1

1

INTERNACIONALNI FAKULTET U NOVOM PAZARU

PRAVNI FAKULTET-SMER KRIMINALISTIKA

PREDMET:PREVENCIJA KRIMINALITETA

SEMINARSKI RAD

TEMA: OBRAZOVANJE I CENTAR ZA

SOCIJALNI RAD U ULOZI PREVENCIJE KRIMINALITETA

Predmetni nastavnik: Kandidat:

Prof.dr. LJubomir Čimburovid Miloš Đokid

Asistent Maja Gruid Br.indeksa: 2-587/08

Niš,novembar,2010.

2

2

Sadržaj:

Uvod ………………………………………………………………………………………………………………………………………… 3

Istorija falsivikovanja novca………………………………………………………………………………………………………. 4

Pojam,karakteristike I oblici ispoljavanja…………………………………………………………………………………… 6

Zaštita novčanica ……………………………………………………………………………………………………………………… 7

Nove tehnologije zaštita novčanice (američki dolar) ………………………………………………………………… 8

Organizacija I način falsifikovanja …………………………………………………………………………………………….. 9

Stavljanje lažnog novca u opticaj …………………………………………………………………………………………… 11

Otkrivanje falsifikatora ………………………………………………………………………………………………………….. 12

Razjašnjavanje I dokazivanje ………………………………………………………………………………………………….. 14

Zaključak ………………………………………………………………………………………………………………………………… 15

Literatura ……………………………………………………………………………………………………………………………….. 16

3

3

Uvod

Moja tema se satoji u tome da škola I dobro obrazovanje,kao I centri za

socijalni rad sprečavaju širenje kriminaliteta.Jel je raspodela slobodnog vremena

vaoma bitan faktor sprecavanja kriminaliteta,pa zato škole I socijalni centri pružaju

podršku omladini I odvracaju ih od štetnih radnji.

4

4

Pojam Prevencije

Problem definisanja prevencije kriminaliteta je sasvim razumljivo ako se ima u

vidu njegova protivrečna priroda.Ključ za razumevanje ovog problema je činjenica

da se pod preventivnim aktivnostima podrazumeva čitav niz različitih mera I

sredstva,koje se među sobom bitno razlikuju.Tako na npr.,pod prevencijom

kriminaliteta možemo razumeti neku jednostavnu radnju,kao što je ponašanje

potencijalnih žrtvi.Svaki vid restriktivnog ponašanja potencijalne žrtve može

se,prema tome, shvatiti kao preventivna aktivnost.S druge strane,sve aktivnosti I

izmene zakonskih mehanizama u krivičnom sistemu koje su usmerene na criminal

mogu se smatrati preventivnim merama,ili se pod prevencijom može

podrazumevati uvođenje dodatnih srestva koje učiniocuotežavaju da izvrši

krivično delo,kao na primer,ugrađivanje alarma na stambenim objektima.Ova

šarolikost različitih sredstava svakako je problem da se sažeto I jasno definiše sam

pojam prevencije.

Zatim ,prevencija kriminaliteta može biti usmerena na različite aspekte fenomena

kriminaliteta.U principu preventivna aktivnost može biti usmerena na

učinioca.žrtvu,situaciju,ili zakonski akt koji definiše kriminalne radnje.Ukoliko se

preduzimaju mere za bilo koji od ova četri elementa koji definiše kriminalitet,onda

govorimo o preventivnim merama.

Osim toga, prevencija kriminaliteta obuhvata I aktivnosti različitih subjektakoji

preduzimaju preventivne mere.Tako mere prevencije može da preduzme država

izgradnjom zakonskih projekata,tj. Dorađivanjem krivičnog

zakonodavstva.preventivne mer, takođe,preduzimaju policija I specijalne državne

službe koje se bave kriminalitetom.Međutim prevencija se često odnosi I na mere

koje sprovode građani:Na kraju,preventivne mere su predmet I nekih specijalnih

organizacija,službi I udruženja,nastalih spontano ili planski,kao I nekih drugih

društvenih sektora,na primer sector informisanja.Prevencija ima za cilj da

obuhvati čitav niz različizih kriminalnih radnji.

5

5

Škola I obrazovanje u ulozi prevencije kriminaliteta

Škola,kao organizovana društvena institucija za vaspitanje I obrazovanje

predstavlja značajan factor socijalizacije I preventivno deluje na nastanak

kriminaliteta.Pored porodice,škola je takođe jedna od primarnih grupa u kojoj se

formira ličnost u pozitivnom slimslu.Međutim,s obzirom na način ostvarivanja

funkcija koja škola ima u društvenoj sredini prema pojedincu,mogude je uticaj

škole sagledati I sa stanovišta kriminalne etiologije.Zapaženo je da nedostaci u

procesu ostvarivanja ciljeva vaspitanja,razvijanja kulturnih ,radnji I drugih svojstva

učenika,mogu izazivati negativne efekte I doprineti devijantnom I delikventnom

ponašanju.

