Embed Size (px)
Citation preview
ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТБАЊА ЛУКА
- ИНФОРМАТОР -
Република СрпскаУниверзитет у Бањој Луци
Војводе Степе Степановића 7378 000 Бања ЛукаРепублика Српска
Тел: +387 51 434 360
www.tfbl.org
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ
САДРЖАЈ
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ . . . . . . . . . . . . . . 3
ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ДАНАС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
ПРОСТОР И ОПРЕМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Лабораторије на Технолошком факултету у Бањој Луци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
ОРГАНИЗОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ СТУДИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Услови уписа студената на студије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
ПРВИ ЦИКЛУС СТУДИЈА (додипломске студије) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
ДРУГИ ЦИКЛУС СТУДИЈА (дипломске студије) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
ТРЕЋИ ЦИКЛУС СТУДИЈА (докторске студије) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
САВЕЗ СТУДЕНАТА ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
4 5
Технолошки факултет је почео са радом давне школске 1963/64. године као Технолошки одсјек Техничког факултета у Бањој Луци, у оквиру Универзитета у Сарајеву. У наредном периоду, пратећи кадровске потребе бањалучке регије, почиње интезиван развој Технолошког одсјека у склопу Техничког факултета. Тако је 1971/72. године, поред већ постојећег Смјера за хемијску прераду дрвета, формиран и Биотехнолошко-прехрамбени смјер.
Универзитет у Бањој Луци формиран је 7. новембра 1975. године и тада се Технички факултет раздваја на два одвојена факултета, Електротехнички и Технолошки. Почетком 1977. године смјерови Технолошког факултета прерастају у одсјеке: Хемијско-технолошки и Биотехнолошко-прехрамбени.
Због све већих потреба текстилне индустрије, на Технолошком факултету, на Хемијско-технолошком одсјеку, школске 1983/84. године уведена су два нова изборна предмета: Текстилне сировине и Технологија хемијских влакана, а од школске 1987/88. године почиње са радом и Одсјек текстилног инжењерства.
Технолошки факултет у Бањој Луци је континуирано радио на осавремењавању и унапређивању квалитета наставног процеса. Резултат овог рада су усмјерења: Смјер хемијске технологије и Еколошког инжењерства на Хемијско-технолошком одсјеку, Смјер прехрамбене биотехнологије и Смјер контрола квалитета и хигијенске исправности намирница на Биотехнолошко-прехрамбеном одсјеку и Општи смјер и Смјер конфекције и дизајна на одсјеку Текстилног инжењерства. У
школској 2004/05. години наставни планови и програми на свим одсјецима усклађени су са Болоњским процесом и настава се на свим одсјецима од тада изводи по новим лиценцираним наставним плановима и програмима.
Од јануара 2008. године Универзитет у Бањој Луци улази у процес интеграције, тако да данас Технолошки факултет и други факултети раде и дјелују као организационе јединице интегрисаног Универзитета.
1 ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ
6 7
Kао посљедица стања у привреди, студенти Те х н о л о ш к о г факултета показују повећан интерес за одређене изборне предмете на вишим годинама студија. То је био показатељ потребе за формирањем усмјерења на постојећим студијским програмима, и у складу са тим су на Хемијско-технолошком студијском програму формирана два смјера (смјер Општи и смјер Еколошко инжењерство), на Б и о т е х н о л о ш к о - п р е х р а м б е н о м студијском програму (смјер Производни и смјер Контрола квалитета и хигијенске исправности намирница) и на студијском
програму Текстилног инжењерства (смјер Општи и смјер Конфекција). Школске 2007/08. године на студијском програму Текстилно инжењерство усвојен је наставни план и програм трогодишњег студија за смјер Дизајн и конфекција. Школске 2010/11, почео је са радом и студијски програм Графичко инжењерство (смјер Општи).
Од 2012. године у саставу Технолошког факултета дјелује Институт за технолошка истраживања, развој и пројектовање који чине све катедре и сви запослени наставници и сарадници на факултету. У саставу факултета налазе се катедре:
� Катедра за хемијско инжењерство � Катедра за органске хемијске технологије � Катедра за неорганске хемијске
технологије � Катедра за текстилне технологије � Катедра за дизајн текстила и одјеће � Катедра за прехрамбене технологије
намирница биљног поријекла � Катедра за прехрамбене технологије
намирница животињског поријекла � Катедра за биохемијско инжењерство � Катедра за управљање и контролу
квалитета и безбједност хране
Студијски програм првог циклуса, Текстилно инжењерство на Технолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, од 2014. године има два нова смјера, Одјевна технологија и дизајн (240 ECTS) и Обућарска технологија и дизајн (240 ECTS). Смјер Одјевна технологија и дизајн, представља надоградњу већ постојећег смјера Дизајн и конфекција (180 ECTS бодова). Почетком извођења четворогодишњег студијског програма Текстилно инжењерство, престаје упис досадашњег студијског програма у трајању од 3 академске године. За усјешније пословање предузећа, унапређење
постојеће производње и увођење нових технологија у процес производње обуће, неопходан је стручно образован кадар из подручја обућарске технологије, па се на смјеру Обућарска технологија и дизајн организује студијски програм који би образовао профиле инжењера за потребе обућарске индустрије.
