Jun 2009. 11

F I L M

62. FILMSKI FESTIVAL U KANU

O

vogodi{nji Kanski festival

imao je ~ast da bude

otvoren uz francuskog

[ansonjera armenijskog porekla

Charles Aznavour-a i mlade glu-

mice Hafsia Herzi. Sama ceremoni-

ja otvaranja bila je skromnija u

odnosu na pro{lu godinu, ali zato

kvalitet glumaca, re`isera, scenar-

ista nije manjkao. Crvenim tepi-

hom tokom festivala pro{etali su

Claude Lelouch, Tilda Swinton,

Jean Rochefort, Bred Pitt, Angelina

Jolie, Robin Wright-Penn,

Aishwarya Rai i mnogi drugi.

Prognoze sa festivala su

na po~etku izgledale kao borba

istoka i zapada. ^iji }e celuloid

da dominira najvi{e zavisi od

trenutnog raspolo`enja odabrane

publike, kriti~ara i distributera.

Na jednoj strani su poz-

nati i manje poznati azijski

re`iseri na ~elu sa Ang Lee-em

(Brokeback Mountain), kao i

kreatorom filma “Old Boy”,

ju`nokoreancem Park Chank-Wo-

on. Ovoga puta donosi vampirski

horor film “Thirst”. Sa druge

strane imamo ve} poznate i priz-

nate reditelje Pedra Aldamovar-a,

Ken Loach-a, Lars Von Trier-a,

Quentin Tarantin-a, Michael

Haneken-a ...

Na{ih filmova ove

godine nije bilo u izboru. Jedini

srpski film koji se prikazao u

Kanu, bio je film Vladimira

Peri{ica “Obi~ni Ljudi”. Uvr{ten

je u program “Critics Week” i

dobio je opre~ne komentare.

Tema filma je rat, prikazana iz

perspektive zlo~inca.

Ove godine srpski pred-

stavnici imali su svoj {tand sa fil-

movima ura|enim u pro{loj i ovoj

godini, kao i neostvarenim scenar-

ijima, kojima su potrebna finansi-

jska sredstva. Da li je ne{to ve}

zaokru`eno, sazna}mo uskoro.

Za mnoge umetnike

u~estvovanje na filmskom festi-

vanu u Kanu zna~ajnije je od trke

za Oskarom. Kan se smatra

ba{tinom uspeha filmske umetnos-

ti. Za ovakav imid` najvi{e su

zaslu`ni kriti~ari koji su daleko

o{triji u svojim pogledima nego

na bilo kom drugom festivalu. Za

prose~nog gledaoca umetnost je

ne{to {to evocira, bilo pozitivno

ili negativno. Pravi glamur kan-

skog festivala ~ine njegovi u~esni-

ci, publika i kriti~ari:

Ekscentri~no pona{anje pojedi-

naca ili jo{ bolje, njihov pogled

na svet kroz filmsku traku.

Prethodno otplesav{i sa Melanie

Laurent po kanskom crvenom

tepihu evocirajuci na svoj film

“Pretparacke pri~e”, Tarantino u

svom elementu, pri~aju}i 200 na

sat, uspeo je na konferenciji da

zabavi reportere iz celog sveta

slatkim pikanterijama u vezi nas-

tanka poslednjeg filma. @eljno i

sa puno entuzijazma odgovoraju}i

na pitanje novinara za{to je

odabrao Kan za prikazivanje

filma, Tarantino je odgovorio da

on pravi filmove za planetu

Zemlju i da je za njega Kan jed-

ina opcija gde prvo `eli da ga

prika`e. To dovoljno govori o

ozbiljnosti sa kojom prilazi ovaj

dinami~an i kontroverzni re`iser.

Kako }e publika da primi njegov

{pageti-western o Drugom svet-

skom ratu, vide}emo kada po~ne

prikazivanje u bioskopima. Moja

prognoza je da }e film biti vi{e

nego uspe{an.

Jo{ jedan re`iser, kon-

tradiktoran od samog po~etka nje-

govog stvarala{tva, uspeo je da iza-

zove ne samo veliku pa`nju, nego

i {ok publike. Re~ je o danskom

re`iseru Lars Von Trier-u (Evropa,

Dancer in the Dark, Dogville), za

koga mnogi tvrde da je `enomrzac.

Njegov film, “Antihrist” (igraju

William Dafoe i austrijska glumica

Charlotte Gainsbourg, ovogodi{nja

pobednica u Kanu za najbolju

`ensku ulogu), pomera granice tol-

erancije kod publike. Radnja se

odvija u {umama, gde bra~ni par

poku{ava da prebrodi krizu posle

smrti deteta. Stvari se kre}u od

lo{eg ka gorem, tako da je mnogi-

ma golotinja William Defoa na

kraju filma presela.

Pobednik 62. Kanskog

festivala je Michael Haneken.

Diskutabilno je koliko je `iri bio

objektivan, s obzirom da je predse-

davala Isabelle Huppert, glavna glu-

mica u prethodnom Hanekenovom

filmu, The Pianist. Kako god, nje-

gov film The White Ribbon, osvo-

jio je podjednako simpatija i me|u

publikom i me|u kriti~arima.

