Gerijatrijski praktikum

5/20/2018 Gerijatrijski praktikum

1/139

GERIJATRIJSKI

PRAKTIKUM

Beograd, 2007.


2/139

Priredili:Prim. mr sc dr Marija TasiProf. dr Mladen Davidovi

Prim. dr sc dr Aleksandra Milievi KalaiDr sc dr Goran evo

tampa: Draslar partner


3/139

U poslednjih nekoliko decenija u Srbiji se registruje

demografski trend starenja stanovnitva. Uporedo sa tim

dolazi do porasta kontingenta najstarijih starih osoba("stari stari"). Ovakvo poveanje zastupljenosti starih u

ukupnoj populaciji zahteva posebnu panju celokupnedrutvene zajednice, posebno zdravstvenog i socijalnog

sektora, kako bi se pravovremeno i efikasno moglo reago-

vati na poveane potrebe ove vulnerabilne populacione

grupe.

Imajui u vidu sve specifinosti procesa starenja i

starosti, pre svega izraen multimorbiditet i funkcionalnu

zavisnost, savremeni pristupi u zatiti starih promoviu presvega preventivne aktivnosti koje imaju za cilj spreavanje

nastanka komplikacija hroninih oboljenja i funkcionalne

zavisnosti u starosti, kao i prevremene smrtnosti.

Nadamo se da e ova publikacija doprineti boljem

kvalitetu usluga primarne zdravstvene zatite i ouvanju

kvalitetaivota starijih graana Beograda.


4/139

PREDRASUDE PREMA STARENJU

Z. Djordjevi, P. Erceg, N. Despotovi, D. P. Milosevi, M. Davidovi

Kliniko-bolniki centar "Zvezdara"Interna klinika, Kliniko odeljenje za gerijatriju

Termin "ejdizam" prvi je upotrebio Batler 1969. godine kako bi u jednoj reiizrazio sistematsko stereotipiziranje i diskriminaciju baziranu na godinama starosti(1).

Ejdizam je iroko rasprostranjena pojava koja obuhvata sve strukturedrutva i sve uzrasne grupe(2). Posle rasizma i seksizma, smatra se treomvelikom,po nekima, najsurovijom predrasudom.Pored brojnih karakteristika, kojesu zajednike za rasizam, seksizam i ejdizam, ejdizam ima jednu specifinost uodnosu na predhodna dva:- ukoliko ivimo dovoljno dugo, svi moemo postati njegove rtve(3).

Negativan uticaj ejdizma jasno je vidljiv u tri velike oblasti drutvenog ivota:1. diskriminacija na radnom mestu,2. neravnopravan poloaj u sistemu zdravstvene zatite i3. socijalna stigmatizacija (4-6).

Dve osnovne komponente ejdizma su: predrasude i diskriminacija.

Predrasude su koncipirane tako da obezvreuju odreenu grupu ljudi i pod-vode ih pod stereotipe.Njihova karakteristika je da se lako ire i prodiru u drutve-ne stavove utiui na formiranje negativnog miljenja i odnosa prema toj grupi.

Brojna istraivanja su pokazala da je ejdizam u najveem broju sluajevaproizvod i posledica socijalizacije. Usvajanje odreenih stavova, naina miljenja i

modela ponaanja koji se u odreenom drutvu smatraju poeljnim mogu, inajee dovode, do usvajanja predrasuda prema starosti i starima. Savremenivrednosni sistem promovie ideale poput brzine, promena, snage, uspeha,takmienja, moi, lepote, zdravlja, vrednosti koje se iskljuivo vezuju za mladost.Iako se ovde nigde eksplicitno ne govori protiv starosti, ak se i ne pominje, jasno

je da su osobine koje nju karakteriu suta suprotnost onome to je poenjno tei starost dobija negativnu konotaciju.

U prilog tvrdnji da su predrasude prema starosti i starima steene inauene, a ne uroene i samonastale, govore studije koje uglavnom pokazuju

postojanje pozitivnih stavova o starosti kod dece mlaeg uzrasta, kao i podatak

1


5/139

da mladi, koji su kroz razliite kolske programe i projekte bili u kontaktu sa starimosobama, imaju pozitivniji stav prema njima u odnosu na svoje vrnjake(7-10).

Slini rezultati dobijeni su u istraivanju prof. M. Davidovia prezentova-nim u radu: Ageism: Does it Exist Among Children?(11).

Israivanje je obuhvatilo tri uzrasne grupe:- decu kolskog uzrasta starosti od 10 do 16 godina;- medicinske sestre sa radnim iskustvom u radu sa starima starosti od 20 do 47

godina;- starije osobe, pacijenate gerijatrijskog odeljenja, starih od 65 do 85 godina.

U istraivanju je koriena anketa sastavljena od tri simplifikovana pitanja:1. da li je starost neprivlana?2. koliko je star star ovek?3. ta treba raditi da bi se dugo ivelo (ta je dobro za dugovenost?

Rezultati su pokazali da je 59% dece odgovorilo negativno na prvo pitanje,tj. da ne misle da je starost runa, iz ega bi se moglo zakljuiti da imaju pozitivanstav prema starosti i starenju. 29% ispitane dece smatra da je starost runa, dok12 % smatra da starenje nije tako loe.

Dok su medicinske sestre su u najveem broju odgovorile da starost samapo sebi nije runa, ve da zavisi od osobe i njenog stava prema starosti i optegzdravstvenog stanja, veina starijih ispitanika starost smatra runom (neprivla-nom), dok ostali ispitanici oko 1/3 njih ne smatraju starost nuno neprivlanom,ve smatraju da to zavisi od zdravlja osobe.

Tabela 1. - odgovori ispitanika na anketu

odgovori dece odgovori medicinskih odgovori starih(n =56) sestara (n=48) osoba (n=58)

1. pitanje: ne 33 (59%) ne 4 (8%) ne 19 (33%)da li je starost da 16 (29%) uslovno (ne ako je da 39 (67%)

neprivlana? nije loa 7 (12%) osoba zdrava) (85%)da 3 (7%)

2. pitanje: 35 - 80 godina 50 - 75 godina 45 - 80koliko je star u proseku 63 godine u proseku 60 godina u proseku 67 godinastar ovek?

3. potanje: taan odgovor taan odgovor taan odgovorta treba raditi 54 (96%) 48 (100%) 57 (98%)da bi se dugo netaan odgovor netaan odgovor netaan odgovorivelo (ta je 1 (2%) 0 (0%) 1 (2%)

dobro za bez odgovora

dugovenost)? 1 (2%)

2


6/139

Od sve tri grupe ispitanika najpozitivnije stavove prema starosti izrazila sudeca, a ak i onaj procenat koji starost smatra runom obrazlae to blizinom smrti,to ukazuje da odreena deca imaju negativan stav prema starenju, a ne premastarim osobama.

irenje predrasuda prema starima najee je neprimetno i nenamerno.Najvei problem je uoavanje i iskorenjivanje ejdistikih stavova. ak i naizgledbezazlene ale ili izbor rei koje se esto koriste kada se govori o starosti moguuticati na formiranje negativnih predstava i odnosa.

Diskriminacija, s druge strane, predstavlja delanje, akciju, sprovoenjepredrasuda. Diskriminacija moe biti pojedinana, ispoljena u svakodnevnimmeuljudskim odnosima, ili pak institucionalna, iroko primenjena, dakledrutvena. Njen rezultat je znatno drugaiji tretman starih ljudi.

Ona se moe na institucijalnom i drutvenom nivou manifestovati na vienaina: putem uskraivanja odreenih usluga starim osobama (neki vidovi zdravstve-

ne ili socijalne zatite, po pitanju zapoljavanja, stambenih pitanja...); putem nedostupnosti odreenih usluga starima; kroz nemogunost ostvarivanja postojeih prava; neustanovljavanjem posebnih usluga i prava koje omoguavaju starima da za-

dovolje svoje specifine potrebe i ostvare zadovoljavajui kvalitet ivota i slino.

Ilustracija ovakve diskrimininiue prakse, koja postoji ak i meu onimakoji su se opredelili za takozvane pomaue profesije moe se nai u lanku:"Savethe Young - the Elderly have lived their Lives: Ageism in Marriage and FamilyTherapy" gde je opisan sluaj dva para sa veoma slinim problemima koja su seobratila savetovalitu za pomo. Stariji par gotovo da nije shvaen ozbiljno iuporeivanjem preduzetih terapijskih postupaka u oba sluaja jasno se pokazaonedovoljan i neadekvatan angaman strunih radnika zaduenih za stariji par(12).

U oblasti zdravstvene zatite moemo nai jo primera.Ako se obrati panjana lekove koji su u upotrebi vidimo da se veliki broj medikamenata, koji nisu

preporueni za gerijatrijske pacijente ipak koriste u njihovom leenju. Zapravo,ovakva praksa i ne udi, obzirom da veina farmaceutskih kua, ispitujui novelekove za ispitanike ne uzima populaciju stariju od 60 godina. Ovo je posebnovano jer se radi o medikamentima za hipertenziju, kardio-vaskularna oboljenja,rak, dakle, za bolesti u velikom procentu prisutne u starijoj ivotnoj dobi. Razlogovakvog izbora ispitanika najverovatnije lei u injenici da bi zastupljenostispitanika starijih od 65 godina pokazala vei broj neeljenih efekata testiranogleka,te bi i rezultati studija bili znatno nepovoljniji.Ovakvom praksom dobijaju selekovi koji se preporuuju za leenje starijih osoba, a da oni pri tom nisu ni bili

zastupljeni u izsta

ivanju . Gotovo je nezamislivo da bi se u leenju dece moglo

3


7/139

dogoditi da se prepisuje lek koji nije testiran na adekvatnom uzorku i preporuenza pedijatrijsku upotrebu(13).

Za razliku od predrasuda, diskriminacija je lake uoljiva, pa se samim tim,moe lake i ispravljati.Ukoliko se proklamuju jednaka prava za sve uzrasne grupe

diskriminatorska praksa se barem na drutvenom, institucionalnom nivou mo

esuzbiti, ali predrasude i individualna diskriminacija koja iz njih proistie, teko seiskorenjuju.

Iako se esto istie da je ejdizam problem novijeg datuma i tvorevinamodernog drutva,on to nije.Koliko je star i ujedno aktuelan ovaj problem modae najbolje doarati jedna reenica iz Platonove "Drave" izreena u dijaloguizmeu starca Kefala i Sokrata: "Reiu ti o Sokrate, Zevsa mi ... da stari ljudi trpeuvrede od svojih ukuana i roaka ...". Diskriminacija starih se ranije odvijala uporodicama, iza zatvorenih vrata,ali ju je savremen nain ivota i promene koje jeon doneo, uinio uoljivijim i masovnijom.

Zaotravanju meugeneracijskih odnosa i irenju ejdizma modernizacijadrutva doprinela je viestruko:

Prvo, kroz napredak nauke, medicine i poboljanje kvaliteta ivota, to jerezultiralo poveanjem broja starih u ukupnom broju stanovnika.

Drugo,kroz raspad tradicionalne porodice u kojoj su o starima brinuli mlailanovi porodice, dok se sada teite brige prebacuje na drutvo.

Tree, kroz izmenjen sistem vrednosti u kome nema mesta za starost i sveono to ona nosi sa sobom ili barem za ono za ta se veruje da ona sobom nosi.

Tri osnovne predrasude vezane za starost koje se sreu kod ljudi su: nesposobnost u starosti je univerzalna; nesposobnost u starosti je trajna (jednom izgubljena funkcija nikad se

vie ne moe obnoviti); nesposobnost koja nastaje u starosti je iskljuivo uslovljena biolokim

procesima(14).

Pored generalnih stavova veina takoe predpostavlja i da su: svi stari ljudi bolesni; svi stari ljudi sami i usamljeni: svi stari ljudi neproduktivni; svi stari ljudi depresivni; svi stari ljudi slini; da se ponaaju kao deca; da nemaju nita da ponude drutvu; da je starost doba nemoi i da su svi stari neminovno senilni.

4


8/139

injenica da se ovakvi stavovi ue i stiu tokom ivota, treba da nas ohrabriu razvijanju strategije koja e spreiti dalje irenje predrasuda prema starima s

jedne i promovisati prednosti starijeg ivotnog doba, s druge strane.

LITERATURA:

1. Butler RN. Age-ism: another form of bigotry.Gerontologist 1969;9(4): 243-6.2. Palmore E.The ageism survey: first findings. Gerontologist 2001;5: 572-5.3. Nolan M. Ageism:What's in a Word? J Adv Nurs 2003;41(1):8-9.4. Macgregor D. Editorial: neglecting elders in the workplace: civil society organizations, ageism,

and mandatory retirement. Can.J. Aging. 2006;3:243-6.5. Reyna C, Goodwin EJ,Ferrari JR. Older adult stereotypes among care providers in residential care

facilities: examining the relationship between contact, education, and ageism. J. Gerontol.Nurs.2007;2: 50-5.