Проласком кроз бројне трансформације и прилагођавња у складу са захтјевима времена, Технолошки факултет је постао модерна високошколска установа која се перманентно прилагођава потребама окружења у којем ради. Као један од најстаријих факултета на Универзитету у Бањој Луци, у својих 51 годину постојања и рада, Технолошки факултет је до сада извео 1559 дипломираних инжењера, 89 магистара, 44 доктора техничких, биотехничких и хемијских наука, а 7 студената је завршило мастер студије.
Све активности на Технолошком факултету усмјерене су према реализовању плана, да задржи улогу једне од водећих институција у области образовања, научно-истраживачког рада и пружања услуга на подручју прехрамбене, хемијске, текстилне и графичке индустрије.
8
ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТУ БАЊОЈ ЛУЦИ ДАНАС
10 11
Технолошки факултет Универзитета у Бањој Луци је јавна високошколска установа. Циљ свих активности усмјерен је ка унапређењу знања, образовног, културног, друштвеног и економског развоја. Високо образовање је основна дјелатност Универзитета и Факултета као његове организационе јединице.
У оквиру дјелатности високог образовања, Факултет обавља образовну, наставну, научно-истраживачку, експертско-консултантску и издавачку дјелатност, а може обављати и друге послове којима се комерцијализују резултати научно-истраживачког рада.
Унутрашња организација Технолошког факултета у Бањој Луци и систематизација радних мјеста утврђује се одговарајућим прописима. Органи факултета су научно-наставно вијеће и декан. Факултет има
два продекана: продекан за наставу и студентска питања и продекан за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу.
Интересе студената Универзитета представља и заступа Савез студената Технолошког факултета, као студентско представничко тијело. Студенти остварују своја права и штите своје интересе на Факултету преко Студентског парламента и представника студената који учествују у раду одређених тијела на Факултету и у Управном одбору, као и у Сенату Универзитета у Бањој Луци.
Рад на Факултету организован је тако да се обезбиједи стручно, ефикасно и економично провођење програмских циљева и активности из дјелатности за које је овлаштен, уз истовремено поштовање закона, других прописа и аката. За успјешну реализацију постављених циљева данас се на Технолошком факултету брину и својим радом доприносе: 23 наставника, 12 асистената, 7 стручних сарадника у настави, 5 лабораната и 20 административних радника и помоћног особља. За реализацију наставног процеса на предметима за које Факултет не посједује властити кадар, ангажовани су наставници и сарадници запослени у другим организационим јединицама Универзитета у Бањој Луци, као и наставници са других високошколских установа, са којима постоји успјешна дугогодишња сарадња.
Као и у претходном периоду, научно-истраживачки рад на Технолошком факултету ће и убудуће бити у функцији развоја образовне дјелатности и научне мисли, самостално или у сарадњи са другим установама и привредним друштвима. На тај начин отварају се могућности и за друге облике сарадње
са привредом кроз пружање услуга пројектовања, консалтинга, преношења нових знања путем предавања, семинара и сличних активности, као и контроле квалитета различитих сировина и производа, примјеном физичко-хемијских, микробиолошких, сензорних и других метода анализе.
ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА2.1
12 13
Технолошки факултет Универзитета у Бањој Луци налази се на обали ријеке Врбас, у непосредној близини центра града. Смјештен је у двије зграде, укупне површине 4750 m2. За успјешно реализовање наставног процеса користе се амфитеатар и учионице укупне површине око 740 m2, те 20 лабораторија укупне површине oko 1420 m2. Савез студената на Факултету користи посебне просторије, намијењене за потребе студентског организовања рада и управљања.
Осим наведеног, студентима су на располагању и читаоница, библиотека са великим бројем уџбеника, стручних књига, монографија, научних и стручних часописа, затим, рачунарске сале, Универзитетски рачунарски центар и копирница.