U konkurenciji dugome-

tra`nog filma, Grand Pri je dobio

film “A Prophet”, koji je re`irao

Jacques Audiard. Za najbolju

re`iju progla{en je Brillante

Mendoza za film “Kinatay”. Jury

Prize je proglasio najboljim film

“Fish Tank”, Andrea Arnolda i

Thirst Park Chan-wooka.

Crhistoph Waltz iz “Inglourious

Basterds” je osvojio nagradu za

najbolju mu{ku ulogu.

Ostaje nam da po`elimo

na{im stvaraocima da slede}e

godine imaju vi{e uspeha na

ovom presti`nom festivalu.

MARADONA PO KUSTURICI

Dragi moji ljubitelji filma,

pre mesec dana, bila sam u prilici da pogledam film “Maradona

By Kusturica”.

Cenim Kusturicu kao autora. On jeste naš najnagra|ivaniji

re`iser do sada, sa dve Zlatne palme iz Kana. Ipak, moram da priz-

nam i da nisam njegov obo`avalac. Tematski nam se ukusi u startu

razlikuju, on kao predstavnik ugledne stare praške škole, i ja, turbo

Bog te pita ~ega sve. Sre}om, te postoji ona stara ~uvena, “o ukusi-

ma ne vredi raspravljati”.

I onda se desi “Maradona by Kusturica”...

Sniman preko dve godine, u skladu sa uslovima glavne zvezde

uz koju sam odrasla, ~uvenog Diega Armanda Maradone.

Dokumentarnim sti-

lom, pomalo voajerski, ne

samo prema Maradoni

ve} i samom Kusturici,

dobili smo jedinstvenu

priliku da jednim potezom

upoznamo dve poznate

muve. Apsolutno li~an,

emotivno nabijen, politi~ki

obojen, moralno nezapos-

tavljen, sa presekom kuda

sve sport dose`e i granice koje jedan ~ovek mo`e da pomeri.

U svakom slu~aju, jedno od retkih savršenstava koje sam imala

prilike da vidim i (pro)`ivim.

Kusturica, kao malo dete, mirno pred svojim idolom, na

najskromniji na~in, da ne poremeti to nesavršeno-savršenstvo

zvano Maradona, uspešno demonstrira šta zna~i neizmerno nekog

voleti i diviti mu se.

Toplo preporu~ujem ovo remek delo, sa `eljom da i vi u`ivate

u filmu.

Rubriku priprema

Sta{a Ivanovi}

12 Jun 2009.

Dugo najaljivana ame-

ri~ka turneja Bajage i njegovih

instruktora zavr{ila se uspe{nim

koncertom u ^ikagu.

Pred prepunim ~ika{kim

klubom “Martini clab” Bajaga i

instruktori su odli~nim pro-

gramom odu{evili svoje

obo`avaoce u ^ikagu i ujedno iste

ve~eri proslavili 25. godi{njicu

zajedni~kog rada.

Tom prilikom Bajaga je

za Ogledalo rekao:

Ova na{a Turneja je tre-

bala biti i ranije ali je odlagana

izme|u ostalog na `alost i zbog

tragedije i gubitka jednog od

~lanova grupe, Ljubi{e Opa~i}a

Bube, koji je iznenada umro.

Ina~e turneja je po-

sve}ena promovisanju novog

albuma koji se zove: “[ou po~inje

u pono}”.

Tako|e `elim da ka`em

da je ujedno i slavljeni~kog

karaktera jer ve~eras, ba{ sa ovim

koncertom u ^ikagu obe-

le`avamo i slavimo 25 godina

postojanja Bajage i instruktora.

Na pitanje gde su sve

nastupali i kakvi su bili uslovi i

pose}enost Bajaga je rekao:

Ovog puta, za razliku od

ranijih nastupa svirali smo u poz-

natim no}nim klubovima a ne u

dvoranama za svadbe i ostala

slavlja, {to nam je dalo bolje

uslove i atmosferu za rad. Tako

smo u Los An|elesu svirali u

renomiranom no}nom klubu ~iji

je suvlasnik Princ, u Nujorku u

poznatom Grinich Villeage, u San

Francisku, Vankuveru, Torontu,

Bo-stonu, svuda smo nai{li na

odli~an prijem publike, a {to je

tako|e va`no i pose}enost je bila

svuda dobra. Tako da sutra kada

poletimo iz ^ikaga za Beograd

potpuno s pravom mo`emo re}i

da je ovo bila jedna od uspe{nijih

i ispunjenijih

turneja.

Zahvalili

smo se na razgov-

oru, ~estitali

Bajagi i njegovim

momcima 25.

uspe{nu godi{njicu

rada i po`eleli im

jo{ mnogo zajed-

ni~kih jubileja.

Posetioci }e ovo ve~e

jo{ dugo ~uvati u lepoj uspomen

o~kivakju}i nove nastupe rokera

iz Srbije.