Za razliku od porodice,škola predstavlja pred dete niz zahteva I zadataka kojima

ono često nijeu mogudnosti da odgovori.Tako se kao veoma značajan problem

predstavlja mogudnost prilagođivanja školskim obavezama,zahtevima nastavnika I

seđivanja školskog gradiva.kod onih učenika koji s obzirom na svoje intelektualne

mogudnosti,ne mogu da se prilagode školskoj sredini I njenim zahtevima,stvara se

otpor prema školi I učenju.Ovi učenici postižu slab uspeh u učenju,ponavljaju

razrede,imaju slabo razvijene radne navike.Na toj osnovi dolazi do raznih

konflitnih odnosa sa nastavnicima I neopravdanog izostajanja sa časova. Pored

ovih faktora koji utiču na predelikventno I delikventno potašanje,negativan uticaj

škola može se ispoljiti kroz postojanje preobimnih školskih programa,čestih

školskih reformi koje namedu gradivo nezanimljivo učenicima,nedostatak stručno

osobljenog nastavnog kadra,stvaranje “privilogovanih” učenika prema

profesionalnom I socijalnim status njihovih roditelja I sl.

Među mnogim faktorima vezanim za školu I kriminalitet,posebno se ističe

neuspeh u školi I nizak nivo obrazovanja.Slab uspeh u učenju,ponavljanje

razreda,slabo napredovanje u savlađivanju školskog gradiva,utiču na nemogudnost

sticanja potrebnog znanja I obrazovanja,nedostatak radnih navika,ali isto tako,na

pojavu određenih u ponašanju,kao što su ;bežanje iz

škole,skitnja,alkoholizam,narkomanija,prostitucija,vršenje krivičnih dela.

6

6

Sa slabim uspehom u školi I ponavljanje razreda povezani su komflikti u

školskoj sredini,promena škole,prekidi u školovanju I često neopravdano

izostajanje sa časova.Komflikti u školskoj sredini mogu da nastanu iz niza

razloga,ali najčešde zbog lošeg uspeha,nediscipline,nepoštovanja nastavnika I

neprihvatanja njihovog autoriteta.Kriminaloška istraživanja su utvrdila da među

maloletnim delikventima postoji znatan broj onih koji su ravnodušni prema školi ili

se u njoj lose osedaju,koji imaju loš odnos prema drugovima ili se osedaju

diskriminisano od strane nastavnika.Konflikti odnosi I drugi neprijatni doživljaji

učenika u školi mogu dovesti do delikventnog ponašanja zbog želje za

osvetom,ličnom arfirmacijom I samopovređivanjem.Prekidi u školovanju I

promena školske sredine mogu da nastanu iz opravdanih razloga-preseljenje

porodice,bolest,lose materijalno stanje,ali I usred slabog uspeha maloletnika u

školi,isključenje iz škole,lošeg odnosa nastavnika I učenika I sl.Promena školske

sredine može da utiče na neuspeh prilagođavanja maloletnika u novoj

sredini.Često neopravdano izostajanje sa časova u dužem vremenskom periodu ili

bežanjem od škole ponavljaju se kod onih učenika koji su bili kažnjavani zbog

nediscipčine,imaju negativan stav prema školi,nemaju radne navike,imaju slabe

ocene,ponavljaju razrede:ovaj oblik devijantnog ponašanja može da preraste u

teže oblike prestupništva jer maloletnici oslobođeni kontrole I vaspitnog uticaja

škole,lako dolaze pod uticaj negativnih uzora I počinje sa vršenjem krivičnih dela.

Pod obrazovanjem se podrazumeva sticanje određenih znanja

školovanjem.Odrediti odnos između obrazovanja I kriminaliteta nije jedostavan jer

ima mnogo suprotnih,ali argumentovanih tvrđenja o ovom odnosu.

Optimističke struje su ubeđivale da povedanje nivoa obrazovanja smanjuje

obim kriminaliteta,statistički podaci su pokazali da se obim kriminaliteta nije

smanjio sa smanjenjem broja nepismenih.Naprotiv,sa smanjenjem broja

nepismenih u vedini zemalja došlo je do povedanja obima kriminaliteta.Sem

toga,zapaženo je da postoji izvesni oblici kriminaliteta(privredni

kriminaliteta,kriminalitet belog okovratnika,profesionalni I organizovani

kriminalitet)koje ne mogu izvršiti lica sa nižim obrazovanjem ili lica nisu na

određenim položajima u društvenoj hijerarhiji.Niži stepen obrazovanja ne mora u

svakom slučaju da se ispolji kao krimogeni factor,kao šsto visoko obrazovanje ne

7

7

prestavlja neminovnu žaštitu od ispoljavanja kriminalne aktivnosti.Dosadašnja

istraživanja još uvek nisu dovoljna da potvrde ili negiraju opadanje ili porast

kriminaliteta sa porastom obrazovanja.Zbog toga su,svakako neophodna dalja

istraživanja,koja de u određenim vremenskim I prostornim okvirima osvetliti odnos

između obrazovanja I kriminaliteta

8

8

Preventivna uloga centra

za socijalni rad

Centri za socijalni ra su ustanove socijalne zaštite koje se organizuju u skladu

sa ustavom I zakonskim propisima, radi pomodu licima kojima je socijalna pomod

potrebna. To su institucije koje imaju najznačajniju ulogu u socijalnoj zaštiti

lica,jer one neposredno, ili u saradnji sa drugima, brinu o licima koja nisu o

mogudnosti da sebi stvore uslove za život, a u takvoj situaciji su se našla bez svoje

krivice. Reč je o licima koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, odnosno u takvom

stanju u kojem nisu u mogudnosti da sami sebi obezbede elementarne uslove za

život, te im je zbog takve situacije neophodna pomod društva.

