Pesnicka slika

Pesnicka slika

Umetnost predstavlja licni dozivljaj sveta I zivota predstavljen u sliki tj.u obliku dostupnom nasim clima I fotografija je dozivljaj sveta predtavljen u obliku dostupnom nasim culima,ali ne predstavlja licni dozivljaj nego pasivnu kopuju

Pesnicki jezik stvara slike,pojave pa mi iz tih slika donosimo dublje I sire zakljucke Pesnicki jezik takodje utice na nasu mastu osecanja I raspolozenja

Kada je rec o konkretizaciji pesnickih slika,ono sto zeli da nam bude prestvaljeno pesnik odabira iz zivota sve pojedinosti koje karakterisu zivot onako kako on zeli da nam ga predstavi..

Pesnicki jezik takodje ima sposobnost da prenese poruku sa punim culnim zadovoljstvima. U naucnoj literature dominiraju pojmovi

Vazan factor je I imaginacija,odnosno masta koja se deli na reproduktivnu I kreativnu

Kreativna predstavlja udaljavanje od stvarnosti,tj.od pocetne tacne,i prelazi u sve imaginarnog .

Pesnicke slike se mogu podeliti I prema culnim utiscima

Vizuelne-pomocu cula vida

Auditivne- pomocu cula zvuka

Taktilne- culo dodira

Toplotne slike

Sinteticke- kombinacija vise tipova slika

Prema semantici

Doslovne-prikazuju stvarnost onakvom kakva zaista I jeste

Metaforicke metaforicko zanacenje

Alegorijske

Slimbolicke

Prema prirodi

Staticke-ne promenjive,ne uticu na radnju,to su najcesce opisi slika,prirode,enterijera,raspolozenja,izgleda junaka

Dinamicke su suprotno od statickih I bitno uticu na radnju,uticu na dinamicnost radnje,promenjivost Prema dominantnim obrascima

Slobodne slike koje mogu biti samostalne unutar jedne celine

Vezane-one koje su integrisane

Sa stanovista funkcije

Primarne ako je zznacaj izrazit

Sekundarne-ako su slike u podredjenom polozaju

Kao smislena Celina tema govori o necem jedinstvenom. Na grckom thema-oznacava primarnu ili izvornu rec..

Pojam teme zasniva se na cinjenici da knjizevno delo ima znacenjeTo znacenje mora biti jedinstveno,jer govor bez znacenja ne bi smo prihvatili kao govor,a govor kao takav ne moze biti prihvacen kao knjizevno delo

Ponekad je nemoguce odrediti temu je jer nemogu I svesti sve ono sto je receno u jednom delu na opsti utisak

Naslov dela upucue na temu U mnogim knjizevnim delima vec Iz samog naslova mozemo predpostaviti o kojoj je temi reC,ne uvek ali u vecini slucajeva

Tako npr.iz naslova dela Zlocin I kazna Dostojevskog Vec iz naslova moze se predpostaviti da je tema zlocin iz idejnog uverenja I nacin na koji biva osudjen,jer se po autorovom misljenju protivi nacelima prirode Pojam teme ukazje I na to kako se govori

Kada umetnik stvara jedno knjizevno delo,treba na umu imati pre svega da to delo treba da zainteresje citaoca I privuce njegovu paznju Ukoliko nije tako potrebno je istraziti razloge I uticati na njih

Srodni pojmovi

Pojam srodan temi,ali koji se nikako ne moze koristiti kao sinonim je gradja

Osnovni detalj od kog pocinje stvaranje jednog knjizevnog dela Svako delo koje je stvoreno ima gradju koja potice iz stvarnosti.

Gradja je vezana za ljude,pojmove,istoriju Nikad se ne pitamo kako je doslo do gradje nego sta se aktuelizovalo da ta gradja postane tema

Kada govorimo o gradji moze se reci da je zasnovana na izvorima koji se mogu podeliti u grupe

Izvori utemeljenog kada npr.zelimo da stvorimo jedno jnizevno delo o napoleonu,koristicemo se knjigama u kojima postoje podatci o njemu,I zivotu bitkama ili vec o onoj temi koju zelimo da pisemo

Usmena knjizevnost

Za mnoga dela domace knjizevnosti kako gradja posluzile su I dela usmene knjizevnosti

Primer za to je balada Hasanaginica na osnovu koje su nastala neka od poznatih dela

