Francuski u 100 lekcija

MILAN SARE

D Т~Ј ТСТ/Т , .1~ 1 ~ ~ U J_l"\._.1

U 100 LEKCIJA

PRAKTICAN ТЕСАЈ FRANCUSKOG JEZIКA

TRINAESTO IZDANJE

PROSVETA е BEOGRAD

JPJRJEDGOVOR

Da 11 Је porrebno isticati koristi poznavanja jezika па kome је izgraden veliki deo kulture i civilizacije, па kome је izraiena jedna bogata knjiievnost, пauka, umetпost, jezika koji zbog svoje jasnoce, preciznosti i koпciznosti daje velike mogucпosti izraiavanja, jezika cijoj se privlacnosti ne moie oteti nijedan prefiпjeni duh?

Posle ruskog i пemackog, francuski jezik је ро brnju dusa koji njime govori, · treCi jezik и Evropi: и Fraпcuskoj RepuЬlici, и romanskoj Svajcarskoj i и valoпskom delu Belgije.

lzvan Evrope unesen је пајрrе и XVI i XVII veku jrancuskim delom kolonizacije Kanade. U tom engleskom dominionu ravnopravan је danas engleskom jeziku i 1·azvija posebnu knji!fevnost.

Vese!i, duhoviti, otmeпi jrancuski govor struji preko radija i jilma ро celom svetu. Francuski se uci skoro и svim zemljama. Njegov је ugled tolilco veliki da mnoge паиспе ustanove па svetu пеkа svoja izdanja stampaju i па fraпcuskom jeziku.

Ovaj udibeпik је патепјеп и prvome redu samc:щcima, dakle onima koji петаји mogucnosti Ш prilike da uce francuski jezi/c sa nastavnikom. .Ali оп moie da korisпo pos/uii i kod grupnog ucenjajezika, па razпim tecajevima, pod rukovodstvom пastavпika. Оп је isto tako патепјеп svima onima koji su nesto malo иcili /raпcuski jezik ili su ga исШ davno, ра zele da bez velikih napora оЬпоvе raпije steceno zпапје i da ga prosire. Zbog toga ova kпjiga ~та cisto prakticпi karakter.

Jedno treba istaci .. Pri ucenju jednog jezika iz udibenika nemoguce је oblci gramatiku. Ћ·udio sam se zato da sva vaznija gramaticka pt·avila budu objasnjena 11а sto lakSi i razumljiviji пасiп, potkrepljujuCi ih mпogim primerima iz svakidasпjeg govora. U vezi s tim pokusao sam da dam solidпu osnovu za vodeпje oЫcnog razgovora, sluieCi se pri tome najpotrebпijim reCima i izrazima. Uz to, da Ы исепје jezika bllo zanimljivije, unesen је и knjigu veliki broj anegdota i duhovitih sala, uzetih iz raznih francuskih listova i almanaha, tako da се па njima ucenik moCi da se upozna sa duhom francuskog govornog jezika. ·Najzad, radi upoznavanja noviпarskog stila, unesen је izvestan broj lakih tekstova. aktuelnih vesti, iz nasih dnevnilв listova.

3

Ucenicima dajem sle.1eca uputstva:

Lekcije redoпn uciti i ne prelaziti па novu lekciju pre nego sto se prethodna dobrt prouci;

francuske i srpskohrvatske primere prevoditi ( naravno pisanjem) samostalno; tek posle toga konsu!tovati "K!juc" i ро пјети isprav!jatz greske; naucene lekcije stalno ponavijaЩ primere i ostale tekstove uvek Citati naglas; koristiti se svima sredstvima radi sto boljeg auditivnog (slusnog) usavrsavanja и jeziku: gramofonske ploce, radio, bloskop ( kinematograf), predaJ.•anja, konverzacija.

Beograd, jula 1952 M.S.

FRANCUSКA AZBUKA

Francuski alfabet ima 26 s!ova.

Slova Naziv slova

А, а а

в, ь Ье

с, с se

D, d de

Е, е е

F, f ef

G, g ie

н, h as

I, i Ј, ј ii

К, k ka

L, Jl el

M,m ет

N, n е п

О, о о

Р, р ре

Q, q kй

R, r er

S, s es

т, t te

U, u й

v, v ve

W, w duЫ ve

х, х iks

У, у i grek

Z, z zed

5

,..-==-

Slovo Jzgovor Objasnjenje Primeri

-IZGOVOR JFJRANCUSIOIН SJLOVA

1. Slova koja nisu иneta и donju tabelи izgovaraju se kao и nasem jezikи.

deiШx ( doJ - dva е \Ш

} Као da hocemo da izgovo~ S«ellJШ' ( sor) - sestra

о е \Ш ~ oeiR (ој} - oko rimo о, ра izgovorimo е.

о е

сшеiШr (kojfr) - brati ue

2. Znak - iznad samoglasnika, znaCi da је оп dug. oi о а tro.is (troaJ - tri

Slovo 1

Izgovor 1

Objasnjenje 1

Primeri О \Ш 1JJI· 1 1

jollJШ' (iйrJ - dan

1[ SamogИasmci П Nos1111n sam~gDasll1lnci

е е е Otvoreno е. Као da hocemo frere ( frёr Ј - brat; da izgovorimo а, ра izgo- fete (fёtJ - praznik vorimo е.

~ ~ Zatvoreno е. Као da hocemo verЉ.~ ( verite} - istina da izgovorimo i, ра izgo~ vorimo е. mercrooj( merkr8di) -

all1l, am lt resta1Шrall1lt ( restoran Ј - у· е-

1 -- .. ь k " storan, c!inambre ( sanьr) -2n Као и 'Ш!SОЈ recz " an а

е1111, em 1 Ј soba, cent ( san Ј - 1 ОО

е muk!o е sreda е пето е арр(е)Пеr ( apleJ - zvati

{ n ispred suglasnika viite ( vit Ј - brzo ii ] samog!asnika calinner (kajeJ - sveska ,.

cnll1lq(senk) -pet, paiin(penJ Ji1111, nm

} .. -hleb, faim(fen) -glad, an1111, aim Као и nasoj reci "senka" pleiпn ( p[en) - pun, sympa-ен1111, eim

Ш: Lenka, Zdenka. tblqщ~ ( senpatikJ- simpa-ynn, ym

tican.

--

й Као da hocemo da izgovo-

mllJШ' (mllrJ - zid \Ш rimo и, ра izgovorimo i.

1Ьо1111 (bonJ -- dobar опn, ifPm оп Као и rreci "bonbona" f/Jlom (поn Ј - ime

{ i Sam ili uz suglasnike Na1111cy ( пan.viJ -( grad и F.J у

ј izmedu samoglasnika payer (реје) - platiti

1ШII1l rьпЈ - jedan, parf\Шm IШJI1l, 1ШII1l1l оп Као nosno о ( parjьn Ј -- parfem

Ш S1Шglasпnici

aii } оЫспо је otwore1111o frall1l~ns(franse) - francuski

ei е seize (sёzJ - sesnaest

а \Ш } 1

Ра\ШП (ро!Ј- Pavle о zatvoreno

Ьеаш (Ьо) - lep е а \Ш

--~··

{ s lsJ?red е, i, у facille (fasil). - lak

с k lspred а, о, и i uz car ( kiir Ј - jer, crier ( krije Ј

suglasnike - vikati

1

1 Jspred е, i accell1lt ( aksan) - naglasak се ks

1

б 7

Slovo 1

lzgovor Objasnjenje

\ s lspred samoglasnika

ch lspred sиglasnika

( k i и stranim recima

{ z lspred е, i, "'у g lspred а, о, и i иz

g sиglasnike

ge z Ispred а, о, и

gu g Ispred samoglasnika

"

gue g Na krajи reCi

gn n]

(

1

il U pocetku reCi П, Ш i] Iza suglasnika

ј Iza samoglasnika

ј z

ph f

q, qu k

'"'

{ s и poceikи reCi i иz sи-

glasnike s

z Izmedи samoglasnika

8

Primeri Slovo

chapeau ( sapo) ·- seSir ss

chronique (kronikJ- hro-nika sc

choeur ( kor) - hor

gilet ( iile) - prslиk

garder ( garde) - cиvati

ti { grand ( gran Ј - velik

Georges ( iori) - :Dorde u

guerre ( gёr) - rat

Пangue (tangJ - jezik

gagner ( ganje) - doblti х

illnsion ( ilйzjon Ј - iluzija famШe (jamij) - porodica soleii ( solёj) - sиnce

jour (iiir) - dan

e!ephant ( elefaп Ј ·- slon

cinq (st:.nk) - pet, question (kestjon)- pitanje

soleil (.solёjJ - sиnce,

escalier ( eskalje) - stepe-nice

maison ( mezon Ј - kиса

lzgovor

s

s

si (sj)

ti (tj)

gz

z

s

ks

Objasnjenje

Jspred е, i

Oblcno ispred samoglasnika

lza s, и. recima па -tier, -tiere, -tieme, i jos и nekim slиcajevima

U recima koje pocinju sa ех-, inex- i samoglasnikom

Samo и nekim recima i

и ~ezivanju

Samo и nekim reCima

Jspred с

и svim ostalim slucajevima

Primeri

passer ( pase) - proCi ·

scene (sen) -- scena

attention ( atansjon) -painja

question(kestjon)- pitanje portier (portje) - vratar, amitie ( amitje Ј - prijateljstvo

exemple ( egzanpf) - primer

deuxieme( dozjem)-- drugi

deux,_..heures ( dozor) -d1•a sata

1

six, dix, soixante ( sis, dis, soasant) - 6, 10, 60

excellent ( eksezanJ -- odZican

expliquer ( eksplike) --objasniti, Alexandre - Aleksandar

Paris- L'Arc de Triomphe de l'Etoile

Poslednjih godina nasu zemlju posecuju mnogi stranci iz raznih zemalja sveta, medu njima i Francuzi. Nije redak slucaj da se ti stranci, radi Ыlо kakva obavestenja, obrate nekom prolazniku svojim maiernji~ jezikom. Tako, i Francuz се vas vtlo ljubazno pozdraviti i upitati:

- J?arlez-vous fraщ;ais, monsieur?

Ako ste tek poceli uciti francuski, vi cete se malo zbuniti, ali ako ste vec preS!i polovinu ovih lekcija, 1'i cete ти sa sigurnoscu odgovoriti:

- Oui, monsieur. А ako vam se obratila neka gospoda, vi cete јој

odgovoriti: - Oui, madame. Sto se tice samog prevoda, da li је potrebno t•eci

da to znaci: Govorite li (vi) francuski, gospodine?- Da, gospodine r ш: gospodo Ј - kad је to mnogim nasim ljudima sve znanje iz francuskog jezika.

Pre nego sto predemo па objasnjenje izgovora upamtite: bllo da odgovara "da" Лi "ne" ("oui" ou "non"), Francuz uvek doda "monsieur" ili "madame". То isto vaZi kad vas oslovljava "camarade" ( druze, drugarice).

11

-z, -s пе izgovarati па kraju reci!

OU=U

ai=e

~=S

la cedille (!а sedij) sedilja

е пе izgovarati па kraju reci!

12

Prediтo sada па izgovor gornjih reci:

tekst: izgovor: Parlez-vous fran9ais, Parle-vu franse,

monsieur? теsјо

- Oui, monsieur. Oui, madame.

- Ui, mesjo Ui, таdат.

Ропеkе smo, ciпi пат se, procita!i lako i tаспо, ali za druge пisто bas sigиrпi .... tu, и obeleiavaпjи izgovora, vidiтo пеkе пероzпаtе zпakove, kaiete vi. lтajte samo та/о strpljeпja, ра cete lako savladati sve teskoce izgovora. А опе пisи velike.

Роспiто, dakle, od pocetka, ali imajte па ити da се иvek, sa straпe, iza povuceпe crte, blti istakпиte masпim slovima sve vaiпije pojave iz izgovora, koje cete vi cesto poпavljati.

Priтetili ste da slova z i s пе izgovaramo па krajи reCi.

Zatiт ste videli da оЬа samoglasпika ou izgovaramo kao и. Zпajie, dakle, kad Fraпcиz hoce da 11apise glas ti, оп ga uvek pise ou.

Zatiт · ste videli da se saтoglasпici ai .izgovarajи kao паsе е. Vi cete, dakle, kad пaidete па пekk rec и kojoj iта grupa ai, bez иstezanja procitati е.

Ali - primecujete - и reci .,franse" ima јеdпо та/о иzdigпиto n. Sta је to? То је zпak za nosni (пazalni) glas. Vi cete samoglasnik а izgovoriti и isto vreme kroz иsta i kroz поs. То vат nece Ьiti ni та/о tesko, ako se setite izgovora nasih reCi: Ranko, Stanko, Апkа, banka ... koje ste, иstvari, izgovorili ovako: 'ranJш, stanko, anka, banka . .. zar пе? Е, ра lepo, tako cete izgovoriti an i и reCi ;,franse", i Ьiсе dobro.

Slovo 9 ( znak , ispod с zove se sedilja) izgovara se иvek kao s.

Najzad, и reci madame nisтo izgovorili krajnje е.

U pamtite: е na lt:raju reci ne izgovara se nikada !

Sada cemo preCi па odgovor: иi, mesjo.

Vi ste vec паисШ da se о:~ izgovara kao и. Lepo. Ali, kad se iza ou nalazi neki drиgi samoglasnik, и ovom s/исаји i, onda ou treba brzo i lt:ratko izgovoriti i иdariti g/asom па sledeCi saтog!asnik. Oni se tako stope ( slijи) и jedan glas i imajи vrednost jednoga sloga.

А ono та/о иzdignиto е izmedи m i s?

То е izgovorite kratlш i slabo, da se jedva сије; опо se zove zato muldo е.

U reci monsieur, i smo izgovorili kao паsе ј, jer se пalazi ispred samoglasпika.

Zatim иpamtite da se samoglasnici eu izgovarajи

tako da иsпе пamestite kao da hocete da izgovorite о,

ра izgovorite е. Ako zпate пemacki stvar је gotova. Тај glas beleiicemo zЮиdисе и izgovorи sa о.

Jos пesto. U reCi monsieur пismo izgovorili, izиzetпo, krajпje r, ali сето ga иЬиdисе, и reCima па -eur, redovпo izgovarati.

Opste pravilo о naglasavanju: u francuskom jeziku g!avni naglasalt pada uvek na poslednji izgovoreni slog u reci.

Ako и do sada паисепiт recima obeleiimo таsпЬп slovima one samog!asпike gde pada glavni пag!asak,

one се izgledati ovako: Parle-vu franse, madam? ui, mesj0. Upamtite dobro gornje pravilo, jer иЬиdисе и beie/eпju

izgovora песе se пaroCito podvlaCiti krajnji izgovoreпi

samoglasnik.

Druga lekcija

Sada cete па pitaпje iz prve lekcije odgovoriti: Oui, monsieur (madame), је parle fran9ais, sto znaci " ... ја govorim francuski".

Sve ste /еро proCitali, osim mozda је, nije li tako? Slovo ј izgovara se uvek kao z. Vi ste и proS!oj lekciji naucili da se е па kraju ne izgovara, ali и tome сiпе

izuzetak jednoslozne reci, kod kojih se е izgovara kao muklo е.

Ako iza zamenice је glagol pocinje samog/asnikom, onda е otpada, а па njegovo se mesto stavlja apostrof: ј'; naprimer: j'apprends Ie fran9ais ( zapran ze fi·an_se) ја uCim francuski.

Као an, tako smo i enprocitali an, а d(za s vec znamo!) пismo izgovorili. Dakle, ds је nemo.

Jos nesto. lza g[ogola parler (parle), govorili, stoji samo fran~ais, · dok ie iza ostalih glagola ( иCiti, znati, razumeti ... ) ispted fran9ais stavlja i le. То је сlап

muskoga roda i о пјети сето govoriti docnije.

(ispred samoglasnika) =ј

eu=o

j=i је rzeJ =ја

је par1e ( ze parl) govorim

-ds је пето

ја

13

Sada naucite broje~·e do 5:

2 d.eunx (doJ

3 trois

(troa)

4 quatre (katr)

Broj 1 (оп), kao sto vidite ро zпaku, izgovara se kao о поsпо, samo su usta otvoreпija пеgо kod oblcпog о.

х пе izgovarati па kraju reCi! Broj 2 (deux) proCitali ste pravilпo do (bez х!),· kao и reci monsieur ( mesjo).

1Ш=й

nen (па kraju reCi) =jen gме (па krajи reci) =g

om=on

Broj 3 (trois) ima поv glas i пјеgа пiје tesko izgovoriti. Pazite samo da oi ( оа) izgovorite tako ·da bude kao ]edaПJl gHas, [kao kod oui (ui)], dakle о JЬrzo n kratHш, а пaglasak pada па а.

ЈЈ;ој 4 (quatr.;;) kao kа1.·г (vrlи kraiko).

Broj 5 (cinq) kao senJc (izg. dugo). Ovde nailazimo prvi put па 11110§11110 е. lzgovorite. nasи rec "senka'• bez krajпjeg а, ра ste tacno izgovori!i francuski 5 ..

Kad izgovarate /rancusko 1Ш namestite usta kao da lюcete da izgovorite nase и, ра izgovorite i. Т.аkо vam је i и пemackom. Тај glas belezimo sa i.i: russe (ri.is) = ruski.

Na kraju reCi - ien izgovarajte kao jen, dakle kroz поs, lcao kod cinq (senk).

Sada pazite:

comblen de (konbjen ае; koliko la 1angue (!а zang) jezik

Slovo с· izgovorili smo и reci cinq kao s, ali и reci comЬien kao k. Zasada иpamtite toliko.

Fraпcusko om i шn izgovara se kao nosllТ!o о, kao kad blsmo rekli "ЬопЬопа" (ЬоnЬопа). Samo и.reci "mon

Jie nom ili Не S1ШJЬstaпnm· sieur"· on smo izgovorili kao muklo е. ( sйpstantif) - imenica

Је, Ha=odredeпi c!an jedпiпu

Rod imeпnica. - Francuske su imenice muskoga ili zeпskoga roda. Rod imeпica poznaje se ро сНашп, koji

za stoji ispred пје. Ako је imeпica odredeпa, pozпata, ispred пје se stavlja odreiJ!em с!ап; Не (le) za muski i На (!а) za zeпski rod.

. ne ••• pas - ne "Ја :me govorim" ka._ze se "је Шlе (пе) parle pas (раЈ, non (поn) - ne dakle ne је slicno .пasemu i stoji Jisниred glagola, а pas seuiement (sO!man) - samo iza glagola. votre- vas mon- тој

14

Ali, "пе", и odgovoru пе kaze se. Шlе, vec ШlО1111 (поn).

А sad pazljivo procitajte i prevedite sledece receпice.

Parlez-voпs fraш;ais, monsieur? - Non, monsieur, је ne parle pas francais. Је parle seulement serbocroate. Et votre ЉЪrе, parle-t-il fraш;;ais? - Oui, monsieur, il parle Ьien fran~ais. Et votre sceur, parle-t-elle fran~ais? - Non, monsieur, elle ne parle pas fran~ais, elle parle Ьien angiais. ComЬien de langues parle votre oncle? - Mon oncle parle trois langues.

Prevedite пnа francunsBd :

ma- moja le frere ( ze frёr) - brat

la sceur ( la sor) - sestra et- i, а il parle ( il par!) -- оп govori parle-t-il? (parl ti!)

govori li оп? elle parle ( el par!) - опа

govori parle-t-elle (parl te!)

Govorite li пemacki? Ne, gospodiпe, ја ne govorim govori !i опа? пemacki, ја govorim samo srpskohrvatski i fraпcuski, mais (те) __ a!i a!i тој brat govori dobro пemacki. А koliko jezika govor.i ·l'oncle ( 0 nkf) _ ujak i stric ~'C!SC! sestm? Ona !JQ11Qrf Irm1t:~!Sk! f nemai!ki АЛ тоЈ ujak govori mпogo je~ika.

U иpitnim oЬ/icima parle-t-Щelle) опо иmetпuto ·tne zпaci niSta, опо је tu samo zbog /epseg izgovora, zbog · blagoglasпosti.

ј JI»arПer 1

Sad cete пauciti i ostala lica ]!»rezeПJlta ( vremeпa sadasnjeg) g!ago!a parler, sa odgovarajucim !icnim zameпicama. G!agoli па -er, koji su и ogromnoj veCiпi,

spadaju и ]!»I!"VUJ\ grunpun glagola. Njihova osпova se dobija, l[l,ko odbacimo -er ~

Nastavci za jednnffil\UI: -е.~ -es, -е, н ·oпnn se Шlе izgovarajun. Nastavci su za пnшoznпUun: , ~ons9 -ez, ceffilt.

је parl-e n_9us parl-oпns tu parl-es vous parl-ez il, elle parl-e ils, elles parl-eпnt

lzgovor gKagolla: ,arll (za jedninu), parHon, ]!»arne, parll

( za mnoziпu) .

lzgovor zameпnica: ze ја, ш ti, iН оп, ~~ ona; Jl!lUJ! mi, w vi, Ш! oni, еП опе.

Na оsпоvи gornjeg izgovora kod glagola, jasno vam је koliko su и fraпcuskom jeziku potrebne licne zameпice, jer se u·govoru ne Ы znalo ko govori; ја. ti. оп ili oni.

Oien (ojeii) - aooro (le) serbocroat~ ( serbokroat)

- srpskohrv,atski (l')anglais ( angle) -·engleski (l')allemand ( alman) -пemacki

lle ven·JЬe ое verbj- giagbl

jpl~rHerr (parle) - govoriti kod glagola па -er, ovo

krajпje r se ne izgovara!

Пе ]!»reseпnt ( prezan) - vreme sadasnje

-oпns.- оп

-ед;- е

аепn[· se пе izgovara!

15

le singulier (!е sengй/je)- И nasem jeziku Ш!па zamenica nije neophodna, ali и

jednina francuskom jeste i Ћ-апсиz је ·uvek upotreЬ/java uz g/ago[, le pluriel ( ze p!йl:jel) - - osim и imperativu ( zapovednom naCinu):

mnozina parl-e ( kt·ajnje s otpada!) govori! l'imperatif (/f:.nperatif) parl-ons govorimo!

zapovedni natin parl-ez govorite!

trop ( tro) - suv1se vite ( vit) - brzo si ( siJ - tako JЭarler haut {о) govoriti

glasno parler bas {ЬаЈ - govoriti

tiho plus ( р!й) - vise lentement (lanteтanJ

lagano, polako

t па krajи reci ne izgovarati!

Као sto ste vec prim:?ti!i, zamenice il, ils (оп, oni), i elle, elles ( ona, one) izgovaraju se u mnozini kao i u jednini. Ono krajnje sje samo pravopisni znak za mnozinи.

Dobro, reCi cet!!, ali kad kaiemo "il parl" ili "е/ parl", mi smo izrazili i jedninи i mnoiinи.

Tacno, ali vi izvesno и svakom pojedinom_ s!исаји znate da li se gov()ri о /ёdnini ill о mnoiini.

Jos и prvoj !Jkciji s.te videli da se и pitanjи Parlez-vous fraш;ais? Jicna zamenica nalazi iza g/agola, i da izmedu njih ima jedna crtica. Sada се vam Ьiti lako da napravite иpitne oЬ!ike ostalih lica: parles-tu? govoris /i ( ti)? parlons-nous? govorimo li ( mi)? parlent-ils (elles) (izg, parltil, parltel).

Isto tako napravicete lako odrecni oЬlik i za ostala lica: tu ne parles pas ( tй п е parl р а), nous ne parlo:ts pas ( nu п е parton ра), vous ne parlez pas ( vи ne parle раЈ, ils, elles ne parlent pas ( il, е/ ne parl ра).

Francusko slovo h ( koje se zove asJ ne izgovara se nikad.

tres (treJ - veoma, vrlo j'entends{zantan) _:_ jacujem Samoglasnici au izgovarajи se kao о: haut (о).

vous ( vи) - vi i vas Vous parlez trop vite. Ne parlez pas si vite. Је n'entends је vous prie ( ze vи pri') - pas Ьien. Parlez lentement, је vous prie. Parle haut.

ја vas molim Parle plus haut. Parlez haut. Parlez plus haut. Votre on parle ( 0 n par!J - govori se soeur parle trop haut et votre frere trop bas. Quelle parle-t-on ... (par/ tonJ (и langue parlez-vous? Је parle serbocroate. Quelles langues pitanjиJ - govori fi se . parle votre soeur? Ма soeur parle serbocroate, fran<;ais ·

. quel, quelle ( kelJ - koji; а et allemand. Quelle langue parle-t-on а Belgrad? а Paris (а Pari) - и Parizи А Belgrad on parle serbocroate. Et а Paris? А Paris comment { koman) - kako on parle fraщ;ais. la tante {tant) - tetka Prevealite: Govori li se srpskohrvatski и Beogradи? 1~ cousin (kиzen) -~ rodak, Da, gospodine. А и Parizu, kako se govori? U Parizu se

hrat od strica ili od tetke go'vori fraпcиski. la langue maternelle (та- Koliko jezika govori vafa tetka? Ona govori samo

ternel) - maternji jezik jedan jezik, svoj maternji jezik. А koji је пјеп maternji son, sa {za З liceJ (son, saJ jezik? Njen maternji jezik је srpskohrvatski. Vi govorite

- svoj, а ;njegov, а: пјеп, а suvise tiho ; suviSe hrzo •· govorite glasnije r viSe glasno Ј i

15

fakfe (viie lagano), molim vas. Мој rodak govori vrlo

dobro italijanski.

eu } 0 reu

Primetili ste и reCi la soeur dve nove stvari: prvo, da sи samoglasniCi re vezani, spojeni, i da smo па. taj

. па'б/1~ sa samoglasnikom u doblli tri samoglasnika zajedno, koje smo opet izgovorf!i kao о; drиgo, iznad ovoga о ima jedna mala crtica.

la sreur·-..{ s8r) ,...... · sestra

Та crtica zпaCi da је taj samoglasпi~ dug. Zasada upamtite da је svaki samoglasni.k pred krajnjiщ r, koje se

izgovara, dug. Hocete Zi da паиСitе jos nekoliko reCi gde ima па

krajи 8r? Evo vam ih:

le pr~fesseur {profesбrJ profesor le creur (k8rJ srce la peur ( por) strah leur {l8r) njihov •. а

Cetvrta lekcija

Ali zasto smo sиglasпik с и reCi cinq proCitali kao s, а и t:eCi creur kao k?

и francиskom ima sest prostih 'Sqmoglasnika: а, е,

i, о, u, у, koje smo ispisali azbиcnim redom. Vidite da sи ·Ја voyelle (voa}el) _ isti kao i и паsет jezikи, osim poslednjeg. Samoglasnik У · samoglasnik · ima i svoje ime koje treba da zapamtite: Francuzi ga zovu i grec { i grek), sto znai!i grcko i. Potsetite se, иzgred, la consonne ( konsonJ da samoglasnik u ne izgovaramo и, nego ii. Sad ponovite sиglasnik nekoliko риtа: а, е, i, о, ii, i grec.

Sad kad ste to naиcili, vratimo se па slovo с. S obzirom па izgovor ovoga с, mi сето samoglasnike iюdeliti па dve grиpe:

1 grиpa: а, о, un. 2 grиpa: .е, Ji, у

Ispred sam oglasnika prve grиpe, с se izgovara kao k, а i:c;pred samoglasnika ilrиge grиpe kao паsе s, dak/e:

са, со, cu kao ka, ko, kй се, ci, су kao se, si, si Zato smo и rei!ima.: comЬien, comment, cousin.

CreUr s/ovo С izgovorfli kao k, а и reci cinq kao nase S,

Hocete li da naиCite jednu rec gde sи svi samoglasnici os im pos/ednjeg? Evo vam је: 1' oiseau ( loazo Ј ptica.

2 17

Ako iтепiса роСiпје saтoglasпikom, сlап le i la se le .(ispred saтog/asпika) =1' . elidnrajuв, to се reCi da пјЊоv saтoglasпik otpada i da se

па пjegovo тesto stav/ja apostrof. S=Z

(izтedи saтoglasпika)

eau=o

cJ!u (ispred saтoglasnika} =s

entrer ( antre) - ид, ulaziti бter ( ote) -· skinиti, skidati poliment ( poliтan Ј - · иctivo bonjour (bonzиr) -. dobar

dan mademoiselle ( тadтoaiel)

- gospodica bonsoir (bonsи":4r} - dobro

vece au revoir ( orvoar) - do

videпja

est (е) -је belle ( bel) - /ера

18

. Slovo s, kada је izтedи saтoglasпika, izgovara se kao паsе z.

Rec oiseau, kao sto vidite, iта sest slova, a/i ko/iko iта s/ogova? Sато dva: оа (izgovara se kao јеdап g/as, kratko, i iта vredпost jedпog sloga!) i zo. Drиgi s/og, dakle, iта tri saтoglasпika koji se izgovarajи kao јеdап: о. Neтojte da se Ьипitе i da pitate zasto је to tako, i zasto Fraпcиzi пе иproste svoj pravopis. То је пjihova stvar .. Glavno је da se vi пе пervirate.

Sad паисitе jos nekoliko reci koje iтаји -eau (о) па krajи:

Ie chapeau ( sapo) sesir Ie couteau ( kиto) noz le cadeau ( kado) dar, pok/on !е bat(i;~Ш (bato) !ada le rideau ( rido Ј zavesa

beau ( Ьо) !е р

Prosti saтog/asnici, и razпim kотЫпасiјата, то gu dati razпe grupe saтog/asnika koji se izgovarajи k ао jedan g!as.

VrHo је vaino da te grupe jos u pocetnш tacno ii siigurno шшсntе, jer cete inace uvek zapnn]atn u cntanju.

fran~is (franse) ai } е senze ( sёz) sesnaest ei

1' oiseau ( oazo), ptica eau } о JPaul (Р о/) Pav/e au

la peuшr ( рдr), strah eu } б ]а sreuшr ( sдr), sestra <Je'JJI

!е COI!Jiteau ( kuto), noz 0\!JI=U

oui (.,ui), da

l'oiseau ( oazo), ptica oi = оа (kratko) trois ( troa Ј, tri

Jzgovor slova g тоzе takode da Ьиdе dvojak:

ga, go, gu = ga, go, gй ge, gi, gy = ze, zi, zi

la gare ( gar Ј staпica, !е regard ( zeregar Ј pogled la gomme ( gот) gшпа, !е golfe ( golf) za/iv Ie k~gume ( !еgйт) pov1·ce, aigu ( еgй) ostar Г(-lа) image (imiiiJ s/ika, manger (manieJ jesti le gilet ( zile), prs/иk, Ie gibler ( ziЬjeJ div/jac Ја gymnastique ( Zimnastik) gimnastika

saluer ( salйe) - pozdraviti pozd;·avljati

comment allez-vous? (komantalevu) - kako ste?

merci - hvala et vous-meme ( тёт) - а

Menjajmo sada vt·eme

је mange ( ze manz)

. ( ")? sadasnje glagola manger: vz samz · . . comment va - kako 1е

tu manges ( tй тanz) nous mangeons (п и пzanzon) ( ide) ? vous mangez ( vu та n ze Ј ils, elles mangent ( тanzJ Н, elle mange(i/, е/ manz) il va Ьien - оп је dobro

aussi ( osi) - takode U 1/icu mnoiiпe zadrza!o se е izmedu osnove i пastavka. ou est-il? (uetil) - gde је

Zasto? Zato da se ne Ы, bez njega, izgovaralo: тangon оп?

(mangons). a.ue fait-il? ( ke _{etil) - .~ro.

Jos јеdап primer: Georges (Zori) :Dorde.

Glagoli па -cer, kao commencer poceti, dobijajи sediljи ispod с ( = ~). da Ы se zadrzao isti izgovor: nous commeщ:oпs mipocinjemo,jer Ы se bez sediljё izgovaraio: koтankon, а пе komanson.

Razgovor

Monsieur Durand entre, бtе son beau chapeau et salue tres poiiment:

- Bonjour, mademoiselle. Comment allez-vous? - Tres Ьien, monsieur, merci, et vous-meme? - Assez Ьien. Comment va votre frere Georges? - П va tres bien aussi. - Ou est-il donc? - П est dans sa chambre. -- Et que fait-il dans sa chambre? - П fait son devoir pour deшain. - C'est t:res Ьien. Au revoir, mademoiselle. Saluez

votre frere. - Merci, monsieur. Au revoir, monsieur.

Prevedite: Mi pozdravljamo vasи sestrи i vaseg brata. Kako је vas stric?- Nije ти dobro. Оп је bolestaп. Оп је пeprestaпo и svojoj poste/ji. Оп пе jede. -Ја vas pozdravljaт gospodiпe. Gde је vas brat? Је Zi оп ovde? Ne, gospodiпe, оп nije ovde. Оп је па (а) stmi.ici. Stanicaje vrlo daleko. - А vas brat Jovan, gde је оп? - Оп је и

svojoj sоЫ. - Radi li svoj zadatak?- Ah, ne, оп ne

2*

radi on?

donc (don) - dakle, а

dans- и

la chambre ( sanь,~ -- soba le devoir ( devoar) - zadatak pour (рйr) - za demain ( deтen) - sutra c'est ( se) - to је il а - оп ima elle а - ona ima Marie ( mari) - Marija Juliette ( zйljetJ ·- Zilijeta malade (та/аd) - bo/estan le lit ( li) -- postelja toujours (tиzйr) - иvek,

neprestaпo

loin ( loen) - daleko ici- ovde il n'est pas -· оп nije une (йп) - jedna, jednи

la pomme (pom) - јаЬиkа

Jean ( zan) - lvan, Jovan oh, non -- ah пе

19

sш-tout ( sйrtu) - пaroi!ito

saluez-1e (!а) ое, !а) -pozdrm1ite ga {је}

beaucoup (boku) - mпogo

six (sis) dix (dis) soL-xante ( soasant)

sezdeset Х=С

es па krajи viSeslozпih rei!i је nemo!

20

radi svoj zadatak, оп jede (јеdпи) јаЬиkи. - Vasa sestra Zilijeta је vrlo !ера. Опа ima пaroi!ito (јеdап) vrlo /ер pogled. Pozdravite је mпogo.

6 six

(sis)

Peta leJk.cija

7 sept (set)

8 !l:шit

(йit}

9 neuf (пдј}

10 dix (dis)

Jeste li tаёпо proёitali gornje brojeve? Niste mozda sigиrni za broj huit? Secate li se оЬјаsпјепја za izgovor slova oui(иi) i oi(oa)? Svakako: ou(u) i о treba izgovoriti Ьгzо i k; .. atku, а uda;·iti glasaiii iia i i а. O;zi sи se talco slili и jedan glas i imajи vredпost jednog s/oga. Vrlo dobro,. to isto иёiпitе i sa ui: u cete izgovoriti kao и,

brzo i kratko, i пaglasicete slovo i. Pokиsajte, и poёetku, zaseblzo, аН јаsпо, lzgovoiiti . оЬа glasa nekoliko риtа (ii-i, ii-i, ii-i, ... ), zatim postepeпo sve brie, dok пе

osetite da ste izgovorili jedan glas. Sa tim glasom, mi smo vec presli sve пajvainije stvari

iz fraпcuskog izgovora.

le frere brat rze frёr)

Ia soeur sestra (/а sдrJ

les freres braca (/е frёr)

Ies soeurs sestre (!е sбr)

Da li је potrebno nelco objasnjenje? Vidite da је les ёlап za mпoiinu, i za muski i za zeпski rod. Les је jedriosloiпa rеё i zato se е izgovara, dok se и reёi freres ne izgovara е, а ni s.

U pamtite: Najveci Ьк·ој francuskiJ!в. :iimenica izgovm-a se 1\JI. jednin:ii i 1\JI. mnofini jednako.

Jfsto tako, najveci bro] nјiПв. dobl]a u nшо.ШШ sЮvo s Jkoje se ne izgovara.

/ ·- -s, -х, -z

А/со se imenica svrsava па s, х ili z, и mnoiini ne dobija s: le fiis ое fis), la noix (noa) орах, le nez ое пе) поs, imaju dakle тпоii'пи: lesfils, les noix, les nez(lefis, !е noa, /е ne).

1 -eau -eu + х 1

А/со se imeпica svrsava па ~eau ili -eu, urnesto s dobija х, /соје se takode п е izgovara; le chapeau - les chapeaux, le cheveu (Sevo) kosa - les cheveux, le neveu, {пеvо) пe(;ilk -· les neveux.

-al = -aux

Ime.nice па -al тепјајш и mпozini -al и aux: le cheval (lesvaf) konj- Jes chevaux (!е svo). Neke imenice па -ail (izg. -ај) takode: le travail {le travaj) rad, posao- les ail=aj travaux (!е t1·avo).

Опо sto smo sada 1·ekfi za imenice vaii i za prideve;

rouge ( rйi) crven ima rouges { rйi) crveni noir { noiir] сrп noirs ( пoiir) crni gris { gn") siv gris ( gri) sivi heureux:( 01"0) srecan heureux { oro) srecni h ( as] је uvek пето!

Dakle, i kod prideva smo jedninu i mnozinu izgovorШ jednako.

etre = ьш

Hocete li sada da nauCite sva lica prezenta ( sadasпjeg 1

vremena) pomocnog glagola etre { ёtr)? le verbe auxiliaire { ze verb

је suis ја sam nous sommes mi smo oksiljёr) _ pomocni ( zesш) ( nusom) gJagoi

tn es (tйе}

ti si

il, еПе est оп, ona је (ile, ele)

vous etes (vuzet)

vi ste

Hs; e.lles sont oni, one su { ilson, e!son Ј

Као sto clan sa imenicom izgovaramo kao jednu rеё, l' inversion { enversjon)-tako cemo i Jicnu zamenicu sa glagolom izgovoriti kao obrnut red re8 jednu rеё! ne (ispred samoglasnika] =n'

Hocete li sad upitni oЬ!ik? Оп se pravi vrlo jedпostavпo: avez-vous { ave vu) -- imate zamenicu stavite iza glagola, а izmedu njih та/и crticи. Uzg1·ed upamtite da se to ротеrапје reёi zove inverzija:

suis-je? { sйii) jesam fi ја? es-tn? ( еtй) est-il, -elle? { etil, etel) sornrnes-nous? { somnu] etes-vous? ( etvu) soпt-ils, -elles? ( sontil, sontel)

п vi quelle couleur ( kel kulбr) -

kakva (/соја) Ьоја de { de) quelle couleur -

kakve Ьоје le gant { gan) - ruka1'ica la chernise ( lasm/z) - kosulja

2/

Ьlanc ( ыап Ј - Ьео

Ьlanche (Ьlans) - bela Ia maison ( mezon) - kuca

le mur (!е mйr) - zid Ie papier (/е рарје) -

hartija le medecin (/е med'sen)

lekar l'officier (lofisje) ~ o/icir le general ( ze ieпera/) -

general I'aine (lene) - starijt brat le cadet ое kade) - m/adi

brat vieux (vjo) -- star vieille ( vjej} - stara jeune ( iоп) - mlad, m/ada la. p~ofessio!1 (p':o[e.sjon)

struka, zапiтапје quel age ... ? ( keliiz)

koliko godiпa ... ? a-t-il? ( atil) -- ima оп

(и pitaпju)

l'an, m. ( zап Ј - godiпa

soixante ( soasant) sezdeset

il doit ( doa) - оп mora il doit etre (il doatetr) grand ( gran) __,.. velik nos (по) - пaSi, е

ses ( se) - svoji avec ( avek) - s, sa

22

Da li се vam Ыti tesko da пapravite sami, napamel, odrecпi oЬ/ik? Pokusajte prvo, пemojte da g/edate. · Vidite da је lako:

је ne suis pas ( zeпesйi ра) tu n'es pas ( tй пера) il, elle n'est pas (il, е/пера) notiS ne sommes pas ( пи пesompa) vous n'etes pas (vu пеtра) iis, elles ne sont pas ( i!, · ezпesonpa)

Razgovor

- ComЬien de freres avez-vous, monsieur? - J'ai deux freres. - De quelle profession sont_j!s?

- L'aine est._,medecin, le cadet est......,officier (izg. etofisje), comme son pere.

- Ah! votre pere est._..officier? ,;";";_ Oui, rrюnsieш·, Н est gеш§iЋ:.

- Quel age a-t_jl?

- Il а soixante ans. - 11 n'est pas vieux. - Non, il n'est pas vieux; ses cheveux ne sont

pas Ьlancs, ils sont encore r~юntankor) noirs. - Н doit.._.etre tres.._.heureux (treziko} avec ses

trois grands fils. - Oh, oui, rnonsieur, il est tres._..heureux avec nous.

JP'revedite: Kakve је Ьоје ltartija? Hartija је bela. А kuca? Киса је takode bela. А zidovi? Опi su takode beli. Kakve :щ Ьоје kose tvoje tetke, jesu li bele? Da, пјепе kose su vr/o Ье/е, ona је suvise stara. - Jeste /i bolesпi, go~podiпe? Ne, gospodo, ја пisam bolestan. -· G:le su oni? Опi su и sobl. -Оп ima поs crven.- Nase kosu/je пisu crne, one su Ье!е. Nјепе rukavice su bele.

Zapazili ste vec и do sada паисепiт recima tri vrste slova е: е, е, е.

Pre по sto predete па dalje izucavanje fraпcuskog ;ezika, apsolutпo је пиiпо da пauCite опо sto је naj~otrebnije о !оте s/ovu: sta su ti znaci па пјети, kako se oni zovu i koja је пjihova uloga.

Тi znaci su akcenti (les accents = lezaksan}, i опi

se zovu: 1. ( ') accent aigu ( aksantegй} akut a~cent aigu: О 2. С) accent grave ( aksangriiv) gravis accent grave: (')

Evo, da se setite, reci и kojima ste videli te akcente: 1. а in~. Ie mcdecin, ћ general 2. Ie pere, Је frere, tres

Accent aigu zпaci da slovo е treba izgovarati zatvoreno i ltratko. Namestite usta kao da hocete da izgovorite Ji

ра izgovorite е. lzgovorite: Dodite, srce m(J]e. Је li vam sad jasno kako to е treba izgovoriti?

, Accent grave zпaci da slovo е treba izgovarati otvoreno. Namestite usta kao da hocete da izgovorite ара izgovorite е. !zgovorite.: Sestra.je /ера. Francusko е ipak је otvorenЏe od naseg е и gornjim reCima. Kod prvog с ( akuta), usta su skoro zatvoreпa, dok su kod ovog drugog е ( gravisa) dosta otvoreпa. Fraпcuzi prave jasnu raz/iku izmedu tog zatvorenog i otvoreпog е. Stranci tu razliku mogu da osete i nauce jedino duiom praksom. Zato nemojte oko toga da mnogo lupate glavu, jer се vas Fraпcuz ipak razumeti ako pogreSite, а to је glavno.

Ali је mnogo potrebnije da пauCite kada је to otvoreno е «<tмgl(). Videli ste daje zatvoreпo е (6) uve!c Иtratko~ Otvoreпo moie blti i kratko i dugo. Ono је dugo samo pred krajпjim slovima koja se izgovaraju kao r, z, z, v:

le pere ( рёr), le frere ( frёr)

Ia chaise ( sёz) - stolica treize ( trёz) -- triпaest

la neige ( nёi) - sпeg

је pese ( рёz), Ie college ( kolёi) је pese ( ze pez Ј -ја vagam.

је leve (lёv), Geneve rzeпev) teiim . . је leve ( lёv) - ја diiem

Alt, g/as е ( ne brkaJte g/as sa slovomf1 moie, kao G . 2-е _ .:s.

v ·..1 ,. ..1 •v • d , k • . k • eneve ( пеv Ј - L..eпeva sto SlnO Vtuezl, ua se pzse l Sa Wl S&OVa, QO an l QO СВ. с • ('1".- ) v• ••

D l . · , · _, d . d ., .. R 1a1re 1 er - cmltl а к Је geas е z taua ug uspre r, z, z, vr- azume se /I 1 . ( z-) v

da jeste. Evo vam primera: е g atve g ev -· тас

faire, Ја chaise, treize, la neige, le giaive pred krajпjim r, z, z, v

Sad upamtite pravilo: svalki samogBasв:nilk (а пе samo е!) samoglasnik је dмg! jplrel!ft ikra]njim r, z, z, v је dмg. ·

.Pri oznacavanju izgovora uvek се se iznad samog/asпika П'artncПe definП ( lartikl defiпi) koji treba izgovoriti dugo пalaziti mala crtica (-) i kad - odredeni c/an uCite reCi pazite па to!

23.

l' artic!e indefini ( lartikl O~fm samoglasnika е mogu jos da budи otvoreпi i ende/iпi) - neodredeпi zatvoreпi i samoglasпici а, о, о. Ali vam о пjima песи ' Clan govoriti, to Ы vam zadalo mпogo glavobolje. Као i za

est venu (е vепй} - је zatvoreпo i otvoreпo е Fraпcuzi i tи prave razlikи, . ali се

dosao il vous demande ( demand)

оп vas traii, pita za vas comment est .... )l? .- kakav· је? kako izgleda?

ou (и)- Ш

assez ( ase) - dosta il est_.assez (izg. iletase) grand (gran) - velik,-i petit ( peti) - та!еп, mali l'ami ( lami) - prijatelj qu 'il entre ( kilanrr) пеkа ude 1а ville ( vil) - grad

vas razиmeti ako pogresite. О samoglasпikи е - kad је bez akceпta! - govori

cemo и s!edecoj lekciji:

un, une- des

Naиcili ste da se ispred imeпice, kad је pozпata, odr{Jdeпa, stavlja oЦredeni clan le, la, koji Francиzi

zovи l'article defini. Ako је imenica nepozпata, neodreaena, stavlja se

neodrec!eni C!an· un1rn, (izg. oiJt, !~ао Ь;·ој jedan!) zи i11ИSki rod, i une (izg. йп} za ieпski rod. и mпoiiпi оп glasi des ( de), za оЬа roda.

иpamtite: kadgod ispred паsе imenice moiemo j'ai (ie) - ја imam . c'est une ( sеtйп) _ 10 је staviti ;,jedan, neki, iedna, пеkа" па fraпcиskom 'ёеtе

jedna staviti JrneQdredeni с!ап un, une koji Fraпcuzi zovu l'artnc!e i1rndefini.

24

Prevedite: Је parle seulement une langue, c'est ma langue maternelle. Un monsieur est venu, il vous demande. - Comment est-il? Est-il jeune ou vieux?, - П n'est pas vieux, il est assez jeune. ·- Est-il grand ou petit? - П est tres grand. - Bien, c'est un ami ( setonпami), qu'il entre. - Geneve est._,une ( еtйп} tres belle ville. А Geneve on parle franc;ais. La neige est Ыanche. J'ai une chaise dans ma chambre. C'est une chaise. Се sont des chaises.

Sedma Iel{cija

Sad ceino se malo pozabaviti samoglasпikom е, пajvaiпijim slovom fraпcuske azbиke.

Dakle, samog!asпik-e - bez akceпta! - moie takode da bude: 1) otvoreпo е i 2) zatvoreпo е, zatim З) mиklo е, i 4) пето е. Ј sta joS?! ... pitate, hervozni. Nemojte se иzrйjavati, jer ko исi оzЫ!јпо straпi jezik пе sme da s~ пervira. Videcete, sve Је to lako.

Pre svega, паs prva dva slиcaja пе iпteresиjи mпogo, kao sto smo videli и proS!oj lekciji. Ostaje пат, dakle, da vidimo kad)e to е mиklo i kad је пето, Ш: kada se опо izgovara kratko i slabo da se jedva сије i kada se опо иopste пе izgovara.

Jzgovara se kao mmdo е:

Angleterre ( angzetёr) -· Engleska

mercredi ( merkredi) - sreda quelquefois ( kelketoa)

katkad le premier (premje) - prvi

1. Iza dva ili tri sиglasпika, и srediпi Ш и pocetkи reci: prenant ( preпan) - иzimaAngleterre, mercredi, quelquefois

premier, prenant, breЬis, bretelles

2. Izmean dva sиglasпika и pocetku reCi: chemise1 , petit, peser, demain

3. и jedпosloinim reCima: је, me, te, Ie, de, се, que, ne, se

Ne izgovara se:

1. Na kraju viSesloiпih reili: parl(e), russ(e), votr(e), oncl(e), vit(e), bell(e), Mari(e)

2. и srediпi reCi izmeбu dva suglasnilta : mad(e)moiselle, med(e)cin, orn(e)lette, app(e)ler, ach(e)ter .

3. и srediпi reCi Jiza samoglasnЊ.:a:

j'oubli(e)rai, је pay(e)rai, gai(e)te, soi(e)rie Videli ste malopre da se rec chemise ( kosulja) izgovara

"semiz", sa muklim е izmedu ch i m. Zпate i to da С!ап treba izgovarati zajedno sa imenicom kao jednu rec. Ako sad stavimo с!ап la ispred chemise, doblcemo la chemise - и stvari: Iachemise! - i опdа posto se to muklo е - sticajem prilika - naS!o и sredini reci izmeau dva suglasnika, опо се postati nemo, to jest mi ga песето izgovoriti: lasmiz, kao god sto ga пismo izgovori!i пi и gorпiim reCi'ma: mad(e)moiselle, om(eilette itd.

Jos јеdап vrlo оЬlсап primer: rec fenetre (prozor) izgovoricemo "ј'епёtr", ali sa Clanom la - la fenetre .:_ izgovoricemo "lafnёtr".

Ali, пemojte misliti da Ы izgovor "lasemiz" Ыо пepravi!aп. Daleko od toga! Pravilпa su оЬа izgovora. Samo, ako Ci'tate ili пaroCi'to ako govorite lagaпo, опdа silom foпetickih zakoпa morate izgovarati mиklo е.

Medutim, и oblcnom govorи- пе zaboravite da Fraпcиzi

1 ch se izgovara kao s i ima vredпost jedпog sиglasnika.

iuCi Ia breЬis (ЬrеЫ) - ovca les bretelles ( ьretel) -porameпice

peser (peze) - vagati demain ( demen) - sиtra

је {ја}, me (тепi, тепе), te ( tеЫ, tebe), Ie ( С!ап i njega, ga), de. ( predlog), се (io, ono), qu:e (da), ne (ne), se ( sеЫ, sebe, se)

omelette ( omlet} - kajgana appeler (ар/е) - zvati acheter ( aste) - kupit( j'ouЬlierai (iuЬ!ire) -

zaboravicu је payerai (pejre) - platlcи

le gaiete ( gete) - veselost la soierie ( soari) - svilara

25

il veut ( vo) - оп hoce il dit ( di) - оп kaie bon ( bon) - dobar bonne ( Ьоп) - dobra sur(sllr) -па се - ovaj, taj Ја classe (kfas) - razred mille ( тil) - hiljada le franc (fran) - franak arriver - stiCi, doCi quand (kan) - kada le matin ( maten Ј - jutro Је pays ( pei) ~ zemlja riche ( ris) - bogat Ја France ( Frans)

Francuska

26

vr/o brzo govore!- to isto тuklo е, siloт istih fonetickih zakona, pada, guЬi se, nestaje ...

Jos nesto. Mиklo е kod jednos/oinih reci је, rne, te, Ie, de, се, q11.11e, ne, se, тоiе takode da postane пето, ako prethodna rec svrsava и izgovorи saтoglasnikoт i ako se, razиme se, brzo izgovori:

tout l(e) monde (tulтond) svak, svi

Ali, тogu da se nadи ро dve, t1·i, cak i cetiri jednosloine reci zajedno. Sta onda Ьiva? Postoji vise koтЫnacija, и kojiтa ро dve takve jednos/oine reCi Cine grupe koje su zadriale stalni, urvrdeni oЬ/ik izgovaranja. Ро pravilu, prvo se е izgovara тuk/o, а drиgo је пето.

NajoЫcnija grupa је је n(e) ( zen). zatim је l(e), ne m(e), que l(e), de n(e), је m(e), de (le), te !(е):

је ne sais pas ( zen sepa) ја ne znam је me suis co,uche (zem sйi kuse) /egao sam tout се que је veux (tus kez vii) sve sto hocu је ne te le dis pas ( zвп tвz dipa) ја ti to ne kaiem

Va;'Z1111a пnанюmе1111а: Cuvajte se dobro da mmunllcПo е, naroCito ovo и jednosloiпim recima, ne izgovarate kao nase е, jer је to najosetljiviji glas и francuskom. Ako Ыste gornja dva primera izgovorili "tu se ke ie vo ( ili cak "ve") i "iene tele dipa", sve mi se Cini da vas Francuz иopste ne Ы .razumeo!

IPII"eve~Шe: Је comprends tres Ьien tout се qu'П dit, mais је ne sais pas се qu'il ( paskil) veut. Nous mangeons une omelette, elle est tres bonne. Les bretelles sont sur Ia chaise. Је ne vous ouЬiierai (vuzиЬ/ire) pas. Је vous payerai се chapeau deux mille francs. Је suis le premier dans ma classe. Је parle quelquefois italien et allemand ( alman). Quand doit-il arriver? Н doit arriver mercredi matin.

Osma ПekcJija

Osim glagola etre (IЬШ), и /rancuskom ima i poтocni glagol avoir ( avoiir). Ма/о docn;Je cete nauciti njihovu upatt·ebu. Sacl nauNte l'reme sadasnje od avoir:

j'ai imam (ie)

ti!Jl as imas (tйа)

ПП, elDe а ima (ila, ela)

nouns_avшus imaтo

(nиzavon)

voш._..a"Jez imate (vиzave)

ills_ont,, elles._,ont imaju (ilzon, elzon)

Као kod g/agola etre, ta/..o cete i ovde licnи zamenicи izgovoriti zajedпo sa glago/om kao jedni!Jl rec, i пaglasicete - razume se - pos/ednji s/og!

U prvom licu jednine vidite "j'ai" i mislim da pogadate l'apostrophe (lapostrof) -da је to skraceno od "је ai". О па zapeta koja stoji па apostrof mesto е zove se apostrof (l'apostrophe). Apostrof је __ p_ihl_=_f ___ _ znalc- elizije (signe d'elision) i znaci da је па tome· mestи

' . " . Ј , _ _ f __ , ! .'f .. _ Ј ...... "!'f. . V"!' ., ~ - ,~ ~ , ·•. • "'f •

оiрши тикю ~ к ии Јеипиsюzти rt:cz \ЈС, Iнс, Lc, Ic,lle si«.Jrne d'elision ( sinj de~

de, се, que, ne, se) kad se ove nadu ispred reci koja . liz;n; _ znak elizije poCinje samog/asnikom.

Zato smo raпije elidirali reci l'italien, l'allemand, gпu=nj l'anglais, l'oncle, I'article, l'aine, l'officier, П n'est la Iiaison (ljezon) - veza, pas, c'est.

Clan Ла takode se и istom slucaju elidira: l'amie, prijateljica, umesto Ја amie, kao i l'ami prijatelj, umesto le ami.

Vezйva1111je - Liaйsoпn. - Zapazili ste vec da smo "vous._.etes" izgovorili ., vuzet", "tres_heureux" ( trezorб}, "les.._,accents" ( /ezaksan), "est._. une" ( etйn}, "vous.._, oublierai" (vиzuЬlire), .,est~of"ficier" (etofisje), "sont._,encore" (sontankбr} - i utvrdi/i ste bez ро muke da tu postoji neko vezivanje reci. То vezivanje је francиski specija/itet i ono је jedan vr/o vaian deo pravilnog izgovaranja. Vezivanje traii eufonija, Ьlagog/asnost.

А koje se reci vezujи? Ро pravilu, krajnji suglasnik jedne reci izgovara se sa sledecom reci, ako ova poCinje samoglasnikom ili, drиgim recima, sluii kao pocetni suglasnik sledece reci.

vous_etes, nous.._,avons, vous.._,avez

(vи zet), (пи zavon), (vu zave)

Vi cete, razиme se, gornje priinere izgovarati kao jednu rec, а ne odvojeno kao sto је и zagradama.

Pri tome vezivanjи s se izgovara kao z, а d kao t: un grand._.arbre ( ongraЩarbr) veliko drvo.

vezivanje

s=z( и vezivanju}

27

d=t (и vezivanju)

Vezivanje је dosta komplikovana st1·ar, и koju nisu potpuno upuceni ni mnogi Fгancuzi. AU, t<>.Ше se, и

oblcnom govoru ima najmanje vezivanja, а sem toga, radi olaksice, и nasem tekstu cete uvek naCi znakom._.obeleieno gde !f·eba pt·aviti vezivanje. Jer, и oblcnom govont, ima vezivanja koje је obavezno vezivanja koje nije do-

; pusteno.

l'amour ( /атш) - /jubav Radi opste orijentacije, upamtite da se vezivanje l'enfant (lanfan) - dete 1•rsi izmedu nenaglasene i naglasene reCi. Те nenagla8ene mes(me) - moji, ·е reci su oblcno Clan, licna zamenica, brojel'i, predlozi, ces (se} - m•i, е; te, е prilozi, svezice - а sve su to veCim delom jednos!oine leurs ( kM - njilюvi, е, а reCi - kad se nalaze ispred reCi uz koje oblcno stoje. sans (san)- bez Tako: aimaЫe ( етаЫ) - /jubazan ecouter ( ekute) - s!usati

X=Z

(и vezivanju)

la forme interrogative (fonn enterogativ)

mes._.enfants (mezanfan) тоја deca

ces._.enfants (sezanfan) ощ (ta) deca

leurs.__.enfants ( !Orzanfan) nji!tm·a deca

les grands __ enfants (!е gra11.zanfa11J velika deca

quels._.enfants (kelzanjan) koja deca

deux__.enfants ( dozanfan) dvoje dece

sans._.enfants (sanzanjan) bez dece

tres__.aimaЫe (tt·ezemaЫ) vrlo ljubazan

ecoutez q uand ___ il parle ( ekllle kan til ршl) kad оп govori

s!usajte

- upitni oЫik О vezivanju dosta. Napravite sad upitni oЫik prezenta ]а forme ш~gative {form glagola avoir:

negat i 1') - odricni

28

оЬШс / ai-je? ( ёi) imam li, as-tu? ( atii) imas li, a-t-il? (ati!)

1

ima li, avons-nous? ( avonпu) imamo li, avez-vous? (avevu) imate li, ont-ils? ( ontil) imaju li ( oni), ont-elles? (ontel) imaju li ( one). '

Sad odt·icni oЬ!ik:

је n'ai pas оепера)' tu n'as pas (tйnapa)' il n'a pas (i/napa}, nous n'avons pas (mmavonpa), vous n'avez pas (vunavepa), ils n'ont pas (ilпonpa).

Napomena: Utvrdite odmalz и pocetku raz!iku ne brkajte

ils sont (ilson)

oni su

ils._.ont (ilzon)

oni imaju

Deveta lekcija

l

l'homme - Ies bommes 1 le Mros - les Jheros

Videli ste vec и reCima huit (йit) osam i heureux (oro) srecan da se slovo h - koje Francuzi zovu "as" - ne

izgovara. Ali s obzirom па eliziju i vezivaпje treba razlikovati

dva h: 1. Nemo .Ь (Ь muet), ispred koga ima i elizije i vezivaпja:

l'hornme - les.._..hommes.

2 . .Aspirirano Ь (h aspire), i~pred koga пета пi elizije пi vezivanja: lefheros - lesjheros1•

Nema pravila ро kome Ьismo mogli l'azlikovati ta dva h. Jedini savet је taj da imeпice uCite zajedпo sa claпom, а za ostale reCi pomoCi се vam takode samo pamcenje i praksa. Uostalom, и svima recпicima паСi cete ispred reci koje pociпju sa aspiriraпim h пeki zпak, оЬlспо ' Ш *, dok reci sa пemim h петаји ispred sebe nikakva zпaka.

Evo vam nekoliko oblcпih reci sa пemimiaspiriraпimh: l'haЬit, m2 ( lаЫ) odelo l'haЬitant, m (labltan) staпovnik l'heure, f 3 (18r) cas, sat l'herbe, f (lerb) trava l'hirondelle, f ( lirondel) lasta l'hiver, m (livёr) zima Ia hache, (la as) sekira le haricot ( ze ariko) pasulj la harpe ( la arp) harfa le herisson ( ze erison) jez 'haut (о) visok la Hongrie (!а ongriJ~ Madzarska.

Pii'evedite: Ces.._..haЬits sont noirs. Les.._..haЬitants de Paris sont tres.._..aimaЬles. Les.._..heures sont longues.

1 Ako Ыste slucajпo les heros pogresпo izgovorili, sa vezivaпjem, '?lezero", to ы znacilo ne "juпaci" vec "nule" (les zeros)!

2 m = masculin ( maskйlen) muski rod. з f = fern:inin (femiпC;n) zeпski rod.

l'hornme (!о т) - covek les.._..hornmes ( lezom) -

ljudi le/ћeros ( ze ero) - juпak

lesjheros (!е ero) - junaci

Ie mascШin ( maskiilen) muski rod

le feminin (/emiпen) zenski rod

noir (noiir) - crn longue ( zong) - duga vert ( vёr) - zelen verte (vert) - zelena rigoureux ( riguro) __;, ostar annoncer ( aпonse)- objaviti lour<;l ( /Џr) - teiak lourde ( lurd} - teska

29

utile ( йtil} - koristan Ја souris ( surij - mis l'escargot, m ( eskargoJ риz

le hanneton ( ап8tоп -gипdelj

Ie Hongrois ( ongroaJ -Madar

Les._,herbes ne sont pa-s toujours vertes;. Les.._~hiver"~ soшt longs et rigoureux dans notre pays. Les._.hiro;;tdeПe:s nous._,arrivent, elles__.annoncent Ie printemps. O~s/haches sont trop longues et trop lourdes. Ces/haricot':.s sont tres bons. Lesjherissons sont tres.._.. utiles; ils rnang--.P.nt Ies souris, les_escargots et lesjhannetons. Notre amie а trois/harpes. Ces murs sont tresfhauts. Les/Hongrois sont nos voisins.

le voisin ( voazen) - sиsed U sestoj lekciji ste naиci/i dva akceпta: ассенвt

aigun ('), akиt i acceпnt grave ('), gravis. /та jos јеdап, primetili ste ga vec, to је е и recima "aine, age, бter". Оп se zove accernt circornПexe ( aksan sirkonfleks), cirkиmfleks.

accernt cnrcornfЛexe: ( л )

ispred krajпjeg r samoglasпik је dung ~

' l'abricot, m. ( abriko) kajsija ( plodJ

30

f\!jego1'!! је u!oga obit;u; dи vbeleii a'ulillи nekog samog/asпika ili da ozпaci da је_ ispred ili .fza samog!asпika па kome оп stoji, ispalo пеkо slovo.

Sada паисitе пekoliko reci .. sa . cirkиmf!eksom: la tete ( tёt Ј, glava la fete (fёtJ, prazпik la peche ( рёs), breskva ( i riholov !) l'hбpital, m. ( lopital), bolnica l'hбtel, m. ( lotel), hotel mur (m7ir), zreo sur (siir), sigиraп.

Potsetite se - 1 пе zaboravite! - da p·eci le mur, zid i sur, па, петаји akceпta!

Ces._.abricots sont deja mililrs. Ove kajsije sи vec zrele. Ces mUII!!'s sont deja sales. Ovi zidovi sи vec prljavi. Les livres sont SUII!!' la taЬie. Kпjige sи па stolи. J'en suis sfu- (zansйislirJ. Siguraп sam и to (to zпam

роиzdапо).

Ali i acceпnt grave moze da stoji па nekim samoglasпicima da Ы se razlikovale reCi koje se jedпako pisu, а imaju drugo znacenje. Znate da а Paris znaci "и Parizu" i pogadate da је rec а ( sa gravisom!) predlog, i zпate da nl а zпaci "оп ima" i da rec а (bez gravisa!) је glago/. '

Tako isto:

На (clanJ OWI, i/i

i Ва tu, tamo i оiп, gde

JP'reve«Jlnte: Gde је vas brat? Оп је tu, и svojoj sоЫ. Је li on sam ili ne? Da, sam је, оп radi svoj zadatak. Jesu li oni ovde Ш tamo? Oni nisu ovde, oni sи tamo. Ove breskve su velike i /ере, ali one пisu jos zrele

Paris - La Р!асе de la Concorde

le Fraпn~ais На Fraш;anse

deja ( deiaJ, - vec sale ( siil) - prljav le 1ivre (livr) - kпjiga

la · taЬle ( tabl) - sto seul ( solJ - sam pas encore (pazankorJ - ne

jos mйre (miirJ - zrela

ZensJki rod, kod imena lica Ш Zivotiпja, dobija se, оЫспо, ako se mиskome rodu doda пето е. Pri tome oblcno пastaje i izvesпa razlika и izgovorи. U gornjem primeru ime Fran9ais, Fraпcиz, izgovaramo "franse", jer se s па k1·aju оЫспо ne izgovara. Afi и iтепи Fraщ;aise, ispred krajnjeg z Francиskinja, slovo s se паS/о izmedu dva samog/asm1ca i _._s_am_o_g_la_s_n_ik_j_e_d_u_g_! __ zato ga treba izgovarati kao z, dakle "fransёz". (Ne zaboravite da је samoglasпik ispred krajпjeg z dиg!J.

Ako se imeпica svrsava па е, dobija -sse: maitre ( mёtr Ј gospodar, ucitelj ima maitresse (metresJ' gospodarica, иciteljica.

Ako svrsava па -en, -on dohija -ne: Parisien ( parizjen Ј Parizaпiп ima Parisienne (parizjen) Parizaпka, lion (ljonJ lav ima Iionнe ( /јоп) lavica. Ako svrsavajи па -er, тепјаји to -er и "ere (kod prideva takode!): ouvrier (иvrijeJ

adnik im~ о uvriere ( иvr ijёr Ј radпica.

31

Ako svrsava па -ет·, тепја to eur и -euse: danseur ( dansor} igrac iта danseuse ( dansaz) igгaCica.

Ako svrsava na -teur, и ienskoт rodи iта -teuse Ш trice, tako porteur (port8r) nosac iта porteuse (port8z), а institut~ur ( enstitйt8r) иCitelj iта institutrice

( enstitйtris) uCiteljica.

Za razlikи od maitre i maitresse, instituteur i institutrice оzпасији sато иcitelja-ljicи osnovnih sko/a.

Imenice veuf ( vof) иdovac i epoux (ери) sиprug iтаји

l'adjectif, m ( adiektif) - veuve ( viiv) иdovica i epouse ( ерйz) sиpruga.

pridev

euЩle)=oj

la feuШe (Јој} - /ist la femme (Јат) - iena

cher ( ser) -·· drag chere ( sёr) - draga

eiJI, еШе=еј

32

fraш;ais - fraщ:aise

Ze!!!s!d r~d и pr!de~тa dоЫјс: sг~ cbiC::o, а/со sг nzu!!ca:nг

rodи doda пето е: un livre fraш;ais jedna francuska knjiga la langue fraш;aise Jrancuski jezik Ie rn.ur est . vert zid је zelen la feuille est verte list је zelen mon frere est grand тој brat је velik ma sreur est grande тоја sestra је velika (Ne zaboravite da је vert (vёr) dиgo, а verte (vert)

kratko! Nasuprot, grand (gran) је kratko, а grande ( grand) је dugo. Nosni samoglasnici sи dugi, ako se fza

njih izgovori r:eki suglasпik!).

Ako se pridev и тuskome rodu svrsava петiт е, ne тепја oЬ!ik za ienski rod:

ш1 homme aiimaЫe /jubazan covek une · femme aimaЬle ljubazna iena Pridevi па -х imaju и ieпskom rodu -se: un homme heureux ( oro) srecan covek une femme heureuse ( orбz) srecna iena Pridevi sa -er iтaju -ere: mon cher ami тој dragi prijatelj ma chere amie moja draga pt·ijateljica

Pridevi па -et, -el, -eil, -en, -on, -ot udvajaju krajnji suglasnik pred nemim .~: muet (тйе}, muette (тйеt) пет, а: mortel ( mortel}, mortelle ( mortel) smrt-an, -па; pareil ( parej), pareiНe ( parej) jednak, -а; ancien ( ansjen), ancienne ( ansjen) negdasnji, Ыvsi; bon ( ьоп) bonne ( bon) dob-ar, -ra; palot (palo), pa.lotte (palot) Ыedunjav, -а.

Da se ne blste dalje zатаrаП izuzeciтa i nepravilnostima, dajem vam jedan savet: pridev treba ucJini i jednovremeno u оЬа roda.

Les Parisiens sont Ies'-"haЬitants de Par1s Les Parisiennes n'aiment pas beaucoup le luxe mюs elles sont generalement tres"-'elegantes. Cette idstitutrke est tres bonne et tres'-"aimaЬie avec les'-"enfants. Се pere est tres'-"heureux avec ses_enfants. Cette vieille femme est muette. C'est-.....-un ___ ancien_offieier. Les.._,hommes sont tous mortels. Les hommes ne sont pas tous pareils. Ма petite cousine est'-"un peu palotte aujourd'hui.

Sad naucite nekoliko oblcnih pitanja. Kako se zovete? moie se reCi па francuskom па nekoliko nacina:

Quel est votre nom? (Које је vase iте~)

de Paris - Pariza le luxe (lйks) - Zuksuz aimer ( ете) - voleti generalement ( ieneralman)

- оЫспо

elegant, е ( elegan,t) - ete-gantan

cette ( set) - ova tous (tиs) - svi la cousine (kuzin) - rodaka un peu (оп ро) -та/о aujourd'hui ( oiurdйi) -

daпas

\ ~е nom (поn) - prezime

Votre nom? (Vase ime? - kratko i zvanicno).

Votre nот, s'il vous plait? (Vase ime, molim 1

~е p~enom ( preпon) - ime Је m appelle (zemapel) -ја

vas? se zovem - иctivo).

Сошшеnt vous.._appelez-vous? ( Faтilijarno). - Је m'appelle ... Ја se zovem ...

1 de- а la preposition ( prepozisjon)

Promena francuskih iтепiса је zaista vrlo jedпostavпa. predlog

Pomocu predloga de pravi se drugi padei, а ротоси predloga а treCi padei.

Ako iтenica muskoga roda росiпје sug!asnПшm i/i aspiriranim h, predlog de stapa se sa сlапот Ie и du:

du pere оса, du heros junaka

Kod imenica zenskoga roda predlog de se piSe odvojeпo od clana:

de+le =du а + le = au de + les = des а +les=aux

de la mere majke, de l'herbe trave 1 ------------------

Kod imeпica muslшga roda koje pocinjи samoglasnikom \

ili nemim h, predlog de se takode odvaja: de l'ami prijatelja, de l'homme coveka

То isto blva i sa predlogom а koji se sa clanom le spaja и au (izg. о).

з 33

desjheros ( de ero) des_herbes ( dezerb) des._amis ( dezaтi) des_hommes ( dezoт) aux_herbes ( ozerb Ј ·aux_amis ( ozaтiJ aux._.,hommes ( ozom)

qui (kiJ? -- ko? de qui? - koga? о kome? 'а qui? - kоте? па koga? qui?- koga? penser а - . misliti нnа l'objectif. m. ( oЫektiO

objektiv l'apapreil, m: ( aparej)

aparat cinernatographique ( sinema

tografik) - kineтatograf

ski construit (konstrйiJ

napravlmn

34

a11Jl pere оси, a11Jl heros junaku а la mere тајсi, а l'herbe travi а l'arni prijatelju, а l'homme coveku Ako tоте dodaтo da је cetvrtn padez jed!mak prvome,

naucili ste proтenu iтenica и jednini. Posto је sve to tako prosto i lako, naиcite sad i р1·отепи

imenica и тnozini.

Predlog de sa с!апот Пеs stapa se и des, а predlog а и a11Jlx (izg. о), i to vazi za sve imenice ЈЬеz razШce.

Ako iтenica pocinje samogПasnПшm ili nemim llu onda, razuтe se, nastaje

des peres otaca des rneres majki des. .amis prЏatelja a11Jlx peres oceviтa З1UIX rneres тај/сата a11Jlx_amis prijateljiтa

vezivanje. Priтeri:

i!lles/heros junaka des_herbes trava des,_.hommes ljudi ~шx!heros junaciтa

a11Jlx_herbes travaтa a11Jlx,_..hornrnes ljudiтa

Naji>.u.mч:нna: Nemojte smetnuti s uma da t;·eba dc: lepo i pravilno izgovarate. Velika је razlika и izgovot·u izmedu Не i Hes i izтedu de i des. Muklo е kod jednosloznih reci belezili sто do sada uvek sa та!iт е се), kao sto sто ga belezili i kod viSesloinih reci. Ali ne zaboravite da to nije nikakvo е koje se сије, to је sато neki тukli glas, koji cujete kad izgovaraтo, па primer, nase suglasnike k, /,т, n, d, s, i koji сето, kao ortografski znak, i ubuduce beleziti. Vi cete, medutim, izgovarati suglasnike ispred toga тuklog е onako kako Ыste ih izgovorili kad Ы Ыli sami, dakle: је, me, te, le, de, се, que, ne, se izgovarajte "z, т, t, !, d, s, k, n, s. Prema tоте Clan Не izgovarajte "!" ( iako sто belezili "ze !) , а clan Hes kao nase "!е". Isto tako de izgovarajte "d", а des kao "de".

Jos nesto. Velika је razlika и izgovoru i izmedu des i i!lle1IJIX ("de" i "do"}. U tоте naSi ljudi - daci narocito! - cesto grese. Jer, nije bas svejedno da li cete uтesto "рој ео sam dve jabuke" reCi "јео sam jabuka", zar ne? - J'ai mange «i!e1UIX pommes i j'ai mange des pommes. Је li vam sad jasno?

Francuski peti padez upotrebljava se !Ьеz cПaiiDa. Ali Francuzi и tom slucaju stavljaju rado ispred iтenice

prisvojnu zamenicu "mon, ma, mes" (тој, тоја, тој-i-е): Ecoute, mo!ID._ami. Slusaj, (тој) prijatelju. Ali: Ecoute,

Pierrel ! Slusaj, Petre! Ostali naSi padeii, sesti i sedтi,

11 Jrancuskoт se izt·azavaju pomocu predloga, па pr. avec le pere sa ocem.

. Uloga predloga llile i а nije samo da oznacavaju drugi i treci padez. Docnije cete videti da oni imaju i druga znacenja. Zasad upaтtite da тnogi glagoli idu ili sa jednim ili sa drugiт predlogoт: parler de govoriti о,

penser а тisliti na, donner а dati ( kome).

gai, е ( ge Ј - veseo la vie ( vi) - Zivot un_as ( iisJ de l'ecran filтski prvak

l'reil, m. (!Ој) - oko humain, е (йтеn, еп)

ljudski

Ako ispred iтenice iта prisvojna Ш pokazna zaтenica, les ( fiCiza zamenicaJ =Љ сВ2ПЈ1 otpada: mon pere тој otac, de mon pere тоgа оса itd. le proverbe (proverb)

De qui parlev.vous? Nous parlons de votre pere. А qui penses-tu? Је pense а rna mere. А qui donnez-yi)J!S !es pommes? Ј~ 1es donг..e а ces eг..f~г..ts. I.~s p!'C".'~=~~s sont l'or de Ia Iangue. La vie des grands._,as (granziis) de l'ecran n'est pas toujours gaie. L'objectif de l'appareil cinematographique est construit comme un oeil humain.

1

Је m:.шge diШ paiПJI 1 Је JЬois de ћ~аiШ

poslovica l'or, m. {lбr) ·- zlato

Ie pain (реп) - hleb Dovde vam је jasno. Ali Francuz upotrebljava taj је bois ( ze Ьоа) _ ја pijem

partitivni clan cesto puta i tато gde ga тi ne upotreblja- l'eau, f {!о) - voda

Ј(ао sto mi kazemo "jedem lhlПe1Ьa, рiјет vode" - sa drugim padezoт - isto tako izrazava se i Francuz, dakle "је mange diШ pain, је bois i!lle l'eau". Тај drugi padez oznacava sато jedan deo necega i zove se partitivni clan (l'article partitif).

vamo. Ako, па priтer, тi kazeтo (а drиkcije i ne тоzето!):

"pijte, to је voda, а ne vino" Francuz се vam reCi:

"buvez; c'est de Л'еаu, се n'est pas d11J1 vin". lsto tako, оп се ро potreЫ ispred toga clana upotreЬiti i

1 Da li је potrebno napoтenuti da vlastite iтenice - imena Пса i gradova - петаји Clana? ( Ipak za iтena gradova ima izuzetka). Dak!e: Pierre, Georges; Paris, Beograd. Ali: Le Havre, Le Caire (Havr, Kairo).

З*

В'аП'tiс!е partШf ( partitif) partitivni c/an

buvez (Ьйvе) - pijte j'ai bu ( ze Ьй} - pio sат j'ai achete ( ie aste) -- ја

sат kupio

35

j'ai lu (ze /й) - pt·ocilao neki pt·ed/og. Mi сета reci: sam

те (те) - meni, mi le verre (ver) - casa la bouteille ( butёj) Ьоса

donner ( done) - dati la tasse ( tas) - so/ja le cafe ( ka/e) - ka/a une assiette ( asjet) - tanjir la soupe (sup) - supa, corba le morceau (mot·so) koтad

la goutte ( gut) - kap le metre ( тetr) - тetar

une etoffe ( eto/) - stof, tkanina

le kilo(gramme) - ki!ograт

le sucre ( sйkr) - secer la parole ( parol) - rec l'argent, m. ( arzan) - novac

tant ( tan) - to/iko le chose ( Sбz) - stvar recommander (rekomande)

- preporиCiti

desirer { dezire) - ie/eti prblerer - vise vo/eti le the {teJ - lfaj voila {voala) - evo, eto le rhum (rотЈ - rит le citron ( sitron) - liтип

З б

"pio sат vode sa vinoт", а Francuz. "j'ai bu de l'eau avec diJI vin".

1 Un verre de vin

Sacf. pazite. Ako Francuz hoce da vam kaze da је popio jednи саsи vina, оп се vam reCi:

"j'ai bu un verre de vin"

Оп се, dak/e, upotreblti sато predlog de { uтesto du). Zasto? Zato sto iza reci kojiтa se kazuje izvesna kolicina Ш mera treba izostaviti · с!ап, а zadriati samo de. Evo vam jos nekoliko takvilz priтera: J'ai achete une bouteille de vin. Kupio sат Ьоси vina. Il me donne une tasse de cafe. Daje mi soljи kafe. J'ai mange une assiette de soupe. Ројео sam tanjir supe. Donnez-moi un morceau de pain. Dajte mi koтad

h!eba.

П а bu une goutte d'eau. Popio је kap vode. J'ai achete un metre d'etoffe. Kupio sam metar stofa. J'ai achete un kilo de sucre. Kupio sani kilo secera. J'ai lu beaucoup de livres. ProCitao sam тnogo knjiga. J'ai peu d'argent. Јтат та/о novaca.

Assez de paroles! Dosta је reci! ComЬien de pommes? Koliko jabuka? Tant de choses. To/iko stvari.

Ali, ako је vas prijatelj Francuz kupio Ьоси nekog vina koje ste ти vi naroCito preporиcili, оп се vam reci: J'ai achete une bouteille diJ! vin qне vous m'avez

recommande. Kupio sат Ьоси ( опоgЈ vina koje ste тi vi preporucili. Viпo је ovde Ыize odredeпo, iта neki dodatak i zato treba иpotreblti i с!ап.

Iza negacije takode stoji sато predlog de:

11 а du courage (de la patience). Оп iта hrabrosti ( strpljenjaJ. ·

vous avez rnange - vi ste poje/i

verser {verseJ- sipati mineral, е - mineralni comme ( kom) - kako frais (fre) - svez

fraiche (fres) - sveza le vin Ьlanc - Ье!о viпo

le vin rouge ( rйz) - crno ( crven'o) vino

en,__hiver - ziтi

en,_.ete - leti

I1 n'a pas de courage (de patience). Оп пета hrabrosti ( strpljenja).

Isto tako: J'ai de l'argent. Iтат novaca. Ali: Је n'ai pas d'argent. Nemam novaca. Jedna паротепа s obziroт па izgovor. Ako recenicи

i1 n'a pas de courage (de patience) izgovorite onim ritmoт kojim se оЫёпо vodi konverzacija, vi znate da cete reCi pas de izgovoriti "pad", brzo, sta vi.<fe, silomfonetickih zakona "pad" се se pretvoriti и "pat": dakle, izgovoricete: ilnapatkuraz {patpasjans).

Que desirez-vous, Monsieur, du the ou du cafe? Que pret"erez-vous? - Du the, Madame. - Voila, Monsieur. Avec du rhum ou du citron? - Une golitte de rhurn, s'il vous plait. - Merci, Madame. - Voulezvous prendre des gateaux? Ils sont ties bons. - Merci, Madame, је ne rnange pas de gateaux. - ComЬien de morceaux de sucre? - Trois rnorceaux seulement. -

Prevedite: Koliko ste јаЬиkа pojeli? Jednu samo. - Sipajte mi jednu kap vina, mo!im vas. - Zelite Zi та/о vode? - Da, та/о mineralne vode. Kako је sveza ova voda!- Које vino vise volite, сто ili belo?- Zimi рiјет crno, а leti belo. - Mi smo ima/i danas и Beogradи vetar, kisи i grad.

En Baviere је bois de la Ьiere. Aux bords du Rhin је bois du vin. En bateau је bois de l'eau.

JP'roverJI:Je. - On ne prend pas les rnouches avec du vinaigre.

MoJiiologue d'un mecontent Du vin, c'est masculin; de l'eau, c'est feminin.

Quand,_. on les melange, ~а devrait faire un mariage. Pas du tout, ~а s'appelle un bapteme.

/ Est-ce que ••• ? /

le gateau ( gato) - kolaё

le courage ( kиraz) hrabrost

la patience (pasjans) -strpljenje

nous.._,avons._eu ( nuzavon. zй) - imali sто

le vent (van) - vetar ia piuie ( pliii) ·- kiSa la grele (grel) - grдd

en Baviere- (.an Bavjёr} - и

Bavarskoj la Ьiere (bjer) - pivo le bord ( Ьбr) - obala en (an) -и le bateau { bato Ј - /ada le Rhin ( ren Ј - Rajna onse prend (pran) -иzima, hvata la mouche ( mus) - muva le vinaigre ( vinegr) - sirce le monologue ( monologJ .:..._

monolog mecontent, m. ( mekontan)

- nezadovoljnik melanger (mezanze) - (рој

mesati 9а ( cela) - to devrait ( devre) - trebalo Ы faire (fёr) - (иJciniti

le mariage ( marjaz) -vencanje, brak

pas du tout (раdйtи)

пiposto

Zпate vec kako se pravi иpitni oЫik. Vi znate da оп le bapteme {Ьаtёт) truzi ir..verzijи ili pomeranje reCi, to се reci stavljanje krsteпje :zt.meпice iza glagola. (Parlez-vous fraщ;ais?)

37

је dis ( di) - ја kazem је sais ( se) - ја znam је fais ( fe) _;_ ја cinim vous partez - vi po!azite vous.._,appelez (vuzap!e) -

vi zovete

charmant, е -'- divan, krasan

que?- !ta

38

A!i Francuzi ne vole mnogo inverziju. Narod је и svom govoru (langue populaire) izbegava gde god moie. Zato је stvorio s/oienicu est-ce qi!Jle ( izg. eske) k~ju stav/ja ispred potvrdnog i odrecnog oЬlika i па taj naCin је izbegao inverziju. То est-ce que mi prevodimo sa "da li" i/i "је li". Otmeniji svet smatra da est-ce que nije e/egantno, ali ga taj isti svet ipak cesto upotreb/java. Zato сето ga upotreblti i mi, utoliko pre sto ga i gramatika priznaje.

nous sommes {

1. sommes-noi!Jls? 2. est-ce qi!Jle nous

sommes? { da Zi smo mi?

Vi ste vec naucili i odrit!zi oЬlik {nous J!Jle sommes ]!)as), ali jos ne znate odt·ecno-uvitni oЬlik. Kad uvitni oЬlik pod 1. stavite izmedu J!Jle ... ]JJIЗS doЫcete odrecnoupitni oЬlik:

J!Jle suis-je pas? nisam li ја? zar nisam ја? J!Jle sommes-nous ]JJIЗS?

nismo li mi? zar mi nismo? Narod, medutim, ispt·ed odrecnog oЬlika stav/ja est-ce

que i dobija odrecno-upitni oЬlik:

nous ne sommes ]JJIЗS

mi nismo est-ce qi!Jle nous ne sommes ]JJias? nismo Zi mi? zar mi nismo?

Ipak ima nesto и сети se slaiu gotovo svi Francuzi, а to је izbegavan]e iinverznje un ]JJIIГVome lйcun jedтuiJ!Jle.

· Izuzetak cini samo izvestan broj glago/a, naroCito pomocni avoir i etre, kod kojih se сије i upotreba inverzije и 1 l. jednine, pored upotrebe sa est-ce que. Dakle:

ai-]e? suis-je? dis-je?

est-ce qune j'ai? est-ce qune је suis? est-ce qune је dis?

sais-]e? est-ce qi!Нe је sais? fais-je? est-ce qi!Нe је fais? ali се se reCi isk/juCivo:

est-ce qiШe је parle? est-ce qune је inange? itd. A!i, narod ide i dalje. Оп stav/ja est-ce que JI»OsПe

svih reci koje traze inverziju. Tako pored quand partez-vous? kad polazite?

оп се reci: quand.._.est-ce qune vous partez?

pourquoi est-ce q1Uie vous ne mangez pas? avoir faim (fen) - Ьiti

Isto tako, iza qui? de qui?. ~ qui? stavlja est-ce que, g!ada.n (imati g!ad) · avoir soif (soa+'~ - bl.tz··

sa tom malom izmeпom sto iza qui?, kad znaci ko? а ne '.IJ

koga?, stav/ja est-ce qтui: zedaп (imati zed) avoir chaud ( so) Ьiti

qui est-ce qw parle? (ko ... ) toplo de qui est-ce q1Ше vous parlez? (о kome .. . ) avoir froid (froa) Ьiti а qui est-ce qune vous parlez? ( kome .. . ) hladпo

qui est-ce qune vous,_,appelez? (koga • . . ) pour + infinitiv = da (se) ...

Sad cemo se vratiti па predlog de radi јеdпе dopune. se rechauffer (resofe) Kazali smo: j'ai mange d.IШ pain, јео sam hleba, ali "јео zagrejati se sam dobra hleba'' knjiievno је i pravilпo reci j'ai mange se rafraichir ( rafresir. od de bon pain, "јео sam lepih jabuka" j'ai mange de belles fraiche!) - osveziti se pommes - zbog toga sto .ie vridev is)lJiroo imeпice - ali ne · . . pl_us - ne . . . vise se и оЫспот govoru сије dun bon pain, des belles pommes. il est sorti - оп је iziSao

dimanche, m ( dimans) -Ako је pridev iiza imenice, сlап ostaje: vous.._,avez nf!de/ja

des.._..enfants charmants, vi imate divпu decu. а mi <Џjuste- tacno и podne

Est-ce que votre frere est la? Non, il n'est pas la, dites ( dit) - recite :i1 est sorti avec des amis. - Quand est-ce que vous que - da ( svezica) partez? - Nous partons dirnanche matin. - А quelle је serai ( zesre) - ја си Ыti

heure? - А midi juste. - Bienэ dites а votre frere, la minute - minut је vous prie, que је serai а !а gare а midi mo:ins dix la fois (foa) - put (minutes). une fois - jedanput

Comblen de fois mangez-vous par jour? - Deux . par jour - dпеvпо, па dan fois seulement. а midi et le soir. - Mais се n'est jeprends(pran) -jauzimam pas._,assez. Et le matin, est-ce que vous ne mangez pas? quelque (kelk) -- neki~ а - Non, le matin је ne mange rien, је prends seulement quelque chose - nesto

voulez-vous - hocete li we ou dеш~ tasses de cafe. - Voulez-yous pre:ndre quelque chose? Un peu de fromage? Un peu de jambon? le fromage (fromaz) - sir - Non, merci, је n'ai plus faim, j'ai assez mange.- Et le jambon (zanьon) -sunka votre fils?- Oh, mon fils, il а toujours faim, i1 mange jamais (zame) - nikad dix fois par jour.- Est-ce que vous ayez soif?- Donnez- devise, f ( deviz) ·- deviza moi seulement un, verre d'eau fraiche. vieux (vjo) - sta;·

le bois - drvQ Quand j'ai chaud је prends de l'eau fl·aiche pour brUJ.e1 - goreti, loziti

me rafraichir. Quand j'ai froid је prends une tasse tisez (A'ize) _ citajte de the Ьien ch~ud pour ше rechauffer.

JP>ll."evemte: Meni је hladno, dajte mi, molim vas, та/о саја vrlo (Ьien) toplog. Ја nisam nikad. g!adaп, ја jedem pet puta па dan. Ја se (me) podgrejavam toplim vinom, kad mi је hladno, а kad mi је toplo ја se osvezavam bladnim vinom ili pivom.

39

ancien, -ne ( cf sjen -е п Ј star, а

buvez ( boire Ј - jJijte ayez ( avoir, izg. еје)

imajte

fimr (/i'пi'r) - svrSi'ti, svrsavati

midi, m - роdпе Ie citoyen ( sitoajen) gradaпiп

40

Anciel!Шe devise

Brillez de vieux bois, Lisez de vieux livres Buvez de vieux vins' Ayez de vieux._.,ami;,

1 Finir {

NauCili ste sadasпje vreme glagola па er k .. -'~ . - , OJl spauщu

и prm grupu. Sad cete пauCiti sada.fnie 1lrPmP ulпrrпf~ -~а -ir (r se i'zgov~ra!) koji' spadaju и dr~gu ~;'dJI "'i.kof;~ zma mпogo man}e пеgо prvih. Medu nji'ma ima z· Ь · ·v •п. та z

' 01 nepravi.anщ i' пjih cete docпije пauCiti.

Ako oduzmemo ki·ajnje -lr doblcemo 0· ;, · ·· 11 •• k" . ~m ~ О]а se ne тепја, kao sto smo od parдer dobi'li osпovu

parl- oduzimanjem krajnjeg -er.

Nastavci su za jedninu: -is, -is, -it (izg. -i, -i', -i)' а za mп~fi'nu kao kod par1er, sa tom razlikom sto i'zmetlu osnove z пastavaka zina jos i umetak -iss-: -iss-ons, -iss-ez, -iss-ent.

је fin-is nous fin-iss-ons tu fin-is ii, elie fin-it

vous fin-iss-ez ils, elles fin-iss-ent

lzgovor: fiini', za · d · .г ]е mnu; Jinison, finise, finis, za mnoiinu.

Nac~n zapovedni (imperativ) dobija se, kao i kod ~a~Ier, zzostavljanjem licпih zamenica: finis, svrSi, svrsavaj, fшissons, svrszino, finissez, svrsite.

.. Zasto se kod finir to in ne i'zgovara поsпо? Zar to m}e пosni glas? pitate vi. Nije. А evo zasto. и svi'ma dosadasnjim primerima videli ste da ie пosni g!as ili na kraju. reci (cousin, medecin, rnaison, faim .. . ) ш pred пekzm suglasпi'kom (cinq, France, chambre de-mande ... ). '

.л:·edutim, kad se skupovi' an, en, in, aim itd. - svi ~~l zmaju па kraju т Ш n! - пadu ispred samoglasnika Љ ne~og ћ, oni se пе izgovaraju пosno, jer m Ш n pripada sledecem slogu; па primer:

!~ r\

i ' ! 1

1

1

f:

! ~

cousin (cou-sm = kuze~ ali cousine (cou-si-ne = kuzin8 la loi (loa) - zakoп un (оп) ali: une (ti-ne = йп) obeir а - pokoravati se, aimer (ai-mer = eme), aimaЬle (ai-ma-Ьle = етаЫ; slusati inhumain (i-nhu-main = iпйтеn, necovecaп). choisir (soazir) - izabrati

То isto blva ako ie m ili n udvostruceпo: ennemi la place (p!as) - mesto ( enmi) neprijatelj, immense (imans) ogromaп. avoir honte - stideti se

Quand finissez-vous (quand_.est-ce que vous finissez) la honte - stid, sram votre travail? - Nous finissons notre travail toujours ј' parce que - zato sto avant midi. Mon frere choisit toujours une bonne salir - prljati place. Les bons citoyens oheissent а la Joi. Nous choisis- la robe - haljiпa

sons de bons,_,amis. Pourquoi rougit-elle? - Parce rougir - crveniti, (po)-qu'elle а honte. ЕПе salit toujours sa robe. Les feuilles rumeпiti

des__..arbres jaunissent. Finissez vite. Oheissez а vos l'arbre, m - drvo parent!; et а vos maitres. I1 reussit touiours dans ses,_Jaf- jaunir (zonir) - iuteti faires. Cet__,enfant grandit.._..a vue d'oeil. Nous batissons les parents (paran) -une petite villa а Budva. roditelji

1' affaire ( afёr Ј, f - posao 11 12

donze (diiz)

13 treize (trёz)

- Quel age avez-vous?

14 qnatorze

(katorz)

15 qmnze

(kt-nz)

- J'ai qui~e ans. lli: Је suis,_)ige de quinze ans. Zapamtite familijarпi izraz: chercher midi а quatorze

heures, traiiti dlaku и jajetu.

Licпa zamenica iВ (оп) moie da bude upotrebljeпa

bezHЉuo i ne prevodi se. Опа se, пaime, upotrebljava kao podmet ( subjekat) bezlicnih glagola:

reussir - uspeti grandir - rasti а vue d'reil - brzo ( da se

golim okom moie videti)' па oCigled

batir - g1·adШ, zidati la villa ( vila) - vila etre age de ... - blti star ... chercher (serse) - t1·aiiti

le verbe impersonnel

( enpersoпell - bezlicni. glagol

il у а (ilja) - ima le restaurant ( restoran) Dans cette ville il у а beaucoup de restaurants.

И ovom gl"adu ima mпogo gostionica. gostionica Quelle heure est-il? Koliko је sati? (Koji је sat?) У a-t•il? (.iatil} - ima li? JU est neuf heures. Devet је sati. il n'y а pas (ilnja ра) ][1 est cinq heures moins dix. Deset do pet (pet sati пета

тапје desetJ. neuf._...heures (пovor), f =v moins ( moen) - manje Quel temps fait-il? Kakvo је vreme?

:п fait beau temps. Lepo је vreme. il pleut (р/0) - kiSa pada :в:и ne fait pas beau temps, il pleut. Nije lepo vreme, il neige (пёiЈ - sneg pada

kisa pada. а quelle heure?- и koji sat? (il) part (piir) - (оп)

Il neige (Ш: il tombe de la neige). Sneg pada. А quelle heure part Ie train? и koji sat polazi voz?

polazi, krece

41

1е train ( tren Ј - voz а minuit ( minйiJ - и ponoCi la semaine (!а smenJ -

sedmica, nedelja ( danaJ

· aussi... que - isto tako ..• kao (isto toliko ..• kolikoJ

tenez! (teneJ ._ cujte, slusajte

mettons-nous - (poJstavimo se ( stanimo Ј

devant (devanJ - (isJ pred 1а glace ( g!as, izg. vrlo

kratkoJ - ogleda!o voir ( voiir Ј - videti

42

n part а minuit moins cinq. Om polazi и ponoc manje pet.

и posledнjem primeru нl nije bezlicno, jer zamenjuje imenicu train (voz).

l.es jours de Ва semaine - Comblen у a-t-il de jours dans_une semaine? - Il у а sept jours (se zйr) dans.,_,une semaine. - Quels sont_.ils? - Lundi (londi), mardi, mercredi. jeudi ( zodi),

vendredi ( vandr8di), samedi ( samdiJ, dimanche. - Quel jour est-ce aujourd'hui? -- Aujourd'hui c'est lundi. Јтепа dцпа su muskog roda, ali se upotrebljavaju

оЬlспо bez cHana.

nous sommes aujourd'hui quel jour? ili: quel jour sommes-nous?

Kad brojevi od 5-10 тпоzе пeku imenicu koja pociizje SWJ~s!iiblчишл, · pra·vilrю је · da se njihov krajnji suglasnik пе izgovara: cinq jours ( sen zйr Ј, s:ix jours ( si zйr Ј, sept jours ( se zur Ј, huit jours (ш zur Ј, J!leuf jours (по zйr Ј, d:ix jours ( di zйr Ј. Ali narod ipak kaze: cet zйr i поЈ zйr (7 jours i 9 jours).

pius . . . «J!Ue 1 moins • • • «JJIШe

Ako se vama cini da је vas prijatelj Fvancuz manjeg rasta nego vi, i ako vam оп kaze: је suis pПus grand «J!Ue vous, mon cher ami, sto znaci "ја sam veCi od vas, тој dragi prijate!jи••' vi cete izvesno pomisliti da se оп sali; a!i ako vidite da оп to оzЫlјпо govori, vi cete ти odg(Jvoriti: ah, non, mon cher, vous_.etes mmoins grand que moi, Jto zпaci "а, ne, тој dragi, ·vi ste maпji od тепе ••

Ali vas Francuz пiје иЬеdеп. Оп vam kaze: tenez! mettons-nous devant cette g1ace pour v:oir - сијtе!

(s!usajte) stanimo pred ovo og!edalo da vidimo - i vi sa njim stanete pred ogledalo. Tad Francuz, iznenaden, uzvikne: tiens! c'est drбle, је suis annssi grand «Ј!!Ше vous - gle, to је smesno (zanimljivo). ја sат isto toliko velik kao vi, а vi takode izпenadeno kazete: ma foi. c'est

vrai, vous etes au.nssi grand «JJU!e moi - vere mi, to је istina, vi ste isto tako velik kao ја. Vas Francuz se !ako miri i zadovoljno konstatuje: 1юus sommes de Ia meme taille, voila - mi smo istog rasta, eto!

pour voir - da vidimo tiens! (tjen) - g!e! drбle --· smesan ma foi ·- vere mi vrai, е - istinit Vi i vas Francиz izrazavali ste se и Пшmparativu

( ili drugom poredbenom stepenu). Оп је najpre upotreblo komparativ superiornosll:n, а vi ste ти odgovorili и komparativи infeтiornosti; najzad је оп upotreblo komparativ ]ednaDшsti •.

le (la) meme - isti, а

la taille ( taj) - stas, rast

Не comparall:if ( konparatifJ -Яшmparativ

Jos jedan primer: la lune (lйn) - mesec

l.e terre est pHus grande «ЈЈ!Ше Zem/ja је veca od meseca. la lune. le soleil ( solejJ - sunce

l.a terre est mmoilllls grande Zemlja је manja od sunca. ш§cessaire ( пesesёr Ј -----'~--"---.. «]!U!e le soleii. 1 ри н с;ис.m

l.a pluie est_annssi neces- KiSa је isto toliko potrebпa Ia chaleur (sa!OrJ - toplota saire que la chaleur. koliko i sunce.

Dakle, Francuz kaze "viSe velik, manje velik", kad govori о stvarima, objektima koji su sami ро sеЫ veliki, cije sи dimenzije znatпe i ogromne, ili prosto ako misli da је о по cime se nesto poredi, veliko. Ali, ako se govori о oCigledno malim ~tvarima, onda i Francиz kaze ;,plus l'allumette, f. ( alйmet) -

petit, е": siЫca JLe boite d'allumettes est Kutija Siblca је mman]a od la boite (boat) - kutija

plus petite que la boite kutije cigareta. de cigarettes.

Ako је komparativ jednakosti и odricnom oЫiku,

umesto aussn upotrebljava se оЫспо si : Ле ne suis pas sii grand que Ја nisam tako velik kao vi.

vous. Slicno tome:

la cigarette - cigareta

J'ai a1Uнtant de travail «ЈЈ!Ше lmaт isto toliko posla kole travail (travaj) - rad toi. liko ti. (au)tant de - toliko

Је n'ai pas tant de travail Ја петат toliko posla !щ-

«Ј!!Ше toi. liko ti.

{ moJins plus

Superlativ ili treci poredbeni stepen dobija se kad se Не sujpierlatJif ( sйperlatif) wl)red komparativa sиperiornosti _ i inferiornosti stavi SIШJPierlatiiv

odredeni clan: le, la, les. '.

Је sпis Пе plus grand IIi!e tous. Ја sam najveCi od svih. tous ( tus} - svi

43

le souvenir ( suvn ir) uspomena

lequel? laquelle? - koji? koja?

meilleur, е (тe/iir)- bolji, а

1е devoir ( d6 voar) - zadatak

mieux (тј о) - bolje riclle ( ri.S) - bog'at сеНе ( sel) '- шш

fumer (/йте) - pusiti chacun (Sakon) - svaki le gout (gu)- ukus

le pronom personneU atone {proпon personel aton) -nenaglasena ticna zamemca

44

Pazite: nase "od" kaie se sad "de", а ne "gne". Ako ispred superlativa iта prisvojпa zaтenica тоn ton son itd. - тој, tvoj, njegov- С!ап tada otpada:' ' C'est mon plus beau sou- То је тоја najlepsa uspo-

venir. тепа.

Nasuprot, ako se porede dva lica Ш dve stvari, а poredeпje је bez que, uтesto koтparativa upotreb[java se supet·!ativ:

De ces deux villes, laquelle Od ova dva grada koji је est la plus grande? veci?

PJ·idev bon ima пepravilne oЬlike: mеШешr, е. Il est meilleur que moi. C'est le rneilleur devoir.

C'est rnon meilleur ami. C'est rna -rneilleure amie. Се sont nos rneilleurs.._.amis. Qнelle langue parlezvoнs le rnieux, l'anglais' ou le fraш;ais? Le plнs јенnе de ses deux fils а qнinze ans. Је ne suis pas si grand que rnon voisin. Henriette n'est pas si Ьlonde que sa sreur~ En eteies jours sont beaucoup plus longs qu'e hiver. Dans quelle saison les jours sont-ils le plus ]ongs' Notre rnaison est rnoins grande et rnoins belle que celle de notre voisin. J'ai autant d'argent que toi. Les cigarettes "Drava" ne sont pas si bonnes que les cigarettes "Morava"; elles sont moins bonnes. Quelles cigarettes fumez-vous? Је fume toujours des "Morava", се sont les meilleures. Chacun son gout, rnonsieur. Moi. је prefere les "Neretva".

n me donne = On mi daje lП me voit = On me vidi

Od s~·ih zатепiса, licпa se zатепiса пajviSe upotrebljava i пјепа је upotreba пajsloieпi,ja. Danas cete nauCiti promenu licne zaтenice koja је vrlo laka. Ali, pt·e toga, treba da znate ovo:

/та dve vrste licnih zaтenica, nenaglasene i naglasene. Nenaglasene su one koje stoje nz glagol i ci,ji ste

prvi padez vi vec пaucili: је, tu, il, elle; nous, vous, ils, elles. Drugog padeza ova zатепiса пета. Сiте se оп zaтenjuje, пaucicete docm"je. Ideтo dalje.

..,ednina.

Ј /ice: mi i те kaze se те: 11 me donne. Оп тi daje. - П me voit.

Оп те vidi. 2 lice: ti i te kaze se te:

П te donne. Оп ti daje. -·н te voit. Оп te vidi.

Mnozina.

1 lice: nат i nas kaie se nous. Il nous donne. Оп nат daje. - П nous voit. Оп

nas vidi. 2 /ice: vam i vas kaze se vous:

ll vous donne. Оп vam daje. - П vous voit. Оп vas vidi. Sad cete nauCiti obfike za tr<!.'~<!.' lk'!." ~

З padei: тu i јој kaie se lui: ll lui donne. Оп тu daje ( i Оп јој daje)

im, za оЬа roda, kaie se leur: 11, !ellr donne. Оп im daje. leur (izg. lдr) - njima

4 padez iта isti oЬlik kao odredeпi clan: le, la, !es: il voit (voa) - оп vidi ll Ie voit. Оп ga vidi. П Ва voit. Оп је vidi. I1 les . voit. Оп ih vidi.

Pazite! Ova zатепiса (i и З i и 4 padeiu) stoji neposredпю ispred glagola i и odrecnom оЬШш. Mi kazeтo "Оп ga ne vidi", а Fraпcuzi kazu, "оп ne ga vidi": П ne le voit pas. Isto tako и odrecпo-upitпoт оЬШси: Ne Је

voit-il pas? ( zar ga пе vidi?). Le voit-il? Vidi li ga оп? - zaтenica је, dakle, uvek ispred glagola.

mon, ton, son =тој, tvoj, njegov (пјеп) ma, ta, sa = тој а, tvoja, njegova ( пјепа) mes, tes, ses = moji, е, tvoji, е, njegovi, е

(njeпi, е)

Ispt·ed prisvojne zатепiсе ne тоiе da stoji clan, zato se опа тепј'а sa iтenicom sато ротоси predloga.

V oici rnon livre. С' est le chapeau de тоn pere. Је donne cette _pornme а rnon frere. J'appelle rnon camarade. - Ме donne-t-il ( est-ce qu'il rne donne) mon livre, oui ou nоп? - Oui, il vous donne votre livre. - Est-ce qu'il te regarde? - Oui, il me regarde. - Il nous cherche, mais_.il ne nous·voit pas. -Је lui ai

adjectifs possessifs ( posesif) - prisvOijne pridevske zamenice ( sато ispred iтес пiсе)

preter (prete) - pozajmiti rnon, ton, son (тоn, ton,

son) ma, ta, sa (та, ta, sa) mes, tes, ses (те, te, se) tout (tu) - sav; sve /а poche ( pos) - dzep argent de poche - dieparac le besoin rьezoen) -

potreba avoir besoin de - iтati

potrebu, blti potrebaп

45

partout {partи) - svиda

nulle part ( пй! piir) - пigde

le (la, les) voici! - evo ga {је, ih) Ј

Ia porte {port) - vrata presenter (prezante) -

pretstaviti ceder ( sede) - иstиpiti

Ia vбtre (votr) - vasa raconter (rakonte) - pri-

povedati !'blstoire, f, ( istoiir) - isto-

rija, prica assiette ( asjet) - tanjir vide - prazan montrer ( montre) - pokazati le тois (тоа) - mesec l'annee, f (апе) - godina janvier (Zanvje)- jcmutJ;· fevrier (fevrije) - februar mars ( mars) - mart avril ( avril) - april mai {те) - тај

juin ( iuen) - jun juillet (iйije) - јиl

aout (у) - avgиst

septernbre ( septanbr) septeтbar

ocfobre ( oktobr) - oktobar novembre (novanbr) -поvетЬаr

decembre ( desanьr) -decembar

maintenant ( mentпan) -&ada

46

prete tout тоn argent de poche. Pourquoi lui pretezvous tout votre argent de poche? Parce qu'il а besoin d'argent. Је la cherche partout, тais је ne la trouve nulle part. Tiens, la voici! Il те тontre 1а porte. Il te тontre а tout le тonde.

sol!1l, sa, ses = svoj

Ako se son, sa, ses odпosi па podтet и trecem licu, prevode se svoj :

Il те тontre sol!1l livre. Il te presente sol!1l,_,ami. Elle vous prete sol!1l livre. Il fait ses devoirs pour deтain. Il vous cede sa place, elle ·est тeilleure que la vбtre. Merci, il est tres,_,aimaЬie.

Pred imeпicama zel!1lsllшga roda koje росiпји samoglasnikom ili петiт h, uтesto та, ta, sa stoji mol!1l, 1tшu, soJiJI:

Је te presente mol!1l,_,aтie. П lui raconte soJI1l,_,histoire. To!iJl assiette est vide.

Mi kaieтo: Јеdап тој prijatelj, jedan tvoj, jedan njegov itd. Fraпcиz kaie: јеdап od тojih, tvojih prijatelja itd. Dakle: un de тes_arnis, un de tes._amis itd.

JP>revewte: Zasto ти dajes hleba i viпa? Zato sto је gladan i iedaп. Оп тi pretstavlja svojи sestrи. Da li је !ера? Da, vrlo је !ера. Gde su vasi roditelji? Traiim ih svuda, ali ih пе пalazim.nigde. Gle, evo ih! Mi ти dајето hleba јеdаприt dпеvпо . ./а im pozajтljujem иvek svoje knjige. Ја vam ustиpam svoje mesto, опо је пајЬоlје.

