu. @ivi u Sopotu.

MAJSTOROVI] PLAV[I] VESNA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u defektolo{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe defek-tolog. Radi kao slu`benik u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu.

MAKSIMOVI] RANKOVI] VESNA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u upravnu {kolu i stekla zvawe pravnika. Radila je kaopravnik u RO "3. oktobar" i RO "Boston" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u.Poseduje privatnu agenciju "Vin" u Ubu. @ivi u Ubu.

MAXAREVI] VERICA. Ro|ena je 1960. godine u Titovom Uìcu. Radila je kaoslu`benik u TRO "Tamnava" u Ubu. @ivi u Ubu.

MLADENOVI] LEONTIJEVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Radi kao administrativni radnik u PP "Leon" u Ubu. Posedu-je privatnu firmu koja se bavi proizvodnom delatno{}u. @ivi u Ubu.

NIKOLI] BO@IDAR. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je {umarski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani {umarskiinèwer. Radio je kao revirni inèwer {umarstva [G "Borawa" u Vaqevu. Sada radikao {umarski inspektor u Upravi za {ume Beograd, odeqewe u Ubu. @ivi u Ubu.

OSTOJI] MARKOVI] ZORA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radila je u "Beobanci" do wene likvidacije. Sada radi kao blagajnik u Osnovnoj{koli "Rajko Mihajlovi}" u Bawanima. @ivi u Ubu.

PETRONI] BRANISLAV. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radi kao novinar u Ustanovi za kulturu u Ubu. @ivi u Ubu.

SMIQANI] KATANI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Vr{cu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Radila je kao slu`benik u PIK-u u Ubu do 2007. Sada ne radi. @ivi u Ubu.

STOJIÎ] @IVANOVI] QIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je Filozofski fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesora so-ciologije. Radi kao profesor u Gimnaziji "Branislav Petronijevi}" u Ubu.

147

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-c: prirodno-matemati~ki smerRazredni stare{ina: Margita Andonovi}, profesor

AVRAMOVI] BRANKA. Ro|ena je 1959. godine u Zukvama, op{tina Koceqeva. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Koceqevi. Zavr{ila je poqoprivredni fakultet u Zemunu i steklazvawe diplomirani inèwer poqoprivrede. Radi u kombinatu "13. jul" u Podgorici.@ivi u Podgorici.

VESOVI] MLA\EN. Ro|en je 1959. godine u Qubi{u, op{tina âjetina. Osnovnu{kolu je zavr{io u Qubi{u. Zavr{io je medicinski fakeltet u Beogradu i stekao zvawedoktora medicine. Zavr{io je specijalisti~ke studije iz oblasti op{te medicine istekao zvawe specijalista op{te medicine. Bio je dva puta predsednik SO âjetina.@ivi i radi u âjetini.

VI[WI] ZORA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ilaje poqoprivredni fakultet u Zemunu i stekla zvawe diplomirani agroekonomista. Svevreme radi u gra|evinskoj firmi "Danzo" u Beogradu kao finansijski direktor. @ivi uBeogradu.

148

Gimnazija u Ubu

ILI] POPOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1960. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Debrcu. Diplomirala je na ekonomskom fakultetu u Beogradu i stekla zvawediplomirani ekonomista. Radila je kao ra~unovo|a u preduze}u "Madijafarm" d.d. uBeogradu. Sada radi kao revizor u Republi~kom fondu penziono-invalidskog osigurawau Beogradu. @ivi u Obrenovcu.

JAKOVQEVI] QIQANA. Ro|ena je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Radila je u fabrici obu}e "Boston" u Ubu. Sada je u penziji. @ivi u Ubu.

JE^MENICA PERUNIÎ] MILENA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zavwe ekono-mista. Radi kao glavni kwigovo|a i referent plana i analize u TE "Kolubara B". @ivi uLazarevcu.

KOKOTOVI] KUPQANIN GORDANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Radila je u marketingu "Stefila" u Obrenovcu. @ivi u Obrenovcu.

LUKI] RADIÊVI] OLIVERA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Komiri}u. Zavr{ila je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu i steklazvawe diplomirani inèwer organizacije rada. Poseduje privatnu firmu "Kokos-kom-pjuteris" za izradu programa kwigovodstvenog poslovawa. @ivi u Beogradu.

MARKOVI] JEREMI] GORDANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista.Radila je u "Beobanci" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu.

MARKOVI] MILADIN. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Ra-dio je u ASP "Strela" u Ubu kao slu`benik. Sada radi u privatnoj gra|evinskoj firmi"Beograd" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

MARKOVI] RADE. Ro|en je 1959. godine u Poàrevcu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Zavr{io je medicinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe doktor medicine. Zavr{io jespecijalisti~ke studije iz oblasti op{te hirurgije i stekao zvawe specijalista op{tehirurgije. Do 1988. godine radio je u Domu zdravqa u Ubu. Sada je hirurg u Klini~ko-bolni~kom centru u Kragujevcu. @ivi u Kragujevcu.

MILANOVI] GLI[I] SLAVICA. Ro|ena je 1959. godine u Novacima, gde jezavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je veterinarski fakultet u Beogradu i stekla zvawediplomirani veterinar. Radi u Ministarstvu poqoprivrede, u Republi~koj veteri-narskoj inspekciji, odeqewe Smederevska Palanka. @ivi u Smederevskoj Palanci.

NESTOROVI] @IVORAD. Ro|en je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Vaqevu i stekao zvawe ekonomista. Radio je kao{ef prodaje i nabavke u RO "Obnova" u Lajkovcu. Sada je upravnik Gradske biblioteke uLajkovcu. @ivi u Bajevcu.

PETROVI] STANOJLOVI] RADMILA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomiraniekonomista. Radila je kao ekonomista u preduze}u DPPI "Tamnavac" u Ubu. @ivi i radiu Kanadi.

149

Gimnazija u Ubu

PETROVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista.Radi u DPPI "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu.

RADOVANOVI] DU[KO. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radio je u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti osig-urawa. Poseduje privatnu firmu za osigurawe, prenos i registraciju vozila. @ivi u Ubu.

RANKOVI] DUBQEVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1959. godine u Sovqaku. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada radi u preduze}u"Posavina-Slap". @ivi u Ubu.

SIMI] IVANOVI] VEROSLAVA. Ro|ena je 1959. godine u Jabu~ju, op{tina Lajkovac.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Jabu~ju. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu istekla zvawe ekonomista. Radila je kao referent za firme u Narodnoj banci Srbije, ekspoz-itura u Ubu. Sada radi kao menaxer za pravna lica u "Unikredit banci" u Ubu. @ivi u Ubu.