Ameri~ka turneja Bajage i instruktora zavr{ena uspe{nim nastupom u ^ikagu

BAJAGA I INSTRUKTORI

U ^IKAGU

OVDE JE MOGLA

BITI VA[A

REKLAMA

M U Z I ^ K I D O G A \ A J I

Jun 2009. 13

D A M I N G A M B I T

S

rbija ima “sre}u” da sva

svoja prolazna zemna vre-

mena meri po mnogim

satovima. Ne ba{ dodu{e ta~nim,

i ne ba{ onima koji pokazuju

vreme. Ti “Srpski” Mernici

pokazuju: Ko smo u ovo vreme.

Kakvi smo. Kakvi treba da bude-

mo i kakvi }emo morati da bude-

mo – Ako pristanemo! A, prista-

jemo, ovako ili onako, svesno ili

nesvesno.

Tako je jedan sat u

Hagu i on “bije” vreme po svakoj

sekundi godina opasnog `ivljenja

na Balkanu sa kazaljkom

uperenom ka Srbiji. I to onom

velikom, sekundara odavno ne

mo`e da postigne ritam

odmerenih i razrezanih srpskih

(ne) dela.

Drugi, siguran mera~

na{ih vremena svakako je Brisel,

koji uporno i stalno pomera

skazaljku sa obe}anog nam ulaska

na “beli {engen”, pitam se, pa i

Vas koji ste gore, ima li neki

({engen) u drugoj boji osim beloj,

ili nas samo zamajavaju. I oni,

njini, i ovi ovde na{i!? Pitam, da

ne skitam, ionako nemam ni

nameru, a ni mogu}nosti da bilo

gde odem iz Srbije! Kako starim,

sve vi{e i te`e me poga|aju

mera~i na{ih savesti, vremena i

sudbina. Naro~iti kroja~i! No, nije

mi namera da o mojim namerama

{to {ta...

Tre}i mera~ vremena je

MMF od kojih kao iz bunara bez

dna ovi na{i 100 posto reformisti,

svako malo, zajme pare. Kao da

je MMF bunar bez dna. Da bunari

svet kakav smo mi to je odavno

jasno. Dugove otplatiti ne}e ni tri

pokoljenja unapred jo{ je jasni-

je!!!!

I tako, da ne re|am dalje

satove na ovoj na{oj tranzicionoj

vetrometini i moralnoj pustaliji.

Nego, Srbiji u pohode

bio je “drugi ~ovek” Prve zemlje

g. D`ozef Bajden (nismo jo{

utana~ili u ~emu je sve prva) ali

u uterivanju straha od demokrati-

je naro~ito.

To je mernik oko koga

se “zava|ujemo “ ovih dana i

utrkujemo ko je bio bolji

doma}in! A, Bajden ispraznio

Beograd ko dlanom o dlan. Dok

su mediji tamburali o zna~aju

posete “drugog ~oveka” prve

zemlje i kakve }e nam radosne

vesti doneti, uz obavezno upo-

zorenje da budemo fini i ne

podse}amo ga da je u svetu poz-

nat ba{ po originalnom odnosu

prema narodu “silovatelju beba”

(Srbima) koje je zajedno sa

Bilijem pre deset godina lepo

izbombardovao.

Sada su srpski mediji

“bombardovali” pristojan i

poprili~no osiroma{eni svet u

Srbiji. Kako da se pona{amo,

bolje re~eno da se ne pona{amo!

I nismo! A i da jesmo, nekom

nevidljivom rukom, bili smo

spre~eni.

Dok je lagano klizio

svojom limuzinom “The Beast II

“ sablasno praznim beogradskim

glavnim d`adama do predsednika,

premijera i vojnog nam ministra,

jedva se lako pozdraviv{i sa

“nesta{nim Taf momkom sa

Harvarda” Vukom od Jeremi}a, u

stvari hladno ga je obi{ao kao

ruski gas Ni{, mi u provinciji smo

se ~udili i zahvalljivali {to se ne

nalazimo na zapisanoj mar{uti

“drugog ~oveka” prve zemlje, (ma

u ~emu) da je prva!

Ako Vam je va`no, ima

u tome i ne~eg dobrog! Zapravo

vi{e toga!!!

Prvo u miru je mogao da

gleda pustaliju i razvaline od ono-

mad, kada je prva zemlja Sveta

(otuda se izme|u ostalog stalno

moramo pitati jesmo li i kakav

smo uop{te Svet!?) na krilima

Milosrdnog An|ela donosila

demokratiju seju}i bespo{tedno

smrt svuda po Srbiji. Mogao je da

u`iva u neopravljenim zgradama

biv{eg General{taba biv{e

poprili~no osu|ene Vojske, i da

napaja du{u i srce gde mu o~inji

pogled pane - ru{evina na sve

strane. Da gleda i zverski u`iva iz

svoje Zveri II !!!

