FELJTON FELJTON

PEČAT 03/2008 53

Postoje mnoge predra-sude o političkim de-šavanjima devedesetih na kojima su mnogi današnji lideri učvrstili svoje pozicije. Ovaj fe-ljton moj je lični pečat na razbijanje stereotipa o Slobodanu Miloševi-ću i njegovoj vladavini. Jedna od njih je i da je Miloševićev propagan-dni štab naredio pro-dor folk muzike u javni život Srbije

Piše MILORAD VUČELIĆ

pšte mesto u raznim pisani-jama među ”stručnjacima” i ”analitičarima”, tim vajnim

sociolozima kulture, jeste da je devede-setih godina prošlog veka prodor folk muzike u javni život bio posledica neke krupne i smišljene ideološke i političke odluke. Čega sve u tim ”naučnim” deli-ma i televizijskim serijalima nije bilo! Te da je to smislio neki propagandni štab koji je instruisao lično Milošević, a sve u cilju ”zaluđivanja naroda”, te da je to bilo nametanje nečijeg, čak njegovog lič-nog, ukusa itd. Sve se kretalo u pravcu zaključka da je to bila neka dobro smi-šljena i razrađena manipulacija.

Ali ništa od toga, u stvari, nije tačno. Srbija je raspadom Jugoslavije ostala bez dobrog dela onoga što je tada bio vrh rok i pop muzike. Do tada, kako-tako, održavana ravnoteža između narodne i pop-rok muzike bila je ozbiljno naruše-na. Da bismo to nadoknadili, na RTS-u smo favorizovali sve naše, pre svega be-ogradske pevače i sastave koji su svirali

Slobodan Milošević

Neispričana priča III

Folk i Мilošević

O

54 PEČAT 03/2008

ovaj tip muzike, ali to nikako nije moglo da uspostavi ravnotežu u odnosu na ta-dašnje zvezde narodne muzike i popu-larnost koju su one uživale.

Takva muzi;ka scena bila je formi-rana daleko pre dolaska Slobodana Miloševića na vlast. Albumi su se pro-davali u milionskim tiražima. Tada smo u RTS-u napravi-li serijal emisija o ”Bijelom dugmetu”, koji je bio izuzetno gledan. PGP je u koprodukciji izdao i njihove najveće hitove. Afirmisali smo i ”Zabranjeno pušenje”, ali je odmah potom usledila optužba da vršimo sarajevizaciju Beograda i Srbije. ”TV Politika” je kao odgovor najavila seri-jal o ”Idolima”, koji, međutim, nikada nije ugledao svetlost dana, ili nije ni započet.

Tada su pevači narodne muzike, koji su raspolagali priličnom sumom novca, zarađenim, pre svega, na gostovanjima

u inostranstvu kod naših zemljaka, po ugledu na MTV počeli da snimaju spo-tove koji su često zadovoljavali kriteriju-me da se pojave i na pomenutoj televizi-ji. Na vrhuncu moći i uticaja tada je bila ”Zabava miliona” (”ZaM”), u vlasniš-tvu pokojnog Rake Đokića. ”ZaM” je

imao emisiju na Tre-ćem kanalu RTS-a koja je bila jedna od najgledanijih i koja je imala krajnje jasno definisan komercijal-ni aranžman.

Naša narodna mu-zika bila je veoma često na mnogo višem nivou od američke kaubojske i kantri muzike, ili obilja petparačkih šlagera iz evropskih zemalja, da i ne govorim o narodnoj muzici iz Austrije ili Nemač-ke, koja je u tim zemljama najomiljenija među narodom. Produkcija onoga što se s pravom smatra holivudskom kanaliza-cijom bila nam je zbog sankcija uskraće-na. Ukratko, to je bio kontekst u kojem se odigrava naša priča.