SOKI] VUKOSAVQEVI] ZORICA. Ro|ena je 1959. godine u Brezovici,op{tina Ub.Zavr{ila je Fakultet politi~kih nauka i stekla zvawe diplomirani socijalni radnik.Radi u Centru za socijalni rad, odeqewe u Obrenovcu. @ivi u Obrenovcu.

STANI] ZORAN. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Tularima.Bavi se poqoprivrednom proizvodwom. @ivi u Tularima.

STANKOVI] NIKOLA. Ro|en je 1960. godine u Beogradu. Zavr{io je poqoprivrednifakultet u Zemunu i stekao zvawe diplomirani inèwer za hortikulturu. Radio je na po-qoprivrednom dobru, a potom u RO "Vo}ar"u Koceqevi. Sada se bavi privatnom delat-no{}u. Poseduje privatnu poqoprivrednu apoteku u Koceqevi. @ivi u Koceqevi.

STEVANETI] NIKOLI] STOJANKA. Ro|ena je 1959. godine u Boèti}ima,op{tinaNova Varo{. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u "Beobanci" u Ubu do wenelikvidacije. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu.

STOJANOVI] MAKSIMOVI] LEPOSAVA. Ro|ena je 1959. godine u Beogradu. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Poseduje gra|evinsku firmu "Stanmaks" u Ubu gde i radi.@ivi u Ubu.

150

Gimnazija u Ubu

SEDMA GENERACIJA (1975 – 1979)

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Nikola Luki}, nastavnik

ADAMOVI] MILOSAVQEVI] NADA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {koluje zavr{ila u Tularima. Zavr{ila je vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawenastavnik matematike. Zavr{ila je prirodno-matemati~ki fakultet u Beogradu i steklazvawe profesor matematike i informatike. Radila je kao nastavnik matematike u No-vacima, Vrelu i Tularima. Sada radi kao profesor matematike u Tehni~koj {koli "Ub"u Ubu. @ivi u Sovqaku.

BABI] IVAN. Ro|en je 1959. godine u Koceqevi, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekao zvawe pravnik. Radio je kao pravnik uFabrici obu}e u Koceqevi. Sada ne radi. @ivi u Koceqevi.

BOJI] DINÎ] NADE@DA. Ro|ena je 1960. godine u Tularima, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista.@ivi i radi u Obrenovcu i poseduje privatnu firmu.

VASOVI] ADAMOVI] @IVANA. Ro|ena je 1960. godine u Vrhovinama,op{tina Ub.Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Radi u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu.

VESELINOVI] MILUTIN. Ro|en je 1960. godine u Novacima, gde je zavr{io osnovnu{kolu. Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekono-

151

Gimnazija u Ubu

mista. Radio je kao direktor sektora trgovine u AD "Tamnavac" u Ubu. Sada je menaxertrgovine u AD "Posavina-Slap" Obrenovac. @ivi u Ubu.

VUKOTI] RADOJIÎ] DRAGICA. Ro|ena je 1961. godine u Trli}u, op{tina Ub. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u {kolu za socijalni rad u Beogradu istekla zvawe vi{i socijalni radnik. Radila u RO "Angrosirovina" u Ubu. Sada radi uPP "Inosbalkan" u Ubu. @ivi u Ubu.

VUÊTI] DRAGICA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Radila je u RO "Ubqanka" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Rukladi kod Uba.

@IVANOVI] KOTARAC JORDANA. Ro|ena je 1960. godine u Vaqevu . Osnovnu {koluje zavr{ila u Bajevcu. Radi u preduze}u "Elind" u Vaqevu. @ivi u Vaqevu.

ILI] @. DRAGAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. @ivi iradi u Beogradu.

ILI] STANKO. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io jegra|evinski fakultet, odsek geodezija i stekao zvawe diplomirani inèwer geodezije.Radio je kao inèwer u RO "Kopovi" u Ubu. Sada je nezaposlen. @ivi u Tvrdojevcu.

JANKOVI] DU[AN. Ro|en je 1959. godine u Novacima, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je Medicinski fakultet u Beogradu i stekao zvawe doktor medicine. Radi kaona~elnik garnizonske ambulante u Vaqevu. @ivi u Vaqevu.

JOVANOVI] SLOBODAN. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Bavi se poqoprivredom i trgovinom. @ivi u Milorcima.

JOVIÎ] RADA. Ro|ena je 1960. godine u Bawanima, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Radila je u konfekciji "Kluz" u Beogradu kao obra~unski slu`benik. Sada radi u kon-fekciji "Nikola S" kao obra~unski radnik. @ivi u Beogradu.

JOKSIMOVI] LUKI] DOBRILA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radila je u ZZ "Sloga" u Ubu. @ivi i radi u Beogradu.

KURÛBI] @IVAN. Ro|en je 1959. godine u Zvizdaru. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Radi kao magacioner u ZZ u Ubu. @ivi u Ubu.

LAZAREVI] []EKI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Bawanima. Radila je kao komercijalista u "Jugoeksportu" uBeogradu. Bavi se novinarstvom i izdaje nezavisne novine "Vijesti" u Podgorici. @iviu Podgorici.

LAZI] VLADAN. Ro|en je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u La-jkovcu. Radi u REIK "Kolubara-Tamnava Isto~no poqe". @ivi u Lajkovcu.

LAZI] IVANKOVI] QIQANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radi u po{ti u Vreocima. @ivi u Lazarevcu.

LELI]ANIN ALEKSANDAR. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu{kolu. Radi kao slu`benik u RO "Termoelektro" u Ubu. @ivi u Trli}u.

152

Gimnazija u Ubu

MILIVOJEVI] SLOBODAN. Ro|en je 1960. godine u Novacima, gde je zavr{io osnovnu{kolu. Radi kao slu`benik u "Dunav" osigurawu, filijala Vaqevo. Bio je odbornik SOUb i sekretar SPS u Ubu. @ivi u Ubu.

MILUTINOVI] NENAD. Ro|en je 1960. godine u Capari}ima,op{tina Qubovija. Os-novnu {kolu je zavr{io u Ubu. Nezaposlen je i ìvi u Stublenici.

PANTELI] GAVRILOVI] VINKA. Ro|ena je 1960. godine u Kr{noj Glavi. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Dokmiru. @ivi u Vaqevu.

PANTELI] ÂÎ] NATA[A. Ro|ena je 1960. godine u Beogradu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je Vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista.Radi kao komercijalista u privatnoj firmi u Beogradu. @ivi u Beogradu.