Centri za socijalni rad organizovani sup o opštinama, pri čemu jedan centar

može obavljati poslove žaštite u jednoj ili vise opština. U okviru svojih osnovnih

nadležnosti, koje su veoma obimne, ovi organi su obavezni da obavljaju niz

aktivnosti za koja se može redi da su kriminalnog-preventivnog karaktera. Centri za

socijalni rad – kao primarna ustanova socijalne zaštite – ostvaruju značajnu ulogu

u prevenciji kriminaliteta.upravo zbog toga što ti organi svoje osnovne

delatnosti,dolaze do podataka o znatnom broju pojava I situacija koje su u vezi sa

socijalno-patološkim,prekršajnim, ili devikventnim ponašanjem njohovih štidenika,

a obavljajudi svoju osnovnu funkciju mogu preventivno da reaguju na te pojave.

Prilikom obavljanja tih aktivnosti, centri za socijalni rad veoma usko sarađuju

sa porodicom,organom starateljstva,školom I , po potrebi , sa policijom . Saradnja

centra za socijalni rad sa porodicom I školom je naročito intenzivna ukoliko je

podneta krivična prijava protiv maloletnika, ali takva saradnja je, takođe,

neophodna I kada su upitanju deca I maloletnici koji su mentalno reterdirani ili

imaju neurotske I psihološke poremedaje, a sve s ciljem predupređivanjem

njihovog predstupničkog ponašanja, kao I kada je u pitanju viktimološka strana,tj .

9

9

ukoliko su ta lica ugrožena predstupničkim ili kriminalnim ponašanjem

drugih.Saradnja centra za socijalni rad sa policijom odvija se samo ukoliko je

potrebno, I najčešde ima za cilj sprečavanje predstupničkog ili kriminalnog

recidiva,dok je rano otkrivanje asocijalnog I antisocijalnog ponašanja mladih

najčešde izvan okvira te saradnje. O postojanju predstupničkog ponašanja

maloletnika radnici policije obaveštavaju školu, kako bi ona u okviru svojih

obaveza preduzela odgovarajude mere, a škola o istom obaveštava centar za

socijalni rad, iako to može da uradi I policija.

Centar za socijalni rad sudeluje sa policijom I organima pravosuđa u svim

fazama predkrivičnog I krivičnog postupka, odnosno u fazi podnošenja krivične

prijave protiv maloletnika, u toku pripremnog postupka I na glavnom pretresu, na

kojem centar predlaže meru prema maloletniku.

Za potrebe krivičnog postupka opštinsko ili okružno javno tužilaštvo zahteva od

opštinskog ulu gradskog centra za socijalni rad, zavisi od mesta prebivalištva

maloletnika, da u skladu sa svojim ovlašdenjima I obavezama, dostavi tužilaštvu

detaljanizveštaj o maloletniku, njegovim karakteristikama, kao I o ličnim I

socijalnim prilikama u kojima se razvijao I u kojima živi.

Kada je u XVIII st. papirnati novac postao u Evropi masovno platežno sredstvo, falsifikatori su

dobili novi podsticaj. Tehnički napredak (litografija 1797, dagerotipija 1837, galvanoplastika

1839) otvara sve nove i nove mogudnosti za izradu lažnog novca.

Sredinom XVIII st. uhvadeni su u Engleskoj prvi falsifikatori, novčanica (William Waughan i

Charles Price). Godine 1820. osuđena je u Danskoj banda falsifikatora od 49 članova. Mnogo

bliže našim danima, 1925. god. A. Reis i G. Hennies falsifikovali su narudžbenice za 580000

portugalskih novčanica od 500 eskudosa, koje je štampala firma u Londonu: ovdje se radilo o

pravom novcu koji je nelegalno štampan.

falsifikovanjem novca ne bave se samo privatnici, nego ovu kriminalnu delatnost organizuju i

državni organi, pa izrada lažnog novca postaje i sredstvom političke borbe. Tako su u

Birminghamu (Engleska) 1792. god. nedeljno fabrički falsifikovali 100000 španjolskih pijastara.

Falsifikovanje kontinuelnog novca za vreme američkog rata za nezavisnost 1776. dalo je ideju

evropskoj reakciji za Falsifikovanje asignata za vrijeme francuske revolucije. Fauche je po nalogu

Napoleona organizovao 1810-1812 god. u Parizu proizvodnju lažnog engleskog, austrijskog i

10

10

ruskog novca. Poljska nacionalna vlada organizovala je falsifikovanje novčanica carske Rusije za

vreme ustanka 1862/63. godine. Grof Bethlen, predsjednik mađarske vlade organizovao je

grupu falsifikatora koja je u Austriji falsifikovala čehoslovački novac. Proturanje je pravovremeno

sprečila čehoslovačka kontraobavještajna služba, koja je vodila računa o aspiracijama mađarske

desnice za restauracijom starog carstva i vradanjem teritorije koju su nakon sloma Austro-

Ugarske Monarhije dobile Čehoslovačka, Poljska, Rumunjska, Jugoslavija i Italija. Godine 1925

(prema nekim autorima 1927/8) iz istih motiva (osveta francuskoj vladi, čija je politika bila

suprotna mađarskim interesima) organizuje grupa mađarskih nacionalista, na čelu s ekstremnim

desničarem ministrom spoljšnih poslova knezom Windischgratzom, falsifikovanje novčanica od

1000 franaka. Nadali su se da de biti u stanju da ih proizvedu dovoljno, da dovedu u opasnost