!та li Siblca и ovoj kиtiji? Ne, и ovoj kиtiji пета SiЫca. То је јеdап паs prijatelj.

Les moiis i!l!e D'al!1ll!1lee ComЬien de mois у a-t-il dans_une annee? - П у а douze тois dans,_, une annee. - Quels sont-ils? - Janvier, fevrier, mars, avril, mai, juin, juillet,

аобt, septembre, octobre, novembre, decembre. - Dans quel mois sommes-nous maintenant? - Nous sommes en janvier. - Le comblen sommes-nous aujourd'hui? ·- Aujourd'hui nous so~es le 15.

Uтesto: Le comblen sommes-nous aujourd'hui koji је danas datuт?- kaie se, mada rede, i: Quelle date avons-nous (sommes-nous) _aujourd'hui? Ili krace:

quelle date sommes-nous? Nous sommes le comblen? Odgovor тоiе blti i: C'est._aujourd'hui le 15, ili nous sommes le 15.

Јтепа meseca, lcao i dапа, mиskoga su roda, ali se upotrebljavaju bez С!апа. "Mesec јапиаr" kaie se le mois de janvier, а "и теsеси јапиаrи" au mois de janvier. Tako i za ostale mesece.

/ IJI me !е i!l!OI!1ll!1le = 0111l нт ga i!l!a]e

Naиcili ste и prosloj lekciji иpotrebu Zicпe пепаglаsепе zameпice и З i 4 padeiи, aii и svakom padeiu zasebпo. Sad cete пauCiti пjihovu upotrebu, ako se оЬа padeia пadu zajei!l!l!1lo.

Red је ovaj: prvo Песi, ра cem!Ьi. Р а to је kao и nasem jeziku! Tako је, i опdа ie sve ici glatko.

П me le (la, les) donne. Оп mn ga (је, ih) ddje. П te le (la, les) donne: Ou ti ga (је, ih) daje. ЈП JIJlOUJis le (Ia, Ies) donne. Оп 111lam ga {је, ih) daje. Il voans le (la, les) donne. Оп vam ga {је, ih) daje.

/ IJ1 Пе Пanii i!l!oooe = 0111l пшn ga i!l!aje /

Dovde је dobro. Sve se lepo poklapa, svиda isti red reci. Ali ima, naialost, jedno malo otstupaпje, јеdпо ротеrапје i to za Песi pai!l!ez Песеgа Пiса. Оп тепја

тesto sa cetvrtim padeioт. Fraпcuzi, dakle, пе kaiи

kao тi: .,Оп ШUJI ga daje", vec "Оп ga ти daje". П le (la, les) IUJiii donne. 0IG ШIШ ga (је, ih) daje. JI1 le (la, Ies) Пещ· donne. Оп iim ga (је, ih) da]e. Upotreba ove zатепiсе и datim komblпacijaтa је

vrlo оЬlспа stvar, kao i и пasem jeziku, zato пauCite dobro sve gornje primere, poпavljajuci ih сешtо пaglas.

47

leur (lor) leurs (lor}

qu'est-ce que (keske) sta?

48

U odreCтюm, upitnom i odrecno-upitnom oЬ/iku obad~·e zamenice zadrzavaju svoje mesto. One su uvek ispred g!agola.

П ne rne Ј,е donne pas. Оп mi ga ne daje. Ме Је donne-t-il? Daje li mi ga оп? Ne rne Је donne-t-il pas? Ne daje li mi ga оп? П ne Ie lui (leur) donne pas. Оп nm ( im) ga пе daje. Le lui (leur) donne-t-il? Еаје li ти (iт) ga? Ne Ie lui (leur) donne-t-il pas? Ne daje li ти (iт) ga?

Као sto ste naucili и trinaesto.i !ekciji, vi mozete -а to se oblcno radi- upitni i od1·ecno-upitпi oЬ/ik napraviti pomocu "est-ce que":

f

1 Est-ce qu' 1

l

il rne le donne? Daje /i тi ga? Da /i

тi ga daje? il ne rne le donne pas? Zar тi ga

ne daje? il Је lui (leur) donne? Da Zi ти ( iт)

ga daje? il ne le lui (leur) donпe pas? Zar

пш (iт) ga ne daje?

NauCite sad i ostale pris}·ojne za~enice, od kojih su vam neke }'ес poznate:

notre, votre, leur = nas, а; vas, а; njihov, а

nos, vos, leurs = паД е; vaSi, е; njihovi, е

Znam sta vas је sad zbunilo. Rec leur, zar ne? Kako cemo da pogodimo da li or:a znaCi "iт (njima)" Ш "njihov, а", pitate se vi. Ne klonite duhom, to је vrlo prosto. Isp1·ed g/ago/a је iicna zaтenica, а ispred iтenice prisvojna zaтenica:

Је leur donne. Ја iт dајет.

П voit .leur pere. Оп vidi njihova оса.

Qu'est-ce que ..• ?

Sloienica qu' est-ce que nije niSta drugo nego que? sta? pojacano sa est-ce que (13 lekcija), kojim se izbegava inverzija. Umesto:

que fait-il? sta radi ( cini) оп? doЫjamo:

qu'est-ce qu' i1 fait?

Zпate da se "to је" kaze "c'est", а upitпo "est-ce" {је li to?). Prema tome "qu'es~-ce" moze da znafi samo "sta је to?"; ali ako iza qu dodamo est-ce que est-ce (inverzija) postaje c.'est i dobijemo сео red ovako:

qu'est-ce que c'e~st? sta је to? ( sto је to sto to је?) '

Prevedite: Da li ti оп daje svoju kпjigи? Da, оп mi је daje. Sta ти оп po.zajmljиje? Оп ти pozajmljuje поvаса. Ђ·о vasih knjiga: da li тi ih pozajmljиjete? Da, ја vam ih роzајт/јијет. Је li to dobro? Da, to је dobro, to је cak vrlo dobro. Sta оп Jradi и пеdеlји иjutro? U пedelju ијиtrо оп ide па iz/et. Sta dajete vasoj deci da jedu danas? Daпas mi im dajemo samo mleka sa сајет. Sta опi dаји svojoj deci? Oni dаји svojoj deci m/eka sa hlebom.

Naucili ste da Ьrojite do 15. Sad пaucite do 20. Brojevi do 20 su пajtezi. Pos/e се vam blti lako.

16 (seize), 17 {dix-sept), 18 (dix-huit), 19 (dix-neuf), 20 (vingt).

Dak/e, 17, 18, 19 је deset-sedam, deset-osam i deset-devet.

Osamnuaesta leJkcija

rendre

qu'est-ce que c'est (keskese) а manger - da jede, и.

( zavi'si od /ica) za је/о

meme- cak il va- оп ide

а-и excursion ( ekskйrsjon) f -

izlet

sei7.e (sёz) dix-sept ( dis-set) dix-huit ( dizйit) dix-neuf ( diznof) '.ringt ( ven)

Glagoli па -re spadaju и trecu grupu. !та ih pravilnih i nepravilпih. Naucicete пајр1·е da тenjate pravilne. Osnova se dobija kad odbacimo -re. Dakle od rendre је osnova rendre (randr) - vratiti

rend-. Znate vec da se d па kraju reCi ne izgovara. Nastavci su za јеdпiпи: -s, -s, -t, koji se, razиme se,

ne izgovarajи, jer је s tqkode nето па krajи. Medиtim, ako se osпova g/agola ove grиpe svrsava па d - sto је ovde slucaj - t, с, nastavak -t za trece lice se ne pise. Nastavci za тпоiiпи sи kao kod parler.

је rend-s nous rend-om tu rend-s vot1s rend-ez il, elle rend ils, elles rend-ent lzgovor: ran, za jedпinu; randon, rande, rand, za

mnozinu.

Nacin zapovedni: rends, rendons, rendez. Upitni ohlik: Est-ce que је rends? (ne moze rends-je)

4 49

vendre ( vandr Ј - proda ( va) ti voudrait (vudre) - hteo Ы couter cher - skupo stajati le million ( mil-jon Ј - milioп

vraiment ( vreman) --: .zaisJa il offre ( offrir) - оп пudi

l'autre ( lotr) - ( опај) drugi accepter ( aksepteJ - pristati tant mieux - utoliko bolje de ton avis ( aetonavi)

tvog misljeпja

atlendre ( atandr) - cekati entendre ( antandr) - cuti

се que - опо sto moЏient, m ( moman)

treпutak

је dis - ја kaiem repondre ( repondr) -

odgovoriti la question (kestjon) -

pitaпje

sourd, е ( sйr, surdJ - gluv, а par ici - ovuda descendre ( desandr Ј - siCi

50

rends-tu? ( rantu), rend-il? ( rantif), rendons-nous?, rendez vous?, rendent-ils? (randetil). Ili svuda stavite est-ce que.

Iz svega sto smo do sada nauci!i о sadasпjem vremeпu glagola sve tri grupe, izvedimo prakticaп zakljucak: 1. Osnova se doblja odbacivaпjem posledпja dva slova

(-er, -ir, -re). 2. Za sva tri lica jedпine Jizgovor је samo јеШш.. З. Nastavci za mпoiiпu sи jedni.

Vratimo se sad malo па brojeve. Опо sto је rесепо za sept i neuf vaii i za dix-sept i di'r-neuf. Kad se паdи ispred imeпice kоји mпoie, пjihov krajnji sиglasпik (t, f) је nem, ali se и пarodsfcom govoru cwje: dix-sept livres ( dis-set livr), di'r-neuf livres ( dizпof livr).

U vezi sa izgovorom broja neuf пauCite jos nesto: prilikom veziivшвja i se, izиzeiпo, izgovara kao па§е v samo ispred imeпica aП1ls i Jh!emres: neuf._..шrns ( пovan Ј devet godina, neuf._..heures ( поvдr Ј devet sati.

Mi kaiemo "dvadeset јеdап", а Fraпcuzi kaiu "dvadeset i јеdап",· dok dalje kaiu kao i mi, bez i. То "i" опi итеси i и brojevima ЗЈI., 41, 51, 61, 71. 21 vingt et un ( venteo7~) 26 vingt-six ( ventsis) 22 vingt-deux ( J.'entdo) 27 vingt-sept ( ventset Ј 23 vingt-trois (vent troa) 28 vingt-huit (ventйit) 24 vingt-quatre ( vent katr) 29 vingt-neuf ( ventnof) 25 vingt-cinq ( ve nt sen k) 30 trente ( trant)

Као sto ste sigur-no primetili t и vingt svuda se сије.

Izuzetak moie da bude samo и 22 i 23 (vendo, ventroa). Dalje moiete saтi: trideset Ji јеdап, trideset dva itd., do «J[UJ\afaJIВte (karant) cetrdeset, ра dalje do ciшJiwnte

(senkant) pedeset, ра dalje do sоћпшtе (soasaЩ) sezdeset ра dalje do sezdeset devet- i tu staпite! Docпije сето zajedпo dalje.

Zapamtite da ispred Jh!I!Jlit i ошz:е пета ,пi elizije пi

vezivaпja: de/huit_.a dix ( de Щtа dis) od 8 do 10, de/onze а midi ( de onzJ od 11 do 12 (роdпе}, cesjonze enfants, (se onzanfan) ovo jedaпaestoro dece. lzuzetak је za huity dix-huit ( dizйitJ, gde је obavezпo vezivaпje, а za onze и izrazи i1 est._..onze heures (iletonzarJ, gde је пеоЬаvеzпо.

Notre voisin vend sa 'maison. Mon oncle voudrait l'acheter, mais._..elle coute cher; le voisin demande beaucoup d'argent. ComЬien demande-t-il? Un miШon. C'est vraiment un peu trop. Et votre oncle comblen lui offre-t-il? Il lui offre huit cen mille, mais l'autre ( = le

иisin) n'accepte pas. Tant mieux! Pourquoi tant mieux? parce que la maison du voisin est vieille et elle n'est pas belle du tout. C'est vrai, је suis de ton avis. -Attendez un moment, је vous rends vos livres. N'entendezvous donc pas се que је vous dis? Pourquoi ne repondezvous pas._..a ma question? Vraiment, cet._..homme est sourd. - Descendez par ici.

JP>rover~e: Chien qui aboie ne mord pas.

JP>revedite:Da liprodajes svojukиcи? Ne, пeprodajemje. Jesi li gladaп? Ne, пisam gladaп. Utoliko bolje. А zasto? Zato sto пета viSe пista za jelo (а manger). Gde sie vi? Cekam vas vec јеdап sat. Оп mi пе odgovara, ne zпат zasto. Оп troSi sve sto zaradi. Ne с иј ет vas dobro;

sada? Vrlo dobro. Zagrizi и (dans) ovu jabиku, izvrsпa је.

se ~angпner

Fraпcиski povratпi glagoli iтаји иzа se povratпи zaтeпicu se koja stoji sато uz З lice јеdпiпе i тпоiiпе. Za 1 i 2 lice upotrebljavaju se licпe пeпaglasene zamenice: me, te, ПJIOI!JIS, VOUJIS.

је me baign-e tu te baign-es il se baign-e

nous Jrnous baign-ons vous vous baign-ez ils se baign-ent

F;·aпcuzi, dakle, ustvari kaiи: ја те kupam mi паs kupamo ti te kupas vi vas kupate оп se kupa опi se kupajи

dok mi za sva lica kaiemo se.

Та zameпica П1lе menja svoje mesto : је ne те baigne pas ја se пе kupam

se baigne+il? kupa li se оп? ne se baigne-t-il pas? zar se оп пе kupa?

Naravпo, upitпi i odrecпo-upitni oblik prave se i sa est-ce que: est-ce qu'il se baigne? kupa li se оп? est-ce qu'il ne se baigne zar se оп ne kupa?

pas?

4*

Ie cblen ( sjen) - pas aboyer ( аЬоаје) - lajati mordre (mordr) - (za)-

gristi, иjesti

depuis ( аерйi) - od, vec depenser ( depanse) - (po)

troSiti

deнendre ( defandr) ~rшвiti i za!Ьramti

excellent ( eksezan) - odlican, izvrstan

Пеs ver~es pronomiiПiaUJix

( рrопотiпо) -· povratni glagoli

51

glago/i па - eler иdvајаји 1

glagoli па - eter иdvајаји t

пeki glagoli па - eler, -eter iтаји е

ach(e)ter ( aste)- kиpiti, ima j'achete, nous.._.,ach(e)tons

geler ( iele) - mrzпиti

ima је gele, nous g(e)lons

employer ( emploi-ier, anploaje) - иpf!lreblti

payer {pai-ier, реје) -platiti

se lever - diCi se, иsta{ja) ti se coucher ( kиse) - leCi vous faites (fet) - vi Ciщ·te,

radite le dejeuner ( deiбne) - rиcak se reposer (repoze) - od

marati se s'etendre ( etandr) - ispru-

ziti se le canape -- kanabe souvent ( sиvan) - cesto

cbaquejour{sakzu~ Ј sva-touв Ies jours ( tule- ki

fur) dan la riviere {rivjёr) - reka а mer (mёr) - more il gele - mraz је, mrzne se le papier (рарје) - harti.J'a par terre -- па zemljи, па

pod se promener (promпe)

Ima g/agola prve grиpe koji и men}'.mju sadasпjeg

vremeпa поsе izvesпu пepravi/nost, koju treba da naucite. О па је и ovome: glagoli koji и пretposledпjem slogu imajи nето, mwdo ili zatvoreno е, мепјаји to е и otvoreno е и jedпini i и З !icu m'loziпe ;adasnjeg vremeпa, to jest kad па пј pada пaglasak. То otvoreno е ima Ш accent grave -е- Ш se пalazi ispred иdvojeпog sиglasпika.

1. sa nemim е: app(e)ler (aple) zvati j'appelle ( zapel) nous._..app(e)lons ( пu-

zaplon) tu appelles {tй аре!) vous_app(e)Iez (vиzaple) il appelle ( ilapel) ils._..appellent ( ilzapel)

2. sa muklim е: lever oeve) diCi, dizati је leve (ze lёv) nous l(e)vons (пи! von) tu Ieves (tii lёv) vous l(e)vez (vul ve) il Ieve ( il Zёv Ј ils Ievent ( il lёv Ј

jeter ( zeteJ је jette ( ze iet) tu jettes (tй zet) il jette (il zetJ

baciti, bacati nous j(e)tons (nuz'ton) vous j(e)tez (vиz'teJ ils jettent (il zetJ

З. sa zatvorenim је repete

е: repeter poпoviti, poпavljati nous repetons

tн repetes il repete

vous repetez ils repetent

Pre по sto vidimo jos јеdап izиzetak, ироzпасето se sa fuпkcijom slova у. Опо se Cita kao паsе i (systeme, sistemJ ш se smatra kao i (syntaxe, sentaks, sintaksa); tramway, tramиe, tramva.i) ш se ci'ta kao ј и pocetku reci ispred samog/asrtika (Yougoslюrie). Ali, и sredini reCi, iza samog/asпika ima vredпost dva i (ii); prvo i se vezиje sa samog/asnikom ko.ii }е ispred пјеgа, а drиgo i izgovara se zasebпo ili kao ј ispred samog/asnika:

le pays ( = pai-is, izg. pei) zemlja le loyer ( = loi-ier, izg. loaje) kirija Glago/i па -yer теп.Ј'аји у и i pred петiт s/ogom,

to jest и jedni1ii i З licu mnoziпe prezeпta:

j'emploie (-оа) nous_employons (-oa.J'onJ tн emploies (-оа) --vous.._,employez (-оајеЈ

il emploie (-оаЈ ils._.emploient (-оа)

setati se G/cgo!i па -ayer radije zadrzavaju у: payer, је рауе, Ја lec;on (lesonJ - _/ekcija tu payes, il рауе ( = рејЈ DOUS payons, VOtlS payez, passe, е (paseJ - pros!i, а ils payent ( = pejon, реје, рејЈ.

52

Comment s'appelle votre cousin? Il s·appelle Pierre. Comment l'appelez-voнs? Nous l'appelons Jean. А quelle heure vous levez-vous le matin? Је me Ieve toujours а six_heures. А quelle heure vous couchez-vous? Је me couche а neuf_heures du soir. Que faites-vous apres le dejeuner? Је me repose, је m'etends un peu sur Ie canape. Vous baignez-vous souvent? En._..ete је me baigne tous les jours dans la riviere ou dans la mer. - 11 gele souvent._.en hiver. Ces_.eleves jettent toнjours dн papier par terre. Је me promene deux._.heures chaque jour. Repetez la le9on passee.

paresseux, euse (pareso, iJzJ - /епј, а

avant ( avan Ј - pre le diner ( diпeJ - vecera aussitбt ( osito Ј - odmah le journal ( zиrna!J - пovine

le sommeil ( somёjJ - san profond, е (profon, d) dиbok

se reveiller, (revejeJ -(proJbuditi se

pendant ( pandan Ј- za vremP la nuit (пйiЈ ---: пос (se) laver - prati (seJ,

Prevedite: Gde se kupa.J'u ova deca? Ona se kиpaju u reci. Ovo dete је vrlo /епјо, опо пе ustaje pre osam sati. Sta radite posle vecere? Da li lezete odmah? Nikad. Citam lteku knjigи Ш пovine i pre deset sati ја sam vec umivati se и postelji. Da /i se budite katkad za vreme посi? Nikad. se frotter - trljati se Ја imam sап dubok. Ujutru se umivam, trljam se dobro i s'essнyer ( esйije) bri§em·se. bri'sati se

Paris - Le Sacre-Coeur

53

Re pronom persoнmeR tomqune ( toпik) - naglasena licм zamenica

rnoi (тоа) -ја toi ( toa) - ti lui (lйi) - оп

elle ( el) - опа

nous (пи) - тi

'\TOUS (11U).- Vi eux (о) - опi

elles { el) - опе

Re pronom adverbiiaR ( adver-bjal) - priloska zamemca

en ( prilog) -- otиda

en (pred/og) - и

en (priloska zатепiса) parler de - govoriti о avoir peur de - plaSiti se le voyage ( voajiii)

риtоvапје

54

moi ПUOWIS

toi vous

lui eux

е!Пе

ennes

Vreтe је da se та/о pozabaviтo /icnim nagПaseпвnm zатепiсата. Јта Љ, kao sto vidite, оsат. Polovina пјЉ ista је kao kod nenag!aseпвe (nous, vous, elle, elles). То vam је vec zпаtпа olakSica. Dve sи slicne. neпaglaseпim (rnoi, toi = rne, te) i lalco ih је zapaтtiti. Ostaje sато !Ш i eux. Prva vатје vec pozпata ро oЬ!iku ( znaci ти ijoj). Jгste, p~iznajeт, та/о пezgodno sto, eto, sad, lui тоiе da znaCi i "оп". Ali. пе brinite, vi ste dosad паисЩ i тnogo teie stvari. Vi znate kada leur znaCi "iт", а. kada "njihov, а", ра ceie naui:iii isiu i za lui, i t'й lakи: Је RШ donne du pain. Dајет ти hleba. Donne-UШ du pain. Daj ти hleba.

Ovde је lui uz gUagon i znaCi "ти", З padei. Qui est la?- (C'est) UШ. Које tато? То је оп.

C'est pour llui. То је za пu]ega.

Ovde је sad lui samo i1i sa ]pнredlogom. Ne moie se reci: (c'est) il ili c'est pour iU, jer vi znate da se licna nenaglaseпa zamenica иpotreЬljava samo uz gUago1. Za sve ostale slиcajeve Fraпcиzi imaju naglasenu zamenicu. ldemo dalje s priтeriтa. ll est plus grand que toi. Оп је veCi od tebe.

Као sto vidite, и koтparativu iza qune. \ Се livre est,_,a moi. Ova kпjiga је mo]a. C'est"_..a eunx. То је пвjihovo.

Iza izraza etre а one imaju zпасепје prisvojne zamenice Il а peur de toi. PlaSi se telЬe.

П parle de moi. Govori о mem. One zaтenjuju i 2 padei neпaglasene, koji ova пета.

_ј е~ Ovo sto cete sad nauciti је vrlo potrebпo. Frшzcuzi

upotreЬljavaju rec en skoro и svakoj drugoj recenici. Kakva је ta rec? PrvenSjveпo se smatra kao prilog: il en vient, оп dolazi omda; zatim тоiе da Ьиdе predlog: il est en France, оп је и Francusкoj, i najzad, moie da bude "priloska zатепiса". Sada cete videti tu пјепи

trecu fuпkciju.

Vi zпate da iта glagola, glagolskih izraza, а ima i chasser ( sase) -· (о) terati prideva, koji idu sa predlogoт de. Kad se takva rec пatle la bete (Ьёt) - iivotiпja

ispred naglaseпвe licne zamenice З lica, i а/со. se ta zameпica la recompense ( reko n pan s) odnosi па stvari i Zivotinje, tada se. umesto: de lw, d'elle, - nagrada d'eunx, d'elles, upotrebljava en. digne de ( diпj) - dostojan Parlez-vous de votre Govorite li о vaseт puto- cega

voyage? - Oui, j'en vaпju? Da, о ·njemu go- content de (Jcontan) parle ( = de lui). vorim. zadovoljaп

Chassez donc cette bete, Oterajte tu iivotiпju, plasim apporter - doпeti, doпositi

j'en ai peur (= d'elle). se nje. gentil (zanti). - [jubazaп,

Donnez-lui cette recom- Dajte ти tu пagradu, оп dobar, mio pense, il en est digne је dostoj'cm nje. gentille ( iantij) -· /јиЬаzпа, ( = d'elle). dobra En isto tako zатепјије pokaznu zaтeпicu cela viens que {vjenke) - dodi da

(sia) 10. embrasser ( anьrase) -

N'en parlons plus ( = de cela).

Ne govorimo viSe 0 tome. poljuЬiti, zagrliti

J'en suis tres content (= de Time sam vrlo zadovo[jaп. cela).

En stoji uvek neposredпвo ispred glagoПa.

А/со Francuza pitate da li pije vina: Buvez-vous du vin, Monsieur?, оп се vam, ako ga pije, odgovoriti: Oui, Monsieur, j'en bois, а ako пе pije: Non, Monsieur, је n'en bois pas. Оп се dakle, umesto ропаv[јапја imeпice и partitivпom zпасепји, upotreЬiti en. U оvот slucaju, imenica se moie odnositi i па lica.

Mangez-vous des pommes? Jedete lijabuke? Da, јеdето - Oui, nous en rnan- ( ih) geons.

Avez-vouz de l'argent? - lmate li novaca? lmam (ga) J'en ai.

Avez-vous des"_..enfants? lтate li dece? Da, imaт(ih) - Oui, j'en ai trois. troje.

Mi kaiemo: ја radim za sebe, ti radis za sebe, itd .• а Francuz kaie: је travaille pour moi, m travailles pour toi, П travaille pour lw itd., to jest svakoj пenaglaseпoj odgovara naglasena istoga lica.

Qui est la? C'est rnoi, Jean. Ah, c'est toi! Entre donc. Et ton camarade Paul, ou est_)l? П est,_,avec rnoi. Entrez donc, mes_enfants. Pour qui apportes-tu ces belles pornrnes, mon fils? C'est pour toi, chere maman. Comme tu es gentil! Viens que је t'embrasse, rnon

la toilette (toalet)- toaleta rien ( rjen) - niSta que је (kez)

le r.ours ( /сйr) - cas le dessin ( desen) - · crtanje voyons - slusajte, pazite Jeanne (Zan) -- Jovanka,

Zana

55

vous___.avez vu vi ste petit. --А qui sont ces livres? Ils sont_.~ eux.- Nous n'en avons pas peur. Nous n'avoпs pas peur de !ui. Toi et moi (а ne: moi et toi!) Ма sreur et moi. Vous et nous. Voici des pommes: j'en ai mange une (deux), en voulez-vous? Voulez-vous encore unё goutte de . се vin? Non, merci, j'en ai assez. Est-il toujours malade? Је n'en sais rien.

videli l'ange ( anz) - andeo l'aile, f (е!) - krilo le rajeunissement (razonis

man) - podтladivanje

le coiffeur - berberi'n; frizer

coiffer - cesljati, udesavati frizuru

l'ondulation ( ondйlasjon) ondulacija

le front (fron) - celo rajeunir (razonir) podтladiti

vrai! - istina? le cas ( ka) - slucaj faites (fet) - uCinite meme (тет) - cak l'fшe, m. - тagarac

le fermier - farтer

а pied - peSice la cour - dvoriSte Ia ferme - farтa

le malheur ( тal8r) - nesreca је vois (voir) - vidim il (elle) rit (rire) - na

sтeja se

56

Cours de dessin

Mais, voyons, Jeanne, avez-vous deja vu des._.anges avec trois._ailes?

-, Et vous, mademoiselle, en avez-vous vu. avec deux?

Le coiffeur а la dame qu'il соШе: - Cette petite ondulation sur Ie front vous rajeunit

de dix__..ans. , - Vrai!. Dans се cas, faites m'en deux etl11eme

trois!

Les furnes dun pere .AJrnselme

Le fermier Anselme est alle а pied au marche ou il а achete quatre anes. Il monte sur un des anes et se dirige vers son village. Les autres anes le suivent.

Apres une demi-heure, le pere Anselme s'arrete pour compter ses anes. П compte;. "Un, deux, trois ... Ou est le quatrieme?" dH-il.

П est nuit quand l'homme est arrive dans la cour de sa ferme. "Quel malheur, dit-il а sa femme j'ai achete quatre anes et је n'en vois plus que trois!" Sa femme rit. - "Si tu n'en vois que trois, dit-elle, moi, j'en compte cinq ... "

parl-e fin-i rend-un

Pogodili ste. Da, to је proslo vreme ili perfekt pravilnih glagola sve tri grupe. Iz gomjeg primera viclite kako se

1

1

doblja prosli glagolski pridev (particip perfekta) i tи vam nije potrebno nikakvo objasnjenje. Vidite takode da se proS!o vreme pravi, kao i и nasem jeziku, od sadasnjeg vremena pomocnog g/agola. Ostaje пат da vidimo kad se upotrebl avoir, а kad etre. Evo vam jedno praiъ:tiCиш

pravilo i dobro ga nauciie:

Ie passe compose (- se, ze) - perfekt ( proS!o vreme)

le participe passe - prosli glagolski pridev

Ako uz glagol ide i se ( povratna zamenica!), menjajte sa etre idu: ga sa etre: se baigner - Ј·е те sms baigne. aller (је sms._alle) - ici

Ako иz glagol пета se, menjajte ga sa avoir ( ima aитiver (је suis__..arrive) nekoliko izuzetaka!) : parler - j'ai parle. stici

Sad menjajte, napamet, celo proS!o vreme od parler, rester (је sUAns reste)- ostati finir, rendre. То је toliko jednostavno. Menjacemo samo tomber (је suis tomЬ6) -glagol se baigner: pasti

је me suis baigne( е) tu t'es baigne(e) il, elle s'est baigne(e) nous nous sommes bai-

gne(e)s vous vous etes baigne(e)s ils, eHes se sont baigne(e)s

ја sam se ( ojkupao, t'a

ti si se (o)kupao, !а

оп, ona se (o)kupao, !а

mi smo se (о) kupali, [е

vi ste se (о) kupali, !е oni, one sи se (о) kupali, !е

Као sto vidite, prosli pridev је и izgovorи svuda isti, ali nije i и pisanju; оп se slaze sa podmetom и rodu i broju.

Dalje, pazite па red reci: najpre оЬе zamenice, zatim pomocni glagol i particip.

0«1\recni оЬШъ::

је n'ai pas parle је ne me suis pas baigne Upitm оЬШъ:: ai-je parle? est-ce que j'ai

parle? те suis-je baigne?

OdrecшнJ!pitni оЬШъ::

ја ni'sam govorio ја se nisam kupao

jesam li govorio?

jesam li se kupao?

n'ai-je pas parle? nisam li govorio? ne me suis-je pas baigne? nisam li se kupao? ili stavite est-ce que ispred odrecnog oЬ!ika.

1 j'ai { ::е 1

NauCite sad i prosl:J vreme pomocnih glagola. Vidite, i etre se menja sa avoir!

---------------------

57

j'ai eu (iей, е је пето!) ја j'ai eu (iей) imao sam j'ai ete (ieete) Ыо sam sam imao tu as'-"eu (tйazu) tu as._ete (tйazete)

j'ai ete (ieete)- ја sam Ыо il а eu (ilaй) il а ete (ilaete) moze: nous'-"avons.._..eu (пиzа nous"_,avons._ete (пи za-

tц. as/eu (ete) vonzu) vonzete) n~us,_..avons/eu '(ete) vous......,avez,_..eu (vuzave vous"_,avez,_..ete (vuzave-vous.._..avezjeu (ete) zй} zete) ils._,ontfeu (ete) ils._ont.._..eu (i/zontu) ils._ont'-"ete (ilzontete)

mora: Napomena za izgovor: · Vezivanje s particijюm је

nous..._:avons pravilпo i korektno, ali se и оЫспот gqvoru па to пе pazi. vous._avez Vezivanje zamenice i glagola ostoje, medutim, obavezпo. ils_ont Odrecm oblik:

u oЫcnom govom: је n'ai pas'-"eu ni'sam је n'ai pas._ete пisam Ыо pas feu, pas/ ete imao

hier ( ijёr) - }ис г le marche (marse)

1

Upitnft оЬШt:: trg, . . . ..

ai-Je eu? }esam /g zmao? ai-je ete? jesam li Ыо? pijaca les provisions ( provizjon) - Odrecno-upitnft оЬШt::

namirnice le cuisinier (kiiizinje) -

kuvar la cuisiniere ( kйizinjёr)

k~varica la viande ( vjand) - meso les legumes(legйm) -povrce les frпits (frйi) - voce dans la rue - na ulici de continuer ( koЩinйe)

da nastavim l'etranger (_etranze) -

stranac l'etrange;e ( etranzёr) -

strankinja

l'Autriche ( otfis) f. -Aиstl·ija)

par terre - па zemlju la province {provens)

provincija, unutrasnjost le bain (ben) - kupatilo pret, е (pre, pret) - gotov, а а part ( piir-- osim)

58

n'ai-je pas'-"eu? nisam li imao?

n'ai-je pas__.ete? пfsam li bio?

Ш stavite est-ce que ispred upitnog i odrecnog oblika. Za izgovor vaii gorпja паротепа.

А qui avez-vous parle bler? J'ai parle а un de mes__.amis. De qui avez-vous parle? Nous avons parle de vous. A-t-il deja fini son travail? Oui, ill'a fini depuis longtemps.- Ou avez-vous ete се matin?- Се matin, је suis__.alle au marche acheter des provisions avec notre cuisiniere, parce que ma femme est malade. Qu'avez-vous achete au marche? J'ai achete de la viande, des Iegumes, des fruits et du pain.- Avez-vous rencontre mon fils? Oui, је l'ai rencontre dans la rue. A-t-il ete content de votre travail? Oui, il en а ete tres content. 11 m'a recommande de continuer. Il а ete tres gentil avec moi. Cet ete, nous sommes.._..alles а Ia mer. Est-ce qu'il у а eu des.._..etrangers? Oui, beaucoup de touristes, surtout de l'Autriche. Avec qui est__.il arrive? Il est__..arrive avec ses parents. Ii n'est pas reste longtemps chez nous. L'enfant est tombe par terre.

!Ioten de provi~ce

La dame de la chambre N2 16 appelle: - Henriette, mon bain est-il pret?

- Oui, madame, а part l' eau chaude ...

- Qu'est-ce qu'elle а, l'eau chaude?

- Eile est froide, madame.

Dvatdleset druga leJkcija

1

се (cet) cette ces

Vi ste vec nekoliko puta naШi па gornje reti. Vi znate da su to ponшzne pridevske zamenice ( to jest da '!vek adjectifs demonstratifs .>'i.й}е isp;·ed imenice, а m"kad same!) i Ји znиcc:: иvиј, uvu 1 polшzne pridevske (faj, ta); ovi, е (ti, te). Sada сета izvrsiti njihov opsti zamenice pregled, sa nekim malim objasnjenjima i dopunama.

Р,·е svega, ispred njillв. ne ide nincad c!an, kao ni ispred се (cet) ( se, set) ovaj, mon ton, son itd.

Oblici се i cet su za muski rod; prvi ispred suglasnika i aspiriranog h: се crayon est Ьleu ova olovka је plava, ce/Mros ovaj junak, а drugi ispred samoglasnika i nemog h: cett._,enfant est._,oheissant ovo dete је poslusno, cet._....llв.omme est tres grand ovaj covek је vrlo velik.

taj cette ( set) -- ova, ta ces (se) - ovi, е; ti, е

adjectifs interrogatifs -Sad jednu dopunu. Ako isticemo nesto sto је Ьlizu upitne pridevsЋce zamenice

nas, dodacemo iza imenice -ci, а ako је dalje od nas ci ( od ici=ovde) dodacemo -la:

Cet._,homme-ci est tres grand, mais cet._,homme-lla est,_,encore plus grand.

1

quel? qu.elle?

Ovaj covek ( ovde) је veoma ve!ik, ali onaj covek (tamo) (taj... tu) је

jos veci.

quels? 1

qu.elRes?

1 ove zamenice vec znate: upitne pridevske zamenice. One imaju jedan izgovor: kel. One stoj~ l'spred imenice. One nemaju ispred sebe Clan, kao ni prisvojne i pokazne.

Samo glagol etre, sa nekom drugom zamenicom,

la - tu, tamo

quel ( ke!?) - koji? kakav? quelle (kel?) - koj'a? kakva? que!s (kel?) - koji? kakvi? quelles ( kel?) - koje? kakve?

briller (brije) - sij"ati le ciel ( sjel) - nebo le nuage ( nйiii) - oblak mauvais (move) - rdav mauvaise ( movёz) - rdava toutes (tut) - sve (i. rod) pourtant .(purtan.) - ipak,

moie da odvaja tu zamenicu od njene imenice: medutim

Quel est cet.__homme? Koji (kakav) је taj covek? supporter (sйporte)

Quel est votre nom? Kako se zovete? podnositi

59

Оп mi је dao.

Ја sam ga pozvao.

Оп mi ga је dao. Оп mu (.im) ga је dao.

Оп rni пiје dao.

Ја ga пisam pozvao.

Оп mi ga nije dao. Оп mu (.im) ga nije dao.

Је !i mi dao?

Ј esam Zi ga zvao?

Је li mi ga dao? Је li miШ (.Пm) ga dao?

Nije /i mi dao?

Nisam li ga pozvao?

Nije li m.i ga dao? Nije li mu (im) ga dao?

supportaЬle - podnosljiv insupportaЬle ( ensiiportaЫ)

- nepodnoS!jiv ]а poussiere ( pusjё1·) praSina reclamer (reklame) - tmiiti

natrag а ma:nger - da jede Ie lapin ( lapen) - pitomi

zec

60

Pregled о mestu Иiс:mЉ nenagПasenih zamenica u proslom пemenu gl~~ola

~ П m'a donne. <'ђ

·- ~ -§ ~ Је l'ai appele. ... :.::: ~

,::~ ~ ~ П me l'a donne.

~ ·- П !е Iw (leur) а donne. <'ђ --~ <'ђ

I1 ne m'a pas donne.

.... ~ )~ ~ Је ne l'ai pas_appele.

{:-С) ~

С) <:;) ~ П ne me П'а pas donne. ~ ·- П ne Ie lw (Ieur) а pas donne. <'ђ

с;.. М'а-t-П donne? <'ђ

~ -:.::: ~ -С) L'ai-je appele? <:;) ~ ....

~ ~ Ме B'a+il donne? ~ .... Le lui (Ieur) . a-t-il donne? <"1\

~ Ne m'a-t-il pas donne? <'ђ

<:;) ~ ~ )~

-С) Ne l'ai-je pas_appele? <:;)

~ ~

{: ·- - !------Е

а ·~ ~ Ne l'a-t-il donne? me pas ~ ·- Ne !е lui (leur) a-t-il pas donne? <'ђ _ _;

Sta ste utvrdili? Ovo: red zamenica је isti kao и sadasnjem vJ·emenu, а njilюvo је mesto uvek isp1·ed pomocnog g!agola.

Upitni i odrecno-upitni oЫik mozete, razшne se, napraviti i tako da est-ce que stavlte ispred potv1·dnog i odrecnog oЬlika. ~

Zamenica en stoji takode ispred pomocnog glagola:

П en а parle. Govo1·io fe о tome. Il n'en а pas parle. Nije govorio о tome.

Quel tem~s fait._,il aujourd'hui? I1 fait tres beau 1е renard (reпiir) - lislca

·teтps. Le soleil brille et le ciel est sans nuages. Hier, vu ( od voir) - video il а fait тauvais teтps. I1 у а eu de la pluie. Quelle on ( neod,·edena zamenica) se

saison aimez-vous le mieux? Moi, је les._.aiтe toutes.

Pourtant, cet_ete la chaleur а ete insupportaЬle. Et

quelle poussiere! - Lui avez-vous rendu le livre qu'il

vous._.a prete? Pas._,encore. Mais._,il me l'a deja

reclaтe.

on vous а vu - videli su vas ( smo vш.)

se тarier (marje) ·- ozeniti se, udati se, veпcati se·

c'est._,heureux ( setoro) - to је divno

pas si= (се n'est pas si) heureux que ·<;а - ( to Ј пiје

Prevedite: Jesi /i im vratio knjige? Ne, пisam im ih bas tako divпo

jos vratio. Ovo dete је gladпo. Jeste li ти da/i пesto marier а - oieпiti se

da jede? Dali smo ти и 4 sata komad hleba sa coko/adom. тechant, е (mesan, t) - zao battu (Ьаiй, od batire tucij

- iukao, tukla

Le renard rencontre son,__aтi le lapin et lui souhaite

Ie bonjour:

- Ah, тоn cher lapin, il у а longteтps qu'on

ne vous.._..a pas vu. Qu'avez-vous fait tout се

teтps-ci?

- Је те suis тarie.

- Ah, c'est._,heureux. -· Pas si heureux que ~а. On т'а тarie а une tirer (tire} -··(po)vuCi

l'oreille, f ( оrёј} - uho femme tres mechante. Elle m'a battu, elle т'а c'est malheureux (se ma!OroJ

tire les ._, oreilles.

- Oh, c'est тalheureux.

- Pas si тalheureux que ~а. Elle т'а apporte en

dot une Ьien jolie тaison.

- Ah, c'est_.heureux.

- Pas si heureux que 9а. La jolie тaison а brfi.le.

-- Oh, c'est тalheureux.

- Pas si malheureux que <;а, car la тechante fетте

а bru:Ie avec.

-- to је ialosпo la dot ( dotJ -- miraz; en-

и miraz blen=tres brfi.ler ( brйle Ј - izgoreti car ( kiir) - jer avec=avec elle ( odпosi se па

stvar!J

61

daj тi

daj ти

пе daj тi

ne daj ти

(po)gledaj те пе gledaj те

(po)gledaj ga ne gledaj ga

daj тi ga ne daj тi ga

daj ти ga ne daj ти ga daj тi ( toga) пе daj тi

(toga) daj ти ( toga) ne daj ти

(toga)

иstani ne иstaj

ustaniтo ne иstajmo

ustanite пе ustajte

62

D va eset treca l k .. е c:n]a JP>regled о mesm licmh· zamemca i prilos!ce zamemce e!IJI

uz JIJ!acin zapovedn.i (imperativ)

Potvrdni iтperativ Odrecпi iтperativ

1 donne-moi ne me donne pas

2 donne-Jw ne Jui donne pas

3 regatde-moi ne me regarde pas

4 regarde-Ie ne Ie regarde pas

5 donne-le-moi ne me Ie donne pas

6 donne-ie-Iuni ne !е Iui donne pas

7 donne-m'e!IJI ne m'en donne pas

8 donne-Iw-en ne luni en donne pas

Povratni glago!i

Ieve-toi ne te Ieve pas

levons-11nous ne Jrnous levons pas

levez-vo1Uis ne vouns levez pas

Vidite i saтi da ovde пi'sи date sve koтblnacije.

Hteli sто da izbegпeтo g!omaznost pregleda. Ali vi cete ih saтi napraviti - i to vrlo lako - ako:

а) патеstо moi (т') stavite nouns Ь)

" Iw

" Ieur

v) " !е

" Ја, Ies

Razuтe se, uтesto donne i regarde тozete staviti donnez i regardez.

Ali, dшшons i regardons mozete staviti samo /ат о

gde пета moJi (m'), dakle pod 2, 4, 6, 8: Ne тоzе se reCi: dajmo mn, dajmo mi ga itd.

Q и dvadesetoj lekciji пaucili ste prilosku zameпicu en.

!та jos jedna: у О па se upotreb!java i kao pri!og: Ј'у vais, ideт tато. Као zатепiса, ona zaтenjuje takode пaglaseпe !iспе zaтenice З !ica sa pred!ogom а: а Iuni,

а eJ!Jie, а eunx, а eJ!Jies i pokaznи zamenicu а сеЈ/а - kad se odnose па stvari i Zivotinje.

JPensez-vous а votre voyage? - Oui, ј'у pense toujours ( = а lui).

Mislite li па vase putovaпje?- Da, па пјеgа иvek тisliт.

Тiens! је n'y ai pas pense ( = а cela). G!e! па to nisam poтislio! Kad у, en stoje пeposredno iza iтperativa g!agola

па -er, и 2 !iси јеdпiпе, zadrzava se s: JParles_.en а ton pere. Govori о tоте svome оси. JPenses_.y toиjours. Misli па to иvek.

Ako se у, en nadu zajedno, en је па drиgoт тestu: У a-t-il encore du bois dans !та !ijos drva и podrитu?

ia cave'(- Oui, il у en а encore.

- Da, ima jos.

r soixante-wx

и osaтпaestoj lekciji stali ste па broju 69. Ali, da Ыste dotera!i do 79 - tu cete opet stцti! - treba da nastavite kako ste poceli od 61, to jest "sezdeset-deset", sezdeset i jedaпaest, sezdeset-dvaпaest itd. . . . sezdeset-devetпaest,

dakle:

70 soixante-dix (soasant dis) 71 soixante et onze ( soasanteonz) 72 SOL'Шnte-douze ( soasant dйz) itd. 79 soixante-dix-neuf ( soasant dizпof)

Ces pauvres ...... enfants ont faim, donnez-leur а

manger quelque chose. Mais nous leur avons deja donne de Ia soupe, du pain et du lait. Merci, ne m'en versez plus, је vous prie. Cet_.enfant voudrait boire encore une tasse de chocolat. Ne lui en donnez plus, il en а assez. Couche-toi vite! Ne vous couchez pas si tбt, attendez nous. J'ai apporte un kilo de belles poires pour les enfants, mais ne leur en donnez pas maintenant, cachez-1es. Mon grand-pere а soixante-dixsept_ans, mais_.il est_.encore vigoureux; ma grand'mere est beaucoup plus jeune, elle n'a que soixante-cinq ans, mais_.elle ne va pas Ьien du tout.

Са1Шsе «JJe brounШe Qu'y a-t-il donc entre votre camarade Durand et

vous?

parles_.en (parzezan) parlez_en (parlezan) soixante-dix ( soasaЩdis) il voudrait (vudre) - hteo Ы tбt (to) - rапо

si- tako la poire ( poiir) - kruska cacher (kase} "'- sakriti le grand-pere - deda la grand'mere - ЬаЬа vigoureux,-euse ( vigиro, 8z)

la cause ( koz) - uzrok, povod

la broшle ( bruj) - zavada :nous_.avio:ns ( avjon) -

be(ja)smo tous les deux - оЬа, obojica se retirer (retire) - povuCi se epouser ( epuze Ј - иzeti za

ieпu, veпcati se le=cela pardonner (pardoпe)

oprostiti l'atavisme ( atavisт) -

atavizam obtenir ( opteп"ir, nepr. gl.)doЫti

aucun, е ( оkоnдп)- пiјеdап,

пikakav

le prix ( pri) - пagrada;

се па

l'ecole ( ekol) - skola d'abord ( dabor) - prvo.

pre svega Ја maman ( татаn) -тата l'horreur ( orбr) - иzas, ·

groza j'ai horeur de... - uzasпo

тi је da lepaquet(pake) - paket

63

directeur ( direktд1-) -direktor

usine ( iizin), f. - fabrika ouvrier(uvrije), m, -1·adnik zele ( zel), m. - revnost devoument ( devuman), m. -

odanost dorenavant ( dorenavan) -

otsada

j'aurai - imacи

је serai - Ыси

Не futш (fiit Тir Ј - 1ЬlU!dluce vreme

en tout cas (kiiJ - и svakom slucajи

difficile ( difisil) - teiak expliquer ( eksplike)

objasniti

64

- Ne m'en parlez pas! Nous avions tous les deux demande Ia main de la merne jeune fille; је rne suis retire. П l'a epousee, - et il ne me Ie pardonne pas!

Atavisme - Comment! Tu n·as obtenu aucun prix а l'ecole! - Non! D'abord .•• је suis comrne maman ... j'ai

horreur de porter des paquets dans Ia rue!

La recompense

Le directeur d'une usine а un de ses_ouvriers: - Durand, voici vingt,_..ans que vous travaillez

dans notre maison avec zele et devoument .•. DorenaYant, .on yous._,appellera monsieur Durand.

Dvadeset cetпta leikcija

ј' au-ran - је se-rai

U ovoj !ekciji govoricemo о IЬ1111ducem vremeшl! (futиruJ pomocnih i pravilnih g!ago/a sve tri grupe. То пат nece blti tesko, posto је gradenje futura vrlo jednostavno. Jedina teskoca је и tome da upamtite nastavHce, а oni sи jedni za sve gПa~oRe. .

Pre svega, pomocni glago.li imaju nepravilne oЫike - to ste vec primetili и sadasnjem vremenu - i, sto se njih tice, neиmesno се blii ako zapitate "kako" i "zasto". Njih treba "nabиbati" takve kakvi su:

j'au-rai (iore) је se-ran (zesre) tu au-ras ( tiiora) tu se-ras ( tiisra) il au-ra (ilora) il se-ra (ilsra) nous au-rons (nuzoron; vous au-rez (vuzore) ils au-ront ( ilzoron)

nous se-rons ( nиsron Ј vous se.;rez (vusreJ ils se-roиnt ( ilsron Ј

Glagoli ]prve grn]pe grade futиr doda,vanjem gornjih nastavaka (kod avoir i etre) 1 Jic1111 jedиnine sadlasnjeg vremeиna:

је parle ( par!J j'achete (iaset) j'appclle ( iapel)

је parle-ran (parlere) j'achete-rai ( iasetre) j'appelle-ran ( ia~lre)

је leve ( i 6 lёv)

је jette ( i 6 iet) j'emploie (zanp[oa) је рауе ( i 6 ре ј)

Izuzetak su g!agoli и futuru: је repcte ( i 6 repetJ

је leve-rai ( ze levre) је jette-ran ( zezetre) j'emploie-ran ( zanptoareJ је paye-rai ( ze pejre)

kao repeter. Oni zadriavaju е

је repete-rai ( ze repetre Ј

Pazite na izgovor u . zagradama lkod svЉ glagoBa ! Glagoli druиge grnpe grade fиtиr. ako se isti nastavci

- ali bez r! - dcdaju nacinи neodredenom ( infinitiv.u) :

finir: је finir-an ( i 6 finireJ itd.

Glagoli trece gmpe grade futur, ako se isti nastavci - opet bez r! - dodaju infinitivu od koga је otpaHo lkrajиnje е :

reпndre: је rendr-aii ( zerandre) itd.

Parlez-vous fran~ais?

Est-ce que vous parlez fraщ;ais1

Vous parlez fran~ais?

Као sto vidite и gornjoj tabeli, ima i tteci nacin upitrюg oЬlika: ispred potvrdnog oЫika stavite znak pitanja. Razlika је samo и modulaciji glasa. Uporedite:

Ti si bolestan. Tu es malade.

Ti si bo!estan? Tu es malade?

Aurez-vous le temps de finir votre devoir avant midi? J'espere. En tout cas, је ne Ie finirai pas_avant/onze heures. Ou serez-vous (est-ce que vous serez) apres le diner? Је reste:rai а la maison, је repeterai les le~Yons

difficiles. Quand parierez-vous (est-ce que vous parlerez) а votre professeur? Demain. Је le prierai (prireJ de m'expJiquer une regle de grammaire. Је vous payerai dans huit jours. Quand j'aurai un peu plus d'argent, је m'acheterai un petit jardin. plante d'arbres fruitiers. Је ne me leverai pas si tбt. Quand est-ce que vous me rendrez mes livres? Attendez encore quelques jours. Vous voyagez beaucoup? Le plus possiЬle. Vous aimez Ia musique, rnademoiselle? Beaucoup. Vous n'~s pas mariee? Non, rnonsieur.

Uпn cЊeiЛlt II)JrtшdeiЛlt

la regle ( regl) - pravilo; lenjir

Ia grammaire ( gramёr) -gramatika

Ie jardin ( iardr/') - vrt plante, е (plante) - zasaden les arbres fruitiers ( lezarbr

frйitje) - vocke quelques ( kelk) - nekoliko possiЬle ( posiЫJ - mogucan Ia musique (miizik) -

muzika marie, е ( таrје} -· ienjen,

udata 1- -1~--.t. 1'1_7!!_-n.\ -~~--~.C--.!!.iC \..HCHL ( ll.llJU'"j - liiU.:нt:rljU

prudent ( priidan) - oprezan, obazriv

Је chat ( sa) - macka superbe ( sйperb ј - divan П revient {r6 vjt.n) - v1·aca se

mangnifique (manji[ik) divan

un angora - angorska macka

poser (poze) - (po)staviti comrnander (komande) -

poruciti le civet ( sive) - paprikas

- Gar~Yon, vous_avez des chats dans la maison? le Iievre (ljevr) - zec - Oui, monsieur, nous,_..en avons,_..un superbe. l'etourderie ( eturdri) - Bien, apportez-Пe-moi. rasejanost

5 65

etonnant ( etoпan) -cudnovat,o

, dernierement ( dernjermanJ --.tu skoro, nedavno

mais/oui (те ui) - ра da avait=a va (aller) - ide ( iCi)

croire - verovati vous ne me croyez pas?

zar mi ne verujete?

'ai aime - ја sam voleo е sws aime -ја sam vo/jen

66

Le gar~on revient avec un magnifique angora. - .Posez-He la. Et. maintenant, allez me commander

un civet de lievre. Је vous rendrai le chat quand j'aurai le civet!

Etoш-derie

- Vous._avez un frere, monsieur? - Oui, madame, j'e!!ll ai un. ___, Un seul? - Mais oui, madame, un seul ... - C'est etonnant; j'ai fait dernieremf nt la meme

questi';;n, а mademoiselle votre soeur, et elle m'a r~potfdu qu'elle en avait deux!

Poш-qQJion?

м. Dupcnt va "/Oir un mede~ln: - J'ai mal aux reins, а l'estomac et dans le dos. - Eh Ьien, dit le docteur, deshabillez-vous! - Ме deshabilJer? Pourquoi? Vous ne me croyez pas?

Dvadeset peta lekcija

/ j'an aiime -је SШ!is aiime \

Nasi prela"zni glagoli imaju dva prosla g/ago/ska prideva: radni pridev (voleo, kupio, trazio ~td.) i tr~m

· pridev ( voljeп, kир/јеп, trazeп). Fraпcuzz. medиtlm:

imaju samo prosli pridev, a/i se оп smatra kao pravJ pridev, ра se prema tome slaze и rodu i broju sa podmetom.

Za razliku od radпog staпja -· vi vec znate da se francuski prelazпi glagoli menjaju sa avoill" ,..- tr~n?.

stanje kazuje se pomocnim glagolom ~tre: etre anme - IЬШ voljen.

Jmajte па umu uvek samo ovo: i и пasem i и fraпc~sk~m jeziku samo preJI!!l&IПIЙ g!agoli mogu Ьiti upotrebf.Jem и

trpnome staпju!

Sadasn]e vreme

је suis aime(e) tu es aime( е) il (elle) est aime(e) nous sommes aime(e)s VO'US etes aim~(e)s ils (elles) sont aime(e)s

ја sam vo/jen( а) ti si voljen(a)

·~оп (опаЈ је vo/jen( а) mi smo voljeni(e) vi ste vo/jeni (е Ј oni(one) su voljeni(e)

j'ai ete aime(e) tu as ete aime(e)

JP>rosDo vreme

il (~:Ше) а ete aime(e)

nous avons ete aime(e)s vous avez ete aime(e)s ils (elles) ont ete aime(e)s

је serai aime( е) tu seras aime( е) il. elle sera airne( е)

Odrecm оЬШr:

Bud1Шce vreme

nous serons aime(e)s vous serez aime(e)s ils, elles seront aime(e)s

Sad. vr. - је ne suis pas aime, itd. Pr. vr. -је n'ai pas ete airne, itd. Bud. vr. -је ne serai pas ai~. е, itd.

tUpimn oii}iint:

Sad. vr. - suis-je aime, itd. Pr. vr. - ai-je ete aime, itd. Виd~ vr. - serai-je aime, itd.

OdlJrecnoa1Шpimn оЬШt:

Sad. vr. - ne suis-je pas aime, itd. Pr. vr. - n'ai-je pas ete aime, itd. Bud. vr. - ne serai-je pas aime, itd.

Trpпi glagoli stoje оЬlспо sa predlogom par ( piir Ј = od. Neki opet оЬlспо imaju pred!og de: etre aime de, etre estime de, etre accompagne de, etre entoure de, Ыti voljeп, сепјеп, рrасеп, okruzeп od:

Pierre а ete accompagne Petar је blo pracen od svoga par son frere. brata.

L'ennemi а ete battu par Neprijatelj је Ьiо tucen od nos partis9ns. пasih partizana.

1l est estime de tous. Сепјеп је od svih.

Francuzi mпogo vole da upotreЫjavaju trpno staпje, mnog()J vise пеgо mi. Nadam se da vam to песе praviti пikakve teskoce.

U vezi sa trpпim glagolima, apsolutno је potrebпo da naucite tri g/agola koji ро svome оЬШш izgledaju trpni, ali ро :macenjQJI nisu. Sem toga, ti g!agoli su toliko oblcпi, da је vec krajпje vreme da ih naucite:

·ettre deboQJit ( debuJ stajati etre assis ( asi) sedeti ettre COQJIChe ( kuse) fezati

5*

debout ( debu) - uspravno, па nogama, stojecke, stojeci

rester debout - ostati stojeci

ecrit, е ( ekri, ekrit) -пapisan, а

accompagner ( akonpanje) -pratiti

en trois jours -:-- za (u) tri dапа

Ia bataille ( batiij) - bltka gagner ( gапје) - doblti fait, е (је, fetJ - uCinjen,a une demi-heure - pola sata le fauteuil (fotijj) - fote(ja Ia matinee ( matine) - pre

podne laisser tranquШe ( lese

trankil} - ostaviti па miru

nombreux, -euse (поn bro, 8 z) - Ьrојап, mnogobrojaп

Ia foule (/u!J - gomila Ie promeneur (promenбr)

setac

couvert, е de (kuvёr, kuvertJ -pokriven

Ie baigneur ( benjijr) - kupac Ја baigneuse (ben/iizJ ~

kupaCica sonner (sone) - (za)zvr.miti le gar9on - momak

tout -- sasvim; sav hablller ( аЬЏеЈ - obuci le pantalon - pantalone impossiЬle ( enposiЫJ

nemoguce se rappeler (1·apleJ

setiti se mis (mettre) - stavio d'etre venu (venir) - da

ste doSli avec=avec lui ( odnosi se па

stvar!J

П'nm![)arfant (lenparfeJ imperfekt

j'avais - imadah j'etaas - bejah

б8

Zapazite razlikи izmedи: se coucher leCi (treпutna radnja!) i etre couche leiati ( trajпa radпja!J.

П s'est couche. Оп је /egao. П est couche. Оп leii.

Reci assis i . couche sи рrоШ pridevi od asseoir i coucher, i опi se тепјаји, dok је debout pri/og i ostaje пepromenjen.

Quand est-ce que la lettre а ete envoyee? Samedi dernier. Tout_espoir n'est pas perdu. Votre lettre est tres Ьien ecrite. Elle а ete accompagnee а 'Ia gare. En trois jours, Ia bataille а ete gagnee. Le dejeuner а ete fait en une demi-heure. J'ai ete presente а tout le monde. А dix_heuresje suis deja couche, а six_heures du matin је suis deja debout. Ма grand'mere est toujours assise dans son fauteuil. Voici une chaise pour vous, monsieur. Merci, madame, j'aime mieux rester debout. J'ai ete assis toute Ја matinee.

JPwevedйte~ Jesi li Ыо otpracen? Sva moja pisma blla su izguЬljeпa. Ostavite ga па miru, оп vec leii. и koliko се sati оп ustati? Моји sestrи svi vole. Вili smo okruieni od mnogobrojne gomile setaca. Sto је pokriven praSinom. Zemlja је pokriveпa snegom.

A!lll 1Ьaй!lll

U n baigneur sonne; le garc;on arrive et le trouve tout_ haЬille, mais sans pantalon.

·- ImpossiЬie de me rappeler ou је l'ai mis. Cherchez do.nc.

- Mais vous~etes Ьien sur d'etre venu avec?

Dv~нdteset sesta leJkcija

j'av-ans - j'et-aйs

Sada cete naufiti kako se gradi ![)reC!as!lll]e пnesvrseпn4D

vreme i/i imperfekt j'av-afts,( iave Ј

(l'imparfait).

tu av-ans ( tйave Ј il av-ant (ilaveJ nous av-io!llls ( nuzavjon Ј vous av-iez (vuzavjeJ ils av-aient (ilzaveJ

j'et-aйs (zeteJ tu' 6t-ans ( tйete) п et-ant ( i!ete Ј nous et-i4D!IllS ( nuzetjon Ј vous et-iez (vuzetjeJ ils et..ane!lllt ( ilzete Ј

Као sto vidite, izgovor је - bez licпih zameпica

- zajedninu i З Zice mпoiine jeda!lll. Za raz/iku od sadasnjeg vremena, imperfekt ima и 1 i 2 /icu mnoiine i јеdпо i ispred пastavka.

Od svih osta/ih glagola, i pravilnih i пepravilnih,

gradi se imperfekt ovako: od prvog lica mnoiine sadasnjeg vremeпa odbacimo nastavak •O!IllS i dodajmo gornje пastav/ce - iste koje imaju avonr i eke:

parler finir rendre n. parl-(ons) n. finiss-(ons) n. rend-(ons) је parl-ais је finiss-ais је rend-ans

Ostala lica пapravicete /ako sami.

Sad treba da znate nesto о ироtrеЫ imperfeHrta и

odnosu prema perf~cro. Vi zпate da mпogi glagoli и пasem

је ]p)arПais - govorah, govorio sam

је fiпnissans - svrsavah, svrsavao sam

је rermdais - vracah, vracao sam

Pocev od i!llaпnas!lll]e /ekcije oznai!avace se izgovor samo teiih reci kao i oпih ciji izgnvnr ntst11pn. Qd Qp#fh

jezikи imaju jedan oЫik za kazivanje trешюiш~ raanje i pravila. и slисаји potrebe, jedan oЫik za kazivaпje trn]ш~ radпje. Evo vam nekoliko pogledajte и Recпik. primera:

trenutna radnja

skociti svrSiti vratiti

+- sa!lllter rптr

trajna radпja

--+ skakati ~ svrsavati ~ vracati

U francиskom -- osim nekih izuzetaka - toga пета. Kako onda Fraпcиzi izraiavajи te dve radпje, trепиtпи i trajпu? Vr/o prosto: tre111tuntш1 radnjи perfektom, а tra]!lll!lll radnju nmperfektoш.

j'ai saut~ skocio sam је sautais skakao sam j'ai fini svrsio sam је finissais svrsavao sam j'ai rendu vratio sam је rendais vracao sam

То Је tako и оЫспnоm govoru, jer se и kпjiievпom jezikи radije za treпutnu radnju иpotreb/java aorist (predasnje svrseno vremeJ koji cete docпije naиCiti.

1 ]p)ar!-aпnt

le Bois de Boulogne -Bиlonjska sиma

tout се quЋ {tuskil) - sve ( опо) sto оп .

etre presse - iuriti se occupe - zauzet pratique - praktican pas IiЬre=ce n'est pas libre,

nije slobodno puisque - posto, kad l'abonne -- pretplatnik

Sad kad zпate kqko se gradi imperfekt, upamtite i to personne _ niko ( onda bez da se па isti пaCin gradi i ]IJ>rHog пemena sadasnjeg Ш pas!)

![)artici]p) prezenta (participe present): kad od prvog lica vous comprenez (comprenmnoiiпe saddjпjeg vremeпa odbacimo пastavak -oпns i dre)- vi razumete, znate dodamo -a!lllt: si ·- ako

parl -ant finiss-a!lllt rend-a!lllt c'est que - to zпaCi da

Participe present zamenjuje cesto odпosne Ш relativne la ligne _:_ linija recenice sa qui ( = koji) pris, е - zauzet, а

69

quelqu'un - пеkо Vn fils aiima1!1lt ( = qu.i chez rnoi- kod moje kuce, airne) son pere.

Sin koji .~оЏ, · svoga оса

kod тепе comme cela - па taj пасiп,

tako

teiephoner - telefoпirati de temps en temps ( detan

zanran) - s vremeпa па vreme

s 'il v а - da li ima le cambrioleu·r - obijac, provalпik

les noces, f. - svadba voyage de noces -- svadbeпo

putovanje Ја jeune mariee - ml(lda murmurer - (pro}Saptati l'epoux (ери) - suprug I'epouse ( epliz) . -,.,.. suprugn cheri, е - тЩ а

tacher - truditi se, gledati avant de + inf. - pre пеgо penetrer - prodreti, uci avoir I'air de ... - izgledati les maries - mladeпci, mladi

bracni par tiens - uzmi, drii

la vali!'>e - rucna torba, kufer

ia canne - stap

Оп vr!o cesto ima ispred sebe predlog e1!1l i tada njegovи radnju vrSi uvek podmet glavne recenice:

Је I'ai vu e1!1l sorta1!1lt de Video sam ga izHazeci Ia rnaison. iz /сисе.

Quel age avait__)l quand,_)l s'est marie? П etait tres jeune, il avait vingt__.et un ans. Quand nous etions

~ ~aris, ~ous.._..aiiions tous les jours au Bois de B~Jogne. Ј ecoutшs tout се qu'il me racontait. П allait · ·а Ја gare quand је 1'ai rencontre. Је pense qu'il etaU tres presse. Pourquoi n'as-tu pas mange encore? Је n'avais pas faim. Се rnatin, Ie malade allait beaucoup mieux. Ou etiez-vous hier? J'esverais V01JS vnjr Т'At<>i<: tr.6<> ,.",.. сире et је ne suis pas- sorti. - -- " - ---- -- --.._. ~-,

U1!1l J!юmme pratiiqJШe

- АПб, mademoiselle, le 24-12, s'il vous plait. - Pas liЬre, monsieur.

- Pas liЬre? се n'est pas possiЬle.

- Puisque је vous dis que се n'est pas IЉre, que voulez vous de plus?

- Mais._enfin, mademoise1Ie, c'est moi l'abonne N!:! 24-12, et il n'y а personne а Ја maison. Alors, vous comprenez, si се n'est pas liЬre c'est que Ја ligne est prise par queiqu'un .. ·~ et, si elle est prise par quelqu'un, c'est qu'i1 У а quelqu'un chez moi . . . Et, comme cela, e1!1l teBephonant de temps.._.en temps, је sais s'il У а un cambrioleur а Ја maison.

Voyage de noces

- La jeune mariee, rougissante, шurmure а l'oreille de son epoux en dеsсешЈЬшt dп train:

- Mon cheri, tachons, avant de penёtrer dans l'hбtei, de, ne pas_avoir I'air de maries en voyage.

Oui, tu as raison. Tiens, porte ma valise, ma canne et mon parapluie!

nn beau gar~on - 'IШ1!1l bel enfant

!та и francuskom pet prideva koji imaju dva oЬ/ika za muski rod. Kako su oni ро svome znacenju mnogo

Је parapluie - kiSobran beau, belle - Јер, а

nouveau, nouvelle - nov, а fou, folle - lud, а mou, molle - mek, а vieux, vieille - star, а vieux gar9on - stari momak avare, m. - skrtac, cicija

и upotrehi, potrebno је da ih na.uCite. То su pridevi: beau, nouveau, fou, moiШ, vieux, koji zadriavaju svoje stare oЬ/ike muskoga roda bei, ~rnouvel, fol, mol, vieil ispred imenice /соја poCinje ~amoglasnikom ili nemim h; • od tih starih oЬ/ika pravi se ienski rod иdvajanjem suglasnika l, dakle: beile, ~rnouvelle, fol.l!e, molle, vieШe.

un beau jardin un bel homme

un vieux gaп;on un vieiП avare

Ima jos neko1iko prideva sa nepravilnim ienskim rodom. 1 oni su ohicni i njih treba da nauCite.

Ьlanc, Ьlanche Ьео, bela franc, franc!hte frais: fraiche sec, seche long, Jongue bref, breve

iskren, а svei, а SUV, а

dug, а kratak, -ka

Ovde cemo prekinuti spisak, jer necemo da se suvise zamarate ikuzecima. То su vam glavni. Ali savet ostaje: pridev uciti uvek sa ienskim rodom zajedno!

iD, ш- х

Iako smo podosta odmakli и lekcijama da hismo se zadriava!i па specijalnim slucajevima izgovora, ipak се

пат hiti potrebno da izvedemo prakticne zakljucke, s obzirom па izgovor grupa вИ, Ш i slova х, iz dosadasnjih primera.

Vi ste dosada naucili dosta reci и kojima ste Н, Ш izgovarali kao nase ј: travail ( traviij), vieille ( vјёј), feuille (fi}j) pareil (раrёј}, bouteill (butёj) 1 taille (tii.i), meilleur (те/бr) i tako da!je.

Imali ste zatim i'пekoliko reci gde ste grupu Ш izgovarali kao йј: gentille (zantij), brШer (brije), fШе {fij).

U prvom slucaju, ispred iD, Ш ima uvek пeki samog]lasnik, а и drugom slиcaju s1ШgBas1!1lJiR~. U ovom drugom slucaju

samoglasmk + il,iИП =.D sugПasnnk + Ш= вј

71

1~ village - se!o la pupille - zenicd distiller - destilisati Ie bacille - bakcil mille - hiljada Bruxelles ( brйsel) - Brisel deuxieme ( dдzjem) - drиgi

sixieme ( sizjem) - sesti dixieme ( dizjem) - deseti index, m. { endeks)- iпdeks;

kaiiprst sphinx, m. ( sfenks) - sfiпga

ех~ inex- + samog!asпik= gz

l'exemple ( egzanpl)- primer inexoraЬie ( iпegzoraЫ) -

пeиmoljiv

l'Hбtel dtt vШе ·;.с_·· · oлstina

(zgrada) . un edifice - zgrada pientбt - иskoro

un anniversaire - rodeпdaп

souhaiter - ieleti un enthousiaste - zaпese

пjak

naif ( пaif), naive ( пaiv) -паivап

le commeп;ant -- trgovac Ia boutique - ducan la douzaine - tисе

la flanelle - flaпel

la premiere - prva la qualite - kvalitet Ia piece - komad veuillez - izvolite envelopper- zaviti, иmotati faire le paquet - spakovati Ia chaussette - carapa la paire - par s'en va - odlazi, ode changer - promeпiti

changer qchl contre zameпiti sa

72

ima i пeko!iko izuzetaka ( Sta cete, bez njih se пе moze!): la ville (vil) grad i tranquille (t1·ankiz) miraп vec zпate, zatim le village (viliii) selo, la pupille (pйpil) zeпica,

distiller ( distile) destilisati, le bacille ( basil) bakcil, mille ( mil} hiljada.

Sad prelazimo па slovo х. Procitali smo ga kao s и six, dix, soixante, tako i и Bruxelles, и vnivaпjи kao z (dix_.heures), tako i ~ dix-huit, dix-neuf i и redпim brojevima deuxieme, sixieme, di.1•tieme. Na krajи reci (а to sи таhот reCi straпog porekla i паиспi termiпi) kao Jks: index, sphinx. и reCiтa koje poi!injи sa ех-, i.nex- i samoglasпikom kao gz: exemple, inexoraЬle.

Iпасе х se cita kao Hcs: expliquer ( eksplike) objasпiti,

texte ( tekst) tekst. lspred с kao Jk ~ exc.ellent ( ekse!an) odlican.

Qu'est-ce qui se trouve devant l'Hбtel de ville? Devant se trouve un grand et beau jardin. L'Hбtel

de, vi!!e, est~un tres ,,bel edific~. ,J'Jotre onc!e ,est vieux gar9on, il ne s'est pas marie. Des feuilles seches de l'automne tombent une а une. Bientбt, la terre sera couverte de neige Ьlanche. Aujourd'hui c'est l'anniversaire de notre grand'mere. Nous Iui avons souhaite une bonne sante et une longue vie. Ма petite cousine est tпЪs franche: еПе vous dit се qu'elle pense.

JP>Jl"evedite: Traii nas jedan stari covek. Jedan lep jиnak. То је тој lepi prijatelj. То је lиda nada. ЈИој mladi ro(fak је јеdап lиd zaneseпjak. Ova voda је vrlo sveia. Bиdite iskreni, gospodice, da li те volite malo?

Naiif commer~aпnt

U n monsieur entre dans une boutique: - Donnez-moi une douzaine de gilets de flanelle,

demande-t-il. - Voici, monsieur, premiere qualite. - Comblen? - Deux cents francs la piece. - Veuillez les_envelopper.

Le commer9ant fait le paquet. Le monsjeur:

- Et ces chaussettes, comblen? - Cent francs la paire. - Donnez-m'en douze paires. Је vous Iaisse les

gilets!

- Voila, monsieur. Le monsieur s'en va.

·- Не! monsieur, vous ne payez pas vos chaмs

settes?

1 qch=quelque chose ( kelk6 soz} - nesto

fait=dit - kaie, rece -· Puisque је vous Ies_ai changees contre les laisser partir-pustiti da ode

gilets · · · tranquillement -- mirno - Mais vous n'avez pas рауе les gilets! - Puisque је ne Ies prends pas! - C'est juste! fait le commer9ant.

Et il Iaisse partir le monsieur tres tranquil-lement.

aie, ayoпns, ayez sois, soyoпns, soyez L__ __________________ ,

NaCin zapovedni ( iтperativ) pomocnih glagola је:

avoir: aie, ayons, ayez etre: sois, soyons, soyez

Nai!iп zapovedni za З lice jednine i mnoiine pravi se svezicom que:

qu'il ait (е} neka iта qu'il soit (soa) neka bude

qu'ils_aient (е) neka imaju qu'ils soient (soa) neka bиdu

qaпatre-VJingts

и dvadeset trecoj lekciji stali smo па Ьrоји 19 =

soixante-dix-neuf·. Sad, da Ыste mogli da brojite · do 99, treba da naиcite samo broj 80, Ш, kako Fraпcиzi kaiи "cetiri ( риtа) dvadeset". ( U ovom Ьrоји - ali samo и ovom!- vingts ima s па kraju.)

Qщttre-vingt-un (katr6ven;on- пета vezivanja!) itd., to jest Ьrоји quatre-vingt dodajete brojeve sve do 19. Pamtite da se t и vingt пigde ne izgovara, kao sto је to slucaj и brojevima od 21-29. Tako ste doS!i do 99.

Broj 100 kaie se cem11!:.

101 cent/un (san;on) 108 cent/huit ( san йit) 111 cent/onze ( san onz) 200 deuxfcents (.:а s!)

aie (е)- imaj ayons (е ј оп Ј -- iтајто

ayez ( еје) -- imajte sois ( soa) ·- bиdi

soyons ( soajon) - budimo soyez ( soaje) -- bиdite

quatre-vingts ( katreven) - 80

cent (san)-100

73

mШе (mil) =1000 mii ( mil) = 1000 ( za godine)

adjectifs inde!Jinis -neodredene pridevske zamenice

la bonte - dobrota copier - prepisati commencer - poceti 1а guerre ( gёr) - rat durer - trajati retourner (sa etre) - vra

titi se un sous ( su) _;_ petparac

imbroglio, m - zaplet le chiffre - cifra attaquer - napasti

74

Ali, ako iza 200, 300,400 itd. imajos neki broj ondaje cent bez s!

trois cents._ans (troasanzan) 300 godina trois cent jun (troasan 1 an) 301

В1·ој 1000 kaie se mШе, koje ostaje nepromenjeno· Dakle deux mШе, dix mШе itd.

Kad se govori о godinama, mille se piSe mil. Godina 1952 napisa/i blsmo: mil neuf cent cinquante-deux. Ali, Francuzi vo/e qa broje па stotine od lJOO -1900, dak!e "jedanaest stotina", "dvanaest stotlna", ;,devetnaest stotina". 1952 Ы bi!o dix-neuf cent cinquante-deux.

Sad cete nauCiti nekoliko neodredenih pridevskih zamenica. Neke ste vec naucili: chaque svaki, aucun, aucune; rn~if!rff!n, ni'!calt:!!1'~ !е(!а) meme isti, и.

autre drugi quellque neki, а кшП, пшППе nijedan queПques nekoliko ]!)as__. uпn, une nijedan cзr~aдinl, certZJ.~ntC 'ltefci,

nekakav

]!)Пusieшs neko/iko 1\'jjUJ!~t:J!(uRi~\!!ile та koji (kakavj

Ove zamenice stoje lis]!)red imenica, samo quelconque stoji iza imenice.

Ayons patience. Ayez la bonte de me copier cette lettre. N'aie pas peur. N'ayez pas peur. Sois tranquille. Soyez tranquilles. Ne sois pas si mechant. Soyez polis avec tout le monde. Qu'il ait du courage. - Son grand-pere avait quatre-vingts,_.ans. Comment, tu ne sais pas.._..a quelle date а commence la guerre de Cent._.ans! Non, seulement је sais tres Ьien comblen de temps elle а dure! ... п~pond le petit. Comblen d'argent lui avez-vous prete? Је lui ai prete quinze cents francs. Nous nous promenons chaque jour. Il est toujours le meme bon enfant. Се n'est pas 1а meme chose. Racontez-moi quelque chose. Apres quelque temps il est retourne dans son village. J'ai achete plusieurs livres fraщ;ais. Nous avons trouve p1usieurs._.enfants dans la rue. Apportez-moi un livre quelconque. Је n'ai pas._.un sou dans ma poche. Voulezvous que је vous prete cinquante dinars? Vous me les rendrez dans quelques jours.

1ImiЬrogiio «Jles c!!вiJifres

Pierre а ete attaque par des brigands. - Comblen etaient,_,ils? demande Paul.

- Sept. - Tu dis? - Је dis sept.

le brigand - razbojnik pristi! - sto ти muka! renoncer а - odustati

od, ne moci vise - Dix-sept? - Non, sans dix. - Cent dix?

va! - idi! odlazi! dosta! va eclater - prsnuce, puCi се

- Non, sans dix, sept. - Cent dix-sept? - Mais non, sept, sans dix. - Sept cent dL'(? - Pristi, sept, sans dix: sept! - Sept cent dix-sept? - Mais non, comprends donc, је te dis . . . sept,

sans dix ... - Dix sept cent dix-sept? - Va, ј'у renonce, ma tete va eclater, ils._..etaient

seulement sept!

j'avais ~ ]!)arle ~ rпт

~ reпndu

Davlillo]!)roslo пеmе ili ]!)luskvamperlfekt (le plus-queparfait) pravi se od imperfekta pomocnog glagola i proSlog

prideva g!agola koji se menja.

Kod pomocnih glagola gradi se od imperfekta glagola

avoir dodajuci eu ili ete. j'avais._.eu bejah imao tu avais.._..eu il avait.._..eu nous avions.._..eu vous aviez._.eu ils avaient._..eu

j'avais._..ete bejah blo tu avais.._,ete il avait._ete nous avions._.ete vous aviez._,ete ils avaient._..ete

Odrecni, upitni i odrecno-upitni oblik gradi se kao i kod proslog vremena i nije potrebno da ih narocito

ispisujemo.

le plus-que-parfait ( l8p!йsk8-parfe) - OOVJIЋO]!)rOslo

пеmе

75

recevoir ( resevoar) -primiti, primati

recevrai (resevre) - primicи

re~u (resй} - primio, primljen

apercevoir- spaziti, ug!edati ~evoir - morati; dugovati

j'ai lu (lire) - procitao sam il у а- pre le theatre - pozoriste l'arrivee, f. - dolazak

_ justement - иpravo

le facteur - pismonosa le trottoir - trotoar

76

recevonr 1

Osim g!ago!a па Qer, -Jir, Qre ima izvestan broj glago!a па -oilr. Опi su svi пuepnviiПIПiii, ра prema tome пjihovu promenи пе moiemo iz1 odfti ро jedпom utvrdenom obrasrщ kao пi kod nepravilпih glagola па -er, -ir. -re. Izvesta~ broj njih moiemo podeliti па skиpove, ! uCiti ih tako, - jer ро nekoliko njih se jednako тепјаји.. dok пеkе opet moiemo grиpisati ро izvesnim slicпostima и promeni, -а sve to и cilju da se olaksa пjihovo исепје. Uostalom, od svih пepravilпih glagola, kad ih svedemo па najpotrebi!Jlijn broj пaucicemo najvise pedeset.

I роСiпјето odmah, jer bez пjih пе blsmo mogli da kaiemo mnoge potrebпe, svakidasпje stvari. Zato ih "bubajte" i stalno poпavljajte. Uostalom, • silom prilika опi se и govoru i и tekstu sami патеси. Od glagola па -oir uzecemo najpotrebпije, desetak samo. је rec;-ois primam tu rщ:-ons

il re9-oit

nous rec-ev-ol!1ls primamo vous rec-ev-ez ils re9-oiv-eпut

lzgovor: resoa, za jedniпu, i resevon, reseve, resoav, za mпoiinu.

Ј este li upamtili pravilo da se imperfekt i pri!og vremeпa sadasпjeg grade od Ј lica тпоiiпе bez -шns? је recev-ais primah Ш (en) recev-aпut primajuci

primao sam Buduce vreme: је recev-raii primicи. ProS!i pridev: re9-1JJI - j'ai (avais) rec;u. Tako se тепјаји jos: apercevoir i devoir.

apercevo]r - j'aper9-ois, nous__.aperc-ev-шns; j'apercevais, j'ape,rcev-rai, j'ai (avais) aper9-1JJI. devoir -је d-ois, nous dev-o!Пis; је dev-ais; је dev-rai;

j'ai (avais) d-ifil. Davпopros!o vreme ироtrеЬ!јаvаји Fraпcиzi cesce

nego mi. Uopste, kad se govori о dve prosle radnje, ona koja se pre vrsila, kazиje se pluskvamperfektom. Ali је potrebпo da izmedu dve radпje ima izvestan razmak и vrетепи. Ako hocemo da kaiemo: jesi li procitao pismo koje si паsао па stolи? reCi сето: est-ce que tu as Iula lettre que tu as trouvee sut la taЬle? jer smatramo da је izmedи dve glagolske radпje razmak ma!i. Ali: јисе sam sreo 'gospodи kоји smo videli pre mesec dana и pozoristu, prevescemo: hier, j'ai rencontre la dame que nous avions vue, il у а un mois, au thefi.tre

J'esperais rencontrer mon ami, mais._avan: mo~ arrivee il etait parti. Il m'a montre la lettre qu on lш avait._apportee. Est-ce que tu avais fini ~е ~ej~un~r quand_.il est venu te chercher? Justement Је fшtssюs. Је vous ai dit tout се que j'avais._entendu et vu. Pourqu;- n'etiez-vous pas venu plus tбt? J'avais pense venir plus tбt, mais j'ai ete tres__.occupe! Recevezvous souvent des lettres? Le facteur m'en apporte une ou deux tous les jours. Aujourd'hui, је n'en ai re~u pas._une. Quand devez-~ous partir? Је dois p~rtir а onze heures du soir. I1 ne me prete plus._un livre, је dois lui en rendre plusieurs. Је l'ai aper<;u sur le

trottoir en sortant du cafe.

Repartie

Juste au moment du depart du train, un monsieur entre dans le compartiment, au grand desappointement ~""'. 1..-, А~"'"'"' . qui ,, etait dtШI. installee et qui avant vounun ~:ir:" l;"'~~~age ;vec s; fille, sans etre derangee par

d'autres voyageurs. - Је crois, dit-elle au monsieur, que vous me serez

reconnaissant si је vous signale que ma fille а la scarlatine,

Ја coqueluche et la varicelle ... - Cela ne fait rien, dit le monsieur en prenant

place sur une banquette, j'ai quand meme l'intention de me suicider des que.le train entrera dans un tunnel!

Paris - BiЫi otbl:que Mazarin

la repartie (reparti) - brz dиhovit odgovor

le desappointement ( deza-poe"'cman) - ;·аzиfи;·гт.јс

reconnaissant, е - zahvalan signaler - upozoriti la scarlatine - sar/ah la coqueluche (kokiйs)

ve/iki kasalj la varicelle -- та/е boginje la banquette -- k!upa quand meme - ipak se suicider - poCiniti

samoиЫstvo

des que - cim

77

/ j'eus- је fiU!s /

Је passe simple ( pase senpf)

- predasпje svrseпo vreme

U ovoj lekciji паиСiсеtе vreme predasиnje sпseиno Ш aoriist (le passe simple). Као и паsет jezikи, Jri:mcиsko passe simple kazиje rаdпји koja se и proS!osti јеdаприt, trепиtпо dogodi!a, ili пiz radпji koje su se јеdпа za drиgoт trепиtпо dogodi!e.

је parlai - govorih је finis - svrsih је rendis - v1·atih -ames, -ates, -erent (ат,

tit, ёr)

-imes, -ites, -irent (fm, ft, ir)

.78

Naиcite prvo passe simple pomocпih g/ago!a:

avofur j'eus (Zй) imadoh tu eus (tй й) il eut (ilй) nous.._..efunes ( пиzйт) vous,_,eutes (vиzйt) ils'-" eurent ( ilzur)

etre је fus ( ze /й) blh tu fus (tй /й) ii fut ( i! /!1)

nous fCunes ( пи /йт) vous futes (vи /йt) ils furent (ilfilr)

Sad mofemo р1·г6i па ;;;·omeizu ovoga vremena koa glagola па -er, -ir, -re: • је parl-aJi је fin-is tu parl-as tu fin-is ii parl-a il fin-it nous parl-ames nous fin-imes vous parJ-ates vous fin-ites ils parl-ereиnt ils fin-fureиnt

је rend-is tu rend-is il rend~iit nous rend~imes vous rend-ites ils rend-ireиnt

Prvo, јеdпiпа glagola па -er ima iste nastavlce kao i и Ьиdисет vrетепи ( samo osпova пiје ista!).

Drиgo, јеdпiпа glagola па -ir, ima i'ste oЬ!ike kao i и sadasпjem vremeпи.

Trece, glagoli па -ir, -re imajи iste llastavlce.

Cetvrto, prvo i drиgo Iice тпоziпе imaju cirkиm/feks па паg!а~епот samoglasпikи, dok trece lice тпоziпе kod glagola па -er lma accent grave.

Sad пesto iz prosle lekcije. Imali smo ramG ove dve recenice: Est-ce que tu as lu Ia Iettre que tu as trouvee sur Ја taЬie? i Hier, j'ai rencontre Ia dame que nous avions vue, il у а un mois, au . theatre. Vi ste пaucili da se particip poпatиnilhl glago(a slaze sa podmetom (eJIJ!e s'est baignee). Zasto ovde ima slagaпja, kad to пi'sи povratпi g!ago!i? Slagaпja ima, istiпa, ali пе sa podmetom, пеgо sa predmetom glagolske radпje ( паsао . . . sta? -pismo! videli ... koga? -- gospodи) i to zato sto se taj

~ !

!

predmet пalazi Jispred pamcipa. Inace пета slagaпja.

Jos јеdап primer: nous avons mange des pommes (pommes је predmet, ali stoji nza participa i пета slagaпja!) i les pommes que nous avons mangees (pomme3 је sad D.sproo participa i ima slagaпja!).

Naиcite пekoliko potrebпih izraza и vezi sa casovпikom. Sat koji se пalazi и saloпima па zidи ili па kатiпи zove se На peиndwe. Casovпik па javпim zgradama, па staпicama, па crkveпom tоrпји, opstiпi, skoli, zove se l'lhlorloge ( lorloz, zeпskog је roda). Bиdilпik se zove Ie reveillematiиn, iZi samo Ие reveil. Sat koji se пosi и dzepu је Ја moиntre. Rиспi sat је la moиntre-braceiet.

!La c!e!f de Ia mansoиn de moиn petit boиnlhlomme

Је vous vends bonhomme.

la pendule - kucпi casovm1c Ја clef de la maison de mon petit l'horioge f. - casovпik па

Је vous vends le cordon qui est,_,attache а la clef de Ја maison de mon petit bonhomme.

Је vous vends Ie ~at qui а ronge le cordon qui est._attache а la clef de la porte de la maison de mon petit bonhomme.

Је vous vends le chat qui а mange le rat qui а ronge le cordon qui est_.attache а la clef de la porte de la maison de mon petit bonhomme.

Је vous vends le chien qui а mordu !е chat qui а mange Ie rat qui а ronge le cordon qui est,_,attache а la clef de Ia porte de la maison de mon petit bonhomme.

Је vous vends le chasseur qui а tue le chien qui а mordu le chat qui а mange le rat qui а ronge le cordon qui est._..attache а la clef de la porte de la maison de mon petit bonhomme.

Је vous vends la sorciere qui а avale le chasseur qui а tub le chien qui а mordu Ie chat qui а mange le rat qui а ronge le cordon qui est,_,attache а la clef de la porte de Ја maison de mon petit bonhomme.

Trideset prva lelн~ija

mon pere et le tien /

Vi ste пaиcili pridevske zameпice, to jest опе zameпice koje vrse иlogu prideva i koje se па!аzе иz iтепiси па

zgradama le reveille-matin (reveil)

bиdilnik

la montre - dzepпi sat la montre-bracelet (brasle)

- rиспi sat le petit bonhomme - cove·

culjak le jeu (zo)-igra la societe - drustvo vendre - proda(va)ti la clef (kle) - kljиc

Је cordon - kапар, gajtaп,

vrpca attacher - privezati le rat (ra) - pacov 'е chien · (sjen) - pas mordre - (и}gristi

ronger - (iz)gristi, glodati ie chasseur ( sasбr) - Jovac tuer - ubiti la sorciere - vestica avaler - (pro)f{иtati

79

prGпюms possessifs ( рrопdЉ posesif) - prisvojпe zameпice

-ien, -iens ( -jt n) -ienne,-iennes ( -јепЈ

lspred en, у ostaje s: vas_y, vas_ en chercher

Ia famille ( famij} - porodica 1' invite } gost, zvaпica Ie coпvive le maitre de maison

doтacin

il tient - оп drzi Ја hauteчr - visina le visage - lice

80

koju se odпose: moпn pere, се gaп;on, qмeJIJ!e heure, cl!вaqiШe jour.

Ali и fraпcuskom jeziku ima i zamenica koje vrse svoju pravu ulogu, to jest zameпica koje \,zaтenjuju"

neku imenicu, ра prema tome su uvek same. То su prave zameпice i па fraпcuskom se zovu јеdпот reci.: proпnom. U dапаsпјој lekciji nauCicemo prisvojne zamenke (pronoms possessifs).

Mi kazemo "тој otac i tvoj", ili "тој i tvoj otac"; тi imamo, dakle, samo jedan oЬlik za prisvojпu zameпicu - i pridevskи i pravu. Fraпcuz, medutim, ne тоzе reCi "mon pere et toпn" ili "топ et tоп pere": оп се kazati "топ pere et Пе tien" Ш "tоп pere et Пе mien", tvoj otac i тој. Mislim da је svako dalje objasnjavaпje izlisпo, zato pre!azimo odтah па oЬ!ilce te zameпice:

le mien тој le tien tvoj le sien njegov, пјеп

les miens moji les tiens tvoji

Jedniila

la mienne тоја la tienne tvoja la sienne njegova, пјепа

le, la nбtre nas, а le, la vбtre vas, а le, Ја leur пjihov, а

Mпozina

les miennes тоје les tiennes tvoje

les siens пjegovi, njeпi les siennes njegove, njene

les nбtres nasi, е les votres vasi, е

les leurs njihovi, е

Razlilca и izgovoru izmedu le mien i les miens је samo и clanu {!8 i leJ i zato obratite па to pazпju!

BuduCi da prisvojпe zaтeпice'iтaju иvek ispred sebe o.dredeni clan, one se menjaju ротоси predloga de i а kao prava imeпica: de mon pere et diШ tiien, а топ pere et а1111 tnen, de rna mere et de Jla tnenne, а ma mere et а!! Па tneпme itd.

Sad сето preCi па јеdап od пajoЬicпijih пepravilпih glagola ciji su vam пeki oЬlici vec poznati: aJIJ!er iCi.

·S~ Incliner - pok!oпiN se vers ( vёr Ј - lc, prema familiererneпt- familijarnt,'l aussitбt - odmah

Sadasnje vreme: choquer les verres - kucati ·

је vaйs ( zeveJ idem

tu vas ( tiivaJ ides il va (ilvaJ ide

nous_allons (пuzazon) idemo

vous._allez (vиzaleJ idete ils voпnt ( ilvon) idu

se casama doucement - polako le pardessus - ( muski)

kaput le cinema - Ыoskop

Zapovedпi паСiп: va idi, allons idimo, allez idite. Ie ·ьureau - kancelarija

Prilog sadasпji: nous all-ons, dakle: all-aпnt. а Ia mer - па more

Pred. пesvrseпo: nous all-ons, dakle: j'all-ais i tako dalje. ~lller voir qп - posetiti koga

Pred. svrseпo: j'all-ai, tu all-as, il all-a itd.

Buduce vreme: j'irai, tu Jiras, il ira, nous_irons, vous__. irez, ils,_)ront ( dakle пnepravЉno је!).

le verbe - glagol sё piaiguait... dc -

se ... па amerement - gorko

ProS!o vreme: је sws_alle, tu es__.alle, il est_alle itd. l'irregularite - пepravilnost

(dakie 111епја se sa etre ~). etudier - иCiti, izucavati,

Voici mon livre, voila le tien. Је te preterai ша studirati plurne, la tienne ecrit rnal. Notre maisoп n'est pas si disait-il - govorio је оп belle que la vбtre. De quel ami parlez-vous, du vбtre la peine - muka ou du rnien? J'ai ouЬlie mon parapluie; voulez-vous retenir - zapamtiti me preter le vбtre? Voici votre canne; ou est dопс la le premier temps- sadasпje

rnienne? La vбtre? је пе l'ai pas vue; Etes-vous sur d'etre vreme (prvo vremeJ veпu avec? Ah, la voila! Nos_amis soпt__.arrives; reciter - recitovati, quand est-ce que les vбtres seroпt.._..ici? Pendaпt le poпavljati

diner, en famille, ou il у а des_invites (convives), le а tout propos - svakom maitre de maison se Ieve, tient son verre а la hauteur prilikom du visage, s'incliпe vers ses_invites et dit: Је bois le voyageur - putnik а Ја saпte de mes.._.amis (ou, familierement, de tout le apprendre qch а qп1

monde). Aussitбt les_iпvites leveпt leurs verres qu'ils пaиciti koga сети choquent doucement et repoпdent: А la vбtre, carnarade appris - паисiо

Durand (а la tienne, cher ami). - Allez.._..y. N'y allez aiпsi - tako, ovako pas. Vas_y. N'y va pas. danser - igrati

Prrevedn11:e: Pozajmi mi tvoje pero, тоје pise rdavo. nous courons (courir) Моје prijateljice su stigle, gde su tvoje? Мој deda је star, trcimo ali је tvoj jos stariji. Gde su пaSi kaputi? Doпesi ih. Evo vous partez (partir) mojeg, evo tvojeg, evo · пjegovog. Idem па stanicu. Mi krecete, polaгite idemo cesto и pozoriste. Idimo tamo. Sutra vece ici си s'icrier - uzviknuti и Ыoskop. Sreo sam ga iduCi и kaпcelarijи. Ovoga leta ------

vi

сето iCi па more. Мој prijatelj је bolestaп; poseticu ga qn=quelqu'uп (kelkon Ј-sutra ujutro. пеkо( gaJ

6 81

celui ( sefйi) - onaj ceux ( so) - oni сеНе ( sel) - о па

celles ( sel) - one pronoms demonstratifs (proпon demonstratif) pokazne zamenice

adjectifs numerauвx - brojevi adjectifs numeraux cardinanx

- prosti brojevi

82

Un verbe vraiment Шffi.ciВ.e

Un Anglais se plaignait_.amerement de l'irregularite des verbes fraщ;ais qu'il etudiait.

- Le verbe "aller", disait il, est impossiЬie. П avait toutes Ies peines du m~nde а r'ct:enir le premier

temps, qu'il recitait а tout propos et qu'unjeune voyageur fraш;ais lui avait_appris ainsi:

је vais tu danses il se promene nous courons vous partez ils sautent

- Que!!e "irreg'JiouiaritC"! s'Gcriait l1ULJ.'ё Aнglais.

Trideset druga lekcija

ceux - celles

Pokazne zamenice celui, ceux, celle, celles ne иpotrebljavajи se same. Iza njih se nalazi ili odnosna (relativna) zamenica qw ( koji, -а, -i, -е):

celui qui · onaj koji, de celui qui onoga koji, а celui qni onome koji, celui qui onoga koji itd.

ili, - а to blva oblcno и poredenjи - predlog de: voici mon livre, voila celui de mon camarade evo

moje knjt"ge, а eno one (knjige) moga druga notre ferme est plus grande que celle de nos voisins

nasa farma је veca od one (farme) nasih sиseda.

celw-cn - celw-Ia

ili imaju iza sebe_ -ci, -Ia, i tada se upotrebljavaju najcesce и poredenju da se oznaCi Ьlizi i da[ji predmet:

voici deux crayons: celw-cii est noir, cenw-la est rouge evo dve olovke: ova је crna, ona је crvena.

Ako blsmo upotreblli pridevsku pokaznu zamenicи, rekli blsmo: се crayon-ci est noi~. се crayon-Ia est rouge.

U jednoj istoj recenici (poredenjи) mogu se naCi оЬе zamenice, i pridevska i "prava":

Cette tnaison-cn est plus grande que сеНе-Ја. Ova kuca је veca od one.

-ieme

Sad cete naиciti redne brojeve i to vrlo lako. Oni se prave dodavanjem nastavka -ieme prostim brojevima. /та samo dva izuzetka:

"Prvi" п е kaze se "un-ieme" ( kako Ы Ы!о ро pravilu), vec "le premier".

"Dtиgi" ima i "le deux-ieme" i "]е second". Redni brojevi imaju ispred sebe odredeni clan za

muski i zenski rod: le, la. Ako prosti broj svrsava nemim е, и rednom broju

to е ispred -ieme otpada.

le premier, la premiere {preril}e, premjё;)

le deuxieme ( dozjem; le second, la seconde

( zgon, zgond)

le troisieme ( troazjem) le quatrieme ( katrijem) le cinquieme ( senkjem) le sixieme ( sizjem} le septieme ( setjem} le huitieme ( ze йitjem) le neuvieme ( novjem) le dix.ieme ( dizjem)

le onzieme ое onzjem) le doиzi~шe { dиzjG;;;) le treizieme ( trezjem) le quatorzieme ( kator-

zjemJ

le quinzieme ( kenzjem) Ie seizietne ( sezjem} le dix-septietne le dix-huitieme le dix-neuvieme le vingtieme le vingt et umeme ( vente

йпјет}

adjecti1fs numeraux ordШaux - redni brojevi

~z!te:

le cinquieme ( umece se u!) Ie neuvieme (v umesto f!)

d sa ette - idu: "Prvi", Jiza desetlca, kaze se "unieme", dakle svu а i1l venir: је suis venu - dosao gde и prostim brojevima ima uвn: le cent unieme, т е

et unieme.

venir

Jedan od najpotrebnijih glago[a је i venir doCi. Na ialost, i оп је nepravilan, ali manje nego aller. Sad. vreme: је vieпus ( ze vjen Ј

tu viens {tй vjen)

nous venons ( nu veпon Ш nuvпonJ

vous venez ( vu vene ili vuvne)

il vient (il vjen) ils vieмent (il vjen) Buduce vreme: је viendrni (ze vjendreJ itd. Pri!og sadasnji: ( en) ven-ant. Pred. nesvrseno: је ven-ais itd. Pred. svrseno: је vins, tu vins, il vint (ven); nous vnmnes,

6*

sam devenir postati: је suвiis

devenu revenir vratiti se: је sws

revenu se souvenir de - secati se

tenir - drzati

des (de} - jos od (и} Decaen ( dekan Ј aide, m. - pomocnik le camp ( kan Ј - logбr

aide de camp - adutant

83

vous vintes, ils vinrent ( venm, vent, venr Ј.

comme - ( basJ kada rejoindre ( rezoendr Ј - poCi

ProSlo i davnoproSlo: је sws (etais) venu. Као venir menja se i glagol temrr drzati, ali је tenir

prelazni g!agol i ide sa avoir: j'aii tenu drzao sam. za, pridruziti se

Је gendarme -· zandarm d'ou - otkиda, odakle Caen ( kanJ - grad и

Francuskoj

de qui? - koga? ciji?

Notre beiJ!e Bangue!

Des sa jeunesse, le general Decaen, alors aide de . camp de son frere, fut._..arrete comme il allait Ie rejoindre а Nantes.

le cancan {kankanJ - gakanje, "kankani" ,· price

- Comment vous nommez-vous? lui demande Ie gendarme.

- Deca~n. en voila - kakvi su mi to s'exclamer - uzviknuti beaucoup trop - i suviSe vous paraissez (paraitre) -

izgledate

suspect, е (.sйspe i sйspektJ - sumnjiv

arreter- zaustaviti; uhapsiti

l'un, l'une - jedan, . jedna l'autre - drugi, а

84

- D'ou venez-vous? - De Caen. - Qui etes-vous? - Aide de camp. - De qui? - Du· gerieral· Decaen. - Ou allez-vous? - Au camp! - En voila des cancans! s'exclama Ie gendarme;

il у en а beaucoup trop, vous me paraissez suspect, је vous arrete.

се - ceci, сеЛа

Znate da је се ispred imenice pridevska pokazna zameпica и znaceпju "ovaj, taj"! се livre ova, ta knjiga.

Ali се moze da bude i pokazпa zameпica sredпjeg roda и znacenju "to, опо" i upotreb!java se: iZi ispred оdпоsпе zamenice qw, qune (се qui, 1 .padez; се que, 4 padezJ i prevodi se "ono ( to) sto" Ш samo "Jto": Се qШ p1ait,_,aux__.uns Ono sto se svida jednima

deplait,_,aux:--autres. пе ·svida se drugima. Ј е sais се quпe vous pensez. Znam sto mis!ite.

. I!i se na!azi ispred glago!a etre и zпacenju "to, ovo":

C'est facile. То је Zako. Се sont nos,_,amis. То su naSi prijate!ji.

Zamenica се moze da bude pojacana sa -c.i, -Ла i tada ima oЬZik ceci, сеНа. Zamenica ceci upucuje uvek па

ono sto sledi, sto ima da dode, а cela па ono sto prethodi, па о по sto је poznato: Ne dites ceci а personne. Nemojte ovo пikome reCi. Ne dites cela а personne. Nemojte to nikome reCi.

Zajedno, one se upotreb!javajи radi isticaпja suprotnosti: Ceci est facile, cela est Ovo ;е /ako, ono (to) је

difficile. tesko.

Najoblcnija upotreba је oЫik се!а ( sla) и znacenjи

"to": Ou avez-vous achete cela? Gde ste to kupili? U narodskom, familijamom govoru umesto cela сије se

oblcno ~: Comment €;а va-t-il? Kako ste? Kako је? ili jos krace: €;а va? Kako ide?

Na to pitanje mozete odgovoriti пegativno: pas tres Ьien, Ш comme ci, comme €;а, ili samo comme €;2l.

Uzgred se potsetite da smo de сеПа i а сеНа zamenili ranije priloskim zamenicama ~ш i у: Parlez-vous de cela? - Oui, ј'епn parle. Pensez-vous а сеВа?- Oui, ј'у pense.

\ trine 1

JLe moze da Ьиdе Clan, moie da bude !icna zameпica и 4 padezи: је Пе regarde gledam ga, i moze da zameni zamenicu cela. Venez, је Не desire. Је Ве sais Ьien.

Dodite, ја to ze!im. Ја to dobro znam.

preшJlre 1

Naucili ste jedan nepmvilan glagol prve grupe:

dites ( ditJ - recite

pas tres Ьien --- ne bas naJbolje

comme ci, comme с;а - ·i ovako i опаkо, svakojako

aller, i jedan druge grupe: venir, а sad сето uzeti i jedan )l)reшilre (prandrJ -- uzeti, iz trece grupe: prendre. uzimati

је prends (pran) nous prenons (pr~пon) tu prends (pran) vous prenez (рrепе) il prend (pran) ils prenпnent (pren)

Zapovedni nacin: prends, prenons, prenez. Prilog sadasnji: (en) pren-a~mt (preпan) Pred. nesvrseno: је pren-ais rze prene). Pred. svrseno: је prns, tu pris, il )l)rit, nous primes, vous

prntes, ils prnrent, ( dakle nepravilno!) . Виdисе vreme: је prendr-ai itd. (pravi/no!). ProSlo vreme: j'ai pris ( proS/i pridew nepravilan!).

Као prendre menjaju se i slozeni g/ago!i: apprendre, comprendre, surprendre.

85

appren<ke - (na)иCiti, saznati

compreшJ!re - razиmeti

sw-preщJ!re - iznenaditi

qu'avez-vous?- znaci i: sta vam је?

qu'as-tu? -- sta ti је? Ia verite - istina dis-moi - reci mi fatigue - итоrап Ie peintre - sШ,ar Sauvage - Sovai sauvage - div/Ji envoyer - pos!ati

Ie domestique - momak slиga '

Ia saucisse - kobasica Ie gamin - deran, mangиpce Ia route - put

Qu'~st_-ce que voos_avez donc? Dites-moi се ui vo~s fait peur. Се n'est rien, је n'ai peur de rien. Racont;z. ~oi tout се que vous_avez entendu. Се que vous dltes est la verite. Retenez Ьien се que vous N d · "-'apprenez. е m~ Ites pas cela (~а), је vous_en prie. Је n'ai pas

compпs cela. Prenez ceci et non pas cela М Pr ь· · е com-enez-vo_ us Ien? Је vous comprends tr' ь· es Ien quand vous . parlez lentement. А vez-vous Ьien appris 1 1 nass ' ? 0 . . ' . а С90П .t-·· ее · ш, Је Ј а1 b1en apprise.

Prevednte: О по sto se svida vama ne s . .о1 • R t" . ~ Vlиa se тет . е~ mz sta }i је, cega se plasiS? Recite mi sta st~

}elz danas? Sta si pio (иzео Ј J·иtros? Pz"o ( v 1. v • / • sam иzео sam Ј so ~и сща. То sto иzimas nl)"e dovo/Jno. Ne znam sta mi је :~c~~as, moz~a :.ат ~moran. Da li ste.me dobro razиmeli? "' tu znщe ool}e оа тепе.

JEt J!'auntJre? •••

en route - putem, иsриt

en route! - napred! kreCi! l!artiste m. - иmetnik deployer - razvi{ja)ti

. Le peintre Sauvage envoya un jour son petit domestique acheter deux saucisses. Le gamin une en route. en mangea

. Quand_.il revint, l'artiste, deployant Ie papier n'en VIt naturellement qu'une. '

- Et l'autre? demanda-t-il? vit (voir) - vide le sang-froid - hladnokrv- - ~'autre, monsieur Sauvage, dit._.avec sang-froid

le galopш, c'est cella-Ba. izost

le galopin - deriste, тапgир

86

. { рмiе j'aurai fJini

reшJIUll

Koji је taj glago!ski oЬ!ik? Buduce vreme pomocnoga glago!a i proS!i pridev glagola ko']"i se теп;а? р t .

db d , 'Ј • а о Је pre un unce vreme ili funtur egzalrmi (le futur anterieur).

. F~tur eg~aktni kazиje radnjи , koja се "prethoditi" }ednoJ drиgoJ bиducoj radnji, dak!e koja се se vrSiti "ranije" ili "pre" neke bиduce radnje.

Vous parlerez quandj'aW"aJi Vi cete govor.Ш, kad ја bun-Jfiюнi. dem sпsio.

Ali, predbudиce vreme ne mora da иvek bude uz le futur anterieur (fiitilr an-.eko budиce vreme. Ono moze blti i samo, i tada kazиje terjor} radnjи koja се blti svrsena и vise iZi manje odredeno anterieur - prethodni, raniji vreme. U tom s/исаји и recenici ima i neki prilog i/i priloski j'aurai parle - budёm ( Ыси) izraz za vreme: dans.._..un.._..an kroz godinи dana, dans._un govorio mois kroz mesec dana, en._,un jour za jedan dan, Ьientбt j'aurai fini - budem {Ыси) uskoro, vite brzo, tout de suite odmah: svrSio

Dans_. un.._..an vous-aшez Кroz godinи dana vi cete j'aurai rendu- bиdem ( Ыси) fini се travail. svrsiti taj posao. vratio

Najzad, predhuduce se upotreЬ!java i иmesto proS!og vremena da se oznaci verovatnoca neke radnje.

Il aunra OUJ!blie de fermer Bice zaboravio da zatvori la porte. vrata.

P;·гdbиduc:! pomocnih g!ago!a gradi.·se kad se оЬ/ikи j'aurai dodaju participi eun i ete: j;aurai eun, j'aurai et~.

Naucili ste proste i redne brojeve. Sad cete do_puniti to vase znanje иpotreboni brojeva и specija!nim s/ucajevima.

Kod oznacavanja datиma ( dana i godine, osim ·и prvi, le premier), иpotreЬ/javaju Francиzi proste brojeve, а mi redne. Prosti broj ima ispred sebe tada odredeni clan:

Le «lix octobre mil neuf cent Deseti oktobar hi/jadи devet cinquante et un. stotina pedeset i prve.