POPOVI] MILUTINOVI] QIQANA. Ro|ena je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Bajevcu. Poseduje sopstvenu tekstilnu firmu u Melburnu. @ivi uAustraliji.

SARI] MILORAD. Ro|en je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. @ivi u Ubu.

TODOROVI] MILESA. Ro|ena je 1960. godine u Subotici,op{tina Koceqeva. @ivi iradi u Vladimircima.

]OSI] ZORAN. Ro|en je 1959. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Lajkovcu.Preminuo 1990. god.

ÔLI] JE^MENICA MIRJANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radila je kao kwigovo|a u RO "Tamnavac" u Ubu do 2000. godine. Sada je neza-poslena. @ivi u Ubu.

153

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-b: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Slavka Popovi}, profesor

GAVRILOVI] VESELIN. Ro|en je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io uPambukovici. Radio je kao privatni preduzetnik i imao svoju prodavnicu. Sada se bavipoqoprivrednom proizvodwom. @ivi u Ubu.

DRAMI]ANIN JOVIÎ] JULIJANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {koluje zavr{ila u Vrelu. Vi{u ekonomsku {kolu je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe ekon-omista. Radila je u preduze}u "Duvan" u Ubu kao ekonomista. Sada je nezaposlena. @ivi uVrelu.

\UKI] MILICA. Ro|ena je 1960. godine u Pambukovici, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radi kao trgovac u PP "êlik-promet" u Obrenovacu. @ivi u Obrenovcu.

ZEQI] RAKI] ZORICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Radi kao slu`benik u DPPI "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu.

ILI] P. DRAGAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pambukovi-ci. Radi kao {ef Mesne kancelarije u Pambukovici. @ivi u Pambukovici.

ILI] MOMÎLO. Ro|en je 1960. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Radqe-vu. Radio je kao komercijalista u RO "Papirpromet" u Beogradu. Sada ìvi i radi uMakedoniji.

JAGODI] SMIQANA. Ro|ena je 1960. godine u Tvrdojevcu. Osnovnu {kolu je zavr{ilau Ubu. Radi kao {ef prodavnice u TP "Vi{wica" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

154

Gimnazija u Ubu

JEREMI] VESNA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekonomista.Bavi se trgovinom i poseduje svoju privatnu radwu. @ivi u Le{tanima kod Beograda.

JEREMI] ISAILOVI] DRAGICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista.Radi u preduze}u "Tamnavaput" u Ubu. @ivi u Ubu.

JELENI] SPASOJEVI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1959. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomiranipravnik. @ivi u Beogradu kao penzioner.

JOVANOVI] MILOVANOVI] RADMILA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde jezavr{ila osnovnu {kolu. @ivi i radi u Lazarevcu.

MARKOVI] ZORAN. Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je pravni fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radi kaodirektor "Tamnavaputa" u Ubu. @ivi u Ubu.

MILOVANOVI] BABI] AN\ELKA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista.Radi u "Rajfajzen banci" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

OJDANI] JAKOVQEVI] SLAVICA. Ro|ena je 1960. godine u Radqevu, gde jezavr{ila osnovnu {kolu. @ivi i radi [vajcarskoj.

OSTOJI] RADOSAV. Ro|en je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Radio je kao prodavac u TP "Ateks" do 2004. godine. Sada je nezaposlen. @ivi u Ubu.

PANTELI] JASNA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu i stekla zvawe profesor francuskog jezika.Radi kao profesor u Beogradu. @ivi u Beogradu.

PUZI] DOBROSAVQEVI] SVETLANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Radila je u fabrici obu}e "Boston" u Ubu. Nezaposlena je. @ivi uSovqaku kod Uba.

RADOVANOVI] JOVANOVI] VERA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zvr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u defektolo{ku {kolu u Beogradu i stekla zvawe defek-tolog. Ima svoju firmu "4. decembar" u Lazarevcu i bavi se trgovinom i uslugama. @iviu Lazarevcu.

RADIVOJEVI] MILIVOJEVI] GORDANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde jezavr{ila osnovnu {kolu. Radi u FGM "Trudbenik" u Ubu kao slu`benik. @ivi u Takovu.

RADOJIÎ] JOVI] MILICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. @ivi u Ubu.

RADOJIÎ] ZORAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radioje u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada radi u ZZ "Trli}". @ivi u Ubu.

155

Gimnazija u Ubu

SAVI] TUROMAN GROZDANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Vrelu. Radila je u preduze}ima "Interkontinental" i u GSP u Beogradu. Sadane radi. @ivi u Skeli.

SAJI] SOWA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila jepravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila je u Skup{tinigrada Beograda. Sada ìvi i radi u îkagu u SAD.

SELENI] NEDI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radi u DPPI "Tamnavac" kao slu`benik. @ivi u Ubu.

SOFRONI] MILUTIN. Ro|en je 1959. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Pam-bukovici. Radi u Osnovnoj {koli "Sveti Sava" u Pambukovici. @ivi u û~ugama.

STEPANOVI] \UR\EVI] ZORA. Ro|ena je 1960 godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Pambukovici. Vi{u ekonomsku {kolu je zavr{ila u Vaqevu i stekla zvaweekonomista. Radila je u "Centrokopu" u Beogradu. Sada radi u Ministarstvu finansijaSrbije u Upravi carina. @ivi u Beogradu.

CVETIÂNIN PREDRAG. Ro|en je 1960. godine u Bajmoku. Osnovnu {kolu je zavr{io uUbu. Radio je kao rukovalac gra|evinskih ma{ina u preduze}u "Tamnavaput". Sada sebavi privatnom delatno{}u iz oblasti gra|evinarstva i poseduje gra|evinsku firmu.@ivi u Ubu.

ÂNI] PEJI] ZORICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila uVrelu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekono-mista. Radila je kao slu`benik u RO "Univerzal" u Beogradu. Sada je trì{ni inspektoru op{tini SO Oxaci. @ivi u Somboru.

156

Gimnazija u Ubu

ODEQEWE IV-c: prirodno-matemati~ki smerRazredni stare{ina: Du{anka Latinovi}, profesor

ALIMPIJEVI] ALEKSANDAR. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu{kolu. Zavr{io je vi{u ma{insku {kolu u Zemunu i stekao zvawe inèwer ma{instva.Do 2005. godine radio je u RO "Jugopetrol" . Sada je referent obezbe|ewa u TE "KolubaraB" u Kaleni}u. @ivi u Ubu.

BA\EVI] TRIFUNOVI] SLAVICA. Ro|ena je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {koluje zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je Fakultet za fizi~ko vaspitawe u Beogradu i stekla zvaweprofesora. Radi kao profesor fizi~kog vaspitawa u O[ "Milan Muwas". @ivi u Ubu.