6. Ward D. (2000).Ageism and the abuse of older people in health and social care. Br. J. Nurs. 2000;9:560-3.

7. Newman S,Faux R,Larimer B.Children's views on aging:their attitudes and values. Gerontologist1997;3: 412-7.

8. Hoe S, Davidson D.The effects of priming on children's attitudes toward older individuals. Int. J.Aging. Hum. Dev. 2002;4: 341-366.

9. Marks R, Newman S, Onawola R. Latency-aged children's views on aging. Educ. Gerontol.1985;11:89-99.

10. Lichtenstein MJ, Pruski LA, Marshall CE, Blalock CL, Lee S, Plaetke R. Sentence completion toassess children's views about aging. Gerontologist 2003;6: 839-848.

11. Davidovic M, Djordjevic Z, Erceg P, Despotovic N, Milosevic DP. Ageism, does it exist amongchildren? The Scientific World Journal 2007;7:1134-9. .

12. Ivey DC, Wieling E, Harris SM. Save the young - the elderly have lived their lives: ageism in

marriage and family theraphu. Fam Process 2000;39(2):163-75.13. Davidovic M.Therapeutic ageism. Eur J Intern Med 2006;17(4):30514. Mc Minn B. Ageism: the challenge for nursing. Aust Nurs J 1996;3(10):18-21

5


9/139

ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE POTREBA STARIH

Goran evo

Gradski zavod za gerontologiju, Beograd

U prvom delu izlaganja bie napravljen kratak vodi kroz definicije iteorijske koncepte relevantne za sveobuhvatno razumevanje potreba starih. Udrugom delu, na primeru gore pomenutog istraivanja, bie i praktinodemonstrirana sva delikatnost ovog problema. Namera je da lekaru bez mnogoiskustva u radu sa starima olakamo jedan pragmatian pristup ovoj problematiciu svakodnevnoj praksi.

Stari predstavljaju vulnerabilnu populacionu grupu ije su potreberaznovrsne, visoko specifine i nedeljive. Mada ih u svakodnevnom ivotukategorizujemo kao zdravstvene potrebe, socijalne potrebe, ekonomske potrebei mnoge druge,u populaciji starih,vie nego u bilo kojoj drugoj dobnoj grupi,ovepotrebe su u toj meri meusobno isprepletene i povezane da sutinskipredstavljajujednu nerazdvojivu celinu.

ta je to to stare ini toliko posebnim? Stara osoba je u mnogo emujedinstvena u odnosu na druge dobne uzraste. Prestanak aktivnog radnog ciklusa(penzija) neminovno dovodi do ekonomske fragilnosti - siromatvo je daleko

ee u starih. Odsustvovanje sa posla smanjuje nivo socijalne interakcije vodei upotencijalnu usamljenost.Zbog nesnalaenja u novim okolnostima ivota sve ovomoe imati za posledicu i promene u psihikoj sferi, pre svega u obliku jednereaktivne depresivne reakcije. Na to se nadovezuju i bioloke manifestacijeprocesa starenja koje postepeno dovode do poveane uestanosti hroninihdegeneratnih bolesti. Dolazi do progresivnog opadanja sposobnostifunkcionisanja u fizikoj sferi, psihikoj sferi (demencije), ali i svim drugim sferamaivota. Svest o blizini smrti menja i subjektivni doivljaj duhovnosti stare osobe.Progresivno se razvija onesposobljenost za razliite aktivnosti svakodnevnog

ivota, drugim reima nastupaju sve one promene u svakodnevnom argonupredstavljaju sinonim za starost. Pri svemu tome, naglaava se da starost sama posebi nije sinonim za bolest, ona je samo zavrni deoivotnog ciklusa!

Zatita starih (eng. Aged care) je u svim razvijenim drutvima stogacelovita,multidisciplinarna i multisektorska,ali pre svega jedinstvena - integrativna.Ona objedinjuje delatnost svih drutvenih resora i resursa usmerenih nazadovoljavanje mnogobrojnih potreba starih. U njoj uestvuju pre svegazdravstveni i socijalni sektor,ali zajedno i ravnopravno sa njima i svi drugi segmentidrutva i partnerske organizacije -humanitarni sektor, dobrovoljci, nevladine

organizacija i mnogi drugi. Svetsko iskustvo pokazuje da je zatita starih

6


10/139

najcelishodnije ostvarena i ekonomski najisplativija ukoliko se sprovodi nalokalnom nivou. Iz tog razloga, ali i sa stanovita jednog humanistikog icivilizacijskog pristupa, ove potrebe je (kada god je to mogue), potrebnozadovoljavati u prirodnom okruenju stare osobe - domu i porodici. Otuda tolikiznaaj ove problematike u primarnoj zatiti i edukaciji porodinog lekara.

Diskriminacija starih (eng. Ageism). Naalost, savremeno drutvo se uformiranju svojih vrednosnih sistema preteno identifikuje sa uzorima kojiimpliciraju "veitu mladost", "lepotu" i "zdravlje".Kada su u pitanju stari, verovatnoba iz ovog razloga, njihove potrebe ostaju esto neadekvatno zadovoljene.Nekada je civilizacijska odrednica starosti bila krajnje pozitivna: starost = mudrosti ivotno iskustvo.Danas to,naalost,nije sluaj:starost = bolest i oseanje nemoi.Svaki oblik nezadovoljavanja potreba starih zbog predrasuda vezanih za njihovupoodmaklu ivotnu dob moe se podvesti pod pojam diskriminacije starih.

Kada nastupa starost?ivotna dob nastupanja starosti je u mnogo emuarteficijalno odreena kategorija. Hronoloka ivotna dob esto ne odgovarabiolokoj "starosti".U poslednjih 100 godina,sa poboljanjem ivotnog standardai kvaliteta zdravstvene zatite hronoloka "granica" starosti se stalno produava.Trenutno, ona je pomerena na 65 ili vie godina. Kao statistika kategorija, usavremenim drutvima ona se prvenstveno izraunava na bazi dobne granice ukojoj nastupa prestanak aktivnog radnog ciklusa (penzionisanje) i veliinekontigenta "starih" u optoj populaciji.

Individualne varijacije u starih su daleko izraenije nego u bilo komdrugom ivotnom dobu. Dve stare osobe istih godina mogu se u pogleduzdravstvenog stanja, mentalnog, fizikog socijalnog i svih drugih aspekatafunkcionisanja znaajno meusobno razlikovati. Pojmovi "zdravo" i "patoloko"starenje stoga su uvedeni da oznae jedan (dodue nedovoljno adekvatan)surogat za opisivanje ove injenice.

Starenje kao gubitak funkcionalne rezerve - mada ovom prilikom neebiti rei o biolokim teorijama starenja, sa praktinog stanovita moe se rei daje, ne sama ivotna dob, zdravlje ili bolest, ve pre svega jedno jedno progresivnosmanjenje funkcionalne rezerve najpotpunija operacionalizacija pojma starosti.Gotovo svaki segment ljudskog organizma tako je "dizajniran" da u sebi sadri

odreeni rezervni kapacitet. Sa starou ova se rezerva postepeno smanjuje i nakraju potpuno gubi.

Funkcionalna sposobnost iz tog razloga predstavlja jedan od osnovnihpokazatelja stanja stare osobe. U najirem moguem smislu moe se govoriti osposobnosti funkcionisanja u fizikoj, mentalnoj, socijalnoj i svim drugim sferamaivota. Pomenuemo samo nekoliko karakteristinih pojmova od ireg znaaja.Aktivnosti svakodnevnog ivota (eng. ADL) i instrumentalne aktivnosti svako-dnevnog ivota (eng. IADL) vezane su za funkcionisanje u fizikoj sferi. ADL i IADL,meutim, jasno demonstriraju injenicu da je podela po odvojenim funkcionalnim

sferama neadekvatna,a i sami instrumenti za procenu u osnovi su komponzitni.Oni

7


11/139

istovremeno procenjuju vie sfera funckionisanje individue kao jedne nedeljiveceline.Tako na primer, sposobnost za izvoenje odreenog funkcionalnog zadatka,odnosno stepen zavisnosti od tue pomoi u njegovom obavljanju (recimosposobnosti za samostalno oblaenje, spremanje i uzimanje hrane, obavljanje linehigijene itd.) u sebi objedinjuju ne samo prisustvo fizikog funckionalnogogranienja, nego i faktor volje, motivaciju i prethodnu kompetentost za njegovoizvoenje. Socijalna integracija moe se "meriti" odgovarajuim instrumentima zaprocenu socijalne aktivnosti (SAI), mentalna i kognitivna kompetentnost kratkimtestovima kao to je "mini mental scale", integrisane funkcionalne celine i zadaciupotrebom ostalih sloenih instrumenate (SF36) i tome slino.

Pet dimenzija zdravlja - Iz prethodnih primera nije teko naslutiti da je aki izuzetno iroka i holistika definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizacije(WHO 1946) u osnovi neadekvatna da u potpunosti sublimira sve aspektezdravstvenog stanja stare osobe. Stoga je adekvatnije govoriti o pet dimenzijazdravlja: fiziko, mentalno, socijalno zdravlje, subjektivni doivljaj zdravlja ifunkcionalna sposobnost.

Gerijatrijska procena - sve navedeno jasno ukazuje koliko je kompleksanzadatak lekara i svih ostalih lanova tima u proceni stanja i potreba stare osobe.Poto su potrebe stare osobe kompleksne i nedeljive, gerijatrijska procena jemultidimenzionalna i podrazumeva multidisciplinaran i timski rad.

Gerijatrija i gerontologija - i na kraju, sa aspekta lekarske struke, ali i saaspekta svih drugih relevantnih profesija, potrebno je napraviti jasnuterminoloku distinkciju. Gerijatrija je medicina starih osoba (ba kao to je

pedijatrija medicina deijeg uzrasta). Gerontologija je nauka o starenju ikarakteristikama starih osoba i starosti. Ona ukljuuje ne samo delatnost lekara izdravstvenog osoblja, ve i sve ostale profesije koje se bave fenomenima procesastarenja: sociologe, psihologe, biologe, antropologe, ekonomiste i mnoge druge.Razumevanje ove distinkcije olakava interdisciplinarnu saradnju.

Primer:ISTRAIVANJE - PROCENA SOCIJALNO-ZDRAVSTVENIH POTREBA STANOVNI-KA GRADA BEOGRADA STAROSNE DOBI 80 I VIE GODINA: Goran evo, Sanja

Jankeli,Marija Tasi, Lj. Kozarevi,Boris Tomaek. Gradski zavod za gerontologiju,Beograd

U poslednjih nekoliko decenija u Srbiji se belei stalni porast populacijestarih (Republiki zavod za statistiku Srbije, 2002). Uporedo sa ovim dolazi i doporasta kontigenta najstarijih starih osoba ("stari stari"). Prema rezultatimaposlednjeg popisa, 15,7% stanovnika Beograda (N=247.029) je starije od 65godina. Istovremeno u ukupnoj populaciji grada Beograda bilo je 1,8% starih 80 ivie godina (N=28.437). Danas je malo dostupnih informacija o obimu i vrsti

potreba za ovaj starosni segment.

8


12/139

Gradski zavod za gerontologiju Beograd sproveo je istraivanje kojim sumerene potrebe starih stanovnika Beograda. Ovaj zadatak je osmiljen u dveceline. Prvi deo bio je usmeren na populacioni segment stanovnika starih 65-79godina, drugi deo na najstarije stanovnike ivotne dobi 80 i vie godina.

METODOLOGIJAU radu su prezentirani rezultati utvrivanja potreba najstarijih stanovnika

Beograda (80 i vie godina - "stari stari") na osnovu reprezentativnog uzorka odN=574 osoba iz 10 optina ueg gradskog podruja.Istraivanje je studija presekasprovedena u drugoj polovini 2004 na uzorku dobno-ciljanog segmentapopulacije grada Beograda koji je napravio Gradski zavod za statistiku na baziaktuelnih birakih spiskova. Sve izabrane osobe bile su u trenutku formiranjauzorka (maj 2004 godine) stare 80 ili vie godina.

Podaci su prikupljeni putem upitnika koji je popunjavan u domuanketirane osobe. Pitanja su se odnosila na socijalnu i zdravstvenu oblast: (1)osnovni socio-demografski podaci, (2) socijalna aktivnost i socijalna integracija,(3) zastupljenost zdravstvenih rizika i ishrana, (4) zdravstveno stanje ("self-reported" bolesti) i prisustvo 24 znaka i simtoma, (5) funkcionalna sposobnostprocenjena na osnovu sposobnosti izvravanja dnevnih aktivnosti, (6) dostupnosti korienje zdravstvene zatite,(7) procena potreba za razliitim specijalizovanimuslugama za starije osobe i (8) SF-36 (Ware, EJ, 1993).