čitavu francusku privredu kada ih stave u opticaj. Taj slučaj potakao je A. Brianda, francuskog

ministra spoljašnjih poslova , da iznese predlog za donošenje Međunarodne konvencije o

falsifikovanju novca (koja de biti potpisana 20. april 1929. god.). U Nemačkoj je inžinjer Schuz,

koji je prebjegao iz SSSR-a, falsifikovao sovetske rublje, a pet njemačkih državljana i dva ruska

emigranta falsifikovali su u Münchenu i Frankfurtu pod zaštitom nemačke obavještajne službe,

sovetske novčanice od 10 rubalja. Nije nezanimljivo da ih je 1930. god. sud u Berlinu oslobodio

kao navodne političke idealiste. Ruski emigrant Vladimir Dogranov (pravo ime: Salomon

Smoljanov), jedan od najstručnijih i najvještijih falsifikatora novca u istoriji kriminaliteta,

falsifikovao je 1922. god. u privatnoj režiji britanske funte za vrijeme svog boravka u Berlinu.

Njegovi saučesnici bili su Jugoslaveni, Albanci, Rumunji i Francuzi.

Kada je Himmler u drugom svetskom ratu organizovao "Operaciju Bernhard": falsifikovanje

britanskih novčanica u konclogoru Sachsenhausenu (u blizini Berlina) u vrednosti od više miliona

funti, Dogranov je u toj akciji odigrao značajnu ulogu.falsifikati su bile tako savršene, da je Banka

Engleske morala povudi iz opticaja odgovarajude novčanice (od 5, 10, 20 i 50 funti). Neke od tih

novčanica korištene su za pladanje špijuna koji su delovali izvan Njemačke (u slučaju "Cicero"

npr.), ali plan je bio da ih se vedina spusti padobranom na britanske ostrvo i tako rasparča.

Godine 1945. vedina kontigenta ovih falsifikata otkrivena je na dnu jezera Toplitz u Austriji. Bilo

je čak u planu da se falsifikuje američka valuta, ali nikada nije došlo do proizvodnje za širu

upotrebu, iako su otisci za novčanice od 100 dolara bili pripremljeni. Čile je 1972. god. (godinu

dana prie svrgavanja i ubistva Allendea) bio preplavljen lažnim američkim dolarima. Čileanske su

vlasti procjenjivale da je tada u zemlji bilo najmanje milijon lažnih dolara. To je mnogo i za

zemlju vedu od Čilea, koji je tada imao oko deset milijona stanovnika. Kao kuriozitet, iznosimo

da je rukovodstvo Carinske policije SAD za vrijeme prohibicije (1917-1933) dalo falsifikovanje

novčanice od 10 dolara i njime snadbevalo kupce meksikanske rakije, koji su krijumčareni

alkohol preuzimali nodu na zamračenim lađama. Međutim, "financijski udar" nije uspeo, jer su

liferanti slededi put poveli sa sobom bankarske činovnike koji su na licu mjesta pre isporuke

"robe" ispitali ispravnost novca.

11

11

Pojam,karakteristike I oblici ispoljavanja

Novac je ,kao platežno sredstvo koje omogudava razmenu dobara,oduvek je bio predmet

posebnog interesovanja s aspekta raznih oblika kriminalnih napada,tim što se na takav način

obezbeđuje znatna propivpravna imovinska korist.Slobodno se može redi da se novac falsifikuje

odkad postoji(Istodija falsifikovanje novca St.4).

Novac je object napada kodd krivičnog dela falsifikovanje novca.U krivičnom pravnom smislu

pod novcem se smatra metalni I papirni novac koji je na osnovu zakona u opticaju u našoj I

stranoj zemlji.

Falsifikovanje novca je stara pojava,ali je tehnika falsifikovanja dostigla zavidan stepen

usavršenosti tek u naše vreme.Falsifikovanje se vrši u takvim razmerama da se negativno može

odraziti na ekonomski system pojedinih zemalja,izazivajuci poremedaje u monetarnoj

politici.Činjenica je da se uz novac, čim je počeo da funkcioniše kao sredstvo pladanja,pojavio I

problem njegovog falsifikovanja,bez obzira na mogudnost korišdenja raspoložive tehnike,od koje 1je I zavisila uspešnost falsifikata.

Osnovno ciljevi I motive falsifikovanja novca su ekonomske I političke prirode.Ekonomski interes

je vidan jer je zarada očigledna u odnosu na uložen rad I sredstva,bez obzira na rizik I opasnost

da ta keiminalna delatnost bude otkrivena

Određeni politički ciljevi takođe su ostvareni falsifikovanjem novca,najčešde od strane određene

države,kako bi se u nekoj drugoj državi izazvao ekonomski haos I poremedaj u osnovnim

privrednim delatnostima,što bi se u političkom smislu reflektovalo na promenu kursa

unutrašnje I spoljne politike.