DAVIDOVI] PERO. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je vi{u upravnu {kolu u Vaqevu i stekao zvawe pravnika. Radio je kao sekretarOp{tinskog suda u Ubu do 2005. godine. Sada je suvlasnik u ST KR "DD Vladimirci" .@ivi u Ubu.

DOBROSAVQEVI] ÛKI] NADA. Ro|ena je 1959. godine u Sovqaku. Osnovnu {koluje zavr{ila u Ubu. @ivi u Vaqevu.

IKONI] JOVANOVI] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Vrhovinama,op{tina Ub. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Radila je u PP "Rad" . Sada radi u Beogradu. @ivi u Ubu.

JAKOVQEVI] SLAVICA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu i stekla zvawe ekonomista. Radila je u turisti~kojagenciji "Putnik" u Beogradu, zatim u "Beobanci" do wene likvidacije. Sada radi u"Gr~koj banci". @ivi u Beogradu.

157

Gimnazija u Ubu

JANKOVI] DRAGAN. Ro|en je 1960. godine u Boru. Osnovnu {kolu je zavr{io u Boru.Zavr{io je vi{u elektrotehni~ku {kolu u Ni{u i stekao zvawe elektroinèwera. Radioje na Jugoslovenskoj èleznici. Sada ìvi i radi u Torontu.

JOVANOVI] BARADANOVI] MILENA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Radqevu. Radi u SO Negotin . @ivi u Negotinu.

KISELÎ] VLADAN. Ro|en je 1960. godine u [apcu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vre-lu. Radio je kao prodavac u RO "Duvan" u Vaqevu. Sada se bavi samostalnom delatno{}uiz oblasti trgovine . Poseduje privatnu radwu. @ivi u Vaqevu.

KOVAÊVI] DU[AN. Ro|en je 1961. godine u Dokmiru,op{tina Ub. Osnovnu {kolu jezavr{io u Ubu. Zavr{io je vi{u ma{insku {kolu u Zemunu i stekao zvawe ma{inskiinèwer. Radio je kao inèwer u "Termoelektru" u Ubu. Sada radi kao inèwer u RO"Kolubara - Zapadno poqe". Bio je odbornik SO Ub. @ivi u Ubu.

LAZI] JADRANKA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekla zvawe ekonomista. Radila je u"Srbijanci" u Vaqevu kao rukovodilac prijema i otpreme robe. Sada je direktor za mar-keting u preduze}u "Futura plus" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

MARKOVI] MIROSLAV. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je ma{inski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ma{inskiinèwer. Bavi se nau~nim i izdava~kim radom iz oblasti tehni~ke fizike. Objavio jenekoliko kwiga i ve}i broj stru~nih radova: "Realizacija digitalnih sistema na baziternarne lokige", "[tedwa goriva i vozila" i dr. Radi kao koordinator u TE "NikolaTesla" u Obrenovcu. @ivi u Guwevcu,kod Uba.

MARKOVI] VUKOVI] SOWA. Ro|ena je 1960. godine u Kosovskoj Mitrovici. Os-novnu {kolu zavr{ila u Ubu. Radila je u RO "Uqarica" u Ubu. Sada radi u butiku "Gane"u Obrenovcu. @ivi u Ubu.

MARTI] MILAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde jezavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io je FON i stekao zvawediplomirani inèwer organizacionih nauka. Magistriraoje na FON-u sa temom "Planirawe i programirawe dru{tveneishrane". Rad je nagra|en od strane Privredne komore Beogra-da. Odbranio je doktorsku disertaciju iz oblasti organiza-cionih nauka sa tezom: " Analiza obavijawa podataka - mod-eli i primena" i stekao nau~ni stepen Doktor tehni~kih nau-ka, podru~je organizacionih nauka. Radio je kao aistent i do-cent na FON u Beogradu. Sada je redovni profesor na FON uBeogradu. Bavi se nau~nim radom iz oblasti operacionih is-traìvawa. Do sada je objavio 5 kwiga i vi{e od 70 nau~nih i

stru~nih radova. Bio je na FON-u prodekan i dekan. @ivi u Beogradu.

MILO[EVI] OLGA. Ro|ena je 1961. godine u û~ugama. Osnovnu {kolu je zavr{ila uPambukovici. Radila je kao slu`benik u MUP-u Republike Srbije. Sada je penzioner.@ivi u Beogradu.

158

MLADENOVI] VILIMONOVI] JASMINA. Ro|ena je 1960. godine u Vaqevu. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je gra|evinski fakultet u Beogradu i steklazvawe diplomirani gra|evinski inèwer. Radila je kao gra|evinski operater u BawaLuci. Radila je u Ubu kao gra|evinski inèwer, urbanista, gra|evinski inspektor ina~elnik za urbanizam SO Ub. Sada radi kao stru~ni saradnik za visoku gradwu u Di-rekciji za izgradwu Uba. @ivi u Ubu.

NOVAKOVI] VUKOMANOVI] MILESA. Ro|ena je 1960. godine u Brezovici. Os-novnu {kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i steklazvawe ekonomista. Radi u "Investimportu" u Beogradu. @ivi u Zemunu.

OBRADOVI] MILADINKA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Radila je u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada je nezaposlena. @ivi u Ubu.

RADOJIÎ] RAJA. Ro|en je 1960. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Radio je kao referent zemqi{nih kwiga u Op{tinskom sudu u Ubu. Sada se bavi privat-nom delatno{}u. Vlasnik je firme za prozvodwu briketa za grejawe "Ekobriket star".@ivi u Ubu.

SIMI] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je filozofski fakultet u Beogradu, odsek klini~ka psihologija i stekla zvaweklini~ki psiholog. Radila je u vi{e osnovnih i sredwih {kola na teritoriji op{tineUb. Radila je u Ministarstvu prosvete Srbije, Odeqewe u Vaqevu. Sada radi kao psi-holog u Osnovnoj {koli u Radqevu. @ivi u Ubu.

RAKI] RAJ[I] EMINA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je Medicinski fakultet u Beogradu i stekla zvawe doktor medicine.Zavr{ila je specijalisti~ke studije iz oblasti interne medicine i stekla zvawe speci-jalista interne medicine. Radila je kao lekar i lekar specijalista u Domu zdravqa uUbu. Sada se bavi privatnom delatno{}u iz oblasti interne medicine. Poseduje privat-nu ordinaciju. @ivi u Ubu.