Isto tako ispred imena v/adara ( osim premier!): Henri I (premier, bez Henrik I (prvi).

clana!). Henri П (dеп). Henrik П (drugi).

Kad se govori о stranici i/i pog/avljи и knjizi, о cinи и pozoriSnom komadи itd. mogи se иpotreblti i prosti i redni brojevi; redni &е stavlja ispred, а prosti iza imenice:

La premiere page ili la page оо prva stranica. Le sii:Юeme chapitre ili le chapitre six sesto poglavlje. Le dememe acte i/i l'acte deu drиgi cin.

1 s'eиn aJlJ!er

j'aurai eu - budem ( Ыси) imao

j'aurai ete - bиdem (blcu) blo

rentrer - vratiti se kиci ide sa etre kao entrer:

је sws rentre vratio sam se

s' еиn aJlJ!er - oticn

Ako ste dobro. nauci/i g!agol aller, nece vam blti celebrer - proslavljati tesko da nauCite da menjate i s'en aller. NaиCite dobro terminer - zavrsiti narocito sadasnje vreme,jer se ono vr!o mnogo иpotreb/java: le depart- odlazak, po/azak

87

la fete - praznik tu t'en vas nous nous....._.en,_ ... дllons vous vous en allez

H~nri ( anri) - Henrik 1 је m'en vais

national, е (nasjonal) - ii s'en va 'l - .._., 1 s s'en vont narodni Quand .

је suis ne (naitre) - rodio rentre. р ~ sorttr~z-vous? Је sortirai quand vous serez sam se, roden sam .. , rete-mш се livre; је l'aurai Ьientбt Iu. П sera

Ia date - datum ~~Ја reQntr~., п_, aura termine son travail avant votre epart. ш etюt Henri IV? Henri IV etait roi de Franc

~ous ctЊЉrons I'anniversaire de notre Republique ~ VIngt-_neu~ novembre, et les Fraщ:ais Ie quatorze juillet. Је sшs ne le 31 janvier 1901. Vous le trouverez а Ја ~age 12, chapitre П. Vous vous._.en ailez deja? Non Је ne m'en vais pas. Је reste encore un moment. Va-t-en; Ne t'en va pas! Allez vous.._.en! Ne vous.._.en allez pasi

Prevedite: Da li cete svrsiti svo; rad .lJre mmra dolaslrп ::>

Misliin da си ga svrSiti. Mislim da се ~n и d;set s~ti. ~~~ Ыti koci__ kuce. Ali, тој dragi, ti to neces svrsiti za mesec dana. Cetrnaesti ји! је nacionalni praznik Francuske. KogaJe .. datuma roden. vasbrat? Оп је roden pr-;cg janum·a 1908. Zasto vec odlazite? Zato sto је dockan. Jl,foram se vratiti kuCi pre mraka ( noCi).

f. { parHe 1

j'eUJis JfJiпюi . rend11n

Ве passe antelrJieur -istoriski pluskvamperfekt

· Sad ste se, vidim, potpuno zbunili. Opet neko komplikovano vreme. Nije bas tako. Aori'st Ш predasnje svrseno vreme pomocnog glagola i proSli pridev dаји neku vrstu drugog davnoproSlog vremena Ш Jistor.iisHd piUllskvamperfeJkt (le passe anterieur).

88

U proS!~j lekciji ste naucili odnos izmedu buduceg i predbuduceg vremena: od dve b1Шd11nce radnje jedna се se vrsnti pre druge. Slican је odnos passe anterieur-a prema aoristu, s kojim se оЫспо upotreb/java: od dve prosle ~adnje jedna se JizvrsiRa pre druge. Sad vam је jasnije, ;е l'te? Videli ste ranije i odnos izmeduperfekta i pluskvamperjekta, gde se takode radi о dve proS!e radnje, od kojih se

1 jedna dogodi!a pre druge. Da, ali izmedи te dve radnje treba da postoji izvestaп razmak и vremeпи .. Medиtim,

izmedи radnje passe anterieur-a i aorista пета 1·azmaka: radnja passe anterieur-a svrsava se odmalt pre radnje kоји kazuje aorist1 i оЬе radnje su izvrsene trenutno.

Mi cemo оЬе radnje prevoditi Ш aoristom Ш perfektom treпиtnih ( svrsenih) g!agola.

Des que је f~~ns sorti, il Cim izidoh, оп ude. ( Ci,n entra. sam iziSao, оп је usao). des que ·- Cim, tek sta

Passe anterieur se оЫспо upotreЬljava и sporednim vremenskim recenicama.

Као futur anterieur, i passe enterieur moze da se upotreЫ sam. Оп tada kazuje brzinu neke radnje i stoji sa prilozima i priloskim izrazima koji imaju znacenje brzine: Ьientбt иskoro, en._. un moment za jedan trenиtak, Р.1!1 un clin d'ceil и tren oka, реи apres та/о posle itd. ii ; mit..__. а ecrire; en un Оп росе da piSe i za jedan

moment il eut finJi sa lettre.

trenиtak пapisa pismo.

j'ai eUJI parle ј

Sad пesto vazno. Francиski aorist (passe simple) se vrlo retko upotrebljava и оЫспот govorи - i to и juznoj Francuskoj - dok se passe anterieur иopste ne upotJ·ebljava. Та dva oЫika se иpotrebljavajи и pripovedanju i opisivanjи samo и knjizevnom jezikи i zato ih treba znati, аН Љ u govor11n nemo]te 1ш1 vi upotrebijavati. Umesto aorista upotreЫcete proslo vreme, а umesto pass6 anterieur-a proS!o vreme pomocnog glagola i prof/i pridev. Тај novi oЬlik zove se passe anterieur-sшcompose. Nasa recenica "Cim sam primio njegovo pismo, odgovorio sam ти" g!asice:

и knjizevnom jezikи: и оЫспот govorи:

Sitбt que j'e11ns re~u sa lettre, Sitбt que j'ai ев.в. ret!;1Ш sa let-je lui reponms. tre, је lui ai repondu.

Quand j'eus fini de lire, је sortis (q'uand j'ai eu fini de lire, је suis sorti). П partit aussitбt apres qu'il eut rщ:u son argent (il est parti aussitбt apres qu'il а eu re9u son argent). Lorsque le chef eut donne ses,_..ordres, il se retira (Lorsque le chef а eu donne ses,_..ordres, il s'est retire). Apres qu'il eut prononce ces paroles, је m'eloignai (Apres qu'il а eu prononce ces paroles, је me suis.._,eloigne).

aussit.бt (sitбt) que -· cim, tek sto

lire -- Citati apres que - posto

89

1orsque - kad le chef - sef, staresina l' ordre - zapovest prononcer - izgovoriti s'eloigner - udaljiti se

~ Prevedite: Cim sam otvorio prozor, ptica odlete.

j'ai ouvert - otvorio sam fermer Ја porte а c1ef -

Cim sam se vratio kиCi, legao sam. Cim sam иsао, zatvorio sam vrata. Је li vas drиg jos и Beogradи? Ne, otplltovao је odmah, Cim је primio svoj novac. Da li sи vam vaSi roditelji odgovori!i па vase pismo. Da, odmah cim sи ga primili. Posto smo dobro rиcali, leg!i smo da se odmorimo malo. Cim је usao, zak/jиcao је vrata.

zakljиcati vrata Joffre - Zofr

Ја telephoniste - telefonistkinja

Joffre et Ia teHep!!юmste

Le marechal Joffre, se trouvant un jour chez des._amis, voulut._envoyer un me~ge telephone. Quand._il eut dicte Је texte, la telephoniste lui dernanda d'epe1er son nom.

voulut (vouloir) - htede le message - porиka,

izve.rz-aj dicter - d;knrati

demander а - zatraziti od epeler - izgovarati slovo ро

slovo, sricati

Docilement, le marechal articu1a:

- Ј comme Joseph, О comme Oscar, F comme Ferdinand, F comme Fran~ois, R comme Robert. Е comme Ev2. docilement ·"'---' posiusno

articuler - izgovoriti Joseph (zozef) - Josif Oscar ( oskar) - Oska~ Ferdinand (ferdiпan) -

Ferdinand

La telephoniste repeta:

- Joffre. Ah! oui, comme le type de la Marne!

- Oui, mademoiselle, comme le type de la Marne.

Fran~ois (Jransoa)- Franja Robert ( rоЬёr) - Robert

repeta Је marechal qui s'amusait beaucoup.

Је type - tip

Marne- Marna ( reka и Fr.) s'amuser - zabavljati se

]е mode indicatif ( -if) nacin indikativ

90'

Vi ste dosada naucili C~samm glagolskih vremena: cetiri, Ciji su oЬZici prosti - oni koji se menjaju bez pomocnih glagola - i cetiri, ciji su oЫici slozeni - to )'est oni koji postaju od prostih oЬlika ротоспоgа g/ago!a i proSlog prideva koji se menja.

Svjh tih osam vremena pretstavljaju nacm iiПldiJ!шtJiv. Vi znate da "glago!ski nacin" kazuje kako, па koji 11Jlacii1Jl se vrSi g!ago!ska radnja. Iпdikativ kazuje staпje ili radпju kao sigurnu, pozitivnu и sadasnjosti, proSlostj i bиducnosti: govorim, govorio sam, govoricи,

Da Ыste bolje иtvrdi!i vremeпa jпdikativa ј jasпije uoCili odnos izmedu prostih i slozenih oЬlika, prouCi'te sledecu tabelu и kojoj cete naci ротоспе glago!e i ро jedan glagol koji ide sa njima.

Prosti oЬ/ici

Ј j'ai j'avais j'eus j'aurai

PregЋed пemena mdiJ!mtftva

1

Slozeпj

оЬ/јсi

avo.ir

j'ai eu j'avais'-"eu j'eus......,.eun j'aurai eu

par!er

~ Prosti oЬlici

је suis j'etais је fus је serai

etre

Slozeпi

oЬlici

j'ai ete j'avais_ete j'eus_.ete

1 j'aurai ete

tom!Je<

1 је parle/

1 j'ai parle је tombe 1 је sws tomьe

је parlais j'avais parle је tombais / j'etais to~~e

1 је parlai 1 ј' е1Шs parle 1 је tombai 1 је :ft·us tomьe 1 је parlerai j'auraJi parle је tomberai је serai tombe f

и gorпju tabelu nisu . uneta iтепа vremena i пjihovo znacenje. Vi ste to vec naui!Ш. Za vas је vazпo da zapazite i koпacno utvrdite ove stvarj:

Prvo, svakom prostom oЬliku odgovara јеdап sloieni ohlik dodavanjem proS!og prideva.

Drugo, sloieni ohlfcj pomo.inih glagola grade se od prostih oЬlika g!agola avo.ir dodavanjem eu ј ete.

'!'тесе, kod ostalih glagola, svakom prostom ohliku

odgovara isto vremme ротоспоgа glagola sa dodavanjem doux, douce -. doucement

proslog prideva._ amer, amere - amerement

Dosadasnjim, ·а i buducim, tabelarnim pregledima је poli, polie - poli-ment сј/ј da izvesпe vazne stvari iz gramatike budu }asnije i puissant -:- mocan ociglednije izlozeпe, kako ы па taj пасјп пjihovo ucenje puissamment - mocno bilo znatno o!aksano~ prudent - razborit

/ -meпnt ј prudemment - razborito la chambre а coucher

и nekim dosada пaucenim recima zapazili ste zavrsetak па -ment: justement, simplement, doucement, dernierement, familierement, amerement, tranquillement. Mozda па njih niste obracali пarocitu pazпju, а mozda ste i sami, ро njihovom znacenju, иtvrdi!i da је to јеdпа vrsta priloga :ш :nacm. Kako se опi grade? Vrlo jednostavno: zeпskom rodu prideva dodщe se -ment.

spavaca soba donner sш - gledati 11Ш

dedans - unutra

ne ••• que - samo

la personne - osoba compose de - koji se

sastoji od

91

le sommier - madrac Ako se pridev и muskom rodu svrsava samoglasпikom, le matelas ( matla) - dusek опdа se mиskom оЬ!ikи prideva dodaje -ment.

Ie drap - carsav l'oreiller, m. - jastиk

la couverture - pokrivac Ia taЬle de nuit - поспi

stoi!ic

а сбtе de - pored

Ia lampe electrique e!ektricпa lampa

une armoire - ormaп

le coin - ugao le linge - rиblje

Samo пeki pridevi dobljajи accent aigu па пето е: enorme ogromaп, enorme-ment, profond dиbok, profonde - profonde-ment, precis tасап, precise - precise-ment.

Pridevi па -ant( an) i -ent( an) g1·ade pri!og па -ammcnt (ат а n) i -emment ( aman Ј ; puis~ant, puissammeшt; prudent, prudemment.

~ cћambre а coucћer

Est-ce que votre chambre а coucher donne sur la cour ou sur la rue? Elle donne sur la rue. Est-elle grande? Pas tres grande. l\1ais'-"e!!e est tres simp:c. Qu'est-ce

Ies vetements - odela qu'il у а dedans? Elle n'a qu'une fenetre, mais grande, au milieu de - и srediпi avec un beau rideau. Comment est le Iit? C'est_un Ie tapis - ci!iт lit pour une personne, compose, comme tous les lits, en face de - preko puta armoire а glace - orman

sa ogledalom

la pantoufle - рариса

se deshaЬiller ( dezabije) svuCi se

d'un sommier, d'ш.т matelas, de draps, d'un oreiller et d'une couverture. А сбtе du lit il у а une taЬle de nuit avec une lampe electrique. Qu'avez-vous encore dans votre chambre а coucher? J'ai une armoire qui se trouve dans'-'un coin de la chambre. Је mets dedans mon Jinge et rnes vetements ..

]е veston - ( kratki) kaput :Prevedite: U srediпi sobe iтg јеdап veliki cilim. ]е cale<;on - gace Preko риtа ormaпa sa ogledalo;n iта та/о kапаЬе. Ie soulier- cipela Kad sат umoraп, ја se odmaraт па kaпabetu. Моје

changer de - meпjati

nettoyer - cistiti

enfiler - пavuCi, obuci le pyjama - pidiaтa

Ie journaliste - novinar

un armateur- brodovlasnik interviewer ( entervjzle)

intervjuisati

Ia carriere - karijera eteindre ( etendr Ј - ugasiti dans le noir - и mrakи

inutile - nije potrebno le reporter ( reportёr)

izvestac

couper - prekiпиti, preseci

.92

рарисе su и поспот stoi!icu. Ја sат se svukao. Мој kaput је па stolici, тоја kosulja i тоје gace takode. Моје pantalone su па kanabetu. Nloje carape i moje cipele su pred vratima. Ја тепјат carape svaki dап. Ја cistiт moje cipele svako jutro. Navukao sат pidiamu i legao sam.

Un jeune journaliste se rendit chez un vieii armateur

ecossais pour l'interviewer sur sa belle carriere.

- Eh oui, commen<;a le vie1llard, c'est une Iongue

histoire. Mais nous devrions eteindre la Iumiere, car је

peux aussi Ьien la raconter dans le noir. Voyons ...

- Inutile, coupa le reporter. J'ai deja compris.

Trideset sedma lekcija

qui

v • •• znata Vi ste паисШ da ona Rec qш nl}e vат перо · le pronom reПatift' ( refatif) -znai!i "koji, а, е," i da је to, рrета tоте, odnosna ili reПatnvna zamenica (le pronom relatif). Videli ste i to da и иpitnoj receпici qui znaci "ko"? i da је tada иpitna zатепiса. Mi cemo se и ovoj lekciji pozabaviti odnosnoт zamenicoт. Pre svega, ona ima jedan oЬ!ik za оЬа roda i broja:

qw koji, koja; koji, koje «Ве qui (..1\0ii!O koga, koje; kojf.'i. а qui kоте, kojoj; kojiтa que koga, koju; koje

OЬ!ici qun, que upotreЬ!javaju se kad se govori i о ЫСiта ( iivotinjaтa i liciтa) i о stvarima.

OЬ!ici sa pred!ozima: de qui, а qui, pour qui, sur qui, avec qui itd. тogu da se odnose sато па Ыса, ali se oblcno иpotreЬ!javaju sато za !ica. Kad se govnri о stvarima, иpotreЬ!java se sa pred!ogom s!oiena zamenica lequel, laquelle, о kojoj cemo та/о docnije govoriti.

OЬ!ik dont oblcno zатепјије oЬ!ik de qun i тоiе da se odnosi i па Ыса i па stvari: L'homme dont (de qui) је parle, covek о kоте govoriт. La rue dont (п е moie de qui!) је tefparle, u!ica и kojoj ti govoriт.

Ako · ispred oЬ!ika qufi, qune staviтo pokaznu zaтenicu srednjega roda се, dobijaтo, kao sto sто videli и trideset trecoj !ekciji oЬ!ike се qui ono(to) sto, za prvi padei, i се qune ono(to) sto, za cetvrti padei.

OЬ!ik za drugi padei је се doпnt ono cega, ono о сети: tu n'ecoutes pas се doпnt је parle ti ne s!usas ono о сети

ја govoriт.

OЬ!ik·za treCi padei је се а qunoi ono сети, ono па sto: dites-rnoi се а I!JIUOi VOUS pensez recite тi ( OllO) па sta

тislite.

U oblcпom govoru se ti oЬ!ici zamell}U)и оЫспо sa de qunoii i а quoi : voila de qunoi i1 est question eto о сети је rec. Је sais а qunoi vous pensez zпат па sto mislite.

odnosna zaтenica

la jeune fille -- devojka rendre service - uciniti

uslugu satisfait, е - zadovo/jan

93

Ia situation - po/oiaj tirer de - izvuCi iz embarrassant - nezяodan

bien + pridev - vr/o, veoma compter ( kдЩе) sиr

raczmati па Ја depense - trosak le bout - kraj le salon - sa/on

~ Sloiena odnosna zaтenica, koja ima isto znacenje

kao i prosta, тепја se рrета rodu i broju: тuski rod ienski rod

lequel - lesquels laquelle - lesquelles duquel - desquels de laquelle - desquelles auquel - auxqueJs а laquelle -· auxquelles lequel - lesquels laquelle - lesquelles

visiter - pregledati, pogle- Као sto је тalopre receno, ova se zamenica upotreb/java dati sa predloziтa, naroCito а, avec, pour i kad se govori

la cheminee - kaтin о stvariтa upotreb/java se uтesto proste. Ali se ona le vase - vaza isto tako upotreb/java i za Ыса. le сбtе -- strana Rede, upotreh!java se kad је potreb:1o d:z sг izbeg::c la statuette - та/а statua dvosтislenost: La bonte de cet homme, de ПаquеЊе la Grace - Gracija en marbre - od mraтora large - .Sirok rond, е (ron, rond) okrugao Ie bouquet - buket la rose - ruia

· poser -(po)staviti, naтestiti le cendrier - pepe/jara alЬum ( а/Ьот) m. - а/Ьит

la fho.tographie - fotogra-fija

autour - oko(/o) l'angle rn. - ugao la droite - desna strana le casier а musique - polica

za note placer -- postaviti le tabouret - sto/ica bez

nas/ona l'appareil de radio - radio

aparat Ie plafond - plafon, tava

nica est suspendu - је obesen,

visi Ie lustre - luster, svecnjak le portrait - portret le taЬleau - slika

94

on а eu tant de preuves, est proverЬiale dobrota ovoga coveka, о kojoj sто imali toliko dokaza, је neizтerna.

l.e momieur qui vient est nюп p1·ofesseur. Је parle pour ceux qui sont__.ici. l.e crayon qui est sur la taЬle n'est pas__.a moi. L'homme que tu as rencontre est тоn oncle. Les jeunes filles que vous._..avez rencontrees dans le jardin sont nos cousines. C'est l'ami qui m'a rendu tant de services. Voila l'ami de qui (dont) j'avais re9u une lettre. C'est le gar<;on dont le pere est mort. C'est._.un travail dontje ne suis pas satisfait. JLa situation dont nous l'avons tire etait Ьien embarrassante. C'est._..un homшe а qui (auquel) on ne fait jamais attention. Les._,amis sur lesquels (sur qui) је cornptais, ne sont pas.._,arrives. Voici la maison pour laquelle j'ai fait tant de depenses. V oici la rue au bout de laquelle se trouve la gare.

Le sаПопn

Voulez-vous v.i::нter mon salon? Volontiers. C'est._,une tres jolie piece. Voici la cheminee avec une pendule et deux beaux vases de chaque сбtе. Ah, mais vouz,__.avez Ia une jolie statuette? Oui, се sont les trois Graces, en marbre. Au milieu de la piece il у а un Iarge tapis, sur lequel se trouve une petite taЬle' ronde. Un vase garni d'un bouquet de roses est pose sur la taЬle. А сбtе du vase il у а un cendrier et un alЬum de photographies. Autour de la taЬle il у а plusieurs fauteuils. Dans l'angle de droite se trouve un piano а queue avec le casier

musique. J)evant le piano est place un tabouret. Dans l'autre coin il у а une petite taЬle sur laquelle est pose un appareil de radio. Au plafond est suspendu un beau lustre. Aux murs sont._,accroches deux portraits et quelques taЬleaux artistiques. Les de х fenetres sont garnies d'e rideaux et de draperies.

artistique - uтetnicki

la draperie - d;·aperija le kangourou- kengur la composition - pisтeni

zadatak la science (sjans)- znanje; -s. naturelles prirodne

Qu'est-ce qu'mn kaпngow-ou? nauke

. А la composition de Sciences naturelles, l'eleve eleve, m i f- dak, иcenik Јеrб~е а repondu а la susdite question de la fщ;on susdit, е ( sйzdi, it Ј -

spoтenuti, gm·ereceni suivante:

Un kangourou est un animal qui а une poche suivant, е - s!edeCi " ._, il 'f · se refugier - skloniti se au milieu du ventre, dans IaqueHle peut se re ugter

quaшi il esl poшsuivi."

TrJideset osmm lekcija

1 qm? que? quoi?

Nece vат blti niтalo teslco da nauCite upime zameпnice (le pronom interrogatif), posto ste naucili odno:me. Vi ih, ustvari, vec znate, jer ste ih ucili ll toku proS!ih !ekcija. Vec и jedanaestoj lekciji ste naucili zaтenice qui? de qui? а qui? qui? Sad cemo sато da vidiтo podrobnije

njihovu upotrebu.

QШ est venu? Ко је dosao? De qui parlez-vous? О kоте govorite? А qui pensez-vous? Na koga mislite? Qui regardez-vous? Koga gledate?

Pazite dobro: cetvrti padez је qui, а ne que kao kod odnosne: le livre que j'ai knjiga koju iтат.

Kad је qШ podmet ( subjekat) onda пета inverzije. Јпасе, iza qui, bllo da је sато ili s predlogoт, ima uvek inverzije. То cete videti docnije и drugiт priтeгin:a.

I ova zaтenica :fnoie da se ројаса dodavanjem izt·aza est-ce que, naroCito и govornoтjeziku. Kadje quipodтet, dodaje ти se est-:-ce qui.

Qui est-ce qm est venu? De qui est-ce que vous parlez? А qui est-ce que vous pensez? Qui est-ce que vous regardez?

pOU!SUi'.'i - p~OgO!?j~.'?

le pronom Jinterrogatif ( enterogatif) - џpitna zaтenica

95

Qui est Ia?

faire peur а ___: uplasiti les messieurs (mesjo)

gospoda l'ingenieur ( enzenjljr) -

inzenjer vous connaissez (connaitre)

- vi pozпajete remercier qn de - zahvaliti пekome па песети

l'appartement - staп

96

Misliт da ste zapazili da и tот slиcaju пете.

invazije! Sta је que? Naucili ste и prviт lekcijaтa da que

znaci "sta?": que fait-il? sta оп radi? que desirez-vous? sta zelite? que voulez-vous? ffta hocete? Svиda tu que ie upotreЬ!jeno и 4 padezu ili predmetu ( objektu). То que тоiе se pojacati sa est-ce que: qu' est-ce que vous desirez (voulez)?

Као podmet ( subjekat), que se upotrebljava rede, оЫспо uz bezlicne glagole i glagole koji su uzeti и izvesnoт slucaju kao bezlicni. Na priтer: il у а је pravi bezlicni glagol, zato "sta ima novo?" kaie se qu'y a-t-JiП de nouveau?; иzтiто glagol rester, koji znaci ostati i koji moie blti uzet kao bezlicaп: sta ostaje? q1Ше reste-t-iП? sta se dogada? que se passe-t-il?

Inace, upotreЬ!java se qu'est-ce q1Шi: qu'est-ce qui vous.._.empeche de sortir? sta vas sprecdva da izidete? Razuтe se, qu'est-ce qui .тozete upotreЫti i и gorпjim p1·iтeriтa: qu'est-ce qu'il у а? qu'est-ce qui reste, · se passe, arrive?

Ispred iпfiпitiva sато q1Ше: que faire? sta da se radi?

Qш)i? sta? upotrebljava se samostalno, ispred predloga de i prideva i uopste iza predloga (de, а, avec, sur): Q1Шoi? vous.._.etes la? Sta, vi ste tu? QuюJi de nouveau? Sta ima поvо? de (][1ШОЙ parlez-vous? i quoi pensez-vous'?

SПozena upiil:na zamenJ!ca Jima Ј!Юфuшо isttn оЬШk lt:ao Ji

slozena odпюsna, i upottreЫjava se samostaBno. Qui (est-ce qui) est_arrive? Qu'est-il arrive? Qu'est-ce

qui est.._.arrive? Que regardez-vous? Qu'est-ce qu~ vous regardez? Que mange-t-il? Qu'est-ce qu'il mange? Qu'est-ce qui vous fait peur? Qu'en pense votre pere? Qu'est-ce que votre pere en pense? Quoi? vous partez deja? Qui etes-vous? Qui а rencontre votre pere? Qui votre pere a-t-il rencontre? (Qui est-ce que votre pere а rencontre?) Pour qui apportez-vous cela? De qui avez-vous re~u cette lettre? Avec qui etes-vous sorti? De quoi avez-vous peur? Sur quoi comptez-vous? Voici deu.x livres: lequel preferes-tu? (lequel est-ce que tu preferes?) De ces deux vШes Iaquelle est Ia plus grande? J'ai rencontre une de nos.._..amies. - Laquelle?

Prevedftte: Ко su ta gospoda?. То su (пeki) inienjeri. Poznajete li ih? Da, роzпајет ih. А ko su te mlade dame? То su пjihove zene. Koga ste zvali, moga brata ili mene?

Sra? vi ste vec gotovi? Ко ga је sreo? Koga је sreo? Na koga racuпaS? Na сети пат zahva!jujete? Koji od ova d~'a staпa bll·ate? Onaj koji је veCi i koji gleda па ulicu.

le gourmand - gиrman

la confiserie - pro.davп са

Un petit gourmand

Une maman et son petit gar9on sont,_..arretes devant une confiserie. Des bocaux de bonbons exposes а Ia vitrine attirent l'atteпtion du petit.

Sa maman lui demande:

- LesqueRs preferes-tu? - Ceux du bocal ou les bonbons sont colles

deux._ ensemЬle!

Trideset deveta lel{cija

On par!e fran~::=-J Da Ы se straпci kod паs lakse sпaS!i i doЫ!i potrebпe

iпformacije, postoje и veCim gradovima i vaiпim Zetovalistima ekspoziture "Putпika" gde se mogu videti sledeCi napisi: "on parle fraщ;ais", "man spricht deutsch", "English spoken", "si parla italiano", i vi zпate da se tu straпac тоiе sporazuтeti па fraпcuskom, петасkот, engleskom, italijanskoт jeziku: govori se fraпcuski, nemacki i tako dalje.

Sta је dakle ta rec on koju ste паисШ jos и trecoj [ekciji i koju prevodiтo se? То је neodredena zamenica koja pretstavlja јеdап neodredenn podmet ( subjekat) iZi ljude uopste, i koja se prevodi па razпe паСiпе, kako је kad zgodпije prema duhu nasega jezika, sto cete videti

и donjim priтeriтa.

On pa1·Ie fraш;ais. on· а sonne.

Govori se fraпcuski. Nelш је zvoпio.

Kazu da је posao. Като idemo?

ЬопЬопа

Ie lюcal - tegla exposer ( ekspoze) - izloiiti la vitrine - izlog attirer - privlaCiti, p1·ivuCi· l'attention ( atansjon Ј -

painja coller - zalepiti, slepiti ensemЬle - zajedпo

Пе pro:11om iimdHinD. -пeodredeпa zameпica

On dit qu'il est parti. Ou va-t-шn? Si l'on pensait,_..a tout! Comme on est belfe au-

Kad Ы covek па sve mislio! Ala smo !epi danas!

jourd'hui!

97. 7

frapper - lиpati, kиcati

vivre - iiveti on vit - iivi · se, iivimo Ьien portant, е - zdrav j'ai vu (voir) - video sam ec]airer - osvetliti је suis monte - рорео sam

se on repart - polazimo,

odlazimo on se sauve - beiimo dependre de - zavisiti od combattre - boriti se· contre - protiv respecter - postovati Ie Ьien - dobro ne sait - пе zпа

pretendre - tvrditi Mars (mars) - Mars haЬiter - staпovati

douter de - sиmпjati и

ils sont morts - mrtvi sи, pogiпиli. sи

grievement - tesko Ьlesser - raпiti

indemne ( endemп) - пepo-

vreden, Citav

ils valent (valoir) - vrede interessant, е - zaпiтljiv

је voudrais (vouloir)- hteo Ыh

Di - 1zi

98

Umesto 01111 stavlja se оЫспо !'01111 posle si, оiи, que, et, аП se П' пе stavlja, ako se iza 01111 пalazi kakva rec koja poCinje slovom 1 (le, la, ]es itd.).

Dites ou R'o1111 va. Kaiite kamo idemo. Dites ou 01111 le trouvera. Kaiite gde сета ga паСi.

Evo vam jos n~koliko neodredenih zamenica, od kojih ste vec пеkе исШ.

. сЬас11ш, cbacune svaki, а autJrui, d'autrni tиdi, drugi autJre chose nesto drugo queique cbose nesto personne (n)iko rie1111 (n) iSta

ћа~m, l'autre jedan, drugi qukonque ko god, svaki koji quelqu'um ('une) neki, а qui que та ko quoi que та sto

Neke пeodredeпe pridevske zameпice (и dvadeset osmoj !ekciji) postajи prave zameпice kad sи иpotrebljeпe bez imenice: autre, aucun, pas._,un, nul, certains, plusieurs. Pi·ilozi !h.::aШI.C~iiip i р~ёuл upotrebl]avaju se katkad kao пeodredena zameпica и znatenju "mnogi" i "nekolicina, та/о пjih".

soi

U vezi sa иpotrebom пeodredeпih zamenica, ostaje пат jos da паисiто povramu naglasenu zameпicu soi. О па se иpotrebljava sато ·и jednini i to kad је podтet пеkа neodredena zamenica, zatim iza iпfiпitiva i bezlicnog g/agola: Chacun pour soi, svaki za sebe.

On frappe а la porte. Si 1'on me demande tu diras que је · suis sorti. On inange pour vivre, on ne vit pas pour manger. А votre age, ma fille, on est Ьien curieuse. Parlez et 1'on vous repondra. Qu'il parle et on I'ecoutera. On а vu ta fenetre eclairee, on est monte pour te dire bonsoir; on repart, au revoir, on se sauve. Quiconque est Ьien portant doit travailler. Quelqu'un vous demande. J'ai parle а quelqu'un. Ces plumes sont tres bonnes, је vous,_,en donnerai quelques,_,unes. On depend toujours de quelqu'un ou de quelque chose. Ils ont combattu l'un contre l'autre. -

Respectez Ie Ьien d'autrui. Personne n'est venu. J'en ai vu un autre. Connaissez-vous ces messieurs? Је n'en connais,_,aucun. Nul ne sait tout. Certains

10retendent que Mars est haЬite, d'autres en doutent. Plusieurs sont morts, be~coup._.,ont__.ete grievement blesses, peu sont tout._. а fait indemnes. Payez а chacun

son travail. Prevedite: Ove knjige vrede 300 franaka svaka.

Drugi се vam to reci bolje nego ја. Niko тi nije pisao. Ove su knjige interesantпe ,· hocete li da vam pozajmim neke ( od пjih)? Hva/a, hteo Ыh citati пesto drugo. Pricajte пат nesto lepo. Stigli su i јеdап i drиgi. Dajte mi Ш jednog ili drugog. Ne dајет vam ni jednog ni drugog.

Imшcente passio1111

Gaston est employe d'une administration de l'Etat. On ne lui connait qu'une passion: la peche. Cette passion est te1Iement forte chez lui qu'il invente tous les pretextes

pour la satisfaire. Tous !es mcis i! demande ш1 conge pour assister

an mariage de sa soeur. La semaine derniere, donnant le meme pretexte, il

ftui fut repondu par son chef: - Је ne vois pas d'inconvenient а се que vous_alliez

de temps.._..en temps marier votre soeur, mais vous devriez Ьien de temps,_,en temps me rapporter du

nюisson. J'en suis friand.

Neod1·edena !Neodred'ena \ pridevska zameпica \ zamenica

n:out,e tout ne 1' n:out

svaki,a sav, сео l sve

Pri[og

tout

sasvim

lтепiса

sve, ce/ina

Као sto vidite, rec tout ima vise zпасепја. Опа se, мglavпom, џpotreb/java kao zaтenica. Nјепа upotreba је, мopSte. prilicпo sloieпa i zato се то је sad deta/jnije

ispitati. n. Tout kao neodredeпa pridevska zamenica: а) Tount homme est mortel. Svakii covek је smrtan.

1*

innocent, е ( inosan) - nevin Ia passion - strast un employe - sluiheпik l'administration -adlestvon

l'Etat - driava l'etat - stanje la peche - riЬolov, pecanje tellement ... que - to/iko ...

da

le pretexte - izgovor satisfaire - zadovoljiti le conge - otsustvo assister - prisиstovati

је vois - ја vidim l'inconvenient - nezgoda,

sтetnja

а се que - и tome сЈ!а

vous devr!ez - trebalo Ь

da vi

rapporter - doneti le poisson - riЬa

etre friand, е de - Ыti merak/ija па, sladokusac

99

tout ( tи) - svaki toute (tиt) -· svaka tous ( tиs) - svi, ali:

tous les ( tи !е)

100

Toute faute sera punie. Svaka krivica Ысе kaznjena.

Ь) Tout !е jour et toute la Сео dan i сеНа ( celu) пос. nuit.

Toute cette ville. Toute ma vie. Tout mon courage. Tous Ies._..eleves. Toutes Ies villes. Toutes Ies femmes.

Сео ovaj grad. Сео ( sav) moj zivot. Sva moja hrabrost. Svi ucenici. Sv.i gradovi. Sve zene.

2. Tout kao neodredena zamenica:

а) C'est tout. То је sve. Ј е sais tout. Ја sve znam. C'est tout се que j'ai. То је sve sto imam.

Ь) Ils sont Ia tous. Ти sи svi. Elles sont la toutes. Ти sи sve.

3. Tout kao pri!og:

Il est tout rouge. Sasvim ( sav) је crveп. Elle est to111t._..heureuse. О па је sasvim ( sva) srecna. Elle est to111te petite. Ona је sasvnm mala.

. Ils sont to111t petits. Опi sи sasvnm ma!i. Elles sont tout._..heureuses. Опе su sasvnm srecпe. EHes sont toantes petites. Опе sи sasvnm male.

Ako se toant пalazi ispred prideva zeпskoga roda koji poi!inje sug!asпikom ili asniriraпz"m h, kao pridev.

~ оп se тепја

4. · Tout kao i'тепiса:

Le toant et la partie. Celiпa i deo. Risquer Ie tout pour le Sve staviti па kockи.

to111t.

Sada, и vezi sa donjim tekstom, potrebпo је da иCiпimo пekoliko паротепа.

Pridevi, upotrebljeпi kao nadimci · uz imeпa vladara, pisu se velikim s!ovom i stoje sa clanom:

Pierre Ie Grand Frederic Ie Grand Charles le Chauve Philippe Ie Beau

.Petar Veliki Fridrih Veliki Karlo Celavi Fi!ip Lepi

· Katkada је pridev sa с!апот ispred iтепа ali se pise ma!im slovom: 1е grand Frederic, veliki 'Fridrih.

Za nazjv lekara Francuzi imaju dve reci: le medecin i le docteur. U os!ovljavaпju !ekaru se obraca samo sa "docteur", bez monsieur. Jos nesto: docteur se kaze

. samo lekarima, а пе i drugim licima sa tom univerzitetskom titulom.

Izmedu пekog broja i priloga plus i moins ima uvek pred!og de: un de plus ou un de moins, jedan vise Ш jedan тапје.

J'ai tres mal dormi; је n'ai pas ferme l'reil de toute Ја nuit. Les soldats ont marche pendant tout._..un jour. Est-ce que toutes les fenetres sont fermees? Oui, elles sont toutes fermees. Nos._)nvites sont-ils tous (tus arrives? Oui, ils sont tous arrives. Il m'appelle а toute heure. Пs sont Ia tous les deux. Је prends le bain tous

le soldat ( so!da) - vojпik

marcher - marHrati, hodati

la joie - radost le cadeз.u - pokloп, dar la guerre ( gёr) - rat mondial, е - svetski presque - gotovo, skoro la flamme --"- p!amen les gens ( zan) - ljudi l'interet ( entere) - intereso-

vaпje

il ecrit (ecrire) ·- оп pise la reponse - odgovor

les deux jouiS. Cet.._,er1fant est toute sa jci~. E~t._)l .. hcн·Ji, с:. - sineu, иdt,.иiu;; content. de son cadeau? Oh, oui, il en est tout content. le roi _ kralj Pendant la deuxieme guerre mondiale presque toute la Prusse _ Pruska l'Europe etait._..en flammes. Elles sont toutes heureuses. i1 permettait -· dopиstase Ces gens ont de tout petits._enfants. Tout тоn inteгet la t"amiliarite _ prisnost, est la. П .nous._..ecrit toutes les semaines. Је m'en prisno ophodeпje souviendrai toute ma vie. le personnage - licnost

.Prevednte: Oni sи svi srecпi. Oni su sasvim srecпi. I'entourage- okolina (jedne Oni su svi mali. Oni su sasvim mali. ldite tamo svi! Idi ficnosti) tamo sam. Idi tamo suma. Cela је zemlja Ы!а poplavljena. Jesu li паsе rodake prispe!e? Jesu, one su sve prispele. Oni ne idu tamo svi. Вiо је bo!estaп za vreme cele proS!e sedmice.

Repшnse hardie, mais juste

Le grand Frederic, roi de Prusse, qui permettait_ une certaine familiarite а quelques_uns. des personnages de son entrourage, demanda un jour а son medecin:

- Parlons franchement, docteur, comblen avezvous tue d'hommes dans votre vie?

- Sire, repondit hardiment le medecin, а peu pres trois cent mille de moins que Votre Majeste!

P.ENJICJ!LLКNE ЕТ CLASSE

Un ecolier ecrit а un. autre:

"Autrefois, quand j'ayais un. rhume, је restais а la maison ttoute la semaine. Maintenant, avec toJRtes ces penicillines et autres sales trucs, је suis en classe des le lendeшain."

Sire - Gospodar а peu pres - otprilike Majeste, f - Velicanstvo inonder ( iпonde) -

(po)plaviti

la penicilline - penici!in un ecolier ( ekolje) - иcenik

sale - odvratan, gadan le truc ( triik) ·- majstorija des le lendemain - vec

sutradan

ЈОЈ

Paris - Le Vieux Louvre

]'auraJis { iore) - Jimao ЈЬЉ

]е serais rze sre) - bio bil!n j'auнraJis - је se-rais Ј

Не сонмЈ!ШоюнmеП Jl)l!'eseнnt (kondisionel preza") kondicional prezenta

102

U ovoj lekciji govm'if:emo о jednom nollom нna~Янnun: to ј~ n~cJin. Jl)ogodbem iZi kondicional (le mode conditionnel).

Posto ]е щegovo gradenje и tesnoj vezi sa budиCim vremenom

(futurom) ~. Ы!о Ы dobro da prvo proCitate и dvadeset

cetvrtoj lekciji sto је receno о gradenju /utura, jer kad

to budete dobro znalil necete imati nikakve teskoce da

napravite naCin pogodbeni. А sad evo vam pravila:

JКondicJional prezeнn ta se gradi tаЛш da se osrmovn funtunra

dщJJajun нnastavci za impeneD\t.

Pomocнnli glagoli i glagoli prve grupe zadriavaju ispred nastm:aka r.

Ustvшil рпот licu jednine /utиra dodajemo jedno s

- koje se ne izgovara!- i onda idemo dalje dodajuCi nastavke za i'mperfekt.

. То vaii za sve glago!e. Prema tomel а/со neki g/agol

Ima nepravilan futurl njegov је kondiciona/ takode ne-pravi!an

avoir

ј au-rais ( iоге) tu au-rais ( tiim·e) il au-rait (ifm·e) nous-....-au-rions ( nuzmjon) vous..__.au-riez (l•uzmje) ils..__.au-raient (i!zm·e)

parler: acheter: appeler:

је parle-rai j'achete-rai j'appelle-rai

lever: је leve-rai jeter: је jette-rai employer: ј' emploie-rai

. payer: repeter:

је paye-r2! је п~pete-rai

etre

је se-rais ( ze s1·e) tu se-rais ( tй sre) il se-rait ( il sre) nous se-rions (пи serjon) vous se-riez (vu serje) ils se-raient ( ilsre)

- је parle-rais - j'achete-rais - j'appelle-rais -је Ieve-rais - је jette-rais - j'emploie-rans -је paye-rais - је rc~pete-rais

Pri izgovoru pazite па ovo: nemo е ispred -rions, -riez, и. Ј i 2 licu mnoiine postaje muldo, zato nous serions, vous seriez ne treba izgovarati - kako је to izneto и sedmoj lekciji - ро opstem pravilu "nusrijon, · vusrije", vec "nu serjonl vuserje". То vaii za sve gornje primere1 izuzev kod emploierions, emploieriez, jer se isp1·ed nemog е nalazi drugi samog/asnik. G!agol payer (реје) ima: је рауе (реј)~ је paye-rai (pejre)~ nous payerions, vous paye-riez ( pejerjon, pejerje) 1 jer se ispred nemog е сије suglasnik ј.

Као и nasem jeziku, и francuskom takode ima dva oЬ!ika za kondicionall prosti i slozeni oЬ!ik. Prosti је za sadasnjost ( imao Ыlz, kupio Ыh, dao blh itd.) 1 а slozeni је za proS!ost ( blo Ыlz imao, Ыо Ыlz kupio, Ыо Ыh dao itd.). Prvi se dakle zove kondicional prezenta (conditionnel present)~ а drugi је kondicionaП perfekta (conditionnel passe). Mi. smo sad uzeli kondicional preцnta.

Је suis tellement fatigue que је in'endormirais tout de suite. Је vous preterais volontiers cette sommel rilais је n'ai pas d'argent. Racontez-moi cette histoire. Је vous la raconterais, mais vous_etes trop distrait pour m'ecouter. Donne-moi quelques plumesl elles sont tres bonnes. Tiens! је t'en donne trois seulement. Је t'en donnerais encore quelques_ unes, mais tu vois Ьien

que је n'en ai pas ___ assez. J'ai te1lement soif que је boirais Ьien une citronnade. Pardonl monsieurl pourriez-

s'endormir -. zaspati tout de suite ( tud sйit) odmah distrait, е - rasejan la citronnade - limunada pourriez-vous? - da Zi blste

mogli? voudriez-vous? - da Zi Ыste

hteli?

avoir 1' obligeance - Ыti ljubazan

103

avancer - iCi пapred avec plaisir - v1·lo rado i1 pleut (pleuvoir) - pada

kisa

vous (voudriez-vous) me dire l'heure (qu'il est), s'il vous plait? Auriez-vous l'obligeance de me dire l'heure? А ma montre, il est trois.._.heures et quart, mais j'avance de cinq minutes.

il est chez lвi - оп је kod kuce Prevedite: Hocete li da izidete m.alo sa тпот? Iztsao

Ыћ vrlo rado, ali mi је lekar to zabranio za daпas. Da fi Ьiste imali hrabrosti da ти to kaiete? Reklo Ы se da pada kisa. Ја bilz ga posetio, ali пе znaт da li је kod kuce. Recite mi to. Ја. Ьih vam (to) rekao a!i vi (to) пе Ыste razumeli. Rado Ыh паиСiо taj jezik, ali mi izgleda teiak. Vi Ыste to uciпi/i? Ah пе, plaSio bi!t se.

semЫer - izgledati vous feriez - vi Ыste

uCiпili

Је desir - ielja Је condamne ( kondaпe)

osudeпik

le directeur - direktor la prison - tamпica . Је crimine! - zlot!inac 1'execution ( egzekйsjon)

pogubf.ieпje

Le desir du condamne

mais oui (те ui, bez veziva~~ja!)

Le directeur de Ia prison demande а un criminel 1е matin de son execution, s'il desire quelque chose:

- Mais oui, је mangerais volontiers des peches. - Des peches! Mais nous sommes en janvier;

elles sont .loin .. d'etre mures. . qu' а cela ne tienne - пista

za to, пе mari - Oh! qu'a се1а ne tienne. J'attendrai .

j'aurais.._.eu (iore'zй) - Ыо Ыh imao. ·

j'aurais_ete (iorezete) -Ыо Ьih Ы

Ве coшШionneH passe -koпdicioпal perj'ekta

j'aurais

Као sto vidite, koпdicioпal perfekta pomocпih glago/a se gradi od koпdicioпala p1·ezenta g/ago/a avoir i participa eu, ete. Kod ostalih glago!a isto tako. Ako g!ago! ide sa etre, опdа se gradi ротоси је serais, tu serais itd., а ako је povratпi g!ago! опdа је me serais, tu te serais, i1 se serait itd. Dakle, vrlo jedпostavпo.

Као koпdicioпa! prezenta, tako i koпdicioпa! perfekta moie da se upotreЫ sam, ali se оп ne prevodi uvek nasim koпdicioпa!om perfekta, vec katkad i perfektom:

Qu'est-ce que vous.._,auriez fa.it? Sta Ьiste vi ЬШ uradШ? - J'aurais fait.la meme - Ја Ьih. IЬio uradio

chose. isto.

Voici се que vous devr.iiez Evo sta biste mo.rali da faire. radite.

Voici се que vous.._.auriez Evo sta ste morali da du faire. radite.

104

и pos!edпja dva primera vidite јаsпо odnos izmedu dva kondiciona/a. и prvom primerи se podrazиmeva da jos ima vremena da se пesto uradi па јеdап izvestan аСiп · и drugom primeru to vise пiје moguce: vi Ыste ~Ш :Zorali Ш to Ы Ыlо trebalo da se tako i tako ucini ili postиpi, - ideja koju mi izrazavamo proS!im vremeпom: morali ste, treba/o је.

Kad malo dublje udete и dиh jezika, Ы/о citanjem bllo koпverzacijom, ta се vam upotreba postati јаsпа i !aka.

[та jos јеdпа vrlo iпteresaпtпa иpotreba оЬа koпdi

cionala, i to и пoviпskim vestima, пarocito и naslovima. 1\t/i poCiпjemo rесепiси sa izgleda, kaie se, misli se ili se опа stav!ja pred zпak pitaпja. Fraпcuzi upotrebljavaju kondicioпa/ prezellta ako se misli da se пеkа radпja jos vrsi, а kondicional perfekta ako se misli da је пеkа radnja svrseпa.

Les conversations dnpiomatiques

Geneve, le 14 octobre. - Les journaux apprennent que Ies pourparlers qui se d~roulaient entre les ministres des pays amis seraient termines et qu'ils auraient abouti а des resultats qui s'harmoniseranent avec les engagements de leurs pays envers leurs voisins. Les ministres quitteraient Geneve demain.

Ali, оЬа kondicioпala upotrebljavaju se takode vrlo cesto и pogodbenim receпicama. Oni se, пaime, upotrebljal'aju и glavпoj receпici i imajи svoju sporedпu receпicu, koju Fraпcuzi vole da stave па prvo mesto.

Vrio је vazno da nauclite ko]e vreme u spored11ю]

recenici odgovara jednom i drugom kondicionalu.

Spm·edпa recenica 11

Glavпa recenica

Si j'avais de t--i

је partirais ~ 't) 11..,

~ l'argent. ~

~ Da Jimam novaca tE krenuo blh ..::; ~

~~ Si j'avais._eu

]'t-је serais partii

de l'argent, а::~ Da sam imao li~ ~ Ьiо blh krenuo ~ novaca

la conversation - razgovor le journal - dnevni list apprendre - saznati les pourparlers, m. - pre-

govori se derouler - voditi se terminer - zav1·siti aboutir а - dovesti do le resultat - t•ezultat s'harmoniser - Ыti и skladu l'engagement, m. - obaveza envers - prema quitter - napustiti il est chez lui - оп Је kod

kuce avoir tort (tбr) - ne Ыti

и pravu, пemati pravo la voiture - kola avoir Ie temps - imati

vremeпa

105

monter (sa etre) - popeti se emporter - odneti, poneti aller se promener - iCi и

setnju

faire une promenade prosetati se

le jouisseur ( zuisбr Ј -иiivac

le Jardin des Plantes botaпicki i zooloski vrt и Parizu

dis (dire) - reci; је li, znas је voudrais (vouloir) Ьien

- liteo bilz ;~ada, Zгleo Ыћ

le cou ( kи) -:- vrat la girafe - Zirafa sentir - osecati

106

Ako se pogodba vrSi и bиdиcnosti, и sporednoj је recenici sadasnje vreme (prezent):

Si је re~ois l'argent, је partirai. Ako primim поvас, luтeшиci!JI.

Si је le rencontre, је lui dirai que vous l'attendez. S'il est c):lez lui, i1 vous recevra. Si vous venez avant trois heures, nous sortirons ensemЬle. Si j'avais r~u votre lettre, је vous,_,aurais repondu. Si j'avais faim је mangerais. Si j'avais soif, је boirais. S'il avait sommeil, il irait se coucher. Si j'ai eu tort, је vous prie de m; pardonner. S'il avait de l'argent, il te preterait une petite somme jusqu'au premier. Si j'etais ma1ade j'irais cqnsulter un medecin. Si је n'avais pas__.ete malade, ј'аигаis dtja fini се travail. Si vous.._.etiez ·venus _plus tбt, nous serions .sortis ensemЬle.

Prevedite: Ako Ьиdет zedan, popicu casu limunade. Da је Ьiо kod kисе, Ьiо Ы vas primio~. Ako Ьudem p~z·пzio vase pismo, odgovoricи vam·. Ako budem imao vreme~ai popecu se kod tebe. Bili ste bolesni? Da sam to z~ao' Ыо Ьih vas posetio Ш bill blo poslao svoga brata. Ak~ bude padala kiSa, пе zaboravite da poпesete vas kisobraп. Ako bude lepo vreme, iCi сето и setпju do Topcidera.

Un petJit joi!Jiisseoc

En revenant du Jardin des Plantes, Rene demande: - Dis, maman, је voudrais Ьien avoir un cou

comme la girafe.

·- Ah! et pourquoi? - Parce que, quand је mangerais un bonbon, је le

sentirais descendre plus longtemps.

U prosle dve !ekcije mi пi'smo iscrpeli sve vrste pogod· beпih receпica. A/i to пат nije ni ci/j. Njih је mnogo, i njihovo n.abrajanje пе Ы vam тпоgо koristilo. Vi ste naucili опо sto је пajpotrebnije. Medutim, jos пeko/iko primera pogodbeпih receпica иpotpиnice vase zпапје,

пaroCito и govornom jeziku: Nasa sveza "i kad", "cak (i) kad" kaie se . па francuskom meme si:

Meme si је le vo\Uilais, је ne le pourrais pas.

1 kad ( cak i kad) bih to hteo, ја to ne hih mogao.

Gornja receпica moie se izraziti izostavljaпjem sveze meme si, иpotrebom kondicionala и sporedпoj recenici i мтеtапјет sveze que izmedи sporedпe i glavne receпice:

Је le voi!Jidrais que ј~ ne le pourrais pas.

Ili, umesto meme si dolazi sveza quand meme, и istom znaceпju, sa kondicioпalom, ali bez qi!Jie:

Quand meme је le voudrais, је ne le pouпais pas~

Slicпo tome, nasu rесепiси "da те је pricekao, Ыо blh ga pozvao" moiemo reci па dva пacina:

"S'il m'avait._.atl:endu, је 11 m'aurait.._.attzendu, је l'aiUirais,_)nvite. l'invitais.

U Zivom pripovedaпju иpotrebljava se rado impen·el~t, и оЬа dela recenice, ako se pogodba odnosi na proslost, а prezent, ako se odnosi па uuducnost.

Bгc:micu "d!! sam uCinio jedan korak vise, Ыо hih mrtav" mozemo, dakle, izraziti ovako:

Si j'avais fait un pas de plus, Si је faisais un pas de plus, је serais mort. ј' etais mort.

Ako se pogodba iste receпice odпosi па budиcпost, dakle "ako. исiпiт jedan korak vise, Ыси mrtav": Si је fais un pas de plus је Si је fais un pas de plus, је

serai · mort. suis mort.

Najzad, kao и пasem jeziku, i Fraпcuzi izrazavaju nekи zelju, za/jenje i tome slicno samo sporednom recenicom,

jer se glavna podrazumeva:

'Si j'etais riche! Da sam bogat Ј Si је l'avais su! Da sam to znao!

Jos samo јеdпа ohicпa sveza: comme si kao da. Ako је glavna receпica_u prezentu, iza comme si dolazi imperfekt, .а ako је и pros!!osti, dolazi pliUiskvamperfekt:

1Il <d!epense un arg~nt fou, Trosi Zlido novac, kao da је .

cqmme s'il etait million-... milioner.

naire. П <d!epensait.._.,un argent fou, TroSio је ludo поvас, kao

comme s'il avait._,ete da је (Ыо) milioner. millionnaire. tout de шеmе - ipak U sledeCim primerima videcete da se sporedna receпica c'est__)i.-dire - to се reCi,

moze izraziti i infiпitivom, participom i imperativom. to jest

107

croire - (роЈ verovati, (р о Ј mislit i

guerir - ozdraveti 1' esperance, f - nada l'etre, m. - stvorenje, Ысе il pouvait (pouvoir)

Quand meme ( = meme s'il etait riche) il serait riche, il ne serait pas heureux. Quand cela serait ainsi ( = meme si cela etait ainsi), је lui pardonnerais tout de meme. On I'aurait commande ( = meme si оп l'avait commande) qu'il (c'est-a-dire le temps) ne serait pas plus beau. А l'entendre (~ si on l'entendait), on croirait que tout_est perdu. Partant ( = si vous partez) се soir, vous_arriverez а temps. Prenez ( = si vous prenez) се remede et vous serez gueri. Otez ( = si vous бtez) а

mogase

avoir la chance - imati srecu, s1·ecan slucaj

au moins - bar avoir l'idee - pasti

pamet, setiti se па

gros, se - debeo~ krupan, velik

Ie plus petit - ( onajJ manji l'epine f - trn, trnje le miel - med le fiel - iuc avoir envie - imati zelju Ie merite - zasluga Ја source - izvor

se disputer - (роЈ svat!ati se vous voyez (voir) - vidite quelque part - negde nulle part - nigde је vois - vidim nous pouvons (pouvoir) moiemд

s'exprimer ( eksprimeJ izraziti se

la maniere - nacin la fщ:on - nacin l'objet, m - predmet

108

I'homme le sommeil et l'esperance, il sera l'etre le plus malheureux. Sans moi, l'argent est ( = sera) perdu. Sans moi, l'argent etait ( = aurait ete) perdu. S'il pouvait reussir! Si nous avions Ја chance de le rencontrerl Si au moins П ~vait-eu l'idee de nous-ecrire!

DIALOGUE AU RJES1'AURAN1'

Dupont et Durand dejeunent ensemЬle. Оп leur sert deux Ьiftec!cs, un gros et un petit.

DII11J!DOI!Ut. - Sers-toi, Durand. Dl!11raшJ!. - Apres toi, Dupont. Finalement Durand se sert le premier et prend le

gros Ьifteck.

DI!11J!DШвt. - Tu n'es pas poli, Durand. Ти te sers le premier et tu prends la grosse part.

Dш-апмЈI.- Si tu t'etais servi le premier, quel morceau de viande aurais-tu pris?

DII11J!DOnt. - Le plus petit.

Dw-aшJI. - Eh. Ьien, tu I'as, qu'est-ce que tu as а reclamer?

Vi ste dosada паисШ sve sto је najpotrebnije о zamenicama uopste. Ostaje jos da nauCite izvesne s/ucajeve о upotreЫ nekih pridevskih zamenica.

Rec је о zamenicama вшl, .,certain, koje ste ucifi. i divers, differents koje niste jos исШ.

Sve te reci su pridevske zamenice, kad su is]!Dred imenice - i tad imaju jedno znacenje, Ш su pridevi, kad su iza imenice - i tad imaju drugo znacenje.

1. Zamenica nw ( nijedan, nikakav Ј upotrebljava se oblcno и knjiievnosti. U govornom jeziku zadriala se samo и nekim poslovicama i izrazima: nuHe rose sans_ epines пета ruie bez trnja, ишl miel sans fiel пета slasti bez gшi!iпe ( bukvalпo: пikakav med ( nije Ј bez zиi!iJ, nw autre niko drugi, niUJ]Ie part nigde, је n'ai nulle (aucune) envie de ... nemam nikakvu ielju da ... Inace, и govoru zamenjuje је zamenica aiUJCIUJJIJl, е, katkad i J!DaS._.IUJn.

Nul, kao pridev, mnogo se upotrebljava i ima znacenje

le саьшеt de travail- soba za rad

l'ameuЬleщent - namestaj en = son modeste - skroman pres de - Ьlizu

de fa9on · que - tako da la lumiere - svetlost du сбtе gauche - s leve

"bez vrednosti, niStavan, nevaieCi": strane

C'es( ...... un homme nw. Ovaj covek је prava nula· le sous-main- podmetac za Се mariage est nuni. Ovaj br.ak је nevaieCi. pisanje

2. Zamenica certain, ispred imenice zncici neПci, izvestan, а iza imenice siguran, pouzdan, neosporan: certaines gens neki ljudi, il а un certain merite оп ima izvesnu zaslugu; il а un nierite certain оп ima neospornu zaslugu, је le sais de source certaine ја to znam iz pouzdanog izvora.

З. Zamenice divers, differents znace "razni, razne" i upotrebljavaju se samo и mnoiini ( оЬа rodaJ. Као pridevi, iza imenice, z!Тасе "razlicit", i upotrebljavaju se и jednini i и mnoiini ( оЬа rodaJ: differentes (diverses) personnes razne osobe, en divers_endroits па raznim mestima; ali: deux reponses differentes dva razlii!ita odgovora, c'est tout а fait· different to је sasvim razlicito.

Је n'ai"';;ul (aucun) besoin d'aller le voir. Et pourquoi? Parce que, si ј'у vais, nous nous disputerons, c'est certain. Le voyez-vous quelque part? Non, је ne le vois nttlle part. Ils pourront tenir pendant un certain temps, et apres? Nous pouvons nous-exprimer en differentes (diverses) manieres. On peut s'amuser de diverses f"щ;ons. On у а trouve de divers_objets. Mais, се sont deux choses tout_a fait differeпi.~. Il а t'ait cela d'une fa~on differente.

Mon caJ!>Jinet de travaiil

un encrier - mastionica le porte-plume - aria/ja le buvard - upijac le canif ( kanifJ - noiic Ie coupe-papier - noi za

secenje hartije

encombrer - pretrpati l'etranger - inostran.vtvo;

stranac

Је dictionnaire - recnik је me sers ( sёr, se servir Ј -

sluiiti se

contre- uz(a) la ЬiЬliotheque - ЫЬ!ioteka

vitre, е - staklen Ie rayon - pregrada, polica,

raf

relier - povezati le chef-d oeuvre - remek

delo

classique - klasican grec, grecque ( grek) - grcki latin, е - latinski ainsi que - kao i

Mon cablnet de travail se trouve а сбtе du salon. etendre - prostreti L'ameuЬlement en · est simple et modeste. Le bureau persan - persijski est place pres de la fenetre de fa~on que la lurriiere le gueridon- okrugao stoi!ic tombe du сбtе· gauche. Sur le bureau j'ai tout се qui est 1 contenir - sadriati necessaire pour ecrire: un sous-main, un encrier, des contenant = qui contien:-porte-plumes, des crayons, une Ьс Не de plumes, une nent

109

la disposition - raspolaganje

le cuir - koia disposer - rasporediti,

postaviti voici que - evo un instant - trenutak fumer - pusiti le fumeur - pusac le tabac ( taba) - duvan l'habltude - oblcaj, navika faire perdre l'haЬitude а qn

de - odviknuti nekoga od necega

J'alternative - altemativa, izbor izmedu dvoga

ne doit pas - ne sme jouer - igrati se Ie briquet - upaljac

110

gomme, un buvard, un canif et un coupe-papier. Mon bureau est souvent encombre de papiers, de livres et de journaux, du pays et de l'i~tranger: fraш;ais, anglais. italiens, allemands. П у а ~ussi quelques dictionnaires dont је me sers en cas de besoin. En face du bureau. contre le mur, se trouve une Ьibliotheque vitree dont Ies rayons sont garnis de livres elegamment relies: de chefs-d'reuvre des langues classiques, grecque et latine .. des langues,_,etrangeres, ainsi que de notre Iangue. Sur le parquet est ...... .,t~tendu un beau tapis persan, au milieu duquel est рЈасе un gueridon. Deux petites boites en bois, contenant des cigares et des cigarettes, sont la а Ia. disposition de mes.._..amis. Deux fauteuils en cuir sont disposes de chaque сбtе du gueridon. - Mais. voici qu'on m'арреПе au telephone. Un instant, mes amis. Allб, allб .•. ! .._.. ._

Enltre fumeшs

- Ти as du tabac? - Је n'en achete plus. - Pourquoi donc? - Pour te faire perdre l'haЬitude de fumer!

L' aПternatnve

- Tu sais Ьien, Toto, qu'un petit gar~on ne doit pas jouer avec 1es,_,allumettes!

- Alors, achete-moi un briquet!

А П'есоНе

L'instituteur.- Quelle est la reponse que fait toujours le mauvais._,eleve?

Le petit Pierre. - Је ne sais pas. L'instituteur. - Tres Ьien! ...

Vi ste dosada naucili da је rec meme, sa odredenim Clanom ispred sebe,- Не meme, Па meme, les memes, -, neodredena pridevska zamenica i da znaCi "isti, а, е".

Jllit toujours le meme livre. Оп Cita uvek istu knjigu. Се n'est pas Па meme chose. То nije ista stvar.

Ali, rec meme moie da se nade i iza imeпice, i tada је

bez Clana i znaci "(i) sam":

Les hommes memes Ј sami ljudi su se plasili.

avaient peur.

Опа moie da se nade i iza licne naglasene zameпice, sa kojom је spojena vezicom, i zпati "sam, licno" ili "upravo, bas":

П l'a dit lui-meme. Оп sam (licпo, bas оп) је to rekao.

C'est de vous-memes qu'on Ва§ о vama(licпo) se govori.

parle.

Najzad, meme moie da buae priiog i znati "cak i", i

tada је nepromenljivo: • Meme lui: Cak i оп. Il faut pardonner а ses ennemis

meme. Treba prastati cak i svojim neprijate/jima.

Monsieur, madame, maderйoiseRRe

Vi znate gornje reCi, cak i пjihovu mnozinu: messieurs ( теsјб), mesdames ( medam), mesdemoiselJes ( medemoazel, а ne: medmoaze/ ili medemoazel). Ali, vi ste naucili da i Ia dame znaci "gospoda", а tako isto la demoiselle "gospodica". Kada se upotreb/javajedna, а kada druga rec? О tome сето sada govoriti. ·

Kad se obracate jednoj dami, reci cete јој: madame! bllo da је poznajete ili пе; isto tako: mademoiselle.

Ako izgovarate prezime пеkе gospode i/i gospodice Ш cak Jime пјепо ( ali to је јатШјаrпо ophodenje) upotreЫcete opet madame i mademoiselle: madame Durand, madame Nikolic, mademoiselJie Petrovic, madame Cecile itd. Pridev sa clanom moze takode da se nade ispred:

·ua bonne madame. N. N. est morte, dobra gospoda

N. N. је umrla.

Inace upotreЬljava se dame i demoiselle, ali sa clanom ili sa nekom pridevskom zameпicom: la dame, une dame, cette dame, quei!Пe dame, chaque dame, plusieurs dames ( demoiselles).

Monsieur se nikad ne menja. Moze ispred sebe imati clan i zamenicu: Ie monsieur, un monsieur, се monsieur itd.

111

envoyer (а 11 ~·оаје) - (р о)

slati voir (voiir) - videti renvoyer - pos/ati natrag,

iskljuciti revoir - opet videti prevoir - predvideti envoyer de ses nouvelles -

slati vesti о sebl

112

U direktnom govoru, izmedu monsieur, madame i mademoiselle i rodblnskog imena, upotreb/java se prisvojna zamenica: Monsieur votre pere, madame votre mere, mesdemoiselles vos soeurs.

/ envoyer - voir

Vreme је da nastavite sa ucenjem nepravilnih glagola, jer se bez njih ne moie. Sad cete nauciti da menjate glagole envoyer i voir koji medu sobom imaju mnogo slicnosti. Prezent: j'envoie

tu envoies il envoie

је vois tu vois il voit

vous envoyez vous voyez ils envoient ils voient

Imperfekt: j'envoyais, је voyais. Pan'icip prezenia: еnvоушк~, voy:aшni. Futur: j'enverrai, је verrai. Aorist: j'envoyai, је vis. ProSlo vreme: j'ai envoye, j'ai vu.

Као envoyer тепјд se rernvoyer, pos/ati natrag; otpustiti; odloiiti.

Као voir menja se revoir opet videti, i prevoir predvideti, koji ima futur pravilaп: је prevoirai.

Vous pensez toujours а la meme chose. П est reste toujours le meme. Nous partirons tous, meme toi. Ти l'as dit toi-meme. Connaissez-vous madame Dupont? Quelles sont ces dames? Cette dame est tres gentille. Comment se porte mademoiselle votre sreur? Је ne le vois pas si souvent. Est-ce que nous nous verrons demain? Voila qu'il pleut. Voulez-vous me preter votre parapluie? Је vous Ie renverrai tout de suite par ma bonne. П nous ____ envoie de ces nouvelles une fois .par semaine. Nous nous reverrons dans trois mois. Le fils de notre voisin est.._,un mauvais ____ eieve; il а ete renvoye de l'ecole.

Ca~dlidatur-e

- Monsieur le directeur, је desirer:ais occuper la place de notre collegue Dupont qui est mort.

- Personriellement, је n'y vois pas. d'inconvenient si la direction du cimetiere veut Ьien vous le permettre.

Cetrdeset sesta lekcija

ne ... pas

Osim ne ... pas ima i drugih reci koje izraiavaju negaciju ili odricanje. Uz takve reci "pas" ne moie da

stoji, ono otpada. Vi cete cesto umesto pas naCi point (poen), koje ima

jacu snagu odricanja: pas znaci da se neka radnja и jednom izvesnom trenutku ne vrSi, dok point znaci da se ta radпja оЬlспо пе vrSi ili da se uopste пе . vrSi.

Il ne lit pas. Оп ne cita ( = sada): Il ImC lit ~~ft~t. Оп ne Cfta ( = uopste).

Druge reci koje mogu da se nadu iza ne jesu: ne .. . guere пе тпоgо, та/о, ne . . . plus пе . . . vise, ne .. . personne пе ... mko(ga), ne ... rien пе ... nista, ne .. . aucun, е пе ... m]ednog, Jlillшga, ne ••. ]aшais ne ... Jr.~~d.

Ako se и recenici nade infinitiv, оЬе negacije stoje jedna do druge: ne pas, ne point, ne plus, ne jamais;

ne rien. П m'a dit de ne pas (ne Rekao mi је da ne ulazim

JPilU!ls, ne ]amaiis) entrer ( da viSe ne ulazim, da dans sa chambre. пikad пе ulazim) и nje

govu sobu.

\non~\ Umesto ne . . . pas upotrebljava se noпn pas ispred

iпj'iпitiva, ako se podvlaci negacija. Tako Је ne vous dis pas de sortir, mais de rester, ја vam ne kaiem da izidete, nego da ostaпete, moie da se podvuce, ројаса: Је vous dis noпn pas de sortir, mais de rester, пе kaiem

vam da izidete, nego da ostaпete.

lza пegacije, nase "ni" kaze se non plus:

П ne le sait pas non pП~~Jis. То ne zna m оп. Kad пета g/agola, kaie se ni ... 1!1101!11 pПus

Ni moi non pRuns. Ni ]а.

8

pauvre -- јаdап, bedan le rhume - паzеЬ la construction - zidanje meuЬler ·- sпabdeti name-

stajem

113

Ја salle de bains - kupatilo le cablnet de toilette -

kaЬiпet za toaletu aussitбt leve - cim ustaпem је mets (mettre)- пavlai!im

j'ouvre -· otvaram ,_

le roblnet - slaviпa

couler - teCi Ia baignoire - kada plein, е - рип

la douche - tus serviette - peskir, ubrus,

salveta

(se) raser -- bri}ati ( se) le rasoir -· brijac Ie rasoir mecanique -

"zilet" ie savon а barbe ...:.:.:. sapuп

za brijanje ( brade Ј

(se) savonner - пasapuпiti

(se) le Ьlaireau - cetka za

sapunaпje

(se) debarbouiller- umivati (se)

rase de frais - sveie izbrijaп nettoyer - cistiti Ia dent- zub la brosse а dents ·-- cetka

za zube la pate dentifrice - pasta

za zube

se gargariser - ispirati gusu, grlo

se rincer la bouche ispirati usta

faire une friction - trljati glavu

le peigne . - cesalj se peigner - cesljati se la brosse а cheveux - cetka

za kosu

114

/ ne ... que 1

lmali ste vec ne ..• que. Ali опо ima dva zпacenja: samo i te]t. Kad receпica izraiava vremenski ројат, zпai!i tek, inace se prevodi samo.

I1 ne sait que cela. Оп zпа samo to. Il n'est que deux,_..heure~. Telt је dva sata.

1 ne . . . plus que 1

Ne ... plus que znaci jos samo (пе . .. viSe od): П ne me reste pИus que deux dinars. ostaje mi jos samo dva dinara (ne ostaje mi vise od dva diпara).

Се pauvre homme n'a guere de chance. Је n'ai plus de patience. П ne sait rien. П n'y а personne ici. Н n'est jamais chez lui; Connaissez-vous ces messieurs? Је n'en connais aucun. On m'a recommande de ne plus'-'aller dansce cafe. As-tu de I'argent? Pas unsou. Ni moi non plus. Personne ne me donne ja~is rien. Vous ne le voyez pas? Је ne le vois pas non plus. П ne parle que de cela. Docteur, est-ce que c'est grave? Се n'est rien, madame. Се n'est qu'un petit rhume. П n'est pas encore venu? Non, il ne viendra qu'a une heure. Prenez donc encore un peu de cela. Merci, madaтe, је ne тange que tres peu. Un petit verre de vin, тonsieur? Non. таdате, merci; је ne bois que de l'eau. J'ai depense presque tout тоn argent pour Ia construction de ma тaison. П ne те reste plus que cent mille dinars pour la тeuЬler.

.Dans На saiПe de !Ьains

Ма salle de bains est_:en meme temps тоn cablnet de toilette. Le тatin, aussitбt leve, је mets теs pantottfles et је vais dans la salle de bains. J'ouvre le roblnet et l'eau chaude coule dans ШЬaignoire. Quand la baignoire est._.assez pleine, је prends mon1bain pendant un quart d'heure. Apres, је prends une douche froide, је me frotte et m'essuie avec une serviet!e. Ensuite је me rase avec un rasoir mecanique. Naturelleтent, је me savonne d'abord avec un savon а barbe et avec un Ьlaireau_ Enfin је те debarbouille (lave) а l'eau fraiche et је m1essuie. Maintenant, је suis rase de frais. Apres cela Је me nettoie les dents aves une brosse а dents et un ·

peu d~ pate dentifrice, t;>uis је те gargarise et me rince un coup d'reil - pogled la bouche. Је fais aussi une friction d'eau de cologne l'ongle, m - пokat

passer - preCi et је me peigne avec un peigne et une brosse а cheveux. А vant de sortir de la salle de bains, је jette un coup d'reil sur mes_ongles. n ne me reste plus qu'a m'hablller et passer dans la salle а manger pour у prendre mon

petit dejeuner.

Hotel pour tenors

C'est dans._,un petit_.hotel au bord de la mer. Hбtel confortaЬle d'ailleurs. mais qui n'est pas._encore pourvu de tout le confort moderne.

Un monsieur, arrive de la veille, entre dans la salle de bains, sa serviette et son peignoir sur le bras, puis_. en ressort viveтent, appelant le gar<;on.

- Coтment voulez-vous que је me baigne? ll n'y

salle а тanger - trpezarija le petit dejeuner - dorucak confortaЬle - udobaп d'ailleurs - uostalom pourvu (pourvoir) -

sпabdeveп

le confort - konfor тoderne - moderaп

la veille - uoi!i пekog dапа le peignoir - ogrtac, penjoar sur le bras - preko ruke ii re::i::юri. - рйiiй"Уй izfd~

vivement - brzo

а pas de verrou а la pc.rte. le verrou - reza Le. gar<;on parait surpri.s. · 1 il parait - izgleda - C'est cela qui vous gene! dit__)l enfin. Eh Ьien surpris, е - izneпaden

quoi? vous ferez comme tout le monde: vous chanterez. gener - smetati vous ferez (faire) -uciпicete

Aux co1Jlrs~s chanter - pevati

Mme Dupont- Si mon cheval gagnc, је m'acbl:terai

un chapeau. Mr Dupont - Et s'ii perd? Mme Dupont - Ти те l'acbl~teras.

Cetrdeset sedma lekcija

Fraпcuzi imaju dva priloga za potv~·divaпje: ow i sn i оЬа zпасе nase "da". Prilog za potvrdivaпje па potvrdno pitanje је ow, па odrecпo si.

Ako vas neko pita da li ste gladпi, vi cete ти, ako ste gladпi, odgovoriti sa ow.

Ako пеkо misli ili pretpostavlja da пiste gladni, ра vas pita da Zi mste gladni, dakle ako upotreЬi odrecпi oЬlik pitanja, а vi ste и stvari gladпi, odgovoricete ти sa si:

Avez-vous faiin? - Ow, j'ai faim. Vous n'avez pas faim? - Si, j'ai faim.

8* 115

116

JII01111-1111e ... ~ Sto se tice priloga za odricaпje, i оп ima dva oЫika:

111101111 i ne . . . pas. Non se upotrebljava kad је sam ili uz пeku rec koja пiје glagol. Uz glago!se stavlja 1111е ... раз (JPoinnt):

Avez-vous faim? Vous n'avez pas faim? Nшn, је n'ai pas faim.

1 L'ЈЕшоре 1

Sad сето se pozabaviti та/о geografijom Evrope, и vezi sa rodom geografskih iтепа i upotrebom clana ispred njih.

lmeпa zemalja, gradova i reka koja svrsavaju пemim ®~ su ze1111sikoga roda: Sve evropske zemlje, osim Danske i Portugalije, svrsavaju петiт е, te su prema tоте zenskoga roda: l'AIЬanie, l'Allemagџe, la Belgique, Ia Bu1garie, де Danemark, 1'Espagne, l'JEstonie, !.а Ficlande, :Ь

France, la Grande Bretagne (l'Angleterre), la Grece, la Hollande (les Pays-Bas), la Hongrie, l'Italie, Ia Lettonie, Ia Lituanie, la Norvege, la Pologne, Не Portuga], la Roumanie, Ia Russie, Ia Suede, la Suisse, la Tchecoslovaquie, Ја Turquie, 1а У ougoslavie.

. Iтепа gradova dobijaju с/ап samo uz pridev ili neki dodatak: Ие beau Paris, Па belle Vienne, Re Paris de XVПI siecle. Le Havre ( Avr) i Le Caire (Kairo) imaju uvek Clan.

Imeпa reka: Па Seine, ]а Save, · ali le Danube. Imeпa ostrva: Ia Corse, Ва SicЏe. Па Sardaigne,

На Crete, ali: Corfou, Chypre, Rhodes, Malte (bez c!ana). Kako se пaSi predlozi 1Ш i iz ispred imena zemalja i

gradova, prevode па francuski, videcete и donjim primerima: etre l aller ) а Paris, enn France = у

venir ~. arriver

1 «Jle Paris, «Jle France = Jiz

Iтепа vaпevropskih zemalja muskoga roda, ako poCinju suglasnikom, dobijaju, umesto enn, au za jednin:u i aux za mпoziпu, а umesto de,~ dobljaju dWI i des.

etre aller

venir arriver

aWI Japon, allilx,_.Etats._ Unis

aJ!u Japon, i!l!es"_,Etats._ Unis

Ako ime zemlje zeпskoga roda ima neki dodatak, umesto en stoji danns la, а umesto de stoji de la: dans la France meridionale, «Jle Па France meridi'ona1e.

parfu ЈРIОШ

Izmedu glagola partir (poCi, polaziti, krenuti, kretati, otputovati) i. iтепа grada Ш zemlje stoji predlog JPOW":

11 est parti рош- Paris. Posao је и Pariz.

Nous partons рош Па France. Putujemo и Fraпcusku.

Iпасе g/agol aller upotreblcemo s predlozima а, е1111.

Medutim, kaze se partir е1111 guerre poCi и rat i partir e:m voyage krenuti · па put.

lvfi kazemo sta1111ovati \\!!, а Fraпcuzi llnablter, bez 1

ikakva pred!oga.

Quelle est la capitale de la Yougoslavie?- Belgrade (ili Beogr.ad) est 1а capitale de !а Yougoslavie. Et celle du Portugal? - Lisbonne. Dans quel pays se trouve Ве Caire? - En Egypte. Ou se trouve le Mexique? -· П se trouve dans 1' Amerique centra1e. Son oncle est alle aux lndes. Les troupes alliees sont arrivees la delegation - izaslaпstvo

.._.. .._.. 1 _..Е u ·._.С · ' la. Croi.'{.-Rouge - Crveni du Maroc. П est parti pour es.._.. tats._ ms. et ete, nous avons ete en France. L'ete prochain, nous krst pens~s faire~n voyage en Italie. On dit qu'il est parti part(piir, odpartir)- pofaii en voyage. Marseille et Toulon se trouvent dans la Пе Canada- Kanщla !France meridionale. Corfou se trouve en Grece. ·Nos.._.. presidee par - па ce/u. sa amis ont._hablte Paris pendant trois.__.ans. Quand public, que- javni, пarodni pensez-vous aller en Angleterre? J'irai а Londres quand · la conference - kon.ferencija j'aurai appris un peu l'anglais. international, е - meduпa-

rodпi

avoir lieu (ljo)- odrzati se Oroix-Ro\l!lge yougosiave part ЈРIОШ la ratification - ratifikacija, Пе Canna«Jla

Beograd. - "Jugopres" annonce qu'une delegation de quatre membres de Ia Croix-Rouge yougoslave, presidee par le dr. Pavle Gregoric, president du Conseil de la sante publique et de la politique sociale du Gouvernement F. N. R. Ј., va quitter ces jours-ci Beograd рош se rendre au Canada ou elle assistera а la dixJlшitieme conference internationale de la Croix-Rouge. JLa conference aura lieu а Toronto du 23 juillet au 8 aout.

potvrdivaпje

Ia propagation - .fireпje

la convention - konvencija, ugovor

le developpement - razvi-.tak, razvoj

lшmanitaire - ljudski le rapport ( -бr) - odnos la шodification - izmeпa

117

le statul (-tй) - statut, pravilo

en quoi est ••• ? - od cega је ... ?

dessus ( desй) - gore, ozgo dessous ( desи) - dole, ozdo dedans ( dedari) - ипиtrа

malle, f. - kufer

118

А l' ordre du jour de la conference se trouve, entre autres, la question de la ratification et de la propagation des conventions de Geneve, du developpement du droit humanitaire international, des rapports avec d'autres organisations internationales et des modifications du statut de la Croix-Rouge Internationale.

("Borba", 9 juillet 1952)

Cettri!!eset osma lelkcija

1 En quoi est . . . ? /

J(ad F;~ancuzi pita;u od Cega је neSto, o;·;i se slufti

predlogom en, upitnom zameпicom quoi i glagolom etre, cesto i trpпim oЬlikom etre fait, blti паСiпјеп, napl·avljeп.

Kad se pita od cega је пesto пapravljeno, misli se па пeku materijи ili пeki meial. U ovojlekciji zizecemo пekoliko najoblcпijilt predmeta i nauCicemo od cega .su. Za ~ada samo јеdап primer.

En quoi est (fait) le cahier? - Il est (fait) en papier. и dvadesetoj lekciji ste пaucili иpotrebu priloske

zameпice ещ i и dvadeset trecoj pri!oske zamenice у.

Videli ste d~ one zатепјији pred!oge d.e i а, kad ovi stoje ispred пaglasene licпe zameпice t1·ecega Zica (lui, elle, eux, elles), ako se te zameпice odпose па stvari iZi zivotinje. То isto vazi i опdа kad se de i а nadu ispred pokazne zamenice сеЬ.

Ali, i drиgi predlozi тоgи da se nadи ispred zamenica lui, elle, eux, elles, а da se opet ove пе odпose па lica. Sta blva onda? Najoblcniji predlozi koji dolaze и obzir јеsи sш-, sous, d.ans, cije је · osnovno, ohicпo zпacenje:

na, (Jis)pod., u. Опi, kad se nadи ispred gornjih zameпica, тепјаји se и priloge: dessus, dessous, dedans, а zameпica otpada. Evo vam primera:

Voici mon cheval, montez dessus ( иmesto: sur Rm). Evo moga kопја, uzjasite (popnite se na nj). Tirez cette taЬle et cachez-vous dessous ( umesto:

sous elle).

Povucite ovaj sto i sakrite se ispod n]ega ( dole). Apportez ma malle et mettez tout cela dedans ( umesto:

dans'-"elUe).

Doпesite тој kofer i stavite sve to unutra (и nj). Predlozi devant, derriere, avec gube iza sebe lii!пu

zameпicu, а oni su иpotreЬ!jeni priloski:

Tirez cette chaise et mettez-vous devant \.derriere) (иmesto: devant._,elle Ш derriere elle).

l . . ( . ) 1·spred (nJ"e), devant - ispred; spreda Povиcite tu sto iси z stamte stavzte se

derrU::re - iza; pozadi spreda ili iza nje, pozadi.

Za avec, imali smo vec dva p1·imera: La jolie maison а brule; la mechante femme а brule

avec (podrazumeva se аУес elle, to jest avec la maison). Gaп;on, .::herchez mon pantalon. - Mais vous._,etes Ыеn sur d'etre venu avec? ( to jest avec lui, avec le pantalon).

Umesto entre, parmi upotreЬljm•a se au milieu:

avec - sa; uz to, s tim entre - ( iz) medu parmi - ( iz) medu au milieu -·и sredini le carton - kшton

la matiere - materija la serviette - torba

Tirez ces deux chaises et mettez-vous <~ti ш.Шi:u lle sac - rorba ( = entre elles, parmi elles). et caetera ( etsetera) -

Jsto tako, sur cela, sous cela, dans cela, postaju tako dalje la-dessus, la-dessous, la-dedans па to(me}, ispod toga, le verre - casa; staklo и tome Ш: iznad, ![Ore; ispod, dole; unutra. la paille - s/ama

le feutre - filc

mettre

P,·ezent: mets, mets, met (те), mettons, mettez, mettent. Am·ist: је mis. Particip: mis, mise ( mi, miz).

Futur: је mettrai. Tako se menjaju i: permettre dopustiti, promettre obecati,

remettre predati i drugi. La boite est-elle en papier? (Est-ce que la boite

est en papier?) - Non, elle n'est pas-.en papier, elle._,est en carton. Le carton est, __ )l une maHere? Oui, Ie cart~ est.._,une matiere .. En quoi est la serviette (le sac)? Elle est (il est)._.,en cuir. Le cuir aussi est._.,une matiere. Qu'est-ce qui est fait.._,en bois? - Plu::>ieurs.._.oЬjets sont faits en bois. Par exemple? - Par exemple, la porte, la taЬle, les chaises et caetera. En quoi sont les bouteilles et les verres? -lls sont.._.-en verre. Et qu'est-ce qui est_en paille? Le chapeau de l'oncle est en paille. Et le mien?- Le tien est._.,en feutre. En quoi est la balle? - Elle est._,en caoutchouc. En quoi s9nt faits le~ murs? - Ils sont.....,en briques, mais,_)l у en а aussi en pierre. En quoi sont les plumes? - Eltes sont_en.._.-acier. L'acier est._.,un metal. - C'est trop ћaut. Prends une

la balle - !opta met1·e - staviti le caoutchouc - ( kaucu)

kaucuk la brique - cigla la pierre - kamen l'acier, т - celik le metal - metal ouvre ( ouvrir) - of}'ori la vitre - p1·ozoi·sko okno le foot-ball (futbal) -

futbal de foot-ball - futbalski le ballon - Ьа!оп, !opta le fer:- g}•oMe la lame de rasoir - поz za

b1·ijmije la laine - }'/llta; de -

}'Uilell

1е coton - pamuk le bas ( Ьа} - (~m·apa ( zenska) la clшllssette - l~arapa

(muska}

l/9

I'email - emalj le poele (poal) - рес

la fonte - liveпo gvoide la fa!ence - (fajans) poluporculaп

chaise et monte dessus. V oici ton petit cousin Paul; ouvre l'armoire et cache-toi dеШшs. J'ai du pain et rien avec. Si vous mettez cette robe, quel chapeau mettrezvous avec?

Le trema ( .. ), zпak koji se stavlja па samoglasпik zato da Ы se prvi samoglasпik, koji је ispred пјеgа, izgovarao zasebпo.

JP'revedite: Od cega su prozorska оkпа? - Опа su od stakla. А od cega је /utbalska lopta? - Опа је od koie. Od cega је пovcaпik? - Оп је takode od koie. Sta је пapravljeпo od gvoida? -· Mпogi predmeti su пapravljeпi od gvoida; kljuc, па primer. Od cega је пoiic?- Оп је od celika. Sta је jos od celika? - Noievi za brijaпje su takode od celika. Odela su od vипепе tkaпiпe. Pokrivac је od vuпe, а carsavi i peskiri su od pamuka. Моја kravata је od crveпe svПe. Nјепе carape su takode od svile. Моје carape su od pamuka. Kada је

le sou - petparac le cuivre - bakar le nickel - пikal

l'argent - srebro outre-tombe - s опе straпe

groba

le chantier ( saпtje) -gradiШte

le danger ( danie) -opasпost le cable - celicпo uie la poursuite - sudbeпi po

stupak, progoп

la salle а manger - trpeza-rija

le buffet - kredeпac la desserte - deserta Ia vitrine - vitriпa

fixer - (fikse) - p1·icvrstiti eclairer - osvetljavati chauffer - (za)grejati accrocher - okaciti, obesiti le noyer - orah ( oviпa) Ја noix - orah (plod) la vaisselle - posude le service de taЬle - servis

za је/о

le dessert ( desёr) - deser la liqueur ( likjjr) - liker la porcelaine - porculaп

120

od е~РЈ1.а!ја. l'!aSa реС је ad !iJ.'enog gJ.~ozda, У'а§и Ј.:е od keramike. Petparac је od bakra. Od cega Sll пapravljeпi casovпici?- Опi su пapravljeпi od пikla, srebra i zlata; to su metali.

OIIJTRE - ТОМВЈЕ

Affiche sur un chantier: "Attention, danger! Toucher а се саЬlе provoque

Ја mort! En outre, toute personne touchant а с·е cfihle s'expose а des poursuites".

CetrdeseUeveta Jlekcija

и danasпjoj lekciji naucicete опо sto је пajpotl·ebnije о mestu prideva uz imenicu. Pridevi se и /rancuskom stavljaju i ispred i iza imenice, ali najcesce iza nje.

/spred imenice stavljaju se oblcno ovi pridevi: !Ьов:u dobar, mauvais rdav, meclnaв:ut nevaljao, zao, ЈЬеаu lep, joli lepuskast, vJiHain ruian, prost, .haut visok, ancien пegdasnji, blvSi, !Ьrave dobar, valjan, pauvre jadan, пnouveau nov, gros debeo, long dug, ie seul jedini, Је premier prvi, Пе dernier poslednji, hoш:aete posten.

Mnogi od tih prideva mogu da se nadu i iza imenice, ali tada imaju i drugo· znacenje. То blva narocito ako se nadu iza imenice lhomme :

un jeune homme ( mladic), un homme јеuше ( mlad covek)

un graшJl,._..homme (veliki), un homme gтcaв:ud (visok) un peti(_,homme (mali}, un homme petit (podlac) un brave homme (dobar), un homme brave (hrabar) uв pauvre homme (jadan), un homme pauvre ( siro-

masan)

Uopste, kad se naroCito istice osoblna пеkе imenice, pridev se stavlja ispred nje: Un riche commer~ant bogati trgovac, quel tJriste evenement kakav ialosni dogadaj.

La saJIJie а manger

Notre salle а manger est_.assez grande. Au milieu, il у а une taЬle ronde avec plusieurs chaises. D'un сбtе se trouve le buffet, de l'autre la desserte et la vitrine. Au-dessus de la tаЫе est fixe au plafond un iustre qui eclaire le soir toute la salle. Quand,._..il fait froid, la salle est chauffee par un poele en fa!ence, place en face du buffet. Quelques taЬleaux sont._,accroches aux murs. Се sont tous les meuЬles. Le buffet, Ia desserte et la vitrine sont._,en noyer.

La vaisselle se trouve dans le buffet. Elle se compose d'un service de taЬie et d'un service а dessert. Dans la vitrine se trouve un service а cafe, un service а the, des verres а vins et des verres а liqueurs. Notre service de taЬie est,._..en porcelaine; il se compose d'assiettes creuses pour la soupe et d'assiettes plates pour la viande et les legumes, de plats, d'une soupiere, et d'un saladier. Dans la desserte sont placts la saliere, l'huilier, le moutardier, le sucrier, les bouteilles pour le vin et les carafes pour l'eau. Dans le tiroir de la desserte sont rangees Ies cuillers, les fourchettes, les couteaux. Nous._, avons aussi l'argenterie, mais nous ne nous,._..en servons que dans les grandes,._..occasions.

La taЬle est,._..ordinairement recouverte d'un tapis. Au moment des repas, on,._..бte le tapis et on met la. nappe. Quand Ia taЬle est preparee pour le repas, on dit que "Је couvert est mis".

JP'revedite: Marija,jeste li postavili sto?- Da, gospodo, Da li moram da zaCinim salatu? Ne, ја си је sama zaCiniti. Da li ste spremili sto је potrebno?- Da, gospodo. Evo ulja, sirceta, soli, blbet'a i senfa. Dobro, а gde је limun? - Eto ga gospodo. Donesite sada kupu sa vocem. jeste li

creux, creuse - .Supalj, dubok

plat, е - plitak la viande - meso le plat - Cinija, zdela la soupiere - cinija za supu le saladier - cinija za salatu la saЊ~re - slanik l'huilier - uljanik

le moutardier - sud za senf la moutarde _:_ senf le sucrier - sud za secer la carafe .:._ Ьоса ( za vodu) le tiroir - fijoka, ladica

la cuiller (kйijёr) - kaSika la fourchette - viljuska l'argenterie (larzantri) -

srebrnarija

servir - sluiiti 1' occasion - prilika ordinairement - oblcno recouverte - pokrivena le repas - obed le couvert - prfbor ( za sto) preparer - spremiti

mettre le couvert - postaviti sto

assaisonner - zaCiniti la salade - sa!ata l'huile - ulje le vinaigre ( vinegr) - sirce le sel ( sel) - so le poivre - blber la coupe -:=- kupa le raisin - groide sortir - izvaditi l'eau de vie - rakija terriЬie - strasan jour de fete - praznik feter - svetkovati

121

le depute - pos!aпik

Chambre des deputes -Skupstina, parlamenat

Је pont - most

Concorde, f. (pont, place de Ia- most, trg Sloge)

aigre - kiseo dur, е ·- tvrd une odeur - miris l'eglise - crkva orthodoxe - pravoslavпi

la bataille - Ьitka

nu- go, nag

122

dobro oprali grozde, kruske i jabuke? - Sve је dobro орrапо, gospodo. Dobro, izvadite serv{s za liker; mozda се пеkо od gospode hteti da popije casicu rakije pre rucka.

Enfant terriЫe

- Demain, c'est jour de fete chez nous, declare Toto.

- Ah! Et que fetez-vous? - Le cinquieme anniversaire de la trentieme annee

de maman.

,,

Paris - Chambre des deputes et pont de la Concorde

Pedeseta lekcija

Sada cemo da vidimo kada se pridev stav/ja iza imeпice. /stina, .to Ыvа и veCiпi slucajeva, ali vam песе Ыti па odmet sledeca uputstva:

Ako pridev kazuje kakvocu kqju пasim culima osecamo, naroCito ako pokazuje spo/jasnji oЬ!ik i boju, stav/ja se iza imenice: une maison blanche, une cravate rouge, un chapeau noir, des fruits aigres, du bois dur, une odeur forte.

Pt·idevi koji znace narodnost, veru: un Hvre fraщ~ais, une eglise orthodt)xe. ProS/i pridevi koji imaju znacenje t1·pnih prideva: une lettre perdue, une bataille gagnee. Specijalan је slucaj sa pridevima demi,· nu, excepte.

Oni mogu da se stave i ispred i iza imeпice i ne тепјаји znacenje, ali ako su iza imeпice, sa njom se slazu·: une demi-heure pola sata, i une heure et demie sat i ро, nu-pieds i pieds nus bosonog, ш.JI-tete i tete nue gologlav, excepte mes parents i mes parents exceptes osim mojih roditelja.

!та opet slucajeva kad dva prideva zajedno oznacuju

excepte (е septe) izuzev

cha.tain - smed clair - s etao Ьleu- р av

osim,

fonce - aman, zagasit Ies_..yeux ·zezjo) - oci

entre qu::1tre yeux ( antr boju. Oni se tada stavljaju iza im'lmice i ne menjaju se:

katzjo) - ll cetiri oka il а des cheveux chatain c]air оп ima kosu otvoreпo

smede Ьоје, eile а des._..y~::uл blot:u Љис~ ит:; im::: oci tamnoplave br;je.

yeux, cieux, aiieux

!~s !:Е~~:!: ( !r?"jn) - nebesa l'aieul ( lajol) - deda les aieux 1 lezajo) - preci,

pradedov

Jeste Zi se izneпadili kad ste naiS/i па rec Ies_..yeux? s'asseoir (sasoiir) - sesti Od imenice l'~il mnoZiпa је, dakle, пepravilпa. !та jos samo dva izuzetka: le ciel nebo ima les cieux nebesa l'aieul deda ima 1es aieux preci.

s'asseoir

Naucili ste и dvadeset petoj lekciji glagol etre assis, sedeti, i znate da је to trajna radnja. Sad cete nauCiti da је assis ustvari prosli pridev od glagola asseoir, koji se оЫспо upotreb/java kao povratan glagol i znaCi sesti, dakle trerшtnu radnju.

Тај glagol ima i dve promene ( ali ne и svlma oЬ!icima) i vi treba da nauCite obadve. Prva је knjizevna, а druga se upotrebljava mahom и narodskom govoru. PJ·ezent: је m'assieds,. tu t'assieds, il s'assied ( asje);

nous nous._..asseyons, vous vous.._.asseyez, ils s'asseyent(nunuzasejon, vuvuzaseje, ilsasej), lli: је m'assois, tu t'assois, il s'assoit ( asoa); nous nous._..assoyons, vous vous._,assoyez, ils s'assoient (пunuzasoajon,

vuvuzasoaje, ilsasoa). Imperativ: assieds-toi, ( ili assois-toi), asseyons-nous,

asseyez.,.vous. Futur: је m'assierai (ili је m'assoirai). Aorist: је m'assis sedoh.

123

~tre en retard - zakasпiti

il pleut - · kisa pada la douzaine - tuce le mouchoir - maramica le croiseur ·- krstarica la· flotte - f/ota la visite - poseta l'Adriaticщe - Jadraп

la saiutation ( sjon) pozdrav

il aпivait - desavalo se la reclamation ( sjan) -

potrazivaпje

le preteur - zajmodavac le gage - zalog сош;u (concevoir)- sastav

ljen, парisап

etant donne - buduCi da

124

Perfekt: је me suis._assis seo sam.

Ne sois pas._en retard, је ne t'attendrai pas plus d'une deini-heure. П pleut et il est sorti tete nue. J'ai achete une douzaine de mouchoirs Ыarics. Пn croiseur de la flotte britannique est arrive en visite dans l'Adriatiqu~. Asseyez-vous а m; place. Vous vous._assierez (assoirez) pres de moi. Si v~us vous__..asseyez pres de moi, је vous raconterai qцelque chose de tres._interessantJe suis._assis depuis une heure et dem1e .. Ne t'assieds pas Ia (ne t'assois pas la), assieds-toi ici (assois-toi ici)_

SALUТA1'IONS

П aпivait а Bernard Shaw, surtout au debut de sa caпiere, de faire des dettes. Un jour, i1 re9ut une lettre de reclamations d'un preteur Sur gages, COil9Ue dans. des termes tels que Bernard Sbaw ne put faire autrement que . de .repondre:

"Monsieur, etant donne que ma secretaire est une dame, i1 m'est impossiЬle de lui dicter sans la fairf;. rougir се que је pense de vous. Moi-meme, је ne peux. pas non plus vous l'ecrire, car је suis un gentleman. Mais vous-meme, n'etant ni une dame ni un gentleman .. vous m'avez sans doute compris ... "

Pedeset prva lekcija

U cetrdeset sedmoj lekciji ste пaucili пesto о upotreЫ odredeпoga с!апа uz imeпa gradova i zemalja i videli steпeke slucajeve kad с!ап otpada. Ali, ima jos пeko!ikO' slucajeva kada se Clan пе upotrebljava. Mi cemo uzeti

one пajvaznije. J(ad se vlastita imeпica odreduje zajednickom imenicom,.

izmedu пjih se stavlja predlog de bez С!апа:

La ville de Paris. Grad Pariz. Le nom de Pierre. JLe royaume de Бelgique.

Јте Petar. Kraljeviпa Belgija.

Ispred imeпa dапа, meseca, uz apoziciju, ispred imeпica koje stoje kao atrihut, а koje znace neko zvanje, пarodпost,. veru, пета' clana:

iП est__..arrive dimancihle. ..Jfanvier а ete tres froid. J'ai visite Paris, capitaie

de la France. П est bon gar«;шu. :Son frere est mooecnn. Nous sommes Yougoslaves.

.Prispeo је и пedelju. Januar је Ыо veoma hladaп. Вiо sam и Parizu, glavпom

gradu Fraпcuske. Оп је dobar decko. Njegov brat је lekar. Mi smo Jugosloveni.

Napomeпa: ako hocemo da kazemo da se nekog dапа и nedelji oblcno vrsi neka radnja, ili ako је ime dana Ьlize odredeno пekim dodatkom, с!ап se stavlja:

Le dimanche nous ne travaillons pas.

П viendra le lundi de Ia semaine prcchaine.

JLe mardi 15 juin.

Nedeljom ne radimo.

Оп се doCi и poпedeljak

U utorak 15 јипа.

U mnogim utvrdeпim izrazima ne upotrebljava se с!ап. Vi ste neke izraze vec naucili: parler fraщais (anglais, allemand, italien ... ). avoir faim (soif, chaud, froid, sommeil ... ) faire peur uplaSiti, faire plaisir uciпiti zadovoljstvo, demander pardon moliti za oprostaj, prendre place sesti, prendre froid nazepsti itd.

Kad od dve imeпice druga kazuje сети · sluzi prva, izmedu njih oblcno se stavlja predlog а lэez clana: une tasse а cafe solja za kafu ( ali: une tasse de cafe solja lcafe !) , un verre а vin casa za viпo ( ali: un verre de vin casa vina!)' une boite а cigarettes kutija :ш cigarete ( ali: иnе boite de cigarettes kцtija cigareta!), du papier а Iettres hartija za pisma, i tako dalje.

Najzad, potsetite se onoga sto је rесепо и dvanaestoj lekciji о partitivnom clanu, kad se kazuje izvesna Jlшliёina i mmera. Tada se takode izostavlja с!ап: un vепе de vin. lza пegacije isto tako :· је n'ai pas d'argent.

Quel jour etes-vous_aпives? - Nous sommes__.arrives samedi soir. Juillet а ete tres chaud. J'ai visite Rome, capitale de l'Italie. Mon pere est professeur. Quelle matiere enseigne-t-il? - П enseigne le fran~is. Nos voisins d'en face sont Fran~ais. Ils demeurerit dans notre rue depuis dix_ans. JUe pere est ingenieur. JLe mois prochain ils partent pour 1а France. Ou se trouve l'ecole fran~ise? Quel est le jour de consultation de M-me Petrovic? Les jours de consultation de la

la matiere - predmet enseigner - predavati d'en face - preko puta prochain, е - iduCi la consultation - primaпje

(kod doktora) le boulevard ( bu!var)

bulevar

125

Raspail - Raspaj l' etage, т - sprat la t'iancee - vereпica

faire cadeau de qch а qn - darovati пеkоте пesto

il lui (т', t', nous, vous) а fait cadeau de . . . -оп ти ( тi, ti, пат, vат) је darovao

la rc.flexion ( refleksjon) razтisljanje

le chapelier ( sapeljeJ -seSirdiija

la politesse - uC!ivost le doute - sumnja le gentilhomтe- ( zantijoт)

- plemic les gentilslютmes ( zantizom)

- plemiCi

la confiance - povereпje

illimite - neograniceп

le detective - detektiv prive - privatcm l'ordre, т. zapovest,

пaredenje

filer - p1·atiti, motriti la couturiere - krojaCica la тodiste - тodiskiпja

la patisserie - (patisriJ -poslasticamica

stupefiant - zaprepascиjиii

126

·doctoresse sont le тardi, le jeudi et le saтedi de 3 а 5. Quel jour partirez-vous en voyage? Nous partons le saтedi 1 таi. Prenez place, тonsieur, је vous en prie.

Prevedite: Јисе sат паzеЬао. Vi ste те uplasili. Molim vas da тi oprostite, gospodiпe. Gde stапије vas prijatelj?- Оп stапије па bиlevarи Raspaj br. 10, treci sprat, staп broj 2. Оп те је pozdravio vrlo иctivo. lz dапа . и dап оп је slaЫji. Ја se kират tri риtа sedтicпo. Na пjegov rodeпdaп, пjegova vereпica darovala ти је jedпu /ери srebrпи tabakerи.

RefRexiшn d'mпm cЬapeJ!ier

- Saluer sans.__..бter son chapeau! Mais, тonsieur, се serait ]а fin de la vieille politesse fraщ;aise.

- Vous___.etes san~ doute gentilhomme? - Non, тonsieur, је suis chapelier.

Le detecfive prive.- Маdате, suivant vos___.ordres, j'ai file aujourd'hui votre тari: il est___.entre chez cinq couturieres, quatre тodistes, trois grands тagasins, dans trois salons de the et dans deux patisseries.

La Cliente. - C'est stupefiant. Mais qui cherфait-il? Le detective prive. - Vous, таdате!

Pedeset druga lekcija

Ostaje пат jos јеdап slиcaj kad se пе upotrebljava с!ап. Ostavili smo ga poslednjeg zato sto оп traii пarocito objasnjeпje. Оп је и tesnoj vezi sa predlogoт de. Ova jedпosloina rec se vr/o mnogo иpotrebljava i s/uii da poveie odnose izтedи razпih reCi, оЫспо imeпica, i da istakпe пjihovo zпасепје i razпe пiјапsе zпасепја.

Ako, па· primer, kaiemo le livre de l'eleve zпamo da to zпaCi knjiga исепikа, to jest kпjiga koja pripada uceпikи, dakle llJ!Ceninшva kпjiga. Fraпcuzi ovaj prisvvjпi pridev "иcenikov" петаји, · zato su иpotreblli geпitiv ili drugi padei.

Jos јеdап priтer. - Ako kaiemo: c'est le тarteau d1!11 ,'orgeron to је lшvacev cekic, ш c'est le baton du berger to је pastirev stap, to zпaCi da cekic pripada izvesпoт kovacи, а stap јеdпот izvesпoт pastiru.

Ali, ako hocemo da kaiemo da smo паШ јеdап kovacki cekic ili јеdап pastirski stap, to jest jedan cekic ili jedan stap kakviт se ohicпo sluie kovaCi i pastiri, опdа necemo иpotreЫti Сlап ispred iтепiсе, пеgо samo predlog de:

le тarteau - cekic le forgeron - kovac le bliton - stap le berger - pastir

J'ai trouve un тarteau Nasao sат јеdап kovacki l'ecrivain - pisac de forgeron. cekic. le talent ( ta[an) - taleпt

J'ai trouve un baton de Nasaб sат јеdап pastirski Ie bal - bal berger. stap. la source - izvor

Dakle, sad пе postavljamo pitanje ciji је cekic i1i 1е diplбтe - diploma cijii је stap, пеgо Jkalkav је cekic i kaBcav је stap. Drugim le secretaire - sekretar reCima, kad pitaтo ci]e је пesto (posesivпi geпitiv) иро- le titre - titula treЫcemo i сlап, а kad pitamo lkakvo је пesto, to jest kad la faute - (po)greska druga imeпica kazиje kakwocllJ! prve imeпice, опdа se la gramтaire - gramatika stavlja samo predlog de. (kvalitativпi geпitiv Ј. 1' orthographe, т- pravopis

Evo vат jos пekoliko priтera, и kojima se lepo vidi la perte - gubltak, gubljenje · kako predlog de sa imeпicom zатепјије pridev: un le fuтeur - ри§ ас

ecrivain de talent taUentovan pisac, une robe de bal le Ьlе - iito [l)alslka haljiпa, eau de source Jizvorska voda, un diplбтe le troupeau - stado de professeur profesorsB\.a diploma, la place de secretaire le mouton - ovca seПcretarsko mesto, le titre de docteur doktorslka titula, itd. le breuf - ( ЬОЈ) - vo Tako isto: le professeur de fran~ais profesor fraпcuskog les breufs (ЬОЈ - volovi jezika, une le~on de fraщais cas fraпcиskog jezika. (fs је пето!)

Plusieurs champs de Ьlе ont......,ete bлlles. Les trou- garder - cиvati

peaux de тoutons et de breufs sont Ьien gardes par les le nid ( пi) - gпezdo

chiens de berger. L'enfant est тonte sur l'arbre et у а le port (рбr) - luka trouve un nid d'oiseau. Quel est le port 1е plus grand la Mediterranee - Sredo-de la Mediterranee? C'est le port de Marseille. Odessa zemno More est___.un port de теr. Les chiens du berger etaient grands Marseille - Marsej et forts. ll s'agit d'une vie d'homтe. La vie de l'hотте la роmте de terre n'est pas longue. Nous тangeons souvent des pommes krompir de terre. La caisse etait pleine de Ьillets de banque. la caisse - kasa Ј'аiте beaucoup le poisson. Lequel? de теr ou d'eau le Ьillet de banque - пov-

douce?- L'un et l'autre. Quelle est cette grande тaison? сапiса

- C'est l'aтbassade des Etats-Unis. Elle est тoins doux, douce - sladak belle que l'aтbassade de France qui est toute en тarbre l'aтbassade- ambasada Ьlanc. П est parti par le cheтin de fer. L'Etat а тodernise le cheтin ( sтen Ј - put une тine d'or. Elle а achete une robe de soie qu'elle le cheтin de fer- ielezпica

а рауее tres cher. Nous___.avons___.entendu des coups la тine - rudпik

de fusil dans la foret. payer cher - skupo platlti

127

le fusil (juzi) - puska le coup de fusil - рисапј

la foret - sита

la Dalmatie - Dalтacija

la SerЬie - Srblja Ја chasse - lov Ie cri - иzvik

Prevedite: Sиtra је rodeпdan moga brata. Роk/опiси ти јеdап lep zlataп sat. Кирiо sат јеdап fi/caпi seSir. Је li skиp? - Da, p/atio sат ga 2000 diпarao Kakva viпa ielite, gospodo, da/тatiпska iZi srbljaпska?- Doпesite

пат prvo bocu sтederevskog be/og, da se та/о osveiimo, pos/e сето uzeti crnog viskog da se zagrejemo. Jutros smo doblli sasvim sveiu morskи riЬu. Zelite li је, gospodo? - Naravпo. Kelпer, doпesite mi, molim vas, pariske i .becke поviпе. Nas prijate/j ima jedпog /epog /ovackog psa. Culi smo radosпe иzvike.