Krivično delo falsifikovanje novca ispoljava se u slededim krivično pravnim oblicima:

- Pravljenje lažnog novca u nameri stavljanja u opticaj;

- Preinačanje pravog novca u nameri stavljanje u opticaj;

- Stavljanje lažnog novca u opticaj;

- Pribavljanje lažnog novca u nameri da se pusti u opticaj kao pravi;

- Izazivanje poremedaja u privredi zemlje usled izvršenog dela u nekom od predhodnih

oblika;

- Stavljanje u opticaj lažnog novca koji je primljen kao pravi;

1 Mido B.:Kriminalistika metodika,Privredni kriminalitet,Beograd,2005,str.335-336

12

12

- Neprijavljivanje načinjenog lažnog novca ili stavljanje lažnog novca u opticaj;

Zaštita novčanica

Od kvaliteta izradjene novčanice, odnosno od njenih zaštitnih elemenata, uglavnom i zavisi u

kojoj de meri njen falsifikat biti uspešan.Hartija za izradu novcanica mora imati odredjena

svojstva po kojima se moze odmah razlikovati od druge vrste hartije koja se upotrebljava

za falsifikovanje ,pa zbog toga mora da bude kvalitetnijeg sastava.Ovaj vid kvaliteta hartije

postize se odredjenim nacinom proizvodnje i ispoljava se u tankoci,finoci,otpornosti i

savitljivosti hartije koja sluzi za izradu novcanica.Osim toga,ova hartija ima odredjenu

cvrstinu i nije u potpunosti glatka.Otpornija je prema cepanju,sto sve daje poseban

kvalitet njenoj izradi.Izneta svojstva i kvalitet hartije koji cine bitne elemente zastite

novcanice nisu apsolutno dovoljna garancija za njenu potpunu zastitu,pa se kao elementi

zastite koriste i pojedini sigurnosni znaci.Medju njima su najkarakteristicniji:

Vodeni zig,ili kako se jos naziva vodotisak,vodeni znak ili filigran i odredjeni kvalitet hartije

predstavljaju osnovne elemente zastite i prisutni su i proizvodnji skoro svih novcanica,bez

obzira na valutu i drzavu,dok se ostali sigurosni znaci uglavnom koriste da bi se postigao

sto veci stepen efikasnosti u zastiti novcanica.Vodeni zig je inkorporiran u fazi proizvodnje

hartije i zahteva posebnu tehnologiju,strucno znanje i vestinu proizvodjaca papira,te se

danas novcanica bez vodenog ziga skoro ne moze naci u opticaju.2

Sigurnosne niti koriste mnoge drzave radi zastite svojih novcanica (svajcerski

franak,evro,engleska funta,nase novcanice).Ove niti mogu biti sacinjene od razlicitih

materijala,a pojavljuju se kao metalna,plasticna ili svilena nit,od kojih je danas

najprisupnija metalna nit.Sigurnosne niti se takodje ugradjuju u samu hartiju za izradu

novcanica i predstavljaju siguran vid zastite.

Boja hartije za izradu novcanice moze da bude bela,ali radi postizanja efikasnije

zastite,hartiji se daju blage nijanse jos u fazi njrne stampanom povrsinom.

Lumenescentni znaci se takodje ugradjeju u hartiji u procesu njene proizvodnje,bilo

samostalno ili u kombinaciji sa nekim drugim sigurnosnim znakom(npr.sa sigurnosnim

niti).Ovi znaci ne vide se golim okom,vec pod UV lampom reaguju svetleci raznim

bojama.

2 Mido B.:Kriminalistika metodika,Privredni kriminalitet,Beograd,2005,str.337-338

13

13

Fluorescentne materije kao sigurnosni znaci takodje se koriste za zahtitu novcanica.jer

hartije za izradu novcanica mnogih zemalja.

-serijsko slovo i broj novcanice,a neke novcanice i kontrolno slovo

-gijosi koji predstavljaju gusto isprepletene linije u velikom broju raznih boja na crtezu

novcanice i veoma se tesko mogu falsifikovati da bi bili identicni originalu.ali je za

njegovu izradu potrebna posebna opremljenost.za sta se danas koriste gijos masine

-velicina (format) novcanice karakteristicna je za sve valute,jer je stampaju u raynim

formatima

-stampa,odnosno razna tehnika stamtanja moze da doprinese i kvalitetnog zastiti

novcanice ( duboka stampa,ravna stampa i visoka stampa).

U izradi nemacke marke u svim apoenima korisceni su skoro svi elementi zastite,za

razliku od starog americkog dolara koji nije imao zastitnu na takvom nivou,sto je

olaksavalo njegovo falsifikovanje.

Nove tehnologije zastita novčanice

(Američki dolar)

Da bi osežali posao falsifikatorima,naročito trvorcima )’’superdolara,, koji ved nekoliko godina ne

mogu udi u trag (navodno se štampaju u Severnoj Koreji), u Američkoj kovnici novca oblučili su

se na potpuni redizajn najvedeg apoena.

Plava trodimenzionalna bezbednosna vrpca ima na sebi slike melodije i tintarnice koje se

smenjuju kako se novčanica naginje u stranu, a pored potreta Benjamina Fraklina(jednog od

trojice ne-presednika na dolarske novčanice) je zvono u tintarnici koje menja boju iz bakarneu

zelenu.

14

14

Organizacija i način falsifikovanja

Nije mogude uspešno otkriti falsifikovani novac i lica koja su pojedinačno,grupno ili

organizovano učestvovala u pravljenu lažnog novca, ako se predhodno ne znaju oblici

organozovanja i metode falsifikovanje novca,kao i načini njihovog rasturanja.

falsifikovanje novca donosi ogromnu zaradu ,pa je logično da lica koja ovo rade su veoma

organizovani i tehnički dobro opremljeni i stalno prate nove tehnologije za falsifikovanju novca.

U sklopu savremenog kriminaliteta logično je predpostaviti da ima i pofesionalnih učinilaca koji

se bave falsifikovanjem novca,i koji imaju razne organizacije kroz koje rasturaju i distributuju

lažan novac.