SIMI] RADOJE. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{io jema{inski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ma{inski inèwer. Radio jekao inèwer u TE "Kolubara B" . Sada radi u TE "Kolubara A" u Velikim Crqenima.@ivi u Ubu.

SOFRONI] MIODRAG. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Zavr{ioje vi{u geodetsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe inèwer geodezije. Radi kao geometar ukatastru Ubu. Bavi se prometom nekretnina i poseduje privatnu firmu. @ivi u Ubu.

SRE]KOVI] SLOBODAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radio je kao prodavac u Ubu. Sada je nabavqa~-magacioner i prodavac u privatnoj fir-mi u Ubu. @ivi u Ubu.

STANKOVI] BUDIMIR. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Ra-dio je kao diplomirani ekonomista u vi{e firmi u Ubu. Sada je {ef poslovnice kargosaobra}aja aerodroma u Beogradu. @ivi u Beogradu.

159

Gimnazija u Ubu

OSMA GENERACIJA (1976 – 1978)???

ODEQEWE IV-a: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Zavi{a Stanojevi}, profesor

ANDRI] MILOMIR. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Bawani-ma. Radio je u TP "Ateks" u Beogradu. @ivi u selu Brezovica na svom imawu i bavi se po-qoprivredom.

VASIQEVI] DRAGAN. Ro|en je 1961. godine u Vrelu, gde jezavr{io osnovnu {kolu. Pravni fakultet je zavr{io uBeogradu 1985. godine i stekao zvawe diplomirani pravnik.Zvawe magistra pravnih nauka stekao je 07.11.1989. godine naPravnom fakultetu u Beogradu odbranom magistarskog radapod nazivom "Op{tinska uprava u SR Srbiji". Nau~ni ste-pen doktora pravnih nauka stekao je 25.12.2003. godine naPravnom fakultetu u Beogradu odbranom doktorske dis-ertacije pod nazivom "Upravne radwe policije i na~elo za-konitosti". Radio je na Vi{oj {koli unutra{wih poslovakao asistent, zatim kao profesor. Sada radi na "Kriminal-isti~koj policijskoj akademiji" kao profesor predmeta up-

ravno pravo. Bavi se nau~nim radom iz oblasti upravnog prava. Objavio je vi{e nau~nihi stru~nih radova. @ivi u Beogradu.

160

Gimnazija u Ubu

VESOVI] JEREMI] SVETLANA. Ro|ena je 1961. godine u Qubi{u,op{tina âjetina,gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Zavr{ila je Ekonomski fakultet u Beogradu i steklazvawe diplomirani ekonomista. @ivi i radi u Uìcu.

VLAJKOVI] STEVANOVI] IVANKA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Radi kao trgovac u Urovcima,op{tina Obrenovac. @ivi u Obrenovcu.

VLAJKOVI] GORDI] RADMILA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Radi kao slu`benik po{te u Lazarevcu. @ivi u Lazarevcu.

DENI] RADOJKO. Ro|en je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Pravni fakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani pravnik. Radio jekao pravnik u Op{tinskom sudu u Ubu do 1991. godine,a potom je radio kao advokat. Sadase bavi advokaturom i poseduje sopstvenu advokatsku kancelariju. Bio je odbornik SOUb na listi SPO od 1992-1995. godine. Bio je zamenik predsednika op{tine Ub od 2003-2006. godine. @ivi u Stublenici.

\UKANOVI] SPASOJE. Ro|en je 1961. godine u â~ku. Osnovnu {kolu je zavr{io uâ~ku. Radi i ìvi u Rusiji.

\UR\EVI] TE[I] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Rukladi. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Radi u Murga{u kao {ef Mesne kancelarije. @ivi u Lajkovcu.

@IVKOVI] RAKI] QUBICA. Ro|ena je 1962. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomiranipravnik. Radila je kao pravnik u stambenoj zadruzi "Sloga" u Ubu do 1998. godine. Sada jeadvokat i poseduje svoju advokatsku kancelariju. @ivi u Ubu.

KOSANI] IVAN. Ro|en je 1962. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu je zavr{io uStublinama. Radio je u preduze}u "@itomlin" u Beogradu. Sada radi na auto-gas pumpi"Trend 2" u Stublinama. @ivi u Stublinama.

KUZMANOVI] MIROSLAV. Ro|en je 1961. godine u Takovu. Osnovnu {kolu je zavr{iou Ubu. Radio je u "Beobanci" u Beogradu. Sada radi u RO "Kolubara". @ivi u Takovu.

LAZAREVI] RADOVANOVI] VERA. Ro|ena je 1961. godine u Stepawu, op{tina La-jkovac. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bajevcu. Radi kao trgovac u preduze}u "Maksigrup"u Beogradu. @ivi u Beogradu.

MITROVI] ZORAN. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.@ivi u Milorcima i bavi se poqoprivredom.

MITROVI] MILOSAVQEVI] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Nepri~avi,op{tina Lajkovac. Zavr{ila je prirodno-matemati~ki fakultet, grupa geografija istekla zvawe profesora. Radila je u Osnovnoj {koli u Lajkovcu. Sada ne radi. @ivi uBeogradu.

NIKOLI] ÔLI] QIQANA. Ro|ena je 1960. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Novacima. @ivi u Druèti}u, op{tina Koceqeva.

161

Gimnazija u Ubu

OLBINA ILI] GORDANA. Ro|ena je 1961. godine u Sovqaku. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Poseduje privatnu trgovinsku radwu. @ivi u Trli}u.

PLAKALOVI] NIKOLI] DRAGICA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Pravni fakultet je zavr{ila u Beogradu i stekla zvawe diplomiranipravnik. Radila je kao {ef imovinsko-pravne slu`be SO Ub do 2003. godine. Sada radikao sekretar Tehni~ke {kole u Ubu. @ivi u Ubu.

POPOVI] KRSTI] SLAVICA. Ro|ena je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Bajevcu. Radila je u TRO "Duvan" u Ubu i RO "Proleter". Sada ne radi. @iviu Ubu.

SARI] SAVKOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1961. godine u Beogradu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Radi kao blagajnik u RO "Tamnavac" u Ubu. @ivi u Ubu.

STEPANOVI] PETRI] GORDANA. Ro|ena je 1961. godine u Bajevcu. Zavr{ila jeVi{u upravnu {kolu i stekla zvawe pravnika. Radi u REIK "Kolubara-Tamnava Zapadnopoqe" kao slu`benik. @ivi u Trli}u.

STOJÎ] MLADEN . Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je ekonomski fakultet u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Radikao finansijski direktor u "Velkomu" u Beogradu. @ivi u Beogradu.