Drugo, jo{ rekao bi neko

sla|e, lepo nam je rekao “Da smo

se dogovorili da se sla`emo oko

Kosova”, {to je zadovoljilo nje-

gove beogradske vazale ili

doma}ine, ali ne i pristojan Svet

koji recimo jo{ od Sokrata !”zna

da ni{ta ne zna”.

Tako da je “drugi

~ovek” prve zemlje mnogo zakas-

nio u poku{aju pametovanja, ali

ne i u besprizornom pokazivanju

elementarnog bezobrazluka, ili

ako ho}ete bitangluka.

Drugo, nije bilo dece na

ulicama sa zastavama da ma{u u

znak dobrodo{lice “drugom

~oveku” prve zemlje i njiegovoj

zveri. I to je nesumnjivo bilo

dobro. Zbog na{e dece i

roditeljskog im odsustva

samopo{tovanja! Taj ~ovek iz

Zveri bolje je i br`e umirio Srbiju

i prestoni~ni joj Grad od bombi

1999. godine. Kad se

“nave~erkao” spremio se na put

za Kosovo ravno.

Tamo je sve bilo

druga~ije, deca sa zastavicama jo{

na aerodromu, onom istom sa

koga su Rusi pobegli (ili su ih

isterali tvorci neme zverske

demokratije na Balkanu). Na uli-

cama veseli narod, koji za razliku

od svoje planinske bra}e po oru`ju

sa one strane Prokletija, sada nisu

krali ni{ta, pa ni ru~ni sat. Oni

ho}e da ih Zver voli” Zverski!

Zver ne bi bila zver, da

nema Lepotice!

Tako je zapeo do Svetih

i Visokih De~ana. Sve

neposlu{niji Vladika

ra{ko-prizrenski Artemije dao je

epitimiju (Zabranu) da Zver poho-

di manastir, ali je novoizabrani

Sinod SPC zabranio Vladiki

Artemiju da Zabranjuje!!!

Kako god, prvi ~ovek

Visokih De~ana Vladika

Teodosije, ba{ tog dana nije bio u

Manastiru, imao je neka druga

va`nija posla, te ga je primio pro-

tosin|el Sava Janji}, drugi ~ovek

prvog Manastira me|u najlep{im

srpskim dokazima postojanja.

Drugi i drugi ~ovek prve zemlje

koji je posle valjda vizitario i po

bazi Bond Stilu.

Kraj igrama i nejakim

silogizmima je kona~no do{ao.

Drugog dana “drugi ~ovek” prve

zemlje kona~no je oti{ao odakle

je i do{ao!

Neki, ovde u nas, lju-

bimci “zverova” vreme mere po

tom dolasku!

Kako re~e “drugi ~ovek”

prve zemlje “Slo`ili smo se, da se

oko Kosova ne slo`imo”!- re~e

zver i ode.

Ja pitam, Jel stvarno!?

DO[LO JE VREME DA VRATITE

SVOJU IMOVINU ODUZETU

U HRVATSKOJ,

BOSNI I HERCEGOVINI I

NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA

ZA KONSULTACIJE

PREDSTAVLJANJE

I ZASTUPANJE

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA PRODUCT

Pi{e: Ru`ica Z. N. Stojkovi}

SVA NA[A VREMENA

P R O [ E T A J M O S R B I J O M

14 Jun 2009.

G

rad se prvi put pominje po~etkom

~etrnaestog veka kao tvr|ava Kar,

a slovensko ime Karlovci u

{esnaestom veku. Posle velike seobe Srba

Karlovci postaju centar kulture. Da bi se

sa~uvao nacionalni identitet i vera, Srbi se

okre}u Rusiji koja {alje svog prvog u~itel-

ja. Tako se u Karlovcima otvara i prva

{kola, a zatim i druga. Mnogi poznati Srbi

pojavljivali su se da nau~e osnovne korake

u obrazovanju. Sam Vuk Karad`i} u~io je

da ~ita srpski i nema~ki, a gimnaziju su

poha|ali pesnik Sima Milutinovi} Sarajlija,

njego{ev u~itelj, sinovi Alekse i Jakova

Nenadovi}a i drugi. U Sremskim

Karlovcima su se o~uvale i mnoge zna-

menitosti, crkve i spominici.

Najzna~ajniji period u istoriji

grada je zapo~eo sredinom XVIII veka zah-

valjuju}i mitropolitu Pavlu Nenadovi}u koji

je o`iveo napu{tene {kole, podigao crkvu,

obnavljao manastire, nabavljao knjige za

tada{nje {kole. Postojala je i biblioteka sa

zavidnim fondom knjiga i oko sto pedeset

zanatskih i trgova~kih radnji. U Sremskim

Karlovcima otvara se malo nau~no dru{tvo,

Karlova~ki krug, koje je okupilo mnoge

obrazovane ljude koji su se bavili pitanji-

ma jezika i istorije.

Da je u pitanju grad oven~an

posebnom harizmom potvr|uju stihovi

na{eg velikog romanti~arskog pesnika,

Branka Radi~evi}a, koji ga do`ivljava kao

svoj rodni grad:

“... Oj, Karlovci,

mesto moje drago,

ko detence do{ao sam amo

.............................................