Emant terrЉle

- Si tu n'embrasses pas ta tante tout de suite, је t'en-v'"oie au lit.

- Bonsoir, maman!

La deHegat!on grecque en У ougoslavie

La delegation parlementaire grecque en visite au Parlement yougoslave а depose une couronne sur la

parlementaire {parzemanter) tombe du Soldat Inconnu а Avala. - par/ameпtarпi,-arac

grec, grecque ( grek) -grcki, а

le parlement - parlameпat

la couronne - vепас

la tombe - grob inconnu, е ( еnkопй} - пe

poznat, nezпan

la station thermale - ( topla) banja, top/ice

suivant, е, - s/edeCi le sol - · t/e, zemlja ami, е - prijate/jski la liЬeration - os/obodenje participer а -ucestvovati (и) anniversaire m. - godisnjica historique - istoriski assis!er а - prisиstvovati

сети

Excellence ( eksezans) Ekse lencija

128


Te!egramme des parlementaires grecs au Marechal Tito

Arandelovac, 8 juillet. - Au dejeuner qui а ete offert par le Gouvernement de la Republique Populaire de Serble . en l'honneur de Ia delegation parlementaire grecque, а la station thermale d' Arandelovac, le chef de la delegation М. Dimitrios Gondikas а propose d'envoyer au Marechal Тito, а l'occasion de la fete populaire serbe, le 7 juillet, le telegramme suivant:

"C'est un evenement heureux que la delegation parlementaire grecque se trouve sur le sol de la У ougoslavie amie Ie jour meme de la liblration en SerЬie. Aujourd'hui, nous avons participe de tout notre coeur а cet anniversaire historique et цssiste aux manifestations populaires.

А Votre Excellence nous adressons tous nos voeux Ies -plus chaleureux".


Pedeset treca leJkcija

Za odredivaпje roda fraпcuskih imeпica postoje opsta иpиtstva, da izbegnemo izraz pravi/a. Rod iтепiса moie da se odredi Ш ро пjihovom znacenju Ш ро пjihovim шnstavcima. Mi, naravпo, sve to necemo obиhvatiti и

jednoj, vec и nekoliko lekcija. Sada сето se pozabaviti rodoт imenica muskog roda ро njihovom znacenju:

lmena ljudi i muijaka: Jean Јоvап, Је pere otac, le marchand trgovac,

Ie lion /av.

/те па planina, drveta, metala: De MontЫanc МопЬ!ап, le chene hrast, le fer gvozde . .

!mena strana s!'eta: Гest istok, l'ouest zapad, le nord sever, Не sud ;ug. Sve 1·eN uzete kao imenica: Не pouvoir v/ast, Ве Ьien et le mal dobro { zlo, Ie bon,

и~ beau, П.г vrai dobm, !ери,· istinito, ~г pour et П€ coг.tre za i protiv, Пе moi ја.

/тепа dana, meseca i godisnjih doba: (le) dimanche nedelja, (le) janvier januar, Пе printemps

prolece, D'ete leto, n'automne jesen, D'hiver zima.

lmena p/anina ll mnoznnn sи zenskoga roda: Jes__,Alpes Alpi, les Pyrenees Piri'neji, Ies Vosges

( voi) Vogezi.

Vi ste dosada naucili dosta priloga. Mi сето ih

adresser - upuCivati les voeux ( vo), m - ielje chaleureux, euse - topac

ponoviti- ne sve odjednom!- па taj nacin ~to сето ih k/asificirati, dodajuCi im uzgred i neke lffl~~· Zasada adver!Ьes (m.) сЈ\е Dieux -

mesni prilozi cemo uzeti priloge za тesto Ш mesne priloge:

icn ovde, Ја tu, оiи gde, kuda, kamo, dedans unutra, delhlors napolju, devant (is}pred, derriere iza, pozadi, jpartout svuda, aШeurs па drugom mestu, dessus iznad, 4!1essous ispod, loin da/eko, pres de Ьlizu, en otuda, у taino.

partir /

Vama nije пероzпаt g/ago/ partir poCi, krenuti, polaziti. Оп је nepravilaп, а/Це njegova nepravilnost та/а, jedino и sadasnjem vremenи Ш prezentu, ра, prema tome - to znate - i и predasnjem nesvrsenom Ш imperfektu i и prilogu sadasnjem Ш pQrticipu prezenta. Osnova se ne

9 129

Као pamr menjaju :re: mentir - lagati sentir - osecati consentir - pristati se repentir - kajati se dormir - spavati servir - (pJ)sluiiti sortir (ie suis sorti) - iziCi

a:voir confiance en - imati poverenja и

ranger -- glodati antasser - (na)gomilati horriЬle - uiasar., grozan Ia-dessus - па to etrangler - zadaviti eternuer - kijati, kihati le museau- njuska, gublca le saЬie - pesak

130

doblja, kao kod fi!Ilir, odbacivanjem -ir, vec odbacivanjem -tir, dakle csn!Jva ј г par-, а nastavci su -s, -s, -t, za jedninu. Za mnoziЮ~u, osnova је part-, ali пета umetka -iss- kao kod finir, dakle:

Prezent: је par-s, tu par-s il par-t, ( piir) ; nous part-on~ . vou5 part-ez, ils part-ent.

:П:Шperfekt i pзrt. prгzernta: је part-ais, (en) part-ant. Furur: је partir-ai. Aorist: .Је part-is. Prosli pridev Ш particip perfekta: part-i. Proslo vreme ili perfekt: је suis parti.

L'acier, le plomb, le fer, le cuivre, le nicke!, l'or et l'argent sont des metaux. Dans notre jardin il у а plusieurs___..arbres fruitiers: un pommier, un prunier, un cerisier, un poirier et un pecher. On n'entre pas._ici. Voici la maison ou је demeure. La:issez-le la. La poste n'est pas loin d'ici. J'en viens. Ј'у vais tout de suite. Је I'ai cherche partout. Nous'-'acheterons c~la ailie.urs. Је l'ai rencontrc pres du marche. Quand partez-vous pour la France? Nous partons samedi matin. П ne part pas cette semaine. Pourquoi ne sont-ils pas deja partis? - Parce que Је pere est tombe malade. J'ai blen dormi toute la nuit.

Prevooite: Zasto vec ne po/azis? Tvoji su vec posli. Kad ste vi иШ, ја sam vec Ыо izisao. Nemam poverenja и rjJga, оп laie uvek. Ne, gospodine, vi se varate, оп ne laie nikada. Jeste li nesto osetili? - Nisam osetio bas nista. Da li pristajete? Сети to sluii?- Nemam pojma (neznam о tomeniSta},pitajte ~·asu ienu. То mi је dobro posluiilo. Ali, uzmite jos ( toga) gospodine. Hvala, gospodo, ја sam se vec posluiio. Spm·am Jrlo dobro. Spm•ao Ьih сео dan.

JLJE RJENARD JENJlURJМE

Un jour, le lion invite chez Iui l'ane et le renard. Le lion haЬite un palais qui est fort beau. Mais les._os ronges, entasses dans les coins, repandent une odeur horriЫe.

Le lion fait___..asseoir ses__.invites а sa tаЫе. JPuis il dit._..a l'ane:

- Comment trouves-tu mon palais?

- Sire, votre palais est magnifique, repond l'ane. Mais.._.on у respire une odeur desagreaЬle.

- Vraiment, dit le lion en colere. Је n'aime pas Jes gens mal e!eves comme toi.

La-dessus, il se jette sur l'ane et l'etrangle. Puis il se tourne vers 1е renard:

- Et toi, rnon cher petit renard, dis-moi ton avis. Maitre renard eternue et sc frotte le museau dans

Ie saЬle. - Sire, dit._.il enfin, votre palais est splendide

et rempli de belles et bonnes choses. Mais је ne puis rien dire de l'odeur, car је suis fort enrhume.

Pedeset cetvrta ie1н~ija

Rod imenica ienskoga roda ро njihovom znacenju:

Jeanne Jovanka, Ка soeur sestra, Ла lionne lavica.

Imena r.auka i veCi deo imenica koje kazuju moralne osoblne:

Па chimie ћemija, Ia geographie geog1·ajija, Гhistoire istorija; Ја bonte dobrota, Па paresse lenjost, Ја mechancete zloca.

Vremenski priJozi

qunand kcda, au]ourd'lшi danas, bler juce, demain sutra, adverЬes (m.) de temps ~vant~hier prekjuce, apres-demain prekosutra, tбt rano, vremenski prilozi tard dockan, toujours uvek, jamais nikad, mainteuant sad, parfois, qunelquefois kadkad, ponekad, aussitбt, tout de swte, odma!z, alors tada, blentбt uskoro, autrefois nekad, sounvent cesto, deja vec, enfin najzad, avant pre, apres posle, pws, ensuite zatim.

naitre

JPrezent: nais, nais, nait (ne); naissons, naissez, naissent. Funtunr: naitrai. Aorist: naquis ( naki). Particip perfekta : nc. J?erfekt: је suis ne.

9*

naitre - roditi se ( sa ctre)

131

f)

mourir - umreti ( sa etre) је mourrai (ze mur're) mort, morte ( mor, mort)

umro, umrla; mrtav, mrtva

laconique - l~koпski la contree - kraj, predeo ancien, enne - stari, blvsi Је bavardage- ЬrЫјапје

rechercher - traziti, ispitivati

la concision - saietost, zbljeпost, koпcizпost

ils savaient - zпali su Ја pensee - misao le mot - rec Је bouclier - stit heroique - juпacki

signifier - zпaCiti

le vainqueur (venk[Jr} pobedпik

132

J?rezent: meurs, meurs, meurt (m8r): mourons, mourez.

rneurent. F\IJ!mr: mourrai. Aorist: mourus. J?ar. perfekta: mort. J?erfeli::t: је sms mort.

Је suis ne Је meme jour que toi. Nous sommes nes le meme jour. Quand viendrez-vous nous voir?- Demain matin, si c'est possiЬle. Il nous_attendra jusqu'a demain matin. Је suis malade depuis mardi soir. Qu'avez-vous donc? - J'ai Ја fievre et j'ai mal а la gorge. Et mon livre? - Је vous l'enverrai aujourd'hui. Nous 'nous verrons Ьientбt. Vous ne fumezjamais'? -Si, quelquefois, en societe. Enfin Је voila! Pourquoi viens-tu si tard? Il ne m'ecrit pas souvent. Quand etes-vous arrives, avant .ou apres .Jui? -Oh! .nous sommes_arrives Ьien avant. Ou allons-nous maintenant? - Nous_allons

. au cinema. Mais_il est trop tбt pour aller au cinema. П viendra Ьientбt. 11 est mort Је mois dernier.

J?revedite: Dete se rodi/o juce ujutro. Jeste li ga ikad sreli? - Ne, пisam ga пikad sreo. Је li оп uvek bolestaп? Da, uvek је bolestaп. Ne izlazite, dockan је. Dockaп је? ali tek је devet sati. Nekad su ти roditelji Ыli vrlo bogati. Ја ga cesto vidim. Вiо је dugo bolestaп. Mi smo kreпuli odmalr posle. Ја ne ustajem пikad suviSe rano, zato sto leiem uvek dosta kasпo.

RepoП11se Daconnque .

Les haЬitants de la Laconie, contree de. l'ancienne Grece~ ';'vaient_horreur du bavardage. Recher~hant Ја · concision, ils savaient_exprimer Jeur pensee en tres peu de mots. En remetiant un bouclier а son fils qui partait combattre les_eпnemis uпе hero'ique mere laconienne lui dit simplement: "Avec ou dessus!" Се qun sigпifiait: ),Reviens-moi vainqueur ou mort!"

Pedeset peta lekcija U proSle dve !ekcije govorШ smo о rodu imeпica ро

пjihovom zпщ~епји. Sшl c:emo da vidimo пjihov rod ро пjihovim пastavcima. JVajpre тuski rod.

а) Imena zemalja i gradova koja ~е пе svrsavaju nemim е: Le Portugal Portugalija, le Japon Јарап, Ie Bresil

BraziЦja, le Danemark Daпska, Ie beau Paris lepi Pariz. Ь) Imeпice koje se svrsavaju izgovorenim suglasnikom

ili samoglasпikom:

Пе Ьlе iito, Ie caillou kamicak, le jeu igra, le jour dan, le mur zid, Ie sac torba, Ie mais kukuruz.

v) Imeпice sa krajпjim пosnim samoglasпikom:

\IJ!Jtll an godina, le vin vino, Ie nom ime, le foin sепо. g) Imenice sa krajпjim пemim suglasпikom: Не bras ruka, Ie champ polje, le mot rec. d) Imeпice па -age, -ege, -ige, -ment, -isme: Пе mariage veпcanje, Пе piege klopka, le vertige vrto

glavica, le gouvernement vlada, le rhumatisme reumatizam.

Glavпiji izuzeci su: pod Ь) l'eau voda, Па foi vera, Па loi zakon, Па veranda

veraпda, la viiia vila, Иа vertu vrliпa; la cuiller kaSika, На cour dvoriste, !а dot miraz, На mort smrt, Ia mer more, Па part deo, Па soif ied .

pod v Ј Ја main ruka, la faim glad, la fin kraj. pod g) Ва clef kljuc, Ia croix krst, Па chaux krec,

На dent zub, Ia faux kosa ( alat), Па fois put( а), Па foret suma, Ва nuit пос, Па paix mir, Jla toux kasalj, Ia voix glas.

pod d) Па cage kavez, Па nage plivctnje, ш1е image slika, la page straпica, la plage plai.a, Па rage bes(пilo).

Nacinski prilozi

a.iВllsi tako, aiШssi takode, comme kao, kako, antant adver!Ьes de maП11iere

toliko, commeВllt kako, ensemiЬie zajedпo, autrement naciпski prilozi drukcije, ponrqnoi zasto, sпrtout narocito, vJite brzo, gJratis besplatno, fort jako, tres vrlo, veoma, blen dobro, mаП rdavo, plllJitOt radije, bolje i mпostvo priloga па -meП11t.

dire

Glagol dire nije vam sasvim пepoznat. Neke пjegove oЬlike ste vec nauci!i. PrezeВllt: је dis, tu dis, il dit ( di); nous disons, ( dizon) dJire _ reci

vous dites ( dit '), ils disent ( diz). Funtuпr: је dirai. Aorist: је dis. J?articip per.: dit,' е.

133

l"affaire - spor, parnica l'accident { aksidan) -· ne

srecan slucaj

l'automoblle, f - autoтobll

Avez-vous faim? - Oui. Moi aussi. Је ne vois pas blen comment vous"_,avez fait cela. Dites-moi comment vous"_..avez dormi cette nuit. Commentt est-ce possiЬle? Voyez comme il ecrit Ьien. Si vous saviez comme је

· vous"_,aime. Comme il vous,__.aime! Il est Ьlanc comme la·neige. Ils se ressemblent comme deux gouttes d'eau. On le considere comme tres,_.hablle. П t•a fait comme malgre lui. Nous sortirons._..ensemЬle. Il me t•avait dit autrement. Surtout ne le dites а personne. Attendezmoi, је serai vite revenu. Dites-moi plutбt се que vous"_,en pensez. Qu'eч dit-on? Qu'est-ce qu'on en dit? Que diriez vous de cela? - Је dirais qu'ii а raison. Venez

le !riЬunal - sud le temoin { temoen) _ svedok vof:. vous me direz si j'ai Ьien fait.

cite1· - pozvaii (и sшlj le president ( prezidan) -

pretsednik

in vЩ~r :-:- pozvati bref, breve ( bref) - kratak le succes - ( sйkse) - t~speh

remporter Ie succes -postiCi uspeh

deposer - svedoCiti (па

sudu), dati iskaz le cri - krik le choc ( sok} - sudar Ја chande!le - sveca

sto govori. Svi sто se uplasili, ја пarocito. Recife ти to sami. Ne, gospodine, ја kaiem samo istinu. Sta ти је rekao?- Ne znam sta ти је rekao. Zar niste nista culi? .;.;.._;· Dobro sam сtю at'i fti:юm nista юzшnei;, gowario ј.:Ј suvise brzo. Dodite radije sutra. Nocas sam -vr!o rdavo spavad. Moram da legnem dosta rano. ВШ smo па plaii. U ovom kavezu ima dve ptice. Сио sam njegov g!as.

!Reponse Пacomqune

Dans,__.une affaire d'accident d'automoblle devant le triЬunal de Niort. seize temoins etaient cites. Le

voir trente-six chandelles - president les"_,invita а etre brefs. Le succes fut remporre videti sve zvezde па nebu par le temoin qui deposa en sept mots:

Ја colonie - kolonija le coiiaborateur - saradnik le convoi - voz, vlak, grupa Ia Jocalite - mesto tous ( ovde tйs) - svi heberger - sтestiti

s'tЉattre - zabavljati se, igrati se

au grand"_,air - па sveiem vazduhu («JJ=t)!

134

,.Un cri, un choc, trente-six chandelles!"

Nos coПonies d'enfaпnts

Zagreb. - ,ђfotre collaborateur а accompagne un grand convoi d'enfants qui а quitte Zagreb lundi 30 juin pour se rendre а Medulin et а Rovinj. П а assiste а l'organisation de la colonie dans ces deux Jocalites. Mille trois cent cinquante enfa.nts. tous en bonne sante, у sont'-"hebergcs. Les enfants ont cinq repas par jour, et ils soпt tres heureux de pouvoir se baigner dans la mer et s'cЉattre au grand__.air.

("Narodni List", 6 juillet 1952)

Paris- Le Boulevard Haussmann

Sad cemo videti ienski rod imenica ро njihovim nastavciтa.

а) Zenskoga su roda imena zemalja, gradova i reka koja se S}•rsavaju neтim -е:

JLa Yougoslavie Jugoslm,ija, Ва Belgique Belgija, Па Grece Grcka, И'ancienne Rome stari Rim, la belle Raguse /epi Dubrovnik, la Seine Sena, la Save Sava.

Ь) Mislene imenice па -ion, -son (9on), -eur, -ее, -е: Н'attention pain}a, !а nation nacija, !а lщ:on lekcija,

На raison razum, pravo. Ia peur strah, la fleur cvet, la chaleur toplota, Ва dictee diktat, .!а soiree vece, Ва bonte dobrota, Ја verite istina, itd.

v) Uopste imenice sa krajnjim nemim -е: Па joie radost, la pluie kisa, Па rue ulica, Ја farine

brasno, ]а g1ace led, ogledalo. ia bataille Ыtka itd.

Glavniji izuzeci su: pod а) Је Hanovre Hanover, le .Мexique Meksiko, Ie Havre Havr, le Caire Kairo, le Rhбne Rona, Не Danube Dunav.

pod Ь) i v) le million milion, Не poison otrov, le soupcon sumnja, Пе bonheur sreca, le malhet r nesreca, 1!Ш honneur cast, Пе musee muzej, м incendie pozcr, Је foie dzigerica,

135

adverbes de quпшmШе koliCinski prilozi

le souci - briga la betise - glupost se faire faire - dati пapraviti ne faire que - sато, ne-

prestano, tek meriter. - zasllliiti laisser - pustiti abreger -:- skrati.Ji. Ыti kra~i

(и govoru)

136

le genie geпije, ne grade stepen, cin, Wl espace prostor, le cimetiere groblje, le mystere tajna, le monastere тanastir, Пе caractere karakter, le beurre maslo, le caprice kapric, le lierre brsljan, Ie verre staklo, casa.

/та jos iтenica па -е koje su тuskoga roda, ali sи one и паsет jeziku zeпskoga roda:

11Ш ахе ( aks) osoviпa, le bronze broпza, Не chiffre cifra, le cigare cigara, le contrбle koпtrola, Пе diplбme diploma, оо episode epizoda, le groupe grupa, Не masque тaska, Ие myrte тirta, Ie naphte пafta, 1!Ш orthographe ortografija, pravopis, le rбie uloga, Пе theme tema, Ie titre titula, un uniforme uпiforтa.

assez dosta, · auпtant (isto) toliko, beauпcounp тпоgо, comblern koliko, davantage vise, peUI! та/о, pluns vise, e:r.~c:re jos, sn, . t2!rnf9 te~lleme!rnt toliko, tr<1JI)!D suviSe, . tr~s veoma, vrlo, moiпns тапје.

Davantage, za razliku od plus, пalazi se па krajи rec~eпice.

Skoro svi prilozi za kо!Шпи upotrebljavajи se sa predlogoт de ako iza ovoga iта iтепiса: beaucoup de livres, comЬien de fois, taџt de travail itd.

Vreтe је da naиCite и celosti glagol faire ciпiti, raditi.

JPrezent: је fais, tu · fais, il fait (Је); nous faisons (fezon) vous faites (fet}, ils font (Jon).

JFUJ!tunr : је ferai ( zefre) . Aorist : је fis. JPerfeJkt: j'ai fant.

Assez de paroles! J'ai assez mange. J'ai autant de soucis que vous. Је suis moins grand que vous. Је ferai tout pour vous. Qu'est-ce qu'ils font la-bas? - Rien. lls bavardent. Fais ton devoir toi-meme. Tu fais toujours des hetises. Laissez-le tranqulne. Qu'est-ce qu'il vous._,a fait? La chose est faite. Votre dictee est tres Ьien faite. Је n'ai trouve qu'une faute d'orthographe. Ton devoir est moins Ьien · fait que le sien. Dites-moi се qu'il fait. 11 fume un gros cigare. Quelqu'нп demande monsieur.

Faites._,entrer! Faites attention! Tu m'a fait peur. П s'est fait faire un bel uniforme. П ne fait que фanter toute la journee. Nous ne faisons que commencer. Que faire maintenant?

JPrevedite: Dosta ste spavali, иstajte! Pustite те da

le maitre - ( titи!a koja se

daje advokatima) Па Cour d'appel - Apela

cioпi ( okruzпi) sud plaider - braпiti

spavaт jos та/о, tek је sedam sati. Iтат тпоgо briga. Ie geste - pokret ruke, gest Eto posledпje gluposti koju је пapravio. Da iтат novaca, circulaire - kruzпi

иСiпiо blh jedno lepo putovaпje. Da је lepo vreтe, isao il conclut (conclure) - оп Ыh и setnju. Ја blh ти ucinio to zadovoljstvo, da ga zakljuCi, zavrSi zaslиzuje. UCiпite mi to zadovoljstvo, тolim vas. Mi ти le tort - пepravo

nisтo nista uciпili.

Repoпnse 1\acшnique

sident de Cour d'appel а l'avocat qui plaidait depuis une heure.

Ме Clery fit._,un geste circulaire et conclut:

- Lui (l'adversaire) tort. Moi, raison. Vous, bons juges!

А П'есо!е.

L'insШuteunr. -- Pouvez-vous me dire qui regnait a'!ant Fraщ;ois I-e1·?

L'ec<1JIПier. - Fraш;;ois О, m'sieur.

Pedeset sedma leJkcija

poliment - plus poliment - Ве pius poliment

Као и nasem jeziku, i и francuskoт se porede prilozi, kao i pridevi, sa pluns i le pluns: poliment uCtivo, plus poliment uCtivije, le plus poliment пajuctivi,je.

Osim naCiпskill priloga па -ment~ тogu da se porede jos пeki pri/ozi:

souvent cesto, pluns souvent, le piuns souvent tard dockaп, plus tard, Пе piUI!s tard tбt t·апо, pПus tpt, Не plus tбt Boin daleko, pBuпs Ioin, Ве plus loin pres Ьlizu, pluns pres, Ие plus pres SledeCi prilozi iтaju nepravПnun poredbu:

l'adversaire _: protivnik le juge - sudija regner - vladati О (zero) - пula

/37

beaucoup mnogo, plus vi.Se, le plus najvise, peu та/о, moins manje, le moins najmanje bien dobro, mieux bolje, .)е mieux najbolje man rdavo, pis gore, le pis пajgore.

Prilog mal ima i pravilnu poredbu: plus mal i le plus mаП. Komparativ pis upotrebljava se samo unekim izrazima, i, oblcno, iza glagola faire, etre, i1 у а: tant pis utoliko gore, de mal en pis od zla па gore, de pis..._..en pis (bolje: de plus'-'en plus mal) sve gore i gore, il n'a jamais rien fait се pis nikad пШа gore пiје uradio, il ne fera jamais ni pis ni mieux оп nece nikad ni gore ni bolje uraditi, је m'attendais а pis ocekivao sam gore, се qu'il у а de pis sto је пajgm·e, c'est le pis qui puisse arriver to је najgore sto Ьi se moglo dogoditi, Ie pis qнi puisse

s'attendre а _ ocekivati arriver c'est ... najgore sto Ы se mog/o desiti, to је ... , nesto, nadati se, racunati ШЈI pis'-'aller U najgorem s/ucaju.

desoЬCissant - neposlusan etouffer - gusiti se 1arge - sirom Christophe - Kristoi -Colomb (kolo 11}·- Kolumbo liЬre а vous de . . . - па

vama је, stoji vam па

volju da ... refuser - odblti la maladie - bolest l'€stomac, m ( estl!ma)

stomak, zeludac nerveux, euse - nervozan Ie bruit - sum а peine -· jedva ·CroyaЬle - za verovanje,

verovatan

le Meridional - Juznjak le pari - opklada

138

и trecoj lekciji ste паисШ izraze "parler haut" govoriti gПasno i ,;parler bas" govoriti tiho. Опdа niste znali da su reCi haut i bas pride1•i koji su upotrebljeni priloski. lma jos takviћ slucajeva. Znate vec za couter cl1er slkupo

stajati, payer cber skupo platiti. Tako isto: vivre beureux, content, tranquiJ!le p1·evodimo: ziveti srecno, zadovoijnop mnrno. Takvi pridevi mogu, razume se, takode da ве

porede:

parler pi\Uis haut, ie pi\Uis haut payer pi\Uis cher, le plus cher

S\UiperПatnv + possЉRe

Је plus possiЬle sto (koliko) је moguce VISe

le moins possiЬle sto (koliko) је moguce manje le mieux possiЬ1e sto ( koliko) је moguce bolje le meilleur possiЬle sto (koliko) је moguce bo/ji itd.

1 ouvrir 1

G/agol ouvrir, otvoriti, ima nepravilan samo prezen/ (тепја se kao parler!) i particip perfekta: Prezent: j'ouvre, tu ouvres,~ il ouvre; nous_.ouvrons,

vous.._,ouvrez, ils_.ouvrent. F\Uirur: j'ouvrirai. Aorist: j'ouvris. Perfekt: ј' ai ouvet·t ( uver)

Као ouvrilr men}a}и se: couvrir pokriti, dkouvrir сомпir de _ pokriti nei!im tltkriti, offirilr nuditi, sowfrilr trpeti.

Travaillez le plus possiЬle, amusez-vous le mqins vossiЬle. Notre maison coute moins cher que Ia vбtre. iк est tres ma1ade, i1 va de plus_en plus mal. Је vous.._,en parlerai plus tard. Venez un peu plus tбt. Viens le plus tбt possiЬle. Tu travailles mieux que moi. П est desobeissant, се gar9on. Tant pis pour lui, i1 n'aura pas son

dесомпk - otkriti offrir - (po)nuditi soШJfrir de - trpeti, patiti

resumer - ukratko izlofiti le spectacle - prizor la tauromachie - borba s

gateau. J'hablte beaucoup plus loin que vous. Ouvrez blkovima donc cette fenetre, on etouffe ici. La porte est Iarge le taureau - _ Ьik ouverte. Cristophe Colomb а decouvert 1' Amerique. le toreador ( toreadбr) Voila се que nous vous_offrons: liЬre а vous d'acceptcr ou de refuser. Је lui ai offert de l'accompagner а la gare, mais._elle а refuse (elle n'a pas_accepte). De quoi souffre-t-il? - П souffre d'une maladie d'estomac.

Prevooite: Pokri se dobro, hladno је. Ali, ја sam vrlo dobro pokriven. Vi ne primate ono sto vam nudim? Utoliko gore ро vas. Оп је .vrlo nervozan, netrpi nikakav sum. Umro је, siromah, mnogo је patio. Nocas si se otkrio, morao sam da te pokrijem.

Љ~ponse laconiqщ~

Chose а peine croyable. Un Meridional gagna un pari parce qu'il reussit.._.a resumer ainsi, en trois tаЬЈеашt, un spectacle tauromachique:

- Un taureau, deux toreadors. Un taureau, un toreador. Un taureau!

Pedeset osma lekciija Као и nasem jeziku, i и francuskom је kod nekiћ

lmena iivotinja ieпski rod sasvim razlicit od nmskoga. Evo vam najoЫcпijilz:

le bouc, la chevre - jarac, koza le boeuf, Ја vache le cheval, la jument Је cerf, Ја blche le coq, la poule le pigeon, la colombe

- vo, krava - konj, koblla - jelen, kosuta - petao, koko.v - golub, -ica

le taureau, Ја vache - blk, krava

G и dvadeset i prvoj lekciji govoreno је о upotreЫ

pomocnill g!ago/a и proslom vremenu. Tada је r.eceno

toreador

139

!

>:Ј,.,_"""'-· ~------------~~~

la cave - podrum le grenier - tavaп

la partie - deo principal --· g/avni le corps (kor) - telo humaiп - covecji la tete - glava le troпc - tmp

les membres - udovi le сrапе - /obanja pousser - rasti renfermer - sadriati

Ie cerveau} mozak la cerveli~ . retirer - izvuCi

da se sa etre тепјаји glagoli koji idu sa povratnom zameпicom se: se baigпer, -је me sms baigпe kupao sam se. Docпije ste пaucili da se i glagoli и h'jpinome staпju тепјаји sa etre: је suis.._.aime vо/јеп sam. U istoj /ekciji паротепиtо је da ima izuzetaka, to jest glago/a koji пisu povt·atпi, а koji idu sa etre i vi ste odmah пauci/i cetiri takva glagola: аПеr, arrnver, rester, tornber.

Posle ste паисШ jos cetiri: naitre, mourir, pшrtir,

1

ven.ir. Dakle svega osam glagola. Da /i ste primetili da su опi svi пeprelazпi? Ima jos tri takJ•a glago/a, i mi сета ih dati da Ыsто dорипШ spisak, mada опi rede dolaze и upotrebu: deceder premiпuti, eclшir pripasti, ;steCi ( rok)' eclore izleCi se, procvetati.

stvari koja и пekim jezicima zadaje тпоgо glavobo/je.

Ies tempes - s/epoocnice les cils ( si/) - 11·epavice

!та jos sest g/ago/a- vi ih vec sve zпate!- koji idu les sourcils ( sursi) - obrve

sa оЬа ротоспа g/ago/a. Sa etre idu kad su nepre!azni~ la bouche - usta Је mепtоп - brada Ја joue - obraz

<:oпstituer - saCinjavati

Ја figure } le visage lice .Ја face

la. machoire vШса

le palais - персе

les amygdales - krajnici avoir mal а Ја tete -· imati

glavobolju

140

а sa avoir kad su prelazni, to jest kad imaju predmet Ш obje]ct. То su glagoli: desceпndre- monter, eпntrer- sorfl:ir, passer - retourner.

Sa etre:

Је suis desceпdu а Ia cave ( Sisao sam .. . ) Је suns monte au grenier ( Рорео sam se .. . ) Је suis.._.eпtre daпs ma chambre ( Usao sam .. .) Је suis sorti а midi ( IziSao sam .. . ) Је suis passe а сбtе de lui (Prosao sam ... ) Је suis retourпe а miпuit ( Vratio sam se .. . )

Sa avoir:

J'ai desceпdu I'esca!ier ( Sisao sam пiz .. . ) J'ai moпte В'escaПier ( Рорео sam se uz . . . ) ll а eпtre Bes meuЫes ( Uпео је . . . ) Ј 1 а sorti un livre ( lzvuk~o је ... ) Н m'a passe ne couteau ( Dodao mi је ... ) Н а retourпe sоп veston ( Prevrnuo је .. . )

Ali, se retourner znaCi okreшвti se!

lLes parties dun corps.

Le corps humain est compose de trois parties principales: la tete, le troпc et les membres.

Occupons-nous mainteпaпt de la tete. Le crane est Ia partie sur laquelle pousseпt les cheveux. П reпferme ве cerve·aun. Quand._)l est retire de la tete, le cerveau s'appelle Ва cervelne. Il у а eпsuite le front, les tempes, Ies yeux, les cils, les sourcils, le пеz, Ја bouche, le me~on, les joues et Jes._.oreilles. Toutes ces parties coпstitueпt ensemЬie Ia figure, le visage ou la face. Dans la bouche sont les deпts, fixees daпs chaque machoire, Ia laпgue, le palais et les amygdales.

Оп а quelquefois mal а la tete. Оп а aussi s.ouveпt, sщtout en hiver, un rhume de cerveau. Quand,~_oп а une f~rte fievre, Ie visage est tout rouge et le front et les

tempes soпt briilants.

JP>revedite: Оп ima !ери glavu, Siro/ш celo, crnu kosu i ;rne oc"i. NJegova та/а ses;;·a iща plavu kosu i velikг plave oN sa trepavicama vrlo dugackim. Опа ima mali prcast поs, /jupka usia i sveie obraze. Nјеп pogled је otvoreп i Ыаg. Nјепа fizioпomija је vrlo prijatпa i iпteligeпtna. I<ad те boli g/ava, ја пе uzimam nikakav lek. Моја majka. koja pati od bolesti glave, guta uvek razne praskove protiv glavobo/je, ali cesto to јој nista ne pomaie. Okreпi se па drugu straпu, ~·ideces ga dobro.

lLectu.пre assndu.пe

U n monsieur desceпd furieux а Ја loge de la coпcierge.

- Alors, qнoi, madame Ја concierge, qu'est-ce que cela sigпifie? ... Н est midi et vous пе m'avez pas.:_,encore monte mon jourпal! ...

-· Ah! vous savez, c'est pas ma faute, Ies "mots croises" de votre canard soпt tres compliques aujourd'hui!

Histoire natureRПe

- Eleve Dupont, dites-moi се que vous savez sur

la tortue.

avoir un rhume de cerveau ·-- imati kijavicu

la fievre - grozпica

briilaпt, е - zaiareп, goruCi, vreo

Ьlond - plav (о kosi) retrousse _,.. prcast migпon, ne - /jubak agreaЬle - prijataп

intelligent, е - iпteligeпtaп

le remede __: /ek les maux de tet~ - bolesti

glave avale1· - (pro)gutati

"""'"'~.rtlr r•-oJ-...

cela ne lui fait rien du tout - to јој пista ne pomaie

Ја lecture - Citanje, lektira assidu, е - revnosan la loge de coпcierge-

vratarev stan

c'est pas = се n'est pas les mots croises - ukrsteпe

reCi Ie caпard - patak; list

Гhistoire naturelle - priro-

- Oui, m'sieu! La tortue est._.une blte qui... dopis que . . . qui а des carreaux sur le dos et qui . . . qui Ia tortue - kornjaca reпtre sa tete daпs sa bouche . . . le carreau - kocka

141

rentrer - uv!aciti rattacher - spajati, privezati cornprendre - obuhl·atiti,

sadriati Ia gorge- grlo, gusa la nuque - poti/jak j'ai mal а la gorge - boli те gusa

Је collier - ogrlica Је dos ·- leda la poitrine -:- grudi, prsa Је ventre - trbuh le fardeau - breme

Un q:J.i connaiit ies femmes

- Apprete-toi, cherie, nous_allons-...;au theatre. -Се soir? · - Non, demain.

Pedeset deveta ~ekcija

un enfant -uше enfant 1

U francuskom iп•а imenica jednog ohlika za оЬа 1·oda: artiste umetnik, -са propriiitaire vlasnik, -са

les poumons, т - p!uca e!eve ui!enik, -са JocataJire zakupac enfant т. i i. deie сойсi~Јгg~ puzikuca Је cceur - srce

l'organe, т - organ Ја respiration - disanje respirer .. -. disati la circulation du sang

krvotok circuler -- teCi, opticati Је foie - diigerica, jetra 1е rein - bubreg Ie> reins - bubrezi; krsta 1а rate - sieziпa

l'intestin, m - crevo 1а digestion - vareпje

digerer - ( s) variti

par creur ·- napamet j'ai mal au cceur - muka

mi Је si Је crettr vous.__en dit

ako t-•am se prohte

142

camarade drug, -arica complice saucesnik, -са U svima gornjim primerima, i!lan odreduje rod imeпice. /та isto tako iтenica koje su uvek muskoga roda,

to jest od koj/h ne moie da se napravГienski rod, ali se te irr.enice mogu da odnose i па iene. То su и prvom redu one imenice koje znai!e profesiju kojom su se nekad bavili iskljuCivo muskarci, а danas se bave i iene. Najobli!m]e su:

auteur autor, censewr cenzor, chef stareSina, defeJrnsemr braпi!ac, ecrivain pisac, guide vod, juge sudija, Шteratemr knjiievnik, partisan prista/ica, peintre slikar, pi:nilosophe filozof, poete pesnik, possesseur posednik, professemr profesor, sau'l·eur s;asi!ac, sculpteur ... ·ajar, succcsseur naslednik, temoin svedok, tyran tiraniп.

Imenice docteur !ekar i avocat advokat imaju ienski rod Ја doctoresse lekarka i avocate, ali se upotrebljщ·aju kao fami/ijarni izrazi, nikako и direktnom oslovljavanju.

Les parties du corps

Le cou est la partie du corps qui rattache la tete au tronc. Le cou comprend la gorge et Ia nuque. On а quelquefois mal а Ia gorge. Les femmes portent au cou un collier.

Le tronc comprcnd le dos, la poitrine et le ventre. Sur Ie dos nous portons de lourds fardeaux. Dans Ia poitrine sont Ies poumons et le creur. Les poumons sont l'organe de Ја respiration et le creur est celui de Ia circuiation du sang. Dans le ventre sont l'estomac,

Ie foie, Ies reins, Ia rate et les intcstins. L'estomac cst j'ai mai а I'estomac - boli

1' organe de la digestion. Retenez les expressions: apprendre par creur. J'ai

mal au creur. Si le creur vous_en dit. J'ai mal а l'estomac. J'ai mal aux reins. Avoir le ventre p!ein. Avoir le ventre plat. А voir Ies.._.yeпx plus grands que Ie ventre.

Prevedite: Kako se osecate danas? Је li vam Ьо/је? - Imam jos rr.alo grozпice. А vasa glavobolja? - Ne boli те viSe g!ava. Kako ste proveli пос? - Dobro sam spavao. Samo, doktore, gladan sam, dajte mi nesto da jedem. - Strpite se jos danas. Sutra cete uzeti malo pirinca па т!е!ш. Da !i си moCi sutra da ustanem? - Da, ako петаtе vise groznice. Ali cete ostati и sobl. Ne sтete јоЈ da izlazite. MoZda kroz dva tri dana?- Da, nadajmo se da се sve Ьiti (Ш) dobro. Do videnja, doktore. Pardon, dnktore! - Sta zelite? - Dopustate li тi da popuSim nekoliko cigareta?- Da, ali samo nekoliko, ne mnogo. - н .. ·а!а, doktore.

Pourquoii attendre?

те stomak j'ai mal aux reins -..,-- bole те krsta

avoir le ventre plein - blti sit

avoir le ventre plat - blti gladan

avoir les.._.yeux plus grands que Ie ventre uzeti vise nego sto ве moie pojesti

du riz ( ri) а и lait - pirinac па mleku

ia vЬii.c - pиst:lii

Ginette - Zineta l'autobus, m ( otobйs)

autobus ie genou ( ze znu) - kolei10 le rayon - zrak visiЬlement - oi!igledno

- Ма chere enfant, disait.._.,a une petite fille un oЬligeant _ usluzan vieux monsieur en visite, j'ai apporte des bonbons baisser _ spustiti pour toi et је te les donnerai quand је m'en irai. le store _ zavesa

- Eh Ьien! monsieur, donnez-Ies-moi tout de suite, cheri, е _ mi!i, dragi

et al1ez-vous__.en. etonne, с - zacuden

Poшquoi remercier?

La petite Ginette est.._.,en autobus sur Ies genoux de sa mere; un rayon de soleil la gene visiЬiement et un monsieur obligeant baisse Ie store.

Alors, Ia mere de l'enfant: - Dis donc merci. au monsieur, ma c:1er!e. Et Ginette, etonnee: - Mais__.il ne m'a rien donne!

Sezdeseta lelkc]ja

1 IeHvre-lal~ Neke imenice imaju оЬа roda, ali sa drugim znaёenjem.

Najoblcnije su:

143

[]Jioio] poele - izg. poal

le bras - ruka Ја jambe - noga l'articuJation - zglob Је mouvement - pokret

le guide vod Па guide uzlla le Jivre knjiga la livre fimta le manche d1·ialje la manche ntkav le page pai la page sfl·anica

le poele рес la poele tiganj

Је tour krug, red na tour toranj, kula le vase sud, vaza la vase Ыаtо, ти/ј

le voile veo Па voile јеdм

les ,_;annales

Neke imenice imaju samo mnoiinu: annales, f. letopis fiaш;ailles, f. veridba arrhes, f. ( iir) kapara funerailles, f. pogreb bestiaux, ш. g·oveda

denrees, f. namirnice

entrailles; · f. utroba environs, m. okolica

mathematiques, f. ;;;ateitiU-

tika mreurs, f. ( mors) naravi,

оЫсајi

obseques, f. pogreb proches, m. p·odЫna

Neke imenice mogu imati и mnoiini, pored oЫcnog znaceпja, i пеkо drugo znaceпje.

le ciseau dleto Jes ciseaux makaze Је fer gvoide Jes fers okovi Ја Iunette dиrЫп Jes Junettes пaocari

Ја contraction - st.ezanje Les partnes du corps le muscle - тШс ie coude - fakat Les membres sont les bras et Jes jambes, qui sont l'avant-bras - podlaktica, rattaches au tronc par Ies.._,articuJations. Nous faisons

deo od /akta. do sake les mouvements par Ја contraction des muscles.

Је poignet - Naпak ruke Le bras comprend Је coude, l'avant-bras, Је poignet Ја. main - saka ( ruka) et la main. Quand Ја main est fermee, elle est арреЈее ie poing (poen) - pesnica poing. La main est composee de doigts. Les._.ongles Је doigt (doa) - prst 1·ecouvrent Је bout des doigts.

Је bout - kraj Les jambes compr.ennent la cuisse, Је genou, le Ја cuisse - butina; but, mollet, la cheville et le pied. Celui-ci est compose de

batak cinq doigts. Н comprend en, outre Је talon et Ја plante

Је mollet - li~·~ (па nozi) du pied. Ја cheville- clanak.( па nozi) Le squellette, qui est recouvert de chair, est soutenu Је pied (р је) - stopalo par Ја coJonne vertebrale. Le corps humain tout entier

( поgа) est recouvert de peau.

144

Retenez Ies expressions: c'est moi en chair et en os, avoir Ia chair de pouJe.

Jedno potrebno objafпjenje. NaucШ ste da se "meso" kaie la vnande i Ia chair, а "koia" le cuir i la peau. Treba, medutim, da znate kad cete upotreblti jednu, а kada dmgu 1·ес.

La cl!шir cete upotrepiti kad mislite па meso uopste, coveCje Ш iivotinjsko, а isto tako па meso plodm·a, voca:

en outre ·- osim toga le talon -· peta Ја pJante du pied - taban Је squelette - kostur Ја chair (sёr)'- (iivo) meso soutenir - driati, podupirati Ia colonne vertebrale -

kicma

Ia chair humaine, Ia cћair du breuf, Ia chair du meJon. tout._.entier - сео Ako mislite па meso kojim se оЫспо lu·aпfmo, koje је Ја peau - koia патегјепо ishrani, upot1·eЫcete viande: nous mangeons souvent de Ја viandc de porc.

Paris - Notre - Dшne

10

Notre-Daшe -BogorodiCina crkva ( kated1·a!a)

145

l'os ( os) - kost Rec Па peatn иpotreblcete kt;Id mislite па соvеСји koiu. Jes__..os (lezo) - kosti iivotiпjskи koiи, пеоdеrапи i оdеrапи. Le cuir zпaci

en chair et en os - glavom preradeпи koiи, патепјепи za izradи koiпih grиЬ!jih

avoir la· chair de poule - predmeta: cipele, pojase1•i, sedla itd. Ali za fiпe, lиksuzne (na)jeiiti se

1 predmete иpotreblcete peau: des gants de peau, des

Је gant - rиkavica sacs de peau.

Је sac - torba, "tasпa" Prrevedite: Gde ste sinoc vecerali? - Vecerali smo le porc (рбr} - svinja и g1·adu. Sta ste jeli?- Ја sam јео rihe, а moja iena је diner - vecerati jg/a mesa. А sta ste pili?- Pili smo vino. Ве/о Ш сrпо? bu (boire) - pio - РШ smo сrпо viпo. Pijete li belo viпo? - Pijemo i du vin blanc - belo vino belo, пaroCito leti. Koliko ste platili za vecerи? - Platili du vin rouge - сrпо viпo smo svega trista diпara, racиnajиCi паројпiси. То пiје compris - rасипщисt skиpo. Је pourboire - паројпiса ., ,. , ., 1 ... 1 1а rерап1с - orz, aunovu

odgovor gronder - karati је sais, tu sais- znam, zпas autrement - iпасе

Ве funtw' immediat - Ьliski

futur

146

Grand-pere gronde son petit-fi1s qui n'a pas_.ete sage:

- Се n' est pas Ьien се .que tu as fait la . .Sais-tu се que је ferais, si j'etais toi?

- Oui, grand-pere, је le sais: tu ferais comme moi! Autrement, tu ne serais pas moi.

Kad hoce da izraze пеkи radnjи koja се se dogoditi и bВisJlшj bщJ\ucпюstn, Fraпcиzi иpotrebe buduce vreme sa пekim priloskim dodatkom za vreme, kao i mi и пasem jezikи. Tako, mi cemo reci "odmah се оп izici" ili "sad се оп iziCi", а Fraпcuz се reci "il ~юrtira tout de suite".

Ali, Fraпcuzi imajи jos јеdап пасiп da izraze rаdпји и Ыiskoj budиcпosti. Опi upotrebe sadasпje vreme(prezent} g/agola aП&err i stave ga ispred пaCina пeodredeпog ( iпfiпitiva). То је bHiskJi fuwr (futur immediat).

JfJl va sor~ir ( = П sortira tout de sunte).

Qdmah се оп izici (sad се оп iziii).

Evo vam jos пekoliko primera: Attendez un peu, il va Pricekajte та/о, sad се оп

ve!lllir. doCi.

Attends, је vais te dire ~-; toнt се qне j"ai VLI.

Qu'est-ce qu'н dit?- ll dit qu'il va s'en aller.

Cekaj. sad си ti reCi sve sto sam video.

Sta kaie? -· Kaie da се sad da ode.

и izvesnim s!иcajevima kaiemo i mi "idem da ... , i'des da ... " itd. Је vais me coucher, је suis

tres fatigue. Et moi, је vais travaШer. Oil va-t-il? Il va diner. Је vais voir si ]a·porte est

fermee.

J[dem da legnem, vrlo sam umm·an.

А ја idem da radim. Киdа се? - :П:dе da vecera. Idem da vidim da li sи vrata

zatvorena.

Najzad, napotniпjemo da i mi i Francuzi bliskи bиducu ~adnjz: I1~oZe,'-:1c izraziti i pr~ze:1.tom!

Attendez, је vJiens tout de Cekajte, do/azlm odmah. suite."

Posli ste kod vaseg prijatelja i kad ste stigli и пjegov stan, пaS/i ste ga spremпog da izide. Vi ste, makar i treпиtno, sprecili vaseg pt·ijatelja da izide, vi ste moida zajedпo izi'Sli ili ste ostali и пjegovom stanи - to пiје

vaiпo - tek, vas dolazak prekinuo је naglo jednи rаdпји, to jest пјеgоvи radnjи "izlaienja". Radnja kojaje prekiпиta tout се que (tuske) - sve izraiena је и glavnoj recenici imperfektom glagola aller i sto iпjlnitivom, а druga radпja, koja је izvrSila prekid, izraieпa s'enrhumer - nazepsti је и sporednoj recenici, ciji је glagol - bar и govornom (se) preparer- spremiti ( se)

sonner - (za)zvoniti jezikи - и proS/om v1·етепи:

hteo da l·zz'.4e kad Jl.l allant sortir quand је Bas је и'

suis venu. sam ја dosao.

и tom s/ucajи mi prevodimo g/agol aller s.a "hteti", a/i ne и пjegovom p1·avom zпасепји. Ali, kao sto smo malocas aller preveli sa "iCi" - il va diner ide da vecera, tako mofemo иCiniti i и ovom pn'meru:

Л aBBait diiner quand је Нао је da vecera kad sam l'ai rencontre. ga sreo.

Ne sortez pas sans pardessus, vouz._allez vous._;enrhumer. Va doucement, tu vas tomber. Је vais m'asseoir sur Ia chaise, је suis trop fatigue. Preparez-votis, nous._.alIuпs partir. 11 va me preter un beau livre. Pauvre homme, il va mourir. Qu'allez-vous faire maintenant? Qu'est-ce

10*

Se mettre а, table - sr>r;ti za sto

le facteur - pismoпosa

Је telegramme - telegram prendre froid - nazepsti se depecher - iuriti le magasin - ducan l'etudiant - student l'etudiante - studeпtkiпja

le Quartier latin - Latiпski

kvart ЈасоЬ (iakob) - Jakov faire le tour de - obllaziti

oko

147

mon vieux - (stari) drиie qu'il va penser, cet._homme! Attendez, је vais_.ouvrir sapristi! - dodavo/a! une fenetre. J'allais rne coucher quand_.on а sonne. embltant - dosadan Nous._allions · nous mettre а taЬle quand le facteur а que = comme apporte le telegramme. Messieurs, comme vous_.allez c'est__:,embetant - to је voir, vous verrez que vous ne voyez rien. Је vais manger

strasno tous les gateaux, il ne va plus rien rester.

oblige - priтoran Prevedlite: Evo sta си vат reCi. Neces тi reci da to le malade imaginaire - nije istina. Pokri se, nazepces. Cekajte та/о, sad се oni

иobraieni bolesnik doCi. Киdа се? - lde da ga traii. Sta li си. da radim la manie - тanija, nastra- sada? Sta си da ти kaiem? Pazi, sesce па tvoje mesto.

nost

examiner - preg/edati se faire + inf. dati se ... me le (m81)

148

Mali place, idem da ga stavim и krevet. Zuriтo oni се misliti da necemo doci. Cekajte, sad cete da vidite .. Poiuri, sad се da zatvore dиcane.

JН!istoire ecossaise

Dans-un cafe du Qџartier latin, un etudiant, nomrne Pat, fait le tour des taЬles.

- Ast-tu du tabac, Мас? - Non, тоn vieux. - Et toi, ВоЬ? -- Pas davantage. - Sapristi! que c'est ___ emhetant, ]е vans.._.,tetzre o\Ьiige

de me servir du mien!

Mallai!Jie imagiП1laire

В ... est_un malade imaginaire qui а la manie de se faire examiner, chaque jour, par un medecin. Un_.ami vient le voir.

- Eh Ьien! comment vas-tu aujourd'hui? - Је ne sais pas_encore. J'attends mon mooecin;

iП va me Ie dire.

Шl chou-fleur -· des chou:x-Пei!IIГS

Naиcite sad nesto о mnoiini sloienilz imenica. ReCi od kojihje sastavljena s!oienica spojene su oblcno vezicom. Те reci su: imenica, pridev, glagol, p1·edlog i prilog. Zapaтtite sad ovo: samo imeпnice i pridev moguJI da doblju

lila§tavak za mпnozinu.

un chou-Пeur karfiol un coffre-fort kasa

des choux-Пeurs des coffres-forts

chef-d'reuvre ( sedovl"} remek delo

arc ( ark), т. - lиk

la cuisine - kиhinja Ako izmedи dve imenice ima predlog, onda samo le fourneau (de cuisine)

prva imenica ima znak za mnoiinи: stednjak, "sporet" un chef-d'reuvre remek delo des chefs-d'reuvre

cerada

un arc-en-ciel dиga des arcs-en-ciel Ie chemin de fer ieleznica les chemins de fer

la toile - platno la toile ciree - тиsета,

Cesto риtа smisao zahteva da se ne stavlja mnoiina: l'aluminium ( a/йminjom) -Ie porte-drapeau zastavnik ima mnoiinu les porte-drapeau alиminijиm

(jednina!), jer svaki zastavnik nosi samo ро jednun zastavи. le tire-bouchon -- vadicep

lmenica amoi!IIГ ljubav је muskoga roda:

Un gr:шd_amour jedna ve/ika ljubav, се poete а еп deux graщJ!s_amours dans .. sa vie о~·ај pesnik је imao dve velike ljubavi и svonz iivotu.

U neknm izrazima amour је zenskoga roda, ali samo и mП1lozini:

Revenir а ses premieres._.amours vratЩ se svojoj prvoj ljubavi. lsto tako: dernieres,_..amours poslednja ljubav, anciennes_amours stara ljubav, eternelles_.amours vecita Zjubav i tako da/je.

cueШir

le bouchon - сер, zapusac m~nн, ~ - sitn.n

le roЬinet - slavina

l'office, m} ostava la depense !е cornichcn - sitni

krastavac

le poivron - paprika le pot (роЈ - lonac, sud la confiture - pekmez,

slatko la compote - kompot la batterie de cuisine

kuhinjsko posиde

ue = о

cueillir (kojir) - (u)brati l?rezeпnt: је cueille, tu cueilles, il cueille ( koj) ; nous accueillir _ docekati,

cueillons, vous cueillez, ils cueillent. JFurur: је cueillerai (а ne cueillirai !). Aornst: је cueillis. JP>art. perJf'ekta: cueilli.

Tako se menja i ассuейШr docekati, primШ.

primiti accrocher а - zakaCiti,

obesiti

la casserole ( kasrol) - serpa le couvercle - pok/opac nettoyer - ( o)Cistiti

JLa cunisiП1le avec soin - brizljivo l'entonnoir, т - /evak

Dans chaque cuisine il у а le fourneau (de cuisine), suspendre - obesiti Је buffet de cuisine et une taЬie avec deux_ou trois Је balai - metla tabourets. La taЬle est couverte d'une toile ciree. Dans balayer - {po)mesti les tiroirs du buffet sont ranges les couteaux de cuisine, la terrasse -· terasa

149

la boite а ordures - sandиk

za dиbre, smece la caisse а bois - sandиk

za drva

le seatl а charbon - kofa za иgalj

la vapeur - para bouillir - (иza)vreti,

kljиcati

i1 est probaЬle - verovatno је

la cafetiere ( kaftjёr) -diezva, Љrik za kafи

le moulin а cafe - mlinac la cuisiniere - kиvarica

la laveuse - pralja la buanderie ( buandri) -

perionica

l'epicier - bakalin le torchon - krpa couler - teCi l'escalier - stepenice l'Autriche (-triS) -- Aиstrij'a

offkiel, le - zvanicni, slиibeni

faire la declaration - dati izjavu

les cuillers en bois, les' couverts en alurninium pour la cuisine, le tire-bouchon et autres menus,_..objets. Dans le buffet est rangee la vaisselle en faience. Le roblnet en cuivre est._..a сбtе du fourneau.

Dans l'office (Ia depense) il у а plusieurs rayons. ou sont ranges de grands bocaux pleins de cornichons et de poivrons et des pots de diШSrentes confitures et compotes. La batterie de cuisine est._..accrochee au mur: des casseroles de cuivre et leurs couvercles sont nettoyes avec soin. La poele et l'entonnoir sont suspendus а сбtе. Dans_,un coin se trouve le balai. Sur une petite terrasse i1 у а la boite а ordures, la caisse а bois et le seau а charbon.

Dans !е fourneau i! у а du feu. St!r !е Љurneau

est posee une petite casserole d'ou sort la vapeur: c'est l'eau qui va bouillir. I1 est probaЬle que rette eau va servir а faire le cafe, car voici sur la taЬle 1а cafetiere et 1е ruouЛn а cafe.

lP'revedJite: Кирiо sam dva bиdilnika i dva zaslonca od svetla. Mali decak se рорео па јаЬиkи i bere јаЬиkе. Sta ste radili и basti? - Brali sто ruie. Оп је Ыо vrlo lepo primljen ( docekan). Gde је kиvarica? - SiS!a је и podrum da donese ( = traiiti) drva i иglja. А gde је pralja? - Ona је siSla и perionicu da pere rиЬ!је. А !со_,- се da тi skuva kafи?- Mama се sad doCi, otisla је kod bakalina da kиpi secera. Evo sad се voda da иzavri. Dodaj тi jednи krpи. Otvori slavinи i pиsti da tece та/о voda, а/со је sиviSe top[a. Donesi jednи teg/1!4 slatkoga i izvadi

suivant, е (suivre) - sledeci kasiCice i case. Nas pazikuca ne теtе stepenice svako creer -- stvoriti

jиtro. la comprehension ( -ansjon)

- razитevanje

affermissement, m -иcvrsCivanj'e

continu, е - stalni, neprekidni

le rapport - odnos

150

JReftatioиns eиntre П'AutricJ!ie et Ва YougosПavie

Beograd, 20 juin (Tanjug). - А l'occasion de son arrivee а l'aerodrome de Zemun, le Ministre des Affaires Etrangeres d' Autriche, le Dr. Karl Gruber; qui est venu en visite oficielle en У ougoslavie, а fait la declaration suivante:

"Је suis tres heureux d'etre si agreaЬlement accueilli. J'espere que cette visite creera de nouvelles possЉilites pour une meilleure comprehension et un affermissement continu des rapports amicaux entre nos deux pays".

Sezdeset treca lekcija

1 ][l vieиnt de sortir 1

Pored naroCitog nacina za kazivanje lЬliske bшJ\ucnosti, и francuskom ima i narociti nacin za kazivanj'e Ыiske prosnosti neke radnje. То је Ыiski perfekt (passe immediat). Оп se gradi od prezenta g!agola venir sa predlogoт de i inflnitivom. Mi tи Ьlisku radnju и proS!osti kаzијето оЫспо izraziтa "тalopre, тalocas, sad bas, sad· (tout._.a l'heure, il у а un._.instant). Francuz, dakle, nasu recenicu "malocas је iziSao" ili "sad bas је izisao" тоzе da kaie па dva naCina:

ЈШ est som tout._.a П'IЬelШiie. :п:n vieиnt de sortir.

Evo vam jos nekoliko priтera:

П vient d'arriver. Nous venoиns de le reиn

coиntrer dans la rue.

Sad sап; bas proCitao ovu knjigu.

Sad ј'е bas sti'gao. Malocas. sто ga sreli па

иlici.

][]1. venait de sortiir

Posli ste da posetite vaseg prijatelja Francuza, ali vат је njegova sluiavka odgovorila: monsieur vient de sortir. Ni'ste ga, dakle, zatekli kod kuce. Оп је izisao та/о pre nego sto ste vi- doSli, j'er vат ј'е slиiavka kazala da ј'е "malocas" Ш "sad bas" izisao. Kdd ste se vratili kuCi, vasa iena vas је upitala da li ste nasli vaseg pri.jatelja i vi ste ј'ој' odgovorili: · nisam, bas је Ыо iziSao. U tот slucajи Francuz kaie: поn, il venait de sortir quand је suis venu. Upotreblce, dakle, imperfekt od venir, predlog de i infinitiv. То је lЬliskJi pluskvamperfekt Ш llэHisko damoproslo vreтe (le plu-;-que-parfait immediat). Оп, dakle, kazиje da se neka radnja и proslosti dogodila malo pre neke druge radnje.

Sad izvrsite poredenj'e i dobro upaтtite иlogu glagola aRUer i venir ispred infinitil•a:

Re passe immbliat - Ьlisko

proslo vreme

tout._a l'heure - malocas~

sad bai

lle pllШS·«JjlШC·]!!arifant Jimm.eшa~

- Ьlisko davnoproslf! vreтe

1.51

аПеr venir

ll viernt de sortir. Sad ( bas) је iziSao, Н venant de sorti r. Bas је Ыо iziSao.

Ali, ako se пе precizira da је пеkа р·аdпја izvrseпa "ma/opre'' Ш "rr.alocas", опdа је· koпstrukcija ista kao и пasem jeziku: Il etait deja sorti quand је Оп је vec Ыо iziSao kad sam

suis venu. ја dosao. Ako izmedu venir i iпfi'nitiva пета predloga de, le compositeur - kompo-

zitor g/agol venir tada zadriava svoje pravo zпасепје: је viens le mecene _ тесепа, za- vous wre que је pars en voyage, dolaznm da vam kaiem

stitnik nauka i umeuюsti da idem па put.

l'amphitryon ( anfitrijon) -domaciп, ugostite/j

l'invite d'honneur- pocasпi gost

crut (croire) - smatrati le bourgogne - burguпdac

(viпo)

curieux, euse ( kiirjo, iJzJ -radoznao

gouter - okusiti, probati point ( poen Ј de vue -

glediste

mener - voditi Ьizarre - cudaп

omniЬus - ( omпiЫisJ express - ( ekspres) direct - ( direkt) Ја vitesse - brziпa

la marchandise - roba

<Composnteunr et vJi!Лls

'Johannes :Вrahms dinait chez un mecene. Dcsireux d'attirer I'attention du compositeur sur l'excellent vin qu'il venanil: de lui verser, Гamphitryon, s'inclinant devant son invite d'honncur, crut bon de declarer:

- Се bourgogne est lc Brahms de mes vins. - Vraiment? Alors, је serais curieux de gouter

votre Beethoven.

-· Је vie!Лls de me marier afin de mener une vie plus tranquille.

- Comme c'est Ьizarre la vie! Moi, Яе vne~rns «!!~ wvorcer pour Ја meme raison.

1 .Ettre e1rn trann de . . . 1

le marchand - trgm•ac Јта u ft·ancuskom jedan '"izraz koji se vrlo nmogo --en detail, - па та/о - upotreЬlja•·a, naroCito и gm·oru, ра iemo se zbog toga -en gros, - па ve/iko па пјети та/о zadriati. То је .izraz etre e1rn tran!Лl «!!е marchander - pogadati se, faire quelque c!lюse, koji је tesko bulo•alпo prevesti.

cenkati se za Оп zпаёi: .bas (uprm·o) пesto raditi и jedпom izvesnoщ

152

treпll!ku, ili Ьо/је rесепо, опај koji govori skrece пaroCitu pafnju па пе/щ radпju koja se vrsi, оп tll radпju пшосitо naglasava, [юdvlaCi. Pti tom se misli da је ta t·adnja vec blla zapoceta i da se пastav/ja:

Quand је suis_entre dans Kad sam usao и пjegovu sobu sa chambre, il etait.._..elrn оп se bas (up1·avo) oЫa-train de s'habiller. cio.

Qu'est-ce que tu fais? -Је Sta radis? - Bas sad ve-suis.._.en trai!Лl de diner ceram (pisem jedno pi-(p'ccrire une lettrг .. . ) smo . . . )

Sama rec le train ima рипо znaceпja, ali је ona mahom upotrebljeпa u razпim izrazima: Пе train de vie пасiп

Zivota, il est en trai!Лl de se miner оп је па putu propasti, etJrэ ~!!! trr2ff!m Ыti or!!n, r!!spo!OZ'!.'!, D'~ffaЛ1!"te .est.._..el!l bol!l train ili va Ьо!Лl trai!Лl stvar dobro odmice, napreduje itd.

Medutim, пајоЬlспiје zпacenje reCi Ие train је voz: Не train omnЉus putпicki voz, lc train express, direct ubrzani voz, ~е trз~iffi i!"Зjpi~iil.г b;·zi vcz, !~ tt~fi::Ћ de ~!a!s~w

izletпicki voz, Не tran1rn de petite vitesse, - de marchandises, - de traщ~port teretпi voz. Uzgred пauCite izraz: manquer Пе train izgublti ( zadocniti za) voz.

Appartement а Иouer

loucr - dati i uzeti роа kiriju

I'ascenseur ( asansijr Ј dizalica

donnant sur koji gleda-(ju) па

la chambre de bonne -soba za mlade

occuper - zauzeti, driati un jeune menage - m/adi

Ь1·аспi par bruyant, е - bucan nullement - пikako

Voici un appartement а louer. Allons parlez а calme - miran la (au) concierge. - :Вonjour, madame. Nous dcsirons spacieux, euse - prostratr voir l'appartement que vous louez. Mais oui, шadame, propre - Cist је suis_a votre disposition. А quel etage se trouve-t-il? le chauffage central -- П est_au deuxieme, mais vous.._..avez l'ascenseur. сепо·а/по grejaпje Bien. De comЬien de pieces se compose Гappartement? chauffage а etage - etaino - П est compose de quatre pieces donnant sur la rue: grejanje sallon, salle а manger, chambre а coucher, le caЬinet fonctionner - j'uпkcioпisati

de travail, et encore la cuisine, avec Ја depense, Ја salle la plainte - tuiha, iа/Ьа

de bains et Ја chambre de bonne donnant sur la cour. le Iocataire - stanar Bien, madame. La maison est_elle tranquille?- Oui, precedent, е - predasпji,

madame, elle est tres tranquille; le ·premier __.etage raniji cst,_..occupe par, unc vieille dame et sa domestique en effet - doista et le troisieme par un jeune menage sans._..enfants. par contre- zato. пasuprot

ta rue est-elle bruyante? - Nullement, madame, tome c'est une ruc tres calme. Tres Ьien, montons maintenant. la. commodite - udobпost

Les 'Pieces sont spacieuses, claires et propres. Et le Ie placard - orman и zidu chauffage central comment fonctionne-t-il?- Tres Ьien, installer -- пamestiti

madamc, jamais nous n'avons_eu de plaintes des convenir - (ide sa avoir)

Ј5Ј

·- s1-'idati se, odgovarati, locataires precedents. - La сшsше est petite, - En "konvenirati" effet, mais par contre elle а des commodites: ~yez се

је pouпai - moci си placard et се grand balcon. Voici la salle de bains. le proprietaire- vlasnik elle est_installee d'une fa9on moderne. - L'appar-il est chez lui- kod kuce је tement me convient, quel en est l~ prix?- Mille dinars le re9u. - priznanica par mois. - Се n'est pas cher. Quand pouпais-je

immediatement - odmah voir le proprietaire? - П est chez lui chaque apres-midi entendu - и redu, dobro, de З а 5 heures. - Puis-je vous donner des_arrl1es'?

nm·avno - Mais oui, madame. Merci Ьien. Је vous_.apporte donner conge de - otkazat Је re9u immediatement. - Dites au proprietaire que је on coшtruit - zida se viendrai demain apres-midi. - Entendu, au revoir, le bruit- larma, ga/ama madame.

infernal - pakleni !Prevedite: Zafto ste otkazali vas stan? Zato sto је le tramway (tramue) ulica suvise bucna. Sad se, naprimer, bas zida pet novih

iramvaj kuca и nasoj ulici: Svako jutro sam probuden od paklene la voiture - kola fm·me: tramvaji, kola, kamioni. Ја sam suviSe nervozan le camion - kamion i to те sprecava da spavam. Zatim kuca! Kako пета nerveux, euse - nervozan dizalice, stepenice su uvek pune sveta }coji si!azi i penje se. empecher - sprecavati и dvoriftu 'птоgо de~~ koja vicu, pevaju, igraju se. intenaЬle - neizdriljiv То је neizdrzljivo. - Jeste /i naS!i nov stan? - Da, arreter ·- zadrzati zadriao sam vec jedan novi stan и jednoj vrlo mirnoj demenager - (i)seliti (se) ulici.- Kad se selite?- Sto је moguce ranije. Sad bas -reЬlanchir - ponovo kreCiti ponovo krece tavanicu i bojadiSu zidove. repeindre - ponovo Ьоја-

disati

le plaignant - tuiilac j'etais_en train de .. .

bas (upravo) sam .. . boire un coup - (ро) piti

gutljaj le miseraЬle - bednik -saisir - zgrablti ·s'est mis а - росе da tout а coup - iznenada coup sur coup - jedno za

dmgim essayer - pokusati tourner - okrenuti parer - odblti le coup (ku) - udarac serrer - stegnuti -s'evanouir- pasti и nesvest sur le coup -· odmah

154

AUJ1 trЉUJIПilal

Le plaignant.- Oui, monsieur le president, j'etais,_,en traiпn de boire un coup, lorsque се miseraЬle m'a saisi par le cou et s'est. mis tout_a coup а me frapper coup sur coup sш le cou; mais comme j'essayai de tourner le cou pour parer les coups, il m'a tellement serre le cou que је me suis__.evanoui sur le coup.

Le president. - Accuse, qu'avez-vous а repondre? L'accuse. - Ма victime а certainement bu un coup

qui le gene plus que mes coup;g, car .. . Le president. - Assez ... Assez! ... Asseyez-vous.

Ennfaпnt ten'i1Ьle

La dame en visite passe l'inspection du petit Мах: - ll а les_.yeux de son pere, la bouche de sa mere

et le nez de sa grand'mere. - Oui, declare Мах. Et j'ai aussi la culotte de

mon frere ainc.

Sezdeset peta le1kcija

si

prilog s~·ezica

tako 1

da da, ako 1 da li

Videli ste и ranijim primerima da rec si moie imati razna znacenja. Ponovimo ih sada zajedno:

а Ј Si kao prilog: 1. Је ne suis pas si grand Ја nisam tako (tolikoJ veliki

que toi. kao ti.

2. Тџ n'as pas froid?- Si, j'ai froid. Ь Ј Sii kao svezica:

1. Sn j'avais_eu de l'argent, је .serais.parti. Si је re9ois l'argent, је partirai,

Nije ti hladno? -Jeste( daJ, h/adno mi је.

Da sam imao novca, blo blh .krenuo.

Ako primim novac, krenueu.

2. Је vous demande si Pitam vas da li vam је vous_.avez froid. hladno. Sad cemo se zadriati па ovom poslednjem primeru.

Ako kaiemo: А vez-vous froid? Је li vam hladno?

to se pitanje zove direJktno (interrogation directe). и tom slucaju podmet ili subjekt (vous) stavlja se iza glagola. Znamo da se to zove iпnverzija (l'inversion). Ali, kad kaiemo, kao gore:

l'accuse - optuieni la victime - irtva la ressemЬlance - slicnost passer l'inspection - vrSiti

inspekciju la culoЏe - pantalonice aine, е - sta ·iji

Је vous demande si vous.._.avez froid.

Pitam vas da li vam је pleurer _ p!akati

hladno. Ecossais( ekose) -Skotlan-onda pitanje nije viSe direktno, vec Jinmrektno (interrogation indirecte). Pitanje se sad nalazi и sporedno] recenici, jer zavisi od glagola glavne. recenice demander. Primetili ste sigurno jednu vrlo vainu stvar: u JiшHrektnom ]!])itanju пnema iiпnverzije, dakle umesto avez-vous rekli smo vous_ ._.avez. То је vrlo vaino pravilo koje treba da upamtite.

danin le cercle - krug le cristal- k1·istal (по) staklo le porto - porto (portu-

galsko vino) la dinde ( dendJ - curka

Uzmimo jos nekoliko primera: la volaille - iivina JEst-elle partie? Dites-moi si elle est partie. le plat - Cinija Је /i otiS/a? Recite mi da li је otiS/a? cuit, е (cuire) - (s)kuvan; JEst-ce vrai? Је li to istina?

Dis-moi si c'est vrai. Reci mi је li to istina.

ресе п

а point - bas kako treba

155

dorer - {po)zlatiti, (po)iuteti

croustiiiant, е - rskav; "res" ( ресеп)

bourrer de - napuniti, nablti Cim

Је marron - kesten emplir - ispunjavati

Osim svezice si, indirektno pitanje moie da pocinje upitnhn zmnenicama i prilozima: combieJ!JJ? koliko? commeJ!JJt? kako? quaJ!JJd? kad? oii? gde? kuda? d'oil? odak!e? ]!JOWГ«JJUOi? zasto? qm? ko? koga? queП? koji? itd.

CornbieJ!JJ de jours resterez- Dites-moi comblen de jour8 vous? vous resterez.

Comm«шt s'appelle-t-iП? Је vous demande comm«шt il s'appelle.

Је fumet - miris JPowrquon pleure-t-il? Dis-moi pourquюi il pleure. Dites-moi quaJ!JJd vous partez. Dis-moi oil il va.

delicieux, euse - divan, Qwшd partez-vous? sladak Oil va-t-iП?

joyeux, euse - radostan Qui etes-vous? Је vous demande qm vom decouper - iseci etes.

l'art {iir) f. - vestina QueПe heure est-iR? Di3-moi queПie heure iП est. succulent, е - soL~an, ukusan Qu'est-ce qm vous fait peur? Dites-moi се qun vous fait l'aile, f. (е/) - kri/o le dos ( do) - plecka

disparurent (disparaltre) nestadose

la rapidite - brzina l'humeur, f. - (йтдr)

raspo/ozenje regner - vladati il fallut (falloir) - trebalo је <lcboucher - otpuSiti,

otvoriti interrompre - prekinuti les_assistants - prisutni comblen nous._.etions?

( glavna se recenica podrazumeva)

l<! marine - mornarica solennel, le ( solanel) -

svecan

156

peur. Qu'est-ce que vous faites? Dites-moi се que vous faites.

Q1UI'est-ce quii i qu'est~ce que и indirektnom pitanju postaju се quв i се que. De quoi parJez-vous? Dites-moi de quoi vous

parlez. А qui pensez-vous? Dites-moi а I!JUIB V01JIS pensez.

JLe dirner d'шu Ecossaas

Un Ecossais se vantait, dans_un cercle d'amffi, d'un bon diner qu'il avait fait Ја veille.

- La taЬle, racontait-il, avait ses._..airs de fete: nappe, argenterie, cristaux, fJeurs. Apres Је porto, оп apporta la dinde. Quelle volaille, mes_.amis! Le plat etait trop petit pour elle. Cuite а point, toute doree et croustillante, bourree de marrons, elle emplissait Ја salle а manger d'un fumet delicieux.

Le :Fepas commeщa joyeux. Decoupee avec art, elle fut trouvee succulente. Les._.ailes, les cuisses, le dos: tous les morceaux disparurent avec rapidite. La bonne humeur rcgnait. п fallut deboucher d'autres bouteilles. Ah! quel repas, mes amis! Vous n'en avez pas fait un pareii dans votre ~ie! ,~ -

- Mais comЬien etiez-vous donc а taЬle? interrompit un des._.assistants.

·- Comblen noi!Jis_etions? Deux, Ia dinde et moit

DJixieme anniversaire de Па mar.i.ne de gueпe le centenaire - stogodisnjica yoi!Jigoslave Ia fondation- osni~·anje

naval - pomorski Le dixieme anniversaire de la ·marine de guerre inaugurer _ otvoriti, poceti

yougoslave sera fete cette annee а Dubrovnik tres la salve _ plotun solennellement. Cette fete tombe en meme temps · que la fortcresse _ tvrdava la fete du centenaire de la fondation de l'ecole navale construit, е _ sazidan

de cette ville. le siecle - vek, stolece Les fetes seront inaugurees par des salves de canons

de la forteresse Lovrjenac construite par la RepuЬlique de Raguse au XI-eme si~cle pour defendre la ville c~ntre les aspirations imperialistes du lion de St-Marc.

En meme temps aura Iieu l'exposition navale de Dubrovnik, ainsi que l'inauguration d'un grand aquarium contenant toutes sortes de poissons de mer des environs de Raguse. Cet aquarium sera un des plus grands en Europe. Le 7 septembre sera organisee la traditionnelle .,Nuit ragusaine sur la mer".

("Vjesnik''. 8 juillet 1952)

Sada cete nauCiti nesto vaino о sRaganju vremena indПcativa u sporedrnoj recenki. Da Ьiste se potsetili koja sи to vremena, pogledajte и trideset sestu lekciju.

а) Ako је g/agol g!avne recenice и prezentUI i1i fumru, s/aganje vremena и sporeooo] recenici је Jkao u nasem jezillш:

i1 dit (dnra) qu'il { :s~t~ 7~eie Ыо) } malade. sera ( = се blu:i)

Ь) Ako је glagol gПavne recemce и J!JJeJkom od prosШu vremena, slaganje vremena и sporednoj recenici ide ovako: umesto naseg prezenta francuski imperfeJkt; umesto naseg perfeП1Ja francuski pluskvamperfekt; umesto naseg fumra francuski nшndicionan prezenta:

ll disant П adit Il avait dnt ) {

etait (=је) qu'il avait ен~ (=]е bio)

serait (=се blti) } malade.

aspiration, f - leinja imperialiste -:- imperija/isti

cki St-Marc (Senмark)

Sv. Marko (Venecija, Mleci)

exposition, f - izloiha inauguration, f - svecano

ot•·orenje aquarium ( a!CJ:arjom) m -

akvarij traditionnel, le - tradicio

nalan ragusain, е - dubrm•acki

/57

........ 1-(/) < с 0.. ..... :t: 0:: о 1- ~ u <i 1 ~ 1.:.-........ а:: :;::) и <1: 9' V> <1 а.. (Ј')

а.. ~ :;::) ...Ј а..

_, w ::z: % о

i= ё5 ::z: о u

Sad сето prevesti па fraпcuski:

{ R.ekla mi је da оп

· Elle m'a dit qu'il doJazi = ve1Пlait.

је dosao = etait v4шun се doci = Vii!Шdrait.

То pravi/o vaii та/ют za sporedne гесепiсе koje - potiпju svezicom que ( = da).

1 croire

JP'rezent: је crois, tu crois, il croit ( kroa) : nous croyons (kroajon), vous ~royez (kroaje), ils croient (kroa).

croire ( k1·oar) - verovati; JFud:ur: је croirai. misliti, driati, smatrati Aor.Ust: је crus.

i"iшention - пamera

Ieguer - zavestati Ie testament - testament le billet (blje) - karta regretter-- ia/iti l'espoir ( espoiir) - паdа

l'avis, m - obavesteпje

municipal - opstiпski

le maire - pretsedпik

opstine

la commune Oise ( oiiz), f.

(reka)

opstiпa

Oaza

la revue - smotra le sapeur-pompier ( sapor

ponpje) - vatrogasac

Ie garde-champetre -po/jski cuvar

rediger - пapisati, sastaviti l'affiche, f. - og/as, objava prevenir - izvestiti avoir lieu - prirediti,

odriat i ( se)

suivant - prema (tome) on lisait (1ire) - citalo se la mairie- opstinska zgt·ada se fera - od1·zace se Marcel ( marse/) - Marse/

.158

JParticip perfeJkta: cru, е.

Је viens de recevoir un~ lettre de mon pere. Qu'est-ce qu'il vous a_ecrit? - Il m'a ecrit qu'il etait__.en bonne sante, . qu'il .. avait vendu une maison et qu'ii _viendrait Ьientбt me voir. П m'avait deja annonce qu'il avait l'intention de la vendre, et de venir haЬiter Beograd. Је pensais que vous nous_aviez_ouЬlies. 11 m'a dit que son oncle etait mort Ја semaine derniere et qu'il lui avait legue dans son testament une jolie ЬiЬliotheque. Је vous__.ai deja dit que је ne le voyais pas. Је croyais qu'il etait deja sorti.

JP'revedite: Sta ti је rekao?- Rekao mi је da polazi veceras. Da li је kupio kartu?- Da, rekao mi је da ји је kupio jos (vec) jutros. Mislio sam da се дstati kod nas jos nekoliko. dапа. Оп to тпоgо iali, ali mora da otpиtuje. Sestra ти је pisa/a da је deda vrlo bolestan i da sи lekari izgиbl/i svaku пadu. Gde је тој пoiic - Оп је moida и tvom diepи. Da, istiпa је. Mislio sam da sam ga stavio па sto. Sta ti је odgovorio и svom pismu? - Javio mi је da се stiCi и subotu vece.

Le rnaire de la petite commune de TrifouШis-sur-Oise avait-.....-annonce, pour le dimanche suivant, Ia revue des sapeurs-pompiers. Il appela le garde-champetre et le pria de rediger une affiche prevenant les haЬitants que la revue aurait lieu le matin ou l'appres-midi, suivant le temps qu'il ferait.

Quelques._heures plus tard, on lisait sur la porte le gourmand (-an) - sla-de la mairie: dokusac

"S'il pleut le matin, la revue se fera l'apres-midi; le reve - san sЋ pleut l'apres-midi, elle- aura lieu le matin!" le patissier - pos/asticar

Reve de gourmaш!l

Marcel (six,_..ans) raconte а son petit frere qu'il а fait un reve delicieux.

ll а reve quЋ etait chez.._.un grand patissier et qu'il mangeait.._.indefiniment des gateaux de toutes sortes: tartes, babas, meringues а la creme, etc.

- Et moi, demande le ьеье ауес anxiete, est-ce que j'en mangeais aussi?

- Non, tu n'y etais pas. Et le · petit ·se rnet,_..a pleurer.

Deux mots iпnuntiHes

Un monsieur se presente dans.._.un bureau de tele- indefiniment - neodredeno~ graphe pour passer la depeche suivante: neograniceno

Smiths<m, Loшilres. · la sorte - vrsta Асса!Ые douleur. OmcHe dece«JJe. VJie1Пls immemateme1Пlt. la tarte - torta

JP'artage a]!Jires-«JJemaJiпn.

Rodoi]!JIJ!ne.

- C'est quatorze francs, dit l'ernploye. - Oh! c'est cher. Је croyais que ~а ne ferait que

douze francs. - Si vons supprimez deux mots, oui. - Alors, supprimez Ies deux premiers. Пs sont

Ьien,_.. inutiles.

U proS!oj lekciji smo govorili о s/agaпju vremeпa и sporedпim receпicama koje pociпju svezicom qune ( = da).

A/i to pravilo vaii i za 1шJiireJkmo-u]!Jiitne recenice:

П m'a de-

{

si elle etait (=је) sortie. comment il s'appeDait ( = zove). ou j'allaiis ( = idem). щuand је partirais ( = cu poci) .

le ЬаЬа - kolac ( sa suvim groidem i rumom)

la meringue (!а mreng) -vrsta lcolaca sa kremom, "poljubac"

l'anxiete ( anksjete) - nespokojstvo

se mettre а ( + inf.) - poceti" le bureau - pisaCi sto;

kancelarija; пad/estvo le bureau de telegraphe -

telegraf

passer - predati la depeche - telegram ассаЬlе de - skrhan la douleur ( du/8r) - Ьо/

immediatement - odmah le partage - deoba ( nasied

stva) l'employe- cinovnik

159

supprimer - izostaviti, ukinuti

inutile - izliSan

!)OU!!Oi!!" - ( puvaiir) - moCi

vouloir ( vuloiir Ј - hteti

conna i tre - poznavati ta!co se тепјаји:

reconnaitre - raspoznati, prepoznati; priznati

paraitre - pojaviti se; izgledati

apparaitre - pojaviti se disparaitre - iSceznuti,

nestati

Najzad, ovo pravilo se primenjuje i па bl.iisJkn fuw.r i Ыiski perfellct, kad se nadu и sporednoj recenici: П dit qu'il va sortir. Kaze da се sad izici. П а dit qu'il aПiait sortir. Relcao је da се sad izici. П dit qu'il vient de sortir. Kaze da је sad bas izisao. П а dit qu'il venait de sortir. Rekao је da је sad bas izisao.

Napomena. - Treba da se potsetite da allait i venait sa infinitivoт и glavnoj re5enici iтaju dt·ugo znacenje: П allait sortir quand је suis venu, bas је hteo da izide kad sат ја dosao; Il venait de sortir quand је suis venu, bas је IЬio izisao kad sат ја dosao.

pouvoir - vouloir

Nepravilni glagoli "pouvoir" i "vouloir" iтaju тnogo slicnosti и promeni, zato је najbolje da i!l nauCite zajedno: Prezent: је peux, tu peux, il peut (роЈ ; nous pouvons,

vous pouvez, ils peuvent. је .. veux, .. ..tu veux, il ve~nt. (vo); nous vottlons, vous

voulez, ils veulent. Futur: је pourrai - је voudrai. Aorist: је pus (рйЈ -је voulus (vulй). Pшrt. perfeПcta: pu - voulu.

Napomeшu. - P01·ed је peux iта оЬ/i!с ]е puns.

conna!Њre

Glagol "connaitre" se тепја kao "naitre .. (v. 54 lekcija), osim и aoristu i participu perfekta. Prezent: је connais, tu connais, il connait; noнs con

naissons, vous connaissez, ils connaissent. Futur: је connaitrai. Aorist: је connus. Part. per1feПcta: connu, с.

Qu'est-ce qu'il vous_a demande? - Н nous_a demande si nous._.avions faim et soif. Qне lui avez-vous п~pondu? - Nous Iнi avons repondu que precisement nous venions de diner. П а voulu savoir si nous.._..etions

preciseшent - up1·avo, !Jas sortis apres Iui. lls_ont voulu savoir si c'etait vrai.

/60

Н m'avait dit quЋ allait,,venir avant vous. Је n'ai pas pu savoir d'ou il venait. Је me dcmande d'ou il viem de sortir. Је me suis deшande d'ou il vcnait de sortir. Је ne le connais que de nom. Је l'ai rencontre, mais је ne l'ai pas 1·econnu. Vouloir, c'est pouvoir.

Pп·eveilitl:e: Sta је hteo da zna? - Hteo је da zna da li sто роШ. Upitala те је da li је to istina. Sta vат је odgovorio и svoт рisти?- Odgovorio тi је da mi ne тоiе poslati novac pre prvog. Ја sат vат lepo to Ыо rekao. Pitao те је ko sат i odakle dolaziт. Pitao sam vas zasto dete place. Sreo те је, ali те nije poznao.

Une Ьопmе Пе~о1111

Un domestique avait beaucoup,_..a souffrir du caractere inegal de son maitre. Un jour celui-ci rentra а Ia maison d'une fort mauvaise humeur, et se mit а

taЬle pour diner. Il trouve la_ soupe trop froide ~t, cedant_a sa colere, illajeta par la fenetre. Le domestique s'avise alors de jeter apres la soupe, la viande qu'il аППаЈit metiJre sur la taЬle, puis le pain, puis le vin, et enfin la nappe meme.

- Que fais-tu Ia? s'ecria le maitre tout furieux.

- Pardonnez-moi, mc:ns.ieш, repliqua froideme:nt le domestique, si је n'ai pas compris votre intention. Је croyans que vous vouЊez aujourd'hui diner dans la cour. L'air est si serein, le ciel si beau!

le caractere - kara!cte r narav

inegal-proтenljiv, nestalan ceder - popиstati

jeter par - baciti RCJroz s•aviser de - pasti па pamet furieux, euse - besan repliquer ~ odgovo;·iti serein ( sren) - vedar, тiran le tort - krivica interieurement - и sebl

Le rnaitre reconnut son tort et remercia interieurement remercier qn de qch _ son domestique de la let;on qu'il veпnwit de Iui doпmer. zahvaliti nekoтe па

c'est ... «JJUDll

c'estl: ... que

Francиz vrlo cesto pojacava, naglasava izvesne recz и t·ecenici. То, doista, radiтo i mi, ali jednostavnije: mi udarimo g!asom па опи rec koju hocemo da istaknemo. Procitajte sledece dve recenice, naglasavajиCi one reci koje su stampane masnim slovima:

Ја sam dosao pni. Ја sam dosao prvi.

Prt-·u recenicu Francuz се naglasiti kao i mi: Је suis venu Не preJil!Jlller.

U drugoj recenici treba da naglasi zamenicu ја, !соја је podmet ( subjekat). Оп се иzeti, rаzите se, вшglasenu

licnи zamenicu istoga lica i stavice је izmedи c'est .•• qw:

н

necemu

161

savoir ( savoar) - znati !е projet (proze) - projekt;

p/an caпser (koze) - razgova-

t·ati se

C'est moi qui suis venu le prcmier.

lzgovarajuCi tu receпicu, оп се пaroCito udariti g/asom па zamenicu moi. Za ostala Пса isto tako:

C'est toi qui es venu le premier. C'est Iui qui-est venu le premier. C'est_.elle qui est venue la premiere. C'est nous qui sommes venus les premiers. C'est vous qui etes venus les premiers. Се sont_.eux qui sont venus Ies premiers. Се sent_.e!les qui sont venues les premieres.

U trecem licu mпoZiпe moze se reci i: c'est,_,eux qui.

Bukva/пi prevod Ыо Ы: to је ја koji sam dosao prvi, ali Ыsmo i mi mogli reCi: ја sam taj koji sam do.Sao p1·vi.

Vi zпate da, osim licпe zameпice, podmet moze Ыti i imeпica i та koja druga rec uzeta imeпicki. Naglasavaпje је i talla sa c'est. ~ . qui: C'est ton frere qui est venu.

А sta Ыvа sa c~est .... (!ute? Као sto rekosmo, sa c'est ... qui пag!asava se samo podmet ( subjekat) и receпici,

dok se svi ostali delovi пaglasavaju sa c'est ... que:

C'est toi que је cherche. C'est la que је suis ne.

'febe trazim. 'famo sam se rodio.

l savoir

le proЬleme - prohlem; Prezent: је sais, tu sais, il sait {se); nous savons, vous zadatak savez, ils savent.

162

Pan·ticip prezenta ( nepravilan!) : sacJ!nant ( sasa11) zпajuCi.

Futur: је saurai. Aorist : је sus. Particip . perfeBcta : su, е.

Imperativ (nepravilan!):. sache znaj, sachons zпајто, sachez zпajte.

Pro]ets

Un petit gar9on et une I?etite fille causent en allant._.a l'ecole.

Elle·. - Plus tard . . . on se mariera ensemЬle! Lui. -· Si tu veux! Mais_alors, c'est toi qui feras

mes problemes!

Medication radkaHe

- Је voudrais quelque chose pour me calrner les nerfs.

- Mais, monsieur, је ne suis pas medecin, је

suis.._,avocat.

- Је sais, mais justement се que је desire, c'est._..un divorce.

le medication ( medikasjon Ј - lecenje

radical, е - radikalan је voudrais - hteo Ыh calmer - umiriti, stisati les nerfs ( пёr) - zivci justement - upravo, bas le divorce - razvod· braka

ВеiПе reponse l'etourdi - vetropir le jeune homme - mladic

- Elle est vieille, V<'tre femme? demande un jeune vieillir - (o)stariti etourdi а un homme age.

- Sachez, јепnе homme, q1Je la femme RYt:>r. laq1Je1le on а vieilli n'est jamais vieille.

Sta је to sЉzonktiv? le suiЬjonctif ( sйblonktif)

§Љzon!{tnv (Ш "koпjuktiv" kako se zove и nekim drugim jezicima) је јеdап ]Inacin, kao sto је indikativ nacin, imperativ пасiп, infinШv пacin i lcondicional пaCin. Mi siblonktiva петато, zato treba da objasпimo njegovu prirodu i u/ogu, imajuCi uvek па umu da bez njega mnoge misli пе mozemo pravilno da izrazimo.

Za razliku od iшШ\ativa, koji kazuje radnju koja se stvarno vrSi - и sadasnjosti, proS!osti i buducnosti -radnju pouzdanu, .izvesnu, nesumnjivu, sЉzonktiv kazuje, naprotiv, radпju kao mogucu, sumnjivu, neizvesnu.

То је njegova karakteristika. Ali, pre по sto predemo па njegovu upotrebu, treba da nauCi'тo kako se оп gradi i da vidimo dokle se njegovo dejstvo, njegov uticaj prostire.

Sihzonktiv moze da obuhvati samo cetiri vremeпa: Jl)JГezent, imperfekt, perfekt i pHunskvam]!)erfelrt.

Gradenje njegovo је vr/o /ako. Ali prvo treba nauciti siblonktiv pomocnih glagola. ldemo dakle redom. Ustvari, vi cete nauciti samo siblonktiv prva dva vremena, posto se druga dva grade pomocu prva dva, kao sto to Ыvа i kod indikativa.

163

:В:zgovor:

avoir ke ie ke tйе kile ke nuzejon ke vuzeje kilze

ke iйs ke tй iis kilй

ke nuziisjon ke vuziisje kilzйs

164

etre ke ze soa ke tй soa kilsoa ke nusoajon ke vusoaje kilsoa

ke ze /йs ke tй fйs ki/fй

ke nufйsjon ke vufйsje ki/fйs

SЉzonktiv pomocmh g!agola

Siblonktiv pomocnih glagola se brzo nauci. Potrebno је samo jedno: nemojte se zbuniti njegovim pravopisnim oЬ!ikom, vec odmah оЬrаШе paznju iskljuCivo na izgovor. Ako to uCinite, utvrdicete:

а) da siblonktiv prezenta ima s.kroz jedan izgovor, s tim sto Ј i 2 lice mnoiine dobijaju nastavke jon, је. Dak!e, avoir imll: е, е, е, e-jon, е-је, е; etre ima: soa, soa, soa, soa-jon, soa-je, soa.

Ь) da је kod siblonktiva imperfekta isto, samo sto З!. jednine gubl krajnje s. Dakle, avoir ima: Uis, Uis, Ui, Uis-jo '~, iis-je, iis; etre ima: fiis, :fdis, fdn, Шs-jon,

Шs-]е, Шs.

ProCitajte to viSe puta, ра onda pokusajte napamet, sve dok ne naucite, i tek onda pogledajte kako se sve to па francuskom piSe.

avoir

que j'aie que tu aies qu'il ait que nous._,ayшns que vous ........ ayez qu'ils._,aient

que j'eusse q ue tu eusses qu'il efnt que nous.._.eussions que vous,_,eussiez qu'ils_eussent

JP>rezenн!:

que је sois que tu sois qu'il soit que nous soyons que vous soyez qu'lls soient

que је fnsse que tu fusses qu'il ffit que nous Љssions que vous fussnez qu'ils fussent

SiЬionktiv imperfekta dobija se, ako se Ј ili 2 licu (jednaki su!) jednine aorista (passe simple) dodaju nastavci: -se, -ses, -, sions, -siez, -sent. Trece lice jednine jednako је trвcem licu jednine aorista, ali па samoglasniku doblja sirkumfleks (')

JP>erfekt i pRuskvamperfekt napravicete lako sami, dodajuci prezenm i imperfell{W g!agola avoir participe eu i ete, kao sto ste radili kad ste pravili ista vremena indikativa. Dakle:

que j'aie eu, que tu aies._..eu, qu'il ait.._.eu, itd. que j'aie ete, que tu aies.._.ete, qu'il ait.._.ete, itd. que j'eusse eu, itd. -· que j'eusse ete, itd.

SЉzonll!:.tiv prezenta pravilmh ii nepravilnih gПagoia.

Naucite tacno sledece pravilo da blste и danom tre-nutku brzo i lako napravili prezent siblonktiva:

Пе present du subjonctif -siЬionktiv prezenta ili prezent siblonktiva

.SЉzonJktiv prezenta se do\Ьija ako se 9snovi tJreceg Пiса mnomne prezenta indiR(ativa dodaju nastavci :

-ions -es aiez -е -ent

Zapamtite da је Ј i 2 lice mnoiine jednanш Ј i 2 licu

mnoiir.e jm~~:riekt21!

ils J!DatrП-ent: que је parl-e, que tu parl-es, qu'il parl-e, que nous parl-ions, que vous parl-iez, qu'ils parl-ent.

ils fllniss-ent: que је finiss-e, que tu finiss-es, qu'il finiss-e, que nous finiss-ions, que vous finiss-iez, qu'ils finiss-ent.

ils Irend-ent: que је rend-e, que tu rend-es, qu'il rend-e, que nous rend-ions, que vous rend-iez, qu'ils rend-ent.

ils req;oiv-ent: que је re9oiv-e, que tu re9oiv-es, qu'il rщ:piv-e, que nous recev-iions, que vous recev-iez, qu'ils rщ:oiv-ent.

ils prenn-ent: que је prenn-e, que tu prenn-es, qu'il prenn-e, que nous J!Dren-ions, que vous pren-iez, qu'ils prenn-ent.

mettr~: que је mett-e sortnr: que је sort-e la Ьiographie _ blografija, p~rtir: que је part-e dnre: que је dis-e iivotopis

Dosta је bllo primera. Nekoliko izuzetaka, koje le marechal (maresal) apsolutno morate da nauCite - jer su и pitanju oblcni marsal glagoli - naCi cete и. sledecoj lekciji. le consulat - ( -siila)

Sto se tice izgovora, imajte па и ти ovo: trece lice konzulat mnoiine vaii i za indikativ i za siblonktiv i za sva tri le representant-pretstavnik licajednine, dakle tuje izgovor samo jedan za sve. Za 1 i 2!. continuer а (inj:) - i da/je, mnoiine, kao sto smo gore videli, uzima se imperfekt. jos uvek

165

americain, е ( en, еп) -americki

la puЬlication - objavljivanje, izdavanje

la revue - casopis, revija "Life" ( lajf, engl. rec}

Zivot

estime, f - postovanje lu (lire) - procitao · acquis ( od acquerir) -

stekao, doblo

lao conviction - verenje odieux, euse - mrzak,

gnusan

calomnier (kalomnije) klevetati

la presse - stampa amp1e - iscrpall, . opsiran

aille (ај)

faille (flzj)

fasse (fas, kratko!)

puisse (pйis, kratko!)

sache ( sas, kratko!)

vaille ( vaj)

veuille ( voj)

166

JВiographie· d1Ш Marechall Tito

New-York, 18 juillet. (Tanjug). -· L'ambassade yougoslave а Washington, le ·consulat yougoslave а

New-York ainsi que d'autres representants du gouvernement yougoslave aux Eta ts-Unis continuent а recevoir des lettres de citoyens_americains au sujet de la puЬlication de la Ьiographie du Marechal Tito dans la revue "Life". Dans ces lettres ils_expriment leur amitie envers la Yougoslavie et leur estime pour le Marechal Tito.

Entre autres, l'ambassade yougoslave а rec;u aussi une lettre d'un etudiant americain dans laquelle il dit: "J'ai lu attentivement la Ьiographie du Marechal Tito et j'ai acquis la conviction que le peuple yougoslave а ete odieusement calomnie dans la presse americaine". А la fin de sa lettre, il demande de pl.us_amples_informations sur la Yougoslavie et exprime toute sa sympathie envers les peuples yougoslaves.

("Narodni List", 19 juillet 1952)

Samo se«JJam glagola, osim pomocnih, imaju пверrаvЉнu siЫonktiv prezenta. 1. аППеr que ј' аШе

2. faiПoir 3. faire

5. savoir

6. valoir

que tu аШеs qu'il аШе qu'il fаШе que је fasse que tu fasses qu'il fasse que је punisse que tu p1Шnsses qu'il p1Шisse que је sache que tu saches qu~il sache

que је vаШе que tu vaШes qu'il vаШе que је veunШe que tu veunШes qu'il veunШe

que nous__,allions que· vous__,aШez qu'ils__,aШeпвt

que nous fassioпвs que vous fassiez qu'il fassent que nous punissions que vous punnssiez qu'ils punissent que nous sacl!nions que vous sacJ!nnez qu'ils sacJ!nent que nous valions que vous valiez qu'ils vaШent que nous voulions que vous vouliez qu'ils veunШent

Da blste ih lakse naиcili, obratite раzпји па ove stvari: а) aller, falloir, valoir imaju и izgovoru ~aille ( = ај)

osim и Ј i 2 !iси mnoziпe, koji su jednaki imperfektu. Ь) vouloir takode ima -Ше (=ј ј, osim и istim !icima. v) faire, pouvoir, savoir imaju slcroz istи osnovи.

Zapamtite da је falloir bezlican glagol, to се reci da se menja samo и З licu jedпine. Naucite sve njegove oЫike:

1 faПoir

Prezent: i1 faut (fo) treba. J[mperfel\:t: i1 fallait (fa!e) trebase, trebalo је. Aшi5t: il Љll'l!!t (fa!i!) tre!ю!o је.

JFutunr: i1 fa1Шdra ( fodra) trebace. JКondicional: il faundrait (fodre) trebalo bl. Perfekt: i1 а fall1Ш (Ј'а!й) trebalo је.

Drugi vama nepoznati glagol је vaПoir. NaиCite i njega:

~~ је VЗllJIX

tu vaunx il va1Шt

ЈFмtчшr : је va1Шdrai AorJist : је valus

nous valons vous valez ils valent

Part. penf. : valu, е. ProverlЬe: Mieux vaut tard que jamais.

1 IJI fa1Шt que је m' en аШе \

Као sto ste mogli videti ро svezici que ( = da) koju stavljamo ispred siЫoпktiva, ovaj se upotrebljava и sporednnm recemcama.

Upotreblmo vec siЫoпktiv, kad пат se za to pruza zgodna prilika. Posle glagola falloir - а оп se tako mnogo upotreЬ!java! - glagol sporedne recenice пiје

и indiП\:ativun vec и sЉzonП\:tivun.

Tako, nasu recenicu "treba da odem" Francuz nece izraziti "il faut que је m'en vais", nego:

I1 faunt que је m'en_aШe.

falloir - trebati ( bezlican је glagol!)

valoir - vredeti

vaux, vaut ( vo)

mieш~ vaut ( =il vaut mieux) - bolje је

tard- dockan, kasno ( ovde: ikad)

167

il fait du vent - vetar duva

achetions ( asetjon Ј

approcher - priЬliiavati se

prendre le bain - okupati se

(а tonne - tопа

excuse, f. ( ek~fcliz Ј - izvi-пjeпje

voyons - је li, slusaj Gerard - Zerar сараЬlе - sposobaп

incapaЬle - пesposoban

preparer - spremiti les_.reufs а Ia coque ( lezo

a/akokJ - rovita (па meko skuvana) јаја

Notre-Dame ( пotredam), f. - BogorodiCina crkva

Н' im]!)arJfant 1!111111 S111111Djo111lctnft" -sЉzonJktйv im]!)erfeJkta

168

н est sept_.heures trente, il faut que j'aille а l'ecole. Avant de sortir, il faut que је prerme une tasse de the Ьien chaud, car il fait froid dehors. Il faut que tu ailles chercher ta femme, elle t'attendra. Il faut que tu mettes ton pardessus, i1 fait du vent. П faut_.absolument que је parte се soir, је ne peux plus_.attendre. Il faut que vous sortiez tout de suite. П faut que nous_.achetions du charbon, l'hiver approche. Il faudrait .qu'il vienne le plus tбt possiЬle. п faudrait que vous lui disiez la verite. П faudra qu'il me dise се qu'il en pense. Laisse le petit tranquille, il faut qu'il fasse son devoir. П faut qu'il le sache.

JPrevedite: Treba da se okupam. Treba da idem и kancelariju. Treba da ga pr·imis, оп је jako osetljfv. Тi·еЬа da se poiurite, zatvorice se ducan. Treba da је vidim -i da јој govorim. Treba da kupimo jos jednu toпu uglja. Treba/o Ы da duva vetar. Treba da naucim svoju /ekciju. Treba da nauCite /rimcuski. 'Boije је mnreti nego jiatiti. То ne vredi nista.

- Voyons, Joseph, pourquoi as-tu dit а ton ami Gerard que tu m'avais._..epousee а cause de mes t;}ents de cuisiniere. Tu sais Ьien que је suis_.incapaЬle de preparer des._..reufs а la coque.

- Oui, mais_.il fallait Ьien que је trouve une excuse.

SЉzoпnktiiv imperJfeJkta J!)ravnПпnЉ n пne]!)ravJiJII!ilillu g]lagoHa

dobija se ako se 2 llncu ]e«JJпnn1I1!_e aoriista (passe simple) dodaju пastavci:

za jedninu:

-se -ses

za mnoiiпu:

-:зпiшвs

-snez -seпnt

Ustvari, ako odbacimo pocetno s, nastavci su nstй

Jkao n Jko«ll J!»rezeпnta sЉzoпnktiva.

Trece li_ce jedпine jedпako је trecem licu jedniпe

aorista, a/i па krajпjem samog/asniku dobija cirkumfleks С). Glagoli prve grupe dobijaju па kraju slovo t (koje је пето).

SiЫoпktiv imperfekta pomocnih glagola dobija se, kao sto smo videli, па isti паСiп.

J!)arfter (- tu parlas) que је parlas-se que tu parlas-ses qu'il parla-t

que nous parlas-"sions que vous parlas-siez qu'ils parlas-sent

G/agolima cJ\ruge i trece grupe gornje пastavke moiemo dodavati i J!)!I'VOm /icu jednine aorista, koj~ је isto kao i drugo:

rej!ЪoпncJ\re (--је repondis): que је repondis-se, que tu repondis-ses, qu'il repondit, que nous repondis-sions, itd.

recevoir (-је rщ;us): que је rec;us-.se, que tu rec;us-ses, qu'il rщ~ut, que nous rec;us-sions, i tako dalje.

JPerft"ekt sЉzonП;;tnva dоЫја se kao i J!)erfell;;t йn«llikatйva: que j'aie parle, que tu anes parle, itd. que је soiis_.alle, que tu sois_.alle, itd.

PЛunsП;;vam]!)erfell;;t sЉzonllrtJiva doblja se kao i J!)Bunskvam-J!)erJfellrt n111l«11JiПratnva :

que j'e1111sse parle, que tu e'l!llsses parle, itd. que је Jfunsse alle, que tu Jfunsses alle, itd.

Na]!)omeпna. - SЉzoпnktiv im]!)erJfeПrta Ji pD1Шskvam

J!)erfeRcta svJih glagola пnе lШJ!)Otrei!Dijava · se 1111 govornom јеziПш, vec samo 1Ш Вcпnjizevl!ilom, te је zato J!»O\trebno «lla ga пnalШcnte.

parlas parlas par/a

par/asjon parlasje parlas

la serenite - vedrina; spokojstvo, mir

socratique - sokratovski ayant,_,appris - doznavsi,

cuvsi le jugement - presuda juger - (pre)suditi inique - nepravedan , priver qn de - /isiti koga

cega illustre - slavan, cuven Xantippe - Ksaпtipa

les pleurs - suze, р/ас se rendre а - poii ll

la prison - tamnica la sentence - s'Udska odluka,

U govor1111, siЫonktiv J!)rezenta zameпjuje siЫonktiv presuda imperfekta, а siЫonktiv J!)er!fek\ta zamenjuje siЫonktiv apprendre а - obavestiti, p/uskvamperfekta. saopstiti

le philosophe - fi/ozof SiЫonktiv .. p/uskvamperfekta upotrebljava se cesto

- и knjiievпom jeziku! - kao drngii oЬlik lшndiicionaBa perfekta. Оп, sta vise, и koпdicionalnoj recenici, moie da zameni i pluskvamperfekt iпdikativa. Umesto:

П aurait reussi, s'il avait_.ete plus_.haЬile. Оп Ы Ыо uspeo, da је Ыо vestiji ,· moie da bude и kпjiievпom jeziku: П eu1t reшsi, s'il avait_ete plus_.haЬile. П aurait reussi, s'il eu1t_.ete plus_.haЬile. Il eu1t re1111ssi s'il eu1t_.ete plus_haЬile.

l'indifference - ravnodu-sпost

indifferent - ravпodusan

sto~.que - stoicki la nature - priroda injustement - пepravedпo

preferer - vise vo/eti fit = dit la condamnation ( kondana

sjon) - osuda .

169

un jour ou - jednog dana kad

avoir du monde - imati goste

en cachette - kriSom, tajno le dessert arriYe = quand

le dessert est._..arrive s'apercevoir de- primeti-ti

sto le Iarcin - !с;~ааа

se facher - ljutiti se le convive - gost, zvqnica se tourner- okrenuti se et qu'elle == et sii elle franchement - otvoreno,

iskreno

le reste - ostatak n'y reviens plus

vi.fe ne radiS

170

da to

Serenite socratique

Ayant._..appris Ie jugement inique qui allait la priver de son illustre epoux, Xantippe, toute en pleurs, se rendit_)t la prison ou Socrate attendait la sentence. Elle apprit_au philosophe que les juges l'avaient condamne а mort.