TADI] MIODRAG. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Qubini}u.Radio je u firmi "Volf-internacional". Sada radi kao privatnik. @ivi u Jo{evi.

ODEQEWE IV-b: dru{tveno-jezi~ki smerRazredni stare{ina: Slavka Beri}, profesor

BLIZAWAC SLAVKO. Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je vi{u ekonomsku {kolu u Beogradu i stekao zvawe ekonomista. Radio je kao{ef komercijale u ATP "Strela" u Ubu. Sada je komercijalni rukovodilac u "MBM-trans" u Ubu. @ivi u Ubu.

VUKOSAVQEVI] JAGODI] GORDANA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Radi kao recepcionar u hotelu "Tamnava" u Ubu. @ivi u Ubu.

VUÛROVI] SLOBODANKA. Ro|ena je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Ubu. Zavr{ila je vi{u pedago{ku akademiju u [apcu i stekla zvawe vaspi-ta~a. Radi kao bibliotekar u osnovnoj {koli "Milan Muwas" u Ubu. @ivi u Ubu.

\OR\EVI] ALEKSANDAR. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io uVrelu. Radi kao gra|evinski preduzima~. @ivi u Takovu.

@IVANOVI] \OR\E. Ro|en je 1961. godine u â~ku. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Zavr{io je prvi stepen pravnog fakulteta i stekao zvawe pravnika. Radi u SO Ub. @iviu Ubu.

162

Gimnazija u Ubu

IVKOVI] MILO[EVI] GORDANA. Ro|ena je 1962. godine u Ubu, gde je zavr{ila os-novnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ugostiteqsko-turisti~ku {kolu i stekla zvawe ekono-mista turizma. Radi u preduze}u "Kolubara usluge". @ivi u Petki kod Lazarevca.

JEVTI] OSTOJI] MILENA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu{kolu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani ekono-mista. Radila je kao trgovac u firmi "DO" u Ubu. Sada je stru~ni saradnik u Op{tinskojupravi SO Ub. @ivi u Ubu.

JOVIÎ] SLOBODAN. Ro|en je 1962. godine u Ubu, gde je zvr{io osnovnu {kolu. Radikao vi{i referent u odeqewu za buxet u Op{tinskoj upravi SO Ub. @ivi u Ubu.

KOKOTOVI] MILKA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu.Zavr{ila je Filolo{ki fakultet u Beogradu, odsek za italijanski i {panski jezik istekla zvawe profesora. @ivi u îkagu, u SAD.

KRSMANOVI] VESNA. Ro|ena je 1962. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Ubu.Zavr{ila je pravni fakultet u Beogradu i stekla zvawe diplomirani pravnik. Radila jeu Op{tinskom sudu u Ubu. Sada je advokat u Beogradu. Poseduje svoju privatnu kancelar-iju. @ivi u Beogradu.

LAZARI] NIKOLI] MARIJA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu zavr{ilau Radqevu. Radila je kao slu`benik u TE "Kolbara B" u Kaleni}u. Sada se bavi privat-nom delatno{}u. Poseduje proizvodnu privatnu radwu. @ivi u Ubu.

LEONTIJEVI] DRAGAN. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Radio je u TP " Tamnava" u Ubu. Preminuo je 1987. godine.

MARKOVI] DRAGI[A. Ro|en je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Vre-lu. Bavi se privatnom delatno{}u i poseduje radionicu za popravku i odràvawe har-monika. @ivi u Mokrinu kraj Zrewanina.

MILI]EVI] ZORAN. Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je Fakultet za op{tenarodnu odbranu u Beogradu i stekao zvawe profesora. Ra-dio je kao operativni referent u Komandi grada Beograda. Sada radi kao savetnik uUdruèwu za fizi~ko obezbe|ewe u Privrednoj komori Srbije. @ivi u Beogradu.

MILOSAVQEVI] [U]UR SNE@ANA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu. Zavr{ila je vi{u ekonomsku {kolu u Vaqevu i stekla zvawe ekonomista.Radila je kao slu`benik u Domu zdravqa u Ubu, a potom u ZZ "Vrwci" u Vrwa~koj Bawi.Sada je penzioner i ìvi u Vrwa~koj Bawi.

MILO[EVI] OBRADOVI] SNE@ANA. Ro|ena je 1962. godine u Sovqaku. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. @ivi i radi u Zvizdaru, op{tina Ub.

MINI] ZVONKO. Ro|en je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {kolu je zavr{io u Ubu.Ekonomski fakultet je zavr{io u Beogradu i stekao zvawe diplomirani ekonomista. Ra-dio je do 2005. godine kao pomo}nik direktora za maloprodaju u AD "Tamnava" u Ubu. Uperiodu 2005-2006. godine bio je direktor Direkcije za izgradwu Uba. Bio je odbornik, a

163

Gimnazija u Ubu

potom i predsednik SO Ub, od 2003-2005. godine. Od 2006-2008. godine bio je predsednikOp{tine Ub. @ivi u Ubu.

NIKOLI] MIRJANA. Ro|ena je 1961. godine u Obrenovcu. Osnovnu {kolu je zavr{ilau Ubu. Zavr{ila je filolo{ki fakultet u Beogradu na odseku svetska kwièvnost istekla zvawe profesora. Radi kao urednik i prevodilac sa italijanskog i engleskog jezi-ka u izdava~koj ku}i "Fedon" . @ivi u Beogradu.

PANTELI] RADMILA. Ro|ena je 1961. godine u Bajevcu, op{tina Lajkovac. Osnovnu{kolu je zavr{ila u Ubu. Zavr{ila je ekonomski fakultet u Beogradu i stekla zvawediplomirani ekonomista. Radila je kao profesor ekonomske grupe predmeta u Obra-zovnom centru "Ub" u Ubu. Sada je izvr{ni direktor za finansije u preduze}u "Zimpa" uUbu. @ivi u Ubu.

PETROVI] DRAGI[A. Ro|en je 1960. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu.Zavr{io je vi{u poqoprivrednu {kolu, smer sto~arstvo u [apcu i stekao zvawe poqo-privredni inèwer. Radi kao upravnik lovi{ta u Lova~kom dru{tvu "Tamnava" u Ubu.@ivi u Ubu.

POPOVI] MILAN. Ro|en je 1961. godine u Vaqevu. Osnovnu {koluje zavr{io u Ubu.Radi kao blagajnik u TE "Kolubara B " u Ubu. @ivi u Ubu.

SIMANI] TANASI] QIQANA. Ro|ena je 1961. godine u Ubu. Osnovnu {kolu jezavr{ila u Radqevu. Radila je kao prodavac u DPPI "Tamnavac" u Ubu. Sada ne radi.@ivi u [arbanama.

