1646-1716

Šta je razum za Dekarta?Šta se nalazi u razumu, prema Dekartu?Kako Dekart definiše supstanciju?Kako Spinoza definiše supstanciju?Šta je monada? Da li monada ima delove?Šta je to entelehija? (seti se Aristotela)Šta je atom?Šta je res extensa?Može li supstancija da bude res extensa? Može li supstancija da bude corpusculum?

Supstancija

•Dekart i Spinoza su pod supstancijom shvatali nešto složeno, tj. celinu koja ima delove. Složeno, međutim, nije postojano, budući da uvek postoji mogućnost da se ono razloži na delove iz kojih se sastoji. •Lajbnic obnavlja pitagorejsku filozofiju – supstancija je jedno (bez delova) i atomističku filozofiju – supstancija je nedeljiva. "Monada nije ništa drugo do jednostavna supstancija koja ulazi u složene sastave, jednostavna – što će reći bez delova". "Složeni sastav nije ništa drugo do skup ili agregatum jednostavnih (sadržaja)". • Poput dve filozofije koje ga inspirišu i Lajbnic pretpostavlja egzistenciju beskonačnog mnoštva jednostavnih nedeljivih bića. Drugim rečima, Lajbnic je pluralista u najjačem smislu. On smatra da postoji beskonačno mnogo supstancija.

"A gde nema delova, nema ni rasprostiranja, ni figure ni moguće deljivosti". Supstancija, prema tome, ne može biti res extensa, jer svako telo ima delove. Iz toga sledi da ne može biti ni corpusculum, jer svako telašce ima veličinu (samim tim i delove), makar tu veličinu zamišljali kao infinitezimalnu (tj. beskonačno malu).

•Stoga Lajbnic smatra da nema telesnih, materijalnih supstancija. Monade su, u stvari, čisto spirutalni atomi, duše, koje se ne nalaze u prostoru i ne zauzimaju prostor.

•Budući supstancija, svaka je monada samostalna, tj. u sebe potpuno zatvorena: monade "nikako nemaju prozora kroz koje bi nešto u njih moglo ući ili iz njih izaći". Svaka monada za sebe sačinjava kompletni svet. Monada predstavlja, prema tome, nešto u sebi dovršeno/svršeno, tj. entelehiju

•Dalje, iako ne postoji interakcija između monada, iako nijedna monada ne trpi uticaje druge monada, svaka monada izražava čitav univerzum. Svaka monada predstavlja saznajni odraz čitavog univerzuma.

Slikovito predstavljene monade

Perceptio i appetitio•Monade imaju moć opažanja, percepcije, i moć požude, apeticije, koja uslovljava prelaz od jedne percepcije (stanja monade) ka drugoj. U zavisnosti od kvaliteta percepcije, monade se razlikuju po stepenu životnosti, tj. znanja i moći. Što je percepcija jasnija i razgovetnija (o distinkciji jasnog i razgovetnog vidi kod Dekarta), to je monada životnija, moćnija i više zna. Monade se, međutim, ne razlikuju po predmetu koji opažaju.

Zašto se monade ne razlikuju po predmetu koji opažaju?•Zato što svaka monada percipira čitav univerzum u zavisnosti od svoje tačke gledišta, ili drugačije rečeno, u zavisnosti od kvaliteta svoje percepcije. Životinje su, recimo, u stanju da opažaju univerzum samo pomoću čula, tj. njihova percepcija svodi se na senzaciju. Čovek pak, može i da kontemplira univerzum, a to znači da može da ga promatra pomoću uma i da o njemu rezonuje pomoću razuma.Šta su istine uma? Šta su istine iskustva?

•“Samo spoznaja nužnih i večnih istina jeste ono što nas razlikuje od običnih životinja i ona nam daje um i znanje, uzdižući nas do spoznaje nas samih i Boga. I to je ono što se u nama zove umna duša ili duh

•Lajbnic još kaže: “Postoje takođe dve vrste istina, istine uma i istine iskustva. Istine su uma nužne, i njihova je suprotnost nemoguća; istine su iskustva slučajne, i njihova je suprotnost moguća.”•Istine uma zasnovane na principu protivrečnosti.•Istine iskustva zasnovane su na principu dovoljnog razloga.

•Princip protivrečnosti- neistinitim smatramo ono što sadrži protivrečnost•Princip dovoljnog razloga-”nijedna činjenica nije prava i postojeća, nijedna postavka istinita ako ne postoji dovoljan razlog zašto je to tako, a ne drugačije, premda nam ti razlozi najčešće ne mogu potpuno biti poznati.”

Šta je Bog prema Lajbnicu?•Sve monade poređane su, prema Lajbnicu, u jedan hijerarhijski sistem, koji se može slikovito predstaviti u vidu piramide. "Vrh" te piramide pripada samom božanstvu. Ako sve percepcije mogu hijerarhijski da se urede prema kvalitetu, u čemu bi se sastojao specifični kvalitet božanske percepcije u odnosu na percepciju svih ostalih monada?• Poseban tip percepcije sačinjava apercepcija. Apercepcija označava autopercepciju ili samoopažanje. Neke monada, a među njih spadaju i ljudske duše, sposobne da opažaju same sebe. Nasuprot apercepciji shvaćenoj kao samosvest (svest o sebi), stoje tzv. male percepcije. Male percepciju su nesvesne percepcije, ili, kako se to danas kaže, subliminalne percepcije – percepcije ispod praga svesti. Sve monade imaju ove male percepcije. Tako je, na primer, biljka jedna monada koja ima samo male percepcije. •Strogo gledano, monada, je isto što i aktivnost percepcije. Monada nije ono što percipira, neko x koje bi bilo nosilac percepcije. Monada je sama aktivnost percepcije.

Na vrhu piramide je sam Bog

Prestabilirana harmonija i problem odnosa duše i telaŠta su duša i telo prema Dekartu?

Da li ima kauzalne interakcije između duše i tela?Šta stvara naš utisak o tome da između njih ima kauzalne interakcije?

Šta su duša i telo prema Spinozi?Da li ima kauzalne interakcije između duše i tela?Šta stvara naš utisak o tome da između njih ima kauzalne interakcije?

 Lajbnic kaže da duša sledi svoje vlastite zakone (zakone svrhovitosti), a telo svoje (zakone kauzaliteta). Tela deluju kao da nema nikakvih duša, a duše deluju kao da nema tela. Pored problema odnosa duše i tela, Lajbnic mora da reši još jedan problem. Znamo, naime da Lajbnic tvrdi da ne postoji uzajaman uticaj monada jedne na druge, tj. da ne postoji kauzalna interakcija između monada. Međutim, čini se da su percepcije monada ipak harmonizovane, i čini se da zaista postoji neka koordinisanost u uzajamnom funkcionisanju monada. Supstancije, a isto se odnosi i na dušu i telo, izgledaju kao da utiču jedno na drugu, zbog tzv. prestabilirane harmonije, ili unapred određenog sklada. Prestabilirana harmonija predstavlja harmoniju koju je Bog uspostavio prilikom stvaranja sveta. On je, prilikom stvaranja monada, predodredio/predvideo svaku buduću percepciju svake monade. Zato se monadama čini kao da one deluju jedne na druge i kao da se njihove percepcije slažu. U suštini, nema interackcije između monada.