Ispitanici su pozvani da uestvuju u istraivanju pismenim putem, a preankete od njih je zatraen pismeni pristanak za dobrovoljno uee na bazipotpunog razumevanja njenih ciljeva. Zatita privatnosti i identiteta uesnika upotpunosti je potovana.

PARTICIPACIJAPodaci ankete odnose se na N=268 stanovnika Grada Beograda. Prosena

starost ovih ispitanika bila je 83,72 godina (SD=3,20), 83,6 godina kod mukaraca(SD=2,89) i 83,8 u ena (SD=3,41). Najstariji ispitanik bila je ena stara 98 godina.

Tabela 1. - Participacija (broj i procenat) prema polu i kategoriji ispitanika

Broj Procenat (%)M M+ M M+

Anketirani 108 160 268 47,0 41,7 43,6Umrli 40 38 78 17,4 9,9 12,7Institucionalizovani 1 8 9 0,4 2,1 1,5Nepoznato 60 132 192 26,1 34,4 31,3Odbili 21 46 67 9,1 12,0 10,9Ukupno 230 384 614 100.0 100.0 100.0Obraeno* 209 338 547 91% 88% 89%

*(obraeno = ukupno - odbili)

9


13/139

Ukazuje se na izuzetno veliki broj (N=192) ispitanika, koje nije bilo moguepronai na dobijenim adresama (31.3%). Ovaj podatak je narooto interesantanobzirom na to da je uzorak dobijen iz aktuelnih birakih spiskova ("nepoznato").Sa druge strane, 12.7% osoba iz uzorka su registrovani kao "umrli", to je takoeteko objasniti. Institucinalizovane osobe (1,5%) nisu ukljuivane u intervju.

SOCIODEMOGRAFSKI PODACI I SOCIJALNA INTEGRACIJAVeoma visok procenat anketiranih prijavljuje fakultet (20,9%), viu (10,3%),

ili srednju kolu (33,2%) kao najvii stepen zavrenog obrazovanja.Treba naglasitida u tom smislu postoje izraene polne razlike u korist mukaraca. Penzija jeubedljivo najei osnovni izvor prihoda (93,8%). Meu ispitanicima preovlaujuudovci/udovice (N=164; 61,2%), to je razumljivo obzirom na njihovuuznapredovalu ivotnu dob. U uzorku je bilo gotovo pet puta vie oenjenihmukaraca (N=66; 61,1%), nego udatih ena (N=20; 12,5%), ali je zato procenatudovica duplo vei (N=127; 79,4%) nego udovaca (N=37; 34,3%).

Interesantno je navesti da 78% anketiranih osoba navodi da se "esto"(svakodnevno ili jednom nedeljno) via sa lanovima svoje porodice, ali samo47,4% njih i zaista uestvuje u raznim porodinim aktivnostima.

Veoma mali broj anketiranih daje podatak o ueu u radu lokalnihudruenja i organizacija, uz isti broj potvrdnih odgovora o poseivanju razliitihkulturnih manifestacije (N=15; 5,6%). Kao razlog neposeivanja najvei brojnavodi (loe) zdravstveno stanje (65,3%).

Veina ispitivanih (N=187; 69,8%) ne uestvuje u religioznim manifesta-

cijama. Od onih koji uestvuju (30,2%) preko 80% uestvuje u njima "redovno".Samo etvrtina anketiranih (N=66; 24,6%), kao razlog neuestvovanja ureligioznim aktivnostima navodi da su ateisti.

Zdravstveno rizina ponaanja i ishranaPuenje nije bilo prevalentno meu anketiranima, jer je samo njih 9,3%

puilo, mada je u ispitivanom uzorku bilo 29,1% bivih puaa, neto viemukaraca nego ena.

Nabavku hrane najee obezbeuje "porodica" (52,5%) ili sami ispitanici

(35,3%), i to ee mukaraci. Pripremanje hrane je takoe daleko najee uokviru porodice sa kojom ive (50%) ili samostalno (43,7%), ali ovoga puta uzprimetno veu zastupljenost ena. Materijalni momenat igra znaajnu ulogu uobezbeivanju hrane, pri emu N=83 ispitanika (31%) izjavljuje da im ponekadnedostaje novac za nabavku namirnica,dok njih N=29 (10,8%) daje podatak da im"esto" nedostaje novac za nabavku namirnica. Tri od 7 ispitivanih grupanamirnica ne unosi se svakodnevno kod 70% ili vie ispitanika, to ide u prilog

jednom neizbalansiranom unosu.

10


14/139

Funkcionalna sposobnostNe raunajui najtei ispitivani funkcionalni zadatak ("sposobnost za

obavljanje tekih kunih poslova"), procenat ispitanika koji ostale aktivnostimogu da obavljaju bez tekoa varira od 35% do 90% iz ega se moe zakljuitida u optoj populaciji najstarijih Beograana postoji znatan broj onih koji nisu ustanju da bez tekoa/tue pomoi obavljaju elementarne aktivnostisvakodnevnog ivota.

Korienje zdravstvene zatiteDobijeni podaci o prosenom broju (srednja vrednost) korienja pojedinih

zdravstvenih usluga ukazuju da je "proseni broj poseta lekaru" u prethodnih mesecdana iznosio 0,60 (SD=0,89; min=0 max=7), "lekaru specijalisti" 0,41 (SD=0,93;min=0max=8) "medicinskoj sestri" 0,24 (SD=0,95;min=0 max=7),"laboratorijskih pregleda"0,30 (SD=0,61;min=0 max=5), "rentgenskih pregleda" 0,09 (SD=0,33;min=0,max=3),"EKG pregleda" 0,16 (SD=0,47; min=0, max=4), "prijema u bolnicu u prethodnih 12meseci" u proseku 0,17 puta (SD=0,43; min=0, max=3). Interesantno, nai podacisugeriu da su mukarci ei korisnici zdravstvenih usluga od ena. I poredintenzivnog korienja zdravstvenih usluga, prilino visok procenat ispitivanihnegativno ocenjuje mogunost njihovog ostvarivanja.

Uzimanje lekovaPodatak o uzimanju lekova daje informaciju ne samo o korienju

zdravstvene zatite ve i o sveukupnom zdravstvenom stanju starih. Poznato je da

stare osobe boluju od hroninih bolesti za koje uzimaju jedan ili vie lekova.Udrueno prisustvo veeg broja bolesti (komorbiditet) ne opravdava meutimnekritinu upotrebu veeg broja lekova (polipragmazija), koja je, na alost, upraksi esta pojava. Ovo istraivanje registrovalo je odgovore ispitanika o brojukonzumiranih lekova koje je prepisao lekar u prethodnih nedelju dana, kao ikontinuirano konzumiranje prepisanih lekova u prethodna tri meseca.

Samo je N=35 osoba (13,1%) izvestilo je da nisu uzimali ni jedan lek, a njihN=34 (12,7%) uzimalo je jedan lek u nedelji koja je prethodila anketi. Procentionih koji nisu konzumirali nijedan lek u kontinuitetu u prethodna 3 meseca

gotovo je identian (N=36; 13,4%), a samo je neznatno vei kada je u pitanjukontinuirano uzimanje jednog leka u tromesenom periodu (N=40; 14,9%).Veina dakle uzima 2 ili vie lekova.

Prosean broj uzimanih lekova u prethodnih sedam dana bio je za sveispitanike 2,97 (SD=2,07; min=0, max=11), neto manji za mukarce (2,72;SD=2,17; min=0, max=11), nego za ene (3,15; SD=1,99; min=0, max=8). Proseanbroj kontinuirano konzumiranih lekova u prethodna tri meseca bio je samoneznatno manji, odnosno, za sve ispitanike iznosio je 2,86 (SD=2,0; min=0,max=10), i ovoga puta neto manji za mukarce (2,56; SD=2,02; min=0, max=10),

nego za ene (3,06; SD=1,97; min=0, max=8). 35,1% ispitanika (N=94) uzima neki

11


15/139

od lekova koji im pomae da spavaju, znatno vie ena (N=66; 41,3%), negomukaraca (N=28; 25,9%).

Simptomi i znaciSimptomi i znaci ine jedno znaajno subjektivno iskustvo objektivnog

prisustva bolesti. Pet najeih simptoma u svih ispitanika bili su: "umor iliosecanje nemoi", "titanje ili bolovi u zglobovima ili krstima", "neraspoloenje zarad ili nedostatak energije", "lupanje srca" i "oseaj vrtoglavice" koji se javljaju ugotovo 50% ili vie ispitanika. Radi se dakle o prisustvu prilino nespecifinihsimtoma koji pre svega ukazuju na uznapredovalo oseanje nemoi. Pri tome,gotovo 15% (poednako mukaraca i ena) ispoljava neki od vidova urinarneinkontinencije, dok 1,9% mukaraca i 1,3% ena ima stalni ili privremeni kateter.Fekalna inkontinencija je znatno rea (1,5%).

MorbiditetPodaci o morbiditetu odnose se na izvetaje anketiranih osoba o

obolenjima dijagnostikovanim od strane lekara.Ne radi se dakle o klinikim,negoo epidemiolokim dijagnozama ("self-reports"). Tokom ankete ukupno jeregistrovano 468 dijagnoza (185 kod mukaraca i 283 kod ena),dakle u proseku1,75 dijagnoza po ispitaniku (1,71 kod mukaraca i 1,77 kod ena). Samo kodN=48 anketiranih (17,9%) nije registrovana nijedna dijagnoza (N=18 mukaraca,16,7% i N=30 ena,18,8%).Oni kod kojih su dijagnoze bile registrovane u prosekusu imali 2,13 dijagnoza (2,06 kod mukaraca i 2,18 kod ena).

Oekivano, rang prvih pet vodeih grupa dijagnoza (iskazano premaDesetoj reviziji meunarodne klasifikaciije bolesti, SZO 1996) bio je sledei: (1)bolesti sistema krvotoka - grupa IX (46,2% od svih registrovanih dijagnoza), (2)bolesti miino-kotanog sistema i vezivnog tkiva - grupa XIII (15,6%), (3) bolestinervnog sistema i ula - grupe VI, VII i VIII (8,3%), (4) bolesti sistema za varenje -grupa XI (7.5%) i (5) Bolesti lezda sa unutranjim luenjem, ishrane i metabolizma- grupa IV (6,6%). Rang ovih pet grupa dijagnoza praktino je identian umukaraca i u ena, sa napomenom da su bolesti mokrano-polnog sistema(grupa XIV) znatno ee registrovane kod mukaraca gde zapravo pretstavljaju

treu dijagnozu po rangu (11,4%), nego kod ena (1,8%). Ovo se moe objasnitivelikom uestalou obolenja prostate kod mukaraca ovog ivotnog doba.

Komorbiditet je bio uestala pojava u ispitivanom uzorku. N=150 uesnika(56%) imalo je 2 ili vie dijagnoza (N=58 mukaraca i N=92 ene). Prisustvo 4 ilivie dijagnoza je registrovano kod N=10 mukaraca i N=12 ena.

Korienje pomagala / uslugaVeliki procenat ispitanika (82,5%) koristi neko od pomagala koje su bile

uvrtene u anketu.U daleko najveem broju,radi se o korienju naoara (N=173)

i zubnih proteza (N=99), nakon ega slede sluni aparati (N=21) i pelene za

12


16/139

odrasle (N=15).Upotreba ostalih pomagala je sporadina. Neformalni je utisak daje stvarni broj upotrebe pomagala za hodanje znatno vei.

Ispitivane su takoe potrebe za razliitim vrstama socijalno-zdravstvenihusluga. Rezultati ankete ukazuju da najvei broj ispitanika pokazuje potrebe za"kunom negom", "kunim leenjem" i "gerontodomaicom" (16,1%, 16,1% i14,9%). Pri tome, samo 35,8% izjavljuje da je u stanju da plati za neku odpotrebnih usluga ukoliko one ne bi bile besplatne.

U znatnom procentu ispitanici navode da e im u bliskoj budunosti bitineophodne jedna ili vie od navedenih ili drugih vidova pomagala ili pomoi(38,8%; N=104). Najee anticipirane potrebne usluge su ponovo bile uslugegerontodomaice (N=36 ispitanika), kune nege i kunog leenja (N=31).