- Et les juges, rep1ique Socrate avec une indifference stoi'que, sont condamnes а mort par la nature.

- Mais tu es condamne injustement! s'ecria la malheureuse femme.

- Prefererais-tu, fit Socrate, que ]'eusse mernte la condamnation?

Petite gourmande

La petite Emilie, un jour ou sa mere avait du monde а diner, avait mange en cachette la moitie d'un pot de confitures. Le dessert arrive, Ia. mere s'aper9ut du larcin; mais, ne voulant pas se facher devant ses convives, elle se tourna vers l'enfant:

- Si tu avais._..une fille, lui di()Ile, et qu'elie eU!tt fait cela, mademoiselle, que lui diгais-tu?

- Је lui dirais, repondit l'enfant, је lш dirais franchement ... mange le reste, mais n'y reviens plus.

Saint-Malo - Vue generale

Sedamdeset druga lekcija

Sad cemo preCi па detaljniju upot1·ebu siЫfonktiva.

Оп se najvise upot1·eЬ/java и sporednim recenicama !соје poCinju svezicom que ( = da) а posle glagola koji kazuju sumnju, volju, zelju, zapovest, zabranu, dopustanje, zatim posle glago!a koji kazuju neko osecanje: radost, zaПjenje, cudenje, strah. Najoblcпiji glagoli posle kojih ide sЉzonl{tiv:

Primeri: Је doute qu'il vienne. Suтnjam da оп dolazi. -П veut que tu t'en аШеs. Оп hoce da odes. П desire que tu viennes demain. Оп zet. da dodes sutra. П demande (commande, ordonne) que tu lui oЬCisses. Оп zahteva (zapoveda, na;·eduje) da ga slu;џ;. Nous pcпl.tci.i.url:i

qu'il s'en аШе. Mi ти dopustamo da pode. - I1 defend que son fils sorte. Оп zabranjuje da ти siп izide. - J'aime mieux que tu me dises Ia verite. Vise volim da mi kazes istinit. - Је me rejouis qu'ii soi(_.ici. Radujem se sto је оп ovde. ·- Је regrette que vous ne soyez pas venu. Zalim sto пiste doS!i. - П а peur que vous ne veniez pas. Оп se boji da пе dodete. - П merite qu'on lui· fasse des reproches. Оп zasluiuje da ти se р1·еЬасије. -Pourquoi faites-vous tant de bruit? А vez-vous envie qu'on vous mette а la porte? Zasto toliko galamite? zelite li da vas izbace napolje? - Је m'etonne qu'il ne soitt pas deja Ia. Cudim se sto пiје vec tu. - J'approuve completement qu'il sont recompense d'apres ses merites. Potpuno odobravam da bude nag1·aden prema svojiт

zaslugaтa. - Је suis_heureux que vous soyez revenus. Srecan sат sto ste se vratili.

Neki glagoli koji kazuju izvesnost ( najoblcniji su croire, penser), kad su upotrebljeni upitno ili odrecno, traie siЫfonktiv, jer se njihova izvesnost tada gubl:

Је crois qu'il peunt le faire.

Croyez-vous qu'il punsse le faire?

Verujem da оп to moze uCinГti.

Vaujete li da оп to moze ( ili: Ы mogao) uCiniti?

Је ne crois pas qu'il punsse Ne ventjem da оп to moie le faire. (Ш: Ы mogao) uciniti.

Је pense que cela est neces- Mislim da је to potrebпo. saire.

dounter - suтnjati

voul!oir - hteti

demander - zahtevati commander - zapovedati defendre - zabraniti permettre - dopustiti ordшшer - пarediti

aimer mieunx - viSe voleti preferer - vise voleti se rejotшir - radovati se regretter - ialiti avoir реш - plasiti se meriter - zasluziti avoir envie - zeleti s' еtовшеr - ludjti se approuver - odobravati etre lneureu:x - blti srecaп faire des reproches - pre-

bacivati komu nesto mettre а Ia porte - izbaciti

пара/је, isterati

completement - potpuno recompenser - nagraditi d'apres - ро, prema

171

! Pensez-VO'iiJIS que cela sont Mislite li da је to potrebno? · necessaire?

ecrire - pisati iпnscrire - upisati

allller voвr ([]11111 }

reпn«Jlre viisЊe а posetiti

fanre urne Пsnte а

visiЬle - vidljiv М. est-il visiЬle? - moze li

se videti gospodin? absent, е - otsutan repasser - vratiti se

172

Је пnе pense pas qпе cela sont Nrt_ mislim da је to potrebno. necessaire.

1 ecrire 1

Prezeпnt: j'ecris, tu ecris, il ecrit ( ekri); noпs_ecrivons, vous.._..ecrivez, ils_ecrivent.

JF'i111tunr: j'ecrirai. Aorist: j'ecrivis. Part. perfeЋtta: ecrit, е.

Preve«Jlnte: Sumnjam da ti је pisao. Zasto и to sumnjate? - Zato sto znam da оп hoce da ти ti pises prvi. Ne zelim rlп mP nn,r;eti .• ~ef nareduie da dodemo sutra raditi. Ја necu d~ ·~~ .. v~r~je dd se njeg~ p/aSim. Da li Ыste zeleli v da se vratimo sutra? Veru}ete /i vi da vas se оп plaSi? Zalimo sto ne mozete doCi. Verujete /i da је to moguce?- Ne, ne vei'lijem da је to mcguce. Ver!tjete li da је vecposao? Oni mnogo zale sto nismo doS!i. Reci ти neka dode

sto је moguce pre.

Uпne vnsite (I)

Cet apres-midi, је suis_..alle voir monsieпr Durand (је sui; alle rendre visite а monsieur Dпrand, faire. une visit; а monsieur Dпrand). Је sпis monte ап dettxieme etaae ou i1 haЬite et j'ai sonne. Une domestiqпe est ven:; m'ouvrir. - Bonjoпr, mademoiselle. Monsieпr Durand est-il chez lui? (est-il la? est-il visiЬle? је desire voir monsieur Dпrand, је desire parler а monsieur Durand, је voпdrais parler а monsieur Durand). - ~onsieur est absent ( est sorti, vient de sortir, sort а la mmпte, n'est ра;' la, est parti се matin en voyage). Monsieur Durand rentrera-t-il Ьientбt? - Monsieur а dit qu'il rentrerait (serait de retour) probaЬlement се soir. -Merci, mademoiselle, је repasserai alors се soir vers 7 heures. Au revoir, mademoiselle.- Au revoir, monsieur. ,

Pourquюi.,en do'i111ter?

Enfin, vous qui la connaissez, croyez-vous qu'elle n'aiit que quarante ans, comme elle le dit?

-- Pourquoi en douterais-je? Voila dix,_,ans qu'elle

me le repete.

- Рара, се jeune homme те fait des declarations enflammees ...

- Ah! ... Dis-lui qu'il vienne me les faire а moi, et nous verrons! ...

Се regime Iw plait

-=- Est-ce que votre mari а bu le petit verre de bordeaux que је lui ai ordonne pour chaque matin?

- Oh! oui, docteur, il est meme en avance d'un mois.

II fa'i111t qu'il vien~e __ l Glago/ima koje smo spomenuli и proS/oj lekciji moiemo

dodati !DezЊcne g]lagole i Jizraze pos/e kojih se takode upotrebljava s(blonktiv. Vi ste jedan od njih vec naucili: il fa'i111t qu'il vieooe, treba da оп dode.

declarer - izjaviti la declaration - ( dekla

rasjo·n) .. _ izjava enflammer - zapaliti;

oduseviti le regime - dijeta. naCin

ishrane plaire - dopadati se bu (boire) - popio

Hes ver!Ьes impersш:nne!s

bezlicni glagoli

il faut - treba

Najoblcniji !DezJ!icni glagol.i i izrazi koji idu sa siЫoПlk- il impш·te - nuzno је Н semble - izgleda tivom:

Primen'i: П faut que vous Jlisiez се livre. Treba da procitat~ ovu· knjigu. - n importe que vous coooanssiez се pays. Nuino је da upoznate tu zemlju. - П semЬle

qu'elle se soit trompee. lzgleda da se prevarila. -П est temps que cet._enfant аррrешв.е а ecrire. Vreme 'је da ovo dete nauci da pise. - П vaut rnieux que vous restiez а la maison. Во/је је da ostanete kod kuce. - П est possiЬle (il se peut) qu'ils soient deja de retour. Mogucno је da su se vec vratili. - Il est probaЬle qп'il fasse beau demain. Verovatno је da ·се sutra hiti lepo vreme.

Neki bezlicni izrazi koji kazuju izvesnost, traie takode 3iblonktiv, kad su upotreb/jeni upitno ili odrecno:

П est certain qu'il а dit. cela. Sigurno је da је to rekao. П пn'est pas certain qu'il ait Nije sigurno (izvesno) da је

dit cela. to rekao. Il est vrai qu'il vieпnt. lstina је da on dolazi. Est-iiП vrai qu'il viieпшe? Је li istina da dolazi?

il swfit - фvoljno је

il est pro!Da!Ьie - verovatno је il vaut mieux - Ьо/је је

iП est JilatureH - prirodno је iП est temps - vreme је iП est !Dшu - dobro је il est.._..uШe - korisno је

il est rare - retko је il est possЉle - mogucno је iП est douteux -· sum/jivo је iB es(_)mportaПlt - vazno је

173

lire - Citati 1·elire - ponovo Citati elire - izab1·ati le titre - naslov le rornan - roman

Prezent: је lis, tu lis, il lit ( Zi) ; nous lisons, vous lisez, ils lisent.

JFutШ': је lirai. Aorist : је Ius. Part. perfekta: lu, е.

il est siir -,-· izvesno је pendant que - za vreme dok la phrase _ recenica Prevedite: Nije dovoljno da napiSete vas zadatak, le paJier _ stepeniSte treba da ga nauCite napamet. Vreme је da nauCite govm·iti croiser _ ukrstiti se, francuski. Вiсе bolje da dodete kod тепе, moci сето

mimoici se bolje raditi. Вilo Ы korisno da ponavljate naroCito nepravilne Ia carte (de visite) _ poset- glagole; izgleda da ste neke ( od njih) vec zaboravШ.

nica Koji је naslov romana koji ste sad proCitali? Nije izvesno l'affaire _ stvar da se prevario. Za vreme dok sam ја pisao, оп је Citao. donnez-vous .la peine -· Jeste li proCitali pismo koje ste sad primili? Је li mogucno

izvolite da ste ga vec procitali? - Procitao i ponovo proCita~, veuillez _ izvolite тој dragi. Citajte polako. Citajte glasnije. Citajte ponovo l'antichambre _ pretsoblje tu recenicu. Pozajmite mi molim vas tu knjigu;procitacuje

· za ;'edan dan. Nije moguce da је procitate za jedan dan, fair<; entrer - uvestд le diagnostic _ ( djagnostik) о па ima dvesta stranica. Zar mislite da ја Citam polako

- diagnoza

gпn=gi!11

(и naucnim izrazima)

paralyser - ukociti, pm·a-lisati

euh! (о) - eh! l'age - godine exactement - tacno

. cependant - medutim, ipak

174

kao vi?

Une vnsite . (П)

Monsieur Durand haЬite boulevard Montparnasse N! 35 au deuxieme etage. Pour у monter, j'ai pris l'ascenseur. Sur le palier, j'ai croise une dame qui venait de sortir de chez monsieur Durand. J'ai sonne et la domestique est venue m'ouvrir. Је lui ai demande si monsieur etait rentre de son voyage. - "Monsieur est rentre i1 n'y а pas longtemps".- "Voulez-vous m'annoncer а monsieur Durand? Voici ma carte, mademoiselle. Dites а monsieur Durand que је n'ai qu'un mot а lui dire, que c'est pour une affaire personnelle". La domestique est revenue une minute apres. - "Donnez-vous la peine d'entrer, monsieur". Је me trouvai (elle m'a fait.._,entrer), dans l'antichambre en ajoutant: .~Veuillez.._,attendre une niinute, monsieur va venir tout de suite".

Mauvais l!liagnostic

- Pourriez-vous me dire, docteur, се qui paralyse ma jambe gauche?

- Euh .•. c'est l'age ..•

- Је crois que vous vous trompez, car ma jambe la proximite - Ыizina

gauche а le meme age, exactement, que ma jambe posseder - posedovati, imati droite, et, cependant, elle ne me fait pas souff'rir . . . le logement - stan

confortaЬle- udoban

Vnve JLitva ! environnant, е - okolni ame, f.....- dusa

А proximite des mines de charbon "Тito", а Banovici, dernierement - nedavno en quelques annees а ete construite une nouvelle ville Ie foyer (Јоаје) - dom, du nom de Litva. La ville possede neuf cents logements ognjiste confortaЬles et avec les.._,habltants des viliages.._,environ- la culture (kйltlir)- kultura nants elle compte neuf mille ames. Demierement il а ete disposer de - raspolagati ouvert un "Foyer de culture"; il у а un cinema disposant sa, imati de cinq cents places, Ia centrale telephonique а cent Ia centrale - centrala cinquante abonnes. En outre, il у а sept_iщ~enieurs, le juriste _ pravnik un medecin et un juriste. Le nouveau Comite de la Је comite - odbor ville а prevu dans son budget de cette annee la somme Је budget ( bйdie) _ p;·o-de quarante rnillions de dinars pour l'installation d'une racun, budiet conduite d'eau, de la canalisation et d' autres constructions I'installation - uredenje, necessaires а Ја ville.

("ВоrЬа", 28 juillet 1952) postav/janje

la canalisation - kanalizacija

Amical sacrifJice Ia conduite d'eau- vodovod

- Mon cher ami, c'est decide, је me· rnarie dans_un amical - prijateljski mois et је viens te prier1) d'etre temoin. le sacrifice - irtva,

- Ти peux cornpter sur rnoi ... Је n'aijamais.._,abandonne un.._,ami dans le malheur!

Mauvanse nouvelle

JLa femme. - Maman vient passer2) trois mois avec nous. Qu'en dis-tu?

( ро) irtvovanje

decider - odluCiti, resiti Је temoin - svedok (pri

.gradanskom vencanju) compter sur (konte) -

racunati na

abandonner - napustiti Le mar.П. - Rien. Les grandes douleurs sont muettes. le malheur ( or) _ nesreca

Osim svezice que, siЫonktiv se upotrebljava i posle jos nekih svezica. Svezice koje idu sa sЉzonJktivom:

JPrimern : Il fera cela рощ que vous soyez content. Notts resterons ici jusqu'a се qu'il soit revenu. JВien

qu'il fasse tres rnauvais temps, је suis._oblige de sortir. ЈЕнn cas que vous ne pnnissiez pas venir, prevenez-moi.

passer - provesti qu'en dis-tu? - sta kaies па to?

muet, te - пет

la douleur - bol 1), 2), vidi stranu 164

afin que } - da ы· pour que bien que } - mada quoiqщ:

175

avant que - pre nego po~rYIШ que - samo ako а moiiПIS que - sem ako а (Па) сошШiо1111 qiШe- ako,

pod иslovom da е1111 cas qщ~- ako, и s!исаји

da sa1111s qщ;! - а da ne е1111 'affeщJiant que } dok jusqun'a се qii.Jle (пе)

de peW' qune } - (iz de crannte qune stralza)

da ne

aun lneun qune - umesto da q&шi lijiUJliЭ- та sta qunJi qune - та ko oin qune - та kиda soit qune о о о soit i!J!IUle - bllo

da ... bllo da

garder - cuvati la conviction - ubedenje је crains ( kren) - bojim se semЬlaЬle - slican avertir - izvestiti il pleut (р/0) - kisa pada qu'il pleuve (pfбv) = sub-

jonctif

de demi-saison - polиse

zonski

surprendre - iznenaditi le chauffage - ogrev, gre

janje, loienje

la scene (sen) - prizor, scena

redouЬler - udvojiti;

Је sortirai, а moins qu'il ne faslie mauvais temps. Је vous l'amenerai рошm qu'il veuШe sortir. Nous,_)rons le voir ava1111t qu'il parte. Је le prendrai avec moi, naturelIement а Ва сошЈIШо1111 qu'il soit sage. Је suis passe а сбtе de lui, sans qu'il s'en soit._..aper9u. Nous restons ici, en atte1111da1111t qu'il vienшe. Qll.lloi I!JIIШ'on vous dise, gardez vos convictions. Qw qll.lle vous soyez, је ne vous crains pas. Oin que vous аШеz, vous trouverez les._..hommes semЬlaЬles. §oit que vous restiez, soit que vous partiez, а vertissez-moi.

Umesto pour que cesto se иzima que: Viens que је te dise quelque Dodi da ti kaiem n~sto.

chose. Jedna ista svezica se пе ponavlja, пеgо se иmesto

пје иzfma .щuч;, а glagol је и йiюm паСiпи koji svezica traii.

Qua1111d._on travaille et qun'on Kad covek radi i Ћ'аd тоiе ( = quand._on) peunt ga- lako da zaradi za svoj gner aisement sa vie, on iivot, treba da Ьиdе za-

doit._,etre content. dovoljaп.

Bien qu'il pHeuve а verse et Mai!Jia kiSa pljиsti i mada «JJIUie ( = bien que) је n'aJie петат kisobrana, pri-pas de parapluie, је suis тoran sam da izidem. _oblige de sortir.

Slicпo tоте, que тоiе da zатепi svezicи sn и pogodbeпim rесепiсата, i tada је glagol и siЫoпktivu: §n vous venez demain et АПш dodete sиtra i аП<о Ьиdе

qun'il fasse beau, nous._.. _irons а la campagne.

lepo, iCi cemo па selo (и polje).

!та jos пekoliko izraza koji traie siЫonktiv: c'est «iiommage qu'il ne soit pas venu, steta је sto пiје dosao; c'est peu «Jiun'il ant commence; il faut qu'il f.limsse та/о ј~ to sto је росео, treba da svrsi; d'oin viernt «JJIUIC Ies_hommes ne sac!lnent pas se contenter de peu? otkuda to da se ljudi ne znaju zadovoljiti maliт?

ponoviti Prevemte: Ја ћоси. da те slиsate. Dopustate Zi da la consommation (konso- dodem? Evo zime! Ona dolazi иvek, а da to i ne primetimo. тasjon)- potroiпja; pice (и kafani)

bon marche - jeftin le (la) moindre пај-

тапјi{а)

17б

Sато da ne bude kao OlJ.a proS!e godiпe; to је пajostrija koju sam video ( siЫ.). Mogиcno је da zima Ьиdе Ыаzа ove godine. То пiје sigurno. Treba da izvadiт iz ormaпa svoja odela polu-sezonska. Trebace sad da kupiтo mпogo drva i uglja, zima се nas iznenaditi bez ogreva.

Scene d'Mten

Пn voyageur monte dans sa chambre, priant le gar90ll de le reveiiler, pour qu'iJI puisse prendre le premier train. Le lendemain matin, le voyageur est reveille par des coups redouЬles а sa porte.

- Qu'est-ce que c'est? s'ecria-t-il.

-- Est-ce vous, monsieur, qui devez prendre l'express de cinq heures vingt-cinq?

- Oui.

·- Eh Ьien! vous pouvez dormir tranquille, le train est parti.

А la terrasse d'un cafe de Trouville, ou la moindre consommation CQute cent francs. Un consommateur s'apprete а . deguster . une citronnade glacee.

- JP>ardon, monsieur, dit._,un"_)nconnu en s'approchant; је parie cent sous que је bois votre consommation sшns que vous vouns._,eiПI._aperceviez.

- Vous plaisantez! ... ma foi, је veux Ьien. Essayez.

Ie 9onsommateur - potrosac

s'appreter а - spremati se da, na

deguster - probati, (о) sladiti se

glace - leden, sa ledoт l'inconnu - пepozпati

(covek) s'approcher - prihliiiti se

parier cent sous - kladiti se и 100 sua ( =5 fi·anaka)

Le parieur avale d'un seul trait Ie contenu du verre plaisanter _ saliti se qu'il convoitait. ma foi - vere mi -Је vous_ai vu, de mes._..yeux vu, се qu'on је veux Ьien -· vrlo rado

appelle vu, s'ecrie le premier consommateur triomphant. pristajem

- Eh Ьien! voila cent sous. essayer ( eseje) pokusatt le parieur - kladilac

L'operation а credit d'un seul trait ·- odjednom,

Un mauvais payeur notoire va voir un docteur pour se faire ausculter. Le medecin constate alors que Ie c!ient а besoin d'etre opere de l'appendicite.

- C'est._entendu, repond le mauvais payeur, је me soumettrai а cette operation а condit.iion quвe ]е pwsse en payer Ie prix en trois._,acomptes.

- JP>arfait, repond Ie medecin qui connait son homme, је suis pret._.a vous._operer. Au premier._, _acompte, је me laverai Ies mains, au deuxieme paiement је vous_ouvrirai Ie ventre et des que vous_aurez verse le dernier acompte је vous retirerai l'appendice.

12

па dиsak

le contenu - sadriaj, sadriiпa

convoiter - pohlepno ieleti triornpher -- trijumfovati operation, f. - operacija credit, m - veresija payeur, m. - platisa se faire a~sculter (oskйlte)

- dati se ispitati, pregledati

notoire - opste pozпat

177

appendicite ( apendisit), m. - zapaljenje slepog creva

c'est entendu - и redи

se soumettre а - podvrgnuti se

acompte, m. - ( akont) akonto; rata

paiement, m. - isplata verser - poloiiti, isplatiti retirer - izvaditi appendic~ ( apendis) m.

slepo crevo un editeur - izdavac phenomenal, е - vanredan,

cиdnovat

le roman - roman policier, ere ·- policiski jusqu а се que - dok (n?)

Wallace et son ewteш

Edgar Wallace etait celebre par la rapidite phenomenale avec laquelle i1 ecrivait ses romans policiers. Un matin, son editeur lui telephone. La secretaire de l'ecriva.in lui declare que Wallace es(_,en train de terminer un Jivre, et qu'elle ne pouvait le de!'anger.

- Cela ne fait rien, dit l'editeur, је garderai l'appareil jusqu'a се quЋ ait finii.

Sedamdeset peta lekciija

UNnite jQ,~ jedan ma!i napor i Ьicete gotovi sa siЫonktivom!

Posle relativne zamenice, ako se kazиje neka zelja ili mogucnost, upotreb/java se takode sihionktiv. Takve sи recenice oblcno odrecne ili иpitne Ш kazuju neki us/ov Ш nameru:

Il n'y а personne qui puisse Nema nikoga koji Ы to le faire. mogao da иcini.

Connaissez-vous quelqu'un Poznajete li koga koji Ы qui puisse le faire? mogao da to иCini?

Indiquez-moi une ville oii Oznacite mi neki grad gde је puisse passer agreable- Ьih mogao prijatno pro-ment l'hiver. vesti zimu.

Ako је и glavnoj recenici sиperlativ ili neki od izraza: le pp:emier' le dernier' le seun :

C'est peut-etre le seul moyen То је moida jedini naCin qui puisse le sauver. koji Ы ga mogao spasti.

Ako se relativnom recenicom kazuje neka izvesnost, nesto poznato i istinito, onda se иzima indikativ. Uporedite ove dve recenice, pitanje i odgovor:

Connaissez-vous quelqu'un Oui, је connais quelqu'un qui puisse me rendre се qui peut vous rendre се service? service.

1 Vive la France!

SiЫonktiv se cesto иpotrebl, sa svezicom que Ш bez nje, i и nekoj samostalnoj recenici, ali se i tи podrazuтeva glavna recenica koja kazuje zelju (nous desirons

178

que ... ): que personne ne me derange! Neka те niko ne uznemiruje. Vive Ia France! Zivela (neka iivi) Francиska!

viпe

JPrezent: је vis, tu vis, il vit ( vi), nous vivons, vous vivez, ils vivent.

JFutш: је vivrai. AorJist: је vecus. JPart. perfe.kta: vecu.

JProverbe: qui viпa verra iivi blli ра videli.

Connaissez-vous un remede qui puisse Ie guerir? Nommez-moi quelques verbes qui soient toujours suivis d'un subjonctif. Је cherche une famille ou је puisse Ьien apprendre le fran9ais. Pretez-moi un livre dont vous n'ayez pas besoin. C'est le plus grand__.artiste qпi ait. jamais'-'existe. <;;;'est le plus noЬle. coeur. qui ait jamais battu. C'est Ја seule chose que је puisse faire pour lui. N'y a-t-il personne qui puisse nous__.aider? Ne dites rien qui puisse attrister ceux qui vous__.ecoutent. 11 n'y а pas de regle qui n'ait son exception. Је connais une ville ou nous poiiDIГrшns passer agreaЬlement l'hiver. Nous connaissons un homme qui peut jeuner quelques jours sans_etre malade.

JPrevednte: Traiimo nekи kиспи poтocnicu koja Ы пат Ьila verna i оdапа: verиjete !i da је тоiето пасi? Ја и to ne sumnjam. Da li blste тogli da mi oznacite neki restoran gde blh mogao da uziтaт obroke jevtino? Traiim neki stan gde blh Ьiо potpuno тiran da radim. Hteo blh da nadem nekoga ko Ы to znao bolje od тепе. Nета te iene koja ne Ы iтala bar jedan kapris. То је najveca nesreca koja ти se mogla dogoditi. Mislite li da sam ја jedini koji to znaт? Mi smo iiveli dosta dиgo и Francиskoj.

Psychologie

la psychologie- (psikoloii) - psihologija

un certain_age - и go-dinaтa

sec, seche ( sek, ses} - suv pince, е - парисеп, strog le bureau de placement

blro za posredovaпje sluibe

Ја voix aigre - ostar, kreceCi glas

autoritaire - aиtoritativan

s'occuper de - brinuti se о repasser ~ glacati, "peglati" coudre - Siti aller а Ia campagne - ici па selo

Une dame d'un certain ..... )lge. seche, pincee, entre Ies gages, m. (giii) - nagra-dans le bureau de pJacement et d'une voix aigre et da, plata autoritaire: modeste - skroman

- Је voudrais__,une bonne cuisiniere, qui puisse aussi aller et retour - odlazak s'occuper des_enfants et qw sache Iaver, repasser et povratak

179

assurement - svakako fait = dit la placeuse - posrednica avec empressement - predи-

sretljivo, иslиiпо

la piece а сбtе - sиsedпa

soba

coudre; c'est pour a1ler а la campagne; је ne veux donner que des gages modestes, mais је рауе le voyage aller et retour. Pouvez-vous me trouver cela?

- Assurement, madame, fait la placeuse avec empressement.

Et elle passe dans la piece а сбtе, d'ou on l'entend Ьientбt:

examen ( egzamen) - ispit - Est-ce qu'il n'y а personne qui vewlle a11er passer le droit ( droa) - pravo dеих_ои trois jours а la campagne? (паиkа)

le tuteur - tиtor

la tutrice - tutorka majeur, е - рипоlеtап

egalement - isto tako la condition - иslov

Examen de droH

Le professeur. - Vous savez, monsieur, que, dans certains cas, la mere peut etre tutrice de ses enfants, ~~Ull..""',711J! (!]I.!J!!'e!!e so!it majeure.

Le candidat. - Oui, monsieur. l'anniversaire - rodeпdaп Le professeur. - La grand'mere egalement. А puisse le ciel - пеkа Ы quelles conditions?

(vam) bog Le canclidat;-'-'- Mais; .. pouгm qu'e!!e soit majeure! accorder - иdeliti, dati ils suffisent (suffire)

dovoljпi su

180

Aпmiversafure

- Puisse le ciel vous_accorder encore de longues._.. .._,annees!

- Је n'ai pas besoin qu'elles soient longues; celles de douze mois me suffisent, рошm qu'il у en ait beaucoup.

Sedamdeset sesta lelkcija и sezdeset sestoj lekciji пaиcili ste pravilo о slagaJI1lj11В.

vremena iшШ\:ativa и sporedпoj receпici. Sad, kad smo, пajzad, preS/i siЫoпktiv, treba da vidimo kako se slazu vreme111la sЉzonktiva u sporednoj recenici. Posto vi vec zпate опо prvo pravilo, ovo drиgo se svodi, tako reCi, па јеdпи sitпicи.

а) Ako је g/agol gПame receпice и prezentuв ili futшu, sadasJI1lja i buduea (jer fиtur пета siЫoпktiva!) radпja

sporedпe receпice kazuje se siblioJdtivom prezenta, а

prosla radпja siЫoпktivom pedekta:

Је ne crois (crqirai) pas qu'il

soit (=је) ait ete (=је Ыо)

soit ( = се Ыti)

malade.

Ь) Ako јв glagol glame receпice и nekom od proslih vreme111la ili kшndicionalu:a, sadasnja i budu:aca radпja sporedпe receпice kazиje sa siЬzonktivom imperfekta, а prosla l'adnja sЉzonktivom pluskvamperfeП\:ta:

! fut (=је)

Је ne croyais pas } eut ete ( = је qu'il Ыо)

Је ne croirais pas fut ( = се

Ьiti)

malade.

Jos и sedamdeset prvoj lekciji rekli smo da se siЬzonktiv imperfekta i plu.skvampedekta и оЫспот govorи ne u.po-treЫjavaju. Njih zameпjuju siЬzoпktiv prezenta i perfekta. Prema tome, gornje pravilo, pod Ьј,. vazi sапю za pisaii: jezik. Та zатепа moie da se zapazi, katkad, cak i kod modernih pisaca. Daпas, па primer, иmesto ~,il faudrait qu'il vfumt" - trebalo Ьi da оп dode - moie se i napisatJi ,,ii faudrait qu'il vienne'', kako se iskljиcivo govori.

/та јеdпа stvar koja Ы vas mozda mogla zbuпiti:

"је ne crois pas qu'il vieooe" moie da znaCi "пе verиjem · da doUazi" i "ne verujem da се doci". lstiпa је da је to

gramaticki та/о nezgodпo ( vi Ыste moida viSe voleli da i .futиr ima siЫoпktiv?), ali, verиjte, и praksi to vas пikad песе zbиniti. Zasada паиСitе dobro to pravilo, i upotreb[javajte ga и govorи, а kad ga neko drugi upotreЫ, vi cete izvesno ро smislu odmah osetiti da li se misli па sadasпjost Ш па bиducпost . .

U sledecim primerima Ьiсе и· zagradanra паzпасепа

zатепа и govornom jezikи.

Croyez-vous qu'il vieшue demain? - Non, је ne crois pas qu'il vienne demain. Nous desirions vivement que се pauvre jeune homme obtint ( = oblienne) la place qu'il demandait. Је n'ai jamais cru qu'il put (- pu.isse) reussiF. Је ne croyais pas qu'il flfilt ( = soit) venu. Elle ne croirait pas qu'il vint ( = vienne). Је voudrais Ьien qu'il te rendit ( = rende) се service, mais је ne crois pas qu'il pu.isse le faire. J'avais cherche une famille ou је piиsse ( = pu.isse) Ьien apprendre le franc;;ais. Је n'ai pas voulu qu'elle sut ( = sache) la verite. Pour reussir dans d'aussi mauvaises conditions, i1 aurait fallu qu'il eut ( = ait) beaucoup de chance.

le reglement - иredba;

propis respecter - posшvati

le cabriolet - laka kola; ceze

mettre а la mode - uvesti и тоdи

le bon ton - otmenost, lepo ропаsапје

le vehicule - kola la confusion - zbrka, nered, ротеtпја

malhabile - пevest

de jour en jour - iz dana и dan

nombreux, euse - Ьrојап,

тпоgоЬrојап

mander - pozvati veiller а - bditi nad la surete - bezbedпost,

sigиrnost

le passant - prolazпik

tout._.. а fait - sasvim parЬleu! - P!l dabogme! l'ordonnance, I. - пaredba

rendre une ordonnance objaviti naredbи

interdire - zabraпiti

presenter - pruiiti, dati la garantie ( garanti) -

jemstvo

181

garantir - jemciti la prudence - opreznost

conduire ( kondйlr) - voditi introduire - иvesti

cuire - kuvati, (is)peCi construire - ( sa) graditiJ

(sa)zidati produire - proizvesti detruire - razoriti

coпмlmre

Prezent: је condui~. tu conduisJ i1 condпit ( kondйi) Ј "nous conduisonsJ vous conduisez, ils conduisent.

Futur: је conduirai. Aorist: је condпisis. Part. perfekta: conduitJ е.

Tako se тепјаји i ostali glagoli па mre.

Unn reglement resJ!Decte tJradltnire - prevesti instruire _ obrazovati Les cabriolets venaient d'etre mis а la mode, c'.§tait seduire _ zavesti, prevariti sous Louis X.V, et le bon ton vouПait que toute femme

conduisit son vehicule elle-meme. Quelle confusion!

la maturite - zrelost la raison - razlogJ pravo; razиm

l'age de raison - godine zrelosti, zrelo doba

fouetter (fuete) - sihati Ie fouet (fue) - blc publiquement - javno avouer - priznati l'aveu ( avo) - priznanje

182

Les p!us jo!ies mains etaient souvent ]es р1пs maЉablles. et de jour en jo-ur les_accidents devenaient de plus_en: plus nombreux. Le roi manda d' A.rgenson et le pria de veiller а la surete des passants.

:........: .Је Ie Terai de tout mon creur, Sire, dit l'autre. Mais voulez-vous que Ies_accidents disparaissent tout_.a fait?

- ParЬleu!

- Laissez-moi faire.

Le lendemain, une ordonnance etait rendue qui interdisait а toute femme . ou dame de conduire ellememe son ~abriolet, а m.oinns qu'e!Jle nne presennШt quelques garanties de prudence et de maturite, et qu'eИUe n'eaH, par exempleJ l'age de raison - tll"ennte ans.

Deux jours apres, aucun cabriolet ne passait dans la rue conduit par une femme. П n'y avait pas dans tout Paris une Parisienne assez courageuse pour fouetter publiquement ses chevaux et pour avouer qп'elle avait trente ans.

Vi ste jos ·и prvim lekcijama паисШ da se imperativ (zapovedni nacin) dobija od prezenta bez HcnuЉ. zamenica:

tu par]es ti govoris - parne govori! nous parlons mi govorimo - parlons govorimo! vous par!ez vi govorite - parlez govorite!

То vaii za sve glagc/e. lzuzetak sи samo pomocni 1

g!agoli i glagol savoirJ cije је imperativ jed'nak siblonktivu. Ponovimo ih:

aie imaj, ayons imajmo, ayez imajte sois budiJ soyons bиdimoJ soyez budite sache znaj, sachons znajmoJ sachez znajte

Vi znate da mi moiemo iz1·aziti svojи volju, zapovest ili zelju da neko trece lice nesto иCini. Mi и tom slucaju upotreЫmo rec "neka": nelca dode ( dodu), nelш ude ( udи) Ј i tako dalje.

Francиz се, medиtimJ upotreЫti svezicu "que" i stavice је ispred trecega Zica (jednine i mnozine) prezenta siЬ

zonnktiva:

qu'il parle - neka govori qu'il finisse son devoir - neRш svrsi svoj zadatak qu'il me rende mon Iivre - nelш mi vrati moju knjigu

qu'ils soient tranquilles - neka bиdu mirni

Vi izvesno Osecate da Sll SVe te receniceJ liS/VariJ sporedne receniceJ i da se ispred njih uvek podrazumeva je,fan od glagola: vouloirJ ordonner, desirer, souhaiter.

U pretproS!oj lekciji smo videli da que moze i da otpadne: vive la France! lsto tako: soit dit_entre nous! medu nama bиdi receno!

Ako hocemo da kazemo nekome (2 Zice) da treЬa da svrsi neku radnju и jedno odredeno vreme, upotre!Лcemo sЉzonktiv perfeltta :

КП faut que vous_ayez ter- Treba da svrsite taj posao mine с.е travail pour trois za tri sata. _heures.

То znaci: и tr~ sata posao treba. da bude gotov. Ali istu misao mi mozemo izraziti i imperalivom.

U tom slucaju Francиz се izbaciti "il faut qcle vous", а mi "treba da"J ра се "ayez termine" i "svrSite" dobltu vrednost imperativa:

Ayez termine се travail pour Svrsite taj posao za tri sata. trois_heures ..

Ako hocemo to isto da kazemo za neko trece lice postupak је isti, samo sto se и impe1·ativu zad1·zm'a svezica que:

183

:П faunt qu'il ait fini avant Тrе!Ьа da svrsi jJre dva sata. deux ___ heures.

Qu'il ait fini avant deux Nelш svrsi pre dva sata. heures.

U fi·ancuskoт iта jos jedan interesantan naCin pravljenja iтperativa: glagol aller, oblcno u negaciji, i infinitiv; dakle konstrukcija slicna Ыiskom fnturu:

Couvre-toi, tu vas prendre Pokri se, nazepces. froid.

Couvre-toi, ne va pas prem- Pokri se, nemo] da nazebes. dre froid.

N'aПez pas croire que cela Nemojte da verujete da тi m'est._.egal. је to svejedno.

Uтesto iтperativa и Ьlaioj forтi Francuz cesto upotrebl futur:

Si !'on me demande, tн diraJs Ako .те ko bude traiio reci 'erreur ( eror) f. - zaЫuda, que је suis sorti. da sam izisao.

greska Ја direction { direksjon)

pravac.

courir - trcati courir apres - trcati za Је taxi { taksi) - auto taksi Ја course - trka; voinja Је chauffeur - sofer environ - oko, otpri!ike continuer - nastaviti

au bout de ·- 1:а kraju; posle mauvais - pogresan le sens {sans) - smisao;

pravac

184

Jos nesto ра smo gotovi s imperativom. Posle imperativa, gde mi upotreblmo prezent, Francuz иpotrebl. futиr: Qu'il fasse се qu'il voundra. Neka radi sta hoce. Venez quand vous voшilrez. Dodite kad lhloc~te.

/ cournr /

Prezent: је cours, tu cours, il court {kйr), nouns courons, vous courez, ils courent.

JF'untur: је courrai ( kиr' re).

Aorast: је courus.

Part. perfekta: couru.

Le monsieunr, courant apres un taxi. ComЬien couterait Ја course d'ici jusqu'a Ја gare?

JLe chaunffeur. - Environ cent l'rancs, monsieur.

Le monsieur, continuant а courir, au bout de guelques minutes. - Et шaintenant, comЬien cela me c;outerait-il?

Le chшшffeunr. -· Environ deux cents francs, monsieur, vous courez dans Ie mauvais sens.

Sedamiifeset osma lel{cija

avoir parle - etre vеши

Francиzi iтаји dva infinitiva: infinШv prezenta, koji l'infinitif passe - infinitiv odgovara na.seт infinitivu i infinШv perfekta, koji тi perfekta петато.

Ovaj se pravi od infinitiva poтocnog glagola i participa perfekta glagola koji тепјато:

avoir parle, avoir fini, avoir rendun, avonr re~un: etre r~ste, etre sorti, etre venu itd.

Pomocni glagoli imaju: avoir eu, avoir ete. Obadva infinitiva upotrebljavaju se ёesto и sporedr;im

recenicama: infinitiv prezenta umesto prostili vremena, а infinitiv perfekta umesto slozenih vreтena, Tako:

J'espere · vous . v~ir = J'espere que је vous verraJi. - Nadaт se da си vas videti.

Је crois l'avoir vun = Је crois que је l'aii vun. - Mislim da sam ga video.

Је croyais l'avoir vun = Је croyais que је l'avans vun. - Mislio sam da sат ga video.

Ali, da Ы se тоgао upotreblti infinitiv, Ьilo jedan, Ьilo drugi, treba da radnjи glavne i sporedne recenice vrSi jedan sunbjekat: ја se nadam da си vas ја videti, ја тisliт da sam ga ја video, ја sam тislio da sат ga ]а video.

Medиtim, ako hocemo da kazemo "]а mislim da si ga td video", reci сето nafrancuskom "је crois que fu l'as vu".

Medиtim, ima nekoliko glagola koji ро svome znacenju iskljucиju svakи dvosтislenost, tako da se posle пјiћ

moie иpotreblti infinitiv, mada subjekat nije isti. Ti glagoli imaju uza se predlog de:

Dites-Iui de venir rne voir = Dites-lui qu'in vnenne те voir. - Recite ти (vn) da те (on) poseti.

Је vous defends (ordonne, empeche, permets) de sortir =Је vous ..... que ,·ous sortiez. -Ја vат zabranjujeт ( naredujem, vas sprecavam, vam dopustam) da (vi) izidete.

Gore sто imali glagole esperer i croire, posle kojih dolazi infinitiv bez predloga. !та jos takvill glagola:

185

ordonner - narediti Nous pensons partir demain. Је me rappelle avoir se rappeler - secati se vu cela. Је prefere attendre. -Је veunx sortir. Elle desire se taire - cutati vous parler. - J'aime mieux rester ici. -Је dois rentrer tu = part. perf. od taire а Ia maison.- Il semЫe avoir perdu la tete. -ll faut se

coucher. -Је sais parler fran9ais. -Је peux vous le dire.

Proverbe: On se repent souvent d'avoiir parle, rarement de s'etre tu.

Da blsmo se та/о odmorШ od gramatike, prekinucemo i prenecemo se miS!ju и pretsoblje, gde cekamo gospodina

en._,effet ( anпefe) - doista Dirana. occupe - zauzet du tout = pas du tout (s')excuser ( ekskйze)

Une visite (ЈОШ)

izviniti (se) J'entends des pas dans Ја piece а cote. Се dc!t._..etre deranger - smetati monsieur Durand. En effet, је ne me trornpe pas: Bruxelles (Brйse/) - Brise/ c'est lui. la part (piir) - strana - Је vous demande pardon, monsieur, de vous_ l'attachё ·~ atase avoir fait._..attendre, Tёtais'--'occupё, rne dit._)i.

commercial - trgovinslci - Du tout, monsieur, c'est moi qui m'excuse de commun, е - zajednicki Ьien vouloir - izvoleti la recommandation

preporuka

faire connaissance

vous deranger.

- А qui ai-je l'honneur de parler? ajoute-t-il.

Је suis monsieur Major, employё de banque de Bruxelles, је viens de la part de Monsieur Dupont, attachё commercial а l'ambassade de France de notre

upoznati se capitale, notre ami commun, qui а Ьien voulu me donner serrer - stegnuti, stisnuti un mot de recommandation pour vous. Voici sa lettre, donnez-vous la peine de monsieur.

vous asseoir - izvolite sesti

Ia sante - zdravlje au fait - ustvari је vous_en prie (faites)

molim vas apres._..avoir lu - posto је

proCitao

entier ( antje), entiere, ( atjёr) - potpun, сео, citav

refuser - odblti le terme - izraz, rec elogieux - pohvalan Је comptaЬle- (kontaЫ)

lcnjigovoda

.186

- Је suis_heureux, monsieur, de faire votre connaissance, me dit.._,il. en me serrant la main. Donnezvous la peine de vous.._.asseoir, monsieur, је vous prie.

- Et се cher Dupont, comment va-t-il? - Је l'ai quittё en._..excellente sante. - Au fait, је vais_avoir de ses nouvelles (prenant

la Iettre). Voulez-vous me permettre?

- Је vous._..en prie, monsieur (Faites, monsieur). Apres._.avoir lu Ја lettre, il me dit:

- Је suis.._.a votre entiere disposition, si је puis vous.._.etre utile а quelque chose. Monsieur Dupont est.._.un de mes bons._..amis а qui је n'ai rien а refuser. Il me parle de vous en termes elogieux et il vous recom· mande avec chaleur. En quoi puis-je vous._..etre agreaЬle?

- J'ai appris que vous cherchiez un comptaЬle (ou un caissier) et је prends la liЬerte de vous.._.offrir mes services pour cette place.

- En effet monsieur, nous avons besoin d'un comptaЬie":"' Је 'vais.._..en parler А mon._..associё Mr. Duval; је vous prie de repasser demain matin et j'espere pouvoir vous donner une rёponse favoraЬle. .

- Је ne sais comment vous remercier, Monsieur, de votre obligeance.

- Је vous.._..en prie, au revoir, Monsieur, а demain.

Au restaurant

- Gar«;on, nous.._..avons encore faim. Qu'est-ce que

le caissier - Ьlagajnik

l'associe ( asosje) - ortak favoraЬle - povoljan l'obligeance - ljubaznost

vous nous conseillez? eousёillёr - suvetuvuti _ Que monsieur demande tout de suite l'addition .. · couper - preseci

elle lui coupera l'appetit! precaution, f - (prekosjun)

L'autre jour, le peintre В ... , qui prёtend ne s'etre jamais grise de sa vie, dinait chez des._.,amis, et, ma foi, Ies vins ёtaient si capiteux qu'il s'en versa rasades sur

rasades ... п etait gai, tres gai. La maitresse de maison voulut lui presenter ses

enfants. Entrerent dans la salle а manger deux ravissantes jumelles, se ressemЬiant comme deux gouttes d'eau et vetues exactement de pareille fa9on.

В . . . pa.lit. П songea: - ~а у est, је vois douЬle! ... Et pour ne rien en laisser voir, il s'exclama: - Oh, la charmante petite fille! ...

U proS!oj lekciji ste videli, uzgred, da ima glagola - а oni su dosta oblcni - posle kojih dolazi de sa infinitivom. Јта jos takvih glagola, od lcojih сето uzeti naj

oЫcnije: ll ne cesse de parler. - П se c!llarge de le faire. - П lui

а dit de venir nous voir. - Depec!llez-vous de rentrer а Ia maison.- Nous._.,avons decide de partir.- Је me

- opreznost

se griser - opiti se capiteux. - opojan s'en verser rasades sur

rasades - ispijati pune case jednu za drugom

ravissant, е - divtin-Ја jumelle ( iйmel) ....::.

Ь/iznakinja

vetu, е - obucen <;а у est - gotovo је douЬle - dvostruk је vois douЬle - pijan sam s'exclamer ( eksklame)

uzviknuti

187

188

sws._..efforce de le convaincre. - JEssayшвs de traverser la riviere а la nage.- Il me d'avoir dit cela.- Је m'excuse de vous deranger. -Је vous demande pardon de vous .._..avoir fait__.attendre. - J'evite de le rencontrer auta~ que је peux. - Vous._..avez.._..oubЊe de fermer la porte. - П se fache d'avoir perdu le train. - П fait semblant de dormir. - Пs l'швt menace de se venger. - Priez-la de venir.- Је vous remercie d'avoir pense а moi. - п а merite d'etre puni. - Је vous recommande de rester chez vous. - П m'a pro]!юse de partir avec lui. - Је regrette infiniment de l'avoir ouЬlie. - П se plaint d'avoir ete refuse. - Il s'efforce d'etre aimaЬle. - Ils se re]!}entent de l'avoir fait. - On lui reproche d'avoir abandonne sa femme. - Је me souvJiens de l'avoir vu chez vous. - П refuse de sortir. - П se vante de pouvoir le faire.

!та isto tako i bezlicnih glagola i izraza posle kojih se иpotrebljava qj/e sa infinitivom:

IH s'agJit de savoir qui а raison. - Ш est bon d'etre prudent. - Је ne crois pas qu'iП soit faciDe de reussir. - Је crois qu'il est difficiie de le persuader. -n est __ )mportant de terminer се travail.- n est иuamreП d; preferer ses parents. n est ш~cessanre de Је repeter. - IП est qunestion de batir ici une grande maison. - n est rare d'avoir beaucoup de vrais._..amis. - n est temps de partir. -n serai(_,uШe de reparer cette maison.

Medutim, posle nekih пета predloga: n faut rentrer. - n ferait beau voir cela. - n vaut

mieanx rire que pleurer. - Comme iH ft"erait Jhiorn boire de l'eau fraiche. - n me semble entendre du bruit.

Ali predlog de sa iпfiпitivoт тоiе da se паdе i pos/e imenica i prideva ( i prostih prideva), kao dodatak:

L'art d'ecrire, vestina pisanja. C'est une facon de parler, to se tako kaie. Le moment de ;artir est venu, treпutak polaska је dosao. Voila le secret d'etre heureux, eto tajne da budeтo srecпi.

Је suis content de vous voir, zadovo/jan sат sto vas vidiт. Nous serons._..encfiantes de recevoir votre sreur, Ысе пат veoma milo da priтiтo vasu sestru. Nous sommes._,heureu.;•' de rendre service а nos_.amis, srecni sто sto Ciniтo uslugu svojim prl)"ateljima. Ма cousiпe est ravie d'avoir fait votre connaissance, тоја rodaka је

осаrапа sto se s vата upoznala. Nous._)~tions._impatients de retourner chez nous, blli sто nestrp/jivi da se vratiтo kuCi. Vous serez satisfait de l'avoir choisi, blcete zadovoljni sto ste ga izabl·ali .

Prevedite: Pokusali su da vas prevare, ali nisu uspeli. Оп је porekao da је to uCiпio. Ја sат vат lepo Ыо rekao da пе verujete sve sto prica. Trebace da ga тоШ za oprostenje sto si ти sтetao. Ne kајет se nikad пi za ono sto kaiem пi za опо sto radiт. Оп тi је zahvalio sto sam ga obavestio. Da li se secate da ste ga negde sreli? Da li mi preporucujete da kupiт tu knjigu?- Naravпo,

пе zaboravite da to uCiпite sto pre. Ја тisliт da пе Ы bllo tesko to uCiniti. Lako је kupovati kad se iта novaca. Вilo Ы vreme da ти se odgovori. Ја ga тnogo ialiт, to је vrlo dobar decak. Vi se neprestano iaiite. Na sia :и: ialite? Srecan sam std тogu da vam uCiпim tll· us!ugu. Vas prl)"atelj је ovde? Rekli .su тi da је zgodaп decak, htela. blh da se upoznaт sa njim. Nista lakse, ideт ро njega ( da ga traiiт).

PrezeПllt: је plains, tu plains, i1 plaint(p/en), nous plaignons, vous pПaignez, ils plaigиueиut.

JFuntuшr: је plaindrai. Aorist: је plaignis. Part. perfekta: plaint, е.

Isto tako: cra~шke bojati se, eteindre ugasiti i drugi glagoli па -aindre, -eindre, -oindre.

xve JEUX OLYMPIQUES А HELSINKI

JEciataиute victoire de Па У ougoslavie sur

Г U.R.S.§. en footJOallU (3-1)

En football avait lieu а Tampere la deuxieme edition du match "atomique" U.R.S.S. - У ougoslavie. Le stade-est-il besoin de le dire? - etait plein а craquer une heure avant le coup d'envoi. Les Yougoslaves, apres._.un moment de flottement dans les premieres minutes du jeu, qui permit._..aux Russes d'ouvrir la marque, se reprirent et dominerent presque constamment ~es Sovietiques. reduits а la defensive. Пs triompherent

(se) plaindre ( p[endr) zaliti ( se)

olympique ( ozenpik) -oliтpijski

eclatant, е ~ sjajan U.R.S.S. - S.S.S.R. U. R. S. S. = Union des

Republiques Socialistes Sovietiques

edition, f. - izdanje le match (тас) - utakтica

atomique - atoтski

craquer - puCi, loтiti

le coup d'envoi - pocetni udarac; рос. igre

le flottement - koleb[jio vost

ouvrir la marque - postici vocstvo

se reprendre - priЬrati se, trgnuti se

dominer - nadigra(va)ti

189

constaЦtment - stalno reduit а - ograniceJl, priтoran па

la defensive - odbrana triompher - pobediti le but - pogodak faire etalage - pokazati la technique {teknikJ -

tehnika centrale europeenne -

srednjoevropski en revanche - mesto toga exception - ( eksepsjon Ј f

- izuzetak Је goa! ( go!) - •;ratar,

go!man

remarquaЬie- upadljiv de9urent (decevoir) -

razocarase la lourdeur - troтost

te manque - nedostatak fair play (fee plej, engl. recJ

- postena, "fer" igra

Ie tiers ( tjёr Ј - treCina, treci deo

battu, е (battre) - tucen Ја v.irilite - snaga excessif, ve ( eksesif, -iv Ј -

preteran en marge - mimo, izvan

arbltre, m - sudija, sudac anglais, е - engleski dut (devoir) - morade menacer - zapretiti

190

par з butз 1 apres_une partie ou ils firent etalage de leur belle technique centrale europeenne. Les Russes, en revanche - а l'exception du goal Ivanov, qui fut remarquaЬle - de9urent un peu par leur lourdeur, et surtout par leur manque de fair play dans le dernier tiers de la partie. Se sentant battus ils jouerent avec une virilite excessive, souvent en marge des regles, et l'arbltre anglais Ellis dut menacer le capitaine sovietique Bobrov d'envoyer toute l't~quipe au vestiaire si elle ne revenait_au calme.

("Le Monde", 24 juillet 1952)

Premiere medaШe d' or

He!sin!{.i_, 23 juillet. - Le quatrc sans bat·Ieut· yougoslave s'est classe premier dans la course finale (7 minutes 16 secondes). Pour la premiere fois Ie drapeau yougoslave а ete hisse et l'hymne yougoslave а ete joue. Des milliers de spectateurs se sont ieves pour rendre hommage aux ··· vainqueurs. L'equipe du quatre: Bonacic, Valenta, Trojanovic et Segvic ont re9u une medaille d'or des mains du president du Comite Olympique International М. Edstrem.


Osamdeseta lelkcija

Videli ste da pos!e nekih glagola cesto dolazi infinitiv IЬez J!)redПoga, pos!e nekiћ drugih sa predlogom de, а sad cete videti da iта i takvih posle kojih ide predlog а.

Razuтe se, uziтaтo najoblcnije:

Les._.enfants aiment а jouer.- П n'a pas cornsenti а venir. - Nous l'avons enfin decnde а partir. - On demaпtde а vous parler. -п faut._..habltiШerr les_enfants а travaiiler. - п hesite а accepter votre proposition. -Је n'ai pas reш;si а le convaincre.- Ils'est.._..enfin decide а parler.- Је m'enшnie а attendre.- П s'est hasarde а vous le dire? - Nous noans _ preparons а faire un beau voyage l'ete prochain. - Nous_avons renoш::e а sortir, car il fait trop mauvais. - Ils nous.._.ont_invites а dejeuner.- П соmmепвсе а pleuvoir.- Је tieпвs beaucoup

а le voir. - Les_enfants s'amansent а faire des boules de neige. - П s'est._,offert а nous conduire а la gare. - Malgre l'orage, il s'est risqane а sortir.

U nekim izraziтa takode: lza il у а: I1 n'y а rien а faire. - Ти пета sta da se

radi (пе koristi nista). Avoir а: Је n'ai rien а faire. -Neтam sta da radim ( nikakva poslaJ.

Као pred!og de, tako i pred!og а sa in/initivoт moze da se nade posle imeпвica i prideva:

La chambre а coucher. La salle а manger. Une maison а louer. Une machine а coudre. Une maison

а vendre. Је suis pret_a partir, spreтan sam da podem. Ces

fruits sont bons а manger, ovo voce је dobro za је/о. Etes-vous dispose а sortir? jesre ii 1·aspoi'oieni da izideie? Н est Ьien long а venir, dugo ти treba da dode. C'est beau а voir, to је !еро videti. Се pays est_interessant а visiter, zaniтljivo је posetiti tu zeтlju. C'est._,agreaЬle а entendre, to је prijatno slufati. Cette montagne n'est pas facile а franchir, ovu planinu nije lako preCi. C'est desagreaЬle а voir (regarder), to је neprijatno videti ( gledati). С' est faciie а dire, to је lako reCi.

Prevedite: Iтато naтeru da ga pozoveтo па veceru. Mi sто se najzad resili da kreneтo, а vi? Zar se vi ne spreтate da podete s пата? - Ne, тi sто se resili da ostaneтo. Pozurite, g!edajte kako је nebo natusteno, а evo vec pocinju i neke kapi da padaju. Toliko mi је dosadno slusati uvek istu pricu. Zar ne blste mogli izmisliti neku drugu? Vi kaiete da ste suvise umorni? То те ne cudi. Vi treba da se naviknete, тој dragi, da legnete тnogo ranije, reciтo oko devet sati, i da ustajete takode ranije. Nisam uspeo da uCinim ono sto sam hteo. Danas nisaт raspoloien da primam nikoga. То је vrlo interesantno sluiati ( cuti). Mi se ne plaiiтo ni kise, ni vetra, ni hladnoce. Ne bojte se nicega. Bojite li se cega? Ovo pisтo је vrlo dobro napisano. Ugasi svet!ost, то!iт te; bole те oci. Ugasio sam elektricnu laтpu.

En voyage

Је pars en voyage pour Paris. Је prends un taxi et j'arrive а la gare. J'appelle un commissionnaire et је lui remets mes bagages en le priant de me trouver une

d'envoyer - da се pos!ati envoyer au vestiaire -

iskljuciti iz igre equipe, f - ekipa, tim le vestiaire - sv!acionica

oЬ/acionica

revenir au calme- sтiriti se la medaille - medalja or (8r) m - zlato le quatre - cetvera~

le barreur - kormilar final, е - pos!ednji hisser - podici le spectateur - g!edalac

consentir - pristati decider qn - nagovoriti haЬituer - naviknuti Msiter - oklevati accepter - priтiti, usvojiti la proposition - predlog convaincre - ubediti se decider а - reiiti se s'ennuyer (anпuijeJ -

dosadivati se

se hasarder - usuditi se se preparer - spreтati se renoncer - odustati inviter - pozvati tenir а - Ыti stalo ( do Ј s'amuser - zabavljati se

la boule - grudva malgre - uprkos, i pored se risquer - usuditi se pret, е - spreman dispose а - raspo!ozen franchir - preci desagreaЬle - neprijatan

charge - natusten inventer - izmisliti etonner - zacuditi la lumiere - svetlost

191

s'il te plait - molim te electrique - e!ektrican l'electricite - elektrika le commissionnaire ( komi

sjonёr) - nosac les bagages, m - prtljag le guichet ( giSe) - blle-

tarnica, "salter" rempli de - pun le quai ( ke) - peron designer - pokazati le filet - mreia s'installer - smestiti se le compartiment - kupe le footing ( eng. recj -

futing, pesacenje

le pigeon - ( pizon) - golub la pigeonne (piion) - golu-

blca la faЬle - prica tendre - lJezan faire un tour - prosetati se s'inquieter - uznemiravati

se la soiree - vece desesperer - ocajavati le compagnon - drug la route - put, drum un coup d'ailes - zamah

kri/a Ја poussiere - praSina cheri, е - dragi, mili cligner - namignuti,

trepnuti а pied - peSice

192

bonne place dans__.un wagon de deuxieme classe. Pendant се temps је vais,_,au guichet pour prendre mon billet. Comme le train ne part que dans__.une demi-heure, j'ai le temps de passer au restaurant de la gare pour dejeuner. La salle est rempHe de voyageurs et је trouve difficilement une taЬle. Apres le dejeuner, j'achete deux boites de cigarettes et quelques journaux et је passe sur le quai, ou le commissionnaire m'attend dej а. П me designe ma place, au coin pres de la fenetre, et me remercie du pourboire que је lui doiШe. Mes bagages sont mis dans le filet. Је m'installe confortaЬlement, j'allume une cigarette et је commence а lire un journal. D'autres voyageurs viennent prendre place dans mon compartiment. Dans quelques minutes le train va partir.

Un jeune couple, entoure de parents es d'amis, va monter dans le train. Salutations, baisers. - Bon voyage. Portez-vous Ьien. А Ьientбt. Donnez-nous vite de vos nouvelies. Ecrivez de suite en__.arrivant. Ecrive:z sitбt que vous serez__.arrives. N'oнbliez pas d'envoyer des cartes illustrees.

JFootmg

Deux pjgeons, comme dans toutes les faЬles, s'aimaient tendrement. Le pigeon, un jour, dit._,a la pigeonne:

-· Је vais faire un tour а Ia ville, ne t'inquiete pas, је serai tбt revenu.

La soiree, la nuit, puis des jours et des jours passerent. La pigeonne attendait toujours! Alors qu'elle desesperait de jamais revo.ir son cher compagnon, elle apeп;;ut,

loin sur la route, l'oiseau qui avaш;ait. En,_..un coup d'ailes, eJle fut.._.aupres de lui; il etait couvert de poussiere!

- Cheri! que t'est-il arrive? Calmement, le piieon repondit, en clignant son

petit,_..reil rond: П faisait beau, alors, је suis rentre а pied!

Мau.nvais n»ayemr

- Је voudrais savoir quand vous vous deciderez а payer mon billet. Је ne решс pas venir vous le presenter tous les jours de la semaine.

- Quel jour vous conviendrait le mieux? - Le samedi. - JEh Ьien! vous pouvez revenir tous les samedis.

Paris - Les bouquinistcs dcs quaiz

Osamdleset prva lekcija

U sedamdeset cetvrtoj lekciji smo videli svezice koje idu sa siЬfonПъ:tnvom. Mnoge od njih oblcno idu sa iminitivom, - ako radnju и g/avnoj i sporednoj recenici vrSi isti su.n1Ьjelkat.

Neke od tih svezica, kako сето sad videti, gube pri tom qu.ne, а neke umesto «Ј!Ме dohijaju «Jle. Medutim, njihovo znacenje ostaje isto. Najoblcnije su:

sa siЬionktivom: sa infinitivom: pou.nr qu.ne pour aJfnn q1!JJe afin «Jle sans qu.ne av~шt «Ј11Ше

«Jle р~шr «Ј!Ме

а1!ЈЈ lieu.n que а coшiliitiollll qu.ne en atteшilant qu.ne

Primer:

sans avano: «Jle de peu.nr de au.n lie!Ш «Jle а condition de em attendant de

JUI est sorti pour qu'il achete Il est sorti pour acbeter quolque chose. quelque chose.

13

l

le payeur ( pejiJr) - p!atiSa le Ьillet - menica presenter - podnositi convenir - goditi, "konve

nirati"

les bouquinistes des quais - cuveni antikvari па kejovima Sene

193

aprres que - posto

parce que - zato sto

avoir des nouvelles primiti vesti

retenir - zadrzati la fumee - dim incommoder - smetati Parret.. m. - zastajanj~>

zastoj l'indicateur - red voznje il commence - pocinje

( bezlicno !)

sombre - taman, mracan Ie conducteur du train

vozovoda, kondukter verifier - proveriti,

pregledati

194

Svezica aprres que, !соја oblcno ide sa passe anterieur - 35 lekcija - i svezica parrce quвe pred infinitivom se pretvaraju и apres i pour. ОЬе svezice idu sa JinfJinШvom perfekta. (Pour sa infinitivom prezenta znaci "da (Ьi)"!).

П est sorti apres qu'il eut П est sorti apres avoir dine dine. ( . . . posto је vecerao).

П а perdu sa fortune pouвr Izgublo је svoje imanje zato avoir vouПuв ( • • • parce sto је hteo da suvise qu'il а voulu) trop ga- zaradi. gner.

Је me suis couche apres,._..avoir ferme la porte а clef. Је vous._..ecrirai avant de · partir. Elle s'est._etendue

· sur le divan pour se reposer un peu. Nous etudions afin de nous._instruire. П s'est._arrete de-peur de tomber. П se fache sans savoir pourquoi. Il est sorti sans fermer la porte derriere lui. Nous sommes rentres а la maison sans._avoir rien mange. Vous vous._amusez au lieu de travailler. Оп peut compter sur lui а condition. de le Ьien payer. Nous resterons ici en attendant d'avoir de ses nouvelles. - -

Prevednte: Uciпio sam to da ga uplaSim. Operite ruke pre по sto jedete. Posto sam ustao, umio sam se. Posto sam se umio, obukao sam se. Posto sam se obukao, doruckovao sam. Posto sam doruckovao, posao sam и kaпce!ariju. lzisao sam bez sеЊ·а, а da to nisam ni primetio. PoS!i su, а da пат za to nisu trazШ dopusteпje. Razmislite pre по sto govorite. Vi krijete пesto umesto da mi kazete celu istiпu.

Dans Пе tJrain (1I)

Un monsieur entre dans le compartiment.- Pardon, monsieur, excusez-moi de vous deranger, dit-il а une. personne devant laquelle il passe. - Cette place est-elle liЬre, шonsieur? s'adresse-t-il а moi. - Је crois qu'elle est liЬre, monsieщ. Је rte crois pas qu'elle soit retenue. - Merci, monsieur. Voudriez-vous me faire un peu de place dans le filet?- Avec plaisir, monsieur.- Est-ce que Ја fumee vous .. _)ncommode, madame? - Non, monsieur, pas du tout, ј'у suis._..haЬituee. - Pardon, monsieur, pourriez-vous rne dire quel cst le prochain arret du train? - Је ne saurais vous le dire, mais._attendez, је vais regarder da'ls l'indicateш.

П commence а faire sombre dans le compartiment, .mais Ьientбt la lampe s'allume et le compartiment est Ьien eclaire. Il est chauffe aussi. Le conducteur du train vient verifier les Ьillets et les poinconner.

Мathematiquвes

poin9onner - Zigosati, ( pro) buSiti

les mathematiques, f. -matematika

- Voyons, mon gar9on, vous._..avez Ьien compris Ie mecanisme (mekanism)-tout Ie mecanisme de la soustraction, alors, dites-moi, mehanizam 2 бtе de 4, que reste-t-il? Ia soustraction (sustraksjon)

- 2, m'sieur. - oduzimanje - Bien, et si de 10 је retranche 10, que reste-t-il? бter - oduzeti - J'sais pas, m'sieur. - Voyons, vous.._..aviez dix sous dans votre poche,

vous Ies_.avez tous perdus. Qu' у a-t-il dans votre poche? - Un trou, m'sieur.

Galanterie d!e vieШard!

L'ecrivain Fontenelle, alors age de 98 ans, aper9ut._un jour une dame quivenait de laisser tomber son mouchoir.

Н se precipita pour Пе ramasser, trebucha et dut mettre un genou а terre avant d!e pouvoir se relever avec l'aide de la dame.

Apriёs n•avonr remerciee il ajoute avec un bon sourire: - Excusez-moi, mais је n'ai plus 80 ans!

Une le~on de geogn'apble

ЈРара raconte: . . . Mais le professeur que nous aimions le mieux c'etait Monsieur Delamotte, notre professeur de geographie, un vieil homme а longue barbe grise qui nous amusait beaucoup.

Је me souviens de lui comme si c'etait hier. Pour nous expliquer par exemple се qu'est._,une eclipse de soleil, il disait:

- Је vais vous montrer une ecHpse de soleil. Et tout.._..en se cachant derriere la chaise, il criait: - Voila une eclipse de Delamotte. En d'autres le9ons, il faisajt le soleil, un gar(fon

faisait la terre et tournait autour du soleil, un troisieme garc;on etait la lune qui1:ournait_autour de la terre. Mais,._..il aпivait que се gar9on se trompait et la lune tournait autour du soleil. Alors le professeur lui criait:

- D'6sire, un quart d'heure de retenue pou avoill'

mal fait la lune.

m'sieur = monsieur retm.ncher - oduzeti sais pas = је ne sais pas

tous ( ovde: tus) - svi le trou - rupa

la galanterie - ugladeпost

!е 'tieШard ( vjejar) - starac laisser tomber - ispustitp le mouchoir ( musoiir)

maramica se precipiter - pohitati rammasser- podignuti trebucher - posrпuti

se relever - podici se

Ia geographie ( ieo-) -geografija

une eclipse - рот;·асепје

la retenue - zadrzavaпje и

razredu radi kazne Desire - Zeljko

195

IЬattre - tиCi

se battre - tиci se combattre - boriti se abattre - oboriti debattre - raspravljati

fuir - bezati s'enfuir - pobeCi

196

Osamdeset druga lekcija

Infinitiv тоzе, posle пekih glagola, da zатепi i licпi oЬlik glagola relativпe receпice koja росiпје zатепiсот qui:

J'ai vli votre frere sortir ( = J'ai vu votre frere qui sortait). Video sат vат brata da izlazi.

П regarde passer les bateaux ( = П regarde les bateaux qui passent). Оп $Zeda kako prolaze lade.

J'entends souffler le vent ( = J'entends Ie vent qui

souffle). Сијет kako duva vetar.

Ecoutez l'orateur parler ( = Ecoutez l'orateur qw parle). Slusajte govornika kako govori.

Iпfiпitiv se upotrebljava i и тпоgiт иpitniт i иzvicпim

reCeџicar-·na.

Que dire? Que faire? Qui croire?

Sta da kazeт( о)? Sta da (se} radi(т, о)?

Коте da (se) veruje (т, о)? Ou fun~r? Xuda da bezim(o)? Lui, me fromper, jamais! Zar оп da те vara, пikad!

Najzad, паСi cete ga i и ovakviт izrazima: Nous.._..avons de quoi Јтато sta da јеdето.

manger. Il а de quoi vivre. Је ne sais que repoшJlre. Н ne sait.._..a qui s'adresser.

Оп ima od cega da zivi. Ne znam sta da odgovorim. Оп ne zna kome da se obrati.

battre

J?rezent: Је bats, tu bats, il bat ( Ьа) ; nous battons, vous battez, ils battent.

Fuвtuвr: Је battrai. Aornst: Је battis. Part. perfekta: battu,e.

Prezent: Је fuis, tu fuis, il fuit (fйi); nous fuyons (ftiijon), vous fuyez (fйije), ils Juient (fйi).

JFuвtuвr: је fuirai. Aorist : је fuis. Part. perfekta: fui.

Tako se тепја i s'enfuir: је m'enfuis, tu t'enfuis ... itd.

Qu'est-ce que vous regardez par la fenetre? ·- Nous regardons passer les soldats. Nous les regardons se battre. J'entends tomber des gouttes. Nous l'entendons chanter du matin au soir. Que faire par се mauvais temps? Apportez-moi de quoi ecrire, је vous prie. vous ne savez que repondre? Је vais vous Ie dire. Је ne sais.._,ou aller maintenant. Се gar9on est mechant; П se bat tout le temps avec ses camarades. 11 l'a menace de le battre. Les nбtres se sont battus avec courag~. L'armee ennemie а ete battue. Les_ennemis se sont.._.. .._,enfuis, apres_avoir ete battus. Nous les.._..avons vu fuir.

JPrevedite: Eto, zadocпili sто па voz. Киdа сето sad? Udimo и staпicni restoraп da рорiјето casu piva. JduCi voz krece kroz jedan sat. Vreme се proci brzo. - Kelner, doпesite пат dve krigle piva.- Crno ili belo, gospodine?- Је ·fi, koje pivo vise voliS?- Ја vise volim crno. Dobro. Опdа, donesite пат, moliт vas, jednu /cr{giu ·· bela piva i ]ednи сrпа pi~a. · Gie, zaboravili sто da kupimo karte. Ne mari, poslacemo kelпera. Gde si stavio tvoj red voznje? Misliт da тi је и dzepu. Hoces li ga? Drzi!

le conseil - savet sage - dobar, posten rare- redak le calcul ( kalkйl) -- racuп

(ica)

Ie conge - otsustvo, odтor

- Mon vieux, је voudrais me marier, donne-moi l'expeditionnaire ( ekspedi-un conseil. sјопёr) - poSiljalac,

- Prends une jeune fille riche, jeune, belle et sage! .,spediter"

- Ou trouver cet_oiseau rare? l'administration ( adтini-

- Si је le savais, mon,_"ami, j'irais,_)mmediatement demander sa main!

strasjon) - adтinistracija

apostropher severement strogo иkor.iti

Sig11ifier - zпaciti

l'absence, f. ( apsans) Un expeditionnaire d'une grande administration de otsutпost

Lyon demande un conge de quarante-huit_heures et la presence (prezans) _ revient au bout de huit jours.

prisиtnost

Son chef l'apostrophe severement: prolonger _ prodиziti - Eh Ьien! monsieur, que signifie cette absence accorder - odobriti

prolongee? certainemment - svakako - Mais vous m'avez_accorde un conge de quarante- or· - dakle

huit_heures, n'est-ce pas? huit fois six - оsат риtа

- Certainement, mais pas de huit jours! sest

197

198

- Је ne crois cependant pas me tromper. Је travaШe six._heures par jour; or, huit fois six font blen quarantehuit.

Le chef tomba de sa chaise.

Osamdeset treca lekciija

Ostaje пат jos da и vezi sa upotrebom iпfiпitiva

istaknemo vаzпи иlogu glagola fafure, koji se vrlo cesto иpotrebljava ispred iпfiпitiva пekog drиgog g!ago!a, kome daje пarocito zпасепје, katkad sasvim razlicito. Evo vam nekoliko оЫспih sluca_ieva. а vi se potrиdite da ih паисitе:

faire entrer uvesti faire sortir izvesti faire manger dati da jede faire bOire dati da рiјё faire croire ubediti faire connaitre иpozпati faire comprendre objasпiti faire pleurer rasplakati

faire rire пasmejati faire tomber ispustiti faire voir pokazati faire savoir javiti faire marcher terati faire cuire skиvati faire bouillir иzavreti faire faire dati пapraviti

P!·i promeпi тепја se samo faire, а drиgi glagol ostaje и iпfiпitivu.

П У а un monsieur qui vous demande. - Faites ._entrer. Avez-vous des cravates de soie? - otri. monsieur. Faites voir, s'il vous plait. Cet enfant doit,._..avoir faim; il faut le faire manger. Il а soif aussi; faites-le boire. П voudrait me faire croire qu'il а raison. Је vous ferai connaitre tous les details de l'affaire. ImpossiЬle de lui faire comprendre се que nous desirons. Ne nous racontez pas de choses si tristes; vous nous ferez pleurer. Nous faisons tout се que nous pouvons pour le faire rire, mais rien а faire. П faudrait faire bouillir le lait. Elle s'est fait faire une jolie robe. Ne dites pas cela; vous me faites rire.

Ali, glago/ faire moze и izvesпim slиcajevima da i'та

znaceпje "пarediti". T.ako, faire faire zпaci i пarediti

da se sto иcini; faire annoncer пarediti da se obj'avi, faire preparer пarediti da se pripremi, faire manger пarediti da se j'ede itd.

lnteresantno се blti da иporedite zпасепје g!agola л~sser i fme ispred fпfiпitiva: La petite fille se laisse ha- La dame se fait_haЬiller.

biller.

и prvom primeru devoj'cica pusta da )'е оЬ!асе, а и

drugom gospodu ро пјепој volji оЬ!асi sobarica. L'aviateur s'est laisse pho- L'aviateur s'est fait pho-

tographier. togJ:'aphier.

и prvom slucaj'u avijaticar )'е dopиstio da ga fotografisи, а и drиgom slисај'и оп је posao kod fotografa da ga ovaj' fotografise.

Cet_eleve laisse toujours Cet,._..eleve fait toujours tomber son plumier. tomber son plumier.

и prvom slисаји uceпik ispиS'ta иvek пeh01ice svoju kutiju za pera, а и drugom slucaju оп ј'е ispusta hotimice,

, и пameri da pravi galamи.

Laisse couler l'eau. Fais couler l'eau.

и prvom s!исај'и kazemo "pиsti da voda tece", а и drиgom "otvori vodu da tece".

rire

JPrezent: је ris, tu ris, il rit ( ri), nous rions, vous riez, rire - smejat i se ils rient.

1Fil!l11:1uпr : је rirai. AorJist: је ris. JPart. penen(ta: ri.

Tako i: soll!IJГfure smesiti se. JProverbe: Rira Ьien qui rira le dernier. Izrazi: vous voulez rire ne mislite va/jda ozblljпo,

c'est pour rire to ie sale radi.

JPrevedite: Мпоgо se pиsi и ovom kupeи; _predimo и јеdап drиgi. Ovde је hladпo. Stavite j"os пekoliko komada uglja и рес. Mi пе osecamo hladnocu, mi smo па пји naviknиti. Ја spavam uvek pri otvoreпom prozoru, cak i zimi. 1 пikad пi'si паzеЬао? Мој sat ne radi; moram da ga пavijem. Tvoj sat rdavo radi, moras da ga doteras. VidiS, оп izostaje tfeset miпuta. Na blletarnici ima mпogo pиtпika. Moracete da cekate dosta dugo da иzmete kartu. Nosac, celcaj'te те ovde. U koliko sati polazi le coiffeur- berberzn, frizer voz za Pariz? Је li dopusteпo ovde pиsiti? Gde treba ecossais, е - skotski da promeпim voz? Sva sи mesta zaиzeta и ovom kиреи. repute pour ·- cuven zbog

199

avarice, f. - skrtost Un coiJffeur ecossans engager - uzeti и sluiЬu

Ie garc;on - momak, ро- Un coiffeur ecossais, repute pour son avarice, enga mocпik un gar<;on. ge

repousser - rasti d'accord - tako је, sla

iem se

aider - pomagati

volontiers ( vozontje) _ drage volje

- Је vous payerai moins cher l'ete que l'hi Il . , . ver.

У а moшs.._,a fюre.

- .Pourtant, replique le nouvel employe, Ies cheveux ?es ciients repoussent de Ia meme fac;on . . . peutetre plus!

- D'accord ... mais vous n'avez pas а Ies.._.aider а remettre Ieur pardessus!

Une condШon

_- П e~t superbe, ton pardessus. Veux-tu me donner Гaaresse cte ton tailieur?

- V olontiers, si tu me jures de ne pas lui d _ ner la mienne. · on

Le ca~arade. Markovic а fait connaissance а Beograd а~ес un JOu~naiiste de Paris, monsieur Durier, homme tres s~mpath~que d'une quarantaine d'annees. Ils sont _.assls а 1а meme taЬie au cafe "Zagreb". Tacha; de '~е ra~peler ses connaissances de franc;ais, appris а l ecole Il У а quinze ans, notre caшarade а entame

connaissance, t. - ( sa) . co~rageusement Ia conversation et s'en est tire assez zпапје; pozпaпstvo, faire facilernent. - upozпati se - Је suis t.res content d'avoir rencontre une personne

Ја quarantaine- cetrdesetak avec Iaqu~He Је. ре~х par1er fraщais, dit Ie journaliste. entamer - пaceti, zapoceti - ~01 aussi .. 8 empressa de remarquer le camarade s'en: tirer - izvuCi se Marlc;vнS. Ј?ершs que j'ai quitte Ie lycee j'ai eu tres facile - /ak; -ment lako реи occasюns de parler francais. rencontrer - sresti - Mais vous Ie prononcez tres Ьien, pгesque sans Ie Iycee (!ise) - gimnazija ._accent. ._ un accent - пaglasak ( ovde: -:- C'est possiЬle, j'ai ete bon eieve, mais j'ai eu

koji imaju stranci) ausSl un bon professeur qui avait fait ses etudes en faire ses etudes - studi- France. ~ous_et~s touriste а се qu'il me semЬle?

а/ • v· • - Ош, rnonsteur, Ј·е suis tour1'ste. r 1, zavrslll studije Је touriste - turist - Vous.._.etes deja "depuis que1ques jours dans , notre pays? а се qu'il me semble _ kako

im se cini

1е g':'oupe - grupa

, - Depuis deux semaines. Nous sommes arrives а Beograd се matin. ._,

- Vous voyagez donc en groupe?

200

- Oui, monsieur, nous sommes une trentaine de une trentaine - tridesetak personnes de differentes professions. Nous somrnes direct, е - prav venus directement de Paris en autocar. un autocar - veliki put-

- Aves-vous eu beau temps en route? nicki auto - Un temps magnifique; nous._avions choisi expres expres ( ekspre) -· hotimice,

Ја mi-printemps pour eviter les grandes chaieurs. Pourtant, namerno nous._..avons._.eu quelques journees assez chaudes. la mi -printemps - sredina

- Sans difficulte? proleca - Oui ... nous.._.avons malencontreusement ecrase eviter - izbeci

une poule. Le chauffeur avait._.aussitбt arrete Ia voiture Ia difficulte - teskoca et on а dedommage la paysanne. malencontreux, se

- C'est tres Ьien. Mais vous.._.avez._emporte la nesrecan poule? ecraser - zgaziti

- Pourquoi faire? On Ia Iui а laissee pour qu'elle . dedommager- nadoknaditi en fasse un bon bouШon. stetu

- C'est tres gentil! Alors vous connaissez deja assez blen notre pays?

-- Naturellement, nous._..avons visite presque toutes les grandes villes, jusqu'a Skopje. Avant que vous me Ie demandiez је vous dirai que mes.._.impressions de voyage sont._.excellentes. J'ai visite votre pays pour la premiere fois en 1938, lors de mes debuts de journaliste, et је puis vous dire que j'ai trouve de grands changements.

(А suivre)

Vi ste se izvesno vec navikli па particip presenta ili glagolski prilog sadasnji (participe present). Vi znate da se on doblja ako osnovi prvog Iica mnozine prezenta indikativa dodamo -ant; оп se dakle gradi od osnove od koje i imperfekt. Ali vi niste jos naucili sve sto је potrebno da znate о пjegovoj upotrebl. И zпate da parlant znaci govoreci, clhantant pevajuci, finnssant svrsavajuci, recevant primajuCi, prenant uzimajuci, lisant citajuCi. ecrivant piSuCi itd. Vi cete videti docnije da se particip prezenta prevodi i drukcije.

Mi smo do sada nekoliko puta ispred participa prezenta stavili predlog еиn. Sta се оп tu i kakvu Junkciju оп. vrsi? Predlog en stavlja se ispred participa prezenta zato da se

le bouillon - corba, juha naturellement - naravno lors de - za vreme le changement - promena

Ie gerondif ( ierondif) gerundij

201

[COLE

r ~

Ia prairie - livada

precizira da n]egoro radnju vrsi su!Ьjekat!: gj!avne reCenic Tada Francuzi taj oЬlik zovu zasebпim imenom gerond·;· to jest gerrundij. Ako ste ucili latiпski, potsetite se latiпsk: ' geruпdija па -аПЋdо. 'К

U nasoj receпici "video sam vas dok sam izlaz· . ~k l " . d d . ' lO zz s о е zmamo ve ra ще l obadve radnje vrsim ·а

Ти receпicu i mi i Fraпcuzi mozemo reci па dva naci:a: Је vous._ai vu pendant que Video sam vas dok

је sortais de l'ecole. sam izlazio iz skole. Је v1?~s_1 ai vu e!I1l sortant de Video sam vas JizHazeci iz

есо е. skole.

Ako Ыste zaboravili da stavite еПЋ, smisao Ы se izmeпio Је vous__,ai vu sortant de l'ecole zпacilo Ы isto sto ~ "је vous__,ai vu sortir de l'ecole", i и tom slucajи пisam izlazio ја nego vi. lpak, и tom slucaju и govornom jeziku оЫспо se upotreЫ infinitiv, а ne particip prezenta. Uzmimo jos jedan primer:

Је les .... ; ... д! aper9!.!S c~m-21mt da~s !а p:rairie, ~ideo

sam ih kaDш trce ро livadi, i Је les__,ai aper<;us e!I1l cowrant!: dans la prairie, video

sam ih trcecJi ( dok sam ја trcao Ј ро Zivadi. Ako se predlog епn podrazumeva, ako naime оп za

smi'sao nije пeophodno potrebaп, оп se оЬlспо izostavlja:

CraigнnaП!lt de manquer le train, notre ami prit une voiture pour aller а la gare, IЬojecJi se da пе zadocпi па voz, паs prijatelj uze kola i pode па staпicu.

Mi smo "craignant" preveli "bojeci se", dakle sasvim pravilпo. Ali, ima slucajeva kada particip prezeпta treba da prevedemo пaSim g/agolskim prilogom proS!im, пaroCito ako se obadve radпje vrse gotovo и isto vreme Ш, tacnije, ako se radnja participa vrSi пeposredпo pre radпje glavne recenice:

Је l'ai reconnu eнn.._..enteП1lda!I1lt sa voix, prepozпao

sam ga cuвvsi пjegov glas. Jeta!Лl~ son couteau, l'assassin se mit_a fuir, !Ьacnv§n

svoj noz, ublca росе da bezi. Le chasseur, saisnssaнnt son fusil, mit_en joue le

sanglier et fit feu, zgra!Ьjv§Ji pusku, lovac naпiSaпi па

vepra i opali.

rnettr~ en -~~ue - п~пisaniti

1

JP'revedite: Zasto је оп iziSao?- Izisao је пе hoteci le. fuSil (fиzi) - puska da vas uzпemirava. Kada ste ga sreli? --· Sreo sam ga fюre feu - opaliti vracajuCi se kuCi. Ako krenete veceras, stiCi cete па

202

m" Polazeci veceras, stici cete па vreme. Proveo је vre v• •• · _ _.1 ~ 'l k .. elu sedmicu lezeCi и poste[jl. Јиипа zепа vratz а se исг

с [acuci. Radeci dobro, deca cine zadovoljstvo svojim р ditel'}"ima. Silazeci niz stepenice setio sam se da sam ro ~ v•

boravio da zakljucam vrata svog staпa. Cuvsz tu pesmu, za '1'7. • v• k ..

mislio sam odmah па moga druga. "'ratlvs~ se ucz, ро · b'l l ~ · ,. nasao sam sve и neredu. Је ll vam l о top о seta]UCl se

ро suпcu?

Le cycliste et 1е paysoo

Un cycliste embarrasse se demandait quel chemin prendre. Apercev~шt un paysan qui travaШait sa terre, il pensa que celui-ci pourrait le renseigner.

(etant) couche - lezeCi le desordre - nered

- Si ј~;; l'appelais G;;crg~~. s~ ~ш !е- cy~Hste. Et

l'a]!Dpenoot Ьien haut: - Dis donc, Georges, pour aller а Issy-les.._..Alouettes

quelle direction faut-il prendre? - Coriunёht savez-vous que је :m'appelle Georges,

demanda le paysan interloque. - Је l'ai devine, parЫeu! - Vraiment? eh Ьien! pourquoi ne devinez-vous pas

quelle route il faut prendre, alors?

и ovoj lekciji naucicete jos nesto поvо о upotrebl

participa prezeпta. Particip prezeпta - bez e!I1l! - narocito se cesto

upotreЬljava и kпjizevnom jeziku i пovinarskom stilu umesto relativпe zameпice qШ i licnog glagolskog oЬlika koji јој sleduje. Tako,

Un fils aJima!I1lt ses parents, znaci: Un fils qm aiime ses parents. C'est une femme tres aimaЬle, ne se ffac!lшnt

( = qui -;е se fache) jam;is, to је vrlo ljubazna

zena koja se ne ljuti nikada. Nous avons vu un grand nombre de paysans

~~:JhlaП!ltaRllt, ._da!I1lsaнnt et ]em!I1lt des cris de joie, ( = qui chantaient, dansaient et jetaient ... ), videli smo veliki broj seljaka koji pevahu, igrahu i uzvikivahu od radosti.

le cycliste ( siklist) -Ыcik/ista

embarrasse - zbunjen renseigner - obavestiti se dire - pomis/iti, reci sebl Ьien/haut (bjenfo} - glasno la direction ( direksjon)

pravac interloque - zbunjen deviner - pogoditi parЪleu! - zaboga

une espieglerie- nestasluk,

vragolija souper - vecerati flairer - njusiti, mirisati la broche - razanj le feu - vatra tout le monde - svak (о Ј la ronde - ohilazenje

203

lor'gner - gledati du coin de l'reil- ispod oka faire la reverence -

pokloniti se

Ie ton - zvuk, glas piteux, euse ·- jadan,

kukavan plaisant, е - smesan, saljiv faire rester - zadriati Ie souper ·- vecera

cшuclunre ( konkfйr Ј zakljuciti

le detail - pojedinost communiquer --:- saopstiti pas mal- prilicno, podosta amabilite, f. - ljubaznost le guide - putovoda,

(proJvodic imaginer - zamisliti constater - utvrditi ameliorer - poboljsati le reseau - mreia routier, ere - putni refaire - popraviti reMtir - ponovo zidati autoroute, f - autoput avance, е - napredan 1е concours ( -kйr Ј - pomoc,

saradnja amenagement, m - urede

nje, udesavanje la possiЬilite - mogucnost international, е - meduna-

rodni exporter ( eks-J - izvoziti voire meme - cak i Inde ( endJ, f - Indija

204

Adieu, rбtl !

Un soir, etant condamne pour quelque espieglerie а aller me coucher sans souper, en passant par la cuisine avec mon triste morceau de pain, је vis et је flairai le rбti to11.!1mant а Ia broche. On etait autour du feu · Џ fallut.__en passant saluer tout Ie m~nde. Quand 1~ ronde fut faite, lorg111ant du coin de l'reil се rбti, qui avait si bonne mine et qui sentait si bon, је ne pus m'empecher de Iui faire la reverence et de Iui dire d'un ton piteux: "Adieu, rбti!" Cette parole parut si plaisante qu'on те fit rester а souper.

(Jean-Jacques Rousseau)

conciure

JP'rezent: је conclus, tu conclus, il conclut (kontclйJ, nous concluons, vous concluez, ils concluent.

JFilli[шпr: је· conclurai. AorJist : је conclus. JP'art. perf.: conclu, е.

VJisЊe еЈIВ YoiUigoslavne (П)

Le camarade Markovic pria monsieur Durier de lui donner plus de details sur ses_impressions.

- Tres volontiers, replique celui-ci, et је suis heureux de pouvoir vous Ies,_.,exprimer. Је desirerais -q:ue vous les communiquiez а vos_amis. Vous savez, en quinze jours on peut voir pas rnal de choses.

- Naturellement, dit le camarade Markovjc.

- Eh Ьien, avec l'amabilite de vos guides nous avons vu des choses que l'on ne pouvait pas_imaginer avant la guerre. Personnellement, j'ai constate que tout d'abord vous_avez beaucoup_ameliore les reseaux routiers: vous avez refait vos chemins de fer et vos routes detruits et vous.__en avez construits de nouveaux; vous._..avez reMti vos ponts demolis et en avez fait d'autres. Enfin, votre autoroute Beograd-Zagreb vous place parmi Ies pays avances. Nous savons que tous ces travaux ont_ete faits par Ie peuple tout_.entier, surtout par votre admiraЬle jeunesse populaire, des villages et des villes, avec le concours meme de votre

armee. La construction de nouvelles fabriques, l'amenaa-ement et la modernisation de celles qui existaient deja ont donne la possiЬilite а la Yougoslavie de se presenter, elle aussi, aux foires internationales, comme un pays industriel. Nous savons aussi que la Yougoslavie exporte а present ses produits industriels dans les differents pays du monde, voire meme aux Indes.

- C'est vrai, remarque le camarade Markovic. Et dire qu'avant la guerre nous nous presentions а ces memes foires comme un pays exclusivement agricole. Vous le savez, n'est-ce pas?

- Oui, је le sais. Т out le monde le sait. А present, nous voyons des choses qui nous confirment dans notre conviction que votre pays entrera Ьientбt dans la produ-ctivn industrielle de l'Eurcpe а pas d~ g~~nt.

et dire que . . . - i kad covek pomisli da ...

exclusivement - iskljuCivo agricole - poljoprivredni confirmer - utvrditi la conviction - uverenje le geant - diin, div; а pas

de - naglo, vrlo brzo il est permis - dopusteno је proche -· Ьlizak le plan (p[anJ -'-- plan l'electrification - elektrifi-

kacija hydrocentrale, f - hidrocen-

- Peut-etre pas si vite, remarqua modestement le exploitation, f- iskoriStenje, camarade Markovic. eksploatacija

- Oh si, .rnonsieur, quand.._..on voit се que vous la mine - rudnik, rudokop avez fait еи quelques_aui1ees, il est peпnis de pr~voir miпier, · е1·е - mdni les resultats de vos_efforts dans_un tres proche avenir. utilisation, f - upotreba, Pour у arriver, vous._..av~z toutes les conditions: reali- iskusenje sation des plans d'electrification au moyen de nombreuse$ vaste -' prostran et puissantes hydrocentrales, exploitation de vos vastes forets etc. et encore quelque chose dont vous pouvez etre fiers: c'est Ia conscience et l'elan de vos travailleurs. La, vraiment, on doit vous feliciter.

(А suivre)

Ostaje vam da naucite samo jos jedan glagolski oЬ!ik: glagolski prilog prosli. Као sto vidite, оп se dobija od participa prezenta pomocnoga glagola i participa pe;fekta g!agola koji se menja.

par~nci]!»e passe compose glagolski prilog prosli

ayai!Ut parr!e (proJgovorivSi ayant fni!UJi svrsivsi ayant rre4;1Ш

ayai!Ut_eм

ayai!Ut_.ete et:шt sorti

primivsi imavsi Ыvsi

izisavsi

205

vmпncre ( venzcr Ј - pobediti

JIDleuv<~Dnr - padati (kiSaJ

206

Fraпcиski prilog proS!i је gotovo iskljuCivo kпjiievm ohlik. Оп se и govorпom jezikи vrlo retko upotreb/java.

Prevedite sad па fraпcиski ovu receпicu: Svrsiv§i svoje zadatke, deca sи iziS!a и setпju. Ayant JfmJi. leurs devoirs, les,_,Emfants sont sortis

en promenade.

Kako cemo је sada prevesti и govornom jeziku? Uzecemo od svezice "apres que" rec "apres" i stavicemo је ispred infiпitiva per/ekta, ili, drиgim recima, umesto "ayant" stavicemo "apres,_,avoir" - ili, ako se g!ago/ тепја sa etre "apres._,etre" - dakle:

Apres_.av<~Dir Пni leurs devoirs, les_.enfants sont sortis en promenade.

А ko sad tu reCenicu pre!'ec!et~ D1'!!!co: ~~~t~ ~~ ~~,:~~:~ svoje zadatke, deca su iziila и setпju, smisao se пiukoliko песе izmeпiti.

Ako se pot.r;etite опоgа sto је rесепо и 35 lekciji о иpotrebl passe anterneur-a, vi gornju · recenicи moiete jos "popularnije" izraziti:

Apres 4Jiu'iПs.._.4>nt eu fiП1ln leurs devoirs, les_.enfants sont sortis en promenade.

Kako је konstrukcija sa "apres avoir fini ... " kraca, а i pravi/nija, пајЬо/је се blti ako nju upotreЫte.

JP>rezent: је vaincs, tu vaincs, il vainc ( ven Ј, nous vain-quons, vous vainquez, ils vainquent.

lF'utш: је vaincrai. A4>r.Dst: је vainquis. Part. JIDerfГekta: vaincu, е.

Tako i coпnvaiП1lcre иbediti.

Preze~rnt: il pleut. lFIШtii.IШ': il pleuvra. AorJi.st: il plut. PerfГelkt: il а plu. .П:mperJfelkt: il pleuvait. SЉi. prez.: qu'il pleuve.

Daпns Ie trann (П)

11 fait deja nuit. On entend siffler le train qui s'arrete dans,__. une gare. Le conducteur crie que le . train aura vingt minutes d'arret. Des voyageurs descendent pour aller prendre quelque chose au buffet de la gare. Moi, је ne descends pas, car је n'aime pas me presser dans Ја foule ni manger en vitesse. J'irai diner au wagonrestaurant, car il me faut.._.un repas plus consistant, avec une bonne soupe chaude. Les voyageurs sont montes dans le train qui se remet.._.en marche.

Apres le diner је retourne dans mon compartiment, је m'enveloppe les jambes dans ma couverture de voyage et је commence а m'assoupir. Les couchettes dans le wagon-lit sont_assez cheres. Soudain, un· coup de sifflet de la locomotive pous.._.annonce que nous_aiions

entrer dans un tunnel. On n'entend plus,_,aucune ~nversation. Tout le monde ferme les.._.yeux et essaye de. dormir. Un gros monsieur commence а ronfler, la bouche ouverte. Celui-la dort deja, mais._,il est tres рrоЬаЫе qu'il empechera les_.autres de dormir.

Le diШei so!Шs la рПuвnе

Sainte-Beuve dut шi jour se battre en duel avec Dubois (de la Lbire-furerieure) parce qu'il l'avait_. appele- DubOis de Ia Gloire-Inferieure.

Comme il ~Uei!Jivait_assez fort, il avait_ouvert son parapluie, се qui amena les protestations de son adversaire et Jes contre - protestations de Sainte-Beuve.

- Је veux Ьien etre tue, dit се dernier, mais је ne veux pas m'enrhumer.

La mode passe vite

- Non! ... Non! ... et non! је ne mettrai pas cette robe qui ne me va plus!

- Comment ... Tu l'as_.achetee i1 у а quinze jours. - Justement, elle est passee de mode!

Os.~mdeset sedma leJkcija

Osim bezlicnog glago/a failloir, naиcili ste и proS!oj lekciji i glagol pleмvoir. Oni se иpotrebljavajи samo и trecem licи jedпine i пjihov sиbjekat вn ( = il faut, il pleut) је prividan, neodreden.

se presser - tiskati s·e. gиrati se

la fo~le - gomi!a en vitesse - brzo un repas - obed consistant - jak se remettre en marche

ponovo krenuti

envelopper dans - иviti и

la couverture ~ pokrivac s'assoupir - zadremati la couchette - krevet (и

vozи, па ladiJ

soudain - izпenada

le coup de sifflet - zviidиk

la locomotive - /okomotiva le tunnel - tиnel

la conversation ( konversa-sjon) - razgovor

ronfler - hrkati le duel ( diiel) - dvoboj Sainte-Beuve ( sent bov), -

cиveni kriticar

la Loire - Loara ( rekaJ inferieur, е - donji, niii la gloire - s/ava amener - dovesti la protestation - protest le contre-protestation -

protiv-protest

је veux Ьien - pristajem la mode - moda aller Ьien - stajati dobro ne pas (plus) aller - пе

staj'ati (viSeJ dobro

justement - bas zato passer de mode - iziCi iz

mode, ne blti vise и modi

207

verbcs impersonneПs -bezlicni glagoli

verbes int!iansШfs ( entranzitif) ·- nepre!azni glagoli

le sujet apparent - gramaticki subjekt

Пе sujet reel - !ogicki subjekt

superbe - divan rnagnifique - divan splendide - sjajan sale - prljav, necist un sale temps - ruino,

gadno vreme glacial - leden brwant - vreo, koji prZi prenez garde - pazite attraper - uhvatiti, doblti un coup de soleil ( kud sо/ёј)

- suncanica Ia chaleur - toplota etouffer - gusiti se transpirer - znojiti se etre en nage - Ьiti sav и

znoju а peine - jedva un orage - o/uja l'air, m. - vazduh

208

Pored glagola pleuvoir, ima jos nekoliko glagola koji oznacavaju atmosferske pojave i koji se takode upotreb.;. ljavaju bezlicno:

П tonne. Grmi. Il grele. Pada gr?ld ( tuca). П neige. Pada sneg. Il gele. Mraz је.

A/i, ima,; nepreDaznЉ glago/a koji se mogu takode uzeti bezПicno. Tako, moie se reCi: П tombe de la pluie. KiSa pada. П tombe de la neige. Sneg pada. П tombe de la grele. Gr?ld pada.

n se stavlja bez obzira sto su gornje imenice ienskoga roda. Ali imenica moie da bude i и mnoiini, а glagol opet и jednini. n •JJie-:mt plus.ieurs personnes. Dolazi vise osoba. n aпive de grands malheurs. Dogadaju se ve/ike nesrece.

U svima gornjim primerima, Ш! је gramaticki subjekat, а logicki је subjekat imenica koja је pos!e glago!a. Prema tome, te primere moiete izraziti i ovako:

La pluie (la neige, la grele) tom!Ьe.

Plusieurs personnes vie:mnent. De grands malheurs an.'Ji'nvent.

Bezlicni glagoli idu sa avoir, dok arriver, tomber, venir idu, kako smo ranije videli, sa etre.

П а tonne. Grmelo је. П а grele. Рао је grad. П а neige: Рао је sneg. П а gele. Bilo је mraza. П а plu. Pala је kiSa.

Ali се se reCi: П est tomьe de la pluie; ii est venu plusieurs personnes; il est.._.,arrive de grands malheurs.

Kad se govori о vremenu narocito se mnogo upotrebljava bezlicno glagol faire. Poznat vam је vec izraz: П Jfant beau temps. Lepo је vreme.

Evo vam najoblcnijih izraza о vremenu, koje Ы trebalo da cesce citate:

IJ fait_un temps sup~rbe (magnifique, splendide). П fait bon aujourd'hui. Quel beau temps! Quel ·temps splendide! Le temps se met.._..au beau. On se croirait ___ au printemps. Quelle belle journee! Il fait_un saJe teшps. Quel sale temps! Le ciel se couvre. П fait du

vent. Il fait_un vent terriЬle. ll fait.._..un vent froid, glacial. Le vent tombe. ll fait soleil. Le soleil est brftlant. JPrenez garde de ne pas.._..attraper un coup de soleil. П fait_une chaJeur insupportaЬle. On_etouffe. On cuit comme dans_un four. On ne sait ou se mettre. La chaleur m'empeche de travailler. Је transpire. Је suis_en nage. n fait_un temps lourd, on peut_a peine respirer. П va faire un orage. П у а de l'orage dans l'air. Le temps est_a la pluie. Depechons-nous, il va pleнvoir. Il у а de gros nuages noirs au ciel. Il fait des.._..eclairs. On.._..entend des grondements de tonnerre. Il tombe quelques gouttes. La foudre а du tomber tout pres. Il commence а pleuvoir. П pleut_a verse. C'est le deluge! Се n'est qu'une averse. Le temps se

le nuage - ohlak un eclair - munja le grondement - tutnjava le tonnerre - grm/javina la foudre - grom il pleut.._.. а verse - lije kao

iz kаЬ!а

le deluge - potop une averse - pljusak la Siherie - Sihir је suis gele ( i~ sйi zeze, Ш,

ile) - smrznuo sam se

grelotter - drhtati claquer des dents - cvoko-

tatt zublma Siblrie. Је suis gele; је grelotte; је claque des dents; је ne puis me rechauffer; j'ai froid aux pieds. Је ne fondre - (o)topiti se

le verglas - poledica crains pas le froid. La neige а fondu. П у а du verg1as.

le brouШard - magla 11 у а: du b1·ouШard. Le tћermom~tr~ ~s~._..a 5 degres au-dessous de zero. le thermometre - termo-

lPrevoonte: Prolece pocinje 21 marta i svrsava 21 juna. Sunce postaje sve toplije i dani sve duii. Vocke sи и cvetu. Jutarnje setnje su divne. Ulazimo и leto 21 juna. и ovo godisnje doba dani su najduii. Toplota је cesto nepodnoS/jiva. Ali oluja cesto izbija i osveiava malo ptmos.feru. Posle kise, lepo vreme, kaie poslovica. - Gde provodite leto, па selu?- Mi provodimo leto па obali mora. Znate li plivati? --Ја plivam kao riЬa. - Jedete li cesto voce? - Da, vrlo cesto i mi ga mnogo }edemo. Које voce najvise volite? - Ја najvise volim kajsije, jagode, kruske, groide i smokve. - А ја najviSe voli'm s/jive, jabuke, banane, dinje, luhenice i pomorandie. - Zimi priroda izgleda mrtva. Sve је pokriveno snegom. Secate li se onih leP.ih dana vaseg detinjstva kad ste pravili sneska sa lulom od hartije и ustima? Deca se tuku grudvama snega. Voda је zamrznuta. Da li сето imati lep dan? Ne verujem da се padati kisa danas.

МеШеuпrе affanre

- J'ai appris que ma fiancee depensait 100.000 francs par an chez sa couturiere.

- Et alors? .. . - Alors? ... J'epouse sa couturiere ...

14

metar

le degre - stepen, stupanj de plus.._.,en plus - sve

( ispred komparativa) eclater - izblti l'atmosphere _:_ atmosfera le bord ·- obala

un abricot - kajsija la fraise - jagoda la poire - kruska le raisin - groide la figue - smokva la prune - Sljiva

Ie melon ( ze mton Ј - diпja

la pasteque - lubenica une orange - pomorandia la nature - priroda se rappeler - setiati se l'enfance - detinjstvo fa~onner - praviti le bonhomme de neige

snesko la pipe - lula

209

la boule de neige - grudva snega

la fiancee - verenica par an - godiSnje Ia couturiere - krojaCica le tambour ( tanьиr) - dobos

210

Ј eu !Ьruyant ВоЬ veut,__.un tambour. - Ти m'empecherais de travailler, lui dit son ре1·е. - Non, је te promets de n'en jouer que quand

tu dormiras.

Osamdeset osma lekcija Najoblcnije priloge ste nauci/i и ranijim lekcijama.

Medu njima ima tri priloga koji se mпogo upot'reb/javaju, То su:

bien dobro, encorгe jos, toujours uvek. Ali опi пiogu da se _prevode i di'Ukcije па паs jezik: П Iit blen. Оп lepo Cita. C'est Ыеn а vous d'etre venп. lC~гt\11 је od 1'ПS !to

ste dоШ. Vous le verrez blen. Videcete vec to. Је Ie ferai Ьien tout seul. Ја си to vec sam uciпiti.

Је voudrais bl:;rr. le voir. Radc hiћ ga vidгo ( vol.:и Ыћ da ga vidim).

П est Ьien maigre. Оп је veoma mrsav. Cela (9а) pourrait blen arriver. То Ы se lako moglo

desiti. C'est blen се que је veux. То ја bas i hоси. Oui, c'est blen lui. Da, to је .zaJista оп.

Eh Ыеn, quoi? No, ра sta? П viendra blen demain. DoCi се vaBjda sutra. J'ai vu blen du. monde. Video sam mnogo sveta. J'ai blen peur. Jako ~е bojim. П est to1l!joмrs gai. Оп је 1\!VeR{ veseo. Dites to1l!jourгs. Recite samo. П pl<?ut toujou.rs. Kisa neprestano pada. Est-il tou.jours а Paris? Је li оп jos uParizu? Donne-moi encore du pain. Daj mi jos hleba. Demain, је vous . veпai encore~ Sutra си vas opet

videti. Aujourd'hui encore vous._,avez fait la meme faute.

Daпas ste ta!code uciпili istu gresku. Quoi! encorгe! Sta, zar opet!

GJ Nase "opet" ili "ропоvо" kazuje se r;Ыспо па fran

cuskom pomocu re koje se stavlja ispred g/ago/a:

П а referme la porte. Opet је zatvorio vrata. Le revoila malade. Eto, opet је bolestaп. Relisez cette phrase. Procitajte ponovo tu receпicu.

"Vrlo mnogo" ne kaie se "tres beaucoup", vec "beaiШcoup beaucoup", а "jos danas", "jos sutra" (koliko danas, koliko sutra) kaie se "des._,aujourd'hui (Йi: aujourd'hui meme)", "des demain".

Pored "beaucoup", nase "mпogo" kazuje se i drukcije:

JВien des gens . . . П а bu qщшШе d'eau. Ј' ai uше foul!e de raisons. Un tas de choses.

Мnogi ljudi ... Pio је mnogo vode. Imam пшоgо ( puno Ј razloga. Мnogo (рипо) stvari.

Dans !е train (IП) se reveiller en sursaut -

Је me r~veille en sursaut. Је regarde l'heure, mais trgnuti se iza sпа је vois que ·!!!~· !!IO!!tre s'est._.arreЊ~; j'ai oub!ie de 1а regarder l'heure - g/edari remonter hier soir. - Voulez-vous me dire qџelle па sat heure il est, s'il vous plait?- Il est six_.heures, monsieur. ma montre s'est_.arretee - Avez-vous l'heure juste? -Је crois que ma montre - тој sat је stao avance de quelques minutes. - La mienne, au contraire, remonter la montre - na-retarde toujours de quelques minutes. Nous pourrons viti sat regler · nos montres sur l'horloge de la prochafue gare. avez-voris l'heure juste? -Је devrai faire reparer ma montre ou Ьien en acheter ide li vas sat dobro? une en,_..arrivant._,a Paris. - Vous_.en trouverez de avancer de- iCi napred tres bonnes en nickel et pas tres cheres. - Il parait . retarder de - zaostajati que vous.._,avez Ьien dormi toute la nuit? - Ј'у suis au contraire - пaprotiv

deja haЬitue. Que voulez-vous? C'est ma professiOn regler sur - doterati ро de commis-voyageur. Oh! quel sale temps! - Oui, reparer- popraviti le temps est tres pluvieux et il fait du vent. - Maintenant faire reparer - dati па nous poщ:тions passer· au wagon-restaurant prendre popravkи

notre petit dejeuner. Dans.._..une demi-heure nous,_..ar- ou Ьien _ ifi (pak) rivons ala gare-frontiere.- Entendu. Allons.._..y ensemЬle. il parait (paraitre) que

PreveaШe: Voleo blh da znam da li је vec tamo. Оп је izgleda da veoma Ыеd,· sta ти је? Ne mozete sve da saznate danas,· habltue а ·- naviknut па reCi се vam se to vec jedпog dana. То sam ја bas i mis!io. le commis-voyageur -Sta? пiје li vam jos vrati'o vasu kпjigu ?-Ne jos. Oh, vratiCe trgovacki putпik mi је valjda jedпog dana. Veceras се blti mnogo sveta la frontiere - granica · па ulicama. То Ы se zaista mog/o dogoditi. Ја си izici, la gare-frontiere - (ро)

а vi samo radite. Poslacu vam ga koliko sutra. Је li ат granicna sttiпica rodak vec stigao?- Da, juce ujutru, a/i oko podne opet se entendu - dobro, vaii

14"' 2.11.

vratio и selo. Vas :шdatak пiје dobro izradeп; тoracete ga ропоvо izraditi. Pocnite iznm•a. Treba da pocne~e.

izпova. Mnogi ljudi sи sujevemi. Posetite те ovih dапа, iтат puno interesantnih stvari da vат pricam. Zasto ne pristajete?- Ne mogu. lmam puno razloga da odbijem tи ропиdи. Dao sam па opravku тој sat. Predimo и cekaoпicu, tamo се пат Ыti toplije.