Dete malo-golu{avo ti~e,

Do|e ti~e-pa se tu navi~e...”

Branko Radi~evi} umro je u

dvadeset devetoj godini od tuberkuloze i

obele`avaju}i tridesetogodi{njicu od njegove

smrti na inicijativu u~enika Karlova~ke

gimnazije od 1883. godine pesnikovi posm-

rtni ostaci preneti su iz Be~a na Stra`ilovo,

brdo blizu grada gde je bilo vinograda, koje

je inspirisalo mnoge pesnike.

“Vinogradi zbogom, umiljati,

zbogom gro`|e, ne}u te ja brati,

ao berbu, tebe `alim kletu,

ta {ta lep{e od tebe na svetu?”

Sremski Karlovci kona~no postaju

deo Kraljevine SHS, a zatim i dalje ostaju

u sklopu srpskih dr`ava. Mesto je danas

jedna od sedam op{tina grada Novi Sad. I

danas ovaj grad nosi u sebi poseban

kolorit, naslikan na mnogim slikama i

prisutan u mnogim delima. Veliki srpski

pesnik i romasijer, Milo{ Crnjnski, napisao

je poemu “Stra`ilovo”:

“I tako, bez mora,

Preli}u `ivot na{, zorama

Fru{kih gora.

I, tako bez pi}a

Igra}u, do smrti,

skokom sretnih pijanih bi}a...”

Pi{e: Mirjana Jevti}

EJ KARLOVCI, MESTO MOJE MALO

Jedan veliki romanti~arski pesnik privio je na svoje grudi Sremske Karlovce, gradi} koji je zna~ajan za

razvoj srpske kulture i obrazovanja

Srdjan Ili}, producent filmskih susreta BDENJE DU[E

sa na{om lepoticom Sanjom Zrili}

^uvena gimnazija

u Sremskim Karlovcima

Jun 2009. 15

Zlati Obradovi},

Sre}no

uspe{no

diplomiranje na

Roosvelt University

u ^ikagu,

dug i sre}an `ivot

pun radosti, veselja

i jo{ mnogo uspeha,

sa ponosom i od srca

po`eleli su njeni

najbli`i :

Otac Nikola, majka Mira, sestre Du{anka

i Nata{a, sestri~ina Nikolina, baka Zlata

i Selma kao i mnogobrojna familija iz Srbije.

Neka ti profesija pru`i zadovoljstvo

i ljubav u poslu i `ivotu...

^ E S T I T K E I P O R U K E

B I Z N I S

16 Jun 2009.

B I Z N I S

Jun 2009. 17

B I Z N I S

18 Jun 2009.

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

Jun 2009. 19

U Beogradu, u kraju gde su Turci

ubili de~aka koji je na ^ukur ~esmi zah-

vatao vodu, rodio se 20. avgusta 1877.

godine prvenac Persidi Skerli}. Mu` joj

Milo{ be{e u to vreme u ratu za

oslobo|enje Ni{a i drugih ju`nih krajeva.

Kad se `iv i zdrav vratio, proslavljeno je

ro|enje sina kome dado{e ime Jovan.

Slabunjav i miran, Jovan nije

mnogo mario za de~ije igre. Rastao je uz

skute majke i po ceo dan ~itao ne

obaziru}i se na de{avanja oko sebe.

Gimnaziju je poha|ao u Kapetan

Mi{inom zdanju. Njegovi drugari gimnaz-

ijalci su jo{ od prvog razreda nosili {e{ire

pa je njegov otac, {e{ird`ija Milo{ Skerli}

imao pune ruke posla. O praznicima nije

pazar prebrojavao nego je merio novac po

broju napunjenih {e{ira.

Kada je Jovan po{ao u IV razred

majka mu je kupila pisa}i sto. On je tada

uredio svoj kutak i strogo podelio vreme

na u~enje, ~itanje, pisanje i odlazak u

redakcije. Nekoliko pesama {tampano mu

je u de~ijim listovima, pa je s drugom

Nedeljkom Ko{aninom po{ao u posetu

Jovanu Jovanovi}u Zmaju. Slavni pesnik

nije ih ponudio ni da sednu. Umesto

knji`evnog razgovora koji su pri`eljkivali,

on ih je posavetovao da u~e, slu{aju

roditelje i ~uvaju zdravlje. Mladi Skerli} je

bio nezadovoljan jer je mnogo ozbiljnije

shvatao svoje godine. U to vreme,

vr{njaku, Aleksandru Beli}u, potonjem

predsedniku Srpske akademije nauka,

ostavio je pisamce: „Iza|i da porazgo-

varamo o revoluciji.”

Socijalizam je Jovan u~io iz dela

Svetozara Markovi}a. O tome su mu

pri~ali i {e{ird`ijski radnici u o~evoj rad-

nji, a najvi{e je slu{ao od tribuna Vase

Pelagi}a koji je dolazio u njihovu ku}u.