Mitovi- Ponekad I mit moze da bude dobra gradja za delo Gete je za svoj roman faust uzeo za gradju jedan germanski mit

Covekova svakodnevica Najcesci izvori za nastanak dela su ljudske svakodnevice Za bogattsvo gradje vazno je da licnost ima zanimljiv zivot,tj.svakodnevicu,I od velikog znacaja moze biti io okruzenje u kom se nalazi Istorijski izvori: Na osnovu istorije,proslost,I dogadjaja koji su se zbili anstala su mnoga dela kako usmene tako I posane knjizevnosti Jedno od najvaznijih su Seobe milosa crnjanskog kojima su za gradju posluzili memoari Aleksandra piscevica,pored memorara dobra gradja mogu biti I hornike,I dnevnici

Vest ili novina : najbolji primer za to je Floberovo ostvarenje Madam Bovari..

Zatim dostojevvski je za svoje delo pronasao gradju u crnoj hronici

A aleksandar tisma za soje nasilje nalazi gradju u sudskim spisima

Ideja predstavlja licni stav o fenomennu

U filozofiji je ovo bio veoma zastupljen termin

Platon je rekao da svet ideja prethodi celokupnoj stvarnosti

Ideja predstavlja osnovni smisao koji moze da se izdvoji iz svega sto delo oznacava

Zajedno sa gradjom cini temu

Poruka

O poruci govorimo kada znacenje jednog knjizevnog dela mozemo da predstavimo pojednostavljeno kao jezgrovitu poruku Najcesce se poruka ostvaruje u samom naslovu dela,ili kroz pojedine celine u delu

smrti nema ima seoba ukazuje na zivotnu patnju pod seobama

Rukopisi ne gore Bugakov Majistor I Margarita

Ono sto je vazno je da se jedno knjizeno del one moze temeljiti samo na porukama

Tendencija Predstavlja pojam koji obuhavata osobine povezane sa znacenjem iz politike I ideoloske sfere..vaj izraz je koristen izmedju dva rata u levicarskoj knjizevnosti

Nakon drugog svetskog rata pojavljuje se pod pojmom angazman

Pristalica koji se koristio samim terminom bio je Pol SartiNekada veoma zastupljen,danas termin koji se ne koristi u vecoj meri

Kada govorimo o temi treba naglasiti da je ona sacinjena o namanjih testualnih jedinica a to su motivi

Motiv predstavlja najmanju tematsku jedinicu Ima relativno I samostalno znacenje u okviru teme Dele se na primarne I sekundarne

Najbolje primer motiva mozemo prikazati iz jednog zapisa na stecku I pojedinacno objasniti svaki od njih

Stah

Boga ne molec

Zla ne mislec

Ovden ubi me grom

Prvi dominantan motiv je motiv zaustavljanja

Drugi motiv je motiv obracanja bogu

Treci motiv predtavlja odsustvo geha u tom trenutku

Cetvrti tomiv je smrt nastala od groma

Brojnost mootiva zavini I od samog knjizenog dela

Kraca knjizevna dela su bogatija motivima,za razliku od duzih

Mnogi teoreticari su se slozili da se motiv kako tematska jedinica moze prepoznati u mnogim delima o motivu rastanka zaljubljenih,motivu prstena I tdPrema prirodi motive se mogu podeliti na

Dinimicke-znatno uticu na radnju,menjaju njen tok,pokrecu

Staticki- ne menjaju radnju ne pokrecuje je prepoznatljivi su samo pri opisu pojedinih likova,prirode,enterijera

Prevladjivanje jednog od tih motiva utice na karakterizaciju dela denog pisca Stevan sremac je bio pristalica dominantnih motiva te je u predgovoru jedne svojeknjige rekao parafraziracu da se taj deo moze I preskociti to jest da nije vazan na dalji tok radnje I da ne utice na njega

Postoji podela na

Vezane oni od kojih zavisi dalji tok radnje,I ne mogu se iskljuciti

Slobodne- oni koji ne uticu na tok radnje javalju se samostavlno I od njih ne zavisi nista Najcesce su to pojedini delovi,ili epizdoe

Kompozicija

Pod pojmom kompozicija shvatamo slozeno jedinstvo imedju spoljasnih I unutrasnih motiva,ukratko to je jedinstvo forme I sadrzine Svako delo ima svoju kompoziciju