Tua pomo i stavovi prema lokalnoj zajedniciNajvei broj ispitanika (N=228; 85,1%) izjavljuje da svakodnevno ili kad god

je to potrebno dobija pomo i podrku u svakodnevnim ivotnim aktivnostimaod razliitih osoba iz neposrednog ivotnog okruenja, dok njih 9,7% (N=26)dobija ovakvu pomo "samo u izuzetnim prilikama". Nije meutim bez znaajapodatak da 4,9% ispitanika (N=13) nema nikoga i nikada ne dobija ovakve vidovepomoi. Pomo najee pruaju deca ili lanovi porodice (74,1%), suprunici(15,6%) te prijatelji, susedi i drugi (10,3%). Ogromna veina (77,2%) smatra dalokalna zajednica treba da povede vie rauna o specifinim potrebama starih.

Evaluacija od strane anketara

Posebni utisci anketara registrovani su u neformalnom obliku. Iz ovihkomentara se moe zakljuiti da se u najveem broju sluajeva radilo o urednimstarakim domainstvima. Nekolicina ispitanika ivela je u domainstvu salanovima porodice koji su bili alkoholiari, a po kontekstu meusobnih odnosamoglo se indirektno naslutiti da su oni mogli biti izloeni razliitim vrstamazlostavljanja.

Nadalje, naglaava se da je veliki broj ispitanika na razliite naineneformalno ukazivao na delikatnosti svoje materijalne situacije. I pored toga, loe

materijalno stanje se nije moglo primetiti na osnovu prostog uvida u izgledposeenih domainstava. Oigledno je da veina starih osoba ove ivotne dobiivi skromno i prilagoava se raspoloivom budetu.Znaajan broj uiva razliiteoblike pomoi, prvenstveno od strane lanova svoje porodice, ali se ak i unedostatku takve podrke uspeno i dostojanstveno prilagoava skromnimmaterijanim mogunostima i svom okruenju.

13


17/139

ZAKLJUCIDiskusija ovih podataka svakako je onemoguena injenicom da sline

informacije za nau sredinu jednostavno ne postoje. Posebno osetljiv drutveniapsekat odnosi se na porodice starih osoba koje su, delei sudbinu svojihnajstarih lanova, esto i same veoma vulnerabilne u drutvenom, psiholokom,ekonomskom, i u mnogim drugim sferama.

ini se da se kao jedan najoptiji zakljuak moe poneti saznanje da jemnogo toga potrebno, ali mnogo manje u ovom trenutku dostupno najstarijimstanovnicima Beograda, ali i njihovim porodicama koje su usled ogranienihresursa kojima drutvo raspolae ostali osnovni oslonac drutvene brige ostarima. U ovom trenutku dakle osea se izraeni nedostatak adekvatnihsistemskih reenja za kompleksne probleme zatite starih.

LITERATURA:

1. Svetska zdravstvena organizacija (1996): Meunarodna klasifikacija bolesti - deseta revizija(MKB-10). Savezni zavod za zatitu i unapreenje zdravlja i Savremena administracija, Beograd.

2. Heikkinen E, Waters WE,Brzezinski ZJ eds.(1983):The elderly in eleven countries:a sociomedicalsurvey. Public Health in Europe 21, World Health Organisation, Regional Office for Europe,Copenhagen,1-232.

3. Ware EJ (1993):SF-36 Health Survey Manual and Interpretation Guide. Quality metric Inc.Boston,MA.

4. Republiki zavod za statistiku Srbije (2002): Popis stanovnitva, domainstava i stanova uRepublici Srbiji. Beograd.

5. WHO (1946). Constitution of the WHO, Reprinted in: basic documents, 37th edition,WHO,

Geneva.6. Republiki zavod za statistiku Srbije, Popisi stanovnitva 1981-2002. Nepublikovani podaci

14


18/139

STARA OSOBA IZMEU VANINSTITUCIONALNOG ZBRINJAVANJA,BOLNIKOG LEENJA I DUGOTRAJNE NEGE

Sofija Boinovi

KBC " Dr Dragia Miovi", klinika za Internu medicinu, Odeljenje za gerijatriju

Starenje je prirodni proces u ijoj su osnovi poremeaji homeostatskihmehanizama i gubitak sposbnosti prilagoavanja tokom vremena. Ovo jerezultanta 1. primarnog starenja koje je determinisano naslednim faktorima, 2.sekundarnog starenja - udruenih efekata trauma, steenih bolesti, i toksinihfaktora,3.psihosocijalnih promena-stresa,gubitka samopotovanja,usamljenosti,predrasuda, gubitka posla i 4. fiziolokog propadanja - gubitka rezervi i snage,pokretljivosti, imuniteta, promena metabolizma. Svaka od navedenihkomponenata utiu jedna na drugu, a sve zajedno vode u starost(1).

U naoj zemlji broj starih ljudi je u stalnom porastu. Ciljevi savremenezdravstvene zatite starih su vezani za produenje ivota, uz ouvanje njegovogkvaliteta, i funkcionalne sposobnosti. Hronoloka starost ne odgovara uvekbiolokoj starosti, a ouvanje kvaliteta ivota premauje znaaj duine ivota(2).Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije stare osobe su osobe kojeimaju 60 i vie godina ivota.

Starenje karakterie pojava veeg broja hroninih oboljenja, kao i atipinaklinika slika sa kojom se ova oboljenja ispoljavaju (nemi infarkti miokarda,lakunarni asimptomatski infarkti mozga, subklinika hipotireoza, pojavametastaza malignih bolesti bez lokalizacije primarnog procesa)(3).

U starosti se javljaju i takozvani gerijatrijski sindromi, a to su demencija,padovi, inkontinencija, gubitak teine, osecanje slabosti, tea pokretljivost(4).Jasno je da postoje velike razlike izmeu razliitih dobnih grupa unutarpopulacije starih osoba, pa se uglavnom primenjuje podela na "mlade" stare od60 do 80 godina i "stare" stare tj. starije od 80 godina, jer su kod njih izraeni

navedeni gerijatrijski sindromi.Da bi se na adekvatan nain procenila potreba starih ljudi za odgovaraju-

im vidom zdravstvene zatite primenjuje se multidimenzionalna funkcionalnaprocena koja se bazira na uskoj povezanosti principa medicinske dijagnoze,funkcionalne sposobnosti i psihosocijalnih faktora(5). Glavni ciljevi ovog tipaprocene obuhvataju postavljanje dijagnoze, izbor terapije, sprovoenjerehabilitacije,adekvatno korienje razliitih zdravstvenih usluga.U funkcionalnojproceni starih neophodna su nam saznanja o mogunostima obavljanjaaktivnosti svakodnevnog ivota,mentalnom zdravlju,fizikom zdravlju,socijalnim

izvorima, ekonomskim izvorima, uslovima okoline, optereenjem i tekoama

15


19/139

osoba koje pruaju negu. Aktivnosti svakodnevnog ivota su grupisane u tri tipa:pokretljivost, instrumentalne aktivnosti (kupovina, kuvanje, rukovanje novcem,uzimanje lekova, upravljanje motornim vozilom), i fizike aktivnosti (kupanje,oblaenje).

U praksi, osobe starosti 60-80 godina najee zdravstvenu zatituostvaruju u nadlenom Domu zdravlja, u ambulanti, kod ordinirajueg lekara. Sastarenjem pacijenta opada funkcionalna sposobnost, pokretljivost se smanjuje,kao i mogunost korienja gradskog prevoza ili samostalnog upravljanjamotornim vozilom, pa raste potreba za korienjem kunog leenja. Kunoleenje i nega je namenjeno osobama koje zbog bolesti i povreda ne mogu dakoriste ambulantno leenje, a nema indikacija za bolniko leenje. Kuno leenjepredstavlja specifian vid specijalistikog tretmana koji se odvija u kunimuslovima, rastereuje bolnike ustanove, i odgovara bolesnicima kojima jepotrebna kontinuirana zdravstvena zatita i zdravstveni nadzor jer boluju odhroninih oboljenja koja su esto u pogoranju. Bolesnici ostaju u svojoj porodicito ima veliku psiholoku i socijalnu prednost. Ovo se takoe odnosi na pacijentekoji imaju ogranienu ili lou funkcionalnu sposobnost.

U sluaju akutnog oboljenja (akutno hirurko oboljenje, infarkt miokarda,akutno cerebrovaskularno oboljenje, obilno krvarenje iz digestivnog trakta,masivna pneumonija) indikovano je bolniko leenje za sve bolesnike bez obzirana starost. Duina hospitalizacije kod ovih bolesnika je neto dua nego kodbolesnika srednje ivotne dobi, a osim potrebe da se pojedine kategorijepacijenata upute na rehabilitacioni tretman (posle cerebrovaskularnog inzulta i

akutnog infarkta miokarda) ostaje otvoreno pitanje daljeg praenja ovihbolesnika.

S obzirom da su u pitanju stari, visokorizini bolesnici, indikovano je nesamo zakazivanje kontrole unutar 10-30 dana kod lekara bolnike ustanove koji

je leio ili operisao pacijenta, ve i je i otvoreno pitanje kako obezbediti takvompacijentu dalje nesmetano korienje zdravstvene zatite na za njeganajoptimalniji nain. U praksi, to znai uputiti pacijenta na korienje kunogleenja i nege. Na ovaj nain se moe kontinuiranim praenjem zdravstvenogstanja u kunim uslovima prevenirati dalje pogoranje bolesti i spreiti nastanak

komplikacija (6).Sprega institucionalne i vaninstitucionalne zdravstvene zatite je zaivela i

u Preporukama Evropskog udruenja kardiologa za leenje srane insuficijencije,koja predstavlja oboljenje zbog koga se najee i hospitalizuju stare osobe. (7).Naime procenjeno je da se rana rehospitalizacija kod starih osoba sa sranominsuficijencijom leenim u Klinikama za sranu insuficijenciju moe prevenirati uskoro 50% sluajeva i to: zakazivanjem kontrole pacijentu 10 dana po otpustu iz klinike, omoguavanjem pacijentu dostupnost zdravstvene zatite,

16


20/139

obraanjem panje na simptome i znake bolesti, praenjem telesne teine uz fleksibilan reim promene doze diuretika, edukacijom pacijenta.

Organizovan sistem zdravstvene zatite za bolesnike sa sranominsuficijencijom e spreiti dalje pogoranje bolesti, a u naim uslovima gde nepostoje Klinike za sranu insuficijenciju ovo se moe postii upuivanjembolesnika da se posle hospitalizacije i kontrole za 10 dana posle izlaska iz bolnice

jave Slubama kunog leenja.Ipak, kod nas se mnogo ee kuno leenje koristi da bi se obezbedila

zdravstvena zatita nepokretnim, inkontinentnim, dementnim osobama, kojeimaju hronina oboljenja koja nisu u pogoranju, ali klinikom slikom dominirajunjihove sekvele (hemiplegija ili hemipareza i psihoorganski sindrom posle cere-brovaskularnog inzulta, polineuropatija donjih ekstremiteta zbog dijabetesa).

Kuno leenje u velikom broju koriste i bolesnici od malignih oboljenja,posle zavretka hirurke, radio i hemioterapije radi palijativnog leenja, zbognedostatka stacionarnih ustanova u kojima se sprovodi palijativna terapija tzv.hospisa (hospice).

Sa druge strane porodica,srodnici i prijatelji koji u kunim uslovima negujuteko obolele i onesposobljene osobe izloeni su velikom stresu i naporu. Velikibroj njih ne eli da prihvati brigu o ovakvim bolesnicima i insistira na njihovomsmetaju u ustanove koje se bave dugotrajnom negom, a u naim uslovima to sudomovi za stare, ili im uskrauje propisanu terapiju da bi dolo do pogoranjazdravstvenog stanja i neodlonog ponovnog prijema u bolnicu.

Kako to izgleda u praksi?Pacijentkinja N. M. stara 82 godine primljena je u Metaboliku jedinicu,

zbog visokih vrednosti glikemija,preko 56 mmol/l, i ketoze (aceton u urinu poziti-van). U linoj anamnezi podatak da se lei od dijabetesa mellitusa 15 godinaunazad, 2 godine sa insulinskom terapijom, ima dijabetinu nefropatiju ipolineuropatiju. Lei se od hronine srane insuficijencije,prebolela je pre 10 go-dina anteroseptalni infarkt miokarda i ima opstruktivni bronhitis .Na CT-u mozga

viene stare multiinfarktne promene, desna ruka i noga sa znacima hemipareze.Funkcionalna sposobnost ograniena, kree se uz pomo drugog lica zbogdijabetine polineuropatije na donjim ekstremitetima i sekvela multiinfarktnihpromena mozga. U poslednjih mesec i po dana ovo je trea hospitalizacija zbogneregulisanih vrednosti glikemija. Otputena je iz bolnice pre 10 dana sa dobroregulisanim vrednostima glikemije( 6,3-8,2 mmol/l), i preporukom da uzima 18

jedinica srednjedelujueg insulina u jednoj dozi, ujutro. Pri prijemu, u 19 sati,bolesnica dehidrirana, somnolentna, verbalni kontakt se teko uspostavlja, svipodaci praktino dobijeni heteroanamnestiki, od sina. Bolesnica ivi sa sinom,

snahom i unukom. U toku noi u jedinici intenzivne nege dobijala insulin preko

17


21/139

perfuzora, adekvatno rehidrirana, i ujutro glikemija u znaajnom padu 15,5mmol/l, bez ketoze. Stanje svesti bolje, uspostavlja se kontakt i na pitanje ko joj jedavao insulin, bolesnica odgovara da se uopte ne sea da ga je dobijala. Ostajeotvoreno pitanje da li se ona zbog kognitivnog deficita ne sea da je dobijalaterapiju, ili su lanovi njene porodice "zaboravili" da joj daju insulin Inae,bolesnica zbog slabovidosti ima penkalo za sprovoenje insulinske terapije, pane mora da dolazi patronana sestra iz Doma zdravlja, ve terapiju mogu da dajuukuani, a samoj bolesnici je zbog hemipareze teko da sebi daje insulin. Ovaporodica najverovatnije brigu oko ostarelog bolesnika reava nepridravanjem iiliak uskraivanjem terapije, svesni injenice da e bolesnica biti tada primljena ubolnicu to njih rastereuje brige oko nje za neko vreme.