STOJANOVI] DRAGAN. Ro|en je 1960. godine U Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Ra-dio je kao slu`benik u "Beobanci" do wene likvidacije. Nezaposlen je. @ivi u Ubu.

FESOVI] PREDRAG. Ro|en je 1961. godine u Ubu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Radi uRO "Dehran" u Ubu. @ivi u Ubu.

164

Gimnazija u Ubu

REZIME

Gumnaziju u Ubu zavr{ilo je 450 redovnih i tri vanredna u~enika. Za sve re-dovne u~enike smo prikupili podatke, dok za vanredne nismo uspeli. Naàlost,od 450 svr{enih u~enika 15 je preminulo: iz prve generacije-3, iz druge-5, iztre}e-1, iz ~etvrte-1, iz pete-2, iz {este-1, iz sedme-1 i iz osme generacije-1. Od re-dovnih u~enika ~etiri nisu èleli da im se podaci posle zavr{etka gimnazijepublikuju (oni se ubrajaju u one koji su zavr{ili samo gimnaziju).

Po zavr{etku Gimnazije u~enici su prema svojim sklonostima i mogu}nos-tima upisali i zavr{avali najrazli~itije fakultete i vi{e {kole. Istinaznatan broj je ostao na gimnazijskom obrazovanju i zaposlio se u privatnim pre-duze}ima i ustasnovama, ili se vratio svojim imawima na selu. Od 450 u~enikafakultete je zavr{ilo 144 (32%), vi{e {kole 106(23,56%), dok ih je sa diplomomgimnazije ostalo 200(44,4%).

Tabela 1: Kvalifikaciona struktura po generacijama.

Interesovawe u~enika koji su se opredelili za visoko obrazovawe bilio jerazli~ito, od ekonomskog i pravnog fakulteta, za koje se opredelilo najvi{e doveterinarskog i stomatolo{kog za koje se opredelio po jedan u~enik.

Tabela 2: Struktura zavr{enih fakulteta.

Generacija I II III IV V VI VII VIII Ukupno

Zavr{ili fakultet 14 17 14 26 21 21 18 13 144

Zavr{ilivi{u {kolu 13 11 14 17 12 15 17 7 106

Zavr{ilisamo gimnaziju 13 25 16 23 24 27 46 26 200

Svega 40 53 44 66 57 63 81 46 450

Ekonomski fakultet 35

Pravni fakultet 33

Nastavni~ki fakulteti 26

Tehni~ki fakulteti 22

Medicinski fakultet 10

Fakultet politi~kih nauka 9

Poqoprivredni fakultet 4

Filozofski fakultet - psihologija 2

Stomatolo{ki fakultet 1

Veterinarski fakultet 1

Vojna akademija 1

Ukupno zavr{ilo fakultet 144

165

Gimnazija u Ubu

Sli~no interesovawe pokazali su u~enici koji su se opredelili i za vi{eobrazovawe, gde dominira vi{a ekonomska {kola.

Tabela 3: Struktura zavr{enih vi{ih {kola.

Vi{a ekonomska {kola 45

Vi{e tehni~ke {kole – raznih profila 16

Vi{a upravna {kola 16

Vi{a pedago{ka {kola ili pedago{ka akademija 15

Vi{a {kola za socijalne rednike 7

Vi{a defektolo{ka {kola 3

Vi{a turisti~ka {kola 3

Vi{a ugostiteqska {kola 1

Ukupno 106

Moè se biti zadovoqno, kako rezultatima koji su u~enici ostvariliposle zavr{etka gimnazije, na fakultetima i vi{im {kolama, tako i odnosomprema nauci i umetnosti, jer se 10 biv{ih u~enika bavi nau~nim radom, a sedamnekom vrstom umetnosti.

Od 450 u~enika ~etiri su stekli nau~ni stepen doktor nauka i to: NEDE-QKOVI] MILAN, IVANKOVI] MLADENKA, MARTI] MILAN iVASIQEVI] DRAGAN.

Markovi}-Jovanovi} Gordana zavr{ila je magistarske studije i steklazvawe magistra. Specijalisti~ke studije iz oblasti medicinskih naukazavr{ili su: Jeremi} Dragica, Paunovi} Mandi} Vera, Raki} [aboti} Savka,Raki} Raj{i} Emina, Vesovi} Mla|en, Markovi} Rade i Jankovi} Du{an. Bali-novac Jovan je zavr{io specijalisti~ke studije iz oblasti interne medicine isubspecijalizaciju iz oblasti kardiologije. Specijalisti~ke studije iz oblastiprehrambene tehnologije zavr{ila je Nikoli} Toni} Dragica. Dva fakultetazavr{io je \ura{inovi} Dragan, osam u~enika imaju zavr{ene fakultete i vi{e{kole, uglavnom iz razli~itih oblasti.

U~enici "stare" Gimnazije su se ukqu~ivali u politi~ki ìvot, kakolokalne zajednice tako i Republike. Dragi{a Jankovi} biran je za narodnogposlanika, Deni} Matkovi} Verica bila je pomo}nik ministra za spoqnu trgov-inu, a Markovi} Stankovi} Dragana savetnik ministra u Ministarstvu za pri-vatizaciju. êtiri maturanta su bili predsednici op{tine ili predsedniciskup{tine op{tine, i to: Dragi{a Jankovi}, Mla|an Vesovi}, Sava Sari} iZvonko Mini}. Za predsednika izvr{nog saveta birani su Molerovi} @ivota iSpasi} Da{evi} Radoslavija; Deni} Radojko za zamenika predsednika op{tine.

Od svr{enih u~enika 35 je birano za direktore ili zamenike direktorapreduze}a, {kola i drugih ustanova.

166

Gimnazija u Ubu

Biv{i u~enici gimnazije su se uspe{no ukqu~ivali u sve dru{tvenetokove. Otvarali su privatna preduze}a, agencije, lekarske ordinacije i ad-vokadske kancelarije. U ovom periodu biv{i gimnazijalci imaju 28 preduze}a iagencija, 15 trgovinskih radwi, devet advokatskih kancelarija i dve privatnelekarske ordinacije.

Na osnovu svih ovih rezultata, moè se zakqu~iti da je Gimnazija u Ububila dobra {kola koja je osposobila svoje u~enike kako za daqe {kolovawe, takoi za uspe{no ukqu~ivawe u rad i dru{tvene tokove.