Lirska pesma:Kopmnozicija lirske pesme ogleda se u stroficnosti . Nema fabulu U prvi plan se isticu pesnikova osecanja Epska pesma: Narativna je ,I u njoj imamo uzrocno posleicnu vezu dogadjaja

Drama Scenska forma kazivanja .. U njoj je prikazan razvitak radnje koja sluzi kao okosnica kompozicije

Razlika izmedju drame I epike je u tome sto drama jedinnstvena,napeta,I ima radnju koja tezi razresenju

Postoje spoljasnji I unutrasnji cinioci kompozicije

Kada je rec o spoljasnim ciniocima oni se mogu prepoznati vizuelno

Kada ovorimo o usmenoj knjizevnosti ti cinioci su intonacija pauza

A u pisanoj forma,stampa

Unutrasnji cinioci nisu prepoznatljivi odmah I tesko ih je uociti,ali je moguc pazljivim citanjem

Motivacija

Predstavlja poostupak uvodjenja motiva u delo tako da se nijedan od njih ne oseca nepotrebnm,suvihnim,ili neiskoristenim Sistem uvodjnja mora biti pazljiv ekonomican,prirodan I ubedljiv Cehov je govorio

Ako na pocetku svoje pripovetke imace klin koji je zakucan u zid do kraja pripovetke vas junak mora biti okacen o taj isti klin.. Odnosno Ako je uveden jedan motiv,on treba sa razlogom da bude tu,I isto tako I iskoristen

Motivacija je ubedljivost uvodjenja novih motiva I njihova povezanost

Ukoliko je uveden motiv mora biti objasnjen da se nadje u nekoj radnji,akciji Mora biti neka posledica ili uzork Nikada ne moze da ostane neobjasnjen ili izostavljen ukoliko ga je umetnk uveo u svoje delo

Ruski formalisti odredili su tri vrste motivacije

Kompozicijska :Ukoliko je jedan motiv uveden u delo,do kraja tog dela mora biti objasnjen

Realisticna: utice da se stvarnost prikaze sto realisticne,onakvom kakva zapravo I jeste.

Umetnicka smarta se fantastickom Nestvarnom Npr zivotinje govoreFabula Na latinskom fibula ili prica

Oznacava sistem dogadjaja uzrocno povezanih u vremenu

Nikada ne saopstava sve detalje teme niti su saopstene hronoloskim redom

Fabulu I sadrzaj ne treba mesati jer fibula za razliku od sadrzaja predstavlja samo nih dogadjaja,bez detaljisanja I dodatnih obajsnjenja

Nemaju sve knjizevne vrste fabbulu

Na primeru Dostojevskog romana Zlocin I kazna moze se obasniti pojam fabuule poblize Pocevsi od Raskoljnjikove zelje da ubije staricu da bi sebi dokazao vlastitu izuzetnost,priznavanja z\locina,pa do odsluzenja kazne

Velika I slozena dela svoju fabulu razvijaju u spletu dogadjaja

Size latinski predmet razlog povod

Oznacava nacin na koji su dogadjai prikazani

Oba termina sluze da bi objasnili radnju knjizevnog dela

Radnju mozemo podeliti prema tipu naracije

I ekspozicija: uvodni deo,nema radnje,upoznavanje sa likovima

II zaplet :Pocetak radnje,I dogadjaja

III : vrhunac radnje

Sadrzina:

Obuhvata sve sto je prikazano u delu ukljucujuci I vreme I proctor

Knjizevnost je vremenska umetnost,za razliku od sculpture npr jer nam je potrebno vremen za neko delo Isto tako vremenski lociramo pocetak neke radnje dogadjaja ili njen kraj

Zanimljiv je nacin na koji neki pisci predstavljau prolaznost vremena nakon nekog vremena a sutradan To je veoma bitno za percepciju samog dela

Prostor takodje moze da se odr.ali vrlo direktno Tisma se koristi procesom lokalizacije

Predstavlja postupak tacnog odredjivanja prostora

Mihajl Balin je definisao pojam Hronotopa Predstavlja objedinjavanje I vremena I prostora

Hronotop SUSRETA

Menjajuci vreme I proctor junaci se susrecu fatalni prelomi

Hronotop puta mesto slucajnih susreta

Hronotop zamka mesto u kom ljudi zive u dr.vremu I prostoru

Hronotop sualona mesta slusreti uz caskanje I muziku