Visite en Yougoslavie (IП)

Le camarade Markovi6 а ecoute avec joie et fierte les._observations de son nouvel ami et, desireux d'en

observation, f - zapazaпje savoir davantage, lui а demande: le domaine ( -теп) - po-

drиcje, oЬlast - Avez-vous eu l'occasion de vous._informer sur ie domaine social et culturel dans notre pays'! social, е ( -sjal) - drustveni

culturei, le - kиltиrni - Certainement, monsieur. Dans се domaine vous._.. le progres (-gre)- napredak ._avez fait d'enormes progres: vous,_.avez._ouvert des uni,тersite, .. Ј - univerzitet nouve!les~un!versites et complete ce!!es q_ui ex!staient completer - popuпiti deja, vous.._..avez surtout ouvert une quantite d'ecoles Ia quantite - mnostvo; professionnelles secondaires pour former de jeunes cadres тпоgо indispensaЬles а l'edification du pays. Grace aux cours ·

professionnel, Ie - strucпi organises en masse, ainsi qu'a la construction de secondaire (zgondёr) _ nombreuses._..ecoles primaires, dans quelques,_.annee_s

drиgoga reda; ecole le proЬleme des.._,Шettres ne se posera plus chez vous.

sredпja skola - Nous le savons. Des le lendemain de la guerre, Ies cadres - kadrovi nous.._..avons._organise ces cours dans tout le pays. indispensaЬle - neophodan, Il n'etait.pas rare de voir un petit-fils apprendre l'alphabet

preko potr(!ban avec sa ~and'mere assis sur le meme banc. edification, f- izgradnja -~- Voila се qui est_original et touchant! Quant.._,a grace а . . . - zahvaljиjuCi, votre assurance sociale, Ьien des pays.._,avances pour-

zaslugoт raient vous l'envier. Des soins speciaux ont marque organiser - orgaпiZIJvati Ies.._.eft"orts pour Ia protection hygienique du 'peuple en masse - masovan par la creation et l'amenagement de .nouveaux dispen':' ecole primaire - osпovna saires, sanatoriums, maisons de repos, stations thermales,

skola hбpitaux, cliniques. L'emulation en masse dans tous illettre, е - пepismen Ies sports place vos jeunes gens parmi les meilleurs le petit-fils - иnuk du monde: vos foot-ball, waterpolo, aviron sont tres alphabet ( alfabe) m - а!- apprecies. Tenez, j'ai vu le.,match Partizan-Lille (8 : 4),

Jabet, azbиka vos joueurs ont.._,exhihe un jeu admiraЬle. Le stade original, е- orgiпalaп, nov de "Partizan'' est.._,un de plus modernes en'-'Europe, as:~u.rance, f- osiguranje et c'est.._..la aussi l'reuvre de votre jeunesse et de votre special, е- пaroCit, poseban armee.

212

Consultant sa montre, le journaliste s'excusa et 1le dispensaire - (-ser) -pria le camarade Markovic de revenir le l~ndemain dispaпser а la meme heure au meme cafe. Apres.._,avoir regle le sanatorium (-rjom) -la. consommation, nos.._,amis sortirent et se serrant sanatorij cordialement la main se quitterent. station thermale - Ьапја,

(А suivre)

Osamdeset deveta lekcija

Da Ыsто dopuпili опо sto је rесепо о izostavljaпju "pas" и 46 lekciji, ;;apomenuCг;;;v пг!~г ~!::t~}~У"г gd~ ::с оЫспо upotrebljava sam prilog "ne".

Posle glagola koji zпасе "bojati se" - avoir peur, craindre, redouter, tremЬler - stavlja se ispred glagola sporedпe receпice "ne", ako је glavna receпica и potvrdnom oЬliku. Dodaтo li iza g!agola i "pas", sтisao se тепја. То cete пајЬоlје videti и ova dva primera:

Jedan uceпik Ы hteo da пapravi пeki nestaS!uk, ali se boji da иcitelj пе dode, da ga uhvati па delu. Drugovi navaljujи, ali оп odgovara:

J'ai peur (је crains) que le maitre пве vienne.

Drugi primer. Ako ielite da vam prijatelj dode и

posetu, ali se bojite da оп, iz та kakvih razloga, песе doci, reci cete:

J'ai peur que notre ami пве vienne IPSS.

Ako је glagol "bojati se" и odrecnom ili ирitпот oЬ!iku, "ne" otpada.

Је Jnl 'ai IPSS peur qu'il vienne. - Ne bojim se da dode ( da се doci).

Avez-vous peur qu'il vienne? - Bojite li se da dode ( da се doci) ?

Ima jedan iпteresantaп slиcaj kada se upotrebljava "ne", opet samo, iako и паsој receпici пета odgovarajuceg "пе". Posle komparativa пejedпakosti - dak/e posle plus, moins, meilleur, mieux, autrement ... - stavlja se "ne" ispred glagola sporedпe recenice:

Il est i!»lus (moins) grand que vous ne pensez. - Оп

је viSi {manji) пеgо sto vi тislite.

top!ice

hбpital, m - bolnica clinique, f - kliпika

emulation, f - takmicenje les jeunes gens - mladi

ljиdi, omladiпa

football (futbal) m- fиtbal,

пogomet

apprecier - ceniti, иvazavati tenez! - cujte! slиsajte!

le match (тас) - utakmica 1ejoueur(zuб~-- igгac exhiber ( egzihe) - pokazati Europe ( orop) f - Evropa consulter la montre - po-

gledati па sat

regler- platiti (racuп, pice) cordialement - srdacno

213

plaire ( plёr) - svideti se

degourdir - razmrdati, razgiЬati

Ia verification - provera-vanje

Ies pieces d'identite -isprave

Vous'-'ecrivez mieux que vous ne parlez. - Vi pisete bolje nego sto govorite.

П ne parle pas.._,autrement qu'il ne pense. - Оп ne govori drukcije nego sto misli.

Ј pBaire [

Prezent: је plais, tu plais, i1 plait ( р!е), nous plaisons, vous plaisez, ils plaisent.

Futur: је plairai. Aorist: је plus. JP>art. perfe!<ta: plu.

Tako se menjaju i depПaire ne svideti se i se taire cutati. Izrazi: sЋ vous plant molim (vas), ako је ро volji,

iz11o!it(?; comme !П '!dJl!!!S ~!2ll!!'2 I::a!cc 1'~m је ра i-'c!ji; pHant-in? molim?

JDans Не trann (IV)

Nous arri~ons ~·Ia gare:frontiere. Le trai~ s'arrete. Је passe .._,dans le couloir. Les portieres des wagons s'ouvrent et quelques voyageurs descendent pour prendre l'air et se degourdir un peu les jambes. Dans quelques minutes aura lieu Ia verification des pieces d'identite (passeports) et la visite des bagages. Un agent de police entre dans notre compartiment et nous dit: "Vos papiers, s'il vous plait" ou Ьien "voulez-vous me montrer vos passeports, messieurs?" Vient ensuite Је douanier qui

le passeport - pasos la visite - preg!ed( anje) avez-vous quelque chose

declarer? - imate li nesto za cari'пu?

а те demande: "Avez-vous quelque chose а declarer?" - "Је n'ai qu'un paquet de cigarettes. Le voici".

observer - primetiti rattraper - naknaditi l'blstorie sainte - ЫЬ/iska

istorija

dieu ( djo) m. - bog creer - stvoriti feuillet, m. - list au lieu de - umesto en plein - usred arche. (f) de Noe - Nojev

kovceg

sans sourciller - ne trepnuvsi, mirno

214

Apres ces formalites, le train repart. Le voyage est.._,encore assez long. Nous.._,approchons de Paris. Nous traversons а toute vitesse les.._,environs de Paris, puis Ia banlieue. "П parait que Ie train а pris du retard", dit un voyageur. "C'est vrai, observe un._..autre voyageu7. en consultant sa montre, nous_avons un retard de cinq minutes. Mais Ie train va rattraper son retard et nous_allons_arriver juste а l'heure."

Le~шn d'blsroJire saJiпnt~

Un eieve lit tout haut: "Apres l'hoтme, Dieu crea la feтme (ici il tourne deux feuillets au lieu d'чn, tombe en plein dans l'arche de Noe et continue sans sourciller) : ... elle etait goudronnee en dedans et en dehors".

Visite en Yougoslavie (IV)

Le lendemain, vers six.._,heures du soi1·, Ie camarade goudronner - namazati Markovic avait deja pris pla.ce au cafe "Zagreb". Un katranom

quart d'heure apres Mr Durier se presenta et s'exc.usa .. en dedans - iznutra en dehors - spolja, izvana _ Је regrette beaucoup d'etre en retard, та1s Је

n'ai pas perdu тоn temps en . flanant dans 1es rues. f1aner - !utati, · tumarati Је ne те suis тете pas.._,aper<;u de ]'heure.

_ Oh, vous._,etes tout._,excuse, тonsieur, il est tout.._,a fait naturel que vous vous,_)nteressiez а tout. C'est votre profession.

s'interesser а ..:...... interesovati se

la danse - igra, kolo тacedonien, ne - rilake

donski - Vous avez raison. Eh Ьien, pour commencer, ·е dois vou; dire que j'ai passe hier une soiree tres.._, le chant - pesma Ј • I ' ., · d instruтent, m - instrument agreaЬle: j'ai ete au TMatre Natюna ou Ј а1 vu es danses тacedoniennes accoтpagnees de chants et la compagnie - drustvo inst1-uments populaires. Ј'у suis_alle en coтpagnie de ensemЬle, т. - skup, zbor,

ansamЫ quelques_amis.

1 Ј." l'd . du The'aAtre echelle, f - lestvice, skala - Ah oui, c'est l'ensemb е 10 ~ orщue

National de Skopje. Eh Ьien, qu'en pensez-vous? conserver - sacuvati le siecle - vek, stolece

- AdmiraЬle! Les danses sont pour nous quelque lyrique - lirski chose de tout nouveau. Toute une echelle de differentes element, т - elemenat danses populaires, conservees, depuis des siecles, pleines separement - odvojeno d'elements yriques et Mroiques et de dynamisтe. tantбt ... tantбt - sad ... Des groupes de jeunes gens et de jeunes filles, dansant ~t chantant, tantбt enseтble, tantбt separement, је ne saurais vous dire се qui nous а irnpressionne Ie plus. · Је coтprends rnaintJnant que cet.._,ensemЬle а eu tant de succes en Angleterre et en France. La aussi votre pays s'est._..affirme parmi les.._,autres par ses.._,originaliteз extremeтent interessantes.

- Tout се que vous.._,avez vu est magnifique, remarqua Је carnarade Markovic. Mais, се que vous_.

ignorez peut-etre, c'est que nos_autres republiques ;pulaires ont_aussi nombre de danses et de chants, exect1tes en costuтes nationaux, non pas par des profes;. sionnels mais par des jeunes gens, <;hoisis directeтent dans Ies 'villages. Ainsi, plusieurs de ces groupes folldoriques ont dбја visite divers pays et meme participe aux festivals internationaux.

- C'est en effet quelque chose que l'on ne voit pas dans d'~tres pays, reтarqua Mr Durier,

(А suivre)

sad impressionner. - uciniti

utisak па, dirnuti Angleterre, f - Engleska s'affirmer _;;_ potvrdivati se,

afirmirati se originalite, f - origina/nost,

izvornost, samonik/ost extremement - veoma ignorer - ne znati nombre de - mnogo executer - izvrSiti, izvesti le professionnel, le - pro-

fesiona!ac . directement - direktno,

neposredno participer а _;;_ ucestvovati le festival - festival,

svecanost sa muzikom

215

Hes prepositions ( cSjJn Ј -pred/ozi

le theatre ( teatr Ј - pozoriSte le secours ( sekйrJ - ротос

а u secour.s ( oskйr Ј - upomoc Ia loi - zakon les_Etats_Пnis - Sjedi-

njene Dfzave

216

Chateaп de VersaШes

Dosada ste nauci!i mпogo predloga, ali uglavnom njihovo prvo, osnovno znacenje. Vi znate da su pred/ozi reci koje sluze da spoje dve reci i da oznace njihpv odnos. Posto је odnos izmeau dve reci veoma raznolilc, pred/ozi izrazavaju nebrojene nijanse misli. Ali, predloga ima relativno та/о i zato oni mogu imati, osim svog osnovnog, i druga znacenja. Mi cemo и nekoliko lekcija pokazati njihova najoblcnija znacenja, koja treba cesto da ponavljate. NajoЬicniji su predlozi а i de.

м: је vais а Paris (а l'ecole, а Ia ville, ам bureau, аuи

theatre, аuи cafe); il vient а midi (а trois_heures),

аuи secours, аuи nom de la loi, regardez а la montre, descendez а la cave, аuи printemps, aun Japon, auиx._Etats.._.. ._.Unis.

kod: il est а Ia maison, aun lion d'or, Napoieon fut vaincu а Waterloo.

do: је vo11S.._,attendrai de sept а huit, аuи revoir!

za: se mettre а tаЫе, un verre а eau, une boite а cigarettes, le chien l'a mordu аuи doigt.

na: а l'est, а l'ouest, aun nord, au sud, aller аuи bal, aller а la gare, au soleil, а la campagne, au premier signal, а credit, а ma priere, а mes frais, venez а temps, аuи marche, il ressemЬle а mon frere, il est monte а l'arbre (au grenier), је pense а vous, il а achete une maison а deux._,etages, nous reviendrons а la fin du mois, qui t'rappe а la porte?

оо: c'est Ьien aimaЫe а vous. ро: mot_a mot, pas._,a pas, un а un, goutte а goutte,

а mon avis, а la derniere mode-; рrй: travailler а la lumiere. pred: н s'est_arrete а la porte. s(a): parlez а rnon. рен:;, l'liOШ.ili~ ~ШiЛ luiiCtt.:;:;, lc c~f6

а la creme, un blfteck амх pommes frites.

Pred/og а moze da se nikako ne prevodi nasim predlogom:

L'enfant ап._,уеuх Ьleus .. Deteplavih ociju. - La ville est._..eclairee а la lumiere electrique. Grad је osvet/jen elektricnom svetloscu. - Ecrire au crayon, а l'encre. Pisati olovkom, mastilom. - А bras ouverts. RaSirenih ruku. - Le marche aunx fleurs. Cvetni trg. - Parler а haute voL""C, а voix basse. Govoriti glasno, tiho, - Aller а pied. lci peSice. - C'est fait а la main. То је rukom napravljeno. - Versailles, а 17 kilometres de Paris. Versaj, 17 kilometara od Pariza.

assaillfur

Plie7leпnt: j'assaille ... , nous,_,assaШons ... Fm!mr: j'assaillirai. Aoirist: j'assaillis. Palit. l!)erf.: assaiШ, е.

tako i: Пess:UJIJIIir zadrhtati.

А На gare de D'!Est

Nous_.arrivons а la gare de l'Est juste а l'heure. Les._..employes crient: Paris, tout le monde descend . Quelle foule et quels cris, mes_amis! Sur le quai oppose un train va quitter la gare. Des voyageurs se pressent en montant dans le train. Је suis deja descendu portant mes bagages etje me dirige vers la sortie, perdu dans.._.une

le lion пе ljon) - lav mordre - ujesti, (uJgristi l'est (lestJ - istok l'ouest (luestJ -- zapad le nord ( пбr Ј - sever le sud ( siidJ - jug le signal ( sinja!J - znak le credit ( krediJ - veresija la priere - то/Ьа

les frais (freJ - trosak, troskovi

c'est Ьien aimaЬle а vous - to је vr/o /еро od vas

le pas - korak

la lumiere - svet/ost; sveca, /ат р а

le Ьifteck - biftek les pommes trites - prieni

krompir

assaШnr - napasti

oppose - suprotan se diriger - uputiti se la Ше- red indiquer - pokazati

217

le portefeuille - portfelj le reste - ostatak Excelsior - Ekselsiбr

foule nombreuse. Је remets mon Ьil~et а l'employe qui se tient pres de la porte et Ьientбt је me trouve sur le trottoir devant la gare. Une file immense de voitures est.._.assaillie par les voyageurs. Moi, је fais comme les_.autres, је cours vers un taxi et је demande au chauffeur:

- Etes-vous libre? (Vous.._.etes liЬre?) - Oui, monsieur. - Conduisez-moi boulevard Saint-Michel, hбtel

Excelsior. - Bien, monsieur.

En.._.arrivant.._.a l'hбtel, је vois que le taximetre indique 180 fr. Је sors de mon portefeuille deux Ьillets de 100 francs et је les donne au chauffeur.

- Voici 200 francs, le reste est pour vous. - Merci Ьien, monsieur.

- Vous.._.avez deja dejeune?

dommage, m. - steta - Oui. aperitif ( aperitif) m - аре- - Comme c'est dommage: је vous_aurais offert

ritiv, pice pre jela ( radi l'aperitif.

apetita) - Се sera pour une autre fois. Et vous, avez vous

la representation ;_ pretstava

fameux, euse - cuven, glasovit

contemporain, е -- savremen la legende ·- legenda, bajka

remarquaЬle - znacaj'cm, upadljiv

· la production -- proizvodnja le concours ( -kйr) - kon

kurs, natjecanje

218

dejeune? - Non, pas_encore. - C'est dommage: је vous.._,aurais_offert avec

plaisir un cafe.

Visite cn YougoslavJie (V)

- А vez-vous assiste а quelque representation dans nos theatres et vu quelque picce originale?

- Certainement! Ј ai ete au grand theatre а Zagreb ou j'ai vu le fameux_opera-comique "Ero de l'autre monde", de Gotovac, un des meilleurs_.operas contemporains en Europe, et а Beograd "La Iegende d'Ohrid" de Hristic. J'ai vu aussi un filш d'enfants, tres remarquaЬle, nomme "Kekec", ае production slovene, il me . semЬle; је suis certain que се film serait tres Ьien re9u en France. Је sais que depuis quelques._,annees votre pays participe а des concours · cinematograpblques internationaux.

- Nous n'en sommes qu'a nos premiers pas, remarqua le camarade ~arkovic.

- Les premiers, c'est vrai, mais.._.ils sont sftrs. Vous_.avez de bons.._,acteurs, comme vous.._.en avez._,

aussi dans le theatre et d'excellents chanteurs d'opera. - - Avez-vous eu l'occasion de voir quelque exposition de taЬleaux ou de visiter des musees d'arts? continue de s'interesser notre camarade.

- Oui, j'ai visite vos galeries artistiques, j'ai vu des reuvres remarquaЬles, mais је n'ai pu voir aucune exp;ition. · Plusieurs de vos peintres sont tres.._,estimes chez nous et dans les.._.autres pays, sans parler de la valeur de vos sculpteurs.

- Etes-vous informe sur les travaux dans le domaine des sciences chez nous? continue toujours de s'interesser le camarade Markovic.

- Pas.._,assez, је dois vous le dire. Mais, је sais une chose: а chaque . congres scientifique international sont_invites vos eminents representants, surtout dans le domaine de la. medecine, de la physique, des mathe.;, matiqпe etc. Mais, en general, pour se rendre compte de votre developpement culturel, il suffit de regarder vos nombreuses liЬrairies (et j'en ai vues dans des petites villes de 5 а 10 mille haЬitants), avec des vitrines garnies de livres scientifiques et litteraires, non seulement d'auteurs du pays, mais.._,aussi de classiques et d'reuvres modernes de la litterature etrangere tradпits dans votre langue. Pour un pays avec une economie encore modeste comme le vбtre, cet.._,effort est digne de louange.

- Et la litterature la mieux representee et accueillie chez nous, c'est.._,en general la litterature fran9ais.e, conclut le camarade Markovic.

(А suivre)

Jiz: П vient «Ј!е Paris. Је ne le connais que «Ј!е vue. o«JJ: ComЬien coute Ie · voyage de Belgrade а Paris?

J'ai rщ:u une carte «Ј!е 1ui. Је meurs «Ј!е soif. о: De qui parlez-vous?

exposition, f - izloiha le musee - muzej artistique - umetnicki estimer - ceniti la valeur - vred11ost la science - nauka, znanje le congres (-gre)- kongres,

zbor scientifique - naucni eminent, е.- odlican le representant - pretstav

nik

en general - uopste se rendre compte de

utvrditi; uveriti se le developpement - razvitak la liЬrairie - knjiiara litteraire - knjiievni auteur, m - autor, pisac classique- klasik, klasican la litterature - knjiievnost

economie, f - elconomija, privreda

la louange - pohvala

Ia vue - vid, videnje

219

le pied - noga; stopa du vivant - za zivota se meler de - mesati se и

se renseigner sur - oba-vestiti se о

le sujet (sйze) - predmet tourner sur - okretati se oko la somme - suma

acii[IJiernr - steCi, zadoblti

s'empresser de - pohitati, pozuriti

presser - pritisnuti Ie bouton - dugme faire une reduction - uci~

niti popust

220

пва: Је le ferai de cette maniere. Је vous 1~emercie de votre amabШte.

Ј!Ю: Је le connais de nom. preko: Le passage du Saint-Bernard. s: Passez de се сбtе. Il vient al!e l'autre сбtе. za: C'est le chemin de Smederevo. C'est plus

de dеш( pieds. Du vivant de mon pere. у: Је l'ai vu la premiere fois de ma vie. Ne vous melez

pas de nos affaires.

Као i predlog а, «lle moze da se prevodi i bez naseg predloga:

Је l'ai vu de mes.._.,yeш. Video sam ga svojim ocima. - J'ai change de chemise. Promenio sam kosulju. - Il me l'a montre d~ dcigt. Pofcazac n:i ga ј г pr:;:om. - Се, ii1Ur '"

est haut «lle quatre metres ( ili: се mur а quatre metres de baut, de hauteur). Ovaj zid је visok cetiri metra. - On у travaШe de jour et de nuit. Тато se radi danju i nocu.

!!Da : Les journaux sont S\Jilf la taЬie. о: Је vais me renseigner S\Jilf cette affaire. П ecrit SIUШ' un

sujet interessant. оnш: La terre tourne S\Jilf elle-meЏle.

]IJO: Је reglerai ma montre SШ' la vбtre. Ne juge pas stв.r toi.-

kod: Је n'ai pas d'argent Stв.r moi. od: Nous retenons dix dinars stв.r cette somme.

Moze da se prevodi i bez naseg predloga: SW' un peuple. Vladati narodom. - Је jure sur ._..honneur. Zaklinjem se svojom cascu.

.!f»rezeиnt: j'acquiers, tu acquiers, il acquiert ( akjёr}, nous.._.,acquerons, vous_acquerez, ils_acquierent.

FuttШf: j'acquerrai. Aornst: j'acquis. Part. perfekta: acquis, е.

Tako i: coi!Dqщ~rnr osvojiti.

А l'hMeП ExceHsJior

Un gar9on de l'hбtel s'empresse de prendre mes ьagages. Је m'adresse au portier:

_ Pouvez-vous me donner une chambre а un Iit? - Dans quel prix, monsieur? - Cela (9а) m'est_egal.

- Nous._,avons des chambres а partir de 500 francs par jour.

-- А quel etage? - Au quatrieme, monsieur. - Montrez-les-moi, s'il vous plait.

Ie service.- pos/uga l'eclairage, m. - osvetljenje compris - racunajuCi,

zajedno sa

donc ( ovde: donk) - dcЩ..le

remplir - ispuniti le bulletin de sejour

prijavnica

le sejour - boravak la police - policija la formalite - formalnost le lieu - mesto

_ Bien, monsieur. montons par l'ascenseur. Dans la naissance - rodenje l'ascenseur, le portier presse du doigt le bouton portant la nationalite - narodnost Је numero 4. !е cocher - kocijas

- Cette chambre me conviendrait, dis-je. le critique - kriticar fera l'art ( iir). m. - umetnost

- Si vous la prenez pour un mois, on vous Ie critique d'art- umetnicki U1 •• ~ reduction d~ cinquant~ f~aue3 par jour.

w kriticar - Service et eclairage compris?

- Oui, monsie:ur, tout compris; donc, sans pourboire. - Bien, је la prends pour un mois. Faites monter

mes bagages, s'il vous plait.

- Bien, monsieur. Voules-vous 1·emplir maintenant cette feuille? C'est le bulletin de sejour. Vous savez, се sont des formalites de police.

Је m'assieds, је prends mon stylo et j'inscris sur la feuille mes nom et prenom, date et lieu de naissance, nationalite, profession.

Un cocher, crШq1111e d'art

David avait.._.,expose un de ses plus beaux taЬleaux et se trouvait par hasard dans la foule qui l'admirait. П remarqua un homme dont le costume annoщait~un cocher de fiacre et dont l'attitude indiquait que le taЬleau ne lui plaisait pas .

- Је vois que се taЬleau ne vous plait pas, lui dit le peintre.

- Ма foi, non.

- C'est pottrtant un de сеш devant lesquels tout Ie monde s'arrete.

David ( david) - cuveni franc. slikar, umro 1825

exposer ( ekspoze) -izloziii

par hasard ( aziir) - slucajno admirer - diviti se remarquer - opaziti le costume - odelo annoncer - objaviti; odavati le fiacre - kocije l'attitude, f. - drianje le peintre - slikш·

ma foi - vere mi imhecile - glup peindre - slikati l'ecume, f. - pena le mors ( mбr) - dem, zvale effacer - (iz)brisati

221

se brouШer - . posi,arlati .. se Ia hetise - glupost les meuЬles, m. - namestaj fonder -- osnovati 1' experience (eksperjans)

- iskust'ilo

diviser - (po)deliti multiplier - umnoziti,

pomnoiiti

Ie portier - vratar tout droit - pravo le boulevard - bulevar tourner - okrenuti rernonter - krenuti, poCi le menu - jelovnik examiner ___,. .ispitivati confus, е - zbunjen Ia rniette - mrv(ic)a celebre - slavan, cuven l'orientaliste - znalac

istocnih jezika

tout d'abord - pre svega, и pocetku

l'entretien ( anrrtjen) razgovor

222

. - П ~·у а ?as de quoi! Voyez cet . ._)rnblcile de peшtre qш а решt un cheval dont Ia bouche est tещ

d,, . е

couverte ecurne et qш, pourtanf, n'a pas de rnors David se tut; rnais des que le salon fut ferme · ·1' 1 1

effa~a l'<~curne.

Devedeset druga lekcija

~ za: TravaШons pour la paix. Tu es grand pour ton age,

П est parti pour Paris. . d~: Је me prepare гопнr sort!r, od: La banque prete а quatre pour cent. prema: Је 1'ai fait par arnour pour vous. П est tres bon

pour rnoi.

~ od: Rome fut fondee par Romulus. On рауе un dinar

par personne. Rcroz: Regarder (entrer, sortir, sauter, jeter, passer)

par la fenetre. ш11: П s'est couche par terre. P2r exernple. ћur bonheur

(mallieur). Couper par morceaux. ро: Par terre et par mer (ро suvu i ро vodi). Vous ne

sortez pas par се beau temps? iz: Је l'ai fait par amour (affection) pour vous.

~ais par experience~ sa: Multipliez (divisez) се chiffre par trois. za: Il tn'a pris par la main. рrе!ш: П partira par Vierine.

Predlog par moze da se prevodi i bez naseg predloga. Par quel ch..emin etes-vous venu? Kojim ste putem

dosli?-:--:- Par mer, par chernin de fer. Morem, zeleznicom. - J'ai re9u un paquet par la poste. Primio sam jedan paket poitom. - Је l'appelle par son nom. Zovem ga

njegovim imenom. - Par une belle journee de rnai. Jednog !epog majskog dana. - Une t'ois par jour, par sernaine, par mois, par an. Jedanput dnevno, sedmicno, тesecno, godiSnje.

U restoranu

(prevedite па francuski)

rouler - kotrljati ( se), ticati se

le fond - dno la salle - d~·orana

adosser - nasloniti l'audi;nce, f. - prijem,

audijencija

croiser - skrstiti voute - pogrbljen Posto sam se umio i promenio odelo, sisao sam kod

vratara i zamolio ga da mi prepo1·uCi j'edan restoran gde se dobro jede.

la posture - stav, poloiaj l'humilite - poniznost

- Ја blh vam preporuCio restoran "Julien", и ulici l'ennui, rn. - ( аnпйi) Soufflot. То nije daleko. Idite pravo do kraj'a bulevara, dosada zatim okrenite nalevo. 1 l -1 е monarque - v аиаr

Posto sam zahvalio vrataru, krenuo sam bulevarom. ; Sa!d ( Said) levo, i nasao ulicu i preporuceni restoran. UsavSi и restot·an, l'interlocuteur - sagovornik seo sam za jedan mali sto Ьlizu prozora. Zatim sam rnoindre - manj'i pozvao kefnera. koji је Upl·avo fli'O[azio isp1·ed moga echange~ - izmenjati stola i zamolio sam ga da mi donese jelovnik. Odmah ·interieur - unutarnji mi је kelner pruzio jedan veliki list koji sam росео da la reforrne ,_ reforma ispituj'em. Moram da vam .kazem istinu da sam se nasao recemment - nedavno, tu dosta zbunjen pred dugim spiskom j'ela. skoro

Les miettes de l'Нistoire

Le celebre orientaliste Vambery fut re9u un jour par le sultan Abdul Harnid. Tout d'abord l'entretien roula sur les sujets les plus divers. Au fond de la salle, debout et adosse contre Ја porte, un rninistre du sultan, Said pacha, assistait._..a l'audience, Ies mains croisees sur le ventre, le dos voute en._..une posture de profonde humilite ... ou d'ennui.

En_effet, il se trouvait trop loin du rnonarq.ue et de son interlocuteur pour entendre le moindre mot accornplir - izvrSiti echange eцtre eux. l'eloge, m. - pohvala

La conversation etant tomble sur les questions de l'idiot - glupak politique interieure, Varnblry parla des reformes recem- Ја preuve --:- dokaz ment accomplies et crut flatter Abdul Hamid en faisant protester - protiviti se, l'eloge de ses ministres. protestovati

Le sultan se mit._..a rire: courtois, е - uctiv

- Eux? dit._..il, се sont des,_)diots! En voulez- le souverain - vladar, vous la preuve? suveren

223

elever - podiCi le sire - gospodar l'hбte - gost et dire que . . . - i kad

covek ( samo Ј pomisli da ... tous (tus) - svi

comme ~а (и govornom jeziku) ovako, tako; takav, а, i, е, ovakav, а, i, е.

Et comme V amblry protestait courtoisement, le souverain eleva la voix:

- N'est-ce pas_ainsi? demanda-t-il а Said pacha. - Oui, sire! s'empressa de repondre le ministre

qui n'avait rien_entendu, mais crut_ainsi Ц~tter son maitre.

Alors, se tournant vers son._hбte:

- Que vous disais-je! fit Abdul Hamid triomphant. Et dire qu'ils sont tous comme ~а!

Devedeset treca lekcija

u: II est_en France. Il va en France. Eпu_ete, en_hiver, en_automne (ali: au printemps). L'arbre · est._}iШ · Лeurs. П esc:_lшbille ~iiii noii·. ···П etait_en chemise. Cela s'est passe епu plein jour.

.la fleur (flбrJ - cvet Је me trouvais_eпu pleine bataille. Il а re~u un en plein јоШ - usred dапа coup en plein front.

puiser - crpsti il fume ( bezlicпo Ј dimi le puits (рйi) - buпar

224

za: Је le ferai en deux jours. Il а fait се travail en moins d'un_an.

НDа : Divisez cela епu trois parties. lls sont partis e!!l voyage. od: Nous_avons_achete des meuЬles en noyer. do : П allait de ville e!III ville.

Predlog en moze da se prevede i drukcije. C'est brode en.._.or. То је vezeпo zlatom. Docteur en medecine, en droit. Doktor medicjne, prava. - En_un mot. Јеdпот reci. - E:m partie. Delom. - E:m_outre. Osim toga. - E:m face de l'ecole. Prekoputa Slшle.

I!JI: Dans cette ville la vie est tres chere. Dall11s la chambre (cave, boite, poche, main itd.J. :ma: Је l'ai rencontre da:ms la rue, dans le voyage. lkroz: Је reviens dans dix jours.

Posle glagola JPIII!nser, manger, llюnre, ]!Jirendre, fi!Jimer prevodi se "iz": Nous rnangeons dans la meme assiette et JlOUS buvons daпus le rneme verre. П l'a pris dJ!ans се livre. П furne daиns la cherninee. Elle puise de l'eau dans le puits.

!Oonre '\ boire ( boiir) - piti

Prezent: је bois, tu bois, il boit, nous buvons, yous buvez, ils boivent.

Flilltunк·: је boi1-ai. Aornst: је Ъus. Paнrt. ]!JierfeЯita: bu, е.

Proverbes: Qui а bu boira. Quand Ie vin est tire, il faut 1е boire.

Le mешн

Kako izgleda jelovnik koji vas је toliko zbunio? Zadrzacemo se samo па пjegovim glavпim delovima, ili rasporedu је/а:

1. Pottages - Supa, corba. ,.potaz" 2. Hors-dl' «Јеi!Ј\Пе - "Ordevr" З. Poissons - RiЬe

4. Eпuitrrees- Umokci 5 •. !:egrJJmes - Po!'rt5e 6. JEnitrremets - "Medujelo" 7. Fromages - Sir 8. Desserts - "Deser"

Porucili ste пајрrе "potage vermicelle" ( suplt sa "jidom") i опdа stese zagledali и "hors-d'oeuvre''. gde"'ste pored rotkvica (les radis), maslinlci (les.._,olives), salame (le saucissQn), sardiпa (les sardines), {ile od haringa (le filet de hareng), јаја и majoпezu (les._oeufs sur rnayonnaise), suпke (du jambon), па vase izпепаdепје

пai.Sli па: tranche de melon (kriska dinje), salade · de concombres ( salata od krastavaca), salade de tomates ( salata od paradajza), pommes а l'huile ( krompir па zejtinu).

Zatim ste, posto ste izabrali "ordevr", potrazili пеkо pecenje, "le rбti", i пasli ste ga medu umokcima: rбti

de breuf, de porc, de veau, de mouton ( govede, sviпjsko, telece, ovпujsko pecenje). Vi ste se resili da porucite "poulet rбti aux pommes frites" ( pilece ресепје sa przenim krompirom).

Pored ресепја uze!f ste i jedan "legume": carottes sargarepa ( mrkva), petits pois grasak, haricots verts boraпija ( mahune), salade de Iaitue zeleпa salata, epinards sрапас, choux-fleurs karj'ijol, flageolets mlad pasulj, aubergines plavi patlidzan. .artichauts artiёoke itd.

15

le menu - jelovпik

le hors-d'reuvre oeordovr)"ordevr"

le rбti - ресепје

le veau - tele le poulet - pile les epinards - sрапас

les choux-Пeurs - karfiol les flageolets - mlad pasulj les_.artichauts ( -so)

articoke

22.5

les Ьeignets (benje) m. ustipci

la framboise (- boiiz) malina

le chocolat (sokola) -cokolada

l'addition ~ sablranje; racun

Ie conge- otsustvo, dopust; odmor

soupirer - uzdahnuti 1а cote - оЬа/а

adriatique - jadranski du moins - bar la quantite - mnoiina,

mnostvo ile, f - ostrvo, otok merveilleux, euse - cudan,

divan

le Ьleu - plavetnilo

Sad ste resili da predete па "entremets" i blrate: une omelette (au rhum ou aux confitures) kajganu sa rumom Ш pekmezoщ un gateau de riz ko!ac od pirinca, beignets de pommes vrsta ustipaka s jabukama, un pouding puding, tarte aux pommes pita s jabukama, itd.

Zatim ste pogledali и "deser": compotes, kompoti, glace а la vanШe (а Ia fraise, а la framboise, au citron, au chocolat) sladoled od vanile (jagoda, malina, limuna, coko/ade), parfait au cafe sladoled ·od ~afe itd. Medu "deserom" ste nasli i "fruits" voce.

Necete sira? Francuzi su и tome veliki sladokusci. Zar bas necete un petit suisse, ili du gervais, du roquefort, du brie, du gruyere, du camembert, du neufcbl'ttel?

Oblcna stolna vina, "vin de taЬle", rouge ou Ьlanc, uzimaju se za vreme obeda, а posluiuju se и kolicini 1/ 4 (un quart). Da li pijete "cisto vino" (du vin pur) ili.ga "mesate" (coilper) sa oblcnom Ш minera/nom vodom Ш sa sifonom (avec de l'eau ordinaire ou de l'eau minerale оп de Peau de Seltz, .. un siphon, un demH;iphon)?

Pos/e tako dobrog rucka, od!ucili ste da podete u kafanи da popijete kafu sa rumom Ш konjakom i da uzgred pregledate /istove i ilustrovane iurna!e. Zato zovete kelnera:

Gar~oиu, l'addiitioП11, s'Jil vшns pDaiit!

Vas obed nije blo ро utvrdenoj ceni, "repas а prix fixe", vec obed р о је lovniku "repas а la carte". р а се zato trosak blti та/о veci.

U racunu, kelner vas је zaduiio i za "couvert" ( stolni priЬor), kao i 10% (dix pour cent) "pour le service" (za poslugu).

joyeux, euse - veseo, Vnsite ern Yougoslavie (VI) l"lldostan

1е J~vв.:.m - gm•or Comme il faisait tres chaud, le camarade Markovic le littoral - primorje · se rappela son conge de I'annee passee, а Dubrovnik, le charme - draz, car soupira avec nostalgie et dit: special, е~ narocit, poseban - J'ai ouЬlie de vous demander si vous._,avez la Iocalite - mesto, kraj visite notre сбtе adriatique? Cбte-d'azur _ azurna - Mais oui, је l'ai visitee. Је suis si charge d'impres-

(plava) obala sions que је suis._.embarrasse pour les mettre en or~e. posseder- posedovati, imati l Oh oui, votre сбtе est.._..unique, en .Europe du ~ошs; developper _ razvijati cette quantite d'iles, grandes et pet1tes, се mervetlleux

226

bleu du ciel et de la mer, се soleil, cette riche flore et le joyeux jargon de VGS gens du littoral lui donne un charme special. En diverses Iocalites, comme par exempie а Opatija, а Rab, а Hvar, а Split, а Dubrovnik, а Hercegnovi, j'ai trouve des ressemЬiances avec notre Cбte-d'azur. Mais је sais aussi que votre mer possede de gt-andes richesses, је sais aussi que vous batissez et developpez votre flotte marchande, et que la longueur de votre cote vous permettra de construire de grands ports modernes.

- Ah oui, notre mer est notre grande richesse, elle nous relie directement avec le monde entier, et nos bateaux avec notre pavillon tricolore а l'etoile rouge sШonnent deja toutes les mers du monde.

- C'est~un graud prvgrts et ј\З vous'-"eu fGiiciLc. Mais._.il faut que је termine par ma derniere impression en croisiere dans votre Adriatique: quand._.on а vu votre Boka, cette merveille de fjord du sud, surmontee <ie mysterieux Loveen, ·· comme un aigle enorme, orgueil de vos Montenegrins, apres._.avoir vu vos montagnes, vos forets, vos rivieres torrentueuses et vos lacs, on doit reconnaitre que votre pays poss~de de rares possibllites pour le .developpement du tourisme.

(А suivre)

Deux poetes

Un jour, Victor Hugo donnait un diner dans sa residence de l'avenue d'Eylau. А la fin du repas, un des convives but._.a Ia sante du maitre de Ia maison,,Ceiui-ci se tourna vers Соррее assis а sa droite et, lui presentant amicalement son yerre, lui dit:

- Voulez-vous que B.;;s deux poetes ici presents boivent un peu а Ieur sante u eux?

- Oh, maitre, repondit modestement Соррее, il n'y

1а flotte - flota marchand, е - trgovaёki

Ја iongueur (-gбr) - duzina

relier - spajati, vezivati le bateau - lada, ( paro)-

hrod

le pavillon - zastava tricolore - trobojni etoile, f - zvezda sillonner ~ brazdati; plovit;

feliciter de - cestitati па la croisiere - krstarenje Adriatique, m - Jadran

(sko more)

la merveille - cudo surmonter - dici, dizati se

(iz)nad

tajanstven

aigle, m - orao orgueil ( -iШЈ m le Montenegrin -

gorac

ponos Crno-

la montagne - p/anina torrentueu.""r, euse - brz,

virovit

le ]ас (lak) - jezero Ie tourisme ( -ism) - turizam le poete (poet) - pesnik la residence - dvor, kuca une avenue - pri/az.

drvored

Eylau (Elo) - grad и ist. а ici qu'un poete. Pruskoj

- Eh blen, et moi, demanda Victor Hugo du ton је ne compte donc pas? -le plus._.aimaЬle, је ne compte donc pas?

ResistaП11ce opЛП11iatrre

Le patron du restaurant fait le tour des taЬles.

- Voyez се Ьifteck, lui dit.._, un client, il est telleшent dur que је ne puis le couper.

15*

zar тепе ne racunate?

Ја resistance - otpor opiniatre - uporan faire le tour de - ohilaziti le Ьifteck - biftek couper - ( i) seci

227

le ilicton - izreka rendre - ciniti

оое ш·.ше - oruz]e Ie · verrou __.:_ reza ћшvеlорре - koverai afficher - prilepiti objavu,

. oglr:is la defense - zabrana;

odbrana 1а peine- kazna; trud, muka sous peine de - pod

pretnjom 1'amende - g!oba, novcana

kazna .

а responsabilite odgovomost

commun, е - zajednicki

ёtre fache - ljutiti se s'appuyer ·- nasloniti se

22tJ

- Gar9on, s'ecrie le patron~ changez 1~ couteau de monsieur! DictoПJl: Vin sur lait rend creur gai,

Lait sur vin rend creur chagГ...n! Vin sur Ьiere fait l'affaire, Biere sur vin ne vaut rien!

souns

pod, nspod: Le chat est cache souns Ie canape. Macka је sakrivena pod kanabetom. - Toute la nation est souns les,_..armes. · Cela nacija је pod oruijem. -Defense d'afficher so1Шs pen!!ile d'amende .. Zabranjeno је !epljenje oglasa pod pretnjom kazne.

1IJI: Le voleur est soмs les verroux. Lopov је s оп е strane katanca. (и zatvoru). ----': ]\1ettez cette Jettr.e .. ~ouns . en .. veloppe. Stavite to pismo и kot,erat. - So1Шs ~tte forme. и tom oЬliku. - So11J1s се rappott. и tom ро-

. g/edu. Soмs tous les rapports. U syakom pog/edu. шn: Faites-le souns !Па responsabllite. UCinite to па то ји

od,t;ovornost. '" za: Soмs реи de temps. Za kratko vreme. - Је vous

payerai SOПJIS (dans) huitaine. Platicu vam za fkroz) osam dana.

sапш

J!Jez: Је suis sa!!ils._,argent. Ostao sam bez novca. - AJiez-y saПJls moi. Idite tamo bez mene. - Sашз doute. Bez sumnje. - Non sa!!ils peine. Ne bez muke. - Sa!!ils cesse. Nep1·estano ( bez prestanka). - Saпns quoi. sai!Jls cela. lnace (da nije toga, kad toga ne Ы Ы/о).

~O!!ilUe 1

protiiv: Nous_.avons combattu ensemЬie coJrntlie l'ennemi commun. Borili smo se zajedno protiv zajednii!kog neprijatelja.

ПЈlа: Је suis Пkhe coпntre vous. Ljutim se па vas. Ne vous,_..appuyez pas co!!iltre la porte. Ne naslanjajte se па vrata.

о: J'ai pendu la clef conue le mur. Obesio sam kljuc о zid.

NаисШ ste vec prilii!an Ь1·ој nepravilnih glagola Vi ih niste bas sve naui!ili, ali znate one najobli!nije. Uskoro cete izvesno kupiti jedan dobar recnik koji се vam pri vasoj !ektil-i i и tome pomoCi. Sad naui!ite jos jedan nepravilan glagol, i to ce·blti poslednji ll ovoj knjizi.

sunivre sunivre - slediti, iCi za k zm JPiШ.!rsunivre - produiiti,

JPrezeпnt: Је suis, tu suis, il suit, nous suivons, vuus (pro)goniti suivez, ils suivent.

F1Шh!!!r: је suivrai. Aorist: је suivis. Part. perf.: suivi, е.

А1Ш cafe

le cognac - konjak

1

Шustrer -· ilustrovati deposer - poloiiti, staviti le tas (tii) - gomila, hrpa

Је sиis._,e:ut;~ da:;::;~-un grand cafe, ou il у avait se chausser - obuti se deja beaucoup de monde. J'ai trouve une petite taЬle se dechausser -- izu(va)ti·se dans._..un coin, la је ne sera.i pas derange pour Iire la precaution ·- obazrivost,

mes journaux. J'app.elle Ie gar9on. opreznost

- Gaп;on, apportez-moi un cafe noir avec un petit. verre de cognac et aussi des journaux illustres.

Quelques minutes apres, le gar9on m'apporte се que је viens de commander. П depose sur la taЬle un tas de journaux: Paris-Match, Femina, Plaisir de France, La Maison Fraщ:aise, Elle, Marie-France.

L'lha!OitшJie

Un monsieur qui rentrait chez lui chaque soir fort tard avait l'haЬitude, lorsqu'il se dechaussait, de jeter ses souliers sans._,aucune precaution.

I..e locataire de l'etage inferieur etait, chaque nuit, tire de son sommeil pas les deux chocs produits. C'en etait trop! Un matin, il s'en fut demander au concierge de dire а son locataire de respecter la tranquillite d'autrui et de se dechausser moins bruyamment.

Celui-ci, rentrant le soir, jette comme d'ordinaire son premier soulier, mais_.au moment de jeter l'autre il se souvient de la recommandation du concierge et le depose delicatement.

le choc (sok) - udar, potres c'en est trop ·- to је i

suviSe

il s'en fut - pode d'ordinaire - oblcno delicat, е - neian

229

la rage- bes supplier - preklinjati le pyjama (pizama)

pidza.ma

aspect ( aspe), m - izgled eprouver - trpeti, stradati de plus_en plus- sve vise

i vise

au point de vue - sa g!ediSta, и pog!edu

architecture ( arSitektйr) f -arhitektиra

hygiene f - higijena amenagement, m - иredi

vanje, иlepsavanje

accueillant, е ( akojan) -predusret ljiv

hospitalier, ere-gostoljuhiv particulier, ere - osoЫt,

naroCit, poseban revolutionnaire - revolиcio-

narni Ја tradition - tradicija emprise, f - (jak) иticaj

emotion, f - uzbиdenje

quefqu'un(e) ·- neko trinquer - kucati se ( ca-

sama), piti и zdravlje en·bons._.amis- kao dobri

prijatelji Је sourire -- osmeh, smesak

230

Un quart d'heure plus tard, on sonne violemment а sa porte. Il ouvre et voit.._.un monsieur en pyjama, etouffant de rage, et qui lui dit:

- Је vous.._.en supplie, monsieur, J'autre! . . . et

«;ue је puisse enfin dormir.

C'etait le locataire du qessous.

Vis.ite en YougosПavie ''(УП)

- Et vos._)mpressions sur nos villes et nos gens? demanda notre camarade.

- Tout d'abord, l'aspect de certaines grandes villes а beaucoup chaпge, c'est sшiout le cas de Beograd . qui а ete le plus eprouvee. On у voit beaucoup de constructions nouvelles, et је remarque que 1' on у construit toujours. Les villes, surtout la capitale, puis Sarajevo, Skopje, Тitograd, se 111oderniserit de plus_en plus, . tant au point de vue architecture qu'au point de vue circulation, hygiene, amenagements etc. Vos gens sont partout accueillants, aimaЬles, hospitaliers, c'est deja connu, mais_il nous semЬle, а nous Fraщ;ais, que nous sommes l'objet de sympathies particulieres.

- C'est tout.._.a fait naturel. C'est non seulement votre civilisation, vos.._.idees revolutionnaires, mais c'est surtout се qu'il у а d'humain chez votre bon peuple travaШeur qui Је fait aimer et estimer des nбtres. Et puis c'est la tradition: nous n'ouЬlions jamais се que vos peres ont fait pour nos peres; et Ьien, nous, leurs_enfants, n'est-ce pas, c'est simple ... on s'aime ... , finit sous l'emprise de l'emotion notre camarade.

- Oui, on s'aime ... repeta monsieur Durier en posant sa main sur celle de son ami Markovic et continua: Quelqu'un avait dit: J'ai deux patries, Ia mienne et Ia France, et moi је vous dis: Si је n'etais pas Fraщais, је voudrais._,etre Yougoslave.

- Voila qui est Ьien dit! Eh Ьien, trinquons maintenant en bons._amis, proposa notre camarade et appela Је gar9on qui passait.

- Avec plaisir, fit,._..avec un sourire notre Fran9ais. (А suivre)

Devedeset peta lekcija

Jma nekoliko predЮga veoma slicnog znacenja, ali se oni razliCito piSи. Mi cemo uzeti najoblcnije:

Allez cbez votre mere. Idite kod! vase majke (и пјепи kиси ili stan).

Allez vers votre mere. Idite k vasoj majci (и pravcu gde је ona).

Allez auвpres de votre mere. Idite vasoj majci, ( tamo gde se nalazi. та gde).

Allez vous,._..asseoir pres de votre mere. Sedite blim vase majke.

Allez vous.._.asseoir а cote de votre mere. Sednite pored vase majke.

Medutim, dUJI cote de ima slicno znacenje sa vers: Је vais du cote de l'Opera. Idem ka Operi, (и pravcu

Opere) ..

А UJIIm diner egal -- jednak, ravan

Que preferez-vous? Qu'est-ce que vous,._..aimez le le loup - kurjak, vиk mieux?- Cela m'est_e madame; је mange de tout. J'ai une faim de loup. - Que desirez-vous, du boeuf ou du poisson? - Un peu de breuf, s'il vous _plait. Puis-je vous.._.offrir du roti? -- Је veux Ьien •. madame. - Voulez-vous prendre un peu de salade? --Је vous._,en demanderai un peu. -- Un petit morceau de poulet la cuilleree {kйijere) maintenant? - J'accepte avec plaisir, mais._,un tout petit morceau, је vous prie. - Un peu de salade au hareng?-- Veuillez m'en donner une cuilleree: seulement

sadriaj kasike

(ou: rien que) pour la gouter.- Servez-vous, је vous prie; ne vous faites pas prier. Faites comme chez vous. - C'est trop de bonte. - Comment trouvez-vous la cuisse de се poulet? - Је la trouve delicieuse. -- Mais gros (grand) mangeur ( -бr) vous ne mangez rien. -Је ne suis pas gros mangeur, -lzelica madame.. Је vous demande pardon: j'ai mange de tres bon appetit.

Vous desirez quelque chose, monsieur? - Puis-je vous prier (demander) de me passer un morceau de pain? Voudriez-vous me passer la carafe (d'eau), s'il vous plait? - Voila, monsieur. Pas de vinaigre, monsieur? - Non, merci, је n'en prends jamais.

le lard (liir) - slaniria digerer - svariti la digestion - varenje le Ьlanc d'reuf .- belance

2:31

le jaune d'reuf - iumance le petit pain - zemicka le croissant - polumesec;

kifla

griller - priiti le pain bls (bl) - crni hleb le pain rassis - bajat

( stari} hleb

Ia croute - lcora Ia mie - sredina Jzleba le crouton - okn;zjak Ia misere - beda neanmoins - ipak, medutim

relativement - re!dtivno Ја carence - nedostatak la matiere - materijal; -premiere sirovina

modet-ne - modet·an

Preve~Шe: Ја mnogo volim rovita јаја. Ја volim i kajganu, samo ako је nap;·avljena па maslu, па slanini ili па sunki. Tvrda јаја nisu dobra zato sto пisu laka za varenje. Мој brat ne jede nikad be!ance, vec samo iumanee. Dajte mi dve zemicke i dve kif!e. lmate li prienog h!eba? J11i jedemo оЫспо crni hleb. Ја nalazim da beli hleb ima manje ukusa. Bajat h!eb se vш·i fakse nego sveii hleb. Baka ne jede koru od hleba, ona jede uvek samo ~redinu hleba. 1Иој otac narocito voli okrajak.

Visnte eiПl Yougoslavie (VHI)

- Revenons maintenant а notre sujet, continua le journaliste. J'ai Ьien regarde vos gens dans Ia rue, dans les cafes, les- restaurants, les cinemas ... et blen. du luxe, је n'en._,ai pas vu. Tant mieux pour vous. La oii.il у а du !t!xe i! у а de 1а mis~re. Nous comprenons neanmoins votre situation: de terriЬles devastations de votre pays pendant Ia guerre, de pertes._,enormes en

apport, т - prilog, u!og sang et vies humaines, relativement les plus grandes, Ia conscience - svest ensuite la carence de certaines matieres prernieres, une tenez - cujte, slusajte industrie qui en._,est._,encore а ses dtЉuts, et puis la production ( -sjon) d'efforts._,enormes que l'on fait pour la construction -proizvodnja et la creation d'un Etat moderne - tout cele prouve

considerable . - znatan que votre peuple travailleur donne tout son._,apport, augmenter -- povecati (se) ,avcc conscience, pour un avenir meilleur. Et, tenez, а meilleur marche -je/tinije il commence deja а recueillir les fruits de son travail.

Ia baisse - padanje, spu- - C'est vrai, declare le camarade Markovic, Ia stanje

le magasin - ducan fabriquer- (na)praviti,

izraditi

alimentaire - za (is)hranu, prehrambeni

achalande - snabdeven, opskrbljen robom

agricole - poljoprivredni reconnaissant, е - zahvafan

232

production а coпsideraЬlement augmeпte се qui nous permet d'avoir des produits а meilleur marcbl.

- Oui, j'ai remarque une certaine baisse de prix. Dans les. vitrines de vos magasins on voit toutes sortes d'arti_cles fabriques chez vous, sans compter Ies produits._, .._.aiimentaires, et vos marches sont tres Ьien achalandes .. Comme nous par,lons de produits._,agricoles, је dois vous avouer que j'ai un peu faim et је vous serais reconnaissant de m'emmener dans_.un.._.endroit ou l'on trouve votre fameux "rostilj" avec vos specialites nationales que l'on ne peut avoir dans les._,ћбtels, et que nous__.arroserons avec du bon vin. de votre pays.

(А suivre)

Coq1!1!etlerйe defendi!Jle

Les dames trop coquettes risquaient fort autrefois. Un edit rendu en 1770 par le Parlement de Paris indique comment les maris trompes par les._,apparences pouvaient._,esperer justice. Voici le texte:

"Quiconque attirera dans les liens du rnariage aucun sujet male de Sa Majeste au rnoyen de roug~ . ~и de Ьlanc, de parfums, d'essences, de dents._,artificielles, de faux cheveux, de coton, de corsets de fer, de cerceaux aux jupes, de souliers а hauts talons ou de fau~ses hanches, sera poursuivie pour sorcellerie et 1~ marшge declare nul et поn avenu".

Paris - Palais du Luxembourg

emrnener ( аnтпе) - od1'esti endroit, т - mesto farneшc, euse - cuven Ie gril ( grij - rosti/j la specialite -· specijalitet arroser - zaliti, pokvasiti la coquetterie ( koketri)

koketerija risquer - izlagati se

opasnosti autrefois -'- nekada

Lwcembourg (Luksa"bur)

edit, ш - ukaz, zakon

Red reCi и francuskom jeziku nije tezak, iako nije tako slobodan kao и nasem jeziku. Oblcan red reCi и

v • • • ova•i · podmet ili subjekat ( sa dodacima),

le Parlement - Vrhovni sud koji је protokolisao kra!jeve zakone recemcl }е 'Ј •

prirok ili predikat ( sa dodacima), zatim, ako ih ima,

ostali dodaci. Ako se nadu zajedno, cetvrti padei se stavlja ispred

treceg padeia:

trpmper - varati l'apparence - izgled la justice - pravda quiconque - koja god ( zena)

233

attirer - privuCi le Jien - veza

le rnariage -- brak aucun, е - ijedan le sujet - podanik-ica rnale - muski Sa Majeste - Njegovo

Velicanstvo .au rnoyen de - ротоси

le rouge - crveno, crvenilfJ le Ьianc - belo, belilo l'essenc~ .. f. - eteriCno иlјг.

esencija artificiel, le, - vestacki faux, fausse - !azan le coton - pamuk le corset - steznjak le cerceau - obruc la jupe - suknja le talon - potpetica Ја hanche- kuk, bedro etre poursuivi pour - Ыti

optuzen zbog

la sorcellerie - vracanje -declarer - oglasiti nul et non_avenu

nevazeCi

234

~ ~aitre interroge Ies_eleves. Ucite[j ispituje ucenike L eleve passe Ia plume а son maitre Ucenik ~ d .

( ~ • · ио аје

pruza) pero svome ucite[ju.

Le rnaitre а donne une mauvaise note а ton frere ,.1 ' . parce qu I n avюt pas_appris sa 1e9on. Ucite[j је dao slabu ocenu tvom bratu zato sto nije naucio . /ekciju. SVO]U

La rnere donne du pain aux_enfants. Majka da"e hleba deci. rJ

Ako је treCi padez kraCi od cetvrtoga, оп se stavГa па prvo mesto: 'Ј Le professeur donne а ses_eleves des le90DS de Iecture

de conversation, de grammaire et de litterature, Pi·ofгso;· daje svojim иёenkima !ekcije i.z Ciian· • r]a, razgovora, gramatike i knjizevnosti.

J'ai rendu а Jean le Jivre qu'il m'avait prete. Vratio sam Jovanu knjigu koju mi је Ыо pozajmio.

On а donne aux_enfants des gateaux delicieux. Dali deci divnih kolaca. Sll

. Sto se tice mesta priloga и recenici, zapamtite ovo. prllog se stav[ja ispred prideva (c'est tres bon!) Ш neko~ drugog pri!oga {vous marchez trop vite).

K~d se nade uz glagol, prilog se stav[ja роsПе njega, ako Је glagol и nekom prostom vremenu:

. Је. travaille beaucoup. Је reviendrai \ЬientOt. Је Је

vo1s llлеп. П va partout. Vous mangez assez. П ecrit mal П chante mieux ·се soir. Tu bois trop. 11 dort encore. Nous nous defendons courageusement. •

Ali и s!ozenim vremenima оп se stav[ja isproo participa:

J'ai !Ьeaucoup travaille. П est bleпtot revenu. Vous ._avez _Ые1I11 travaille. Tu as'-"assez. rnange. П а trop Ь;. П а nmeux chante се soir. П n'est pas encore rentre JEst.::::)l dej2 parti? П s'est coшзgeus~eпt defendu:

Sve sto је receno vazi i za neodredene zamenice f!:out i rien: , .п ne sait rien. Je·,vois tout. - n n'a riieиn mang6..

Ј а1 1!:ou1!: vu. П а !Ьeaucoup promis et n'a rieиn fait.

Neki prilozi se stav[jaju posie participa:

Је l'ai rencontre (hier, au]"oш«JJ'!I.w·, · · П' п nn ncn, na, (j!UJieдqUJie

]l}art).

Visite en Yougoslavie (IX)

Excellente idee, s'exc1ama notre camarade en bon vieux gourmand. On n'a que l'embarras du choix. :Nous._)rons dans_un jardin de la peripherie ou nous serons а l'air frais et ou nous trouverons de la boisson fraiche ainsi qu'un grand choix de specialites.

- Parfait, cher ami. Allons.:::::;Y· En sortant du cafe ;,Zagreb", nos deux bons_amis

prirent la direction de Theatre National et monterent dans l'autobus qпi. les_amena а l'endroit choisi. Assis а une tаЫе, notre camarade Markovic entendit avec surprise son ami s'adresser au gar9on en notre langue:

- J(elner, molim !еро, dva zlivovica!

- Tiens! vous parlez donc notre langue?

- Oh ·non, j'ai appris quelques dizaines de mots seulement, et, comrne vous voyez, les plus necessaires, plaisanta Ie jourrialiste. Et j'espere que j'ei1 apprendrai des nouveaux се soir. Vous savez, је les_ecris dans mon calepin, car је ne veux pas les_ouЬlier. Voici, par exemple: dobar dan, dobro vece, sto zelite, molim casa pivo, casa vino, "spricer", jedna mala zlivovica, molim kutija "Morava", "Drina", izvolite druze, gospodine; hvala !еро druze, gospodine, drиgarice, gospodo, ko/iko platim itd. bonjour, bonsoir, que desirez-vous, је vous prie un bock de Ьiere, un verre de vin, un verre de vin coupe avec d'eau de seltz, un petit verre de zlivovica, une boite de "Morava", de "Drina", s'il vous plait, camarade, monsieur; merci Ьien, camarade, monsieur, camarade, madame, comЫen dois-je payer? etc.

- En_effet, votre vocabulaire est tres pratique, remarqua avec un petit sourire Ie camarade Markovic .

en - kao Ie gourmand - sladokusac embarras, т - smetnja; on n'a que l'embarras du choix - imamo veliki izbor la direction - pravac, smer

s'adresser а - obratiti se ·kome

le calepin ( kalpen Ј -beleznica

l'eau de Seltz ( selc) - soda (voda)

le vocabulaire - ( manji)

recnik impartial, е ( -sjal) - nepri-

strasan, nepristran

constater - utvrditi appetit, m - apetit vers- oko

Il faut_etre impartial et constater que. hotre journaliste а eu un_appetit excellent et que, vers dix_heures du soir, il inscrivait deji> des rnots nouveaux dans son calepin, insistant surtout sur leur prononciation et marquant avec des signes particuliers leur orthographe: telece noge, beli bubrezi, cu!Ьastija, cevapciCi, raznjiCi, jagnje i prase па raznju, jagnjeca crevca, teleca glava и skembetu, mladi !uk i paprika (pieds de veau, rognons Ыancs, escalope sur le gril, cevapcici (petits ·morceaux 1 de viande hachee et roulee), brochettes de porc, agneau

235

insister - insisti;·ati la prononciation ( -sjasjonJ

- izgovor marquer - oznaCiti particulier, ere - poseban,

naroCit

oignon ( onjon Ј т - luk le progres (-greJ napredak rapide- brz pour sur - zacelo, zaista se quitter - rastati se Ie moment (-та n Ј- trenutak sincere - iskr·en

chaleureux, euse - topao le copain - drug, prijatelj

se separer - odvojiti se, rastati se

deJ:;rocher - otkaciti Ie recepteur -'- · slusalica l'appareil - aparat !е Iiumero - broj

· Ia part - strana

recevoir une contravention - primiti ( policiskiJ poziv zbog nekog prekrsaja

236

et cochon de lait а la broche, boyaux d'agneau tete de veau rotie dans la coiffe, 1' oignon jeune et ·pimen~ vert.) П а voulu gouter un peu de toutes ces "specialites" car le lendemain il quittait notre pays. Comme vins apres__.en avoir· goute plusieurs, c'est le vin Ьlanc de 1~ "Zadruga de Vencac" et la "Ruzica" de Zupa qui ont pris la place d'honneur.

Vers 11.30 notre journaliste, d'une humeur excellente appela le gar9on et lui dit: . '

- 1\!Iolim jos dva kafa i pola litm- ruiica! - Mais vous faites des progres rapides dans notre

langue.

- Pour sur, on apprend mieux la langue а une bonne taЬle qu'a l'ecole, plaisanta notre journaliste.

Vers minuit, nos deux__.amis se leverent et sortirent. Le camarade Markovic accompagna son nouvel ami jusqu'a l'hбtel. Avant de se quitter, ils se regarderent uп moment "'еп _souriant~ puis _le journaliste dit:.

- Mon cher Markovic, је suis tres__.11eureux d'avoil" passe les deux dernieres soirees de mon sejour а Beograd en votre compagnie et cette пuit restera particulierement agreaЬle dans mоп souveпir. Је regrette de quitter sitбt votre beau et 11ospitalier pays doпt је parlerai beaucoup а mes__.amis. Mais, а la premiere occasion је reviens c11ez vous. Au revoir, cher ami! Је vous donnerai de mes nouvelles. Ecrivez-moi! Bonsoir!

- Bonsoir, cl1er ami! Merci de vos mots__.aimaЬles et siпceres pour moi et pour mon pays. Merci, bonsoir, bon voyage et а Ьientбt!

П se serrerent la main chaleureusement comme deux vieux copains et se separerent.

Au teHephone

Је decroche le recepteur et је tourne l'appareil pour avoir le numero. Је porte le recepteur а l'areille et j'attends. ·

- Allo ... - Allo . . . Pourrais-je parler а М. Durand'! - De 1~ part de qui? - De Ia part de М. Markovic. - Une petite seconde, monsieur, је vais voir s'il

est la.

JI)eux juges se jugeпn!l:

c~ci s'est passe а Londres, il у а quelqu.es jou.rs, au triЬunal de police.

Deux juges avaient re<;u chacun une contravention pour exces de vitesse. Lorsqu'ils__.arriverent au triЬunal, а l'heure de la convocation. la piece etait vide. Ils deciderent donc de se juger eux-memes. Le plus__.age s'installe et dit__.a son cadet:

- Vous__.etes accuse d'avoir depasse la vitesse autonsee dans__.un village. Le reconnaissez-vous? -Је le reconnais, Votre Honneur! - Је те vois donc oЬlige, dans ces conditions,

de vous faire condamner а cinq shillings d'amende. Le second juge va prendre alors Ia place du premier. - Vous,._.etes accuse, lui dit-il, d'avoir excede Ia

vitesse autorisee en banlieue. Le reconnaissez-vous? - Је Ie reconnais, Votre Honneur!

l'exces ( ekseJ - preteranost la vitesse - brzina pour exces de vitesse -

zbog nepropisne brzine

la convocation saziv, poziv

la piece - soba le plus age - stariji cadet, te - mladi, а accuser - optuiiti depasser - p'reci vitesse autoгisee - propisna

brzina reconnaitre - priznati

J11i!ost la condition - uslov,

okolnost .-:::-.. Vous le ..reconnaissez? ..... Vraiment, ces contra

ventions pour exces de vitesse sont trop nombreuses! condamner (koi~dane) -osuditi

Voici le second cas depuis се matin! V ous serez condamne а dix shillings. le shilling - siling

exceder - prekoraifiti

Monsiieш Joш·@ain е~ mantn-e @е pl!юillosopble.

Monsieur Jour@ann. - ..• П faut que је vous fasse

le cas ( kfi) - slucaj

une confidence. Је suis__.amoureux d'une personne de Jourdain (iurdenJ grande qualite, et је souhaiterais que vous m'a.idassiez а lui ecrire quelque ;chose dans un petit Ьillet que је veux Iaisser tomber а ses pieds.

Ма!Њrе de phnПosoplhlйe. - Fort Ьien. Monsneш Joмr@aiпn. -:- Cela sera galant, oui. Ма!Њrе de pblПosoplhlne. - Sans doute. Sont-ce des

vers que vous lui voulez__.ecrire? Monsiieur Jourdain. - Non, non, point de vers. Maitre de phИПosopble. - Vous ne voulez que de 1

Ја prose? Moпnsneш Jourdanпn. - Non, је ne v~ux ni prose

ni vers. :Maitn-e de pblDosopble. - · П faut Ьien que се soit

J'un ou Гautre.

237

faire une confidence - reCi 1 Monsiev Joaюrdзi~m. - Pourquoi? nesto ц poverenju Mantre de philosopble. - Par la raison, monsieur.

anioureux, -euse - zalju- qu'il n'y а pour s'exprimer que la prose ou les vers. bljen,-a Monsieur Jourdain. - П n'y а que la prose ou les.

de grande qualite - ovde: vers? iz vrlo otmenog drustva Maitre de plhПosopme. - Non, monsieur: tout се

souhaiter - zeleti qui n'est point prose est vers; et tout се qui n'est point le Ьillet {blje} - pisamce vers est prose. galant - ugladen(o), Monsiewr Jourdain.- Et comme l'on parle qu'est-ce

otmen(o) que c'est donc que cela? ne . . . que - samo Мaitre de philosophie. - De la prose. le vers (vёr) - stih Monsieur Jourdain. - Quoi! quand је dis: "Nicole, point - пе( си) apportez-moi mes pantouffles, et me donnez mon la prose - proza boi:met de nuit" c'est de la prose? !е bonnet (Ьопе) - kapa Maitre de philosophie. - Oui, monsieur. par ma foi - vere mi Moпnsneш Jovdam. - Par ma foi! il у а plus de oЬlige - zahvalan quarante ans que је. dis de la prose sans que j'en susse que cela fut - da to bude rien; et је vous suis le plus_.oЬlige du monde de m'avoir tourne gentiment -lepo appris-Gela. Је voudrais donc lui mettre dans_.un billet:.

udeseno (sastavljeno) "Belle marquise, vos beaux._.yeux me foqt mourir le feu - vatra, f.ar d'amour", mais је voudrais que cela fiit mis d'une reduire en cendres - pre- maniere galante, que се fut tourne gentiment.

tvoriti и prah Мanke de pJiillosopble. - Mettre que les feux · de les violences - muke ses_.yeux reduisent votre creur en centres; que vous.

souffrez nuit._,et jour pour elle les violences d'un ...

etendre - prosiritf а la mode - ро modi

Moпnsiiev Jourdaiiпn. - Non, non, non, је ne veux point tout cela; је ne veux que се que је vous._,Ш dit: "Belle marquise, vos beaux yeux me font mourir d'amour" ..

Мaitre de ]!)hilosopble. - П faut Ьien etendre Ia chose .. Moпnsie11l!Г Joшdaiпn. - Non, vous dis-je, је ne vешс.

que ces seules paroles-la dans le blllet, mais tournees. а la mode, Ьien arrangees comme il faut. Је vous prie· de me dire un peu, pour voir, Ies diverses manieres. dont"_,on les peut rrtettre.

Мafitte ~е ]!)hilosopl!nie.- On les peut mettre premiere-· ment comme vous.._,avez dit: "Belle marquise. vos beaux._,yeux me font mourir d'amour." Ou Ьien::

1

"D'amour mourir me font, belle marquise, vos beaux,_.. __.yeux." Ou blen: "Vo~ yeux beaux d'amour me font,. belle marquise, mourir." Ou blen: "Mourir vos beaux_

arraпger - urediti, udesiti ._.yeux, belle marquise, d'amour tne font." Ou blen:: divers, е ( divёt·, divers) - "Ме font vos._..yeux beaux mourir, belle marquise

razni d'amour."

238

Monsieuar JourdaJiпn. - Mais, de toutes ces fa9ons-la, Jaquelle est la meilleure?

l\t1aitte ~е phiiosophie. - Celle que vous._..avez dite: "Belle marquise, vos beaux_yeux me font mourir d'amour."

(Moliere: Le bourgeois gentilhomme)

Devedeset osma leiн=ija

М. Perr.ichon part en voyage

premierement -· prvo Ie (la) meilleur, е - najbolj{ le bourgeois (burf.oa) ~

burf.uj, gradanin le gentilhomme ( zantijom)'

- p!emii

М. Perrichon, un brave commer9ant retire des._..af- part en vovage ( piir anvo-faires, а decide de partir dans les_.Aipes avec sa famille; ajiif.) c'cst k: pre11Jer voyagc qu'il fait ei П а un peu perciu Ја tete:

М. Perrichon, Madame Perrichon, }Ienriette, leur fille. Perrichon. - Par ici! . . . ne nous quittons pas!

nous ··· I1e pourrions pius · nous retrouver ... ·· Ou sont nos bagages? ... (Regardant а droite). Ah! tres blen! Qui est-ce qui а les parapluies?

Henriette. - Moi, рара. Perrichon. - Et le sac de nuit? ... les manteaux? ... M-me Perrichon. - Les voici! Perrichon. - Et тоn panama? . . . Il est reste dans

le fiacre! ... Ah! non! је l'ai а Ia main! Dieu, que j'ai chaud!

M-me Perrichon~ - C'est. ta faute! . . . tu nous brave - valjan

comme 9а! presses, tu nous bouscules! ... је n'aime pas а voyager presser - terati

bousculer - gurati Iaborieux - tezak

Perrichon. - C'est le depart qui est laborieux ... une fois que nous serons cases! • . . Restez la, је vais prendre les ЬiЊ~ts ... (Au guichet.) Trois premieres pour :П:.уоn!

etre case - smestiti se etre en avance - doii rano la! - eto quand је te disais que ...

L'employe (brusquement). - Се n'est pas._..ouvert! _ /еро sam ti ја govorila Dans._,un quart d'heure! da ...

Perrichon (а l'employe). - Ah! pardon! c'est la nous voila partis - evo smo premiere fois que је voyage . . . (А sa femme.) Nous posli

sommes_en avance. la fleche - strela

M-me Perrichon. - La! quand је te disais que Gillaume ( gijom) - Viljem nous_avions le temps . . . Tu ne nous._..a pas laisse s'elancer- poleteti, vinuti se dejeuner! completer - dopuniti

239

education, f. - vaspitanje la lorgnette - mali dogled le carnet ( karne) - beleinica auteur ( o!Or Ј т. - pisac а present ( prezaп Ј - sad п s'agit de - rec је о,

radi se о I'homтe du тonde - covek

iz otmenog drustva recueillir - skupljati,

unositi

le facteur _. nosac faire enregistret· les bagages

- predati prt/jag distribuer les bШets -

izdavati karte

prendre son tour -· zauzeti svoje mesto и redu

vous, la-bas! - vi, tamo!

Perrichon. - Il vaut mieux etre en avance! ... on examine la gare! (А Henriette.) JEh Ьien! petite fШе, es-tu contente? . . . Nous voila partis . . . encore quelques minutes et, rapides come la fl&:he de Guillaume Tell, nous nous_eJancerons vers les Alpes, et tu completeras ton education au grand spectacle de la nature! (А sa femme.) Tu as pris Ia lorgnette?

M-me Perrichon. - Mais oui! ... JEst-ce que vous .._.allez continuer Iongtemps comme ~а? . . . ,_.

Perrichon. - Quoi? M-me Perrichon. - Vous faites des phrases dans

une gare!

Perrichon. - Је ne fais pas de phrases ... j'eleve les.._.idees de l'enfant~ (Tirant de sa poche un carnet.) Tieпs, ma fill~, ~,., .. oici uu caruet qu~ j'ai ach~t~ pour toi.

Henriette. - Pourquoi faire? Perrichon. - Pour ecrire d'un сбtе Ies depenses,

et de l'autre les, .. )mpressions. Henriette. ..::.:::.: QшШеs '-'impressions? Perrichon. - Nos.._.irnpressions de voyage! Tu

ecriras, et тоi је dicterai. M-me Perrichon. - Comrnent! vous_.aHez vous

faire auteur а present?

Perrichon. - П ne s'agit pas de me faire auteur ... mais.._)l me semЬle qu'un hoтme du monde peut.._.avoir des pensees et 1es recueillir sur un carnet! ·

M-me Perrichon. - Се sera Ьien јоШ

Perrichon (а part). - JElle est comme ~а chaque fois qu'elle n'a pas pris son cafe!

Un facteur (poussant un petit chariot charge de bagages). - Monsieur, voici vos bagages. Voulez-vous les faire enregistrer? . . • ·

Perrichon. - Certaineтent! Mais.._..avant, је vais les compter ... parce que, quand.._.. on sait son compte .. :

1 Un, deux, trois, quatre, cinq, six, rna femme, sept, 'та fille, huit, et moi, neuf. Nous sommes neuf. (Le facteur part, М. Perrichon le suit.._.en courant.) Depechons-nous! (Aux femтes.) Attendez-moi la! ... ne nous perdons pas! (l\1: Perrichon revient en courant.) Les Ьlllets d'abord? tres Ьien! (А l'employe du guichet.) Monsieur! on ne veut pas......,enregister mes bagages avant que j'aie pris теs Ьillets!

240

L'employe. - Attendez! Се n'est pas.._..ouvert!

Perrichon. - Attendez!? Et la-bas, i!s m'ont dit: Depechez-vous! (S'essuyant le front.) Је suis.._..en nage!

M-me Perrichon. -"-::- Et moi, је ne· tiens plus sur mes jambes!

Perrichon. - Et Ьien, asseyez-vous ... (Un peu plus tard, il aper~oit Ie guichet ouvert.) Ah! sapristi! on distriЬue les Ьillets . . . (П se precipite, et bouscule cinq.._..a six personnes qui font la queue).

Un voyageur. - Faites donc attention, тonsieur!

L'employe (а Perrichon). - Prenez votre tour, vous! la-bas!

Perrichon (а part). - Et mes bagages! ... et ma femme! ... (ll se met.._..a la queue.)

(Quelques тinutes plus tard, i1 revient en courant.)

JEnfin! c'est fini! j'ai mon bulletin! је suis_.enregistre!

м.:.mе Perrichon. - Се n'est pas тalheureux! etre enregistre - Ыti

protokolisan Le facteur. - Monsieur ... n'ouЫiez pas Је facteur. ailons - dobro

s'il vous plait . . . va pour - neka bude

Perrichon. - Ah! oui . . . Attendez. (А sa fem~e la reine- kra/jica ~t sa fille.) Qu'est-ce qu'il faut lui donner, а celui-Ia? је l'aurai laisse -- Ыси ga Dix sous? ostavio ( moida sam ga

М-те Perrichon. - Quinze!

Henriette. - Vingt!

Perrichon. - Allons ... va pour vingt soust Tenez, mon. gar~on!

M-rne Perrichon. - JEntrons-nous?

Perrichon. - Un instant ... Henriette, prends ton carnet et ecris.

М-те Perrichon. - Deja!

Perr.ichon (dictant). - Depenses: fiacre, deux francs • . . chemin de fer, cent soixante douze francs cinq centimes . . . facteur, un franc.

Henriette. - C'est fait.

Perrichon. - Attends! Iтpressions! . . . (Dictant.) Adieu, France ... reine des nations! (S'interroтpant.) Eh Ьien! et тоn panama? ... је l"aurai laisse aux bagages! (П veut courir).

М-те Perrichon.- Mais non! le voici!

16

ostavio) Ја barriere - ograda quereller - grditi finit par trouver ·- najzad

nade

la BastШe (bastij) f -Bastilja

la prise - zauzece, osvojenje la demission - ostavka la manifestation - manife

stacija, demonstracija le п~giтent - puk

241

le dragon - dragon mercenaire ( mersenёr) -

najamnicki

assaillir ( asaji1") - napasti la foule - gomila le peuple - narod desarme - nenaoruzan la garde - garda s'unir а - sjediniti se,

pridruziti se

la revolte - pobuna, ustanak sonner le toczin ( tokse1~) -

zvoniti па uzbunu

forcer - sf!om otvorif.i, provaliti

le magasin - sk/adiste, slagaliste

la юunШon - mшzief./a,

stf·eljivo

augmenter - povecati 1а quantite - ko/iCina le Comite - Odbor,

Komitet

forger - ( s) kovati la lance - koplje fie'vтeux, euse - groznicav rester ..:.._ ostati illuminer - osvet!Ш

la troupe - ceta, vojska courir - trcati; pronositi se Ia forteresse - tvrdava braquer - uperiti hurler - urlikati le siege - opsada intervenir - priteCi ensuite - zatim la reddition - predaja inevitaЬle - neminovan,

neizbefan

242

Perrichon. - Ah oui (Dictant.) Adieu, France, reine des nations! (On.....;entend la cloche et on voit courir plusieurs voyageurs.) Ah! ah! entrons! Nous finirons cela plus tard! (L'employe l'arrete а la barriere pour voir les billets. Perrichon querelle sa few...me, et sa fille finit par trouver des billets dans sa росће. Ils_entrent dans la salle d'attente.)

:La prise de Ia Bastille

(14 ]nnШet 1789)

:Labic!he.

(Vous_avez certainement entendu parl~r de la prise de la Bastille. Vous n'ignorez probaЬlement pas que cet evenemeп-t, qui eut 1ieu 1е 14 juШct 1789, .зst соп:..

sict&'e comme le prewier acte de 1а Revolution fran9aise et que cette date а ete choisie porir la fete nationale. En . homma ае а la France qui, а cette epoque, а revolutio;;e le m~nde, vous lirez се recit historique.)

Quand-on eut-appris а Paris la nouvelle de Ia demission de Necker, de grandes manifestations e-claterent dans toute la ville. Le regiment de dragons mercenaires allernands assaillit la foule du peuple desarme. On entendit le cri: "Aux.._.,armes!" Alors le regiment de Ia garde fraщ:aise s'unit__.au peuple. Le 12 juillet, au soir, commen9a la revolte generale. Оп sonna le tocsin. Le Iendemain la foule penetra dans l'arsenal et for~a Ies rnagasins de munitions. Pour augmenter Ia quantite d'armes, le Comite, qui se forma а l'Hбtel de Vi11e, ordonna de forger cinquante mille lances. On travailla fievreusement. La vШе resta illuminee pendant t<>ute la nuit.

On avait decide, а Paris, de resister aux troupes royales. Le 14 juillet, la nouvelle courut que les can~ns de l'ancienne forteresse-·royale- la prison de Ја Basttlle - etaient braques sur la ville. "А Ia Bastille!" hurlait le peuple. Le siege sanglant de la Bastille dura quatre heures, les gardes intervinrent ensuite avec un canon.

1 Voyant que la reddition etait__.inevitaЬle, le commandant

de la Bastille s'elaщ;a avec une meche allumee vers le s'elancer - pojuriti, zale-depбt de poudre pour faire sauter la forteresse, m~is__.il teti se

fut retenu par les soldats. Ceux-ci ouvrirent les portes

de la :Вastille; le commandant fut tue. Dans toutes

les rues et su:r toutes les places retentissaient les cris:

la meche - fitilj le depбt - spremiste la poudre - barut faire sauter - dici и "Victoire! Victoire!"

vazdult Dans la nuit du 14 au 15 juillet а Paris personn~ retentir - odjekivati

ne dormit. Tous s'attendaient а се que l'armee royale tous (tus) - svi, svalc(o)

donnat l'assaut а la capitale. Les haЬitants se ~nt donner l'assaut а- izvrSiti juriS па а fortifier Ia ville; on dressa des baпicades, on creusa

des tranchees, on enleva des pieпes de la chaussee,

· on forgea des lances, on fondit des balles. Des femmeR

Ia capitale - g/avni grad se rnirent (mettre) а -

transportaient des pieпes sur les toits pour les jeter sur fort, е _ jo.k

les soldats. On s'arma de fusils, de lances, de batons. fortifier - utvrditi,

Des detachements de la garde nationale, organises

par la bourgeoisie, occuperent les endroits les plus_importaпts.

Quand_on apprit а iouis XVI que Paris s'etait

utvrdivo.ti

dresser - podiCi creusser - {is)kopati Ia tranchee - rov enlever - skidati, dizati

souleve et que la :Вastiiie etait prise, il s'ecria etonne: la chaussee - cesta, ko/nik

"C'est donc une revolte!" - "Non, sire, lui repondit fondre - tali'ti

un de ses courtisans, се n'est pas_une revolte, c'est la balle - metak Ia revolution!"

Beograd, 14 juillet (Tanjug). - А l'occasion de

Ја fete nationale fran~aise, Ie President de Ia Republique

federative populaire de У ougoslavie, le rnarechal Josip

Broz · Tito, а · adresse au President de la RepuЬlique Fran~aise, М. Rene Coty, Ie telegramme suivant:

"А l'occasion de la fete nationale fraщaise j'envoie

transporter - p1·enositi

1 s'armer - (na)orufati se Ie detac11ement - odred l'endroit, m. - mesto irnportant - vazan apprendre a-javiti, saopstiti se soulever - .Yohuniti se le courtisan - dvoranin,

dvorjanik

la revolte - pobuna, ustanak

la revolution ( -lйsjon) -а Votre Excellence, en rnon nom et au nom des peuples revolucija

yoпgoslaves, mes felicitations cordiales. Је Vous exprime

mes vreux sinceres pour Votre bonheur personnel et

pour la prosperite du peuple fraщais."

(Borba, 14 juillet 1954)

16* 243

en mon nom - и moje ime la felicitation - cestitka les voeux - zelje la prosperite - Ь/agostanje

nos fils = nos.._.enfants aux._,armes - па oruije le bataillon - bataljon le sang __ )mpur (sankenpfirJ

- necista krv qu'un ... abreuve - neka ..•

napoji

les sillons - polja; · njive Rouget de Lisle (mie de li!J

244

Stota lekcija

La Ma11rseШaiise

(La premiere strophe)

Allons.._.enfants de la patrie, Le jour de gloire est.._.arrive! Contre nous de la tyrannie L'etendard sanglant est Ieve! Entendez-vous dans les campagnes Mugir ces feroces soldats? Ils viennent jusque dans nos bras Egorger nos fils, nos compagnes.

Aux.._,armes, citoyens! Formez vos bataillons! Marchons! Marchons! Qt1'un sang impur Abreuve nos sillons!

Cote d'Azur

RECNIK

m (masculin) = imenica muskog roda f (feminin) = imenica ienskog 1·oda pi (pluriel) = mnoiina

··~~rv~~~~ ~~~~j~.~~:c~~k~.~~~ .. ~~ .. n~~~ 1 :~~:::~i~ !,~,~:!~'Ј -""~~:~:~at~,r~::::ш /Gt,... ... .....,._,ЈЏј. \.ollC. J.II.Ut...C.. Иl.+ JIWI .. ~ULII\.....,. 1~""' ____ ...,._.., \-·-----/- ...,.У• .. •-• .... ~ ..., .... .,.~ ......

treba ponoviti. accuse ( akйzeJ m - okrivljenik

А а _:: и~ ila,po itd, ( v ~ 90 i.) a!Ьat-joll!Ш' ( aba-iйrJ m- zaslonac od svetla a!Ьattre ( abatr Ј - oboriti а!ЬоВШоПЈI ( abolisjon) f. - ukidanje аi!Јшше ( aboneJ m - pretplatnik a!Ьord ( аЬб1~; d' - prvo, pre svega a!Ьreuver ( abroveJ - napojiti a!Ьreger ( abrezeJ - skratiti abrncot ( abrikoJ m - kajsija al!юutir а (abutirJ- dovesti do а!Ьоуеr ( аЬоајеЈ - lajati absellJ!ce ( apsansJ f - otsutnost ассаЫеr ( akaЬleJ - skrhati accent ( aksan Ј m - naglasak; aigllJ!

( еgйЈ akut, grave ( grav Ј gravis, -circonПexe ( sirkonf!eks) cirkumf!eks

accepter ( aksepteJ - primiti, usvojiti, pristati, prihvatiti

accident ( aksidan Ј m - nesrecan slucaj accompagner ( akonpanjeJ - pratiti accompDir ( akonpfirJ - izvrsiti accorder ( akordeJ - odobriti accord ( akбr}; d' - slaiem se, tako је

accrediter ( akrediteJ - akreditovati accrocher ( akrose) - okaciti, obesiti

acheter ( asteJ - kupiti acier ( asjeJ m - celik acшiijpte ( akontJ т - akoпto, i"ata acte ( akt) m - de!o, Cin acteur ( aktiJrJ m - glumac addition ( adisjon) f - sablraпje, 1·асип

adieu ( adjoJ ·- zbogom adosser, s' ( adoseJ - nas/oniti ( se) .admimstration ( administ1·asjon) f - пad/e-

stvo, administracija admiraЫe ( admiraЫ) - dostojan divljenja,

divan admirer (.admire) - diviti se adresser (adrese) -- uputiti adversaire ( adversёr) m - p1·otivпik

adverse ( adve1·s) - protivпicki

affaire ( afёrJ f - posao, sf}'Ш, pamica: avoir - а imati posla sa

affiche ( afisJ f - oglas, objm'a affiicher ( afise) - pri!epiti objavu affreux, euse ( afi·o,-IJz) - st1·asaп

age (ai) m - vek; doba; godiпe; stm·ost age, е ( aieJ - star, lt godinama agence ( azansJ !f' - ageпcija

agent ( azan Ј m - agent agreaЬle ( agreaЬIJ - prijatan aiieuB ( ajol) m - deda

245

аifешш: (ајо) m - p1·eci amмser, s' (amйzeJ -'- zabavljati (seJ aiide ( ed) f - pomoc; - de camp ( kanJ amygdaПe ( amigdalJ f - krajnik

adutant Ш1l ( an Ј m - godina aJider ( edeJ - pomoci, pomagati ancien, ne ( ansjen,eп) - stari, ЫvSi aig.re ( egr Ј - kiseo ane~шtir ( aneantir) - шzistiti

aigiШ, aiguё ( еgйЈ - ostar, ostra 2ne ( ап) m - magarac aШeurs ( ајдr Ј - па drugom mestu d' - ange I anJ!) m - andeo

uostalonz Ang!!ais, е ( angte,ёzJ - Englez,-skinja аiПе (е/) f- k1·ilo; un coup d'ailes zamah angfais, е (angte,ёzJ - engleski.

!a·ila AngHeterre ( angzetёl~ _:_ Engleska aimable ( етаЫЈ - ljubazan angle ( angze) m - ugao aimer ( eme) ·- voleti aJID.gora ( ang01·a) m - angorska macka aiJID.e, е - stariji animai ( anima!J m - ii1•otinja amsi ( ensi) - tako, ovako; - que kao мn~е ( aneJ f - godina anr (ёrЈ m - vazduh, izgled; avoilr П'air, aишiversaire (aniversёrJ m - rodendan,

izgledati godiSnjica ajoмter ( aiute) - dodati aтнmoncer ( aпonseJ - objaviti; odavati aЉum (а!Ьот) т"- а!Ьит anterieur, е (anterjдrJ - prethodni, raniji аПеr (ale, ide sa .. etre) - iCi; 'Юi!!', a!!!tftc!!м~mbre (antisanbr) 3 -1жetsoblje

posetiti;- et retour, odlazak i pm•ratak; aobl (и) m - avgust - !Ьien, stajati dobro; s'en- otiCi anxiete ( anksjeteJ f- nespokojstvo

Ailemagne ( a/manjJ f - Nemacka apercevoir ( apersevoa1·) - spaziti, иg/е-

АЈ1Петаш1, е ( alman, almandJ- Nemac,-ica dati; s' - de, primetiti aЊ-emand, е ( alman,d) - nemacki, а aJ[)ostropПne ( apostrof) m - aposu·of аППuв.nи~r, s' ( аlйтеЈ - zapaliti ( se) apostropПner ( apostt·ofeJ - ukoriti alJ!мmette (alйmetJ f- sihica apparaitre (aparёtrJ - pojaviti (se) aiRongerr ( azonze) - ispruiiti appaв.'eill ( араrёД m - aparat alors (alol)- onda, tada;- qме dok, kad apparence (aparans) r- izg/ed allшmmunm. (alйminijom) m - aluminijum appartement (aparteman) m - stan aRternativement ( a/ternativmanJ - appeRer (ар/е) - zvati

naizmeniGno appeшllice (ape11di's) m - dodatak; (slepo) ambarrassant, е ( ambarasan Ј - nezgodan crevo ambassade ( anbasadJ f - ambasada appendicite ( apendisitJ f - zapaljenje amenager ( amenaieJ - urediti, udesiti slepog creva аmешЈ!е ( ama7td) f - globa apporter ( aporteJ - doneti ame~rn.er ( amneJ - dovesti aJ[)preter, s' ( apreteJ - spremiti se ameuЬiement (amobzeтanJ m - namestaj apprendre (aprandrJ - (na)uCiti; cuti, amer, amere (атёrЈ - gorak, gorka sqznati amerement ( amerman) - gorlco approcher ( ap1·oie) de - pr Љ!iiiti se ami, amiie ( ami, ami) - prijatelj,-ica aJ[)p'dJlyer, s' (арйiјеЈ - nasloniti ( se) amical, е (amikal) - prijate/jski apres (apreJ - pos/e; d' - ро, р1·ета;

amiitie ( amitjeJ f - prijateljstvo - que posto amo'dJlr (amiir) m- ljubav arangnee (arenje) Jf- pauk

246

arJ!VJib·age ( arЫtraiJ m - sudenje at tenm, ve - pailjiv arbre ( arbr Ј m - drvo; - fmitier vocka ati:entat ( atanta) m - atentat argeiilt ( arzan Ј m -'-- srebro; novac; - de

росПnе, dieparac argenterie ( arzantri) f ~ srebrnarija arme ( armJ f - oruije armee (аrтё) f- armija, vojska armoire ( armoii1~ f - orman aпaJID.gement ( aranzтan Ј m. - poravnanje arreter ( areteJ - zaustavШ, zadriati;

ullapsiti; s' - zaustaviti se, stati arret ( are) m - zastajanje, zastoj arrПnes ( iir Ј f pl - kapara arriver ( arive, ide sa etreJ - stiCi, desavati

se, desiti se актnvее ( al·ive). f - dolazak art ( iir) m - vestina, umetnost article ( artik!J m - clan a!!"[icм!atio~m ( art!kйlasjon) f - .zglob artnc1111Пer ( aтtikйle) - izgovarati artificieЏe ( artifisjel) - vestacki artiste ( artist) m i f- umetnik,-ca artisrnq1111e ( artistikJ - umetnicki as ( iis) m - prvak, as assaisoюнmer ( asezoneJ - zaciniti ascense1111r ( asansarJ m - diza!ica asseoir, s' ( asoiirJ - sesti assez ( aseJ - dosta assis; etre assns ( asi) - sedeti assid1111, е ( asidй} - revnosan assiistants ( asistanJ m - prisutni assister ( asisteJ - prisustvm·ati assiette ( asjetJ f - tanjir associe ( asosjeJ m - ortak assoмpir, S9

( asupir) - zadremati ataviisme ( atavism) m - atavizaщ naslede

osoblna predaka atmospПnere ( atmosfёrJ f- atmosfera attacПne ( ataseJ m -· atase attacПner ( ataseJ - privezati attaq'dJler ( atake) - napasti atteшJire( atandr)- cekati; s'- а oc~ekivati,

nadati se, racunati

attente ( atant) f - cekanje; salle d' cekaonica

atiention (atansjonJ f - painja; faire paziti

ati:irer ( atire) - privuci affifude ( atitйdJ f - drianje, stav attraper ( atrapeJ - uhvatiti auberge ( oberiJ f - gostionica a'dJlcwu, е ( okon, йпЈ - nijedan, па;

nikakav, kva aщlience ( odjansJ f - prijem, audijencija aujourd'l11111i ( oiurdйi) - danas aщpres de ( ор1·е de) - kod, pored a'dJlssi ( osiJ - takode; - •.. ()l'dJle Що tako

(toliko) .•. kao (kolikoJ aussitot ( osito Ј - odmah; - q1111e Сiщ

tek sto a'dJltaпnt ( otanJ - tolilco autobus ( otobйsJ m - autobus automobile ( otomobl!J f - automobll autour de ( otur deJ -- oko( /о) aмtte ( otr Ј - drugi, а autmi ( otriii) - Ьliinji; d' - tudi autrefois ( otrefoa) - nekad a1111torJiser ( otorizeJ - odobriti autrement ( otreman) - inace avaier ( avale) - progutati avance ( avans), etre en - ici napred;

doCi rano avancer( avanseJ -iCi napred,pribliiavati se avant (lavanJ - pre; p1·ed, napred; - de

(que), pre nego sto avant-bras ( avanbraJ m - podlaktica avare ( aviir) - tvrd, lakom; m tvrdica,

skrtac avarice ( avm·isJ f - tvrdiNuk, sk1·tost avec ( avek) - s, sa, uz to, s tim avenir ( avnir) m - buducnost averse ( avers) f - pljusak aveu ( avo) m -· priznaпje aveugBe ( avog!J - s/ep; s/epac

247

avis ( avi) m - obavestenje; miS!jenje aviser, s' ( avizeJ de - pasti па pamet avoir ( avoiirJ - imati;- mаП а ... bo!i те ... ; .;_ l'air, izgledati

avouer ( avueJ - priznati avr.iH ( avrilJ m ----: april ахе ( aksJ f- osovina

в bagage ( bagiizJ m - prtljag baigner (benjeJ - kupati baigneur-euse (benjOr,-njOzJ - kupac,-ica ba.ignoire ( benjoiir) f - kada Ьain ( ьеп Ј m - kupanje; prendre UВЋ -

( oJkupati se baisser (beseJ - spustiti ЬаП (Ьа!Ј m - igranka, bal ЬаПаi (bale) m - metla baПayer(balejeJ ... ----:. pomesti banlieue (banljo) f- predgrade banque (bankJ f- banka banquier (bankje) m - bankar bapteme ( batёm) m - krstenje baptnser (batize) - krstiti barbe ( barb Ј f - brada bas ( hiiJ m.- dugacka сшара bas, basse (Ьii, ЬiisJ - nizak, donji ЬаtаШе ( batiijJ f - bltka bataШon (batajonJ m - bataljon bateau ( bato) m - lada blltir (bati'r) - zidati, graditi Mton (batonJ m - stap, motka batterie ( bari) f - baterija; - de cuisine,

kuhinjsko posude battre (batrJ - blti, tuii bavard, е ( baviir, bavardJ - brbljiv, а bavardage ( bavardai) m - b1bljanje bavarder (bavardeJ - brbljati beau, be!le (Ьо, Ье!Ј - lep, а beaucoup (bokuJ - n1nogo; beaucoup

beaucoup, vrlo n1nogo beRНe-mere ( bel-mёr Ј f - tasta, svekrva berger,-ere (berze,-ёrJ - pastir,-ka

248

besoiпn rьezoenJ m - potreba; ]'ан besoiпn

de о • о treba mi ... bete (Ьёt). f- iivotinja bltise ( betiz) f - ludost, glupost blbliotheque (blЬliotekJ f- ЫЬlioteka

Ыепn (bjenJ m - dobro, imanje; faire du - Ciniti dobra; cela me fait du - to mi pt·ija

blen (bjenJ - dob1·o, vrlo, mnogo; blen que mada

bientot (bjentoJ- uskoro; а-! do skorog videnja!

blere ( Ьјёt-} f - pivo blfteck (biftekJ m - blftek ЬШеt (bijeJ m - karta, ulaznica, menica;

- de baлnque novcanica bls, е {bl, blzJ - crn, smed; panпn - crni

hleb blscunt. (blskйi)m - dvopek, peksimit. JЬПaireau (ЬleroJ m- cetkica za sapunanje ЬПаnс, Ыапnсhе (Ыап, ьtansJ - Ьео, bela Ыаnс (ЬfanJ m - bela Ьоја, belilo;

d'reшf, belance Ыaпncblr (ЬlanSirJ - beliti, kreciti Ыanchisseuse (ЬlanSislJzJ f- pralja Ые (Ьlе) m- zito Ыesser (Ьlese) - raniti Ыеu, е (ЫоЈ - plav, n1odar Ыond, е (Ьfon,dJ - plav (о kosiJ; blere

Ыопndе, belo pivo ЬосаН ( bokal) m - stakleni sud, tegla boeuf ( bof) m~ _:_ vo; govedina; les boeufs