Nikola Luki}

50 godina sredweg obrazovawa

(novembar 1998)

167

Gimnazija u Ubu

OBELE@AVAWE GODI[WICA MATURE

(FOTO – ALBUM)

168

Gimnazija u Ubu

169

Gimnazija u Ubu

Prva generacija: petnaestogodi{wica mature (1988)

170

Gimnazija u Ubu

Prva generacija:tridesetogodi{wica mature (2003)

171

Gimnazija u Ubu

Druga generacija: desetogodi{wica mature (1984)

172

Gimnazija u Ubu

Druga generacija: tridesetogodi{wica mature (2004)

173

Gimnazija u Ubu

Tre}a generacija: desetogodi{wica mature (1985)

174

Gimnazija u Ubu

Tre}a generacija: tridesetogodi{wica mature (2005)

175

Gimnazija u Ubu

êtvrta generacija: desetogodi{wica mature (1986)

176

Gimnazija u Ubu

êtvrta generacija:tridesetogodi{wica mature (2006)

177

Gimnazija u Ubu

Peta generacija: desetogodi{wica mature (1987)

178

Gimnazija u Ubu

Peta generacija: dvadesetogodi{wica mature (1997)

179

Gimnazija u Ubu

[esta generacija: petnaestogodi{wica mature (1993)

180

Gimnazija u Ubu

[esta generacija: dvadesetpetogodi{wica mature (2003)

181

Gimnazija u Ubu

Sedma generacija: petnaestogodi{wica mature (1994)

182

Gimnazija u Ubu

Sedma generacija: dvadesetpetogodi{wica mature (2004)

183

Gimnazija u Ubu

Osma generacija: desetogodi{wica mature (1990)

184

Gimnazija u Ubu

Osma generacija: dvadesetogodi{wica mature (2000)

185

Gimnazija u Ubu

POGOVOR

Ova kwiga nastala je saradwom dva autora: Milivoja Radoji~i}a, biv{egdirektora Gimnazije u Ubu i Nikole Luki}a, biv{eg nastavnika ove {kole.Prvi deo koji ~ini monografija o [koli napisao je M. Radoji~i}, a drugi-kratke biografije o biv{im maturantima sa rezimeom-napisao je N.Luki}.

Prvi deo - monografija o Gimnaziji - ra|en je na osnovu arhivske gra|e oGimnaziji u Ubu koja se nalazi u Istorijskom arhivu u Vaqevu; mawi deo te gra|e~uva se u arhivi Gimnazije "Branislav Petronijevi}" i Tehni~ke {kole "Ub" uUbu. Rad na prikupqawu gra|e o [koli i pisawe monografije trajao je odpo~etka aprila do kraja decembra 2007. godine. Rad na prikupqawu i obradi bi-ografskih podataka o biv{im maturantima po~eo je sredinom 2007. i trajao dokraja marta 2008. godine. Prikupqawe podataka je bio obiman i delikatan posao,jer su se biv{i u~enici razi{li po celoj Srbiji, a desetak wih ìvi u inos-transtvu. Podaci su dobijeni putem anketnih listi}a koje su sami popuwavali, iti su podaci najpouzdaniji. Pored listi}a, podaci su prikupqani i telefon-skim putem, kako od samih biv{ih u~enika, tako i od wihove najbliè rodbine.Mogu}e je da su se potkrale i neke gre{ke, nenamerno u~iwene, zbog kojih duguje-mo izviwewe.

U praksi se pokazalo da je lak{e bilo prikupiti i obraditi arhivskugra|u o Gimnaziji nego prikupiti i obraditi biografske podatke o wenimbiv{im maturantima.

Posao preno{ewa pisanih tekstova (rukopisa) na kompijuter pomogli suDragoje Zekavica, direktor i vlasnik turisti~ke agencije "Balkanik" u Vaqevu iSava Sari}, predsednik SO Ub-obojica biv{i u~enici prve generacije Gimnazi-je u Ubu. Wima autori duguju veliku zahvalnost.

Autori izraàvaju zahvalnost biv{im profesorima i biv{im u~enicimaGimnazije koji su im pomogli u prikupqawu foto-dokumentacije i biografskihpodataka.

Zahvaqujemo se gospo|i Slavici Markovi}, supruzi pokojnog @ivadinaMarkovi}a, biv{eg profesora Gimnazije, koja je ustupila autorima kwige svuwegovu foto-dokumentaciju vezanu za [kolu; zatim se zahvaqujemo biv{im pro-

186

Gimnazija u Ubu

fesorima: Slavki Beri}, Slavki Popovi}, Du{anki Milo{evi}, BranislaviStanojevi} i Andriji Milovanovi}u, koji su tako|e svoju foto-dokumentacijustavili na raspolagawe autorima.

Autori se isto tako zahvaquju i biv{im u~enicima koji su pruìli nese-bi~nu pomo} u prikupqawu biografskih podataka o biv{im maturantima ifoto-dokumentacije o [koli: Olgi Je~menici Jovanovi} i Simeunu Moji}evi}iz prve generacije; Vesni Lazi} Stankovi}, Slavici \ukanovi}, Neboj{i Apos-tolovi}u i Draganu Popadi}u - iz druge; Sneàni Avramovi} i MiladinuRaki}u - iz tre}e; Radoslavi Lazi} \uki}, Nade`di Sari} i @ivoraduPopovi}u - iz ~etvrte; Smiqani Lazi} Simi}, Vesni Lukovi}, GordaniPetkovi} Sari}, Mileni Petronijevi} Bir~anin, Ani Dimitrov Damwanovi},Spasoju Jovi}u i Qubivoju Velimani}u - iz pete; Vesni Maksimovi} Rankovi},Mileni Je~menici Peruni~i}, Du{anki Grubor Simi}, Radoju \ermanovi}u iDraganu Jovanovi}u - iz {este; Emini Raki} Raji{i}, Mirjani ôli} Je~meni-ci, Vesni Jeremi} Isailovi}, Slobodanu Milivojevi}u i Peri Davidovi}u - izsedme; i Mileni Jevti} Ostoji}, Radmili Panteli}, Milanu Popovi}u, RadojkuDeni}u i Sneàni Sari} Savkovi} - iz osme generacije.

Autori se zahvaquju direktoru i radnicima Istorijskog arhiva Vaqevo idirektoru Tehni~ke {kole u Ubu Zoranu Babi}u, koji su im stavili na raspola-gawe potrebnu arhivsku gra|u i omogu}ili da obave potrebna istrazivawa.

Autori

187

Gimnazija u Ubu

[TAMPAWE OVE KWIGEOMOGU]ILI SU:

SKUP[TINA OP[TINE UB

188

Gimnazija u Ubu

821.163.41-32

CIP — Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

Documents

Gimnazija u Ubu 1969 - 1977