Bio je u petom razredu gimnazije

kada se prvi put zaljubio. Izabranica nje-

govog srca, vitka i lepa kao on, stanovala

je u njegovoj ulici. Jovan je odvajao po

nekoliko minuta za {etnju pored njene

ku}e, da bi je video na prozoru.

Drugovi su ga zadirkivali pa je

prestao da {eta. Tako se zavr{la i prva

ljubav. Jovan je nastavio da u~i, sara|uje

sa humoristi~kim listovima i radi u soci-

jalisti~koj omladini.

Velika {kola na koju se Skerli}

upisuje 1895. godine ustvari je mali srps-

ki univerzitet, na kome se svi poznaju od

profesora do u~enika. Znalo se ~ak i ko se

sa kim zabavlja. Za Skerli}a, najboljeg

|aka profesora Bogdana Popovi}a ne ~uju

se {aputanja. Zna se samo da voli neku

devojku izvan Kapetan Mi{inog zdanja.

Sa 22 godine Skerli} koji nije

~ovek nego stihija izu~io je fakultet i

odslu`io vojsku na Banjici.

U me|uvremenu majka mu je

umrla, a otac materijalno propao. A kako

i da ne propadne kad je bio ~udan trgov-

ac. Siroma{nijim `enama nije dozvoljavao

da kupuju skupe {e{ire, a gimnazijalcima

je znao da odbrusi {to znaju da teraju

modu, a ne znaju ni nos da obri{u.

Celo leto, svr{eni veliko{kolac

Skerli} ispisivao je re~i na listi}ima za

Re~nik Srpske kraljevske akademije. Tako

zara|enim novcem i skromnom stipendi-

jom po~etkom jeseni, otisnuo se u svet da

nastavi {kolovanje, prikupi nova znanja i

prou~i strane biblioteke.

Lozana u [vajcarskoj s jeseni

poslednje godine XIX veka. Skerli} je u

Lozani sam. Zapa`a ga profesor sa katedre

nove francuske knji`evnosti @or` Renar,

u~esnik Komune i politi~ki izbeglica iz

Pariza. Zadivljen

Skerli}evim znanjem,

poziva ga u posetu i

Jovan ubrzo postaje

svakonedeljni gost na

ru~ku kod Renarovih.

U Lozani

nema studenata iz na{ih

krajeva. Dane i no}i

provodi u radu.

Dve mla|e

sestre brinu se o jedi-

nom bratu koji im je

dika i ponos. Iz

Beograda mu {alju ses-

trinskom ljubavlju

{ivenu preobuku. Kaput

mu je ve} bio izlizan i

zato je bio sputan da ~e{}e dolazi u dodir

sa svetom.

Verovatno je promenio kaput

kada je jednog ranog nedeljnog popodne-

va u salon Renarovih u{la devetnaestogo-

di{ja Klara [midlin.

U trenutku je bila op~injena nje-

govim vatrenim o~ima. Zbunjenost je

obostrana, a profesor Renar ih upoznaje.

Tokom cele {kolske godine imaju

samo tri kratka razgovora. Me|utim, tek

kada je slu~ajno zapazila jednu Poljakinju

kako oble}e oko lepog Skerli}a, gospo|ica

Klara [midlin uvi|a da gordost ni~emu ne

vodi. I ona najzad provodi ceo sat u raz-

govoru s Jovanom u ba{ti starog

Univerziteta, dozvoliv{i sebi luksuz da

propusti ~as, ali ne i prekor profesora i

rektora @ana Bonara.

Posle uspe{no odbranjene teze

Skerli} se vra}a u Beograd. To bi trebalo da

bude kraj romanti~ne idile u lepoj Lozani.

U Beogradu je dobio mesto docenta u

Velikoj {koli. Me|u vode}im je saradnicima

Srpskog knji`evnog glasnika. Nastavlja da

vodi politiku. Pored toga, otac mu pre-

poru~uje lepu mira`d`iku sa Dor}ola.

Me|utim, stidljivo zapo~eta

ljubav u Lozani, nastavlja se pismima.

Jovan {alje svoju doktorsku tezu. Klara se

zahvaljuje i zatim tra`i savete za tezu koju

namerava da radi.

Skerli} koristi priliku i izjavljuje

joj ljubav, a nakon tri pisma, u ~etvrtom

prosi njenu ruku. On ne}e i ne mo`e da

shvati da ovako bliski srcem budu tako

udaljeni prostorom.

Posle kra}eg oklevanja Klara pri-

hvata Jovanov predlog. Zove ga u [vaj-

carsku da se li~no dogovore. Nekoliko

lepih dana u leto 1902. godine dvoje

zaljubljenih provode u putovanju.

Ve~eravaju u usamljenim gostionicama.

[etaju kroz {ume. Gledaju u nebo i kuju

planove za budu}nost.