Naalost, raste broj najbliih srodnika koji ne ele da brinu o ostarelimbolesnicima, naroito ako su to ljudi koji su dementni, sa loom funkcionalnomsposobnou ili inkontinentni. Zdravstvena sluba treba da prepozna visokorizine stare osobe,a to su oni koji su nedavno bolniki leeni, ili oni sa hroninimoboljenjima kao to je koronarna bolest,dijabetes melitus, kao i oni koji ive samii da im obezbedi kuno leenje ili samo zdravstveni nadzor u kui (posetepatronane sestre) da bi se na vreme spreila dalja progresija postojeihoboljenja i obezbedila adekvatna primena terapije .

Ukoliko su se javile sekvele oboljenja, kao hemiplegija, kontrakture, poslecerebrovaskularnog inzulta i neuspene rehabilitacije, potrebno je i porodicu ipacijenta obavestiti o daljim mogunostima pruanja zdravstvene zatite: ukunim uslovima, preko slube kunog leenja uz dalje angaovanje celeporodice, kao i mree rodbine i prijatelja, to je bolje za pacijenta jer ostaje usvojoj sredini ali iziskuje veliki napor za pruaoce nege, ili smetaj u dom za staralica. Ovo reenje rastereuje nedovoljno motivisanu i nezainteresovanuporodicu, ali oboleli obino loe prihvata novu sredinu.

injenica je da rastui broj starih, a meu njima je puno onih nastarijih,preko 80 godina, sa gerijatrijskim sindromima, predstavlja ozbiljan problem sakojim se suoava zdravstvena sluba, pa i socijalna sluba jer su to esto osobekoje ive same posle smrti branog druga, a rodbina ne eli da se brine o njima.Pored neophodnosti da se organizacija zdravstvene slube prilagodi potrebama

ove populacije koja je u stalnom porastu i prevencija komplikacija hroninihnezaraznih oboljenja predstavlja jedan od naina pristupa ovom problemu. Stariljudi koji ostaju zdravi, pokretni i doive duboku starost su oni koji ne pue,hodaju 3 km svakog dana,uzimaju voe i povre svakog dana,imaju sistolni krvnipritisak ispod 140 mm Hg, ukupni holesterol im je ispod 5 mmol/ l, a LDLholesterol ispod 3mmol/l, nisu gojazni niti su dijabetiari (8). Primenompreventivnih mera koje zapoinju jo u mlaem i srednjem ivotnom dobuobezbedie se ne samo produenje ivota, ve i zdravo starenje, uz ouvanjekvaliteta ivota bez komplikacija i onesposobljenosti.

18


22/139

LITERATURA:

1. Vojvodi N, Bojovi D, Boinovi S. Osnovne psihofizike osobenosti i funkcionalna sposobnoststarih osoba. Simpozijum "Novine iz gerontologije". Beograd 1992. Zbornik radova: 9-27.

2. Davidovi M. Specifinosti oboljevanja u trem ivotnom dobu. Simpozijum o kunoj nezi ikunom leenju,Sombor 1996, Zbornik radova, 18-23.

3. Boinovi S. Kardiovaskularna oboljenja kod bolesnika sa cerebrovaskularnim insultom starih 60i vie godina. Subspecijalistiki rad. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2006.

4. Rich MW. Heart failure in the oldest patients: The Impact of Comorbid Conditions. Am J geriatrcardiol.2005; 14 (3): 134-141.

5. Bojovi D,Vojvodi N,Kozarevi Lj.Funkcionalna procena starih - dosadanja iskustva,moguno-sti, trendovi. Simpozijum o kunoj nezi i kunom leenju, Sombor 1996, Zbornik radova, 54-62.

6. Vojvodi N, Boinovi S, Ili D. Dijagnostika, leemje i prevencija komplikacija kardiovaskularnihbolesti kod bolesnika na kunom leenju, septembar 2000. Seminar za lekare kunog leenja inege u organizaciji IMC (International Medical Corps)

7. ESC Guidelines for the Diagnosis and Treatmentof Chronic Heart Faikure. European HeartJournal : 2005; 26: 1115-1140.

8. ESC Guidelines for Cardiovascular Disease Prevention. European Journal of CardiovascularPrevention and Rehabilitation : 2007;4 (Suppl.2).

19


23/139

MODEL ZBRINJAVANJA STARIH U KUNIM USLOVIMA

Ljiljanaiki


Ljudski vek nije nikada bio ovako dug kao danas. Demografske projekcijeukazuju da e 2025. godine jedna treina svetske populacije biti starija od 65godina. Potrebe za zdravstvenim i drugim uslugama rastu sa godinama starosti.Porast populacije starih predstavlja izazov za organizovanje i obezbeivanjeusluga zdravstvene zatite, izmeu ostalog i zbog pitanja finansiranjakontinuirano rastueg broja zahteva za ovim uslugama. Jednostavno reeno,aktuelni zahtevi rezultiraju iz procesa demografske tranzicije.

U skladu sa demografskim, epidemiolokim i ekonomskim promenama,kao i sa razvojem medicinske tehnologije, zdravstvena zatita, pa i zatita starijih,pretrpela je dosta promena u poslednjih nekoliko decenija.

Zdravstvena zatita starijih u Srbiji je regulisana Ustavom i Zakonom ozdravstvenoj zatiti. Populaciji starijih u naoj zemlji primarna zdravstvena zatitaobezbeuje se kroz usluge koje pruaju domovi zdravlja i kroz kuna leenja.Sekundarna i tercijalna zatita obezeuje se u gerijatrijskim jedinicama u okvirukliniko-bolnikih centara u Beogradu i u stacionarima u okviru domova za stare.

Primetan je nedostatak institucionalnih kapaciteta za starije. Drugije reeno,nedostaje vei broj gerijatrijskih bolnica, odnosno gerijatrijskih odeljenja ukojima bi se adekvatno odgovorilo na zdravstvene potrebe starih, imajui u vidunjihovu ukupnu fiziku,mentalnu i psihosocijalnu razliitost od ostalih grupa,kaoi specifinu i atipinu simptomatologiju oboljenja u starosti.

Zlatno pravilo gerontologije kae da starija osoba treba da ostane u svomdomu i svom socijalnom okruenju to je due mogue. U skladu sa tim predvadeset godina formiran je Zavod za gerontologiju, Beograd kao jedinstvena ispecijalizovana zdravstvena ustanova koja obezbeuje vaninstitucionalnu

zdravstvenu zatitu starih. Po delatnosti, nainu rada i obimu, kadrovskimkapacitetima i tehnolokoj opremi, Zavod zapravo jeste bolnica u kui .

S obzirom da je vaninstitucionalna zatita jedan od najhumanijih inajracionalnijih vidova zbrinjavanja postoji opta saglasnost da je potrebnopodsticati dalji razvoj kunog leenja i nege, jer se na ovaj nain moe preveniratiinstitucionalizacija i znaajno ouvati kvalitet ivota u godinama duboke starosti.Naroito je potrebno uspostaviti i dalje razvijati ovakav vid zatite u unutranjostizemlje i u ruralnim predelima, gde je dostupnost institucionalnih kapacitetanamenjenih zdravstvenoj zatiti starijih manja.Pri tome,vaninstitucionalna zatita

ne moe se smatrati alternativom institucionalnoj zatiti. Ova dva vida zatite su

20


24/139

komplementarni i trebalo bi da budu tako povezani u sistemu usluga daomoguavaju starijim osobama kvalitetnu zatitu uz najmanje trokove.

U definisanju mera i obezbeivanju usluga zdravstvene zatite populacijistarijih osoba, Zavod insistira na primeni principa savremene gerijatrije igerontologije. Jedan od neprikosnovenih principa jeste multidimenzionalnipristup u proceni stanja zdravlja, ukljuujui ne samo procenu fizikog imentalnog zdravlja, ve i socijalnog, funkcionalnog statusa obolelog , kao isubjektivnu procenu zdavlja. Ovakav pristup iziskuje tesnu koordinaciju multidis-ciplinarnog tima, poev od lekara opte medicine, lekara specijaliste gerijatra,psihogerijatra, fizijatra, nutricioniste, socijalnog radnika do medicinske sestre.

U obavljanju svakodnevne zdravstvene delatnosti u Zavodu se pruajupreventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione usluge starijima, tekoobolelim i funkcionalno zavisnim osobama na deset gradskih optina Beograda.Dnevno u proseku u Zavodu se lei i neguje oko 1400 bolesnika.

Specijalizovane ustanove za zbrinjavanje umiruih bolesnika u Beogradui Srbiji ne postoje. Novim Zakonom o zdravstvenoj zatiti pruanje uslugapalijativnog zbrinjavanja zvanino je postao deo svakodnevnih aktivnosti Zavodaza gerontologiju, Beograd.

U ambulantama Zavoda svakodnevno se radi na prevenciji nastankabolesti kao i prevenciji nastanka komplikacija oboljenja, a i na promociji zdravljai prevenciji patolokog starenja.

U Zavodu se u kunim uslovima obezbeuje irok spektar usluga krozorganizovano kuno leenje i negu.

Tim za prijem i procenu funkcionalnog statusa obavlja prvu posetuobolelom i vri prvu procenu funkcionalnog stanja, odnosno utvruje indikacije iuslove za prijem na kuno leenje i negu. Tim ine lekar specijalista, viamedicinska sestra i socijalni radnik. Na osnovu standardizovanog upitnikaanaliziraju se sve potrebe obolelog.

Nakon prijema u Zavod, ordinirajui lekar sa odreene teritorije i sestra utimu,obavljaju prvu posetu i otvaraju istoriju bolesti.Lekar pravi plan dijagnosti-kih i terapijskih postupaka i zahteva neophodne dodatne konsultativne preglede.Istovremeno kod bolesnika zapoinje zdravstvena nega prema individualnom

programu nege. Program nege ine opta i specijalna nega uz svakodnevnuprocenu parametara zdravstvenog stanja bolesnika od strane medicinske sestre.Medicinska sestra sprovodi i propisanu terapiju.

Kod svih novoprimljenih bolesnika rade se osnovne laboratorijske analizei snima EKG.

Zbog velike zastupljenosti ispoljenih i naznaenih psihikih poremeaja upopulaciji koju zbrinjava Zavod, kod svakog novoprimljenog bolesnika vri seskrining korienjem Simon-ovog testa. Na osnovu dobijenih rezultataneuropsihijatar vri trijau i poseuje one kod kojih je oboljenje ispoljeno ili

postoji visok rizik njegovog nastanka. U svom radu neuropsihijatar koristi i druge

21


25/139

testove kao to su Mini-Mental State Examination (mala skala procene) zakvantifikovanje kognitivnog deficita, zatim GDS-Yessavage (gerijatrijska skaladepresivnosti) i drugo.

Kod bolesnika koji imaju bol ordinirajui lekar u saradnji sa klinikimfarmakologom koristi skale bola i to McGill-ovu skalu za procenu kvaliteta bola,Numerical 0-10 i Deskriptivnu skalu za procenu jaine bola. Bihevioralna skala sekoristi kod bolesnika kod kojih je nemogue ostvariti komunikaciju. Na osnovudobijenih rezultata sprovodi se terapija bola prema savremenim preporukama.

U proceni teine dispnoje u svakodnevnom radu koristimo skale i testove,kao to su Borg-ov test i VAS.

Dijetetiar - nutricionista kod svakog novoprimljenog bolesnika utvrujenutricioni stataus uzimanjem anamneze, antropometrijskim merenjem iizraunavanjem indexa. Nakon toga se izrauju individualne dijetetske liste.