STVARANJE TV REPUBLIKE SRPSKE Rukovodstvo Republike Srpske, na čelu sa Radovanom Karadžićem, s pravom je insistiralo na uspostavljanju svojih držav-nih medija. Pomogao sam im da stvore svoju radio stanicu i da ostvare radijsku mrežu, a pomoć je usledila i kada su pravi-li svoju novinsku agenciju ”Srna”. Jednog dana održan je sastanak kojem su, pored Slobodana Miloševića, prisustvovali i Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Nikola Koljević i ja. Milošević je rekao: ”Stvaranje Televizije RS je apsolutni prio-ritet. To se mora učiniti u najkraćem mo-gućem roku. Kad kažem najkraćem roku, mislim da to treba da bude u toku dve-tri nedelje”. Upozorio sam sve prisutne da je to u ovim uslovima gotovo nemoguće i neostvarivo. Karadžić i Koljević pokazali su najviše razumevanja za poziciju u kojoj sam se našao, možda i zbog našeg starog prijateljstva, koje je započeto daleko pre devedesetih, kada niko od nas nije ni slu-tio u kakvim ćemo se ulogama naći ka-snije. Međutim, Milošević je insistirao, a sve uz komplimente tipa ”Televizija ima

Milošević nikada nije dozvolio da bilo ko diskredituje ličnost Biljane Plavšić, iako se nije slagao sa njenim neodmerenim izjavama

MILošEVIćEV odNoS PREMA žENAMA Nisam upoznao apsolutno nikoga ko se sa toliko poštovanja odnosio prema osobama suprotnog pola. Pred Miloševićem se nikada, ali baš nikada, nije mogla napraviti ni najnevinija šala na račun žena. Nikakvog razumevanja on nije imao za uobičajene, ma i najbezazlenije ”muške priče” ili junačenja. Svaka pominjana žena, čak i kada je bilo reči o osobama poput Madlen Olbrajt, u njegovom prisustvu nije smela i nije mogla biti obezvređivana samo zato što je pripadnice lepšeg pola. Možete misliti kako nam je to teško padalo, naročito kada je Olbrajtova bila u pitanju. Primera radi, izjavu Biljane Plavšić o tome da će Srba biti najviše, čak i ako ih polovina izgine, on je ocenio kao ”nenormalnu”, ali nikada nije dozvoljavao da je bilo ko diskvalifikuje. Nije, recimo, uopšte obratio pažnju kada je ona na Palama odbila da se pozdravi s njim i nije dozvoljavao bilo kome da to na ”muški” način prokomentariše. Nije se obazirao ni na to kada su je, zbog toga, ”srpskom caricom” nazivali i Arkan i Đinđić. To se odnosilo i na brojne druge funkcionerke tadašnje opozicije. Muškarci, naravno, nisu uživali takvu zaštitu kod predsednika.Podsećam i na to da je Milošević odlučno odbio da potpiše zakon na osnovu kojeg bi se ženama znatno otežavala realizacija prava na abortus. Pozvao me je kao šefa Poslaničkog kluba SPS-a (123 poslanika) u toku skupštinske rasprave i sa prekorom upitao: ”Da li ste vi tamo katolički biskupi i kardinali ili socijalistički poslanici?”. Nakon usvajanja, pomenuti zakon je vraćen Skupštini na ponovno razmatranje. U takvom obliku nikad više nije ni razmatran, niti usvojen.

Naša NarodNa Muzika Bila je veoMa često Na MNogo višeM Nivou od aMeričke kauBojske i

kaNtri zvuka

FeljtoN

PEČAT 03/2008 55

sposobnog direktora i on će to sigurno da reši”. Tome se pridružio i uvek ”tvrdi” Krajišnik, koji je po svom starom običaju dodao još niz komplimenata, a sve u cilju potpune podrške Miloševićevom stavu da to mora biti brzo realizovano.

Posle kraćeg natezanja, insistirao sam na tome da se u tu svr-hu moraju obezbediti i određena sredstva iz nekog budžeta ili fon-da, što mi je Milošević i obećao. Opreza radi, isključio sam moguć-nost da se za ostvare-nje tog cilja poslužimo našim reportaž-nim kolima, jer smo sa tim već ranije i te kako imali poteškoća i problema.