Mesta na kojima se falsifikuje novac su takva mesta koja ne izazivaju sumlju okoline i obično se

za ta mesta ne priča.fasifikovani novac se proizvodi na jednom mestu a distribuira na drugom pa

je ovakav vid organizacije teško otkriti.

Osim kriminalnih organizacija postoje i pojedinci koji se bave falsifikovanjem novca

I njegovim rasturanjem ,kao i grupe u kojima je jedno lice inicijator okupljanja koje mora u

svom sastavu da ima stručno lice koje zna da pravi lažan novac.

Falsifikovanje novca podrazumeva izradu lažnog metalnog i papirnog novca,odnosno

novčanica.imajudi u vidu činjenicu da je danas metalni novac izradjen u apoenima

Manje nominalne vrednosti, to je i njegovo falsifikovanje sasvim retka pojava,jer trazi ulaganje,a ne

donosi adekvatnu zaradu.

Metalni novac je lakši za falsifikovanje.Taj posao se obavlja livenjem,kovanjem i

galvanoplastikom.Falsifikovanje livenjem je prilično jednostavan ali ima nedostatke koje se lako uočavaju

i razlikuju od originala(nedovoljno oštar reljef,loše ivice slova figure bez dovoljne

oštrine,veličina,debljina,boja,pa i težina odstupa od originala).Metoda kovanja kao način falsifikovanja

metalnog novca je preciznija,naročino po jasnodi reljefa,mada i on ima određene nedostatke boja i ivice

nisu iste kao kod originala a postoji razlikau veličini i težini.

Galvanoplastika je kao metod falsifikovanja ređe koristi,njena suština se sastoji u tome da se preko

pravog novca prevlaci tanak sloj neke druge materije u cilju dobijanja novčanice vede vrednosti,potrebna

je velika stručnost,a razlika je u veličini,težini i boji.

15

15

Falsifikovanje papirnog novca,tj. Novčanica je složenije i teži postupak i zavisi od načina koji se

vrši,pojavom laserskih kolor-papir mašina omogudava i licima bez stručnog znanja da se bave

falsivikovanjem.Osnovni načini falsifikovanje novčanica su:pučno,mašinski,fotokopiranjem pravih

novčanica.Novčanice se mogu ručno falsifikovati u slededim oblicima:

Precrtavanjem,koje se sastoji u ručnoj izradi falsifikovane novčanice na osnovu originira.ovako izradjena

novčanica ima mnogo nedostatke nepreciznost pojedinih delova crteza ili slova i zahteva izuzetnost

obdarenost lica za crtanje i sposobnos za reprodukovanje.

Preinačenjem originalne novčanice sa nižim apoenima u više apoene,što se uglavnom postiže radiranjem

i hemiskim brisanjem brojeva i ucrtavanjem vedih brojeva,ili umetanjem vedih brojeva sa falsifikovanih

novčanica,radi povečanja nominalne vrednosti novčanica.nužno je posedovato stručnos kod izrade

ovakvih novčanica

Pepravljanje nevažedih novčanica ili novčanica koje su povučene iz opticaja retko je način falsifikovanja!

Skračivanje originalnih novčanica se takodje retko koristi kao način falsigikovanja!

Falsifikovanje novčanica mašinskim putem,odnosto štampanjem,pored znanja i veštine ,zahteva i

određenu opremljenost.sto se najčešde postiže korišdenjem odgovarajudih mašina u postojedim

štamparijama ,gde su zaposleni ljudi koji raspolažu određenim fondom štamparskog znanja i stručnosti3

da mogu štampanjem izraditi falsifikovanu novčanicu.Osim toga organizatori i finansijeri pribegavaju

nabavci sopstvenih mašina,pošto falsifikatori ne mogu da nabave mašine za izradu novčanica najčešde

koriste mašine za štampu u ofset tehnici jer su dostupne i omogudavaju relativnu dobru reprodukciju

boje.kod ovog falsifikovanja postoje nedostaci,nemože da se ispoji oštirina ,detalji u boji koji postoje na

originalnoj novčanici.bez obzira na iznete nedostatke,ovaj način falsifikovanja je veoma opasan,jer bi

određenim usvršavanjem ove tehnike,bilo mogude izraditi dosta uspešne falsifikate!

Fotokopiranje originalnih novčanica se sve češde koristi za izradu falsifikovanih novčanica,ovaj način

može da bude uspešan posebno u današnje vreme kad se proizvode savremeni kolor aparati a pogotovo

forokopira aparati sa laserskom tehnikom.Največi nedostatak falsifikovanoh novčanica izrađenih pomodu

kolor kopir aparata je loš kvalitet hartije,posto je skoro nemogude napaviti hartiju za izradu pravih

novčanica.

3 Maksimović R.: Kriminalistika-tehnika, Policijska akademija, Beograd, 2000.

16

16

Stavljanje lažnog novca u opticaj

Za uspešno rasturanje falsifikovanje novca bitno je nekoliko fakstora.kvalitet i količina

falsifikovanog novca su veoma značajni,jer od kvaliteta zavisi i vreme otkrivanja falsifikata i

dužina njegovog opstanka u opticaj a,ako se rastura veda količina novca,nužna je i određena

organizacija koja de voditi računa o snadbevanju i rasturanju,zavisi u od apoena novčanice manji

apoeni se lakše rasturaju ali je zarada manja,falsifikovanje vedih apoena pa se lakše zapažaju i

teže se rasturaju!Pa se zbog toga biraju novčanice srednje nominalne vrednosti.