Ven~ali su se u Be~u, na zalasku te

iste godine 27. decembra. Ve} slede}e ve~eri

mlado`enja je doveo mladu u mali i neosvetl-

jeni Beograd. Mladence je u ku}i do~ekala

rodbina i svira~ Tur~in. Bilo je veselo. Jedino

je stari Milo{ bio namr-

go|en. Nije voleo {to mu

se sin o`enio strankinjom

koja ne zna da hleb na

njivi ra|a.

Posle `enidbe,

Jovan Skerli} nastavlja

jo{ ozbiljnije da radi.

Ustaje u pet sati i seda

za sto sa `urbom kojom

se hita na ljubavni sas-

tanak. Po vremenu kad

se pojavljuje na fakulte-

tu studenti navijaju

~asovnike. Predve~e je

u Srpskom knji`evnom

glasniku, a uve~e u

pozori{tu. Za kafane,

Jovan nema vremena.

U kafanskim zgodama Janka

Veselinovi}a, Radoja Domanovi}a,

Stevana Sremca nigde se Skerli} ne pom-

inje. Bio je odvi{e radan i suvi{e zauzet.

Jo{ od dana kada mu je 1898. Vasa

Pelagi} pred smrt zave{tao rukopise, stari

srebrni sat i robija{ku ka{iku, Skerli} je

visoko pronosio zastavu rodoljublja, soci-

jalne jednakosti, istine i pravde. Kao

poslanik u skupstini borio se protiv

birokratije, militarizma, bankara, poreznika

i `andara. Mladim i talentovanim ljudima

je {irom otvarao vrata literature.

U ku}i nije bilo ba{ najveselije.

Klara se te{ko privikavala na malu

beogradsku varo{. Smetaju joj kaspaski

panjevi na }o{kovima, sirotinjske prostori-

je redakcija, bespo{tedne politi~ke borbe u

kojima njen mu` u~estvuje. Ipak, dolazak

na svet k}erke Ljiljane pobe|uje sve nez-

gode i nesuglasice i opet stvara toliko

potrebnu bra~nu harmoniju.

U januaru 1914. pojavljuje se

Skerli}evo kapitalno delo „Istorija nove

srpske knji`evnosti.”

On je tada na vrhuncu slave i

po{tovanja.

Ali silan rad prema}uje ljudske

mo}i. Krajem aprila po povratku iz Praga

gde je govorio o Njego{u, Skerli} se ose}a

premorenim. I pored toga, obavlja svoje

mnogostruke du`nosti. Sve do trinaestog

jutra u maju kada se pored pisa}eg stola

ru{i i pada na pod. Nose ga u sanatorijum

“Vra~ar” gde pribrano i s bolnim osmehom

le`e na operacioni sto. [kolski drug, dok-

tor Leon Koen, poku{ava da ga operi{e.

Hirur{ki zahvat ne mo`e da pomogne. Dva

dana kasnije 15. maja 1914. Skerli} je

umro u trideset sedmoj godini.

Pogreb je bio veli~anstven.

Klara je sa k}erkom Ljiljanom

otputovala potom u Francusku. @ivela je u

Nici do sedamdesetih godina pro{log veka.

LJUBAVNA TEZA

JOVANA SKERLI]A

Jovan Skerli}

SA^UVAJTE OD ZABORAVA

TRAJNO ZAPI[ITE RE^IMA

I FOTOGRAFIJOM VA@NE

MOMENTE IZ VA[EG @IVOTA

I @IVOTA VA[E DECE

objavite sa nama rodjendane

va{e dece, svadbe, kr{tenja ...

773.744.0373

Rubriku priprema:

Aleksandra Miti}

20 Jun 2009.

J U B I L E J I

G

rad Ni{, Gradska Op{tina Pantelej,

Narodni Muzej, Narodno

Pozori{te, Zavod za za{titu

spomenika iz Ni{a i mnogobrojne kulturne

institucije grada podneli najve}i teret

obaveza, du`nosti ali i dostojanstvo

Doma}ina Jubileja.

Predstavnik turske ambasade pok-

lonio se senima junaka i vojvode.

Od srpskih zvani~nika

obele`avanju jubileja prisustvovao samo

premijer Mirko Cvetkovi}

Ni{ je Grad na razme|i svetova,

kultura, civilizacija, vera, a po zloj potrebi

i prestonica. Za{to zloj? Jer u velikim

ratovima upravo je bio to glavno komand-

no mesto i ta~ka sa koje se polazi u Istoriju.

Na kraju ili na po~etku, Ni{ je Grad u kome

je Ro|en Car Konstantin, dakle, ne grad u

kome je primio krunu ili umro, ve} u kome

je ro|en 2013. godine. Hri{}anski Svet }e

obele`avati 1300 godina

od dono{enja Milanskog

Edikta. U mre`i Gradova

(Trir, Nant) Ni{ bi trebalo

da bude najzna~ajnija

ta~ka. Da to ume i mo`e,

i u tranziciji malo je

pokazao obele`avaju}i

jubilej 200 godina od

bitke na ^egru, kada je

Resavski Vojvoda Sin|eli}

ostavljen na milost brojni-

jem neprijatelju, a ostavl-

jen od vazda sva|ama sklonim srpskim

vojvodama sam, uradio {ta je uradio. A,

onda je Istorija i besni "vlasnik" Ni{a

Kur{id - pa{a sazidao jedinstveni spomenik

na svetu ]ele Kulu.