Već te večeri okupio sam svoje sa-radnike da bi im predočio problem, odnosno zadatak, kako bismo zajedno pronašli rešenje. Da ne dužim, nared-nog dana saglasili smo se da je najbolje da se poslužimo reportažnim kolima koje je posedovao Raka Đokić, gazda ”ZAM-a”. Pokojni Raka došao je od-

mah i rekao, bez trunke premišljanja, da je spreman da učini sve što je po-trebno da nam izađe u susret. Kupio je reportažna kola – što u slobodnom prevodu znači kompletnu televiziju – da bi razvijao svoj posao, a nama je re-kao da su ga ona koštala toliko i toliko,

ali i da je spreman da nam ih ustupi po dvostruko nižoj ceni, imajući u vidu naš cilj: ”Ali, brate, ta su kola šarena ko rajska ptica, gde će tamo takva?”.

Ipak, dogovorili smo se da mu obez-bedimo kredit za trećinu cene, trećina da mu se isplati iz državnog budžeta, a trećina da bude plaćena kompenzacijom u sekundama i emisijama koje bi bile na programima RTS-a. Pošto sam već bio doveo u pitanje dalje postojanje emisi-je ”ZaM” i njeno trajanje, kao i njeno mesto u programskoj šemi, postigli smo dogovor da sve ostane po starom u na-rednoj godini.

Sjajni stručnjaci televizije izvršili su popravke automobila i određena prilago-đavanja, pa prefarbali na karoseriji kola, a smo ih potom i otpremili u Republiku Srpsku, na opštu radost i zadovoljstvo našeg naroda i njegovog rukovodstva.

ESKALACIJA FOLK MUZIKE Posle svih pohvala koje su usledile, obratio sam se Miloševiću sa zahtevom da realizujemo dogovoreno i da se za to obezbedi novac. Njegovi saradnici bili su spremni na to, ali se čekalo njego-vo odobrenje, koje međutim nikako nije stizalo. Kada sam taj zahtev, već nervozan, ponovio nekoliko puta, Mi-lošević je definitivno, uz osmeh, odgo-vorio: ”Milorade, ja znam da RTS ima sposobnog direktora i da će on to da reši”. To je već bilo previše i započela je žustra prepirka, koja je poprimila i pri-zvuk svađe. Kako je to izgledalo, može najbolje da se ilustruje komentarom Brane Crnčevića, koji je upravo tada ulazio u Miloševićev kabinet. Sedajući za sto, uz osmeh mi je rekao: ”Vidi, Vučela, ne znam da li primećuješ, ali već poprilično dugo vičeš na predsed-nika”. I na tome je ostalo.

Opet sam pozvao Raku Đokića u pokušaju da mu objasnim novonasta-lu situaciju i nije mi bilo prijatno da ga suočim sa njom. Da ne dužim, i danas sam zahvalan ovom sjajnom čoveku i neviđeno požrtvovanom radniku na tome što je i na svoju štetu pomogao u obavljanju ovog značajnog posla od nacionalnog interesa. Nažalost, on da-nas nije među živima.

Bilo je nephodno da pribegnemo novoj kompenzaciji, zbog čega je i došlo do još većeg upliva folk muzike u televizijski i radijski program. Istini za volju, daleko pre ovog događaja bilo je u programskoj šemi već je bilo do-voljno emisija sa narodnom muzikom, tako da i nije trebalo uvoditi nove.

I tako je došlo do eskalacije folka.Tu muziku je svojevremeno, na jednoj tri-bini o šundu, jedan od naših najvećih dramskih pisaca Aleksandar Popović uzeo u zaštitu rečima: ”Reči u tim pe-smama nekad su odista banalne, ali one ipak kod ljudi pobuđuju iskrena i plemenita osećanja”.

nastavlja se

Do većeg upliva folk muzike u tv program

Došlo je prilikom stvaranja tv rs, pre

svega zbog saraDnje sa rakom Đokićem

“vidi, vučela, ne znam da li primećuješ, ali već poprilično dugo vičeš na predsednika”: brana Crnčević u društvu milorada vučelića i slobodana miloševića

feljton

u sledećem broju:milan panić među nama