Rehabilitacija i fizikalna terapija u kunim uslovima koja se obavlja uZavodu predstavlja kvalitativno nov pristup u tretmanu starijih osoba. U kunimuslovima mogu se ordinirati svi neophodni vidovi terapije, kao termoterapija,elektoterapija, sonoterapija, hidroterapija, laserska terapija, kineziterapija, radnaterapija, kao i vriti obuka za korienje neophodnih pomagala.

Stomatolozi u redovnom radu kontroliu stanje oralnog zdravlja i zuba ivre potrebne intervencije i u kunim uslovima i u ordinaciji u Zavodu.

Zavod poseduje savremenu opremu (ultrazvuni aparat sa tri sonde,aparat za perifernu cirkulaciju, gastroskop, holter TA i EKG-a, savremene EKG-aparate i dr.) koja stoji na raspolaganju bolesnicima Zavoda, kao i svim drugim

graanima koji ele da prekontroliu svoje zdravlje i da otklone faktore rizika, aradi prevencije patolokog starenja.

Svi dobijeni podaci o bolesnicima se unose u postojei informacionisistem Zavoda ukljuujui i naknadne promene u procesu leenja, terapije i negebolesnika. U sistem se unose sve vrste pruenih zdravstvenih usluga. Ovakovoenje medicinske dokumentacije jeste jedan od preduslova ouvanja kvalitetapruenih usluga jer osigurava uvek brzu, pravovremenu i potpunu informaciju ozdravstvenom stanju bolesnika.

Osim koordinacije sa ustanovama primarne zdravstvene zatite, Zavod

tesno sarauje i sa ustanovama sekundarne zdravstvene zatite - KBC - i, kao i saustanovama socijalne zatite starijih. U situacijama kada u uslovima kunogleenja i nege nije vie mogue obezbediti adekvatnu zatitu i kada se institu-cionalizacija, bilo privremena ili trajna, namee kao jedino reenje, Zavod svojebolesnike alje na bolniko leenje ili reava problem smetajem starih ugerontoloki centar.

U cilju postizanja sigurne, ekonomski efikasne, ka pacijentu usmerene,blagovremene i dostupne, kvalitetne zdravstvene zatite, potrebna je dobrakonsolidacija, integracija i harmonizacija svih segmenata i delova u Zavodu, kao i

tesna saradnja sa drugim sistemima zatite starijih osoba.

22


26/139

LITERATURA:

1. iki Lj. Kuna nega starih. Praktikum za volontere za rad u kunoj nezi starih, Beograd, Izdava:Gradski zavod za gerontologiju, kuno leenje i negu Beograd, 2003.

2. iki Lj, Jankeli S. Integrisana zdravstvena zatita starih: teorijske perspektive i iskustvaGradskog zavoda za gerontologiju,kuno leenje i negu Beograd.Gerontologija 1/2004,asopisGerontolokog drutva Srbije, Beograd, 2003. str.86.

3. iki Lj, Toi V, Jankeli S. Iskustva kunog leenja i nege u zbrinjavanju ostarelog stanovnitva,Simpozijum o kunoj nezi i kunom leenju, Sombor, maj 1996.

4. iki Lj, Tasi M, Vojvodi N. Organization of home treatment and care in the Institute ofGerontology, Home treatment and care Belgrade, Congres of the International Assotiatiion ofGerontology, Helsinki, jun 1998.

5. iki Lj. Subjektivna i objektivna procena zdravstvenog stanja ostarelog stanovnitva umeuodnosu sa iniocima sredine, Magistarska teza,Beograd, jul 2001.

6. ikic Lj. Jankeli S. Cross-sectional Study On Health And Social Status Of The Oldest Patient atHome Care in Belgrade, V European Congress of Gerontology, July 2-5 2003, Barcelona/Spain,Abstract Book, str. 150.

23


27/139

OSNOVNA ZNANJA O HOMEOPATIJI

Milo Popovi

Institut za bolesti digestivnog sistema, KCS

1. Homeopatija u svetuOd 1985. postupno raste interes za Homeopatski metod leenja, kao

uostalom i za sve komplementarne metode. Do sada sticajem okolnostinepravedno zapostavljana, Homeopatija stie sve vei krug pristalica.Homeopatski metod leenja je vrlo popularan u srednje azijskim zemljama,posebno u Indiji, gde je ova grana medicine slubeno priznata kao posebnastruka, sa 40 homeopatskih bolnica i 70.000 lekara registrovanih u dravnoj slubi.Obuka na ovim kolama traje od 3 do 6 godina, i ukljuuje najpre klasinomedicinsko obrazovanje a zatim poseban homeopatski deo.

Homeopatija je opte prihvaena u Evropi.U Francuskoj,Belgiji i Holandijipostoji znaajna homeopatska praksa. U Nemakoj je Homeopatija vrlo popu-larna i osnovna informacija se stie na Medicinskim fakultetima,a moe se izabratii kao specijalizacija. Homeopatski sistem leenja je prihvaen od strane slubeZdravstvenog osiguranja.U Rusiji je 1812 godine Korzakov dao znaajan doprinostehnologiji izrade homeopatskih preparata, a ehov je opisao homeopatsko

leenje, koje je postojalo u to doba u Petrogradu. Homeopatija se u Rusiji odralai posle Revolucije do danas, i ima svoj odsek i pri Akademiji Nauka. Homeopatija

je visoko cenjena u Junoamerikim dravama, a najvie u Meksiku, Argentini, iBrazilu, sa vie hiljada lekara-praktiara. Slino je i u Australiji i Novom Zelandu.

U naem susedstvu, homeopatija postoji na visokom nivou u Austriji, atakoe i u Rumuniji, Maarskoj i Bugarskoj.

U SAD je homeopatija regulisana zakonima drava lanica Unije. Zastandard obuke, leenja i farmaceurske industrije se stara Ameriki Institut zaHomeopatiju. U Engleskoj postoji pet homeopatskih bolnica i est koleda, od

kojih je najznaajniji Homeopatski Fakultet, sa trogodinjim nastavnimprogramom.Lekari posle jednogodinje nastave dobijaju titulu M.F.Hom.i takoestiu pravo obavljanja homeopatske prakse.Od 1946 homeopatski sistem leenja

je ukljuen u Nacionalnu zdravstvenu slubu.

2. Cilj lekara i svrha lekarskog pozivaPo prvoj postavci osnovnog udbenika Homeopatije, "Organona", jedini

pravi cilj lekara je da lei bolesnike, i da to postigne na najefikasniji, najbrimogui i najbezbedniji nain, sluei se pri tome prethodno proverenim

racionalnim, loginim i objanjivim metodama.

24


28/139

3. ta je zdravlje?Zdravlje nije samo odsustvo bolesti ili odsustvo simptoma bolesti. To je

opte oseanje dobrog stanja i raspoloenja, oseanje uravnoteenosti, oseanjeline slobode, i oseanje zadovoljstva svojim poloajem i funkcijom u porodici i

drutvu. Ova Hahnemannova definicija je slina dananjoj

enevskoj definiciji.Meutim Hahnemann dodaje da je zdravlje takoe, iznad svega i sposobnostodupiranja stresu, i raznim negativnim faktorima okoline. Ako postoji fizikozdravlje, postoji rezerva energije. Ako postoji emocionalno zdravlje, linost moei ume da izrazi svoja oseanja, i odri balans sa okolinom. Ako postoji mentalnozdravlje,moe se jasno misliti,logino zakljuivati,umeti formulisati misli,reavatiprobleme, i lako donositi odluke.

4. Pojam vitalne silePo metafizikom shvatanju koje vodi poreklo od Aristotela, preko Paracelsu-

sa, postoji nematerijalna sila koja odrava funkcionisanje organizma, ili ivot, odn.bez nje ivot nije mogu. I danas ima zastupnika iste ideje, koji tvrde da je ta silazapravo elektrina energija organizma, koja se manifestuje u raznim vidovima, aposebno na nivou nervnog sistema i elijskih membrana. Homeopatsko shvatanje"ivotne sile" je neto drugaije: to je nevidljivi balansirajui mehanizam, kojiodrava zdravlje pod uslovom da poremeaji i stres iz spoljne sredine ne prelazepodnoljive granice. Uloga vitalne sile je da uravnoteuje i brani organizam.Ona toini izazivajui poremeaje u organizmu - simptome, koji su u sutini manifestacijeodbrambene reakcije organizma, i stoga su simptomi uvek svrsishodni. Terapeut-

skom akcijom mora se racionalno pomoi ivotnoj sili da obnovi zdravlje organizma.

5. Zakon slinosti i "similimum"Ovaj osnovni zakon Homeopatije glasi: NEKA SE SLINO LEI SLINIM

(Similia similibus curentur). Poto je glagol stavljen u uslovni nain (kondicional),to znai da postoje i situacije koje nisu za to podesne. Na ovoj premisi, prvi ho-meopatski princip glasi:"Bilo koja supstanca koja dovodi do bolesti moe takoeslinu (dakle, ne istu ) bolest da izlei.Sve ono to se kod pacijenta nae bilo sub-

jektivno ili objektivno, ukljuujui i laboratorijske i patohistoloke nalaze je samo

simptom, koji je posledica pokuaja ivotne sile da odri organizam u ravnotei.

6. Koncept "celokupnosti"Osnovu koncepta celokupnosti ("totalitet") ini teza, da sve tegobe, sve

manifestacije i svi simptomi jedne osobe ine u datom momentu celinu, tj. slikujedne iste bolesti.Tu posebno ulaze opti simptomi, mentalno stanje kao i ivotnaanamneza obolele osobe. Usto, vano je nai u emu se navedena bolest ilisimptomi razlikuju od istih takvih simptoma ili bolesti druge osobe, tj. u emu jeindividualnost simptoma. Kada se uzmu u obzir svi simptomi i manifestacije u

jedne osobe kako u fizikoj, tako i u mentalnoj i emocionalnoj sferi, uz posebne

25


29/139

individualne odlike ponaanja organizma te osobe u bolesti, dolazi se do slikeukupnosti, ili totaliteta. Na osnovu toga se bira najsliniji preparat (Similimum).

7. Koncept jednog lekaI moderna farmakoterapija prihvata taj koncept: pri leenju treba dati uvek

samo jedan lek, koji je po simptomima bolesti najvie indikovan (homeopatski "naj-sliniji). Svi homeopatski lekovi su ispitani pojedinano, a ne u meavinama, i potosu tako ispitani treba ih tako i primenjivati. Polipragmazija je dokazano tetna i uklasinoj medicini.Ovaj dosta teak aspekt homeopatije odbija mnoge terapeute.

8. Minimalna dozaPrimena pouzdane doze preparata, klasino nazvane "srednja terapeutska

doza" je vano pravilo klasine medicine. Po Hahnemannovom shvatanju,energija lekova je uvek vea od morbidnih energija bolesti, i ne postoji granica dokoje se moe smanjiti doza homeopatskog preparata dilucijom i sukusijom.Problem je samo u tome kako nai odgovarajuu "potenciju". Ovaj stav ominimalnoj pa i infitezimalnoj dozi leka, je danas jedini deo homeopatije kojizvanina medicina jo nije prihvatila, mada za to postoji niz neospornih klinikih,eksperimentalno-biolokih i fiziko-mehanikih dokaza.

9. Potencije i trituracijeRadi se o specifino homeopatskim galenskim proizvodima. Iz tenih

osnovnih lekova, matinih tinktura, prave se dalje potencije. Matina tinktura

(oznaka ) pravi se na isti nain kao i tinktura u klasinoj Farmaciji, ali esto odsasvim sveih biljaka. Potenciranje se vri specifinim postupkom koji u sebeukljuuje rastvaranje(diluciju) i unoenje mehanike energije u rastvor procesompotresanja (sukusija). Skale razblaenja su standardizovane na sukcesivnestepene u odnosima ili 1:10 ili 1:100.

vrste supstance se sitne, i trljaju u porcelanskom avanu (trituracija) da bise posle treeg triturata (1:1.000.000) prelo na potenciranje istim nainom kao satenostima. Da potenciranje nije isto razblaivanje, ve ili oslobaanje jednevrste energije, ili upisivanje strukture materija u duge lance vode, pokazuju

istraivanja moderne fizike hemije. Niz homeopatskih potencija je svuda u svetustandarizovan na odreen izbor.

10. KonstitucijaU homeopatskoj literaturi se esto pominje pojam konstitucije odn.

konstitucionalnog leka. Konstitucija je uopte rezultat onoga to nam je datonasleem, to je stvoreno dejstvom okoline, i onoga to je svojim dobrim i loimpostupcima doprinela sama linost. Posledice konstitucije su: opte stanjezdravlja i energije, nain ponaanja, reakcija na faktore stresa iz okoline, i sklonost

odreenim oboljenjima ili poremeajima. Homeopatskim ispitivanjima je

26


30/139

utvreno da pojedine osobe imaju veu sklonost reakcije na neke homeopatskelekove, i to su njihova konstitucionalna sredstva.