( leboJ, volovi boire (boiirJ - piti boiis (ЬоаЈ m - drvo boisson (boasonJ f - pice boiite. (boatJ f- kutija Ьшu, Ьоише (bon, bonJ - dоЬш, dobt·a ьonnueur ( boпlJr Ј m ·- sreca bonПuomme Т ЬопотЈ m - dobriCina bonjour (bonzйrJ m ·- dоЬаг dan (jutroJ Ьшше (bonJ f - sluiavka bonte ( bo'nte) f - dobrota

bord (bor) m - kraj, ivica; obala ьш·deaunx ( bordo Ј m - bordovsko viпo

borgne ( bornjJ - corav bosse (bosJ f- grba; cvoruga boucПue (busJ f - usta boucПuon ( buson Ј m - zapusac, ёер bouclier (buklijeJ m - stit boШШr(bujirJ-(uza)vreti; fair:e-{sJkuvati bowe ( bul) f - lopta, grudva bowevard ( bulviir Ј m - bulevar bouquet (bukeJ m - kita bour.rer (bureJ - napuniti, nablti bourse (bursJ f- kesa; berza bout (buJ m - kraj; au - de па kraju,

~~~'~ pv.>t<:.

bouteШe ( butёjJ f - Ьоса

boutnque (butikJ f - pt·odavnica, ducan bouton ( buto11 Ј m - dugme iЬraceieli: (brasieJ m - nшukvica

Jl»ras (ЬгаЈ m - mka, misica /Ьref, breve ( bref, brёv Ј - kratak breteBПes ( br8tel) f - poramenice brJigand (briganJ m - razbojnik briller (brijeJ - Ьlistati, sijati br.ique (brikJ if- cig/a, оре/са

br.iquet ( brike) m - ира/ј ас

brosse (bros) f- cetka JЬrosser (broseJ - cetkati brouШard (brujiir) m - magla brounШe ( Ьrйј) f - svada, zavada brouШer, se (brujeJ - zavaditi se brnnt ( brйiJ m -·_ sum; ga/ama; vest

brliJ!Dant, е (brйlanJ - v1·eo, iarki, gorttCi JЬrliJ!Her (brйleJ - (iz)goreti brnпn, е (bron, brйnJ- n1rk, crnomanjast;

Jl»Jiere brnne, crno pivo brnsqune ( brйskJ - iznenadan, nagao bruyaлnt (brйjanJ - buran, hucan buander.ie ( bйandriJ f - perionica buППetnn (bй!ten_) m - cedulja; izvestaj;

potvrda; - de se]our prijavпica bureau (ЬйrоЈ m - pisaci sto; kапсе!шiја buvard ( bliviir Ј m - upijac

с

~а ( saJ - to, ovo, ono cablnet (kablneJ m- kablnet, soba za rad cabrnoBet (kabrioleJ m - dvokolice, ceze cacПuer (kaseJ - (saJkriti cadeaun (kadoJ m -- poklon, dar; faire

- de qch а qn darovati cadet, te (kade, lletJ - n1ladi, а (brat,

sestra; sin, kCi) cafe (kafeJ m - kafa; kafana cafetJiere ( kaftjёr Ј f - diezva caisse (kosJ f - sanduk; kasa; Ьlagajna canssJier (kesjeJ m- Ьlagajnik

~JciШl ( kat'kйij m. - racun cale~oпn ( kalson Ј m - gace caDme (kalmJ - mi'ran, tih; m mir caПmer ( kalme Ј - umiriti camarade ( kamaradJ m i f - drug( arica} cambrJioDeш ( kanbrio!lJr Ј m _:_ obljac, lopovcamp ( kan Ј m - logor; a.ide de - adutant campagne ( kanpanjJ f - selo; polje cana]!)e ( kanape Ј m - kanabe canard ( kaniir Ј m - patak; !ist cancan (kanJ(a11) m- ogovaranje, gakanje canif ( kanif) m - noiic, perorez canпne (kanJ f- stap caoutchouc ( kaucuJ m - kaucuk, guma сараЈЬ!е ( kapaЬI) - sposoban capi!l:aie ( kapital) f - giavni gt·ad capiteux, euse (kapito, -!JzJ -::- opojan car (karJ - jer cшractere ( kшaktёr Ј m - karakter carafe (karaf) f- Ьоса (za voduJ carte ( kart) f- karta; - de vnsйte posetnicu carton ( kш·ton Ј m - kш·ton

cas (kiiJ m - slucaj casserole ( kasrol) f - serpa cause {kozJ f- uzrok, povod causer (kozeJ - pt·ouпokoJ•ati; 1·azgo-·

varati (seJ cave ( kiiv Ј f - podrum се, cet (se, setJ - m•aj, taj; се ovo, to

249

ceder ( sede) - ustupiti, popustiti c!hшнrger ( sarze) - natovariti сеd!Ше ( sedij) f - sedilja c!h!ariot ( sarjo) m - kolica cena ( sla) - ono, to c!narmaпat, е ( sarma·n,t) - divan, /jubak celebre ( selebr Ј - slavan, сиvеп chasse ( sasJ f - lov сеНiе (sel) - ta, ona chasser (sase) - loviti, (o)terati celm (selйi) - taj, onaj chasseur (sasiЗr) m- lovac ceш:ire (sand1') f- ререо chat (sa) m - macka cenm·ner (sandrije) m - pepeljara chatann, е (Saten) - kestenjast, smed cent (san) - sto, stotina chaud, е (so, sod) - topao, vruc centraП (saЩJ·al)- srediSni, centJ·alni chauffer (sofe) - (za)grejati cepeшlant (sepandan) - medutim, ipak chauffeur (sofiЗr) m - Zoiac, sofer cerceau (se1·so) m - obruc chausser (!fose) - obu(va)ti cerc!e ( serkl) m - krug chaussetie ( soset) f - kratka carapa ceremoпanaЛ ( seremonjal) - s~·ecan chaux ( so) f - krec ced ( ser/)_ m - jelen ~hef ( fef) m - !ef, ::tш·:;!ff:-za

cerise (seriz) f- tresnja (plod) chef-d'oeuvre (sediЗvr) m - remek delo cerJisier ( se1·izje) m - tresnja ( drvo) chemJin ( sтen) m - put; - «Ј! е fer, ieleznica certain, е (serten, en) - siguran, pouzdan; chemJinee rseтine) f- kaтin; dimnjalc

certainement ( sertenman) - svakako cerveau (servo) m - mozak; rJ!шme de

- kijavica cerveile f - тozak ( za је/о) ces (se) - ovi, е; ti, е сеНе ( set) - ova, ta ci!lacuпa, е ( sakon, -kiin) - svaki, а ctnagrnn ( sagreп Ј m - tиga, jad c!rnaiJГ (Sёr) f- теsо (Zivo) chaft~re (sёr) .f- katedra cHЋanse ( sёz) f - sto!ica chaleur ( saliЗr) f - toplota, vruCina chamb~re ( .sапьr Ј f - soba c!rnamp (san) m - polje, njiva chance (sans) f- srecan slucaj chшngex (sanze) - promeniti; - qch

contre zaтeniti sa cJ!Ћanter (sanre) - pevati cha;rnte'!IШ' (santiJr) m - pevac chapeau ( sapo Ј m - sesir chapelier ( sapel-je) m - seSirdiija сhаре!Ле ( sapel) f - !саре/а, -crkvica cllmil!lue (sak) - svaki, а ~IЬlarJЬo;rn ( sаrьоп Ј m - ugalj

250

.:Па~ЈШ€ { Лп) jjuU "- lttusi( ovina) c!rner, ere (sёr) - drag; skup(o) chercher ( serse) - traiiti; аН!еЈГ, venir,

e;rnvoyer - iCi, doCi, poslati ро c!rner.П, е ( seri) - т Ш (тој) ; dragan, а

c!rne~ai ( .seval) т - !conj cheveu (sevo) m - dlaka, vlas; kosa chevШe ( svij) f - clanak (па nozi) cJ!nez (se) - kod; - so.ii kod svoje !сисе

cmen ( sјеп Ј т - pas cJ!nifJfre ( sifr Ј m - cifra сПшс (!fok) m - (s)udш·

cJ!nonsir (soazir) --: Ыrati cho.iix (soa) m - izbm· choque~r (Soke) - (s)udariti; - les veпes

kucnuti se ( саsата) cJ!nose ( soz) f - stvar, queЛque - nesto,

!Ьiепа des - :11 • • • mnogo pozdrava chou-fBe!IJllГ ( suf!iЗr Ј т - karfijol сnеП ( sjel) m - nebo cigaretie ( sjgaret) f - cigareta cin (sil) m - trepavica ciimetJiere ( siтtjё1·) m - groblje cnnema ( sineтa) i сiпае, m - kinemato

graf, Ьioskop

cfiНI«JJ (senJc) - pet ciШ)l!IJlaНllte ( senkant) - pedeset circonstaпacэ ( sirkonstans) f - olcolnost,

prilika circ!!Jtl!atJioК1l (sirkiilasjon) f- tok, saobracaj,

promet circuJer (sirkйle) - teci, kretati se citoyen, ешnе ( sitoajen, jen) gradanin,

g1·adanka citroo (sitron) m - limun citroпanade ( sitronad) f - Zimunada civet (sive) m- paprikas clai~r, е (lclёr) - jasan, svetao cJa«]!1!11er ( klalce) - cvolcotati c!asse (kkis) i - razred classi«JJIU!e ( klasik) - lclasican сПеf (kle) i с!е, f - kljuc; fermer а

zalcljucati cПient ( klijan Ј ш - musterija c!igпaer (klinje) - iтirkati

clloc!rne ( lclos) f - zvono coc!rner (kose) m - koCijas coe!IJl!i" ( lciЗr) m - srce; par паратеt

coffre-Љrt (kofr-for) m - kasa cognac (konjalc) m -- konjalc coiffer (lcoafe) - ( o)ceS/jati co.iiffeш- (koafiЗr) m - berberin, ft·ize;·

coin ( lcoen) m - ugao coiing ( koen) m - dunja coiere (kolёr) f - gnev, bes coilegue ( koleg) m - kolega coller (kole) - (za)lepiti соШеr (!со/је) m - ogrlica соППоме (kolon) lf - stub; - vertebraJ\e

kicma combattre (konbatr) - boriti se comblen ( konbjen Ј -· koliko commander (lcoтande) - zapovedati,

nшuciti

comme (/сот) - lcao, kako; (bas) kad; - ~ ovako, talco; ovakav, ta!cav

commencer (koтanse) - poceti comment (/со та n) - kako

commer~ant ( lcoтersan) m - trgovac commerce (lcoтers) m - trgovina commercian (koтersjal) - trgovins!ci commJis-voyageur ( koтi-voajaziЗr) m

trgovacki putnik

~ommJissariat ( komisarja) m - kvart commJissionшlire ( komisjonёr) m - nosac commodШi (komodite) f- udobnost commun, е (koтon, йп) - zajednicki commune .(Јсотйп) f- opstina compagne (konpanj) f - supruga; zena compagnoпa (/conpanjon) m - drug, ortak compartfiment (Jconpш·tiтan) m - /сире

compBet, ete (konpte, -et) - potpun comp!iment (konpliтan) m- pozdrav; mes

- s! cestitaт!; mes - s а о •• pozdravite composer (konpoze) - sastaviti compote (konpot) f- slatko, kompot comprendre (konprandr) - obuhvatiti;

sadriati; razumeti

compris, е ( Jconpri, iz) - uracunat, а comptaЬie ( kontaЫ) m - knjigovoda сошрtе (lcont) m - racun compter (lconte) - racunati, brojiti concierge (lconsjeri) m i f - pazikuca,

vrarar

condamпaation ( /condanasjo'~ f - osuda co;rndamne, е (Jcondane) - osudenilc-ca condamirner (kondane) - osuditi condition ( Jcondisjoп Ј f - uslov; а - de

(que) pod us!ovoт da (.ako)

conducte!IJl!i" (JcondiiktlJr) m - kondukter conduire (Jcondii!r) - voditi, terati confessio;rn (lconfesjon) f - ispovedanje comfiairnce ( /confja11s) f - povet·enje co;rnifisexie ( konfiz1·i) Jf - prodavnica

bonbona

confimre (lcofitnt'ir) f- pekmez confort ( kon for) m - udobnost co;rnft!!ls, е (Jconfii, llz) - zbunjen, а confш;ion (konfйzjon) f- zbrka, nered conge (konze) m - otsustvo; otkaz

251

collшaitre (konёtrJ - poznavati; faire -saopstiti

cшniitaJissance (konesansJ jf' - poznanstvo; - s pl - znanje

cшnseil (konsёjJ m - savet conseШer ( konsejeJ - savetovati consentir r konsantir Ј а - pristati па considerer (konsidereJ - smatrati consistant, е (konsistanJ - cvrst, jak consommateur (konsoтatorJ m- potrosac consommation (konsomasjonJ Jf -potrosnja;

pice (и ka/aniJ

constituer (konstitйeJ - saCinjavati construction (konstrйksjonJ f - zidanje,

izgradnja

construire (konstrйlrJ -- zidati contenir ( kontenir Ј - sadrzati content, е ( kon ta'll') de - zadovoljan coa1tinue11.· (koniiпйeJ ;,:.:_;_ ·nastaviti contraire ( kon!f.ё!-} - protivan, suprotan;

аtш - nap1·otiv

contravention (kontravansjonJ - prekrsaj contre (kontrJ - protiv, prema, uz convaincre r konvenkr Ј - ubediti convenir ( konvenir Ј - svideti se; odgovarati;

"konvenirati"

conversatiшn (konveJ·sasjonJ f - razgovor convive (konvJvJ m i f- gost, gosca convocation (konvokasjonJ f - saziv copier ( kopjeJ - prepisati coq (kokJ m - petao coquetterie ( koketriJ f - koketerija cord.ial, е ( kordjal) - SJ·dacan cord.on (kordonJ rn - kanap, gajtan cornicПnon ·(korniSonJ rn - sitni krastavac corps (korJ m - telo corset (korseJ т -- steznjak, "midet·" costume ( kostйmJ m - odelo cote (koteJ m - bok; strana; aux cOtes

de иz bok; а - de pokraj, pored

coton (kotonJ m - pamuk cou (kuJ m - vrat

252

couc!!uer, se (kиseJ - leCi; etre conche-- lezati

coude ( kиdJ m - lakat coudre r kиdr Ј - siti cotшller (kиleJ - teCi counp (kиЈ rn - иdar; - de fusiП, рисапј;

- d'oeiП, pogled; sunr Ве - odтa/z~

tount а - iznenada counpe ( kир Ј f - kupa cour ( kйr Ј f - dvoriste courage ( kиriizJ m - hrabrost courageusement ( kurazozman Ј - hrabro courageux, euse (kиrazo, ozJ - hl·abar cou:rir ( kurir Ј - trcati cours ( kйr Ј m - tok; tecaj, "kurs" course (kшsJ Jf - trka; voznjq. courtois, е ( kurtoa, iizJ - uljиdan

cousin, е (kиzen, inJ - rodak сочлtе:ЈЈд (kutoJ .т .. ""- .поi couter ( kuteJ - stajati, "kostati" couturier, -ere (kutйrje, -ёrЈ m f -

krojac za dame, k1·ojaCica couvercHe ( kиverkl) m - poklopac couvert ( kuvёr Ј m - stoпi рriЬш; mettre

Ве - postaviti sto couverture (kиvertflrJ f - pokrivac couvrir (kuvrirJ - pokriti crane ( kriinJ m - lobanja cravate (kravatJ Jf- kravata creation ( kreasjoЉ Ј jf - osпivanje

credlit ( kredi) m - kredit creux, -euse ( kro, ozJ - supa/j; dubok cri ( kri) m -:- uzvik crime ( krimJ . m - zloCin crimineH ( kriminel) m - zloCinac crfttftque (kritikJ f - kritika; m kriticm· c&·~i:re (kroiirJ - verovati, misliti, sпщt1·ati;

faire - uvвriti

croiser ( kroazeJ - ukrstiti ( seJ croissant (kroasanJ ш - mlad mesec;

kifla croix ( kroaJ f - krst croiilte ( krйt Ј f - kша

~routon (krиtonJ m - okrajak (hlebaJ ~rousШiant, е ( krustijan, tJ - rskav;

"res" pecen cueШir (kojirJ - brati cuШer ( kйijёr Ј f - kasika cwr ( kйir Ј m - koza cuire ( kйi1·J - kuvatl; peCi

defini, е (definiJ - odreden degourdir ( degurdirJ - razgiЬati

degre ( degreJ m - stepen, stupanj deja ( deiaJ - vec dejeuner ( deioneJ m - rui!ak; le реШ -

dorucak dejeшner ( dezoneJ - rucati dtЯай ( deleJ m - rok «:IШR)ine ( kiiizinJ f - kuhinja

cuisinier, ere (kйizinje, ёrЈ - kиvar,

cuisse (kйisJ f- but(ina); batak cuit, е ( kйi, t) - kиvan; pecen cuivre ( kйivr Ј m - bakar

-ica deПicieunx, euse ( delisjo, ozJ - divan, vrlo

cunotte ( kйlotJ f - pantalonice curJieiU!X, euse (kйrjO, ozJ - radoznao cycHsli:e (siklisi) m - Ыcikiisia

D DaЛmatie ( dalmasi) f - Dalmacija daniigereUJix, euse . ( da'nzero, iJzJ - opasan ldlarms ( danJ - и, па, kroz, iz, za danser (danseJ -- igrati (koloJ date ( datJ f - datиm

davantage ( davantazJ - viSe de ( de) - v. lekciju 91 debar!ЬounШer, se ( debarbиjeJ - итiti se deoottre ( debatr Ј - raspravljati dleboiU!cПner ( debиseJ - otpusiti, otcepiti de!Ьout ( dеЬиЈ - uspravno; etre -- stajati

(blti па nogamaJ de!Ьut ( dеЬйЈ m - pocetak de!Ьuter ( debйteJ -- poceti decem!Ьre ( desanbr Ј m - deceтbar

I!Jiec!!uausser, se (desoseJ - izи(vaJti se decider ( deside) de - odlиCiti, se - а,

reSiti se па d!ecHaratnoпn ( deklarasjon Ј f - izjava decDarer ( deklareJ - izjaviti I!JiecoiU!per ( dekиpeJ - iseCi deco1Шvrir ( dekuvrir Ј - otkriti I!JiecrocПner ( dekroseJ - otkaciti dedanns ( dedan Ј - uпutra

defendre ( defaridr) - braniti; zabraniti «<!efeпnse ( defans) f - odbrana; zabrana

ukusan deluge ( delйzJ m - potop deшaiпn ( demen Ј - sutra deшande (demandJ Jf- zahtev; то!Ьа demaшler ( demande) - traiiti; moliti oemenager (demenaie) - (i)seiiri se demeurer ( demoreJ - stanovati; ostati demi, е ( demi) - pola, роlи demolfir ( demolir Ј - (роЈ ruSiti deпnt ( da1tJ ft. - zub deJIPart ( depiir Ј m - odlazak depasser ( depaseJ - preci, prevazici de]!)ecПne ( depёsJ f - depesa depecПner, se ( depeseJ - zuriti se I!Jiepend~re ( depandr Ј -- zavisiti depense ( depansJ f -- trosak; ostava depensner, Jiere ( depansje, ёrЈ - trosadiija,

rasipnik depПoyer ( deploajeJ - razviti deposer ( depozeJ - spиstiti, staviti,

poloiiti depunis ( depйiJ - od, pocev od;

- que otkad od tada;

deranger ( deranze) - smetati derпnner, Jiere (dernje, ёr) - poslednji,

prosli derme~rement ( dernjerman Ј - nedavno de:rober ( derobeJ - иkrasti, oteti derouRer ( derule Ј - razviti derriere ( derjёr Ј - iza, pozadi I!Jies ( deJ - od, pocev od; jos od; -- q1Ше

i!im, tek sto desagreable ( dezagre.aЬZ) --'- neprijatan descendre ( desandr) - siCi

253

desesperer ( dezespei·e) - ocajavati desesнзoir ( dezespoiir) m - ocajanje deslnaJЬШer ( dezaЫje) - svuCi designer ( dezinje) - oznaciti, pokazati desir ( dezir) m - ielja desirer ( dezire) - zeleti desireuвx, euse ( deziro, дz) ~ zeljan desobeissa~rnt ( dezobeisan) - neposlusan desorШe ( dezordr) m - nered dessert ( desё1·) m - deser dessiJIJl ( desen) m - crtei, crtanje dessous ( desu) - dole, ozdo dessuвs (desйJ - gore, ozgo detroire ( detrйi1-) - ruSiti lliette ( det) Ji- dug dею.~: {doJ - dva d.eюdeme ( dozjem) - drugi devaJIJlt ( devanJ - pred, ispred deveJIJlir ( devnir Ј - postati devJii!Jler ( devineJ - pogoditi devise ( devizJ f - deviza, ges!o devoir ( devoiirJ - morati; trebati; dugovati devoir ( devoiir) m - duznost, zadatak _. dnaii>He ( dјаЫЈ m - davo, vrag diag1!nostic ( djagnostik) m - dijagnoza «Jlncter ( dikteJ - diktirati dictiOШJIWre ( diksjonёr Ј m - recnilc diictoi!Jl ( dikto'Љ) m - izreka iliiiereli1lt, е ( diferan,t) - razni; razliCit ilifJiJiciПe ( difisil) - teiak, mucan digerer ( dizere Ј -· ( s Ј variti, probaviti digestioi!Jl ( dizestjon) - varenje, probava digne ( dinjJ - dostojan dimaJ!!lc!me ( dimansJ m - nedelja dn!!Jlde ( dend) r - curka d!iJ!!ler ( dine) - vecerati; m vecera dйploшatique ( diplomatikJ - diplomatski dipiome ( diplam) m - diploma Clnre ( dM - reci, kazati; c'est._a -- to

jest, to znaCi «Jlirectemr ( direktOr Ј m - direktor d.nriger ( dirize) - voditi; se - uputiti se dnscours ( diskйr) m - govor

254

dis~arafi1Ьre ( disparёtr) - iSceznuti diS]!»OSe, е ( dispoze) а - raspo/ozen dis]!»oser ( dispozeJ - rasporediti dispositioi!Jl ( dispozisjon Ј f - raspored,;

raspolozenje; r·aspolaganje dis]!»uter, se ( dispйte} - svadati se disttaH:, е ( distre,tJ - rasejan mstrЉuer ( di.s.triЬйeJ - (i·az)deliti, izdavati diviser ( divizeJ - (po)deliti divorce ( divors) m - razvod braka ilivorce, е ( divorseJ m i f - raspustenik.

rastavljenik divorcer ( divorseJ - razvesti se «lix ( disJ - deset mxiieme (dizjem) - deseti dix-Jhwt ( dizйit) - osamnaest ilix-J!!lem ( diznof) - devetnaest dix-sept ( dis-setJ - sedamnaest dfizwmie ( dizen) f - desetina dосННе ( dosilJ - poslusan, krotak \IJ!octeur ( doktдi~ m - doktor (misli se па lekara)

doigt ( doa) m - prst dommage ( domiiiJ m - steta doi!Jlc (don, donJc) - dakle «Jloнer (done) - dati; - sмr, g!edati па,

Ыti okrenut prema dorer ( dore) - pozlatiti; iuteti se dormir ( dormir Ј - spavati dos (doJ m- leda dot (dotJ f- miraz douвooe ( duan) f - carinarnica; carina douanier ( duanje Ј m - cariflik dошliЬПе (иЫ) - dvostrulc douceme:rnt ( dusman Ј - polako lliouc!!ne ( dusJ if - dus, tus · dоuПеш ( dulдr Ј f - bol, tuga, jad «JJoute (dut) m- sumnja; sшns- sigurno,

bez sumnje douter ( duteJ - sumnjati dom.c, douce ( du, dusJ- sladak; mek; Ьlag «JJouzaii!Jle ( duzen) f - tuce doUJJze ( dйz) - dvanaest

dowieme ( duzjem) - dvanaesti drap ( dra) m - соја, sukno; carsav dJiЗ]!»eau ( drapo Ј m - zastava draperie ( drapri) f - draperija droit, е (droa, tJ - p1·av; desni; pravo;

а - е, desno' па desno dro.it r droa) m - pravo ( nau.ka) droite ( droat) f - desna strana m·ole ( drO!J - smesan; m ugursuz dueH ( dйel) m - dvoboj dmr, е ( dlirJ - tvrd, cvrst «Umrer ( dйreJ - trajati

Е ~~ (с) f -

(pitkaJ voda eauв-de-vie ( odviJ :f - rakija ecJhl~шge ( esanzJ f - izmena ec/fдiJI!!Иgt:)l:. (e~~a~ZzeJ - 'promenfii; fzmeniri;

razmeniti ecBair ( eklёr Ј m - тип ја; sevanje ecHairage ( ekle1·aiJ m - osvetlenje ecHairer ( eklere} - osvetliti ec!ater ( eklateJ - puCi; p1·snuti; izЫti

ecole ( ekol) f - skola ecoJ\ier, ere ( ekolje, ёrЈ _, ucenik ecouter ( ekuteJ - slusati ecrali1l ( ekraп Ј m - filmsko platпo ecraser ( ekrazeJ - ugnjetavati ecrйer, s' ( e/c;·ijeJ - (uz)viknuti ecrire ( ekrir) - (na)pisati ecrivam ( ekriven Ј m - pisac ecume ( еkйт) jf - репа

edifice ( edifis) m -- zgrada Mit ( edi) m - zakon; naredba effacer ( efase) - (i'zJbrisati effet ( efeJ m - dejstvo; en - zaista efort ( efar Ј m - napor egaB, е ( egalJ - jednak; ravan; cela

m'est- svejedno mije; а n·- de kao i egПise ( eglizJ f - crkva egorger ( egorzeJ - zak.lati electricite ( e/ektrisiteJ f - elektrikc

чЊec1Ьrique ( elektt·ik) - elekt1·ican elegant, е ( e!egant) - elegantan eieve ( е!ёv Ј m i r - dak, uceпik elever ( elve) - (po)diCi; vaspitati e]Jjre ( elir} - izabrati, blrati eloge ( elбiJ m - polzvala elogieux, euse ( eloijo, дz) - polzvalan eloigli1ler ( eloanjeJ - udaljiti eloquence ( elokansJ f - recitost embarasse ( anbшase)· - zbunjen, smeten embetaJ!!lt, е ( anbetan,t) - dosadan,

neprijatan embrasser ( anьraseJ - zagrliti, poljublti em]!»ec!!ner. ( anpese) - sp1·eciti ,.._..,_".!_ /-'»-1~~ .. 1 /·~-' ,_,_, __ !.! "' .. •Ј!"н• 1 u··pнt; - 1 uu;pttflll&

empioye ( anploaje) m - sluiЬenik

employer ( d'ploaje) - upotreblti. emporter ( anporteJ - poneti empressemeli1lt ( a1Zpresma11) m - usluinost;

predusretljivost; paz;zja em]!»resser, s' ( anpreseJ - (po)hitati,

(po)iuriti en ( an) - u, za, па, od; v. 93 !. encom!Ьrer ( a'nkonbre) - zakrCiti, p1·et1pati eШlcore ( ankarJ - jos; v. l. 88 encre (ankrJ f- mastilo, tinta encrier ( antcrije) m - mastionica eli1ldormir, s' (andormir) - zaspati enfance ( a11jans) f - detinjstvo enJifan[ ( an;anJ m i jf- dete; - terrЉ:U.e,

vragolan enfantili1l, е ( anJanten,in) - detinji emiJier ( anfileJ - nataCi, navuci emin ( anfen Ј - najzad enfDammer ( anflame) - zapaliti, razdraziti eml!l!ir, s' ( anfiiir Ј - pobeti e!!Jlgagement ( angaiman Ј m - obaveza engager ( angaze) - uzeti и s/uibu eooemi, е ( enmi) - m i f - nep1·ijatelj

- ica ennui ( аnпйiЈ m - dosada emшyer ( аnпйiје) - dosadivati enorme ( enorm} - ogroman

255

-enrhumer, s' ( аn1·йте) - doblti kijm•icu, nazepsti

enseigп11er ( ansenje) - predavati, obucavati -ensemble ( ansanьt) - zajedno enswte ( ansйit) - zatim entamer ( antame) - naceti, zapoceti entendre ( antandr Ј - cuti entendu, (c'est) entendu - dobro! и redu! entlюusiaste ( antuzjast) - zanesenjak entier, ere ( antje, ёr) - sav, сео, Citav entonnoir ( antonoiir Ј m - levak entourage ( anturiii) m - okolina (jedne

liCnosti) entre (antr)- (iz)medu ~nti~~ ( a'll·t;·eJ f ..;_ иlaz entrer ( antre) - uCi; faire -· uvesti -entretien ( antretjen Ј m - razgovor -enveloppe ( a'~'~vlop Ј f - omot; koverat enveiopper (anvlдpe) - · iinюtati, uviti envers ( anvёr Ј - prema envie ( anvi) f ~ zavist; ielja envJier ( anvje) - zavideti environ ( anviron) - oko, otprilike; Пеs

environs m, okolica envoye ( anvoajeJ m - poslanik, izaslanik envoyer ( anvoaje) - poslati; - cherclhler,

poslati ро epatant, е ( epatan Ј - divan ереПеr ( eple) - sricati; izgovarati s!ovo ро

slovo epJicerne ( episl·i) f - bakalnica epicier, ere ( episje, ёr) - bakalin epinard ( epinar Ј m - spanac epine ( epin) .f -:- trn epoque ( epok) f - vreme epoha epoll!se ( epii.z} f - supruga epouser ( epuze) - azeti za ienu epoux (ери) m - suprug; рН. supruinici eproll!ver ( epruve) - ( o)probati erreW!" ( er8r) f - zaЬluda; greska escadre ( eskadr Ј f - eskadra

esperance ( espe1·tf1Z:S} f - nada esperer ( espere) - nadati se espoir ( espoiir) m - nada essayer ( eseje) - probati; pokusati essence ( esans) f - esencija essunyer ( esйije) - ( o)brisati est ( est) m - istok estomac ( estoma) m - stomak, zeludac et(e)- i, а,ра etage ( etiii) m - sprat etat ( eta) m - stanje; poloiaj JEtat ( eta) m - driava Etats Jnis ( etazйniJ m - Sjedinjene

Driave ~tг ( ete) ш - letv eteindre ( etendr) - ugasiti etendre ( etandrJ - prostreti; s' -

ispruiiti se etofxe { еtоЛ · f __;;_;· tkanina e11:oooannt ( etoпanJ - cudan ё11:онеr ( etone) - zacuditi etounffer ( etufe) - gusiti se ёtourderne ( etm·deri) Jf - nesmotrenost,

rasejanost etourdi ( etшdi) - nesmotren; osamucen;

m vetropir e1Ьrange:r, ere ( etranzeJ - stmn, tud; m

stranac; inost1·anstvo etrangler ( etra11gleJ - zadaviti ette (ёtrJ - Ыti; m Ысе, stvor erodJiant, е ( e{йdjan, tJ - student,-kinja erodner ( etйdjeJ - uCiti evaПlii{))WIГ, s' ( evanuirJ - onesvestiti se evenement ( evenman) m - dogadaj exact ( egzakt) - tacan, pravilan exaHmtnl{))n ( egzaltasjon) Jf - zanos exame!l11 ( egzamen) m - ispit; pregled exaooner ( egzamineJ- ispitivati, pregledati excёder ( ek.sede) - prekoraCiti, preci excennent, е ( eksezan, t) - odlican,-cna excepte { eksepte) - osim

escaJJier ( eskalje) m - stepenice escargot ( eskargo) m - pui 1

exces ( ekseJ m - preteranost excHamer, s' - uzviknuti

256

~Jrcll!se ( ekskuz) f - izvinjenje excu§er (ekskйzeJ, (s' -)- izviniti (se) e:,~anil:fton ( egzekйsjon) - pogubljenje e;dster ( egziste) - postojati ехеmрПе ( egzanp!J m - primer; ]!)2111"

па primer; zЫ!ја exercer ( egzerse) - vrSiti ехнН ( egzil) m - izgnanstvo eJ(perience ( eksperjans) f - iskustvo expHnq1Шer ( eksp!ike) - objasniti · exposer ( ekspozeJ - izloiiti e;~prnmerr ( eksprimeJ - izraziti extral{))rdinaire ( ekstraordinёr Ј - ( iz)

vanredan

JF Jfable (fаЬ!Ј f- prica, basna face (fas) f- lice; strana; en - «Ј!е

ртг!,срutа

facine (fasil) - lak; - ment lako if2c!h!er (faseJ - (naJ!jutiti fa«;on (fasonJ Jf- nacin fac11:e1IJ!Ji (fakt8rJ m ·- pismonosa Jfaiience (fajansJ f -· poluporculan faiimrn (fen) f - glad faiire (fёr) - Ciniti; se faiire - dati (sеЫ)

napraviti faППoir (faloiir) - trebati; morati Jfame1Шx, е1Шsе (Јато, дzЈ - cuven, slavan JfaooЊ~rnt!:e (_fami!jarite) f - prisnost Jfamille (famij) f - porodica Jfardeall! (fardo) m - teret, breme faroшc!h!e (farusJ ·- divlji; surov; iestok fatnguner (fatigeJ - umoriti Jfaunte (fot) Jf - greska fа1!!11:еШН (fotoj) m - fotelja Jfaunx (fo) f- kosa ( alat) fall!x, faunsse (ј о, fos Ј - laian Jfavorable (favoraЫ) - povoljan ittemme (јат) f- iena federatif, ve (Jederatif, fv) - federativni fer (fёr) m - gvoide; - а repasser,

utija, pegla

fermrne (fermJ f!' - farma fermer (ferme) - zatvoriti feroce (ferosJ - svirep, surov fete (fёt) f- praznik; imendan feter (fete) - svetkovati fell! (fo) m - vatra feuШe (f 8јЈ f - list feuШet {foje) m - list(icJ feuntre (f8tr) m - stof ( za seSireJ, "filc" fevrдer (fevrijeJ m - februar fllacre (j]akr) m - ko!a, fijaker fнancer (jjanse) - veriti, zaruCiti !fйeft (Ле!) m - iuc fJier, f.Iiere (јјёr) - ponosan if,;,.,".,f-,б. (f;пn-fol ~ _ "''"""" __ ..,...,,.._ \ЈЈ-• ..... / ..... .Ј:',..,,..,..,.'""

JfJievre (fjёvrJ f- g1·oznica fngune (figJ f - smokva fnguшre (figllr) f - lice fil~г (fil) f - ;·ed ft'IiHer (/ile) - pratiti, motrriti fnПet (file) m -- mreia fШе (fij) if - kCi; ]ell!ne - devojka. Шoun (filu) m - lupez ЈШs (fis) m - sin

·fJin (fen) Jf - kraj; mettl!'e f.iiПll in- okoncati JfJinir (fi'nirJ - svrSiti; - par (sa inf).

najzad fftageofet ( flaiole) m - mlad pasulj fНamme (f!am) f- р!атеп

fllanenne (f!ane!) f - f!ane! fНeunr (fl8r) 1f - cvet fon (foa) 1f - vera Jfoie (foaJ .m - jetra foin (foen) m - seno foill'e (foiir Ј if - sajam fons (foaJ f- put; 1Шnе- jedanput fonce, е (fonseJ - taman, zagasit fonctiioooer (fonksjoneJ - funkcionisati fond (fon) Ј1П11 - dno fonder (fonde) - osnovati fondre (fondr) - topiti se fonte (font) f- liveno gvoide footbann (fиtbal) - nogomet

257

force (fors) f- snaga foret (fore) f - suma forgeron (forzeron) m - kovac formalite (formalite) f - fonna!nost former (forme) - obrazcvati, fonnirqti fou, foHe (Ји, fol) - lud, а; !uda_k foudre (fudr Ј f - grom fouet (fue) m - blc fouetter (fuete) - siЬati

fouШer (fuje) - pretraiiti, pretresti fourchette ·(furset) f - viljuska fourneau (furno) m - рес; -- de cuisine,

stednjak frais, fraiche (fre, frёs} - svei frais (/геЈ m pi - t(osak, tгoskovi fraise (frёz) f- jagoda

G

gages ( gaz) m pl - p!ata, nagrada gagner ( ganjeJ - zaraditi, doblti gai, е ( ge) - veseo gaiete ( geteJ f - vese!ost galanterie ( ga!antriJ f - ugladenost galopin ( galopen Ј m - deran gamin ( gaтen Ј m - deran gant ( gan) m - rukavica garantie ( garanti) f - jr;mstvo garantir ( garanti1-) - jemёiti

gar~on ( garson Ј m - decak. momak garder ( garde) - ёuvati, zadriati gшcq; ( ga;) f - stanica gargariser, se ( gargarizeJ - ispirati grlo

fraпc (fran Ј m - franak · garni, е - snabdeven; pun iskren gateau (gato) m - kolac franc, franche (fran, sJ - otvoren.

fran~ais, е (fra-nse, ёz) - francuski Fran~ans, е (Jranse, ёz} - Francuz,-skinja France (fransJ f- Francuska franchir (franSir} - preCi frapper (frape) - udariti, lupati fraterneH, le (fraternel) - bratski frere (/rer) m - brat friand, е (frijan ,d} - s!adokusac friction (friksjonJ f - trljanje, pranje frit, е (fri, tJ - prien, реёеп froid, е (Jroa, d) -· hladan fromage (fromiii) m - sir front (fron Ј m - celo frontiere (frontjёr) f- granica frotter (frote) - tr!jati fruit (frйiJ .m - p/od,· рП voce fu!ir (fйfr Ј - beiati (llllmee (јйтеЈ f - dim fumer (јйте) - dimiti se; pusiti (seJ 1ћmmet (Јйте) m - miris fumeur (fйmдr) m - pusac furieux, euse (Јйrјб, fJzJ - besan fusil (fйziJ m - puska futur, е {fйtйrJ - buduCi; m buduce vreme

258

. gauclfie ( gбs/ -levi; f leva straiia ge!er (zezeJ - (s)mrznuti gener ( ieneJ - smetati general ( ienera!J - opsti; m general generalement ( ieneralman Ј - oblёno

genou ( inu) m - koleno geшre (zanrJ m - vrsta gens ( ian Ј m рВ - ljudi, svet; ]eШii'es -

m/adiCi, mladi !judi gentiП, Пе ( zanti, lj) - ljubak, mio gentШюmme ( zantijomJ m - p/emic geste (iestJ m - pokret gЉier ( iiЬjeJ m - divljae gilet ( iileJ m - prsluk gПасе (g/asJ f - led; sladoled; ogledalo gПасiаП ( g/asja!J. - leden; hladan gloire (gloiirJ f- slava gomme ( gomJ f - guma gorge (gori) f- gr/o, gusa gofit ( gu) m - ukus gofuter ( gцteJ - okusiti, probati goutte (gutJ f- kap(ljaJ gouvernement ( guverneman) m - vlada grammaire ( gramёr Ј f - gramatika grand, е ( gran. d) - velik

graшJlir (grandfrJ - {poJrasti grand'mere (granmёrJ f - ЬаЬа, baka grand-pere (granpёr) m- deda grec, grecque ( grek) - grёki

grele ( grёl) f - grad, tuca grelot ter ( grezoteJ - drhtati, cvokotati grenier ( grenjeJ m - tavan grenouШe ( gremlj) f - iaba grШer (grije) - (is)priiti gris, е ( gri, grlz) - siv, sed griser, se ( grize) - opiti se grondement ( grondema11J m - grmljavina,

tutnjava gronder ( grondeJ - grditi, karati gш~ri«ion ( gerido 11) m - okrugao stoёic

guernr ( gerir Ј - ozdraviti guerre ( gёr) f - rat gunchet ( giSeJ m - prozorce; blletarnica gymnastique ( iimnastik) f - gimnastika

н babile ( ahil) - vest Ј!шЬШеr ( abijeJ - obuCi Jl:naЬitant ( abltan Ј m - stanovnik Jl:na!Ьiter ( ablte) - stanovati Jl:nabitude ( abltйdJ f - navika Jlшbltuer,(s') (abltйe}-- naviknuti (seJ 'JI:nanche ( ans} f - ·kuk. bedro 'banneton ( anton Ј m - gundelj 'hardn ( ardi) - smeo, odvaian 'Jlшreng ( aran Ј m - haringa 'JI:nasard ( aziirJ m- slucaj; par- slucajno 'basarder, se ( azardeJ - usuditi se 'baut, е (о, бtЈ - visok; visoko; glasno 'hauteurr ( otfJrJ f - visina Jluerrbe ( erb) f- trava Jl:neroique ( eroikJ - junacki 'Ыros ( ero Ј m - junak /hesiter ( eziteJ - oklevati Jћleure ( lJr Ј f - s.at, ёаs Jћleureux, euse ( oro, lJzJ - srecan 'Jiueurter, se (orteJ - sukoblti se, naici па bler ( i]ёr Ј - juce

17*

histoire ( istoiirJ f - istori!a, prica hiver (ivёr Ј m - zima hommage ( omiiiJ m - postovanje homme ( omJ m - ёovek

honnete ( onёtJ - posten, cestit lюnne~ete ( oneteteJ f - postenje honneur ( onfJr Ј m - ёast

'honte ( ont) f - sram, stid horloge ( orlбiJ f - sat (па zgradamaJ lшrreur / orfJrJ f - uias, groza horrЉie ( oriЬIJ - uiasan 'hors ( бr Ј - (iz} van 'hors'd'oeuvre ( ordfJvrJ m - · hladna је/а,

"ordevr" Mte ( бtЈ m - domaCin; gost JluoteП ( ote/J m - hotel; gostionica;

de vШе, gradska kuca, opstina huHe (Ш!) f - ulje, zejtin huШer (Ш/је) m - uljani'k 'l!nuit (йitJ - osam 'huitieme ( йitjemJ - osmi bumain, е ( йтеn. ёпЈ - ljudski l!шmeur (йmlJrJ - cud, raspoloienje l!numide ( йmid) - vlaian humШte ( йmiliteJ f - poniznost hygneпnique {iijenilc) - zdravstven.

higijenski hymne (imnJ m- himna

I ici (isiJ ~ ovde; par - ovuda idee (idёJ f- ideja; misao; avoirr П'

pasti napamet idiot, е (idjo, tJ - idiot, glupak Шustrer (ilйstreJ - ilustrovati iimage ( imiiiJ f - slika .imagnnaire (imaiinёr Ј - uobraim imbecile ( enbesi!J - budalast, g!up imbrroglio ( enbroljo) - zaplet, zbrka nmiter ( imiteJ - podraiavati immed.iatement ( imedjatman/ - odmah

smesta immeuЫe ( iтЬЬ/Ј m - nepokretno imanje

259

immorte!, Re (imortel) - besmrtan impeccable ( enpekaЬ!) - besprekoran Jimparfection ( enperfeksjon) Jf - nesavrsen-

stvo, nedostatak impitoyaЫe ( enpitoajaЬ!) - nemi!osrdan JimpossЉle ( enposiЫ) - nemoguc( an) immpression ( enpresjon) Jf - utisak nncapaЬle ( enkapaЫ) - nesposoban Jincliiner, s' ( enk!ine) - pokloniti se incommoriler ( enJcomode) - smetati irncornшJI ( enkonй) - nep'oznat, neznan irndefiniment ( endefiniman) - neodredeno irndemne ( endemn) - nepovreden, citav iшJ!icateur ( endikatбr) m - red voznje iшll.ifff~.·eш.:e ( endifeгans} f - ravnodusnosi iщJlifferent ( endiferan) - ravnodu.San iпndliquer ( endike) - pokazati iпndliscutaЫe ( endiskйtaЬ!) - neosporan nшi!ustrie ( ёndustri) . f - illdusirija nпndlunstr.iiell, Ље - industriski iшЭgal, е ( inegal) - nejednak, promenljiv,

nestalan nпвехо)јrа!ЬЛе ( inegzoraЫ) - neumoljiv,

neumitan iinfernelllf, е ( enfer/бr) - donji; nizi inferпnaИ, е ( enfernal) - pakleni fumlformer, (s') ( enforme) - obavestiti ( sej inlformзtiorn ( enformasjon) f - obave.Stenje ingernieur ( enzenjor} m - inzenjer iinnoceпnt, е (inosan, t) - nevin Jiпnoшier (iпonde) - (po)plaviti inopportunrn, е (inoporton) - nezgodan iнщuieter ( enkjete) - uzпemiriti

iпnscrire ( enskrir) - upisati inspectiorn ( enspeksjon) f ·- pregled irnstaЊe1· ( enstale) - namestiti instarnt ( enstan) m - trenutak Jiпnstruire ( enstrйfr) - poucavati insщt]portaЫe ( ensuportaЫ) - nepodnoS!jiv iinteШgernt ( entelizan) - pametan intenaЬle ( entenaЫ) - neizdriljiv nntentiorn ( enшnsjon) f - namera nnterdire ( enterdfr) - zabraniti

260

mteressarnt ( enteresan) - zanimljiv irnteret ( entere) m - interes( ovanje) interieunr (t:.nterjor} - unutra.Snji interlocuteunr ( enterlokйtor) ш- sagovornik interRoquer ( enterloke) - zbuniti interrompre ( enteronpr) - prekinuti irntestin ( entesten) m - crevo introdwre r iпtrodШr Ј - uvuci inuШe ( inйtil} - nekoristan, uzaludan irnventer ( envante) - izmisliti, pronaci invite, е ( envite) - zvanica, gosJ inviter ( envite) - pozvati irregunDaliЉЭ (iregйlarite) f - nepravilnost ][talie (itali) f - ltalija Haiiien, rne (itai}e'iZ, en) - ifaiijanski

Ј ja«Jlis ( zadis) - nekad, negda ]aDousne ( zaluzi) t• - ljubomora ]allounx, ош;е ( ialu, йz) ·- ljubomoran jamaiis ( iame) - nikad, ikad јаm1Ь1е ( z.anь; f - noga yamborn r z.апьоп Ј m - sunka ]arnvier (zanvje) m - januar ]ardnrn ( zarden Ј m - basta ]aunne ( zon) - zut ,а ]aunmr r zonfr Ј - zuteti jeter ( z.ete) - baciti jeu ( zo) m - igra jeundi ( zodi) m - cetvrtak ]eunne ( f.O'n) - mlad ]euпnesse (zones) f - mladost; omladina joie ( zoa) f - radost јоИi9 е (zoli) ~ lep{u.Skast) joune ( zu) jf - obraz ]ouner ( zue) - igrati ( se) ]oul!!t ( zue) II1I1l - igracka jounsseur (iuisor} m - onaj koji uziva још {Zйr)~ ш - dan; svetlost; - de D'an

nova godina; par - dnevno jounrrnaD (iurnal) m - dnevnik, novine ]01UIIinaliste ( zurnalist) m - novinar ]oмrrnee ( iurne) f- dan ( od.iutra do mraka)

joyeunx, e1Uise ( f.оајд, oz) - radostan jiUlge ( zflz) m - sudija jiUlgement ( Zйzman Ј m - sudenje jiUlger {zйze) - (pre)suditi jiUIШet ( Zйije) m - ји/

jiUlin ( z.иеп Ј m - ји п

jUJ!Шeaun, elle ( Zйmo, е!)- Ьlizanac, Ьliznak

jiUlpe ( zйр) jf - suknja jiUlrer (Ziit·e) - (za)kleti se juиsqune ( zйsk) - do juste (iйst) - pгavedan; tacno ju.nstement ( zйstemanJ - Upi"OVO, bas justice ( zйstis) jf - pravda

MiiiПo(grnmme) m - kilo ( gram)

L Па (!а) - tu, tamo Baco!!Jнique ( lakonik) - lakonski Пaine ( len) f - vuna Hansser (lese) - ostaviti llampe ( zanp) jf - lampa llangune ( zangJ jf - jezik Bapin (lapen) m - pitomi zec Darcan ( larsen) m - krada Daп:d ( liir) m ·- slanina Barge ( larz) - Sirok Пargement ( larzman Ј - bogato Hargeur ( larzбr) f - Sirina Has, Iasse ( lii, liis) - umoran Datiпn, е ( laten, in) - latinski Baver (lave) - prati Heq;orn ( leson) f - lekcija Лectunre ( lekt il.r) f - Citanje Пegation ( legasjon) f - poslanstvo Пeguпer ( lege) - zave.Stati Beg111me ( legйm} m - povrce Bendemain ( landemen) m - sut1·adan Bentement (lantтan) - lagano, polako BeqUJieH, HaqUJie!le ( letcel, lakel) - koji, а

Веш~ {lor} - njilюv; njima, im

Bever (leve) - (po)diCi; se - diCi se, ustati

Haisoпn (ljezon) f- vezivanje IЉerte {liЬerte) f - sloboda IЉre ( liЬr) - slobodan Hen (!је п Ј m - veza lieu (!јд} m - mesto; avoir - dogoditi

se, odrzati se, prirediti se ligne f!inj) f - linija Dinge ( zenz.; m - rublje lion, ne (ljon, оп) - lav. tavica liquиeuиr (likor) f- liker

1

Diire (lfr) - citati

~::_~u: т:~1 -= post,~~~: krevet ЯА~U....., \ Hl-1 Ј Ji.ltA - l-1.1.-UI

Hvre (livr) m - knjiga; f fimta iocataire ( lokatёr) m - stanar Ioi ( loa) f - zakon ПU~iнn ( loenj - daieko Пong7 Hol!1lgUJie (!о%, !ong) dug Boпвgtemps ( zonta71 Ј - dugo Пorsqune (lorsk) - kad Iouer (lue) . - dati (uzeti) pod kiriju;

hvaliti loUJip (!и) m - vuk, kurjak Iourd, е ( lйr, lurd) - tezak Пuиmiere ( lйmjёr) f - svetlo ( st) luпве (lйп} f- mesec (па пеЬи) IUJistre ( lйstr) m - luster Пunxe (lйks) m - i·askos, luksuz lycee (lise) m - gimnazija

м macl!шire ( masoiir Ј f - vilica madame ( madam) f - gospoda mademoiselle ( madmoazel) f - gospodica magasiпn ( magazen Ј m - ducan magnifйque (manjifik) - velicanstven, divan man (те) m- тај

maiigre ( mёgr Ј - mr.Sav maJiпn (men) f- ruka maintenant (тentna71) - sad maire ( mёr) m - pretsednik op.Stine

261

mairie (mai) f- opstina, opstinska kuca matMmatiques {matematik) f pl -mais (те) - ali, nego, vec matematika mais (mais) m - kukшuz

maitre (тёtr) т - gospodar; uCitelj maitresse ( metres) f- gazdarica; domaCica;

ucite/jica

matiere (matjёr) f - materija; predmet matin ( тaten) m - jutro matinee (matine) f- pre роdпе; matiпeja maturite (matйrite) f -- zrelost

majeste (mazeste) f- velicanstvo mauvais, е (тоvе, ёz) - rdav; opak; ruzan majeur, е (mazor) - рипо!еtап mecanisme- (mekanism) m - mehanizam mal (та!) m - zlo; bol(est); rdavo, zlo, mechant, е (mesan) - zao, nevaljao

lose medecin (metsen) m - /ekar

malade (malad)- bolestaп; m i f bolesпik; medecine {metsiп) f - mediciпa tomber - razboleti se medication (medikasjon) f - !есепје

maladie (maladi) f- bolest 1 meШeur, е (mej8r) - bolji , ( melanger ( тezanze) - mesati ma!gre malgre) - uprlcos, i pored

meler (те/е) - тesati; se de тesati malhablle ( та!аЫ!) - пevest

malin, maHgne (maten, та!iпј) - lukav, prepredeп

maman ( татап Ј f _: тата maшJ!er ( тande) - javiti manger ( manze)- jesti; salle а- trpezarija maniere ( тапјёr) f - паСiп

manquer (тanke) - пedostajati

mante:ш (таЩо) m- ogrtac; zeпski kaput marbre ( marbr) m - mramor marchaшi, е (marsan, d) - trgovac marchander ( marsande) - pogadati se marchandise ( marsandfz) f - roba marche (mars) f - hod, koracanje marche ( marse} m - pijaca, trg marcher ( тarse} - hodati, koracati marechaП ( тaresal) m - тarsal

mar.ii ( mari) m - muz mariage ( marj'az} m - brak, vепсапј'е

mariC', е ( marj'e) · - mladozenja, m!ada marier, ( marj'e} - ozeпiti, udati marror1 ( maron) m - kesteп

mars (mars) m - mart; Mars (planeta) MarseШaJise (marsejёz) - Marseljeza marteau (тarto) m - cekic marrtyre(martfr) m- muceniStvo, stradanj'e matelas ( тatla) m - dusek maternel, le ( maternel) - maternj'i

262

se и

melon (mzon) m - dinja rnem!Ь:rэ (ma11,br) · m - l:d, c!ar.

meme (тёт) - isti; sam, glavom; isto; lak i; tout de - ipak

menage ( тепаz) m - domaCiпstvo; bracni par; femme de- doтaCica

mentir (тantfr) - /agati meш.n, е ( тепй} - sitaп, тali; m jelovпik mer {тёr) f- тоге

merci ( mersi) m - hvala mercred.ii ( merkredi) m - sreda mere (тёr) f- majka merite ( тerit) m - zasluga meriter (тerite) -- zasluziti message ( mesiiz} m - poruka metal ( metal} m - metal metre ( metr) m - тetar

mettre (тetr) - staviti meubИe (тоЬ!) m - naтestaj'

midi ( тidi) m - роdпе

mie (mi) f- sreama (hleba)

miel ( тје!) ,,m - med miette (тјеt) f- тrva, тrvica

mieux (тјо) - bolje mignon, ne (тiпј'оп, оп) - ljubak, sladak mil ( mil) - tisuca, hi!jada

mШeu (тiljo) m - srediпa; au - de mouvement (тиvтап) m - pokret usred, па srediпi moyen (moajen) m - sredstvo, пасiп; au

miШon (milijon) m- тШоп - de ротоси mine (miп) f - izgled; rudnik mugir (fnйz'ir) - rikati mineral, е (miпeral) - тiпе1·а!ап multiplier (mйltiplijeJ - (po)mnoziti ministre (miпistr) m - тiпistar municipal (тiiпisipal) - opstinski minuit (minйi) m - ропос mur (mlir) .б - zid minute (тiпйt) f- тiпut mikr, е (тйr) - zreo minutieusement (тiпiisjozтan)- do sitпica, murmurer {тйrтйrе) - zagoriti, saputati

podrobno, detaljпo museau (miizo) m - nj'uska, guЫca miseraЬie (тizeraЫ) - Ьеdап; m bedпik musique (тiizik) f- muzika mode ( mod) f - moda modeste ( modest) - skroтan

modifier ( modfЛe) - izmeniti moeurs ( тors) f pl -- oblёaji, пaravi

moindre (тoendr) - тanj'i

moins (moen)- тапје; а- que (de) sет

ako, osiт ako mois ( тоа) m - теsес ( dапа) mоШе ( тоаtје) f - poloviпa

mollet (mole) m - Zist (па пozi) moment (то та n Ј m - trenutak monarque ( moпark) m - vladalac moшie ( mond) m - svet; avoir du -

iтati goste monnaie (топе) f - sitaп поvас

monsieur (mesj'o) m - gospodiп

monter (тonte) - popeti se montre (montr) f- sat, lasovпik montrer (montre) - pokazati morceau ( тorso) m - komad mordre ( mordr) - uj'esti, gristi mors {mбr} m- dет, zva!e mort {тбr} f- smrt; mort, е {тбr, тort),

тrtav; тrtvac

mot (то) m- rec mou, molle (ти, то!) - mek mouche (тus) f -· muva mouchoir ( тusoiir) m - maraтica

moulin ( muzen) т - тllп

mourir ( murir) - uтreti

moutarde ( тutard) f - senf mouton .( muton) m - ovca

N nage (naz} f - p!ivanj'e: etre en - Ыti

sav znojav nager ( naze) - plivati naif, naiive ( naif, na'i v) naivan naissance (пesans) f- rodenj'e naitre ( пёtr) - rodi'ti se nappe (пар) f - carsav, stolпj'ak

nation ( пasj'on) f - пarodg nacija natJional, е ( nasjoпal) - narodт

nationalite ( пasj'oпalite) f - пarodnost

nature (паtйr) f- priroda naturel, le ( natlirel) - prirodan necessaire (пesesёr) - potreban neige ( nёz) f - sneg neiger ( neze) - padati (о sпegu); il neige

pada sneg nerf ( пerf), pl nerfs ( nёr) m - Zivac nerveux, euse ( пervo, 8z) - пervozan

nettoyer (пеtоаје} - listiti neuf (поЈ) - devet neuf, neuve (поЈ, п8v) - nov nez (пе) m - nos m (ni) - ni, пiti

nickei (nikel) m - nikal nid ( пi) m - gпezdo

noce (поs) f- svadba Noe (пое) - Noj'e noir, е (пoiir) - crn noix (поа) f - orah (plod) nom (поn) m - ime, prezime

263

nomьre ( поnьr Ј m - broj пюmbreu:x, euse(пonьro, ozJ- nmogobrojan мrd ( nor Ј m - sever nouveau, nouvelle (nuvo, nm•el) - 1юv

июuvеПе (nm:el) f - novost, vest rюvembre (nova71brJ m- no1•embar noyer ( noaje Ј m - orall ( drvo Ј nu, е ( пйЈ - go, nag nuage ( niiazJ m - оЬ!аk

вшiil: (nйi) f- пос

nul, !е ( nii!J - nijedan, nikakav Ш1lllement ( niilman Ј - nikako numero (niimero) m - broj ншquе (niik) f - potЦjak

о obeir ( obeir Ј - slusati, pokm·avati se o!Ьei:ss~шt ( obeisa71} ~ poslusan objectif ( oЫektif) m - objektiv objet (оЫе) m - predmet oi!Шgeance ( oЬ!iia71sJ f - ljubaznost o!Oiigeant, е ( oЬ!iia71,tJ - ljubazan obПJiger ( oЬ!iieJ - p1·imo1·ati oblenill" ( optenir) - doblti, postiCi occasion ( okazjo71) f - prilika occuper ( оkйре) - zauzeti; s' - baviti se ocean ( осеа71) m - okean octobre ( oktobr) m - oktobm· odeU!Ir ( odor) f - miris

ongПe ( ongt) m - nokat onze ( onz) - jedanaest onzieme ( o71 zjem) - jedanaesti operation ( ope1·asjon) f - operacija operer ( opere) - opet'isati opini~!ttre ( opinjiitr) _,_ upm·an oppose ( opoze) - supгotan, protivan or (ог} - dakle; по or ( ar} m - zlato orage ( oriiz) m - oluja orшrnge ( oranz) f - pomorandia ormnaire ( oгdinёr) - оЫсап

ordonnance ( ordona71s) f- naredba orqjlшшer ( ordone) - narediti ordre ( ordr) m - zapovest, геd; а П' -

dU!I jour па dnevnom redu ordure ( ordilr) f - dubre. smece оrеШе. ( оrёј). f - uho oreШer ( oreje) m - jastuk organe ( organ) m - organ orientaniste ( mjantalist) m - poznavalac

istocniћ jezika ortllшdш.ce ( ortodoks) - pravoslavni ortl!nograpi!Jle ( oгtograf) f - pravopis os {os; р!. о) m - kost Mer ( ote) - skinuti; oduzeti ou (и)- Ш;-- lblen Ш pak olfu (и) - gde, kuda, kamo oubЊer ( иЬ!iје) - zaboraviti ouest (uest) m- zapad oeil (ој) т - oko; рН yeux {ј о) oCi

oeU!If (оЈ) m- јаје; pl oeufs (о); а oun (ui) -· jest, da Па coque rovito јаје

oeuvre ( ovr) f- delo, rad offensif, Jive { ofa71sif, fvJ - napadni,

ofanzivni offensive (ofansfv) f - ofanziva office ( o!fs) f- ostava ofJf.rir (ofrlrJ - (po)nuditi oiseau ( oazo) m - ptica ombre ( onbrJ f- senka omelette ( omlet) f - kajgana oncle ( o7i kl) т - stгic, ujak onduПation ( ondйfasjonJ f - ondulacija

264

outre (иtr} - preko; osim; епn - osim tqga, uz to

oшtrir (uvrfr) - otvoriti ovation ( ovasjon) f- ovacija оvаtiовшев· ( ovasjone) - burno pozdraviti

page ( piii) f'- stranica раШе (рај) f - slama pain (реп) m - hleb; реШ:

pai:x (ре) f - mir paПais ( pale) m - dvot·ac; nepci

zemicka

раНе ( piil) - Ь!еd

paПie:r {palje) m - odmoгiSte (па

stepenicama) paПftr {раПr) - {po)Ьlediti

pantalon ( pantazon) m - pantalone равнtоuПе. ( pa71tuf!) f - рариса

рара {рара) m - tata papier (рарје) m - lzartija paquet (pake) m - paket pшraitre (parёt1·) - pojaviti se; izgledati parapluie (parapliii) m -- kisobran parЫeu ( parЬlo) - dabogme parce que ( parseke) - zato sto pardessus ( pardesй) m -· gomji kaput pardшn (pardon) m - oprostaj pardonner {pardone) -· oprostiti parents (paran) m pl - roditelji !\)21.!l'esseu:x,. euse(pare:~o, lJ;z:) ..,- lenj pшrfait, е {рагfе, t) - savrsen; od!ican;

m sladoled parJfois (parfoa) - katkad padum {parfijn) m- miris pari ( pari) m - opklada parier (parje) - kladiti se pa!l'neвнr {parjQr) m - kladilac JParns ( pari) m - Paгiz

parisiien, пnе {parizje71, en) - pariski; Parizanin

parHer (parle) - govoriti parrmi ( parmi) - medu parroBe ( parol) f - rec part ( piir) f - deo; queHque - negde;

пnuHHe - nigde; а -· izuzev, osim partage ( partiii) mm - deoba partn (parti) m - partija, stranka partne (parti) f - deo, panija, igt·a parltir (partfr) - poCi, polazitik otiCi,

otputovati partout ( partu) - svuda pas ( ра) m - korak passant ( pasan) m - prolaznik passe (pase) mm - proS!ost

passer (pase) - preCi; proCi; prelaziti

passion (pasjo71} f- strast ]!Dasteque {pastek) i - lubenica ]!Date {piit) f - testo paterrnen, Ј!е ( paternel) - oCinski patience (pasjans) f - strpljenje p~Шsserie (patisri) f - poslasticarnica patissier (p::ztisje) f - poslasticш

patrie ( patri) f - otadiЫna

patron ( patro71 Ј m - gazda pauvre ( povr) - siromasan; jadan, bedan;

m siгomah payerr (реје) - p!atiti payeur ( pejOr) m - platisa l!)ays (pei) m - zemlja, kraj paysan ( peizan) m - seljak peau {ро) f - koia, kora pecl!ne {pes) f - breskva {plod); riЬolov

]!1\ecl!!err (pese) m - bresk~'C! (drvo); !oviti riЬu

peigne (реп ј) m - cesalj peigner (penje) - ceSljati peiindrre (pendr) - slikati ]!J)eine {реп) f- muka, trud peintre ( pentr Ј m - s!ikш·

pendant ( panda71) - za vreme ревнdШе {pandйl) f - zidni sat penetre {penetre) - proiet penetrer {penetre) - prodirati; izlaziti pernsee (panse) f- misao pernser (panse) - misliti perrdre {perdr) - izguЫti

pere ( рёr) m - otac permettre (permetr} - dopustiti permissJion (peгmisjon) f -- dopustanje persoшшge ( personiii) m - licnost personrne {person) f - osoba, lice personne {peгson) - niko, iko personnel, le ( personel) - licni, а;

ment licno perte {p?rt) f- guЫtak

peser {peze) - {iz)meriti; teiiti реШ, е ( peti, t) - mali, sitan J[lleu (ро) -та/о

265

peup1e ( рйрl) m ___, nш·od. v· • •

( " ) f strah · avшr - plasltl se, peur por - , faire - а up/asiti koga

physique (fizik) f - fizika . . .. physionomie (fizionomi) f - fmono~l]~ piece (pjes) f - komad; soba; odel.Jen;e

pied (рје} m - noga, stopa/o

piege ( рјёi} m - klopka pierre ( рјёr) f - kamen . pigeon, ne (piion, оп) - golub, -zca

pipe (pip) f- lula pis (pi) - gore, ldSije place ( p/as) f _ mesto, trg, pijaca .. placer (p!ase) _ namestiti, (po)stavltl

plafon ( plafon) m - tavanica plaider {plede) _ braniti pred sudom

. plaignant ( plenjan) m - tuiilac plaindre ( ptendr) . m ---:-:- ia/iti ~Iaire ( plёr) - svidati se plaisanter (plezante) - saliti se plaisir (plez'ir) m - zadovoljstvo plancher (pfa11se} m - pod nьlante (ptant) f - blljka; - dn pied,

taban nьlanter (ptanteJ - zasaditi plat, е (pla, t} _ p/josnat, plitak

plat (pla) m - бпiја.; је/о plenn, е (plen, en) - pun · plenipotentia:ire ( plenipotan sjёr)

opunomocen pleurer (p!Ore) - plakati . .v. pleuvoir ( p!Ovoёir) - padatl ( 0 kzsz) .. plonger (ptonze) - zagnjuriti, (za)romtz

pluie (plйi) f - kisa plus (р!й) - viSe nьlusienrs {p!йzjor} - neko/ilco, viSe plutOt (pliito) - pre, radije, bolje

poche ( pos) f - diep poele ( poal) m - рес poele (poal} f - tiganj poeme (роет) m ·- spev poids (роа) m - teiina, teret poignet (poanje) m - Clanak (ru!ce)

266

poin~onner (poensone) - iigosati poing ( poen Ј m - pesnica point ( poen) m - tacka poire ( poёir) f - kruska ( plod) poirier (poarje) m- kruska (drvo)

poison ( poazon) m - otrov poisson ( poason Ј m - riЬa poitrine (poatrin) f- grudi poivre ( poёivr) m - blber poivron (poavron) m - paprika poli. е (poli) - ug!adjeп~ uctiv police (po/is) f - policija politesse (polites) f - ugladjenost~

uctivost . pomme (pom

3 _ jabuka; - de terre,

krompir pommier (ротје) m - jabuka (drvo)

populaire. ( рорй!ёr) - narodni porc (рбr) m - svinja porcelaine (porselen) f - porculan port (рбr) m - pristaniSte, luka

porte (port) f - vr·ata portee ( porte) f - domasaj, dohvat portefeuШe (portfoj) m - portfelj v •

porte-monnaie (portmone) m - novcanzk

porte-pJume ( portepfйm) f - uvlak~ . porter (porte) _ nositi; se - osecatl se

pш·tier (portje) m - vratar portiere (portjёr) f - vrata (vagona) portrait (portre) m - slika, portret

poser (poze) - (po)staviti , possЉilЊ~ (posibllite) f - mogucnost

possiЬie (posiЫ) - mogucan poste (post) f- posta pot (ро) m - lonac, sud роtаЈЬНе (роtаЫ) - za pice, pitak poшlre (pudr) f - prasak, prah; barut

pouie (ри!) f- kokoska

pou!et (ри/е) ш - pile poumon (pumonJ m ·-· pluce

pour (рйr) - za .. pourboire ( purboiir) m - паро;тса . pourparlers (purparle) m pi - pregovorz

poursuivre {pursйfvr) - {pro)goniti; produiiti

pouнrtшrnt (purtan) - medutim, ipak pourm, е ( purvй) - snabdeven pousser (puse) - gurati; rasti poussiere ( pusjёr) f - prasina pouvoir ( puvoёir) - moCi pratique ( pratik) - praktican precaution (prekosjon) f- obazrivost precedent (presedan,t) - prethodni, raniji precipiter, se (presipite) - poleteti, jurnuti prec.isement (presizeman) - upravo, bas preferer (prefere) - viSe vo!eti premier, ere (premje, ёr) - prvi prendre ( prandr) - uzeti

privШ~ge {privi[ёi) m - povlastica prix (pri) m- cena;- fixe (fiks) utvrdena

се па

рrоЬаЫе (рrоЬаЫ) - verovatan proЫeme ( рrоЬ!ет) m - zadatak prochain, е (prosen, en) - iduCi, s/edeCi produire (prodйir) - proizvoditi profession (profesjon) - zvanje, struka professeur ( profesбr) m - profesor produit ( prodШ) т - proizvod profond, е (profon. d)- dubok proje1t {proie) m - projekat, plan prolonger (pro[onze) - produiiti promenade ( promnad) f - setnja

prenom {preпon) m- ime (osobeno, licnoj promesse {promes.) f- obecanje preparer (prepare) - spremiti promettre (prometr) - obef:ati pres (pre) - Ь!izu; а peu - otprilike prononcer (proпonse) - izgovoriti presence (prezans) f - prisutnost pro:юsti,.; {pronostik) m - prognoza present, е (prezan,t) - prisutan, sadasnji; propos (propo) m - reCi; govor; а

а - sada ll vreme, и zgodan cas; iA - de povodom; presenter (prezante) - pretstaviti, pruiiti; а tout -. s.vakom prilikom

se - pretstavljati se, pojaviti se proposer (propoze) - predloiiti president (prezidan) m - pretsednik proposit.ion (propozisjon) f - predlog presider (prezide) - pretsedavati propre (propr) - vlastit; cist presque (preske) - skoro, gotovo proprietaire (proprijetёr) m i f- vlasnik-ca presser (prese) ·- pritisnuti; terati; se - protect.ion (proteksjon) f - zastita

iuriti se protestation (protestasjon) f - protest, pret, е (pre, prёt) - spreman, gotov protesto,vanje pretendre (pretandr) - tvrditi protester (proteste) - protestvovati preter (prete) - pozajmiti pro11Rver (pruve) - dokazati pretexte (pretekst) m - izgovor proverbe {proverb) m - poslovica p:rretre (prёtr) m - svestenik province (provens) f- pokrajina; palanka; preuve (pr8v) f- dokaz unutrasnjost preve~rnnr (prevnfr) - izvestiti, upozoriti provnsio~rns (provizjon) f рП - namirnice prevoir (prevoёir} - predJ,ideti prudemme~rnt {priida'llan) - obazrivo prevoya~rnt, е (prevoajan) - oprezan prudence (prйdans) f- obazrivost prier (prije) - mo!iti prudent (priidan) - obazriv priere {рrЏёr) f - molitva; то!Ьа prune (priin) f - S!jiva (plod) pr.ince (pre-ns) m - knez, princ prunier (prйnje) m - s!jiva ( drvo) ~rincipa.l (prensipal) - glavni puЫic, ique (рйЬ!ik) - javan pr.ison ( prizo n) f - tamnica puiser ( pйize) - crpsti prive, е (prive) - privatan puisque {pйiske) - posto

267

jpuissant, е (piiisan, t) - mocan jpuits (piii} т - bunar jpUПir (pйnlrJ - kazniti јрШ, е (p{irJ - Cist, blstar ршее (рйrеЈ f- pire, kasa

Q quai (ke) m - kej; peron qualite ( kaliteJ f - osoblna, kakvoca

quand ( kan Ј - kad quant а ( kantaJ - sto se tice quarante (karant) - cetrdeset quart (kiirJ m - ce!Vl·t quarti~Cr (ka;·tje) m - k:~·a:·t, !сг·ај

quatorze ( katorz) - cetrлaest

quatre (katr) - cetiri quatre-vingts ( katreven) - osamdeset quatrieme (katrUemJ - cetvrti . que (keJ, rel. zam. - koga, koju, koje que (keJ, svez. i prilog- da; neka; kako;

ko!iko quen, le (!се!) - koji, kakav quekonque ( kelkonkJ - та l{oji que!que ( kelkeJ - neki, nekoliko; - сПюsе

nesto quelquefons ( ketk.efoaJ - katkad quereller (kereleJ - gt·dЩ

question (kestjonJ f - pitanje questioншer ( kestjoneJ - pitati queue (!соЈ f- rep, faire la- cekati и redu qui (kiJ - koji, а, е,; ko?; - que та ko quitter ( kiteJ - ostaviti, napustiti quon (koaJ - sta!; - que та sta quoique ( koakeJ - та da, iako quotidien, ne ( kotidjen Ј - svakidasnji,

dnevni; m - dnevni list

raconter (rakonte) - pt·icati radkan (radikal) - korenit, radikalan radieux, euse ( radjo, oz) - sjajan radio ( radjo) f - radio

radis ( radiJ т - rotkvica rafr2ichnr (raj'reSfrJ - os~·eiiti

rage (riiiJ f - bes(niloJ raisin ( rezen Ј т - gnJide raison ( rezon Ј f - razum; razlog ransonneтent (rezonmanJ m - rasudivanje ra]euinir ( raiбnfr Ј ~ podmladiti rajeunisseтent ( raiOnisman Ј m -

podm!adivanje raтasser (ramaseJ - skupiti, pokupiti raтener (ramneJ - skupiti, vratiti natrag ranger (ranzeJ - poredati rapide ( rapid) - brz rapidЉ~ (rapiditeJ f- brzina rappeler, se (rap!eJ -· (potJsetiti se rapporter (raporteJ -..с.. doneti rare ( riir) - redak raser(1·azeJ - (oJbrijati rasoir ( razoiir Ј m - brijac. rassis (rasiJ - staloien; panJID- bajat hleb

rat (ra) m - pacov rattacher (rataseJ - vezati, spojiti ravissaшt, е ( ravisan ,t} -· divan rayon (rejonJ m - zrak; po!ica realiser ( realize) - ostvariti, ispuniti reaЊшtnoJID (realizasjon Ј f - ostvarenje rеаШе (realiteJ f - stvarnost receтmeJIRt (resamanJ - nedavno, skm·o recepteur (1·eseptor} m - s!usalica receprioiiD ( resepsjoп Ј f - prijem, primanje recevoir ( resevoiir) ·- primiti rechauffer ( resofe) - podgrejati

recit ( resiJ т - opis rec!amer (reklameJ -- traiiti, zahtel•ati recommandatnoJID ( rekomandasjon) f -

prepontka recoтmaJIRder (rekomandeJ - proporuCiti recompense (rekonpans) f - nagrada recompeiiDser (rekonpanse) - nagraditi recoJIDJIRaissaJIDce (rekonesans) f- priznanje,

zallvalnost recoJIRnaitre (rekonёtr) - prepoznati;

priznati

e«;\UI ( rесй) m - priznanica, potvrda rMJiger (rediieJ -- sastaviti, napisati reductnon r redйksjoп Ј f - popust rHЯexnoJID ( ref!eksjon Ј f - razmiS!janje reforme (reformJ f - reforma

repantдlre, se (repandr) - rasprostraniti se reparer (repare) - (p)opraviti repas ( repaJ m - obed, obrok repartie (reparti) f- brz, duhovit odgovor repasser (repase) - ponovo proCi; vratiti

se; fer а - pegla refugie, е (refйijeJ - izbeglica refuser (re/йzeJ - odЫti, ne pristati,

hteti regartдl (regar) m - pogled regar«iler (regarde) - (poJg!edati regime (reiim) m - reiim; dijeta regПe (regl) f- lenjir; pravilo regHemeJIDt (reglemanJ m - uredba reg]ler (reg!e) - doterati

ne repeJID!I:ir, se (repantfr) - kajati se repeter (repeteJ - ponoviti repliq\Uier (replikeJ - odgovoriti repoJIDdre (repondr) - odgovoriti R'Cjp0JlJ1Se (reponsJ f - odgovor repos (repoJ m - odmor

IregJIDer ( renjeJ - vladati regretter (regrete) - ialiti renJID ( ren) m - bubreg; рП krsta re~!me (re~i"!) f- !c:-c:!jicc:. re]onJIDdre ( rezoendr Ј - pridruiiti se Jrella!l:ioJID r rezasjon Ј f - odnos reHever, se (rezve) - (po)diCi se, ustati reHiier (relje} - povezati remшrquer (remarkeJ - zapaziti, primetiti remMe ( remed) m - !ek remercner (remersjeJ -:- zahvaliti remettre (remetr) - predati, uruCiti;

odloiiti !l"emonter (remonte) - naviti (sat) rem][Dnir (ranpПrJ - napuniti rem]!»orter (ranporteJ - odneti renar«Jl ( reniir Ј m - lisica rencontrer (rankontre) - sresti rendre (randrJ - vratiti; - heureux

usreCiti; ·- visnte posetiti; - На visnte vratiti posetu; - serv.ffce uciniti us!ugu; - Hes_.hoПDJIDe\Uirs mШtanres ukazati vojne pocasti; se - otiCi

renfermer (ranfermeJ - sadriati rernoJIDcer ( reпonseJ - odustati !Г•1ШsengJIDer (ransenje) - obavestiti !I"entrer (rantre) - vratiti se; rmeti, uvesti renvoyer (ranvoaje) - poslati natrag;

otpustiti

reposer, se (repozeJ - odmoriti se 1ћ?.r'(Ь~Ш~~s~~r (reJJ!!~e) - ~db!t!; r~~:!

reproche ( repros} f - prekor re~roc!hler (reproseJ - prebaciti; {pre)koriti repui!>Пllque (repйЬ!ik) f- repuЬ!ika

r~~f§t~~cs (tezistans) ff - Dtpo;-resnster (reziste) - odupreti se respecterr (respekteJ - postovati respira.tiol1l ( respirasjon Ј f - disanje respirer (respire) - disati respoJIDsalblШe (responsabilite) f-

odgovornost ressemЫaJIDce (resanьzans) f- slicnost ressemЫer (resanьteJ -- (na)Ziciti restauraJID!I: ( restoran) m - gostionica reste (rest) m - ostatak resteт (reste) - ostati restimer (restitйeJ - vratiti resuПta!l: ( rezйltaJ m - rezultat resumer (rezйmeJ - ukratko izloiiti retard (retarJ m -· zakasnjenje .retarder (retarde) - zakasniti; zaostajati

(о satu) reteJIDnr (retпirJ - zadriati; (zaJpamtiti retirer (retireJ - povuCi, izvuCi retour ( retйr Ј m - povratak retourJIDer (returne} - prevrnuti, okJ1enuti;

se - okrenuti se retrousse, е (retruseJ - prcast reussйr (reйsfr) - uspeti reve (rёvJ m - san

269

~reveil ( revejJ m - budenje; budilnik ~reveШer (revejeJ - (pro)buditi reveRer (reve/e) - otkriti revenir (revnfrJ - v1·atiti se ~rever (reve) - sanjati ~revoir (revoiir) - ро1ю1·о videti; au -

do videnja! reroe (revй) f - revija, smotra rhum ( romJ m - rum ~rhume ( rйmJ т - nazeb; - de cerveau

kijavica; - de poitrine kasalj riche (ris) - bogat richesse ( riSesJ f - bogotstvo rideau ( t"ido) m - zm•esa ~rien (rjefl) - пЊа, Ља

rigoшeux, euse ( riguro, 8zJ - ostar rincer (t·e11seJ - ispirati, oprati Irire (rft·J - smejati se Irisquer, se (riske) · - usuditi se riviere ( rivjer) f - reka ri.z ( ri) m - pirinac ~robe (rob) f- haljina roЬinet (roblne) т - s/avina roi (roa) rn - kralj rompre (ro 11prJ - s/omiti rond, е (ro11, dJ - okrugao ronПer ( ro11fle) - hrkati ~ronger (ro11 ieJ - gristi, glodati rose ( roz) f - ruia rbli (1·oti) m - pecenje rouge (nli} - crven rougir ( ru'!ir) - crveniti rouler ( rule) - kotrljati; ticati se route (rut} f - put, drum royal, е ( roajal) - kraljevski royaume (roajom) m- kraljevina rue (rй} f- ulica rupture (rйpturJ f- prekid ruse ( ruz) f - lukavstvo ri!Jlsse ( rйsJ - ruski R.ussie (rйsi) f - Rusija rythme ( ritmJ m - ritam

270

s sac ( sakJ m - torba sacre ( sakre) - svet, posvecen sage ( siii) - nшdar; posten; dobar sein, е (se11, senJ - zdt·av saint, е (se11, se11t) - sveti saisir (sezfrJ - zgrablti salade ( sa/ad) f - salata saladier ( sa!adjeJ m - cinija za salatu sale ( siil) - prljav sale, е ( saleJ - s!an saш~re ( sa/jёr) f - slanik salle (sa!J f - sa!a, soba; а manger

irpezarija; - u~ аНешiе cekaonica; de bains kupatilo

saftuer - (sа!йеЈ - pozdraviti sang (sa11J m- krv sang-ftroiid · (sa·njroaJ m - hladnokrvnost sangllant, е ( sangzan Ј - krvav sans ( sa11 Ј - bez sante (sa11feJ f- zdravlje sapeunr-pompiier (sap8r-po11pjeJ m -

vatrogasac satnsfaire ( satisfёr Ј - zadoнJ/jiti

saucnsse ( sosisJ f - kobasica sauf ( sof) - osim sauter ( soteJ - skociti sauvage ( soviiZJ - divlji sauver ( soveJ - spasti; se ·- uteci savoir ( savoiir) - inati savon ( savon Ј m - sapun savonner ( savoneJ - sapuniti sclllllpter ( skйlteJ - vajati scuПpteur ( skй!t8r Ј m - vajar seau ( soJ m - /соја

sec, seche (sek, sesJ - suv secoшs (sekйrJ m - pomoc secret, ete .( sekre, tJ - tajni; m tajna secretaire ( sekretёr Ј m i f - sekretar seduire ( sedй[r Ј - zavesti seize ( sёzJ - sesnaest seizieme ( sezjem) - sesnaesti

sejour ( seiйt·J m - boravak sei (se!J m - so semaine ( smenJ f - sedmica semЫer ( sа11Ые) - izgledati sens (sa11sJ m - smisao; oravac sensЉie ( sa'" siЬ!j - osetljiv sentir (sa11tirJ - osecati, mirisati sept ( set Ј - sedam

septembre ( septa11br) m - septembar Serble ( serbl) f - Srbija

soierie ( soariJ f - svi/ara · soif ( soaf) f - ied

soirm ( soe11 Ј m - briga; nega soir ( soiir Ј m - vece

soiree ( soare) f - vece, veternja zabava soixante ( soasa11t) - sezdeset soldat ( so/daJ m - vojnik soleil ( S:Ј/ёјЈ m - sunce · sombre ( sor. br Ј - taman

serbo-croate ( serbokroat) -srpskohrvatski; m s. h. jezik

somme (som) f- ·svota, iznos sommeil ( somёj) m - san sommier (somjeJ m - madrac

serein, е ( sre11, srenJ - vedar, miran serrer ( sereJ - stegnuti, stisnuti St:ii'Vke ( servisj m - siuiЬa, posluga; priЬor

serviette ( servjet Ј f - ubrus; salveta; koina torba

servir (servfr Ј - sluiiti serviteunr ( servftдrJ - sluga seuH, е ( sбl) - sam, jedini seuПement ( sбlma11J - samo

sii ( siJ - ako, kad, da; da li; tako, toliko siffBer ( sif/e) - zviidati siOet ( sifleJ m - zviida/jka signaH ( sinjal) m - znak, signa! signe ( sinjJ m - ( o)znak( а) siignШer (sinjШeJ - znaciti siDermce (sifans) m - tiSina

sillon ( sijo11 Ј m - brazda; рН ро/ја, njive simplle (se11pl) - prost, oblcan sincere - iskren singe ( se11iJ m - тај тип

sire ( sir Ј m - gospodar sJitot (sitoJ - tako brzo, odmah sJitunatiio111 ( sitйasjon) f - po!oiaj, stanje six ( sisJ - sest

socnan, е ( sosja!J - drustven, socijalan siixieme ( sizjem) - sesti socnete ( sosjeteJ f - drustvo soeur ( sдr Ј f - sestra soi (soaJ - sebe, sеЫ soie ( soaJ f - svila

songer (so11ieJ - {po)mi'sliti sonner ( sqneJ - zvoniti sorce!lerne ( sorselriJ f - vracanje sorciere ( sorsjёr) f - vestica

sort ( sбr Ј m - sudhina; tirer au - vuci kocku

sorte ( sort Ј f - vrsta sortie. ( sortiJ f - izlaz

sortir ( sortirJ - iziCi; izneti; izvaditi sou ( suJ m - su, petparac soucн ( susiJ m - bliga

soudain, е ( sude71 , enJ- iznenadan; iznenada souffriir ( sufrir Ј - trpeti, patiti souПner ( suljeJ m - cipela

soumetй:re (sumetrJ - podvrgnuti; se -pokoriti se

soupe ( sup Ј f - supa soupiere ( supjёr Ј f - Cinija za supu source ( surs) f - izvor sourciB ( sursi) m - obrva sourd, е ( sйr, surdJ - g/uv souris ( suriJ f - mis souns ( suJ - pod, i'spod sousuaction ( sustraksjon Ј f - oduzimaitje souvennr, se ( suvnfrJ - secati se; m

uspomena souvent ( suvan Ј - cesto souverain ( suvren) m - vladar spacieux, euse (spasjб, iJzJ - prostran spectacKe ( spektakl) m - prizor splendide ( spfandid) - sjajan

271

sport ( spбr Ј т - sport sportif, D.ve (sportif, fvJ - sportski squeRette ( skeletJ т - kostur stade ( stadJ т - stadion statue ( statiiJ f - kip, statua stoicfie!I1l, ne (stoisjen, enJ - stoicki stoiicasтe ( stoisismJ т - stoicizam store (storJ т - zavesa (koja se diie

i spustaJ stщыШant, е( stйpefjan ,t}-koji zaprepascuje subir ( sйЫ r Ј - podnositi, izdriati succes ( cйkse) т - uspelz succuПe!I1lt ( sйkй!an Ј -- socan sucre ( siikт·J т - secer

т

tabac ( tabaJ т - duvan tаЫе ( tаЫЈ f - sto tableau ( tаЫо) т - slika tabouref (tabureJ т - stolica bez naslona H!cher (taseJ - truditi se tаШе ( tajJ f - stas, stru!c, uzrast taШeur (tajorJ - krojac taire {tёr) - precutati; se - (uJcutati taПe~rnt ( talan Ј т - talent tаПшu (talon) m - peta; potpetica tambour (tanbйrJ т - dobos ta!I1lt (tanJ - toliko; - тiе1ШХ utoШco

Ьо!је; - J[ЭiS Шo!fko gc!·e sшJI ( sйdJ т - jug tшnte ( tant) f - tetka, strina, иј па

S1lllffisaшt (sйfiza11J - dovoljan tapD.s (tapi) т - cilim sunte ( siiit) . f -. pratnja; а Па - posle tard ( tar Ј - doi:kan, kasno SUl!RVa1111t; е ( sйivan, t) ;.;..:..;.; sledel.'i Sl!.llnvaп:nt ( sйivan) - ро, prema suivre ( sйf vr Ј - iCi ( za kim), slediti,

pratiti sujet (siie) т - predmet; podanik; a\Ul

- de povodom superbe ( sйperb) - ponosit, divan suppПner ( sйp/ije) - preklinjati S1lllJP!JPIOrtaЫe ( sйportaЫ) - podno§ljiv supporter ( sйporte) - podnositi; trpeti Sl!.llJJ.IIJP!I!"imer ( sйprime) - ukinuti; izostaviti sun· (sur) - па (v. 91 /.) sfir, е ( sur Ј - siguran, pouzdaп sd'irete ( sйrte) f - sigurnost stшr]]Jireв:ndre ( sйrprandr) - iznenaditi S\Uli!'J!)I!'ise ( sйrprfz) f - iznenadenje surto1lllt ( sйrtu) - narocito sшvеШав:nсе ( sйrvejans) f - nadzor surveШer ( sйrvejeJ - paziti, motriti sunsJJ.IIect, е ( sйspe i sйspekt) - sumnjiv SUJISJP!eв:ndre ( sйspandr) - obesiti, vesati syт]]Jiathie ( senpati) f - simpatija sympathiqune ( senpatik) - simpatican

272

tart<г ( tшt) f -= tOi'ta

\\:asse (tas) f- solja ttaunreaun ( toro Ј т - Ыk

taxn ( taksi) m - autotaksi tel, ne (tel) - takav, toliki teHegramme(telegram) т - telegram tellegraphe ( telegraj) т - telegraf tteПegraphneJr ( telegrafje) ·- telegrafisati tteПephone (telefon) т - te!efon telephoп:ner ( telefone) - telefonisati teRepho1I1liqune (tele/oni!c) -. telefonski tteПDeтent (te!man) - tako, to!iko teтoiв:n (temoen) т - svedok \\:етре (tanp) if - slepoocnica tempera\\:UJlre (tanperaiiir) if - temperatura teт]]Jis ( tan) т - vreme tel!1ldre ( tandr) - neian; mek temr (tenfr) - driati; tieп:ns 2 gle! terтe (term) m - rec, izraz; tromesecna

kirija ltermiв:ner (termine) - zav1·siti terranв:n (ter;п; m - zemljiSte tепе ( tёr) if - zemlja \\:епЉЈе ( teriЫ) - stt:asan tete (tёt) f- glava

dhe {te) т - CQj .1. '!!.. R ( b"v ·~ _ / ~reUJIUJlCиller tre useJ - posrnuti theatre ( teatr Ј т - pozoriSte treize ( trёzJ - trinaest thermometre (termometrJ т- termometar tirage ( tiraiJ т - vucenje; - au sort

treizieme ( trezjemJ - trinaesti tre!I1lte ( trant) - trideset

vucenje kocke

1nre-bounchon (tir-buson) m - otpusac tirer (tireJ - vuCi; s'en - izvuCi se tiroir (tiroar) т - fijoka titre (titr) т - naslov, titula

tres (treJ - vrlo, veoma trЉtпnal ( triЬйnalJ т - sud triom]]Jilne (,trionf) т - trijumf tr.i.oтpher (trionfeJ -· trijumfovati triste (tristJ - ialostan

toile ( toal) f - platno; - ciree musema ttois ( troa) - tri toinette ( toaletJ f - toaleta toiser ( toaze) - odmeriti ltoit ( toaJ т - krov tomber ( tonbe) - pasti to!I1l ( tonJ т - zvuk; ponasanje toшne ( tonJ f - tona to!I1lnerre ( tonёr Ј т - grmljavina torchoв:n ( turson) т - krpa

tort ( tбr Ј т - nepra:vo; avoir - nemati pravo

ltortue ( tortйJ f - kornjaca tO\\: ( to Ј - rano; brzo; skoro tounchaв:nt, е (tusan, tJ - di'rljiv tounclhнer (tuse) - dirati, dirnuti tou]ounrs ( tuiйr Ј - uvek

tour ( tйr Ј т ·- put; ftaire unn - prosetati se ~ounrl!1ler ( turneJ - okretati, okrenuti ttousser (tuseJ - kaS!jati

\\:out, е ( tu, tutJ - sav, сео; tout а fait sasvim; tounll: de suite odmah; ll:otпt,__a 1 'Иneure malocas; tount de тете ipak

ll:ounx ( tuJ f - kasalj traduire (tradйlrJ - prevesti traiв:n ( tren Ј т - voz

tramway (tramue) т - tramvaj tranquШe ( tranki!J -- miran 1traв:nquniПШe ( trankiliteJ Jf - mir traп:ns]]Jiirer (transpire) - znojiti se travaiП (travajJ m - rad, posao ll:ravaШer (travajeJ - raditi

travaШeпr, etпse {jor, ozJ т i f- trudbenik · radni, а '

a:raverser (traverse) - preCi preko

18

troisieтe ( troazjemJ - treCi tromper (tronpe) - prevariti tronc {tronJ m - trup trOJJ.II (troJ - suviSe, odviSe trottoir ( trotoar) m - trotoar troun (t1·uJ т - rupa ltrounpeaun ( trupo) т - stado trouve:r (truve) - naCi шеr (tйеЈ - uЫti

tшuв:nel ( tйnel) т - tunel ii:II.Jirc, tunrque (tйl·k) - turski; tunll:eur, trice ( tйtor) - tutor type (tipJ m - tip tуrашвае ( tirani) - tiranija

u шn, unne (оп, iin) - jedan, па; neki швiоn ( йnijon Ј f - ujedinjenje; sm,ez unique ( йnikJ - jedini, jedinstven unsage ( йzaiJ т - оЫсај

unsure (йzйrЈ f - zelenastvo usunrier ( йzйrје) m - zelenas uШе {йtil) -- тcoristan

v vacaв:nces (vakansJ f pl - skolski raspust,

odmor vaШant, е ( vajan Ј - hгabar

vaiв:ncre (venkt) - pobediti vaiв:nqueunr ( venkor Ј т - pobednik vaisselle ( vese!J f - posude vaDet ( vale Ј т - sluga; - de chambre

sobar

273

vaHse ( valfz) f - torba, kofer vaПoir ( valoiit-} - vrediti vanter (vante) - mпogo hvaliti vase (viiz) m - vaza veau (vo) m - tele vеШе (vёј) f - Ьdеп]е, dап pre, uoCi veШer (veje) - bdeti vendre ( vandr) - prodati vendredi ( vandredi) m - petak veш~rer (veпere) - (po)stovati venir (veпirJ - doci vent ( van Ј m - vetar ventre ( vanrr Ј m - trbuh verglas ( verg!aJ m - poledica veriПer ( ve~·ifle) - proveriti verite (veriteJ f -oistiпa

verre (vёrJ m - staklo; casa verrou (veruJ m - reza; sous les - s

и zatvoru vers ( vёr Ј - prema, ka, oko verser (verse) - sipati, toi!iti; uplatiti vert, е (vёr, vertJ - zelen veston ( veston Ј m - doпji kaput vetement (vetman) m - odelo vetu, е ( vetйJ - obucen veшf, veuve (vбf, v8v) - udovac, uvica viande ( vjand) f ~ meso ( za је/о) victime ( viktim) f - zrtva victoire (viktojr) f - pobeda victorieux, euse (viktorjб, 8zJ -

pobedonosan vide ( vid) - prazan vider (vide) - isprazпiti

vie (vi) f - Zivot vieШard ( vjejiir Ј m - starac vieШesse (vje~esJ f - stш·ost

vneШir (vjejlr) - (o)stariti vieux, vneШe (vjo, vјёјЈ - star Vienne (vјеп) -- Вес

vif, vive ( vif, vi v) - ziv vigouemx, eusэ ( vigurб, 8z) -- :mazan, jak vШа ( vila) f - vila viJ!I!age ( viliizJ m - selo

274

vШе (vi!J f - grad vin (venJ m - vino vinaigre ( viпёgr) m - sirce vingt (venJ - dvadeset vingtieme (ve·ntjemJ - dvadeseti violemment (violamanJ - zestoko vioПent, е (violan, tJ - zestok visage ( viziiZ) m - lice visЉle ( vizЉ!) - vidljiv visЉiement (viziЬlemanJ - vidЩ~·o,

oCigledпo

visite (vizitJ f - poseta visiter (vizite) - posetiti vite (vitJ - brzo "!fitesse (!'ftes) f - brzfn!! vitre ( vitr Ј f - оkпо; staklo vitre, е ( vitreJ - staklen vitrine (vitriпJ f - izlog, vitriпa

vivantt, е (viva·n, t)- ziv vivement (vivmanJ - zivo, hitro

vivre ( vivr Ј - ziveti vivies ( vi'vr) m рИ - пamirпice

voici {voasiJ - evo, па voЉi (voa!a) - eno, eto voilr ( voiir Ј - videti

voisiпв, е (voazen, zin) - sused-пi

voitunre (voatlir)f - kola VОЙХ (voaJ f- g/as; а ltaaute - g/asпO'f

а - 1ЬJisse tiho

vol ( vol) m = let ( епје) ; krada vоПаШе ( voliij) f - ziviпa voier (vole) - leteti; krasti vоПеШ" (vol8r) m - kradljivac, lopov voПontiers (volo'ntje) - p·ado, droge volje

votre ( vбtr) - vas, а vouПok( vuloiir) - hteti

voiilte {vute} е - pogrbljen voyage (voajai) m - put( ovanje) voyager (voajaze) - putovati voyageur (voajaz8r) m - putnik vraii, е (vre) - istinit; c'est - to је islina vraimeпвt ( vreman) - zaista; zbllja

vue (vil) f - vid; pogled; а - d'oein па oCigled

w

у

у ( iJ - tu, tamo yeux (јоЈ m pl - oCi

wagon (vago11) m- vagon; --Ш spavaca Yougosiavie (jugoslavi) f- Jugoslavija kola; - -restaurant va6rron 1·estoran

х :Xanthippe (gzantip) - Ksantipa

18*

z zele ( ze!J m - revпost

zero ( zero Ј m - lШ!а

SADRZAJ

Str. Predgovor ••••••••••••••••••••••••••••••••••• о • • • • • • • • • • • • • • • • З

FrannctUisld aHfabet .•••••••••••..•••••••••••.••.••••• о о • о • • • • • • • • 5

Izgovor franncusllriihl sПova • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ••••• ~ • • • • • • • • • • • • • 6

1. - lzgovor: ~u, ai, en, ~'е, n, etUI.- Naglasavaпje.................... 11 2. - lzgovor: ј, enn, ll!lnn, oJi, qnn, inn, q, u, ss, ien, om, g11.Пе, - Brojevi od 1-5.

- Odredeni С/ап Не, Па. - Razgovor . . .. . . .. .. . . . .. . . .. .. . .. . . . . 13 3. - lzgovor: re!!!1 •. .__,..,. Sadasnje . vreme glagola па -er:. ]!}arller ....•.. , . • • . • 1.5 4. - lzgovor: с, g, s, еа11.П, c!hl. - Razgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 5. - lzgovor: х. - Мпоiiпа imeпica i prideva. Odredeni сlап za mпoiimt Hes.

- Brojevi od 6-10. - Sadasпje vreme pomocnog glagola etre. -Razgovo1·. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

6. - lzgovor: е, е, - Akcenti. - Neodredeпi Clan unпn, 11.Ппnе, des. . • . • • • . 22 7. - lzgovor: muklo е . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 8. - lzgovor: p!hl, gn, s, d, х. - Vezivanje. - Sadasnje vreme pomocпoga

glagola avonr ..•••. :. . . . • . . . . • . . . • . . . . • . . . . . . . . • • • . • . • • . • • • • • . . 26 9. - lzgovor: !hl (muet et aspire). - Cirkumfleks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

1 О. - lzgovor: е1LПiП, еiП, еШ. - Zenski rod imeпica i prideva. . . . . . . . . . . . . . 31 11. - Promena imeпica. - Proveri!Je. • . . . . . • . . . • . • • . . • . • • • • • • • . • • . . • • • 33 12. - Partitivпi clan. - Proveri!Je. MonnoПogune d'nnпn m~conntl:ennt. • • • • • • • . . . . 35 13. - Upitпi oЬlik sa est-ce q11.Пе ... ? - Anncnennnne devise .••••..••.. ,...... 37 14. - Sadasпje vreme g!agola па -ir: fiИllnr. - Brojevi od 11-15.- 1IB у а.

- Les jours de На seшainne ..•.•.....•.•.••...•... , • . . • • . • . . • • . . 40 Ј5. - Poredenje prideva. - Pllus ••• que, moinns ... «ЈЈ11.Пе, atUJssi ••• qune.......... 42 16. - Licna пenaglasena zameпica З i 4 padeia. - Prisvojna pridevska zame-

nica. - Les mois de R'annnnee.................................... 44 17. - Licпa пепаg!аsепа zameпica, З i 4 padei zajedпo. - Notre, vo!l:re, leiiНr;

nnos, vos, leшs. - Qun'est-ce IIJI11.Пe ... ? Brojevi od 16-20.............. 47 18. - Sadasпje vreme glagola па -re: reшJ!re. - Brojevi'od 21-69. - Proverbe 49 19. - Sadasпje vreme povratnih glagola. - Glagoli: appeller, Пever, jeter,

repeter, empJ/oyer, payer • • • . . . . • . . . • . • . . . • . • . . • . . . • . • • . • . • . . . • • 51 20. - Licna пaglaseпa zamenica.- Priloska zameпica еП11.- Co11.Пrs de dessnnn.

Raje11.Пnnnssemennt. - Les fumes dnn pere AnnseПme ..••.•.••.••••.••.. - 54

276

21. - Proslo vreme pomocnih glagola i svih pravilnih glagola - Odrecni, upitni i odrecпo-upitпi oЬlik. - НоtеП dile provйnnce................ 56

22. - Pokazпa pridevska zameпica: се (се\1:), сеНе, ceso - Upitna pridevska zameпica 11Ј111.Псl? - Pregled о mestu licпih пeпaglasenih zameпica и

proslom vremenu. - Le Пapinn е\1: Пе rennard........................ 59

2З. - Mesto licnilz Z(lmenica i priloske zameпice enn uz пасiп zapovedni. -Priloska zamenica у.- Brojevi od 70-79. Cause de I!JroчnШe. AmvJisme. La recompense .. 0 •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 62

24. -· Buduce 1--reme pomocпih i pravilпih glagola. - Tri пaCina pitaпja. -Unn c!ffienntl: prudenntl:. Etl:oшder]e. - Рошq11.Поi?. • • • . . . • • • • • • • • • . • • • • . 64

25. - Trpno stanje g!agola. - Enntl:re aoos. Ann I!Jainn.... • . . . • • • • • . • • • • . • • • 66 26. - Predasnje nes1--rseno vreme pomocnih i pravilnih glagola. - Pri!og

vremena sadasnjeg. - Unn llшmme pra!I:Jiq11.Пe. Voyage de nnoces........ 68

~·i!nosti и ieпskom rodu prideva. - Naiif commer~nntl:.............. 71 28. - Zapovedпi naCiп pomocпih glagola. - Brojevi od 80 па da[je. -

Neodredeпe pridevske zameпice. - Imbrog!lfto des c!!nfuffres. • . . . . • • • . 73 29. - Davпoproslo ~·reme glagola. Glag·olf: ii'~c~v.wilr, a~er~x~vvfur, Юlгvvfur. -

· Re]!]::nrtne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . • . . . . • . . . . . . . . . . . . . 7 5

30. - Predasnje svrseпo vreme pomocпih i pravi!пih glagola. - Slaganje participa. - La cftef de Па maisonn dile monn реШ I!Jonniitcmme. • . . . . • • • • 78

31. - Prisvojne zameпice. - Glagol allller.- Unn veri!Je пaimei1lt mlffknПe.... 79 32. - Pokazпe zameпice.- Redni bro;evi. - Glagoli: vennir, devennir, revennnr,

se so11.Пvennir. - No~re I!ЈеППе Hanngune! ...•.•.... ; • . . • .. . . • • . • . • • • . • • • 82 33. - Pokazna zamenica sredпjeg roda: се, ceci, сеНа. -- TrNe. - Glago!

pre111ldre. - Et П'a1LПtre? ... . . . . . • . . . . • . • . . . . . . . . • . . . • . . . . . . . . . . • . . • 84 34. - Predbuduce vreme pomocnih i pravilпih glago!a. - Upotreba brojeva.

- Glagol s'enn allller . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . • . . . . . . • . • . • . . . . . . . • • 86 35. - Jstoriski plaskvamper.fekt. - JPasse ann1i:erieш· suшrc~ШJII~Se. - JoJћfre

e!l: Па teПep!hlonniste . . . . . . . . . . . . . . . . . • • . . . . . . . . • . . . • • . . . • • • . . • • • • • 8 8 36. - Pregled vremena indikati~·a. - P,·i/ozi па amennt. - Ма c!hlami!Jre а

conc!her. - Histoire ecossaise. . . . . . . . . . . • . . • . . • . . • . . . . . . . . • . . • • . . 90 37. - Odnosne zamenice q\IНi n Пeq11.Пell.- Le saПonn.- Q11.П'est-ce «!!1LП'11.Пnn Пщnngourou? 93 38. - Upitne zamenice- Unn petnt goll!lrmannd............................ 95 39. ·- Neodredene zameпice. - Zameпica son. - Innnn~cenntl:e Jl}З§Snonn........ 97 40. - 1Го11.Пt kao zamenica, prilog i imeпica. - Reponnse !hlardie, mans jiiНste.

- JPennicnПRine et cllasse. . . . . . . . . . • . . • • . • • . • • . . • . . . . . . . • . . . . . . . . • • 99 41. - Kondicioпal prezenta. - Le desnr du conndamnne.................... 102 42. - Kondicional perfekta. - Unn реШ jowsseш........................ 104 43. - ~,.rste koпdicionalnih recenica. - !DnaПog11.Пe aun resta11.Пrannt............. 106 44. - Upotreba zameпica: nnli!IH, certain, divers, differennts. - Monn cai!Jinnetl: de

travann. - IEnntre ifUJimeanrs. L'aПternnative. А l'econe................... 108

277

45. - Upotreba meme. - Monsieur, madame, mademoiselle. - G/agoli envoyer i voir. - Candidature ................................. .

46. - Ne •.. pas, non pas, non plus, ne ..• que, ne ... plus que. - Dans la saDDe d.e banns. - Hotel pour tenors. - Aux courses ................... .

47. - Upotreba oui-si, non-ne ... pas. - Europe. - Upotreba clana uz imena

gradova i zemalja. - La dtЊ~gation de la Croix-Rouge yougoslave part pour le Canada ......................... о ••••••••••••••••••••••

48. - En quoi est ... ? Pridevi sur, sous, dans, ispred lui, еПЈ!е, eux, eiles. -Glagol mettre. - Outre-tombe ....... о ••••••••••••••••••••••••••

49. - Mesto prideva ispred imenice. - La salle а manger. - Les e::ufants terribПes ..................................................... ·.

50. - Mesto prideva iza imenice. - Yeux, cieux, aieux. - Glagol s'asseoir. - Salutations. . .............................................. .

51. - О izostavljanju od1·edenog Nana. - lRHJey,Ji!J1!!1' <!ћЈ!!!1! ~!'ШЈ:!'е~!е!!'. - JLe

mari de la depensiere ......................................... .

52. --' О k1'alitativnom clanu. - Enfants terrЉПes. - La deiegation grecque en YougosПavie. - TeПegramme des pariementaires grecs au MarechaП 'Iito ........................... ·· ...... ~ ....................... .

53. - О гodu imenica ро znacenju. - Mesni pгilozi. - Glagol partnr. -Le renard enrhume

54. - О roda imenica ро znacenj:t. - Vremenski prilozi. - G!agoli naitre i mourir. - Reponse Jaconique ......... о ••••••••••••••••••••••••

55. - Rod imenica ро nastavcima. - NaCi!zski prilozi. - G!agol dire. -Reponse laconiqш~. - Nos colonies d'enfants ..................... .

56. - Rod imenica ро nastm•cima. - KoliNnski prilozi. - G/agol ft'aire. -Reponse Daconique. - А 1' е с оНе ................ · ............... .

57. - Poredenje priloga. - Glagoli ouvrir, couvrir, decouvrir, ot'frir, souffrir. - Reponse laconique ......................................... .

58. - Jmenice sa dva 1·azliNta oЬlika. - Neprelazni g/agoli sa etre. -Glago/i sa avoir i eire. - Les parties du corps. - Lecture assid'!le. Histoire шnturelle. Un qui connait les femmes .......... о •••••••••••

59. - Jmenice jednog oЬ!ika za оЬа roda.- Les partnes du corps.- Pourquon

attendre? JP'ourquod remerc~er? ............................... · · · · · 60. - Jmenice sa dva roda i dva znacenja. - lmenice bez jednine. - Les

parties du corps. - Repartie enft'antnne .................. -....... . 61. - 11 va sortir. -!В aiПait sortir.- Histoire ecossaise.-MaПade imaginaire. 62. - Mnoiina sloienica. - Amour. - (j'[agol cueiШr. - La cuisine. -

Relations entre I'Autriche et Па Yougos!avie: ..................... .

63. - IJ/ vient de sortir. - J[JI venait de sortir. - Compositeur et vins ...... . 64. - Etre en train de ... Appartement а louer. - Au trЉunaH. Enfants terrЉies 65. - Upotreba si. -Jndirektna pitanja.- Le diiner d'un Ecossais. ·-- Dixneme

aпшnversaire de Ј!а marine de guerre YoмgosПave ................ ., ... .

278

110

113

115

118

120

122

124

126

129

131

132

135

137

139

142

143 146

148

151 152

155

66. - Slaganje v1·emena indikativa. - Glagol croire. - Avis municipa~. -JR.eve de gourmand. - Deux mots inuШes. - ................... .

67. - Slaganje vremena и indirektno-upitnim recenicama, i и Ьliskom fиtw"U i Ьliskom perfektu. __:. Glagoli pouvoir, vouloir, connaitre. - Une bonne le~on ................................................. .

68. - C'est ... qui, c'est ... que.-- Glagol savoir. - Projets. - Medication radicaПe. - ВеНПе reponse ..................................... .

69. - SiЫonktiv. - Biographie du Marechal Tito ...................... . 70. - Nepravi/an siЫonktiv prezenta. Glagoli falloir i va-loir. - Une bonne

excuse. . ........................................... · · · · · · · · · · 71. - SiЫonktiv impelfekta; drugi oЬlik kondicionala perfekta - Serenite

socratnque. Petite gourmande .................................... . 72. - О upotrebl siЬionktiva. - Glagol ecrire. - Une vnsite (/) - Pourquoi

en douter? Les decПarations. - Се regime lui piait ............... .

73. - О upotreЫ siЫonktiva. - Glagol inre - Une visite (П) - Mauvais diagиюstic. Amncan sacrШce. Mauvaise nouveile. - Vive Litva ! ..... .

74. - SiЫonktiv iza svezica. - Scene d'Mtel. Une consommation bon marcbl. L'operatnon а crMit. -.Wannace et son editeur •............

75. - SiЫonktiv и relativnoj recenici. - Vive Па JFrance! Glagol vivre. -Psychologne. Examen de droit. Anniversanre •......................

76. - Slaganje vremena siЫonktiva. - Glagol conduire. - Un regJ!ement

respecte ............................................ · · · · · · · · · ·

77. -- Upotreba imperativti. - Glagol cournr. - Erreur de directйon ...... . 78. - lnfinitiv perfekta. Upotreba infinitiva. - Uoe visnte (lll). - Au resta1Ш·

rant. Trop de precautions ....................................... . 79. - Glagolisa de i infinitivom. - Glaf!oli: pRaindre, craindre, etenrndre. -

XVe Jeux olympiques а Hclsin]ci •.............................•..

80. - Glagoli sa а i infinitivom. - En voyage. -:-- JFooting. Mauvais payeur. 81. - Jnfinitiv iza svezica. - Dans Не n-ann (Ј). -=- МatJ!uematiques. GaПanterJie

de vieШard. - Une l!ecorn de geograpble ........................... . 82. - lnfinitiv и relativnim recenicama. - Glago/i battre i fuir - Oiu !!е

trouver? Le cakul du cornge ................................... . 83. - Glagol faire ispred infinitiva. - Glagol rire. - Un coiffeur ecossais.

Une corndШon. - Visnte en YougosПavie (I) ..................... . 84; - Upotreba participa prezenta. - Le cyclliste et Re paysa111 ••...•.••.•.• 85. - Upotreba participa prezenta. - Glagol conc!lw-e. - Adieu, roti! -

VJisite en Vougoslavde (П) .............•........................

86: - Glagolski prilog PI'OS!i. :--- Glagoli vaincre i Jl)Jleuvoir. Dans ne trnnn (11). - Le «!!1Шсl sous Па Jl)Jluie. La mode passe vnteo ..................... .

87. - Bezlicni glagoli. Izrazi о vremenu. - МеШеш-е affaire. Jeu bruyant. 88. - Upotreba priloga Ьien, encore, toujourso - Prefiks re- - Dans !!е

1\:Jraйn (ЈП). - Visite en Yougoslavie (ЈП) .....••..•....• о о •••••••

151

159

161

163

166

168

171

173

175

178

180

182

185

187

190

I 93

196

198 201

203

205 207

210

279

89. -Jos о upotreЫ priloga ne. - Glagoli pRaire, se taire. - Dans Пе traJin (IV). - l..e«;on d'blstoire sainte. - Visite en Yougoslavie (IV)....... 213

90. - Upotreba predloga а. - Glagol assaiШr. - А la gare de l'Est. -Histoire ecossaise. - VIsite en Youggslavie ( V).................... 216

91.- Upotreba pt·edloga die i sur.- Glagol acquerir.- А l'hбte! ExceJsior. - Un cocher, crШq-ue d'art. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

92. - Upo!l·eba predloga pouнr i par. - И restoranu. - l..es miettes de I'Jf-Hstoire .......... , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . 222

93.- Upotreba predloga en i dans. - Glagol boire. - l..e menu. - Visite en Yougoslavie (Vl). - Deux poetes. Resistance opiniatre. Dicton.... 224

94.- Upot1·eba pred!oga sous, sans, contre. Glagol suivre. - Au cafe. -l..'habltude. - Visite en Yougoslavie (V/l)....................... 228

95.- Predlozi: chez, vers, aupres de, pre'S de, а сбtе dl.e, du сбtе de. -А Шll diner. - Visite en Yougosiavie (Vlll). - Coquetterae defendue...... 231

96.- Red reёi u recenici. ;---; Me$I01Jn'loga 'Ј recenici. - Visite en Yougoslavie (IX). Au teПepl!юne. - Deux juges se jugent. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

97.- Monsieur Jourdain et maitre de phiRosophie....................... 237 98.- М. Perrichon paril: en voyage.................................... 239 99. -:-:-:-.l..a pr,ise de. la ЈВаstШе. -:-:-:- JFete nationaПe t'ran«;aise........ ... . . ... . . . . 242

100. - l..a MarseШaise . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244

RecniПъ 245

Ovo izdanje predstavђa fotokopiju knjige koju је 1982. godine objavila »Prosveta«. Beograd 1 Urednik, Miluti11 Stшzisavac 1 lzdavae: lzdavacko preduzece »Prosveta«, Beograd, DobraCina 30 1 Stampa: Birografika, Subotica, Stampano u 1000 primeraka 1 1993.

CIP - Каталогизација у публикациј:и

Народпа библиотека Србије, Београд

804.0(075.4)

ШАРЕ, Милан

Francuslci u 100 lekcjja : praktican teeaj francuslcog jezika / Milan Sare. - 13. izd. - Beograd : Prosveta, 1993 (Subotica : Birografllca). - 279 str. : ilustr. ; 20 cm

Тiraz 1000. - Recnilc: str. 245 ·· 275. - Кljuc za Fraцcuski u 100 lekcjja : (prevodi i resenja zadataka). - 34 str.

ISBN 86-07-00731-9

а) Фрющуски језшс - Прируч:Iшци 12960780

.._.. Т/Т ТТ т п ~LJU~

ZA

FRANCUSKI U 100 LEKCIJA

(PREVODI I RESENJA ZADATAКA)

JP'ROSVETA - BEOGRAD

2

Govorite li francuski, gospodiпe? - Ne, gospodine, ја ne govorim fraпcuski. Ја govorim samo srpskohrvatski. А vas brat, govori li оп francuski? - Da, gospodine, оп govori dobro fraпcuski. А vasa sestra, govori li ona francuski? - Ne, gospodine, ona ne govori fraпcuski, ona govori dobro engleski. Ko!iko jezika govori vas ujak? -Мој ujak govori tri jezika. ·

Parlez-vous allemand? Non, Monsieur, је ne parle pas allemand, је parle seulement serbocroate et fraщ;ais, mais mon frere parle Ьien allemand. Et comЬien de langues parle votre sreur? Elle parle fraщ;ais et allemand. Mais mon oncle parle beaucoup de langues.

3