Falsifikatori i rasturači lažnog novca veoma organizovano i obazrivo biraju mesta mesta gde de

novac rasturati kao i sa licima sa kojima stupaju u kontakt,to su mesta gde ima gužve i veci

protok ljudi pa se falsifikovani novac lako predaje zaiteresovanim licima,falsifikovani novac se

rastura pojedinačno ili grupno najčešde su to dva ili 3 lica koja su podelila zaduženja tako da ne

budu otkriveni.Falsifikovani novac u dobro postavljenoj organizaciji ne rasturaju njegovi tvorci

ni druga lica iz vrha kriminalne organizacije ved to rade posebna lica tj. Rasturači uglavnom van

mesta gde je izvršeno falsifikovanje,oni traže gužve za rastujanje novca izbegavaju blagajne

bance ili menjačnice jel se tu lako može otkriti falsifikovani novac.

Lica koja se bave rasturanjem falsifikovanih novčanica uglavnom potiču iz kriminalne sredine,ali

je mogude da se nađu i lica kojima nije poznata činjenica da poseduju falsifikovane novčanice pa

se prema nima odnose kao da su u pitanjuoriginalne novčanice najčesde se radi o

deci,maloletnicima,starijim osobama,duševno obolelim licima,kao i licima koja su došla u posed

lažnih,misledi da se radi o originalnim novčanicama.

17

17

Otkrivanje falsifikatora

Polazedi od činjenice da se najvedi broj navčanica falsifikuje u inostranstvu po nekim

zaznanjima u 99% slučajevima pa je logični što je skoro nemogude dodi do saznanja da je u toku

priprema za izradu falsifikovanog novca ili da je lažan novac ved izrađen.Ovaj primer ne treba da

znači da se u našoj zemlji ne izrađuje fasifikovani novac.veoma je teško dodi do podataka o

mestu i vremenu vršenja falsifikovanje novca kao i do podataka o

organizatoru,finarsijeru,stručnim licima i drugim bitnim čenjenicama za njihovo uspešno

otkrivanje.Uglavnom se dolazi do operativnih informacija koje se odnose na nameru ubacivanja

i rasturanja lažnog novca u našoj zemlji,ili da se falsifikovani novac ved pojavio u opticaju,pa se

operativna delatnost usmerava ka otkrivanju rasturača i prikupljanje drugih relevantnih

činjenica,a u tom cilju koristi se interpol.

Osnovni izvor saznanja o tome da se planira ubacivanje i rasturanje falsifikovanog novca u našoj

zemlji jeste operativna delatnost organa unutrašnjih poslova,odnosno službe javne i državne

bezbednosti,pa u tom smislu treba koristiti i određena operativno taktidčka sredstva i metode.

Takođe, i Savezna uprava carina tokom svoje delatnost može dođi do korisnih informacija,a

može i neposrednom kontrolom na graničnom prelazu da otkrije unošenje falsifikovanog novca

u našu zemlju.

Kada se falsifikovane novčanice nađu u opticaju,najčešdi način za njihovo otkrivanje su

odgovarajude službe poslovnih banaka,službe za platni promet,pošta imenjačnica,jer u njima

rade lica koja rukuju novcem i mogu da primete ili izraze sumlju da se radi o falsifikovanoj

novčanici,što zahteva određenu stručnost.

Operatvna delatnost organa unutrašnjih poslova takođe doprinosi otkrivanju slučajeva

falsifikovanog novca koje se stavlja u opticaj ili je jedan njegov deo još u fazi rasturanja.To se

može uočiti i ličnim zapažanjem,osmatranjem,pradenjem,otkupom,prikrivanjem

obaveštenja,pregledom,legitimisanjem,kao i sprovođenjem pojedinih istražnih radnji-

pretresanje i veštačenjem.

Do saznanja o rasturanju falsifikovanog novčanica može se dođi i prijavom

građana,preduzeda,organizacije i drugih pravnih lica kojase uključuju u pravni promet i koja su

došla do informacije da se radi o falsifikovanom novcu.

18

18

Radi uspešnog otkrivanja falsifikovanog novca,potrebno je da organi unitrašnjih poslova ostvare

stalnu i koordiniranu saradnju sa finansiskim institucijama,kao i da se građani blagovremeno

obaveste i potpuno informišu o svakoj pojavi falsifikovanih novčanica sa ukazivanjem na

podatke o falsifikatu tj. Kako najlakše otkriti falsifikovanu novčanicu.

19

19

Razjašnjavanje i dokazivanje

Posle saznanja o nameri da se falsifikovane novčanice ubace u nafu zemlju,u zavisnosti od

preciznosti podataka u sadržaju informacije,postavide se odgovarajude verzije o samom načinu

unošenja i rasturanja,kao i o licima koja bi trebalo da unesu,odnosno da rasturaju lažne

novčanice.Na osnovu tako postavljenih verzija,pravi se plan operativne aktivnosti,koji pored

planiranih operativno taktičkih i tehničkih radnji,mera i pojedinih istražnih radnji sadrži i

odgovarajuda upustva o tome kako se ponašati prema licima koja unose i rasturaju falsifikovane

novčanice,da li ih treba odmax lišiti slobode ili ih propustiti i pratiti do odredišta ili nekog drugog

mesta,a značajno je predvideti i postupanje u pojedinim situacujama ukoliko dođe do

odstupanja od planiranih kriminalnih delatnosti.