11. Zakon izleenjaZakon izleenja je formulisao Konstatin Hering, a zasnovao ga je na

dugotrajnom posmatranju toka bolesti.Tokom viegodinje prakse zapazio je dase u toku izleenja simptomi pomeraju od unutranjih, odnosno vitalmih organaka spoljnim organima, to znai da je pravac izleenja je od iznutra prema spolja.Pravac izleenja takoe ide odozgo na dole, odnosno uvek od vie vanog kamanje vanom organu, i od novih ka starim simptomima. Svaki drugi toksimptoma je nepovoljan po izleenje. Supresija bolesti obino vodi ka njenompremetanju na opasniju lokalizaciju.

12. Akutne i hronine bolestiPojam akutne bolesti u homeopatiji je isti kao i u klasinoj medicini. Akutna

bolest je naglo nastala i ograniena patoloka pojava, koja je ili spontano, ili uzterapiju, potpuno izleiva. Zabunu predstavlja to, to se akutnom boleu nekadasmatra svako hitno patoloko stanje, to nije ispravno.

Hronina bolest s druge strane, ima dva razliita tumaenja. Po shvatanjuklasine medicine, hronina bolest je ona koja ima intermitentan, ili produen toki koja je rezultirala promenama u tkivima to ini patonanatomsku osnovuneizleivosti. Terapijom se ne moe postii eradikacija, ve samo zaustavljanje,ublaavanje, ili potrahiranje toka bolesti.

13. MijazmeHomeopatsko tumaenje hronine bolesti je slino klasinom: opis

karakteristika i toka bolesti odgovara prethodnoj definiciji. Ali tumaenje uzrokaje razliito: po Hahnemannovom shvatanju hronina bolest nastaje kao posledicahroninog dejstva nasleenog, ili tokom ivota unesenog toksina u organizam.Ovaj hronini toksin ("mijazma") izaziva razne forme patolokih manifestacija isimptoma. Po Hahnemannu, u osnovi postoje tri vrtse mijazni: inflamatorna (tzv."Psora"), produktivna (tzv."Sikoza")"), i destruktivna (tzv. "Luetina mijazma"). Ove

mijazme se mogu kombinovati u meovite oblike,koje je tada teko izleiti. Da bise ovakva bolest izleila, potrebno je prepoznati o emu se radi, i podesnomholistikom terapijom, potisnuti manifestacije iz unutranjih ka spoljnimorganima. Naravno, to nije uvek mogue zbog oformljenih patolokih promena, ihomeopati nikada nisu pretendovali da mogu izleiti sve hronine bolesti.

14. Homeopatsko ispitivanje lekovaOsnovni deo homeopatskog istraivanja se sastoji u registrovanju efekata

lekova na zdrave osobe. Ovo se naziva "utvrivanje" (Nemaki: "Prfung";

Engleski: "Provings"). Proces se izvodi na potpuno isti nain kao to se vri i

27


31/139

standardno kliniko-farmakoloko testiranje lekovitih supstanci. Lekovi seuzimaju razliito vreme, od nedelju do mesec dana, i svaki ispitanik zapisujesimptome koji predstavljaju odstupanje od normale. Po zavrenom ispitivanjuuzimaju se u obzir simptomi koje je zapazila statistika veina bolesnika.Metodom duplo slepog pokusa, eliminisana je mogunost sugestije. Utvrivanjesimptoma dejstva lekova, se takoe postie i preko registrovanja efekatazadesnog unoenja ili trovanja. Homeopatski lekovi se ne testiraju do patolokihsimptoma trovanja ili strukturne lezije tkiva.

15. Materia medicaTo je homeopatska Farmakologija, gde su opisani efekti lekova na zdrave

osobe. Opis simptoma ide po redosledu, koji je Hahnemann nazvao "Shema".Kako je nemogue je drati u glavi sve injenice o lekovima:prilikom uenja,trebazapamtiti optu sliku, i karakteristike preparata, i njegove opte modalitete.

16. Repertorijum"Pokazatelj" (lat. "Repertorium") je indeks simptoma Materiae Medicae,

poreanih alfabetskim redom. Slui za pronalaenje kome sredstvu "pripada"neki simptom. Kada se skupi nekoliko simptoma, izvade se sva sredstva koja ihpokazuju, i koristi se lek, kod koga je u najveoj meri zastupljen naeni komplekssimptoma. Ima vie repertorijuma, koji baziraju nalaenje leka naglaavajuipojedine grupe simptoma: pristup moe biti prema psihikim, optim fizikim,emocionalnim, kljunim, neobinim i drugim kriterijumima. Danas se kao

repertorijumi koriste i posebni kompjuterski programi.

17. ta nije homeopatija?Homeopatija nije ezoterija, spekulacija, niti lecenje na osnovu pretpostavki

ili "natrpirodnog". Kliciko posmatranje i eksperiment jesu osnovi Homeopatije.Hahnemannovi osnovni etiki postulati su bili: "Ne koristiti tuu nevolju, nedovoditi svesno bolesnika u zabludu, leiti struno, planski i dobronamerno".

18. Da li je homeopatija bezbedan nain leenja?

Poto u Homeopatiji efekat ne daje veliina doze, nego interval njenogponavljanja,ako se zadesno popije cela boica tableta ili tene potencije,ili ako seak popije istovremeno vie vrsta lekova, nee se desiti nita. Sa te strane, ovipreparati su sigurni. S druge strane, neodgovarajua terapija ima izvesneopasnosti.To su:

a). Nenamerno izazivanje efekata lekova: ako se jedan lek uzima bezpotrebe, dugo, i van pravila o primeni, onda e taj preparat poeti da izaziva onesimptome koje bi trebao da lei. To je najea greka "samoprepisivanja" i

dugotrajnog uzimanja biljnih preparata. Radi se zapravo o nenamernom

28


32/139

"Utvrivanju" dejstava lekova. Ovo je esta pojava u primeni biljnih lekova,ajeva,zaina i salata, koji imaju medicinsko dejstvo.

b). Zamagljivanje slike bolesti-konfuzija simptoma: Ako se preparat neprepie prema ukupnoj slici simptoma, on e delovati ogranieno, i izleie jedanbroj simptoma, a drugi e se stalno vraati. Usled toga se esto nastavljaprimenom drugog preparata, a kada se isto desi, treeg, i nadalje. Rezultat jeobino da se poinju pojavljivati simptomi primenjenih lekova, koji ne pripadajuslici simptoma bolesti. Nastae jedna hibridna slika bolesti gde nije moguedobiti pravu sliku ukupnosti, pa nije mogue nai similimum. Treba znati, da idugotrajna klasina terapija moe izazvati oba navedena efekta: tada se to naziva"uzgrednim pojavama", "polimorfnom slikom bolesti" i "alteracijom simptoma".

c).Supresija:homeopatsko sredstvo moe da lei lokalne simptome kao tosu npr. kona promena, ili lumbago, na isti nain na koji to ine kortikosteroidnipreparati. To se dogaa, ako se homeopatsko sredstvo prepie samo na osnovu

jednog nepotpunog simptoma, ne uzimajui u obzir celu sliku. Tada e se slikabolesti pomeriti ka vanijim unutranjim organima. Ako se tada prepiekonstitucionalno sredstvo, uvek e se kao reakcija pojaviti prethodni simptom.

19. Da li homeopatija moe da lei sve bolesti?Kao to ne postoji nijedan univerzalni metod leenja niti univerzalni lek za

sve ("Panacea"), tako ni homeopatijom nije mogue izleiti sva oboljenja: upravo

je nekada jako vano primeniti klasinu terapiju. Sam Hahnemann je naveo danema svrhe homeopatski leiti hirurke bolesti sa mehanikim preprekama,traume, gde treba zbrinuti povreena tkiva; zatim po ivot opasna stanja(guenje, krvavljenje, anafilaksiju, akutnu sranu slabost) gde treba brzomintervencijom prevazii neposrednu opasnost. Sa homeopatskog gledita,postoje izleive i neizleive bolesti. Neizleive su one, kod kojih je dolo do tekihorganskih i tkivnih promena, kada spontana reparacija nije vie mogua ei jesluaj da postoje organske promene,a "ivotna sila" bolesnika je tako slaba, da bitokom perioda "Homeopatskog pogoranja"njihova primena ugrozila ivot: npr.

obimna aktivna tuberkuloza plua, uznapredovala maligna oboljenja,multiorganska oboljenja.Tada je mogue ublaavanje tegoba primenom lekova uretkim intervalima, i niskom razblaenju.

Ako se uoi ukupnost simptoma i prepie odgovarajui similimum, i akoorganizam ima dovoljno snage da podnese "reakciju pogoranja", teoretski jemogue izleiti svaku bolest, koja nije dala ireverzibilne i teke organskepromene, bez obzira koliko trajala. Ipak, zbog iznetih ogranienja, to nije uvekmogue. Po Engleskom zakonodavstvu postoji jedan broj oboljenja za koje lekarne sme da tvrdi kako ih moe izleiti. To su: maligna oboljenja, AIDS, hronini

nefritis, sve psihoze, neuroloka oboljenja tipa multiple skleroze, cerebralna

29


33/139

paraliza, Lues, psorijaza, vei broj kongenitalnih anomalija i stanja koja se nemogu hirurki korigovati, degenerativna ona oboljenja. Ovim stanjima se moepruati pomo, ali se ne mogu izleiti ni klasinim putem, ni homeopatskomterapijom.

20. Da li je homeopatija neka vrsta herbalizma?Upravo Homeopatija zamera Herbalizmu: dugotrajnu primenu biljaka sa

medicinskim dejstvom, nepostojanje pravog ispitivanja dejstva kombinacijabiljaka, nedostatak principa u spravljanju meavina, nepostojanje terapeutskihprincipa, tj. herbalistiki stav "uzimati do izleenja". Homeopatija koristi iste tebiljke, bilo u nerazblaenim tinkturama, ili potencijama, ali po izvrenomhomeopatskom ispitivanju i na tano odreeni nain, esto sasvim suprotan odonoga u herbalistici.

21. Da li su homeopatska sredstva vakcine?Vakcinacija je u sutini primena principa: malim dozama izazivaa bolesti,

spreiti nastajanje iste bolesti. Princip vakcinacije je nastao iz homeopatskihshvatanja: Hahnemann je znao za Jennerovu vakcinu a Pasteur aa primenu salivebesnog psa. Ipak, to nije prava homeopatija: homeopatski princip terapije jeleenje slinim, a ne istim izazivaem simptoma. Vakcine deluju u materijalnojdozi, na materijalnom nivou, izazivajui pojavu humoralnog imuniteta.Homeopatska sredstva, teoretski deluju u nematerijalnoj sferi, na ivotnu silu.Homeopatska sredstva bi trebala da deluju i na celularni imunitet.

22. Da li su homeopatska sredstva placebo?Odreeni procenat efekta svakog medicinskog preparata i postupka

objanjava se placebo efektom (vera u izleenje). Ispitivanja homeopatskih lekovau duplo slepom pokusu, dramatini efekti u tekim bolestima, primena kod maledece gde nema sugestije, i najzad primena homeopatskih preparata u veterini,iskljuuju "placebo efekat" kao osnovni uzrok dejstva homeopatskih lekova.

Nekada se ovakvo miljenje opravdava time "to homeopatska sredstva nedeluju uvek".To se dogaa kod rutinskog prepisivanja po jednom simptomu a ne

po ukupnoj slici oboljenja. Uvek je neophodno individualizovati sredstvo zaleenje: tada e efekat biti siguran. Verovatno je da e na mnoge bolesnikesrdaan i siguran nastup lekara, imati terapeutskog efekta: ali bez stvarnogdejstva leka, ovaj psiholoki uticaj se vrlo brzo gubi.

23. Da li je homeopatija misteriozna i nenauna?Homeopatija ima jasno postavljene principe rada i praenja efekata, koji se

nisu menjali 200 godina; ima jasnu hipotezu, kako se ispituju i primenjuju lekovi.Ima jasnu tehnologiju izrade preparata. Ova tehnologija je vrlo precizna i do

detalja propisana u amerikoj, nemakoj, i sada Evropskoj homeopatskoj

30


34/139

farmakopeji. U homeopatiji ne postoje ni tajni postupci, ni tajni sastojci, ni tajnirecepti za razliku od herbalizma i drugih "alternativnih" naina leenja. Stoga nepostoji razlog za shvatanje o "misterioznosti" homeopatije.