ПРОСТОР И ОПРЕМА2.2
На Технолошком факултету у Бањој Луци студентима је омогућено савладавање класичних метода анализе и мјерења, као и рад на савременој мјерној и аналитичкој опреми у лабораторијама у току извођења практичног дјела наставе. Лабораторијске вјежбе и научно-истраживачки рад изводе се у лабораторијама, које располажу кадровима чија образовна структура, оспособљеност и радно искуство обезбјеђују висок ниво знања које се преноси студентима, максималну функционалност лабораторија, као и пружање поузданих и правовремених услуга.
Лабораторије на Технолошком факултету у Бањој Луци
14 15
Лабораторија за општу и неораганску хемију је намијењена првенствено студентима прве године Технолошког факултета. Вјежбе које се изводе у лабораторији су у складу са наставним програмом предмета Хемија, Општа хемија и Неорганска хемија. У току практичног дијела наставе студенти се уче да самостално:
• припремају стандардне растворе, одређују густину и pH – вриједност раствора;
• врше различита волуметријска мјерења; • одреде емпиријске формуле
неорганских спојева, садржај суве материје, проводљивост електролита и да врше колориметријска мјерења;
• изводе препаративне синтезе из неорганске хемије.
У лабораторији се раде научни радови, те дипломски, магистарски и докторски радови. Када се укаже потреба за
специфичним аналитичким испитивањима и мјерењима, на опреми којом не располаже Лабораторија, захваљујући успјешној дугогодишњој пословној сарадњи, то се реализује у лабораторијама и институтима, који су боље опремљени инструменталном техником.
Лабораторија за општу и неорганску хемију
Аналитичка хемија је наука која проучава теоријске основе и методе одређивања састава супстанци. Предмет проучавања квалитативне хемијске анализе је доказивање или идентификација саставних дијелова анализиране супстанце, а квантитативне хемијске анализе, одређивање садржаја (количине) појединих дијелова у супстанци или посебних супстанци у анализираном узорку.
Студенти стичу основна знања из аналитичке хемије савладавањем принципа квалитативне и квантитативне хемијске анализе и кроз све видове наставе (предавања, лабораторијске и рачунске вјежбе) студентима се указује на значај повезивања теорије и праксе у упознавању и савладавању поступака и техника рада при рјешавању практичних проблема.
Лабораторија за аналитичку хемију1 2
16 17
Физичка хемија представља један од основних теоретских предмета за изучавање различитих хемијских и електрохемијских реакција као и технолошких и металуршких поступака. Лабораторија за физичку хемију намијењена је студентима Технолошког факултета у Бањој Луци, којима физичка хемија представља једну од основних дисциплина у формирању инжењерског приступа рјешавању проблема на основу претходно стечених фундаменталних знања из области физике, хемије и
математике. Кроз експериментални рад у лабораторији за физичку хемију студенти се упознају са методама, уређајима и апаратима који се користе у различитим физичко-хемијским одређивањима, почев од класичних до савремених инструменталних техника које налазе све ширу примјену у развојним и погонским лабораторијама у индустрији.
Лабораторија за физичку хемијуЛабораторија за хетерогену катализу
Лабораторија за органску хемију
Лабораторија за органску хемију, с обзиром да се ради о фундаменталном предмету, намијењена је за образовну дјелатност кроз извођење практичних вјежби на наставним предметима: Органска хемија, Органска хемија 1, Органска хемија 2 и Органска хемија са природним продуктима. У току реализовања практичне наставе, студенти се уводе у основе рада у Органском хемијском лабораторију, као и у основе органских синтеза.
Катализа је скуп појава који укључује покретање хемијских реакција, мијењање њихових брзина и њихово усмјеравање на одређени пут дјеловањем супстанци које се називају катализатори. Постоји велики број хемијских реакција које се одвијају врло споро. Реакције се могу убрзати уношењем у реакцијски систем неких страних твари, названих катализаторима. Такве реакције у којима учествују катализатори називају се каталитичке реакције. У лабораторији за хетерогену катализу врши се проучавање хетерогене катализе, односно хетерогено-каталитичких реакција које се одвијају између више фаза, а катализатор и реактанти су различитог агрегатног стања. Апаратура која служи за праћење хетерогенокатализираних реакција се зове гасна линија, сачињена од стакла и састављена је на Катедри за физичку хемију Технолошког факултета у Бaњој Луци.