U razjašnjavanju i dokazivanju ovog krivičnog dela prvo bi trebalo utvrditi da li je sumljivi novac

stvarno falsifikovan,pa ako jeste utvrditi način falsifikovanja i preduzeti mere na prikupljanju

podataka koji de ukazati na količinu i apoene falsifikovanog novca,vreme mesto njegovog

falsifikovanja,veštine falsifikatora način rasturanja.za svaku ovako prikupljenu indiciju

omogudava postojanje odredene verzije.celj ovih mera se sastoji u tome u prodiranju u sami vrh

kriminalne organizacijetj.do sto je mogude višeg nivoa u piramidi ovakve organizacije.Pored

preduzimanja odgovarajudih kriminalističkih radnji nužno je preduzeti i veštačenja kako bi se

utvrdila da li sumljiva novčanica falsifikovana i na koji način utvrditi da li ima više slučaja

pojavljivanje indentičnih falsifikovanih novčanica.Prvi pregled sumljive novčanice može se

izvršiti labaratorijama organa unutrašnjih poslova ili u bankama,gde se od sredstava primenjuju

lupa ili UV lampa.Suština veštačenja zasniva se na kontroli postojanjaelemenata zaštite koji

postoje kod originalnih novčanica,u tom cilju se primenjuju odgovarajude metode ka što

su:analiza boje.stereomikroskopska analiza novčanice,analiza magnetizma štamparske

boje,ultraljubičasta analiza hartije,poređenje datuma,simbola i brojki na sumljivoj novčanici,kao

i koristenje lupa i UV lampi,koje daju pouzdane rezultate u utvrđivanju postojanja vodenog žiga.

Posle saznanja da se radi o falsifikovanoj novčanici potrebno je obavestiti republički organ

unutrašnjih poslova(MUP) o svim osnovnim podacima i činjenicama do kijih se došlo u prvom

operativnom zahvatu,i navesti preduzete i planirane radnje i mere,a takodje je obavezno

dopremiti inkriminisanu novčanicu radi dalje ekspertize.lice koje rastura lažne novčanice ili

pokušalo isti novac da zameni,treba potpuno kriminalistički obraditi i prikupiti sve podatkeo

njegovom ranijem životu,materijalnom stanju licima u čijem krugu najčešde bravi.U

razjašnjavanju ovog krivičnog dela.pored utvrdjivanja da li se radi o falsifikovanoj

20

20

novčanici,potrebno je preduzimati operativno-taktičke i tehničke radnje i mere i određene

istražne radnje radi utvrđivanja broja novčanica,mesta i vremena njihovog falsifikovanja i

rasturanja,način ubacivanja u našu zemlju,da li se radi o organizovanoj izradi,ili o pojedinačnim i

grupnim slučajevima falsifikovanje novčanica,otkrivanjem tih lica,kao i otkrivanje i

indentifikovanje rasturača.

Zaključak

Granani treba da budu pažljivi prilikom kupovine evra ili njihove zamene. Uočeno je da rasturači lažnog novca najčešde koriste gužvu da bi proturili falsifikat i to najčešde rano ujutro, mahom na pijacama (naročito stočnim), u trafikama, prodavnicama, prilikom velikih kupovina... Uglavnom im je obrazloženje da **jako žure**. Lažne novčanice najčešda su prva asocijacija kada se pomenu falsifikati. Pre tri dana beogradska policija pronašla je 581.000 lažnih evra. Javnost, menutim, uopšte nije bila šokirana, jer je još pre 12 godina zaplenjeno čak pet miliona falsifikovanih dolara. Veštačenje novca posebna vrsta veštačenja koja ima za predmet novac (papirni i metalni) za koji se sumnja, ili je očigledno da je falsifikovan. Veštačenje novca ne spada, strogo uzevši, u kriminalistička veštačenja i njega vrše specijalizovane ustanove (kod nas te poslove obavlja Narodna banka - za strani novac, odnosno Zavodza izradu novčanicazadomadi novac). Ono obuhvata veoma složena ispitivanja fizičkih osobina i hemijskog sastava materijala od koga je načinjen novac i tehniku njegove izrade. Ukoliko se, nakon ispitivanja, utvrdi da se radi o falsifikatu, o njegovoj po-javi i karakteristikama se obaveštavaju banke, pošte, menjačnice, trgovinske i druge radnje. 8 Za bolje upoznavanje sa stranim sredstvima pladanja i njihovim falsifikatima Narodna banka izdaje zbirku „Opis stranih novčanica i lažnih stranih novčanica,,. Bududi da veštačenje novca predstavlja samo jednu od karika u lancu aktivnosti koje se preduzimaju u cilju otkrivanja i razbijanja organizovanih grupa koje se bave ovim vidom kriminalne delatnosti, sve one informacije dobijene u toku ekspertize koje imaju kriminalističku vrednost (npr. poreklo materijala od koga su izranene lažne novčanice i sl.), moraju biti proslenene organima unutrašnjih poslova. Nadležne službe ovih organa raspolažu odgovarajudim operativnim evidencijama i podacima o lažnom novcu, falsifikatorima i rasturačima.

21

21

Literatura

Maksimović R.: Kriminalistika-tehnika, Policijska akademija, Beograd, 2000.

Mido B.: Kriminalistika-metodika, Policijska akademija,Beograd 2005.