Ovog 31. maja (16.05.po julijan-

skom kalendaru) navr{ilo se 200 godina od

te velike bitke Prvog Srpskog Ustanka. Ona

prethodna 180-ta, proslavljena je sa merom

i skromno{}u, koje je nalagalo ono doba i

ideologija.

Ni~ega mo`da ne bi bilo kako je

bilo ovog 31. maja da nema pre svega

Selomira Markovi}a Seleta, zaljubljenika i

ve~nog ~uvara Vojvode, njiegovih ratnika i

samog kompleksa ^egar koji se nalazi na

samo nekoliko kilometara od centra Ni{a.

Sve strukture Grada od polti~kih

do kulturnih institucija u poslednjih osam

meseci uz redovne poslove bili su okupi-

rani i Jubilejom. Svi prilazi kompleksu su

sre|eni, kompleks doteran do nivoa pravog

amfiteatrskog kaskadnog prostora koji uz

spomenik uvek mo`e biti reprezentativna

scena. Ako Rim ima

Koloseum, Ni{ uz Tvr|avu

savakako ima od 31. maja

2009. godine "^egar". Ceo

dan je programski defin-

isan do tan~ine, od jutarn-

je svete Arhijerejske

liturgije koju je predvodio

Vladika ni{ki g. G. Irinej

sa ni{kim sve{tenstvom,

do slu`benog polaganja

venavca na samom

Spomeniku najvi{ih

dr`avnih, vojnih, policiskih i polti~kih struk-

tura. Uklju~uju}i i strane diplomate.

Ni{ je bio predstavljen u punom

sastavu od Gradona~elnika Milo{a

Simonovi}a, predsednika Gradske Op{tine

Pantelej Slavi{e Dini}a, do samih gra|ana

koji su se odazvali u velikom broju, uprkos

naopakim prognozoma da }e dan biri ki{an.

Nije, a i da jeste, ne bi bilo druga~ije.

Ono {to ipak ne malo bode o~i,

ali i novinarski zanat je da je vest o

Jubileju, bila negde "donje plasirana" kad

je re~ o Srbiji i nacionalnim medijima, a

javni servis ili RTS se trudio da sa neko-

liko doziranih uklju~enja i skromnim repor-

ta`nim kolima isprati i podr`i manifestaci-

ju, ipak od nacionalnog zna~aja!

Srpski dr`avni vrh predstavljao je

samo Premier Srbije? Za{to? ^ime su

ostali bili zabavljeni u taj nedeljni dan -

vazda nekim dogovorima koje nikako da

postignu. Ministar policije je bar iz kraja

(@itora|a) a ni vojni nije dalje (Prokuplje).

Nisu falili, ne gra|anima, a ni Vojvodi

Sin|eli}u (zna on takve) ali.....?

Ono {to je bilo civilizaciski i

opravdano dolazak je predstavnika ambasade

Turske, koji je uz dubok poklon senima rat-

nika i hrabrosti Vojvode od Resave, znao

kako da se pokloni. Makar i 200 godina

posle, Nikad nije kasno!? Ili mo`da to neka-

da i jeste. Bar kad smo mi u pitanju!

Va{ reporter

Ru`ica Z.N.Stojkovi}

NI[ SE ODU@IO ISTORIJI I SE]ANJU NA VOJVODU SIN\ELI]A

NEKI SE PORAZI ZOVU HEROJSTVA

*VELIKI JUBILEJ DOSTOJNO PROSLAVLJEN NA BRDU " ^EGAR"

Selomir Markovi} -Sele svedo~i da

se neko iz obesti davno poigrao sa

poprsjem Vojvode Sin|eli}a odlomiv{i

mu jedan brk! On sa tugom o tome

govori, i to jeste tu`no, mo`da {to je

odlomljeni brk bio dokaz ne~ije moralne

podobnosti. No, ako to smestimo u ova

vremena i nije tako lo{e, jer Vojvoda

koga mnogi nisu razumevali "[to je

obezbedio gra|u za kulu turskog pa{e" i

danas mo`e da nam se svima podobni-

ma nasmeje u brk, sve i da je na~et!

Specijalna zahvalnica gospodji Lili Markovi}

iz putni~ke agencije

MAC TRAVEL u ^ikagu.

Gospodja Markovi} je pokazala veliku zainteresovanost

pru`aju}i profesionalnu uslugu, prilikom uklapanja vrlo

komplikovanih putni~kih aran`mana za na{u familiju,

sa razli~itih destinacija.

“Zahvaljuju}i va{em strpljivom radu ~lanovi na{e mnogobrojne

porodice sasta}e se, nakon 64. godine u roditeljskom domu.

Draga gospodjo Markovi},

Va{e razumevanje nije pro{lo nezapa`eno.”

S’ po{tovanjem Kosara Savki} sa familijom.