Vi govm·ite suviSe brzo. Ne govm·ite tako b1·zo. Ја ne cujem dobro. Govorite lagano, ја vas mo!im. Govori glasno. Govori g!asnije (viSe glasno). Govorite glasno. Govorite glasnije. Vasa sestra govori suviSe glasno, а vas brat suvise tiho. Koji jezik vi govorite? Ја govшim srpskoh1·vatski. Које jezike govori vasa sestYa? Моја sestra govori srpskohrvatski, jrancuski i nemacki. Koji se jezik govori и Beogradu? и Beogradu se govori srpskohrvatski. А и Parizu? и Parizu se govori francuski.

Parle-t::;on serbocroate а Beograd? Oui, monsieur. Et а Paris, comment parle-t-on? А Paris on parle fraщ:ais. ComЬien de langues parle votre tante? Elle parle seulement une langue, sa langue maternelle. Et quelle est sa langue maternelle? Sa langue maternelle est le serbocroate. Vouz parlez trop bas et trop vite; parlez plus haut et plus lentement, је vous prie. Mon cousin parle tres bien italien.

4

Gospodin Diran ulazi, skida svoj lepi seSir i pozdravlja vrlo uctivo: - Dobar dan, gospodice. Kako ste?- Yrlo dobro, gospodine, hvala, а vi?- Dosta dobro. Kako }е vas brat Dorde?- Оп је takode dobro.- А gdeje?- Оп је и svojoj soЬi.- А sta radi и svojoj sоЫ? - Оп radi svoj zadatak za sutra. - То је vrlo dobro. Dovidenja, gospodice. Pozdravite svog (vaseg) brata. - Hvala, gospodine. Dovidenja, gospodine.

з

Nous saluom votre soeur et votre frere. Comment va votre oncle? - П ne va pas blen. Il est malade. П est toujours dans son lit. Il ne mange pas. - Је vous salue, monsieur. Ou est votre frere? Est::;il ici? Non, monsieur, i1 n'est pas_ici. ll est_a la gare. La gare est tres loin.- Et votre frere Jean, ou est::;il?- П est dans sa chambre. - Fait::;il son devoir? - Oh. non, il ne fait pas son devoir, ii mange une pomme. - Votre soeur Juliette est tres ЬеПе. Elle а surtout un tres beau regard. Saluez·la beaucoup.

5

Koliko brace iтate, gospodiпe?- Ја iтат dva brata. - Kojega sи zапiтапја опi?- Stariji brat је lekar, тladi brat је oficir, kao пjegov otac. -А! vas otac је oficir?- Da, gospodiпe, оп је geпeral.- Koliko godiпa i'та оп?- Оп iта sezdeset godiпa. - Оп пiје star. - Ne, оп пiје star; пjegove kose пisи bele, опе su j'os сrпе. -Оп тоrа Ьiti vrlo srecaп sa svoja tri velika siпa.- О, da, gospodiпe, оп је vrlo sre&m s nama.

De quelle couleur est le papier? Le papier est Ьlanc. Et la maison? La maison est ....... aussi Ьlanche. Et les murs? Les mur's sont_aussi Ьlancs. De quelle couleur sont les cheveux de ta tante, sont.....,Пs blancs? Oui, ses cheveux sont tres Ьiancs. · еПе est tres vieille. Etes·vous malade, monsieur? Non, madame, је ne suis pas malade. -Ou sont._ils? Ils sont dans Ia chambre. - П а le nez rouge. - Nos chemises ne sont pas noires, elles sont Ьlanches. Ses gants sont Ьlancs.

6

Ја govoriт sато јеdап j'ezik, to је тој тaternj'i jezik. Јеdап gospodiп је dosao, оп vas traii.- Kakav је оп? Је li mlad ili star?- Оп пije.star, оп је dosta тlad. -Је li оп velik ili mali?- Оп је vrlo velik. - Dobt•o, to је јеdап prijatelj, пеkа иdе. -Zeпeva је јеdап vrlo lep grad. и Zeпevi se govori /raпcиski. Sпeg је Ьео. Јтат јеdпи stolicu и svojoj (тојој) sohi. То је јеdпа stolica. То su stolice.

7

Ја razитem vrlo dobro sve sto оп kaie, ali пе zпат sta оп hoce. Mi ј'еdето јеdпи kајgапи. опа је vrlo dobra. Роrатепiсе sи па stolici. Ја vas песи zaboraviti. Platicu vam ovaj seSir sezdeset fraпaka. Ја sат prvi и svoт ( тот) razredи. Ја govoriт poпesto italijaпski i петасki. Kad оп treba da stigne? Оп treba da stigпe и sredu ujutru.

9

Ova odela su crna. Staпovпici Pariza sи vrlo ljubazni. Casovi sи dиgi. Trave nisи uvek zeleпe. Ziтe sи dиge i ostre и паsој zeтlji. Laste пат stiiи (dolaze). опе objavljujи prolece. Ove sekire su.suviSe duge i suvise teske. Ovaj pasulj ( kod паs јеdпiпа!) је vrlo dobar. Jeievi su vrlo korisпi; опi јеdи miSeve. pиieve i gипdelje,. Nasa prijateljica ima tri harfe. Ovi zidovi sи vrlo visoki. Madari su пaSi sиsedi.

4

Ou est votre frere? :П est Ia, dans sa chambre. Est .... )I seul ou non?'Oui, il est seul. il fait son devoir. Sont,_)ls ici ou Ia? · Пs ne sont pa~ •• )ci, ils sbnt la. Ces peches sont grandes et belles, mais._..elles ne sont pas_encore mures.

10

Pariiaпi sц staпovпici Pariza. Pariiaпke пе vole mпogo lиksиz, dli опе sи оЬlспо vrlo elegaпtFJe. Ova иciteljica је vrlo dobra i vrlo !јиЬаzпа sa decom. Ovaj otac је vеота srecaп sa svojom dесот. Ova stara iепа је пета. То је јеdап blvsi oficir. Svi sn ljиdi smrtпi. Nisи svi ljиdi jedпaki. Моја та/а rodaka је та/о Ьledиnjava daпas.

11

О kоте govorite? Mi govoriтo о vaseт оси. Na koga тisliS? Misliт па svojи тајkи. Коте dajete јаЬиkе? Dајет ih ovoj deci. Poslovice sи zlato jezika. Zivot vellkih filmskih prvoka nije uvek vesм, 0Ьj~?ktfv k!P!'!!'Ш!t!'graf5kgg a:rgrata је naprgy!jen kao ljиdsko oko.

12

Sta ielite, gospodiпe, саја ш kafe? Sta viSe volite?- ёаја. gospodo. - Evo, gospodiпe. Sa rитот ili !iтипот?- Јеdпи kap rита, m.cinm vas ( ako vат se svida). - Hvala. gosp(Jdo.- Hocete li иzeti kolaca? Опi sи vrlo dobri. - livala. gospodo, пе јеdет kolace. - Koliko koтada secera? - Sато tri · koтada.

Comblen de pommes avez·vous mangees? Une seulement. - Versez-moi une goutte de vin, s'вn vсчвs plaiit. - Desire~·vous un peu d'eau? - Oui. un· peu d'eau minerale. Comme cette eau est fraiche! - Quel vin preferez·vous, du rouge ou du Ьlanc? - En._hiver је bois du rouge. et en._ete du Ьlanc. Nous_avons._.,eu aujourd'hui а Beograd du vent, de la pluie et de la g~ele.

13

Је li vas brat tи?- Ne, пiје ta. оп је izisao s'a prijateljiтa. - Kada polazile?Mi polaziтo и пеdе!ји ujиtrq.- и koliko sati?- Таспо и роdпе. - Dobro, recite vasem bratи. то/iт vas. da си Ьiti па staпici и роdпе тапје deset ( тiпиtа).

Koliko риtа jedete dпеvпо?- Sато dva puta. и роdпе i иvесе. - Ali to пiје dovoljпo. А ujиtrи, zar пе jedete?- Ne, иjutrи пе jedem пi.Sta, иziтат sато јеdпи

Ш dve solje kafe.- Hocete li uzeti пesto? Ма/о sira? Ма/о suпke?- Ne, hvala, пisam ' vise gladaп, dovoljпo sат јео.- А vas siп?- О. тој sin, оп је иvek gladaп, оп jede deset puta dпеvпо. - Jeste li zedпi?- Dajte тi samo саsи hladne ( sveie) vode.

Kad тi је toplo. иziтат ftladпe vode da se osveiiт. Kad mi је hladпo иziтат solju vrlo toplog саја da se zagrejeт.

J'ai froid, donnez-moi, је vous prie (s'il vous plait), un peu de the Ьien chaud. Је n'ai jamais faim, је mange cinq fois par jour. Је me rechauffe avec du vin chaud, quand j'ai froid, et quand j'ai chaud је me rafraichis avec du vin frais ou de la Ьiere.

5

14

Kad svrsavate svoj (vas) posao?- Mi svrsavaтo svoj posao иvek pre podne (pre !2 casova).- Мој brat izabere иvek јеdпо dobro mesto. Dobri gradaпi se pokoravaju zаkопи. Mi Ыrато dobre prijatelje. Zasto опа crveni?- Zato sto se stidi. Опа иvek isprlja svojи haljinu. Lisce drveca iиti. SvrSite ( svrsavajte) brzo. Slusajte svoje roditelje i svoje иCitelje. Оп иvek иspeva и svojiт posloviтa. Ovo dete brzo (па ocigled) raste. Zidamo jednи таlи vilu и Budvi.

Daпi sedmice.

- Koliko iта dana и јеdпој sedmici? - /та sedaт dапа и jednoj sedтici. - Koji sи? - Poпedeljak, иtorak, sreda, cetvrtak, petak, sиbota, nedelja. - Koji је dап dшщs? - Danas је ponedeljak.

15

Оп је bolji od тепе. То је najbolji zadatak. То је тој najbolji prijatelj. То је то ја najbolja prijateljica. То sи naSi пajbolji prijatelji. Koji jezik bolje govorite, engleski iZi francuski? Mladi od пjegova dva siпa ima petnaest godina. Ја пisат tako velik kao тој sиsed. Aпrijeta nije toliko plava koliko njena sestra. Leti su daпi тnogo dиii nego ziтi. И kојет godisnjeт dobu sи dani пajduii? Nasa kuca је manja i manje !ера пеgо опа naseg sиseda. Imam (isto) toliko поvаса koliko ti. Cigarete "Drava" nisu tako dobre kao cigarete "Morava"; losije sи. Које cigarete vi pиSite? Ја риSiт uvek "Moravи''. to su najbolje. Svaki (iта) svoj ukus, gospodiпe. А ја, ја vise volim "Neretvu".

16

Evo тоје kпjige. Ovo је se.fir moga оса. Ја dajem ovu jabuku тоте bratu. Ја zovem svog ( тоg) druga. Daje П mi оп тој и knjigu; da Ш пе? - Da, оп vат daje vasu kпjigu. :- Da li te оп gleda? - Da, оп те gleda. - Оп паs trazi, ali (оп) nas пе vidi.

Jt - Pozajmio sат ти sav svoj dieparac. Zasto ти pozajmljujete sav SJ1oj dieparac? ·Zato sto ти је potrebaп поvас. Ја је svuda traiiт, ali је nigde пе nalaziт. Gle, evo је! Оп тi pokazuje vrata. Оп te pokazuje svakome.

Pourquoi lui donnes-tu du pain et du vin? Parce qu'il а faim et soif. ll me presente sa sceur. Est-elle belle? Oui, elle est tres belle. Qil sont vos parents? Је les cherche partout, mais је ne les trouve nulle part. Тiens, les voici! Nous lui donnons du pain un-e fois par jour. Је leur prete toujours mes livres. Је vous cede ma place, elle est la meilleure. У a-t-il des._allumettes dans cette boite? Non, dans cette bPite il n'y а pas d'allumettes. C'est_un de nos_amis.

б

Meseci и godiпi.

Koliko тeseci iта и јеdпој godiпi? - !та 12 тeseci 1f јеdпој godini. - Koji sи? -Jaпuar, febrиar, тart, april, тaj,juni,juli, avgust, septeтbar, oktotar, поvетЬаr, deceтbar.- И kom; sто тesecu sada?-Mi sто ujaпuaru. -Kojije daпas datum? - Daпas је 15.

17

Те donne-t-il son livre? (Est-ce qu'il te donne son livre?) Oui, il me le donne. Qu'est-ce qu'illui prete? Illui prete de l'argent. Voici vos Iivres: me les pretez-vous? (Est-ce que vous те les pretez?) Oui, је vous Jes prete. Est-ce bon? Oui, c'est bon, c'est meme tres bon. Que fait-il dimanche matin? Dimanche matin il va а l'excursion. Que donnez-vous а manger а vos_enfants aujourd'hui? Aujourd'hui nous Ieur donnons seulement du Iait avec du the. Que donnent-ils а leurs_enfants? Ils donnent а leurs_enfants du lait avec du pain.

18

Nas sиsed prodaje svoju kиси. Мој ujak Ы hteo da је k.иpi, ali ona kosta skupo; su~ed traZi .7!nogo JUJ~'acc. Koli/co traii (оп)? Jгdan milion .. То }г zaista та/о suvi~e. А vas ијаk, koliko ти nudi? Оп ти nudi оsат stotina lliljada, ali ( onaj) drugi ne pristaje. Utoliko bolje! Zasto utoliko bolje? Zato sto је susedova kuca stara i nije !ера ni najmanje (du tout). То је istina, ја sam tvog тiS!jenja. - Cekajte јеdап trenutak, vracam vam vase knjige. Zar пе cujete ( опо) sto J'am kaiem? Zasto ne odgovarate па moje pitanje? Zaista ovaj covek ј/! -gluv. Sidite ovuda.

Poslovica: Pas koji laje п е ujeda.

Est-ce que tu vends ta maison? Non, је ne la vends pas. As-tu faim? Non, је n'ai pas faim. Tant mieux. Et pourqoui? Parce qu'il n'y а plt:s rien а manger. Oi:J. etes-vous? Је vous_attends depuis une heure. Il ne me repond pas, је ne sais pas pourquoi. Il depense tout се qu'il gagne. Је ne VOU'S.__entends pas Ьien; parlez un peu plus haut, s'il vous plait. Bien, m'entendez-vous maintenant? Tres Ьien.

Mords dans cette pomme, elle est_excellente.

19 .

Kako se zove vas l'odak? Оп se zove Petar. Kako ga zovete? Mi ga zovemoJovan. U koliko sati ustajete ujutru? Ја ustajem uvek и sest sati. И koliko sati Zezete? Ја lezem и devet sati uvece. Sta radite posle rucka? Odmaram se, opruZim se та/о па kaпabetu. Da __ _ li se cesto kupate? Leti se kupam svaki dап u1·eci Ш и morи. - Zimi Је cesto mraziOvi daci. bacaju cesto hartiju па pod. Setam se dva sata svakog dana. Poпovite proslu lekciju.

· Oi:J. ces_enfants se baignent-ils? Ils se baignent ·dans la riviere. Cet_enfant est tres paresseux, il ne se leve pas_avant huit_heures. Que faites-vous · aptes le diner? Vous couchez-vous aussitбt? Jamais. Је lis un livre ou un journal et avant dix_heures је suis deja au lit. Vous reveillez-vous quelquefois pendant la 'nuit? Jamais. J'ai un sommeil profond. Le matin је me Iave, је me frotte Ьien et је m'essuie.

7

20

Ко је tu? То sam ја, Јоvап. А, to si ti ( ti si)! Udi. А tvoj drug Pavle, gde је оп? Оп је sa тпот. Ра иdite, deco moja. Za koga doпosiS ove /ере jabuke, siпe тој? То је za tebe, draga тато. Kako si dobar! Dodi da te poljublm, mali тој. - Cije su ove kпjige? Njihove su. - Mi se toga· пе plasiтo. Mi se пе p/aSimo пјеgа. Тi i ја. Моја sestra i ја. Vi i mi. Evo jabuka: ројео sam jedпu ( dve) ( od пjih), hocete li vi ( od пjih)? Hocete li jos koju kap ovoga viпa? Ne, hvala, dosta mi је (пјеgа). Је li оп jos uvek bo/estaп? Ја пе zпат пista (о tоте).

21

Sa kiт ste razgovarali (kome ste govorili) juce? Razgovarao sam sa jedпim

svojim prijateljem. О kome ste govorili? Govorili sто о vата. Је li оп vec svrSio svoj posao? Da, svrsio ga је odavпo.- Gde ste blli jutros?- Jutros, blo sam па pijaci da kиpim пamirпice s~ паsот kuvaricom, }er }е mo}a zепа bolesпa. Sta ste kиpili па pijaci? Kupio sат теsа, povrca, voca i hleba. - Jeste li sreli mog siпa? Da, sreo sam ga па ulici. Је li оп Ыо zadovoljaп vaSim poslom? Da, оп је пjim Ыо veoma zadovoljaп. Preporucio mi је da produZim. Bio је vrlo ljubazaп sa тпот. Letos smo Ыli па тoru. Da !ije Ы!о (tamo) stranacCJ? Da, mnogo turfsta, naroCito iz Austr!je. Sa kimje stigCJo? Оп је stigao sa svojim roditeljima. Nije dugo ostao kod паs. Dete је palo па pod.

22

Kakvo је vreme daпas? Vrlo је lepo vreme. Sипсе sija i nebo је bez oЬlaka. Јис~. bllo је ruzпo vreme. Вilo је (padala је) kiSe. Које godiSпje doba пajvise volite? Ја, volim ih sva. lpak, letos је vrиCiпa Ыlа пeizdrzljiva. I kakva praSiпa!- Da li ste ти vratili kпjigu koju vam је оп pozajтio? Ne jos. Ali оп mi ји је vec trazio пatrag.

Leur as-tu rendu les livres? (Est-ce que tu leur as rendu les livres?) Non, је ne les leur ai pas.._..encore rendus. Cet_enfant а faim. Lui avez-vous donne quelque chose а manger? (Est-ce que vous lui avez donne ... ?) Nous lui avons donne а 4 heures un morceau de pain avec du chocolat.

23

Ova јаdпа deca su gladпa, dajte im пesto da jedu. Ali mi smo im vec dali supe, hleba imleka. Hvala, пemojte тi viSe (toga) sipati, molim vas. Ovo Ы dete htelo da popije jos jedпu soljи.cokolade. Ne dajte ти ( toga) viSe, dosta ти је. Lezi brzo! Nemojte leci tako rano. Cekajte nas. Dопео sam jedno kilo lepih krиsaka za decu. ali пе dajte im ih sada, sakrite ih. Мој deda ima 77 godiпa, a/i је jos uvek sпаzап; moja ЬаЬа је mnogo mlada, опа ima sато (пе ... gue) 65 godiпa, ali nije јој nikako dobro.

24

Hocete ll imati vremeпa da zavrsite svoj zadatak pre podne? Nadam se. U svakom slucaju ја ga песи svrSiti pre 11 casova. Gde cete blti posle vecere? Ostacu lcod kuce, ponavljacu teske lekcije. Ка!:. cete govoriti sa svojim profesorom? Sutra.

8

MoliCu ga da mi objasпi јеdпо gramaticko pravilo. Platicu vam kroz osam dапа. Kad budem imao та/о viSe поvаса, kupicu ( sebl) veliki vrt za'saden vockaтa. Ја se песи diCi ( ustati) tako rапо. Kada cete mi vratiti тој е kпjige? Pricekajtejos пeko/iko dana. Vi putujete mпogo? Sto је mogиce vise. Vo/ite ii muziku, gospodice? Мпоgо. Vi ·пiste udati? Ne, gospodiпe.

25

Kad је pi'smo bllo poslato? Prosle subote. Nije sva паdа izgubljeпa. Vase pismo је vrlo dobro парisапо. Опа је blla otpraceпa па staпicu. Za tri dапа, Ьitka је Ьila

dobljeпa. Rиcak је Ьiо spreтljeп za ро/а sata. Вiо sam pretstavljeп svakome. U deset sati ја vec lezim, и sest sati ujutru ја sam vec ustao ( vec sam па nogama, stojim). Моја ·ьаkа иvek sedi и svojoj fotelji. Evo јеdпе stolice za vas, gospodiпe. ,Hva!a, gospodo, -viSe volim da stojiт. Sedeo sam celo pre роdпе.

As-tu ete accompagne? Toutes шеs lettres ont_ete pe.tdues. Laissez-le tranquille, il est deja couche. А quelle heure se Ievera+il? Ма soeur est_aimee de tous. Nous._..avons._..ete entoures d'une nombreuse foule de promeneurs. La taЬle est couverte de poussiere. La terre est couverte de neige.

26

Koliko је godina imao kad se ozeпio? Bio је vrlo mlad, iтао је dvadeset i jedпu godiпu. Kad smo Ыli и Parizu, Шi smo svaki dan и Bulonjskи sumu. Slusao sam sve sto mi је pricao. Пао је па staпicu kad sam ga sreo. Mis/im da se mпogo zиrio. Zasto nisi jos јео? Nisam blo gladaп. Jutros је bolesпiku Ыlо mпogo bolje. Gde ste Ыli јисе? Nadao sат se da си vas videti. Вiо sam veoma zauzet i пisam izisao.

27 Sta se пalazi pred Gp·adskom kиcom? lspred se пalazi jedan velik i lep vrt.

Gradska kuca је јеdпа vrlo !ера zgrada. Nas ujak је stari momak, пiје se ozenio. Suvo jesenje Шсе pada јеdпо ро jedno. Uskoro се zeтlja Ьiti pokrivena belim sпegom. Daпas је rodeпdaп nase bake. Pozeleli smo јој dobro zdrav{je i dиg zivot. Моја та/а rodaka је vrlo iskreпa: опа vam kaze sto misli.

Un vieii_homme nous demande. Un beau heros. C'est mon bel._..ami. C'est_un fol espoir. Mon jeune cousin est_un fol enthousiaste. Cette eau est tres fraiche. Soyez franche, mademoiselle, m'aimez vous un peu? ( ... est-ce que vous m'aimez un peu?)

28

lmajmo strpljeпja. lmajte dobrotu da mi prepiSete ovo pismo. Ne Ьој se. Ne bojte se. Budi miraп. Bиdite тirпi. Ne budi tako rdav. Budite uctivi sa svakim. Neka (оп) ima hrabrosti. -- Njegov deda је imao osamdeset godiпa. К.аkо, tl ne zпas kojeg

9

је datит:z росео StogodiSnji rat! Ne, ali vrlo dobro znaт koliko је vreтena trajao! .. . odgovara тali. Ko!ikQ -ste ти pozajтili novaca? Pozajтio sат ти hiljadu pet stotina ("petnaest stotina") franaka. Setaтo se svakog dana. Оп је иvek isto dobro dete. То nije isto (ista stvar). Pricajte тi nesto. Posle izvesпog vrетепа оп se vratio и svoje selo. Kupio sат viSe fraпcиskih knjiga. NаШ sто vise dece па ulici. Donesite тi та kakvu knjigu. Nетат ni pet para и dzepu. Hocete li da vат р:Јzајтiт pedeset diпara? Vraticete тi ih kroz nekoliko dana.

29

Nadao sат se da си sresti svog prijatelja, ali pre тоg do!aska оп је Ыо lZlsao. Pokazao тi је pisтa koje su ти (ЬШ) doпeli. Da li si Ыо ·zavrSio dorucak, kad је dosao da te traii? Bas sат zavrsavao. Rekao sат vат sve sto sam сио i video. Zasto niste ЬШ dоШ ranije? Mislio sат da dodeт ranije, ali sат Ыо vеота zauzet. Priтate li cesto pisтa? Postar mi ( ih) donosi svaki dan jedno ili dva. Danas nisaт priтio

nijedno. Kad treba da krenete? Treba da kreneт и jedanaest sati uvece. Оп тi пе pozajmljuje vise пijednu knjigu, тoram ти ih vrat/ti пekoliko. Opazio sат ga па tr~toaru izlazeCi iz kafane.

31

Evo mojg knjige, eto tvoje. Pozajтicu ti svoje pero, tvoje pise rdavo. Na"sa kuca пiје tako !ера kao vasa. О kоте prijatelju govorite, о vaseт Ш о тоте? Zaboravio sат svoj kiSobran, hocete li тi pozajтiti vaS? Evo vaseg stapa; а gde је тој? VaS? Nisaт ga video. Jeste li sigumi da ste ga doneli ( da ste doS!i s njim)? Alz, evo ga! NaSi prijatelji su stigli; kad се vasi blti ovde? Za vreтe vecere, и porodici, gde (kad) iта gostiju, domaCin ustaje, drzi casu и visini lica, klanja se рrета gostiтa i kaze: Рiјет и zdravlje S"I-'Ojih prijatelja (ш. familijarno, svih). Odтah gosti dizu svoje case kojima se polako kucaju i odgovaraju: I и vase ( zdravlje), druze Diran ( i и tvoje, dragi prijatelju) - Idite tато. Ne idite tато. Idi tато. Ne idi tато.

Prete-moi ta plume, la mienne ecrit mal. Mes_amies sont__.arrivees, ou sont les tiennes? Mon grand-pere est vieux, mais le tien est.._..encore plus vieux. Ou sont nos pardessus? Apporte-les. Voici le mien, voici Ie tien, voila le sien. Је vais._,a Ia gare. Nous,_..allons souvent au theiitre. Allons-:;y. Demain soir j'irai au cinema. Је l'ai rencontre en allant.._,au bureau. Cet._.ete nous__.irons а Ia mer. Mon.._.ami

· est ma:lade; j'irai Ie voir demain matin.

33

Та sta vam је? Recite mi sta vas plasi. То nije nista; ne plasiт se nicega. P,·icajte mi sve sto ste culi. Ono sto kazete је istina! Zapaтtite (zadriite} dobro ono sto nauCite. Nemojte тi to reCi, molim vas. Ја to nisam razuтeo. Uzmite ovo а ne ono. Da li те dobro razшnete? Vrlo dobro vas 1·аzитет kad govorite lagano. Da li ste dobro naucili proS!u lekciju? Da, dobro sam је nauCio.

10

Се qui plait.._..a vous ne plait pas.._..a moi. Dis-moi се que tu as, de quoi tu as peur? Dites-moi се que vous,_..avez mange aujourd'hui. Qu' as-tu pris се matin? J'ai pris une tasse de th6. Се que tu prends n'est pas suffisant ( = dovoljan). Је ne sais pas се que j'ai се soir, peut-etre que је suis fatigue. Est-ce que vous rn'avez (m'avez-vous) Ьien compris? Vous Ie savez mieux que moi.

34

Kad cete iziCi? IziCi си kad se vi budete vratili. Pozajтite mi оvи knjigu; uskoro си је proCitati. Вiсе se vec vratio. Svrsice svoj posao р1·е }'aseg odlaska. Ко Је Ыо Heпrik IV? Henrik IV је Ыо kralj Fraпcuske. Mi p!·oslavljaтo godiSnjicu nase RepuЬlike 29 noveтbra, а Fraпcuzi l4 jula. Rodeп sат 31 janum·a 1901. NaCi cete to па 12 st1·ani, glava П. Vi vec odl ·ite? Ne, ја ne odlaziт. Ostajeт jos jedan trenutak. Odlazi! Nemoj otici! Odlazite! Neтojte otiCi!

Est-ce que vous,_..aurez fini votre travail avant mon,_..arrivee? Је pense que је l'aurai fini. Је pense qu'a dix,_..heures ii sera deja rentre. Mais, mon cher, tu n'auras pas fini cela dans.._..un mois. Le qtiatorze juillet est la fete nationale de Ја France. А qtн~He date est ne votre frf~re? Н est ne !е premier ja!!vier 1908. Pourquoi vous.._..en,_..a1Iez-vous deja? Parce qu'il est tard. Је dois rentrer а Ја rnaison avant la nuit.

35

Kad sam svrsio da Citam, iziSao sат. Otisao је оdтаћ posto је primio svoj novac. Kad је stareSina izdao naredbe, povukao se. Posto је izgovorio ove 1·eCi, ја se udaljill.

Des que j'eus.._..ouvert la fenetre, l'oiseau s'envola (Des que j'ai eu ouvert Ia fenetre, l'oiseau s'est,_..envole). Des que је fus rentre а la maison, је me couchai (Des que j'ai ete rentre а la maison, је me suis couch6). Des que је ftis,_..entre, је ferrnai la porte (Des que j'ai ete entre, j'ai ferrne la porte). Votre camarade est-il encore а Beograd? Non, il est parti aussitбt qt~'il et1t re~u son argent ( ... qu'il а eu re~u ... ). Est-ce que vos parents vous,_..ont repondu а votre lettre? Oui, aussitбt

apres qu'ils l'eurent re~ue ( ... qu'ils l'ont eu re~ue). Apres que nous eilmes Ьien dejeune, nous nous couchiimes рош nous reposer un peu ( ... nous-avons eu Ьien dejeune, nous nous sommes couches ... ). Des qu'il fut-entre, Н ferma Ја porte а clef (Des qu'il а ete entre, il а ferme la porte а clef).

36

~оја spavaca soba

Da li vasa spavaca soba gleda па dvoriSte Ш ~ш ulicu? Ona g!eda па ulicu. Је li ona velika? Ne тnogo velika. Ali је vrlo jednostavna. Sta ima шшtrа? Ona ima samo jedan prozor, ali velik, sa jednoт /epom zavesom. Kakav је kre}·et? То је k1·e}'ef za

11

jedпu osobu, lcoji se -sastdji, kao i svi kreveti, od madraca, duseka, carsava, jedпcg jastuka i jedпog polcrivaca. Pored kreveta ima јеdап поспi stoCic sa elektricпom

lampom. Sta imate jos и svojoj spavacoj sobl? lmam јеdап ormaп koji se пalazi и uglu sobe. Stavljam zmutra svoje rublje i svoja odela.

Au milieu de la chambre il у а un grand tapis. En face de l'armoire а glace i1 у а un petit canape. Quand је suis fatigue, је me repose sur Ie canape. Mes pantoufles sont dans la taЬle de nuit Је me suis deshabllle. Mon veston est sur la chaise, ma chemise et mon calщ;on aussi. Mon pantalon est sur le canape. Mes chaussettes et mes souliers sont devant Ia porte. Је change de chaussettes tous Ies jours (chaque jour). Је nettoie mes souliers chaque matin. J'ai enfile mon pyjama et је me suis соuсье.

37

Gospodin koji dolazi је тој pro/esor. Ја govoriт za one koji su ova'e. Olovku koja је па stolu пiје moja. Covek koga si sp·eo је тој ujalc. Devojke koje ste sreli и basti su паsе rodake. То је prijatelj koji mi је uciпio toliko usluga. Evo prijatelja od koga sam blo primio jedno pismo. Ovo је decak ciji је otac umro. То је јеdап rad kojim nis ;zm zadovoljan. Poloiaj iz koga smo ga iivukli је. Ыо veoma пezgodaп. То је јеdап co\·ek па koga se пikad пе obraca painja. Prijatelji па koje sam racuпao, nisu stigli: Evo !сисе zbog koje sат imao toliko troskova. Evo ulice па cijem se kraju пalazi staпica.

§alorn

Hocete li da pogledate тој saloп? Drage vo(ie. То је јеdпа vrlo !ера soba. Evo kamiпa sa satoт i dvema !epim vazama sa svake strane. А, ра vi imate tu jedпu !ери та/и statuu? Da, to su tri Graci.je od mramora. U sredini sobe ima jedan sirok cilim, па kome se пalazi јеdап mali ok1·ugli sto. Јеdпа vaza ukrasena buketom ruia је stavljeпa па sto. Pored vaze ima јеdпа pepeljara i јеdап а/Ьит fotografi.ja. Oko stola ima vise jotelja. U desпom uglu se пalazi dugacki klavir sa policom za поtе. lspred klavira је postavljeпa stolica bez паs!опа. U. drugom uglu ima јеdап mali sto па kome је postavljeп јеdап radio aparat. О р!ајоп је оЬеsеп јеdап lep luster. Na zidove su okacena dva portreta i пekoliko иmetпickih s!ika. ОЬа prozora su ukrasena zavesama i draperijama.

38

Ј(о је dosao? Sta se dogodilo? Sta se do[Jodilo? Sta gledate? Sta gledate? Sta оп jede? Sta оп jede? Sta vas plasi? Sta о tome misli vas otac? Sta о tome misli vas otac? Sta? vi vec odlazite? Ко ste vi? Ко је sreo vaseg оса? Koga је vas otac sreo? Za koga doпosite ovo? Od koga ste primili ovo pismo? Sa ,, kim ste iziS!i? Cega se plaSite? Na sta racunate? Evo dve kпjige: /сој и vise voliS? Od ova dva grada, koji је veCi? Sreo sam јеdпи пasu prijateljicи. - Који?

Qui sont ces messieurs? Се sont des.._..ingenieurs. Vous les connaissez? Oui, је les connais. Et qui sont ces jettnes dames? Се sont leurs femmes. Qui avez-vous

12

(qui est-ce que vous__,avez) appele, mon frere ou moi? Quoi? vous_etes ·deja prets? Qui (est-ce qui) 1' а rencontre? Qui a-t-il rencontre (Qui est-ce qu'il а rencontre?) Sur qui comptes-tu? (Sur qui est-ce que tu comptes?) De -quoi nous remerciez-vous? (De quoi est-ce que vous nous remerciez?) De ces deux__,appartements, lequel choisissez-vous? (lequel est-ce que vous choisissez?) Celui qui est plus grand et qui donne sur la :rue.

39

Nelco kиса па vrata. Ako те traze, reCi ces da sam 1zzsao. Jedemo da blsmo iiveli, пе iivimo da blsmo jeli (jede se da se Zivi, пе Zivi se da se jede). U vasim godiпama, moja cerko, mпogo smo radozncili. Govorite i odgovorice vam se. Neka govori i slusacemo ga. Videli smo tvoj prozor osvetljeп, popeli smo se da ti kaiemo dobro vece; odlazimo. dovideпja, beiimo. Ко god је zdrav treba da radi. Neko vas traii. Govorio sam s пekim. Ova su pera vrlo dobra, dacu vam ih пеkоШсо. Uvek zavisimo od пе!соgа ili necega. Borili su se јеdап protiv drugog.

Postujte tude dobro. Niko пiје dosao. Video sam jedпog drugog ( od пjih).

Poznajete li ovu gospodu? Ne poznajem ni jednog od njih. Niko ne zшz sve. lzJ,esni tvrde da је Mars пastaпjen, drugi и to (en) sumnjaju. Vise пjih su poginuli. mпog( sи tesko rапјепi, malo пjih su sasvim пepovredeпi. Platite svakom svo~ rad.

Ces livres valent trois cents francs chacun. Un autre vous le dira mieux que moi. JPersonne ne m'a ecrit. Ces livres sont_interessants: voulez~vous queje vous__,en prete quelques__,шis? Merci, је voudrais lire autre chose. Racontez-nous quelque chose de beau. Пs sont_arrives l' un et 1' autre. Donnez-moi ou 1' un ou 1' autre. Је ne vous donne ni l'un ni ћшtrе.

40

Vrlo sam rdavo spavao ,· nisam trenuo ( zatvorio oko) celu пос. Vojnici su marsirali (za vreme) ce/og dапа. Jesu li svi prozori zatvoreпi? Da, svi su zatvoreпi. Јеsи li sve паsе zvaпice stigle? Da, sve sи stigle. Оп те zove svaki cas. Tи'su obojica. Кират se svaki drugi dап. ·ovo dete је sva пjegova (пјепа) radost. Је li оп zadovoljaп svojim pokloпom? О, da, оп је njim sasvim zadovoljaп. Za vreme Drugog svetskog rata (1939-1945) skoro sva Evropa blla је и р!атепи (fraпcuski: и plameпoviтa). Опе sи sasvim srecne. Ovi ljиdi imaju sasvim malu decu. Celo то је iпteresovaпje је tи .. Оп па~ pise ·svake sed'mice. Setacu se toga celog svog iivota.

Пs sont tous (tus) heureux. Ils sont tout,_,heureux. Ils sont tous. (tиs) petits. Ils sont tout petits. Allez::y tous (tus)! Vas::y tout seul. Vas:;y toute seule. Toute Ia terre etait__,inondee. Est-ce que nos cousines sont_ariivees? Oui, elles sont~arrivees toutes. Ils n'y vont pas tous (tus). Il-a ete malade pendant toute Ја semaine derniere.

13

41

Toliko sam umoran da bllz odmalz zaspao. Ја bllz vam Vl"lo rado pozajmio tu sшnu, ali nemam novaca. Pгicajte m.i tu pt·icu. Ја bllz 11am је pt·icao, ali ste vi isuviSe rasejani da те s/usate. Daj mi nekoliko pet·a, v1·/o su dobra. Na! dajem ti tri svega. Dao bl!z ti jos nekoliko (njilz), ali v1·lo dobm vidis da i1z петат dovo/jno. To/iko sат iedan, da bllz rado (ti~n) popio jednu limzmadu. Pardon, gospodine, da li blste mi mogli reCi koliko је sati, molim vas? Da li blste bl/i /jubazni da mi kazete koliko је sati? Na mom satu је tгi ( sata) i cetvt·t, ali ide_ napt·ed za pet minuta.

Voulez-vous sortir un peu avec moi? Је sortirais avec plaisir, mais Ie docteur me 1' а defendu pour aujourd'hui. Auriez-vous le courage de le lui dire? Оп dirait qu'il pleut. J'irais le voir, mais је ne sais pas s'il est chez lui. Dites-moi cela (Ditesle~moi). Је vous le dirats, mais vous ne Ie comprendriez pas. J'apprendrais . olontiers cette langue, mais_elle те semЬle difficile. Vous feriez cela (vous Ie feriez)? Ah non, j~aurais peur.

42

_;1kogaSJ·etпem, reCi си ти da gacekate. __ Ako jekodkuce, primice.vas. /lkc doc7~t~ pre t1·i sata, iziCi cemo zajedno. Da sam (blo) primio vase pismo, Ыо Ыlz vam od~::ovot"io. Da sam gladan, јео bllz. Da sam iedan, pio bllz. Da ти se spava, iSao Ы da legne. Ako nisam imao pravo molim vas da mi opt·ostite. Da ima (kad Ы imao) novaca, on Ы ti pozajmio ovu sumu do prvog. Da sam (kad Ьih Ыо) bolestan posao bllz kod lekm·a па pt·egled. Da nisaт Ыо bolestan, Ыо Ыћ vec svгsio S1'0j posao. Da ste doS/i 1·anije Ыli Ыsmo izi.sli zajedno.

Si j'ai soif, је boirai un verre de citronnade. S'il avait_ete chez lui, il vous_ aurait re9u. Si је re9ois votre lettre је vous п§pondrai. Si j'ai Ie temps, је monterai chez toi. Vous etiez malade? Si је l'avais su је serais venu vous voir ou j'aurais_envoye тоn frer~ S'il pleut, n'ouЬliez pas d'emporter votre parapluie. S'il fait beau temps, nous_irons faire une promenade jusqu'a Topcider.

43

Cak i kad Ьi blo _bogat, оп ne Ы Ыо srecan. Cak i kad Ы Ыlо tako, ја Ыh ти ipak opt·ostio. Cak i da smo ga porucili, пе Ы (;remё} Ы!о lepse. SlusajuCi njega mislilo Ы se da је sve izguЬ!jeno. Odete li ( ako odete) vеёегаs, stiCi cete па vreme. Uzтite ( ako uzтete) ОЈ'ај lek i ozdravicete. Oduzmite ( ako oduzmete} cm:eku san i nadu, оп се blti najnesrecnije stvorenje. Bez тепе, novac је (Ысе} izgub/jen. Bez mene, novac Ы Ыо izguЬljen. Kad Ы mogao da uspe! Kad blsmo imali srecu da ga sretnemo! Da ти је Ьаrет раЈо па pamet da пат pise!

44

Nemam nikakve potrebe da ga posetim. А zasto? Zato sto, ako odem tamo, posvadacemo se, to Је sigurno. Vidite li ga п~gde? Ne, пе vidiт ga nigde. MoCi се da

14

Моја soba za ra«J!

Моја soba za rad se nalazi pored salona. Njen naтestaj је jednostavan i skrom'a.n. PisaCi sto је postav/jen pored prozora tako da svetlost pada s leve strane .. Na pisace,ti: stolu imam sve sto тi је potrebno za pisanje: podmetac za pisaпje, mastionicu, dria/j~ olovke, kutiju za pera, gumu, upijac, pe1·orez i noi za secenje lzartije. Мој pisaCi sttJ. је cesto pretrpan lzartijaтa, knjigaтa i novinama, domaCim i straniт: fraпcuskim, eпgleskim, italijanskiт, nemackim. /та takode nekoliko recnika kojima se sluiim и slucaju potrebe. Prekoputa pisaceg stola, uza zid, nalazi se Ndna stakleпa ЫЬ!ioteka cije su pretn·ade pune elegantno povezanih knjiga: reтek dela klasicпilz j.ezika, grckog i latiпskog, stranih jezika, kao i naseg jezika. Ро parketu је prostrt jed.m {ri'p J''! .. S!jsk!

tepih, па cijoj је sredini postavljeп jedan okrugao stocic. Dve та/е drveпe kutije, koje sadrie cigare i cigarete, su tu па raspolagaпju mojilz prijate/ja. Dve koiпe fote/je su rasporedene sa svake straпe stoCica. _,_ Ali, eto zovu те па te 1ејоп. Јеdап treпutak (тојi) prijatelji. Alo, alo . . .. !

45

Vi uvek mislite па istu stvar. Ostao је uvek isti. OtfCi·cemo svi, cak i ti. Тi sam (licno) si to rekao. Poznajete li gospodu Dipoп? Које su ove gospode? Ova gospoda је vrlo ljupka. J(ako је gospodica vasa sestra? Ne vidam ga tako cesto. Hocemo Zi se videti sutra? Evo pada kiSa. Hocete li mi pozajmiti svoj kiSobraп? Poslacu vam ga odmah пatrag ро svojoj s!uiavci. Оп пат sa!je vesti о sebl jedanput nedeljпo. Videcemo se opet kroz tri теsеса. Sin пaseg suseda је los dak; Ыо је iskljucen iz Slcole.

46

Ovaj jadni covek пета mnogo srece. Nemaт viSe strpljeпja. Оп пе zna nista. Nema пikog ovde. Оп nije nikad kod kuce. Poznajete li ~vu gospodu? Ne pozпajem nijednog ( od пjih). Preporucili Sll mi da viSe ne idem и tu kafaпu. Imas li novaca? Ni pet para. Ni ја. Niko mi пikad niSta ne daje. Ne vidite ga? Ne vidim ga пi ја. Оп samo о tome govori. Doktore, је li opasno? Nije to niSta, gospodo. То је samo mali паzеЬ. Nijejos dosao? Ne, оп се doCi tek ujedan sat. Ра uzmitejos та/о toga. Hvala, gospodo, ја jedem samo vrlo malo. CaSicu vina, gospodine? Ne, gospodo, hvala; ја pijem samo vodu. PotroSio sam skoro sav svoj поvас ·za zidanje (svoje} kuce. Ostaje mi jos samo /00.000 dinara da је sпabdem naтestajem.

U JlшpatnH1111

Моје kupatilo је и isto vreme тој kablпet za toaletu. Ujutru, Cim ustanem, navlaCim svoje papuce i idem и kupatilo. -orvaram slaviпu i topla voda tece и kadu. Kad је kada dovoljno puna, kupam se cetvrt sata. Posle uzimam hladan tиs, tr/jaт

15

se i Ьrisem peskirom. Zatim se brijem aparatom za brijanje. Naravno, prvo se пasapunim sapuпom i cetkom za brijanje. Najzad se umijem hladnom vodom i brisem. Sad sam sveze izbrijan. Posle toga cistim zube jednom cetkom za zube i sa malo paste za· zube, ра ispiram gusu i usta. Takode trljam g!avu kolonjskom vodom i cesljam se ceS!jem i cetkom za kosu. Pre по sto izadem iz kupatila bacim jeian pogled па svoje пokte. Ostaje mi jos samo da se obucem i da predem и trpezariju da tamo doruckujem (uzmem svoj dorucak).

47

Koji је glavпi grad Jugoslavije?- Beograd је glavпi grad Jиgoslavije. А (опај) Portugalije?- Lisabon. U kojoj se zemlji пalazi Kairo?- U Egiptu. Gde se пalaz.i Meksiko?- Nalazi se и centra!пoj Americi. Njegov ujak је oti'Sao и Iпdijи. Savezпicke trиpe su stigle iz Maroka. Otisao је и Sjedinjene Drfave. Letos smo Ы!i и Francиskoj. Jdиceg Zeta mislimo da podemo па putovanje и Italiju. Kafe se da је otiiao па риt. JVIarsej i Тиlоп se пalaze и jufnoj Fraпcuskoj. Krf se nalazi и Grckoj. NaSi prijatelji su stanovali и Parizи tri godine. Kad mis!ite da odete ( otiCi) u Eпglesku? Ici си и

London kad budem пaиfio.malo eпg!eski.

48

Је li kиtija od hartije?- Ne, ona пi'је od hartije, опа је od kartoпa. Је li karton materija? Da, kartoп је materija. Od cega је torba? Опа је od koze. Kofa је takode materija. Sta је пасiпјепо od drveta? - Vise predmeta sи пaCiпjeni od drveta. Naprimer?- Naprimer, vrata, sto, sto!ice itd. Od cega sи Ьоса i j!ase?- Опе su od stakla. А sta је od slame? Ujakov sesir је od slame. А тој?- Tvoj је od jilca. Od cega је !opta?- Lopta је od gume (kaucиka). Od cega su пapravljeпi zidovi?- Oni sи od cigalja, ali ih ima takode i od kamena. Od cega su pera? -· Опа su od celika. Celik је metal. ·- То је sиvise visoko. Uzmi јеdпи sto!icu i рорпi se па n)u. Evo tvog malog rodaka Pavla; otvori ormaп i sakri se uпutra. Imam hleba а пista sa njime. Ako obucete ovu haljiпu, koji cete sesir staviti sa 11jome?

En quoi sont 1es vitres? -· Elles sont.__..en verre. En quoi est le ballon de football? -П est en_cuir. En quoi est le porte-monnaie?- Н est_..aussi en cuir. Qu'est-ce qui est fait_en fer? - Beaucoup d'objets sont faits en fer; Ia clef, par exemple. En quoi est le canif? - П est_en._.acier. Qu'est-ce qui est._.encore en acier? - Les Iarnes de rasoir sont._.aussi en._.acie1-. Les vetements sont._.en etoffe de laine. La couverture est..._.. en laine, et les draps et les serviettes sont._, en coton. l'Vla cravate est-en soie rouge. Ses bas sont._,aussi en soie. Mes chaussettes sont._..en coton. La baignoire est._.en email. Notre poele est._.en fonte, le.votre est.__..en faience. Le sou est_en cuivre. En quoi sont faites les montres?- Elles sont f'aites en nicke1, en.._..argent et en_or; се sont des metaux.

16

49 Trpczarija

Nasa trpezarija је dosta velika. Na sredini {пје} ima јеdап okrug!i sto sa vise stolica. S jedne strane se nalazi kredenac, sa druge deserta i vitrina. Iznad stola је pricvrscen па plafonu jedan !uster koji uvece osvetljava celu sobu. Kad је hladno sobu greje јеdпа kaljeva рес, postavljena prema kredencu. Nekoliko slika је okaceno о

zidove. То је sav namestaj. Kredenac, deserta i vitrina su od orahovine. Posude se пalazi и kredencu. Ono se sastoji od jednog servisa za jelo i jednog

servisa za deser. U vitrini se пalazi jedan servis za kaju, jedan servis za сај, case za vino i case za Ziker. Nas servis za jelo је od porculana; sastoji se od dubokih tanjira za supu i plitkih tanjira za meso i povrce, cinija, Cinije za supu i Cinije za salatu. U deserti su postavljeni slanik, иljanik, sud za senf, sиd za secer, Ьосе za vino i Ьосе za vodu. U fijoci deserte su poredane kasike, viljuske, nofevi. Mi takode imamo i srebrnarije, ali se njome sluzimo samo и svecanim (veШcim) prilikama.

Sto је оЬiспо pokriven jednim tepihom. U vreme obeda, skida se tepih i stavlja se carsav. Kad је sto pripremljeп za obed, kafe se da је "sto postavljeп".

Marie, avez-vous mis le couvert? - Oui, madame. Est-ce que је dois assaisonner la salade? - Non, је l'assaisonnerai moi-meme. Avez-vous prepare се qui est necessaire? Oui, madame. Voici l'huile, le vinaigre, le sel, le poivre et la moutarde. Bien, et oil est le citron? - Le voila, madame. Apportez maintenant la coupe avec les fruits. Avez-vous Ьien lave le raisin, les poires et les pommes? - Tout_est Ьien lave, madame. Bien, sortez le service а liqueur; peut-etre que quelqu'un de ces messieurs voudra boire un petit verre d'eau de vie avant le dejeuner.

50

Nemoj da zakasпis, necu te cekati vise od pola sata. Pada kisa, а оп је msao go!og!av. Кирiо sam tuce belih maramica. Јеdпа krstarica britanske j!ote је stigla и posetи па Jadran. Sedite па moje mesto. Sescete pored тепе. Ako sedпete pored mene, pricacu vam пesto vrlo iпteresantпo. Sedim vec sat i ро. Nemoj sesti tu, sedi ovde

51

Kojeg dапа ste stigli?- Stigli smo и subotи vece. Jиli је Ьiо vrlo topao. U теsеси ји/и је Ы!о vrlo toplo. Posetio sam Rim, glavпi grad ltalije. Мој otac је profesor. Koji predmet predaje?- Оп predaje jrancuski. Nasi susedi od preko puta su Francuzi. Опi stanuju и паsој u!ici vec 10 godiпa. Otac је iпfeпjer.Iduceg meseca putиju za Francusku. Gde se пalazi francuska skola? Kad prima g-da Peirovic? (Koji је dan. priman.ja g-de Petrovic?) Daпi priman.ja doktorke jesu utorak, cetvrtak, subota od 3 do 5. Koga cete dапа poCi па put? Mi polazimo и subotu prvog таја. Sedite, gospodine, molim vas.

Нier j'ai pris froid. Vous m'avez fait peur. Је vous prie de me pardonner, monsieur. Ou hablte votre ami?- n hablte boulevard Raspail numero 10~ troisieme etage, appartement nшnero 2. n m'a salue tres poliment. п est plus faiЬle de још en jour. Је me baigne trois fois par semaine. Le jour de son_anniversaire sa fiancee lui а fait cadeau d'une belle boite а cigarettes en argent.

17

52

Vi.Se iimilz ро/ја је Ы!о izg01·e/o. Stada о~·аса i goveda su dobt·o cuvana od ovcaгskilz pasa. Dete se popelo па dпо i tamo nas/o jedno рtШје gnezdo. Које је najvece pristaniste St·edozeпmog Mot·a? То је pt·istaniSte Ma,.seja. Odesa је mof'sko pt·istaniste. Ovcarevi psi su ЬШ ~'e/iki i jaki. Radi se о /judskom iivotu. Zivot coveka nije dug. Nfi cesto jedemo krompit·a. Kasa је Ы!а ршzа no~·canica. JV!nogo volim ,·љи. Који? nюt·sku ili recnu ( slatkovodnu)?- Jedпu i dmgu. Која је ova velika kuca?- То је ambasada Sjedinjenilz Dt·im'a. Ona је тапје !ера nego fmncuska ambasada koja је sva od belog mramora. Otisao ( otputm,ao) је vozom. Df'im•a је modemizirala jedan zlatni mdnik. Kupila је jednu svilenu lzaljinu koju је vt·!o skupo plati/a. Culi smo pucnjeve и sumi.

Demain c'est l'anniversaire de тоn frere. Је lui ferai cadeau d'une belle montre en._.or. J'ai achete un chapeau de feutre. Est-il cher?- Oui, је l'ai рауе 1000 dinars. Quels vins desirez-vous, тessieurs, de Dalтatie ou de Serbie? - Apportez-nous d' abord une bouteille de blanc de Smederevo, pour nous raffraichir un peu, apres nous prendrons du rouge de Vis pour nous rechauffer. Се тatin nous._.avons rе<;,Ђ du poisson de mer tout frais. En desirez-vous, тessieurs? - Natureilement. Gar9on, apportez-тoi, s'il vous plait, des journaux de Paris et de Vienne. Notre атi а un beau chien de chasse. Nous ___ avons__.entendu des . cris de joie.

53

Celik, olovo, gvoide, bakar, nikal, zlato i srebro su metali. U nasem vt·tu ima VlSe vocaka: jedna jabuka, jedna S/jiva, jedna tresnja, jedna fmtska i jedna breskva. Ovde se ne ulazi. Evo kuce gde stanujem. Ostavite ga tu. Posta nije daleko odavde. Dolazim otuda. Idem tamo odmah. Traiio sam ga svuda. Kupicemo to па drugom mestu. Sreo sam ga Ьlizu pijace. Kad putujete и Francusku? Putujemo и subotu ujutru. Оп ne putuje (polazi) ove sedmice. Zasto nisu jos otiS!i?- Zato sto se otac razboleo. Dobro sат spavao celu пос.

Pourquoi ne pars-tu pas deja? Les tiens sont deja partis. Quand vous_etes_entres, j'etais deja sorti. Је n'ai pas de confience en lui, il ment toujours. Non, monsieur, vous vous troтpez, i1 ne ment jamais. Avez-vous senti quelque chose? - Је n'ai rien senti du tout. У consentez-vous? А quoi cela sert:::;il? - Је n'en sais rien, deтandez а votre fетте. Cela т'а Ьien servi. Mais prenez:::en encore, тonsieur. Merci. таdате, је те suis deja servi. Је dors tres Ьien. Је dorтirais toute Ја jourш§e.

54

Roc!en sam istog dапа kad i ti. Rodeni smo istog dапа. Kad cete nas posetiti?Sutra ujutru, ako је moguce. Cekace nas do sutra ujutru. Bolestaп sam od utornila. uvece. Sta vam је?- /тат vatru i boli те grlo. А moja, knjiga?- Poslacu vam је daпas. Videceтo se uskoro. Vi nikad ne pusite?- Da, ponekad, и drustvu. Najzad evo ga! Zasto dolazis tako dockan? Оп mi пе pise cesto. Kad ste stigli, pre ili posle njega?- О, stigli sто dosta raпije ("тпоgо pre"). Kuda cemo sada?- Idemo и Ыoskop. Ali suvise је rano da se ide и Ыoskop. Оп се doCi u_skoro. Umro је proslog meseca.

18

L'enfant est пе hier m::ttin. L'avez-vous jamais rencontre? - Non, је ne l'ai jamais rencontre. Est:::;-il toujours malade? Oui, il est toujours malade. Ne sortez pas, il est tard. I1 est tard?.' mais'-'il n'est que neuf_heures. Autrefois ses parents etaient tres riches. Је Је vois souvent. 11 а ete Iongtemps malade. Nous sommes partis tout de suite apres. Је ne me Ieve jamais trop tбt, parce que је те couche toujours assez tard.

55

Jeste li gladni? Da. 1 ја. Ne vidim dobro kako ste to uradili. Recite mi kako sre spavali nocas ( ove noCi). Kako! је li moguce? Vidite kako оп !ера pise. Kad Ыste znali ko/iko vas vo/im. Ko/iko vas voli! Вео је kao шеg. Oni lice jedan па drugog kao јаје па јаје ( kao dve kapi vode). Smat1·aju ga vrlo vestim. Оп је to uradio kao preko volje. IziCi cemo zajedno. Оп mi је to 1·ekao dmkcije. Nal'oCito nemojte to пikom reCi. Cekajte те, Ьпо си se vmtiti. Во/је vi meni recite sta о tоте mislite. Sta se о tome kaie? Sta se u iume kaie? .)та Ьiste vi о tome J'ekli? Ја Ыlz l'ekao da ima pravo. Dodite da vidite, reCi cete mi da li sam dobm шadio.

Que dit-il (Qu'est-ce qu'il dit)? - П ne dit rien. Је n'entends pas се qu'il dit· Nous'-'avons ____ eu tous (tus) peur, moi surtout. Dites-Iui cela (dites-Ie-Iui) votJs-meme. Non, monsieur, је ne dis que Ia verite. Qu'est-ce qu'il lui а dit? - Је ne sais pas се qu'il lui а dit. N'avez vous rien ___ entendu? - J'ai Ьien'-'entendu, тais је n'ai rien compris, il parlait trop vite. Venez plutбt demain. Cette nuit j'ai tres таl dormi. Је dois те coucher assez tбt. Nous_etions._)t la plage. Dans cette cage il у а deux._.oiseaux. J'ai entendu sa voix.

56

Dosta је reCi! Dosta sam јео. /тат isto toliko bf'iga koliko i vi. Manji sат od vas. UCinicu sve za vas. Sta oni rade tато?- Nista. Brb/jaju. Radi svoj zadatak sam. Uvek ciniS gluposti. Ostavite ga па miru. Sta vат је uCiпio? Stvar је gotova ( uCinjena). Vas diktat је vrlo dobro naCinjeп. Nasao sam samo jednu pravopisnu gresku. Tvoj zadatak је loSije napravljeп пеgо пjegov. Recite mi sta оп radi. Оп pusi jednu debelli cigaru. Neko traii gospodina. Uvedite ga! Pazite! UplaSio si те. Dao је da ти se napravi !ера uniforma. Оп ро сео dап samo peva. Mi tek pocinjemo. Sta sad da se radi?

Vous__.avez_assez dorтi, levez-vous! Laissez-тoi dormir encore un peu. il n'est que sept.___heшes. J'ai beaucoup de soucis. Voila Ја derniere hetise qu'il а faite. Si j'avais de l'argent, је ferais un beau voyage. S'il faisait beau teтps, j'irais те proтener. Је lui ferais се plaisir, s'il le тeritait. Faites-moi се plaisir. s'il vous plait. Nous ne lui avons rien fait.

57

Radite sto је тoguce viSe, zabavljajte se sto је тoguce manje. Nasa kuca staje тапје ( skupo) пеgо vasa. Оп је тпоgо ( vrlo) bolestaп, sve ти је gore i gore. Govoricu vam о tоте docnije. Dodite malo ranije. Dodi sto је moguce ranije. Ti radiS Ьо/је od

19

merze. Neposlusanje ovaj decak. Utoliko gore ро njega, nece doblti svoj kolac. Stanujem mnogo dalje od vas. Otvorite ovaj prozor, guSimo se ovde. Vrata sи Sirom otvorena. Kristof Ko!umbo је otkrio Ameriku. Evo sta vam nudimo: па vama је da primite ili da odbljete. Ponudio sam јој da је otpratim do stanice, цfi је о па odblla (о па nije pristala). Od cega pati? - Оп pati od jedne stomacne bo!esti.

Couvre-toi Ьien, i1 fait froid. Mais, је suis tres Ьien couvert. Vous n'acceptez pas се que је vous._,offre? Tant pis pour vous. П est tres nerveш:, il ne supporte aucun bruit. П est mort, le pauvre, il а beaucoup souffert. Cette nuit tu t'es decouvert, j'ai du te couvrir.

58

DellovJi tella

Ljudsko telo је sastavljeno iz tri glavna de!a: glava, trиp i иdovi. Zabavimo se sada g!avom, LоЬппјп је deo па kome r!!ste kos!!. 0.>!!! S!!Co"Zi nюz!!k.

Kad је izvucen iz glave mozak (le cerveau) se zove mozak (la cervelle). Ти su zatim celo, slepoocnice, oci, trepavice, obrve, nos, иsta, brada, obrazi i иsi. Svi ovi delovi zajedno sacinjavaju lice. и ustima su zubl, иcvrsieni и svakoj vilici, jezik, персе i knzjnici.

Ponekad nas boli glava. Cesto imamo i kijavicu, naroCito zimi. Kad imamo jalcu groznicu (vatru) lice је sasvim crveno, а celo i slepoocnice su vrele.

Il а une belle tete, le front large, les cheveux noirs et Ies._,yeux noirs. Sa petite soeur а des cheveux Ьlonds et des grands._,yeux Ьleus avec des cils tres longs. Elle а un petit nez retrousse, une bouche mignonne et des joues fraiches. Son regard est._,ouvert et doux. Sa physionomie est tres._,agreaЬle et intelligente. Quand j'ai mal а Ја tete, је ne prends aucun remede. Ма mere, qui souffre de maux de tete. avale toujours de differentes poudres contre le mal de tete, mais souvent cela ne lui fait ricn du tout. Retourne-toi de l'autre сбtе, tu le verras blen.

59

DeRov.П teRa

Vrat је ( onaj) deo tela koji vezuje glavи za trup. Vrat obuhvata grlo i potiljak. Ponekad nas boli grlo. Zene nose па vratu ogrlicu.

Trup obuhvata leda, grudi i trbuh. Na ledima nosimo teske terete. и grudima su pluca i srce. Р!иса su organi za disanje· а srce је organ (celui) krvotoka. и trbuhu su stomak, dzigerica, bubrezi, slezina, i creva. Zeludac је organ za varenje.

Zapamtite ( zadrzite) ove izraze: nauciti napamet, muka mi је, ako vam se prohte. Boli те stomalc, bole те krsta. Biti sit. Biti gladan. f!zeti viSe (и tanjir) nego sto se moze pojesti.

_Comment vous sentezQvous aujourd'hui? Allez-vous miешд - J'ai encore un peu de fievre. Et votre mal de tete?- Је n'ai plus mal а la tete. Comment.._.avezq vous passe la nuit? - J'ai Ьien dormi. Seulement, docteur, j'ai faim, donnez-moi

20

quelque chose а manger. - Ayez patience encore aujourd'hui. Dernain vous prendrez un peu de riz au lait. Est-ce que је pourrai me lever demain?- Otii; si vous n'avez plus de fievre. Mais vous garderez ( cuvacete!) la chambre. Vous ne devez pas.._.encore sortir. Peut-etre dans deux.._,ou trois jours? - Oui, esperons que tout.._,ira blen. Au revoir monsieur. - Au revoir, docteur. Pardon, docteur! - Que desirez-vous? -Est-ce que vous me permettez de fumer quelques cigarettes? - Oui, mais se~Iement quelques-unes, pas beaucoup. - Merci, docteur.

60

DeBovi tеПа

Udovi su ruke i noge koje. su zglobovima vezane za trup. Mi vrsimo pokrete stezanjem тШса.

Rиka obuhvata lakat, podlakticu, clanak ruke i saku. Kad /е saka zatvorena. , ona se zove pesnicrz. Saka se sastoji od prstiju. Nokti pokrivaju kr~jeve prstijи. .

Noge obuhvataju butinu, koleno, list, clanak i stopalo. Ovo ( stopa!o) se sastoji od pet prstiju. Osim toga ono obuhvata реtи i taban.

Kostш koji је pokr'iilen mesom је pociuprt kicmom. Ljucisko teio је svo pokriveno kozom.

Zapamtite izraze: ја sam gfavom, najeziti se.

Ou avez-vous dine hier soir? - Nous._,avons dine en ville. Qu'avez-vous (Qu'est-ce que vous-avez) mange?- J'ai mange du poisson, et ma femme а mange de la viande. Et qu'est-ce que vous._,avez bu? Nous._..avons bu du vin. Du Ьlanc ou du rouge? - Nous._,avons bu du vin rouge. Buvez-vous du vin Ьlanc? - Nous buvons.._.aussi du Ьlanc, surtout en ete. Comblen avez-vous рауе le diner? - Nous l'avons рауе seulement trois cents dinars, pourboire compris. Се n'est pas cher:

61

Ne izlazite bez kaputa, nazepsiete. ldi polako, pasies. Sescu па stolicu, suvise sam umoran. Spremite se, sad сето poci. Pozajmice mi jednu !ери knjigu. Jadan covek umrece. Sta cete sad da radite? Sta се da misli, taj covek? cekajte, sad си da otvorim prozor. Bas sam hteo da legnem kad је neko zazvonio. Upravo smo,hteli da sednemo za sto kad је postar doneo telegram. Gospodo, kao sto cete sad videti, videcete da ne vidite nista. Ројеsси sve ko!ace, nece vise nista ostati.

Voila се que је vais vous dire. Tu ne vas pas me dire que се n'est pas vrai. Couvre-toi, tu vas t'enrhumer. Attendez un peu, ils vont venir. Ou va-t-il? П va le chercher. Qu'est-ce que је vais faire maintenant? Qu'est-ce que је vais lui diJ;e? Fais attention, il va s'asseoir а ta place. Le petit pleure, је vais le mettre ап lit. Depecho~nous, ils vont penser que nous ne viendrons pas. Attendez, vous._allez voir. Dtpeche-toi, on va fermer les magasins.

21

62

KUJJbl.Jrn]a

и ~vakoj kuhiпji ima stedпjak, kиhiп/ski kredeпac i јеdап sto sa musemom. и fijokama kredeпca su poredaпi kuhinjski nofevi, drvene kasike (varjace), kиhinjski

priЬor od aluminijuma, vadicep i drugi sitni predmeti. и kredencu је. poredano posиde od poluporculana. Bakarna slavina је pored stedrifaka. и ostavi ima viSe rafova, gde su poredaпe velike tegle pune krasiavaca i paprika i tegle razn'og pekmeza i slatkog. J(uhiпjsko posudeje оkасепо о zid; bakarпe serpe i njihovi poklopci su bt:.f!~ivo_ociScerii. Tigaпj i levak su obeseni sa straпe. U јеdпот uglu se nalazi me'tla. Na}ednoj maloJ terasi ima kaпta ia dubre, saпdиk za drva i kofa za ugalj.

V stednjaku ima vatre. Na stednjaku је postavljena jednci mala serpa iz koje izlazi para: to се voda da uzavri. Verovatno је da се ova voda poslиiiti da se naprpvi kafa, jer evo па stolu dzezve i mlinca.

J'ai асћёt6 d.;;ux revёillc-шatiй ret deux abai-joui·. Le petit gaп;on est nюnte sur le pommier et cueille des pommes. Q~'avez-vous fait dans le·jardin?- Nous_. avons cueilli des roses. П а ete tres Ьien acc_ueilli (rщ;u). Ou est la cuisiniere?- Elle est descendue а la cave chercher du bois et dџ charbon. Et ou est Ia laveuse?- Elle est de~ceridue а Ia Ђuariderie poui Iaver le urige. Qui va doric 111е. faire le cat"e? -Маmаю. va venir, elle est __ allee chez l'epicier aфeter du sucre. Voila l'eau qui va bouillir. Passe-moi un torchon. Ouvre le roЬinet et Jaisse couler un peu l'eau, si elle est trop chaude. Apporte un pot de confiture et sors les petites cuiller~ et les verres. Notre concierge ne balaie pas Jes_.escaliers tous les matins.

64

Smпn za Jizdavaпn]e

Evo jednog staпa za izdavanje. Hajdemo da razgovaramo sa pazikucom. Dobar dan, gospo4.o. Zelimo da pogledamo stan koji izdajete. Ра da, gospodo, stojim vam па raspolozenju. 1Уа kome se spratu оп (staп) пalazi?- Оп је па drиgom, ali imate dizalicи (»lift«). Dobro. Od koliko se soba sastoji stan? Sastoji se od cetiri sobe koje gledajи па иliси: saloп, trpezqrija, spavaca soba, soba za rad i jos kuhinja sa ostavom, kиpatilo i soba za mlade koje gledajи па dvoriSte. Dobro, gospodo. Је li kuca mirna?Da, gospodo, ona је vrlo mirna; prvi sprat drzi јеdпа stara dama sa ~vojom sluzavkom, а treci jedan mladi 6racni par bez dece. Је li иlica Ьиспа?- Nikako, gospodo, to је јеd_па vrlo tiha иlica. Vrlo dobro, popпimo se sada. Sobe su prosti•aпe, svetle i ciste. А kako fиnkcioпiSe ceпtralпo grejaпje? - Vrlo dobro, gospodo, пikad nismo imali zа!Ье od predasnjih staпara. Kиhinja је mala. Doista, ali zato ona ima иdobпo.sti: vidite оrтап и zidи i ovaj veliki balkoп. Evo kиpatila, патеstепо је па moderaп naCin. Stan mi ;е svida, koja је cena?- f!iljadu diпara теsеспо. Nije skиpo. Kad Ыh mogla da vidim vlasnika? ___,Оп је kod kисе svako ро роdпе od З do 5 casova. Mogu li vam dati kaparи?- Ра da, gospodo. Hvala lepo. Odmah си vam doneti (odmah vam doпosim) priznanicu. Recire vlasniku da си doci sutra ро podne. и redи, do videпja, gospodo.

22

Pourquoi avez-vous donne conge de votre appartement? Parce que la rue est trop bruyante. Maintenant, par exemple, on est._.en train de construire cinq maisons neuves dans notre rue. Chaque matin (touз le3 matins) је suis reveille par un bruit infernal: tramways, voitures, camions. Је suis trop nerveux et cela m'empeche de dormir. Et puis la maison! Comme il n'y а pas d~ascenseur, les._.escaliers sont toujours pleins de monde qui descend et qui monte. Dans Ја cour beaucoup d'enfants qui crient, chantent, jouent. C'est._.intenaЬie.- Avez-vous trouve tш nouvel appartement? - Oui, j'aideja arrete un nouv~J appartement dans._.une rue tres caime. Quand._. es-ce que vous demenagez? - Le plus tбt possiЬle. On est._.en train de reЬlanchir Ie plafond et de repeindre Ies mur.>.

66

Sc:d sc::n p:·fmfo pf:;;;;c od s;:.;g оси. Siи vum .ie nиpisao?- Pisao тi је аа је zdrav (»da је и dobroт zdi·avlju«), da је prodao !сиси i da се uskoro doCi da те vidi. Vec тi је Ыо javio da је imao патеги da је proda i da se nastani и Beogradи. Mislio sam da ste nas zaboravili. Rekao тi је da ти је ujak итrо prosle nedelje i da ти је testameili'om zavestao jednи iepu blbliOleku. Vec sат vат rekao da ga ne vidam. Mislio sam da је vec iziSao.

Qu'est-ce qu'il t'a dit?-ll m'a dit qu'il partait се soir. A-t-il achete le bЧiet?Oui, il m'a dit qu'il l'avai_t._.achete deja се matin. Је pensais qu'il resterait chez nous encore quelques jours. П le regrette beaucoup, mais._.il doit partir (en voyage). Sa soeur lui а ecrit que le grand'pere etait Ьien malade et que les medecins avaient perdu tout._.espoir. Ou est mon canif? - П est peut._.etre dans ta poche. Oui, c'est vrai. Је pensais que је l'avais mis sur Ia taЬle. Qu'est-ce qu'il t'a repondu dans sa lettre? -Jl m'a annonce qu'il arriverait samedi soir.

67

Sta vas је pitao?- Pitao nas је da li smo gladni i zedni. Sta ste ти odgovorili?Odgovm·Ш smo ти da smo upravo sad vecerali. Hteo је da zna da li smo iziSli posle пјеgа. Hteli su da znajи da li је to istina. Вiо mi је rekao da се doCi pre vas. Nisam тоgао da (do)znam odakle dolazi. Pitaт se odakle li је iziSao. Pitao sam se odakle li је izisao. Poznajem ga samo ро iтепи. Sreo sam ga ali ga nisam prepoznao. Hteti znaCi тоСi.

Qu'est-ce qu'il voulait savoir? - П voulait savoir si nous._.etions partis. Elle m'a demande si c'etait vrai. Qu'est-ce qu'il vous а repondu dans sa lettre? - П

m'a r:epondu qu'il ne pouvait pas m'envoyer l'arge~ avant le premier. Је vous l'avais Ьien dit. Il m'a demande qui j'etais et d'ou је venais. Је vous._ai demande pourquoi l'enfant pleurait. П m'a rencontre, mais._.il ne m'a pas reconnu.

23

70

Sad је sedam i trideset, treba da idem и skolu. Pre по sto izidem treba da uzmem jedпu so/ju vrlo top/og саја, jer је паро/ји hladпo. Treba da odes da potraziS svoju :ieпu, cekace te. Treba da obuces (теtпеS) svoj kaput, duva vetar.. Apsolutпo је potrebпo da otputujem veceras, пе тogu viSe da cekam. Treba odmah da izidete. Treba da kupifno ugljena, ziтa se pl·iЬZizuje. ТРеЬа/о Ы da оп dode sto је тoguce ranije. Treba/o Ы da ти lca:iete istinu. Trebace da mi (оп) lca:ie sta о tоте тis/i. Ostavi ma/og па тirц, оп treba da radi svoj zadatak. Оп to treba da zпа.

П faut que је me baigne. JII'faut que ј' aille .au bureau. П faut que tu le rщ;oives, il est tres ~ensЉle. Il faut que vous vous depechiez, on va fermer le magasin. I1 faut que је la voie et que је lui parle. Il faut que nous.._achetions.._encore une tonne de charbon. П faudrait qu'i1 fasse du vent. Il faut que ј' apprenne ma lщ:on. П faut que vous.._..appreniez le traщ;ais. П vaut mieux mourir que souffrir. Cela ne vaut rien.

72

Је. doute qu~H t'ait ecrit. Pourquoi en doutez-vous? Parce que је sais q'il veut que tu lui ecrives le premier. Је ne desire pas qu'il Yienne me voit. Le chef ordonne que nous venions demain travaШer. Је ne veux pas qu'il eroie que j'ai peur de lui. Desireriez-voцs que nous revenions demain? Croyez-vous qu'il ait peur de vous? Nous regrettons que vous ne puissiez pas venir .. Croyez-vous que cela soit possiЬ1e? Non, је ne crois pas que cela soit possЉle. Croyez:.vot1S qu'il soit d~ja parti? lls regrettent beaucoup que nous ne soyons pas venus. Dis-lt1i qu'il vienne le plus tбt possiЫe.

Jemna poseta ([)

Danas posle podne sат otiSao da posetim gospodina Dirana. Рорео sат se па drugi sprat gde оп staпuje i zazvoпio sат. Јеdпа lcucna poтocnica је dosla da тi otvori. Dobar dan; gospodice. Је li gospodiп Diraп kod /сисе Ue li tu? Mo:ie li se videti? Zelim da vidiт g .. Dirana, Ze/iт da govorim sa gospodinom Diraпoт, Hteo blh da govorim sa gospodiпom Diraпoт). - Gospodiп је otsutan Ue iziSao, sad је izisao, izi'Sao је ovog minuta, · nije tu, је otiSao jutros па put). Носе li gospodin Di'ran uskoro da se vrati? -Gospodin је relcao da се se vratiti verovatno veceras. Hva/a, gospodice, (пa)vraticu

se onda oko 7 casova. Dovidenja, gospodice. - Dovidenja, gospodine.

73

П ne suffit pas que VOUS ecriviez YOtre devoir, il faut que VOUS l'appreniez par creur. I1 est temps que vous appreniez а parler fran9ais. П vaudra mieux que vous veniez chez moi, nous pou~ns mieux travailler. П serait.._utile que vous repetiez surtout les verbes irreguliers; il semЬle que vous.._..e11 ayez deja oublie quelquesouns.

24

' .а est le titre du roman que vous venez de lire? П n'est pas certain qu'ii se soit trompe. Pendant que j'ecrivais, il lisait. Avez-vous lu la Iettre que vous venez de recevoir? Est-il possiЬle que vous l'ayez deja lue? Lue et relue, mon cher. Lisez lentement. Lisez plus haut. Relisez cette phrase. Pretez-moi се livre, s'il vous plait, је l'aurai lu en.._un jour. П n'est раз possiЬle que voџs le lisiez en.._unjour, il а deux cents pages. Croyez-vous donc que је lise si lentement que vous?

Jedna poseta (IJI)

Gospodiп Diraп staпuje па bulevaru Moпparnas br. 35 па drugoт spratu. Da blh se tu рорео uzeo sam »Zifi«. Na stepeniStu sam se mimoiSao sa јеdпот dатот koja је upravo iziS/a iz staпa gospodina Dirana. Zvonio sam i kucna poтocnica је dosla da mi otvori. Pitao sат је da /i se gospodiп Diran vratio sa svog putovaпja. ->)Gospodin se sad skoro vratio (se vratio пета dugo)«. - »Hocete li те prijaviti gospudinu Diranu? Evo тоје posetnice, gospodice. Recite gospodi'nu Diranu da iтат sато jednu rec da, ти kazem, da se to tice jedne /iспе stvari«. Киспа poтocnica је dos/a minut kasnije. - »lzvolite uci, gospodine«. Nasao sam se (опа те је uvela) и pretsoblju, dodajuCi: »lzvolite pricekati jedan minut, gospodin се odтah doCi«.

74

Оп се to uCiпiti da budete (da blste Ьili) zadovo/jпi. Ostacemo ovde sve dok se пе bude vratio. 1vfada је vr/o ru:iпo vreme, priтoraп sат da izidem. U slucaju da Ре budete тogli doci, · obavestite те. lzici си, sem ako пе bude ruino vreme. Dovescu vam ga samo а/со bude hteo da izide. li:i сето da ga vidiтo pre по sto odf!.. Uzecu ga sobom, naravпo, pod uslovoт da bude тirап. Prosao sam pored njega, а da оп to nije ni primetio. Ostajemo ovde, dok ne dode. Ма sta vат rekli, cuvajte svoja ubedenja. Jvla ko vi blli, пе Ьојiт vas se. Ма gde otiS/i (da odete), пасi cete slicne ljude. Вilo da ostajete, bllo da odlazite, obavestite те.

Је veux que vous m'ecoutiez. Permettez-vous que је vienne? Voici l'hiver! Il vient toujours sans qu'on s'en. aper<;oive. Pourvu qu'il ne soit pas comme celui de l'annee derniere; c'est le plus rigoureux que j'aie vu. Il est possiЬle que l'hiver soit plus doux cette annee. Се n'est pas sur. П faut que је sorte de l'armoire mes veternents de demi-saison. Il faudra que nous.._,achetions maintenant beaucoup de bois et de charbon, l'hiver va nous surprendre sans chauffage.

75

Znate li za (pozпajete li) kalcav !е/с koji Ы ga тоgао izleciti? Iтenujte mi nekolilco g/ago/a iza kojih uvek dolazi siЬ:ioпlctiv. Tra:iiт jedпu porodicu и kojoj blh dobro тоgао da пaucim francuski. Pozajmite тi neku kпjigu koja vam пе treba. То}е najveci uтetnik lcoji је ilcad postojao. То је пајр/етепitiје s;ce koje је ikad kucalo. То је jedina ·stvar koju mogu za пј'еgа da uCiпim. Zar пета nikog ko Ьi пат mogao ротосi? Neтojte

25

reCi пista sto Ы moglo da rastuii опе koji vas slusaju. Nema pravila koje пе bl imalo svog izuzetka. Poznajem jedan grad и kome cemiJ prijatno moCi da provedemo zimи. Poznajemo jedпog coveka koji moie da gladuje nekoliko dana а da se пе (»bez da se«) razboli.

Nous cherchons une domestique qui nous soit fidele et devouee; croyez-vous que nous puissions la trouver? Је n'en doute pas. Pouпiez-vous me designer un restaurant ou је puisse prendre des repas bon marche? Је cherche un appartement ou је puisse etre tout а fait tranquille pour travailler. Је voudrais trouver quelqu'un qui le sache mieux que moi. П n'y а pas de femme qui n'ait_..au moins un caprice. C'est le plus grand malheur qui ait pu lui arriver. Pensez-vous que је

sois Је seul qui Је sachc? Nous __ avons vecu assez longtemps en France.

76

Mislite li da са оп doCi S/4/t'a?- Ne, ne verujem da се doCi sиtra. Mi blsmo iarko ieleli da ovaj jadni mladic dol1ije mesto koje traii. Nikad nisam verovao da оп moie da uspe. Nisam verovao da је (/osao. Ona пе Ы verovala da оп dolazi. Ја Ыh bas hteo da ti оп ucini tuuslugu, aii ne veruj'em da Ьi оп i'o mogao da uCini. Ђ·aiio sam)ednu porodicu gde blh mogao dоЬго da nauCim frcmcuski. Nisam hteo da ona sazna istiпu. Da Ы uspeo pod ovako rdm·im uslovima, Ы!о Ы trebalo da ima mnogo srece.

78

Mislimo da otputujemo sutra. Secam se da sam to viden. Vise volim da cekam. -Носи da izidem. -- Опа ieli da govori sa vama. - Vise volim da ostanem avde. -Treba da se vratim kuCi. lzgleda da је i::f{иЬio glavu. - Treba leCi. Ја Z/lam da govorim francusk"i. - Моgи da vam to kaiem.

Cujem korake и susedпoj sоЫ. То mora da је gospodin Diraп. Doista, ne varam se: to је оп. - Molim vas za oprostaj, gospodine, sto sam vas ostavio da cekate, blo sam zauzet, rece mi оп. -· Ni naj'manje, gospodine, ја se izvinjavam sto vam smetam. -Sa kim imam cast da govorim, dodaje оп.-- Ја sam gospodin Major, bankarski Ciпovпik iz Brisla; dolazim od strane gospodina Dipona, trgovackog atasea pri Francuskoj ambasadi и nasoj prestonici, пaseg zajednickog prijatelja, koji је izvoleo da mi da jedпu prepoi'Ukи za vas. Evo pisma, gospodiпe. -· Srecan sam, gospodine, da se upozпam sa vama, rece mi steiиCi mi ruku. Izvolite sesti, gospodine, molim vas. - А taj dragi Dipon, kako је? - Ostavio som ga ц odlicnom zdrav!ju. - Ustvari, imacu novosti od njega (тJzimajuCi pismo). Hocete li mi dopustiti?- 1\tlolim vas, gospodine (lzvolite.) Posto је procitao pismo, rece mi: stojim vam па potpunom raspolaganju ako vam и сети mogu koristiti. Gospodin Dipon је jedan od moj'ih dobrih prijatelja kome ne mogu пista da odbljem. Оп mi о vama govori и pohvalnim izrazima i toplo

26

vas preporucuje. U сети mogu da vam budem па usluzi?- Doznao sam da traiite jednog knjigovodu (Ш Ьlagajnika) i uzimam slobodu da vam ponudim svoje usluge za to mesto. - Doista, gospodine, nama )'е poo·eban јеdап knjigovoda. Govoricu 0

tome sa svojim m·takom gospodinom Divalom; molim vas da nm•J·atite ~·ut1·a р1·е podne i nadam se da си moCi da ~·ат dam povoljan odgovor. - Ne znam kako da vam zahva/im, gospodine, па vasoj ljubaznosti. - Ali molim vas, do1•idenja, gospodiпe, dovidenja sutra.

79

Оп ne presta.ie da gm•ori. - Оп to uzima па sebe da uCini . .:_ Rekao ти је da dode da nas poseti (vidi). - Poiшite se da se v1·atite kuCi. - Odluci!i smo da odemo. - Trudio sam se da ga ubedim. - Pokusajmo da p1·edemo reku plivajuCi. - Оп po1·ice da је to rekao. - Izvinjm•am se sto vam smetam. - Molim vas za oprostaj sto sam vas ostavio da cekate. - lzbegavam da ga sus1·etnem ko/iko god mogu. - Zabot·avili ste da.zatvorite v1·ata. - Ljuti se sto је zakasnio 1ia (izguЫo) voz. -· Pravi se kao da spava. Zapгetili su ти da се se osvetiti. - Molite је da dode. - ZahJ•aljujem vam sto stemislili па mene. ".._ .zas!uiio је da bude kainjen. Pl·epomcujem 1•am da ostanete kodvkuce. - Pl·ed!oiio mije da podem s njim. - Besk1·ajno ialim sto sam to zaborm;io. - Zali se da је Ыо odbijen.- Оп se trudi da bude !jubazan.- Oni se kaju sto su to uCinili.- ћ·еЬасији ти sto је napustio svoju ienu. - Secam se da sam ga video kod J.•as. - Оп odbija da izide. - Оп se ltvali da to moie da чCini.

Radi se о tome da se zna ko ima p1·avo. - Dob1·o је Ьiti obaz1·iv. -- Ne verujem da је lako uspeti. - Mislim da је tesko чbediti ga. - Vaino је da se zavrsi ovai 1·ad. - Pril"odпo је najvise voleti svo.ie rbditelje. - Potrebno је to ponoviti. - Rec~ је 0

tome da se ovde sa2ida јеdпа velika kuca. - Retko је imati mnogo pravill prijatelja. -Vreme је da se pode. - Вilo Ы korisno or1·aviti O}'ll ku{u.

Treba se vratiti. - Lepo Ы Ы!о videti to. -Во/је је (vi.fe v1·edi) smejati ре 11ego p/akati.- Kako је prijatno (dob1·o) piti lzladnu (sveiu) vodu.- lzgleda mi da cujem galaтu.

Ils._..ont._..essaye de vous tromper, mais._..ils n' ont pas reussi. Il а nie de l'avoir fait. Је vous__.,avais Ьien dit de ·ne pas croire tout се qu'il raconte. П faudra ~ue .tu·l.ui demandes pardon de l'avoir derange. Је ne me repens jamais ni de се que Је d1s ш de се que је fais. II. m'a. remercie de I'avoir prevenu. Est-ce que vous vd'us souvenez (Vous souvenez-vous) de l'avoir rencontre queJque part? Est-ce que vous те recommande.~ d'acheter се livre? - Naturellement, n'ouЬliez pas de Ie faire le plus tбt possiЬle. Је pense qu'il ne serait pas diffkile de Ie faire. Il est facile d'acheter q,uand._..on .а de 1' argent. I1 serait temps de Iui repondre. Је le plains beaucoup, с est__.un tres bon gar9on. Vous vous plaignez sans cesse. De quoi vous plaignez-vous? Је suis-heureux de pouvoir vous rendre се service. Votre ami est ici? On m'a dit qu'il etait._..un gentil gar9on, је voudrais faire sa connaissance. Rien de plus facile, је vais Ie chercheг.

27

80

Deca vole da se igraju. - Nije pristao da dode. - Najzad smo ga пagovorШ • 1 .с~ _ Neko traZi da govori sa vama. - Treba пavikavati decu da rade. - Оп ua poue. . . d dl v• d okleva da primi vas predlog. - Nisam uspeo da ga ubedzm. -- Na)Za se о исю а

· _ Dosaduiem se cekajuCi. - Оп se usudio da vam to kaze? - Spremamo govorz. 'Ј • • l · · ·

.1 и viпimo Ј'еdпо !еро putovaпje iduceg !eta. - Odustalt smo da lZ aztmo, Jer Је se ua с d k ·v м. (vreme) suvise ruzпo.- Pozvali su паs da rucamo.- PoCinje da ра а 1sa.- поg_о mi је stalo do toga da ga vidim.- Deca se zabavljщu prav:Ci gr~d:e sпega.- Ponudю se da паs odvede па staпicu. - I pored oluje, оп se usudю da шdе.

Nous avons l'intention de l'inviter а diner. Nous nous so~mes':""'enfin • -· ' d s а partlr avec decides а partir, et vous? JEst-ce que vous ne vous preparez onc ра ._.

nous? _ Non, nous nous sommes decides а rester. Depechez-vous, regardez comme le ciel est charge, et voila qu'il commence deja а tomber quelques. gouttes. Је

• · tellement а entendre toujours ia mёme histoire. N~ poшпez-vous donc m ennшe . . 1 ''t pas en inventer une autre? Vous dites que vous._..etes trop fattgue? Се а ne m е on~e pas:-il faut que vous vous._..haЬituez, mon cher, а vous couchAer beau~~up plus, tot: par. exemple vers neuf heures, et aussi de vous lever plus tot. Ј~ n а1. pas. re~ss~ ~ faire се-que j'avais v~lu. Aujourd'hui је ne suis dispose ~ rec_evotr perso~ne. С :st tres interessant а entendre. Nous ne craignons ni la р~ше, ш ,le ~ent,, n: le fro~d. Ne ;aignez rien. Craignez-vous quelque chose? Cette lettre est trcs b,te.n e~rtte. Eteшs la lumiere, је t. en prie: j'ai mal aux._.yeux. J'ai eteint la lampe electrщue.

Na p1U1tovaП11]iШ

.Polazim па put za Pariz. Uzimam taksi i stizem па stanicu. Zovem jedпog поsаса 'i predajem ти svoj prtljag moleci ga da mi nade jedno dobro mesto и vagonи ~ruge klase. za 10 vreme idem do Ьiletarnice da uzmem svoju kartu. Ка~о voz pol~zl tek kroz pola casa to iтат vrетепа da odem и staпicni restoraп d~. ru~am. Sa~a Је р~па putnika i tesko пalazim jedan sto. Posle rucka, kupujem dve kutl]e czgar:ta 1 пekolz:co noviпa i prelazim па peron, gde те поsас vec ceka. Оп m_i po~azu~e тО]е. mesto Ьll:U prozora, ; zahvaljuje тi па паројпiсi koju ти dajem. МоЈ prt[jag Ј~ stavl.Jen ~ mrez~ .. Namestam se иdоЬпо, palim cigaretu i poCiпjem da citaт пovz~e. Drug~ putmcг dolaze da zauzmu тesto и тот kupeu. Kroz пeko/iko тiпuta voz се krenutl.

Јеdап тladi par, okruzen rodblnom i prijateljiтa, се da se. po~ne и v~z. Pozdravljaпja, po!jupci. _ Srecaп put. Budite zdravi. Do skorog _(v~deщa). Javlfe. пат se brzo. РШtе Cim stigпete. Pisite odтalz Cim budete stlglt. Ne zaboravtte da

posa/jete ilustrovaпe dopisпice.

81

Legoю sam posto sат zakljucao v1·ata. Pisacu vam pre _по #о ро.dет. Opruzila

d . ап -'а se та/о odmori. UCimo da Ьismo se obrazovalt. Zaшaavto se od straha se па 1v и' • ~· 1 da ne раdпе. Ljuii se пе znajuCi ("bez da zna") zasto. IziSao је пе zatVOI'lVSt vra а za

28

sobom. Vratili smo se kuCi а da nisтo nista jeli. Vi se zabavljate umesto da radite. Moze se racuпati па njega, pod uslovom da ти se dobro plati. Ostaceтo ovde dok ne priтimo vesti od пјеgа .

Је l'ai fait pour lui faire peur. Lavez-vous les mains avant de manger. Apres m'etre leve, је me suis debarbouille. Apres m'etre debarbouille, је me suis._habille. Apres m'etre habille, j'ai pris mon petit dejeuner. Apres._avoir pris mon petit dejeuner, је suis"_,alle au bureau. Је suis sorti sans chapeau sans m'en apercevoir. lls sont partis sans nous.._.en avoir demande la permission. ЉIOechissez avant de parler. Vous cachez quelque chose au Iieu de r.1e dire toute la verite.

U VOZЧ.II (![)

Jedan gospodin ulazi u kupe.- Pardoп, gospodine, izvinite те sto vат sтеtат, kaze оп јеdпој оsоЫ ispred koje prolazi. -Је li ovo тesto s/obodno, gospodiпe? obraca se тепi. - Mis/iт ( verujeт) da је slobodпo. Ne veruieт da _ie zauzeto. - Hvala, gospodiпe. Da li Ыste hteli da тi napravite та/о тesta и тreZi? - Sa zadovoljstvom, gospodine.- Da li vат diт sтeta, gospodo?- Ne, gospodiпe, пi пајтапје, ја sат па to navikla. - Pardon, gospodiпe, da li Ыste тogli da тi kazete koji je._iduCi zastoj voza ( stanica?) . ...,.-- Ne Ыћ znao da vam to kazem, ali cekajte, pog!edacu и red voznje.

Росiпје da Ыvа 1r.racпo и kupeu, "ali uskoro se !атра pali i kupe је. dobro osvetljen. Оп је i zagrejan. Koпdukter voza dolazi da pregleda karte i da Љ probusi.

82

Sta gledate kroz prozor? Gledaтo kako vojnici prolaze. Gledaтo ih kako se tukи. Сијет kako kapi padaju. · Сијето ga kako peva od jutra do тraka. Sta da se radi ро ovom ruzпoт vreтenu? Doпesite тi (пesto) сiте ЬЉ pisao, тolim vas. Ne znate sta da odgovorite? .Та си vат to reci. Ne znam kuda sad da ideт. Опај decak је rdav; uvek se tuce sa svojiт drugoviтa. Pretio ти је da се da ga Ыје. Nasj su se tukl! sa hrabr.oscu (hrabro). Neprijateljska vojska је Ыlа potucena. Neprijatelj (kod паs jednina!) је pobegao posto је Ыо potucen. Videli smo ih kako beze.

Voila, nous._avons manque Ie train. Ou irons-nous maintenant? Entrons dans le restaurant de la gare pour boire un verre de Ьiere. Le prochain train part dans._une heure. Le temps sera vite passe. - Gar9on, apportez-nous deux demis de Ьiere. De la brune ou de la Ьlonde, monsieur?- Hein, quelle biere preferes-tu? _.:. Је prefere la brune. Bien. Alors, apportez-nous, s'il vous plait, un demi de biere Ьlonde et un demi de Ьiere brune. Тiens, nous._avons"_,ouЫie d'acheter les bШets. <;а ne fait rien, nous.._.enverrons le gar9on. Ou as-tu mis ton_indicateur? Је pense qu'il est dans ma .poche. Le veux-tu? Tiens!

83

/та jedan gospodiп koji vas trazi. - Uvedite ga. lтate li svilenih kravata?Da, gospodiпe. Pokaiite, то/iт vas. Ovo dete тша da је gladпo, treba ти dati da jede. Ono је i zedпo; dajte ти da pije. Hteo Ы da те ubedi da iта pravo. Uроzмаси

29

vas sa svim detaljima stvari. Nemogиcno ти је objasniti ( опо) sto zelimo. Nemиjte пат pricati tako tuzne stvari; rasp!akacete nas. Cinimo sve sto mozemo da ga nasmejeтo, ali ne pomaie nista. Trebalo Ы skuvati {иCiniti da uzavri) mleko. Dala је da јој

· se napravi jedna !ера lzaljina. Nemojte to reCi, zasтejavate те. On fume beaucoup dans се compartiment; passons dans_.un_.autre. Ici iJ

fait froid. Mettez_.encore quelques morceaux de charbon dans le poele. Nous ne sentons pas le froid, nous,__y sommes_.habltues. Је dors toujours la fenetre ouverte, meme en_.hiver. Et tu ne t'es jamais.._,enrhume? Ма mont1·e ne marche pas; је dois la remonter. Та montre ne marche pas Ьien, i1 faut que tu la regles. Tu vois, elle retarde de dix minutes. Au guichet il у а beaucoup de"'Voyageurs. П faudra que vous_.attendiez assez longtemps pour prendre les Ьillets. Commissionnaire, attendez-moi ici. А quelle heure part le train pour Paris? Est-il permis de fumer ici? Ou faut-il que је change de train? Toutes les places sont_.occupees dans се compartiment.

84 Pourquoi est-il sorti? П est sorti ne voulant pas vous deranger. Quand_.est-ce

que vous l'avez rencontre? -Је l'ai rencontre en rentrant а la maison. Si vous partez с~ soir, vous..;"...arriverez __ }t temps .. En . .partant се. soir, . v()us__..arriverez._..a . temps. Il а passe toute la semaine couche dans le lit. La pauvre femme est rentree chez_elle en pleurant. En travaillant Ьien, les enfants font plaisir а leurs parents. En descendant les_escaliers, је me suis rappele d' avoir ouЬlie (que j'avais._.ouЬlie) de fermer а

clef la porte de mon._.appartement. En._.entendant cette chanson j'ai tout d~ suite pense а mon camarade. En rentrant а la maison (chez moi)~ ј' ai trouve tout_.en desordre. Avez-vous eu chaud en vous promenant au soleil?

86

U VOZUJI (II)

Vec је пос. Сије se kako zvizdi voz koji se zaиstavlja и jednoj stanici. Koпdukter vice da се voz imati 20 miпuta zastoja. Neki putпici silaze da Ы otiS!i da uzmu (pojedu) nesto Il stanicnoт bifeu. Ја пе silazim jer ne volim da se guraт и goтili пi da јеdет па brzinu. Iii си и vagon-restoran da veceraт, jer mi је potreban jaci obrok sa dobrom toploт supom. Putпici su se popeli и voz koji ропоvо krece.

Posle vecere se vracaт и svoj kupe, uvijam поgе и pokrivac za put i poCiпjem da dremam. Kreveti и spavaCim kolima su dosta skupi. fznenada zvi'idиk lokomotive javl,ja пат da сето ( sad) иСi и jedan tипеl. Ne сије se viSe пikakav razgovor. Svi zatvaraju oci i pokusavaju da spavaju. Jedan debeli gospodin росiпје da lzrce, otvorenilz ustiju. Тај vec spava, ali је vrlo verovatno da се spreCiti druge da spavaju.

87

Vreme је divno. Lepo је daпas. Da lepog li vremena! Da divnog li vremena! Vreme se prolepsava. Mislilo Ы se da је prolece. Da lepog li dana! Gadno је vreme. Da gadnog li vremeпa! Nebo se оЬ!асi. Duva vetar. Duva uzasan vetar. Duva ћladan, leden vetar.

30

Vetar se stisava. Sunce је. Sunce је vrelo. Poiurite se da п е dobijete suncaпicu. Nepodпo. sljiva је vruciпa. Gusiтo se. Kuvamo se kao и peci. Ne zna covek gde da se skloni. VruCiпa тi smeta da radiт. Znojiт se. Sav sam gola voda. Vreтe је tesko, jedva se тоiе disati. Bice oluje. Vreтe је па о!ији. Vreme је па kiSu. Zuriтo se, sad се kiSa ( da pada) · !та velikilz crnilz оЫаkа па пеЬи. Seva. Сије se grmljaviпa. Pada пekoliko kapi. Mora da је grom vrlo Ьlizu рао. РоСiпје da pada ki'Sa. Lije kao iz kаЬ!а. То је potop! То је samo pljusak. Vreтe postaje svezije. Cica је zima. Као da smo и Siblrи. Smrzao sат se; drlztim; cvokocem zublтa; ne mogu da se zagrejem; lzladпo mi је ро nogaтa. Ne bojim se ziтe. Sneg se otopio. Poledica је. Magla је. Termometar је па 5 stepeni ispod пule.

Le printemps commence le 21 mars et finit le 21 juin. Le soleil devient de plus._.en plus chaud et les jours de plus._,en plus Ion'gs. Les arbres fruitiers sont en fleurs. Les promenades matinales sont superbes. Nous._.e;t'rons en._.ete Ie 21 J;in. D~ns cette sa!son 1es jours scnt ks plus !c~gs. Iд .::hu.I~џ;:- ~s:: :;;:;џ-v·c;:.;t iиsиppo1table. Mais l'orage eclate souvent et raffraichit un peu l'atmosphere. л;еs la pluie Ie beau temps, dit le proverbe. Ou passez-vous l'ete, а la campagne? - Nous passons l'ete au bord de la mer. Savez-vous nager?- Је nage comme un poisson. Mangez-vous souveпt des fruits? - Oui, ti"es souvent, et nous ___ en шangeons beaucoup. Que1s fruits preferez-vous? - Је prefere les.._.abricots, les fraises, les poires, le raisin et les figues. Et moi, је prefere les prunes, les pommes, les bananes, les melons, Ies pasteques et les._.oranges. En._.hiver Ia nature parait morte. Tout est couvert de neig~ .. Est-ce que vous_ vous rappelez ces beaux jours de votre e~ance quand vous faiSiez le bonhomme de neige avec une pipe en papier dans la bouche? Les enfants se battent avec des boules de neige. L'eau est geJee. Est-ce que nous auro; (Aurons-nous) une belle journee? Је ne crois pas qu'il pleuve aujourd'hui.-

88

u vozu (Ш)

Trgпem se iza sna. Gledam па sat, ali vidim da· se тој sat zazщavio; zaboravio sam da ga navijem sinoc.- Hocete li mi J"eii koliko је sati, moliт vas?- Sest је sati, gospodiпe. - Iтate li tacno vreme?- Mislim da тој sat ide пapred za пekoliko minuta. ·-'- Мој, naprotiv, izostaje uvek nekoliko minuta. MoCi сето da doteraтo svoje (nase) satove ро satu па iducoj stanici. Morao bllz da dam naproveru svoj sat Ш da k:tpim jedan !osto dodem и Pariz. - NaCi cete ( ih) vrlo dobrih od nikla i ne mпogo skuplh.- lzgleda da ste dobro spavali celu пос?- Vec sam па to navikao. Sta cete! То је moje zariimanje trgovackog putnika. О, da gadпog li vremena!- Da, vreme је vrlo kisovito i duva vetar. - Sad blsmo тogli preii и vagon-restoran da doruckujemo. Kroz pola casa stiieтo па pogJ·anicnu stanicu. - Vazi, lzajdemo tamo zajedпo.

Је voudrais Ьien savoir s'il est deja Ia-bas. Il est tres pale; qu'est-ce qu'il а? V.ous ne pouvez pas tout savoir aujourd'hui; on voнs le dira Ьien un jour. C'est b1en се que је pensais. Quoi? ne vous._.a-t-il pas._.encore rendu votre livre2 -

31

Pas encore. Oh, il me le rendra Ьien un jour. Се 'Soir П у aura Ьeaucoup de monde dan;Ies rues. <;а pourrait Ьien arriver. Moi, је vais sortir; et vous, travaillez toujours. Је vous l'enverrai des demain. Votre cousin est-il deja arrive? - Oui, hier matin, mais vers midi il est reparti а la campagne. Votre devoir n'est pas Ьien fait; vous devrez Је refaire. Recommencez. I1 faut que vous recommenciez. Bien des gens sont superstitieux. VeneL. me voir un de ces jours, j'ai beaucoup de choses ihteressantes а vous raconter. Pourquoi n'acceptez-vous pas? - Је ne peux pas. J'ai beaucoup de raisons pour refuser cette offre. J'ai donne ma montre а reparer. Passons dans la salle d'attente, nous_..aurons pius chaud la-bas.

89

u vozu (]{V)

Stiieтo па granicпu stanicu. Voz se zaustavlja. Prelazim и hodnik. Vrata па vagoпiтa se otvaraju i пeko/iko putпika silaze da uzтu та/о vazduha i da malo razdrmaju поgе. Kroz пekoliko miпиta се se vrsiti proveravaпje pasosa i pregled prtljaga. iandarm iU policijski agent ulazi и nas kире . i ... kaie. пат: "Vase isprave, molim vas",- ili pak ,.hocete li mi pokazati vase pasose, gospodo". Zatiт dolazi cariпik koji те pita: "lmate li пesto za cariпu?" - "Imam samo јеdап paket cigareta. Evo ga".

· Pos/e ovih forma/nosti voz opet polazi. Putovaпje је jos dosta dugo. PriЬliiujemo se Parizu. Prolazimo punom brzinom kroz okolicи Pariza, ра kroz predgrade. "lzgleda da voz ima zakasпjenja" kaie јеdап pиtnik. "Таспо је (to је istiпa), primecuje jedan drugi pиtпik, pogledavsi и svoj sat, iтато zakasnjeпje od pet тiпиtа. Ali voz се

пadoknaditi svoje zakasпjenje i stici cemo tаспо па vreme".

90

Na Jistocno] stanici

Stizemo па Jstocпu staпicu tаспо па vreme. Ciпovnici vicu: Pariz, svi silaze· Kakva gomila i kakva vika ( krikovi), prijatelji moji! Na suprotпom peroпu јеdап Cf! voz sad da пapиsti staпicи. Pиtпii:i se iure penjиci se и voz. Vec sam sisao noseci svoj prtljag i ирисијет se prema izlazu, izgubljen и тпоgоЬrојпој gomili. Predajem svoju kartи Cinovпiku koji se пalazipored vrata, i uskoro se пalazim па trotoarиpred staпicom. Јеdап ogromпi red kola је пapadпut od putnika. Ја cinim sta i drиgi, trcim prema јеdпот taksiu i pitam sofera: - Jeste li s!obodпi? - Da, gospodiпe. - Odvezite те и bulevar Sen MiSel hotel Ekselsior. - Dobro, gospodiпe. StiiuCi и hotel vidim da taksimetar pokazиje 180 jr. Vadim iz svog portfe/ja (bиdelara) dve пovcanice od 100 fraпaka i dajem Љ :,~ojeru. - Evo vam 200 jranaka, ostatak је za vas.-Hvala lepo, gospodiпe.

32

91

U hote!u Ekselsior

Јеdап hotelski momak blta da uzme тој prtljag. Obracam se portiru:- Moiete ii mi dati sobu sa jedпim krevetom?- Које сепе gospodiпe ?То mi је svejedпo. - Imamo soba pocev od 500 fr. dпеvпо. - Na kom spratu?- Na cetvrtom, gospodine. - Pokaiite mi ih, molim vas.- Dobro, gospodine, popnimo se liftom. U liftu portir pritiskuje dugme /соје nosi broj 4. Ova Ы mi soba odgovarala, kaiem ја. - Ako је uzmete za mesec dana, uCinicemo vam popust od 50 fr. па dan. - Racunajиci poslugи i osl•et/jenje? - Da, gospodine, sve uracиnato,· dakle bez napojnice.- Dobro, иzimam је za mesec dana. Naredite da mi se ponese gore prtljag, moliт vas. ~ Dobro, gospodine. Hocete li sada da popunite ovaj list? То је prijavnica. Znate, to su policijske formtJlnosti.

Sedam, uzimam svoje naliv-pero i upisujem па list тоје preilme i ime, datum i mesto rodeпja, пarodпost, zапiтапје.

92

Dans._,un restaurant Anr's m'At ..t 'h h ·н • ' · · . · --..--е --- e.re L:e .. -<~r ~ош .. е et <lprc:>._.avшr change de соstише, је sиis descendu

chez le portier et је lui ai demande de me recommander un restaurant ou !' on manae Ьien. - Је vous recommanderais Је restaurant »Julien« dans la rue SouffJot. ёе n'e3t ра3 loin. Allez tout droit jusqu'au bout du boulevard et ensuite tournez а gauche.

Apres._.avoir remercie le portier, j'ai descendu le boulevard, а gauche, et j'ai trouve Ia rue et Је restaurant recommande. Entre dans le restaurant, је me suis assis._,a une petite taЬie pres de Ја fenetre. Ensuite j'ai арреЈе Је gar9on qui pass~ ju stement devant ma taЬle, et је l'ai· prie de m'apporter le menu. Aussitбt le gar9on т' а presente une grande feuille que j'ai commence а examiner. Је dois vous oire la verite, је me suis trouve assez confus devant la Iongue Jiste des plats.

94

U Пcafani

Usao sam и jedпu veliku kаfапи, и kojoj је vec bllo mпogo sveta. Nasao sam јеdап mali sto ujednom uglu, tи песи Ьiti иzпemiravaп za citaпje svojilt 11oviпa (dok Citam . .. ). Zovem kelпera. - Kelner, doпesite mi crnu kafи sa јеdпот casicom koпjaka i takode ilиstrovane listove (поviпе). Nekoliko тiпиtа docпije, kelпer mi doпosi опо sto sam poruCio. Оп stavlja па sto gomilu поviпа ...

95

Na jednom rucJlш

Sta viSe volite? Sta пajviSe volite?- То mi је svejedпo, gospodo; ја sve jedem. Gladaп sam kao kurjak. - Sta ielite, govectiпe i/i rihe? - Ма/о govediпe, molim

33

vas. Mogu /i vam ponuditi pecenja? - Носи rado, gospodo. Hocete li uzeti та/о salate?- Zatraiicu vam та/о (nje). Komadic piletine sada?- Primam sa zadovoljstvom, ali sasvim mali komad, molim vas. Ма/о salate od haringe?- Izvolite mi dati jednu kaSiku (nje, salate): samo da је probam. Sluiite se, molil:n vas; nemojte se dati ino/iti. Cinite kao kod svoje kuce. - То је suvise dobrote. - Kako/ vam se svida batak ovog pileta? - Na!azim da је izvrstan. - Ра vi nista ne jedete. - Ја ne jedem mnogo, gospodo. Izvinite molim vas: јео sam sa vrlo dobrim apetitom.

Vi ielite nesto, gospodine? - Mogu li vas moliti da mi dodate komad hleba? Da li blste hteli da mi dodate bocu za vodu, molim vas?- Eto, gospodine. Sirceta ne, gospodine? - Ne, hva!a, ne uzimam ga nikad.

J'aime beaucoup les reufs а la coque. J'aime aussi l'omelette, pourvu qu'elle soit faite au beurre, au la;d ou au jambon. Les ceufs durs ne sont pas bons, parce qu'ils ne sont pas faciles а digerer. Mon frere n';' mange jamais le Ьlanc d'ceuf, mais seu!ement !е jaune d'oeнf. Donnez-moi deux petits pains et deux croissants. Avez-vous du pain grille? Nous mangeons d' haЬitude du pain Ьis. Је trouve que le pain Ьlanc а moins de gout. Le pain rassis est plus facile а digerer que 1~ pain frais. ·La_, grandmere ne mange pas la croute de pain, elle mange seulement la mie. Mon pere aime

surtout le croaton.

.96

Na te!eft'onu

Ја otkacim s!usalicu i okrenem aparat da blh imao (doblo) broj. Stavljam (nosim) s!usa!icu па uho i cekam. - Alo ... -- Alo ... da li blh mogao da govorim sa gospodinom Diranom?- Od strane koga?- Od strane gospodina Markovica.- Jedan trenutak,

gospodine, videcu da li је tu.

34

Documents

Francuski u 100 lekcija