24. Homeopatska anamneza i pregledU sutini, homeopatska anameza i pregled bolesnika se ne razlikuju od

klasinog, svakom lekaru poznatog naina rada. Jedino je anamneza detaljnija,pregled paljiviji, sa insistiranjem na anamnestikim sitnicama bitnim za optiutisak i individualnost pacijenta. Izvesna uputstva o nainu uzimanja podataka ipotrebnim podacima su neophodna. Za razliku od klasinog pristupa, trai seslika simptoma, koja kod dotinog bolesnika odstupa od normale. Usto, stalno setrai ono to individualizuje, tj. po emu se dotini bolesnik razlikuje od ostalihsluajeva. Na osnovu ovih podataka dobija se slika sveukupnosti ili totalitetasimtpoma.Vani su i simptomi i znaci dobijeni posmatranjem i pregledom, zatimi heteroanamneza. Kada se odaberu vani, pouzdani, jasni i individualni simptomipristupa se pronalaenju leka.

25. RepertorizacijaUkoliko se due studira homeopatska farmakologija (Materia Medica)

mogue je prepoznati kome homeopatskom leku pripada simptom i bezrepertoriziranja. U repertorijumu se kao u reniku, s leve strane nalazi simptom, asa druge poreana po vrsti i gradaciji "znaenja" tj. homeopatski lekovi koji tajsimptom izazivaju. Onaj lek koji se nalazi sa najviom gradacijom i koji je

zastupljen kod veine simptoma predstavlja similimum.

26. DiferenciranjePosle poreenja slike bolesti sa podacima iz Homeopatske farmakologije u

nekim sluajevima e se nai da slika simptoma sasvim odgovara, po svimkarakteristikama, jednom homeopatskom preparatu. ea je pojava, da u obzirdolazi nekoliko lekova. Poto treba dati samo jedan, mora se diferencirati. To seradi ili na osnovu iznesenih, manje potpunih simptoma, ili ponovnim intervjuom,ili prouavanjem karakteristika svih spornih lekova Materiae Medicae. U svakom

sluaju, mora se izabrati samo jedno sredstvo.

27. Prepisivanje lekovaHomeopatska terapija se bazira na Hahnemannovom opaanju da: "... dve

sline bolesti ne mogu istovremeno postojati u organizmu: jedna e neminovnopotisnuti drugu". Uvoenjem sline, "vetake" bolesti pomou homeopatskogpreparata, postie se eliminisanje prirodne bolesti. Dejstvo homeopatskogpreparata se tokom odreenog vremena iscrpljuje, i organizam ulazi u stanjeprethodne ravnotee. Problem je nai "najsliniji" preparat i dozirati ga tako, da

njegovo vremensko dejstvo ne traje due od trajanja bolesti. Prvo se postie

31


35/139

prouavanjem Materiae Medicae i repertorijuma, a drugo izborom pravepotencije i doziranjem.

28.Vrste homeopartskih preparataMATINE TINKTURE, ili osnovni rastvori su 10% rastvori biljnih preparata u

alkoholu. Koriste se u kapima, rastvoreni u vodi ili na malo eera.TENE POTENCIJE su homeopatski lekovi, kod kojih se supstanca nalazi

potencirana u vodi sa 30% alkoholom. Uzimaju se isto kao matine tinkture.TABLETE su nainjene od laktoze, i lako se rastvaraju u ustima, odakle se

sasvim dobro resorbuju.PILULE su sline tabletama, samo su okrugle ili ovalne.GLOBULE ILI GRANULE, su okrugla zmca, sainjena od laktoze.Kao oblici se mogu koristiti jo i KRISTALI i lekoviti PRAKOVIAko se paljivo rukuje, i ako se uvaju na odgovarajui nain, homeopatska

sredstva vrlo dugo traju.

29. Nain doziranja lekovaIdealno je postii izleenje jednom jedinom dozom potenciranog leka. To

se postie ako se ovoj dozi ostavi dovoljno vremena za delovanje. Ona se nekadadaje kao "razdvojena" tj. ista potencija ujutru, uvee, i opet ujutru, ili kaoascendentna potencija: ujutru 30c, uvee 200c, ujutru 1M. Neki bolesnici su vrloosetljivi na lekove:treba im dati jednu dozu prvog dana,drugog dana 2x1,i treegi nadalje 3x dnevno u niskoj potenciji, do postizanja efekta efekta.

U akutnim sluajevima, doza se daje u vrlo kratkim vremenskim intervalima(na nekoliko minuta do 2 sata).U subakutnim bolestima preparati se primenjuju 2 xdnevno tokom 7- 10 dana. U hroninim bolestima treba primeniti visoku potenciju,koja deluje jae i due.Tako se moe dati 30c,1x nedeljno,tokom dueg vremenskogperioda. Pojedini lekari poinju tretman hronine bolesti dozom vrlo visoke poten-cije konstitucionalnog sredstva.Ako je bolesnik veoma osetljiv,preparat se daje duevreme u niskoj potenciji (3-6c) ili u tzv. "LM" potenciji, rastvoren u trenosti.

30. Opta pravila za doziranje

Doziranje se podeava prema reakciji bolesnika na terapiju, na sledei nain:- Kada doe do manjeg poboljanja, prorediti doziranje.- Kada doe do odlunog poboljanja, prekinuti terapiju.- Ako se ponovo jave isti simptomi, ponoviti istu terapiju.- Ako je dato 6-10 doza, a nema reakcije, prekinuti i preispitati sluaj.- Ako se slika bolesti promeni, promeniti sredstvo.- Ako pri istim simptomima lek ne deluje, promeniti potenciju navie.- Ako se javljaju simptomi koje bolesnik nikada nije imao, ili se promenila

slika bolesti, ili se radi o ispoljavanju fenomena leka koji bolesnik prima,preispitati

sluaj.

32


36/139

- Ako doe do homeopatskog pogoranja, ne davati novu dozu, vesaekati konaan ishod ove pojave. Posle pravog homeopatskog pogoranjamora da usledi poboljanje.

31. Homeopatsko pogoranjeOvaj termin oznaava pogoranje simptoma, koje se javlja posle uzimanja

konstitucionalnog sredstva. Ono je obino kratkotrajno, i znak je povoljnogbudueg efekta leka. Tada moe doi do pogoranja osnovnog simptoma, moese pojaviti stari simptom, ili moe doi do veoma kratkog mentalno-emocionalnog pogoranja.Moe se javiti i slika "opteg ienja" u vidu znojenja,dijareje, ili izbijanja kone promene. Pogoranje izazivaju visoke potencije. Ovupojavu treba prepoznati, da bi se objasnila bolesniku. Ona je znak da lek deluje, iosnovno je pravilo saekati i ne davati novu dozu preparata dok ovo ne proesamo po sebi. Ako je efekat pogoranja takav, da ga bolesnik ne moe podneti,veoma retko se mora primeniti homeopatski antidot.

32. Reakcija na primenu homeopatskih lekovaDa bi se prilagodila dalja homeopatska terapija,vano je poznavati reakciju

na homeopatsko leenje.Ova reakcija se procenjuje u akutnim sluajevima posle6 asova, u subakutnim posle 24 do 48 h, a kod hroninih sluajeva obinoposle15 do 30 dana. Uvek se prate sledei kriterijumi:1. Osnovna tegoba.2. Nivo opte energije.

3. Mentalno stanje.4. Emocionalno stanje.5. Pravac kretanja simptoma.

33. Higijensko-dijetetski reim tokom leenjaTokom uzimanja homeopatskih preparata treba izbegavati sve ono to

potire njihovo dejstvo. Ranije su pravila bila vrlo stroga, naroito u odnosu nanain ishrane, ali su danas ove preporuke redukovane. Aktivnost bolesnika podhomeopatskom terapijom, treba da bude umerena. Nisu podobna nikakva

preterivanja u radu, ishrani, zabavi, seksu ili piu. Treba zbegavati situacije ukojima je mogue jae emocionalno angaovanje.

Cesto se postavlja pitanje istovremenog uzimanja klasinih i homeopatskihlekova. Najbolje je sprovoditi samo jednu terapiju: ali ako se zbog raznih razlogamoraju uzimati paralelno, mogue je uz homeopatsku terapiju uzimatiistovremeno antibiotike, vitamine, kardiotonike, antiaritmike i koronarnedilatatore. Sedativi, analepetici, psihostimulatori, cistostatici i kortikosteroidi uveim dozama, potiru dejstvo homeopatskog leenja. Herbalistike preparatetakoe treba uzbegavati.

33


37/139

HOLISTIKI PRISTUP I HOMEOPATIJA KOD STARIH

Milan S. Crnobari


Homeopatija kao holistika nauka prisutna je u "zapadnoj" mediciniposlednjih dvestotine godina.

Njen tvorac Samuel Hahneman (1755-1843) ostavio je medicini celovitnain razumevanja bolesnog oveka u svom kapitalnom delu "Organon -Umetnost leenja" ( koje je doivelo vie korekcija od strane autora, a poslednje,esto izdanje napisano je 1842 god., ali je objavljeno posthumno tek 1922 god).

Samuel Hahneman pie i homeopatsku farmakopeju - "Materia medicapura",(1811 god.Kapitalno delo "Hronine bolesti" pie 1828 god ( koje su takoedoivele pod njegovim perom nekoliko korekcija).Ova dela okosnica su njegovogivotnog opusa i smernice za budue generacije Homeopata.

Svog uitelja vidi u Hipokratu (460 god. p.n.e.) ali Hipokratu koji je u svomdelu "Kanon medicine" istakao- "Ima bolesti koje se lee slinim lekovima, dok sedruge uspenije lee njima suprotnim lekovima. Sve zavisi od prirode bolesti".

Moda je ovo kljuna reenica iz "Kanona medicine", koja je Hahnemananavela na princip leenja "slino slinim", za razliku od tadanje medicine koja je

sve vie insistirala na principu "suprotno suprotnim" lei. Na ovoj osnovi i komple-mentarno njoj, saeto izneeno,Hahneman je postavio sledee principe i zakone:1) Zakon slinosti2) Zakon eksperimentalnog ispitivanja (pruving)3) Zakon primene jednog leka4) Zakon primene minimalne doze5) Zakon dinamizacije homeopatskog leka (potenciranje)6) Zakon pravca i smera izleenja7) Zakon o mijazmama

8) I naravno princip "vitalne sile", "dinamis", sveodravajue sile ivota.I upravo na tom principu,uvaavajui ono neto nematerijalno,ali bez ega

nema ivota poiva Holistiki pristup posmatranja oveka. On se kroz razliitareligijska verovanja, okultne fenomene, graninim podrujima psihologije"provlaio" kroz ljudska verovanja, razna iskustva, razmiljanja.

Ali i u savremenoj nauci kroz kvantnu fiziku (Nils Bor, Pauli i drugi), kao iteoriju holografske fizike , doseglo se do "ono neega, iza, bez ega nema ivota".Ipak, kada nam se uini da zalazimo na nesiguran teren hipoteza, treba se vratitikorenima i proverenom posmatranju oveka i bolesti , uvek pouzdanoj klinikoj

propedevtici.

34


38/139

I ponovo Hipokrat, ali onaj zaboravljeni, koji u svojoj Materiji Medici, kojuini 139 lekova, istie " Veina bolesti moe se izleiti isitim stvarima koje su ih iuzrokovale".

Mitski lekar Asklepije takoe navodi - "Bolest se raa iz slinih stvari idelovanjem slinih stvari ljudi bivaju izleeni".

Zato insistiramo na ovim drevnim, zaboravljenim principima?Iz dva razloga.Prvo, jer su drevni oevi medicine smatrali da je uzrok bolesti uvek jedan i

jedan su lek i propisivali. Tek sinovi Hipokrata , Drako i Tesaleus, unuk i praunuk-Hipokrat l i ll, poeli su spravljati " Hipokratove miksture lekova". I tako sve doGalena i danas prisutne Galenske farmaceutike. Kako je, na taj nain, medicinaviestruko "degradirana", moe se slobodno rei da su potpuno odbaeni osamgore navedenih prirodnih, univerzalnih principa leenja oveka.

Drugo, oito, na insistiranju da se primeni princip "slinosti" u leenju bolesti,ato je uz koncept "vitalne sile" okosnica Hahnemanovog uenja (i istinske medicine).

Nesudei strogo, moemo rei da dananja medicina koristi samo polovinusvoje snage ( "suprotno suprotnim lei").

"Mi nikada nismo bili blii medicinskom otkriu nego u doba Hipokrata. Ovaj

paljiv,neiskvareni posmatra traio je prirodu u prirodi.On je gledao i precizno opisivaobolesti koje je pred sobom video,bez pridodavanja, bez ulepavanja i bez nagaanja. U

vetini istog posmatranja nikada ga nije pretekao ni jedan lekar koji je postojao posle

njega", to je Hahneman izneo u lanku pod naslovom "Asklepije u balansu".

Homeopatija u populaciji sta

Documents

Gerijatrijski praktikum