3 4 5
18 19
Лабораторија за специфичне површине
Лабораторија за биохемију
У Лабораторији за специфичне површине врши се одређивање специфичних површина порозних материјала на апаратури по БЕТ-методи. Апаратура је сачињења од стакла и састављена је на Катедри за физичку хемију Технолошког факултета у Бањој Луци. Специфична површина неке прашкасте супстанце представља развијену површину зрнаца те супстанце масе 1 g, изражену у m2 или cm2. Специфична површина може се одредити на више начина и примјеном различитих метода, као што су: директне методе и индиректне методе. Директне методе своде се на одређивања расподјеле величина честица помоћу оптичког или електронског микроскопа и израчунавање специфичне површине. Индиректне методе одређивања специфичне површине заснивају се на својствима пропустљивости или пермеабилности гаса кроз слој прашкастог материјала, односно на својству адсорпције гасова на честицама испитиваног прашкастог материјала.
У оквиру образовног дијела у лабораторији за биохемију се обављају вјежбе са студентима из предмета биохемијске групе (Биохемија 1 и 2), гдје се студенти уводе у основе различитих метода, како инструменталних, тако и разних метода сепарација, екстракција, хроматографских метода, изолација из природних материјала. Научна дјелатност ове лабораторије тренутно је фокусирана на издвајање и изучавање биолошких компоненти у храни и биљкама, те одређивање њихове антиоксидативне способности. У оквиру услужних дјелатности лабораторија пружа услуге биохемијских анализа како хране и пића, тако и разних других биљних материјала.
У Практикуму за биологију обављају се вјежбе и предавања из предмета Биологија и Паразитологија. Студентима стоји на располагању довољан број микроскопа, нативних препарата и сличне опреме неопходне за извођење вјежби из наведених предмета. У склопу вјежби студенти се упознају са радом на микроскопу, проучавају разне врсте биолошких процеса (митоза, мејоза и сл.) и животињске и биљне паразите.
Лабораторија за микробиологију и индустријску микробиологију обавља како образовну тако и услужну дјелатност. У склопу образовног дијела у лабораторији се обављају вјежбе са студентима на предметима Општа микробиологија (основе микробиологије), Микробиологија хране (микробиолошке анализе намирница), док се на предмету Индустријска микробиологија студенти упознају са основама различитих аеробних и анаеробних микробиолошких процеса (производња квашчеве биомасе, вина, сирћетне киселине и сл.). У склопу услужне дјелатности лабораторија пружа услуге анализирања микробиолошке исправности различитих намирница.
Практикум за биологију
Лабораторија за микробиологију6 7 8 9
20 21
У савременој контроли квалитета хране, природних, хемијских, фармацеутских и осталих индустријских производа, као и контроли животне средине и технолошких процеса, инструменталне методе анализе имају значајну улогу. У Лабораторији за инструменталне методе анализе студенти стичу практична и теоретска сазнања из инструменталних метода анализе у областима хроматографских метода, електроаналитичких метода и оптичких метода. Поред експериметалних вјежби студенти врше и анализу резултата примјеном статистичке обраде података, те прорачун мјерне несигурности.
Лабораторија за инструменталне методе анализе
У лабораторији за технолошке операције обавља се образовна и услужно-стручна дјелатност у оквиру свакодневног рада на Технолошком факултету.
У склопу образовног дијела у лабораторији се обављају лабораторијске вјежбе са студентима на предметима: Технолошке операције (за све смјерове Технолошког факултета, V сеmестар), и Технолошке операције у хемијској индустрији (смјер: Хемијска технологија, VI сеmестар). Циљ лабораторијских вјежби је оспособљавање студената да разумију и примјењују основне механичке, топлотне и дифузионе операције које се користе у процесној индустрији, као и њихово оспособљавање за самосталан рад на
опреми полуиндустријског нивоа током експерименталних вјежби, што ће им омогућити лакше уклапање у погонски рад у процесној индустрији.
У склопу услужно-стручне дјелатности лабораторија пружа услуге пројектовања и моделовања различитих процесних уређаја и постројења, те прорачун и димензионисање операцијских апарата у процесној индустрији.
Лабораторија за технолошке операције 10 11
22 23
У лабораторији за еколошко инжењерство се изводи практична настава и научно истраживачки рад из области еколошког инжењерства и заштите околине.
Активности које се проводе кроз наставни процес, потом израду дипломских и магистарских радова, дисертација, те израду пројеката, углавном подразумијевају:
• Аналитичка одређивања неспецифичних и специфичних параметара квалитета природних и отпадних вода, као и симулацију процеса обраде отпадних вода, (флокулација, јонска измјена, оксидација, адсорпција...), те њихову контролу.
