Још 1934.године Muskat и Wyckoff су приметили да дужи низ шкриљаца на дну канала бушотине може смањити утицај воденог конуса спречавањем да подинска вода уђе у канал бушотине. Карп је проширио ову идеју и предложио да се хоризонтална баријера пласира на дну бушотине. Конкретно било је предложено да се изазове хоризонтална пукотина, фрактура изнад контакта вода-нафта и затим пуњење те пукотине са цементом (слика 1). Највеће ограничење Карп-ове идеје је што се хоризонталне пукотине могу индуковати само на малим дубинама. Међутим, остало је мноштво метода на располагању за увођење хоризонталних баријера. Тако је