• Техничку и хемијску анализу отпадних материја и симулацију различитих процеса обраде чврстог отпада.
Лабораторија за еколошко инжењерствоЛабораторија за корозију и заштиту материјала
Корозија је процес ненамјерног разарања конструкцијских материјала, узрокован физичким, хемијским и биолошким агенсима. То је спонтан процес који наноси огромне штете у индустрији. У савременом технолошки развијеном свијету проблеми корозије и заштите конструкцијских материјала од корозијских оштећења свакодневно постају све важнији, како с привредног тако и с еколошког стајалишта. У Лабораторији за корозију и заштиту материјала се проводе разноврсна испитивања чија је сврха утврђивање интензитета и узрока корозијске активности, те избор, дизајн и оптимизација система за заштиту од корозије.
Електрохемијско инжењерство је дио хемијског инжењерства које се бави примјеном фундаменталних знања хемије, електрохемије, физике, науке о материјалима и механике флуида у конструкцији електрохемијских реактора те провођењу електрохемијских процеса на индустријском и/или лабораторијском нивоу.
У Лабораторији за електрохемијско инжењерство се проводе испитивања и проналажење оптималних техничких услова за провођење електрохемијских релација употребљавајући при томе што је могуће више егзактну математичку анализу на бази познавања микрокинетике система.
У лабораторији за електрохемијско инжењерство такође се врши површинска заштита метала, анализа металних превлака, електролита и електрохемијске методе обраде отпадних вода.
Лабораторија за електрохемијско инжењерство
12 13 14
24 25
Лабораторија за органску и неорганску хемијску технологију обавља првенствено образовну, али и услужну дјелатност.
У склопу образовног дијела у лабораторији се обављају вјежбе са студентима на предметима Органска хемијска технологија и Неорганска хемијска технологија. Током извођења вјежби на овим предметима студенти се оспособљавају како за производњу тако и за контролу полазних сировина и готових производа (припрема воде за пиће и индустријске воде, грађевинских материјала, минералних ђубрива, техничке анализе угља и натријум хлорида, анализе сапуна, детерџената, нафте и нафтних деривата, коже, целулозе и полимерних материјала).
У склопу услужне дјелатности, лабораторија пружа услуге анализирања полазних сировина и готових производа из наведених области. Лабораторија располаже кадровима чија образовна структура, оспособљеност и радно искуство такође може да пружи научно – стручну и техничку помоћ корисницима услуга.
Лабораторија за органску и неорганску хемијску технологију
Лабораторија за анализу животних намирница обавља образовну и услужну дјелатност и бави се фундаменталним, примјењеним и развојним истраживањима у области хемије хране. Лабораторија посједује Рјешење Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске за вршење физичких и хемијских анализа за утврђивање декларисаног квалитета сљедећих животних намирница: месо и производи од меса; млијеко и млијечни производи; производи биљног поријекла (воће, поврће и производи од воћа и поврћа; кафа чај и зачини; житарице и производи млинске индустрије; уља и масти биљног и животињског поријекла);
производи прехрамбене индустрије (шећер и производи од шећера; какао и производи од какаоа; производи на бази житарица; алкохолна и безалкохолна пића и остало). Лабораторија располаже особљем које посједује знања о процесу производње производа који се испитују, о начину и роковима њихове употребе, о деградацији квалитета током употребе или чувања и захваљујући стручном особљу, може да пружи научно-стручну и техничку помоћ, као и савјетодавне услуге свим корисницима својих услуга.
Лабораторија за анализу животних намирница 15 16
26 27
Лабораторија за сензорну анализу намирница испуњава све неопходне услове у погледу простора, опреме и кадрова, чиме је омогућено организовање и провођење обуке и увјежбавања студената за самосталан рад на сензорној оцјени квалитета и прихватљивости намирница. У саставу ове лабораторије налазе се двије просторије, опремљене у складу са одговарајућим стандардима, и то просторија за припрему и сервирање узорака и просторија за индивидуални рад оцјењивача, са 5 оцјењивачких мјеста – боксова.
У Лабораторији за сензорну анализу намирница може се вршити:
� Испитивање способности свих особа заинтересованих да учествују у сензорној анализи;
� Обука за самостално организовање и вршење одређених сензорних анализа;
� Оцјена квалитета и прихватљивости једног или више одабраних сензорних својстава прехрамбених производа (изгледа, боје, конзистенције, мириса, ароме и укуса);
� Упоређивање карактеристика квалитета властитог производа (заинтересованих лица) са конкурентним производима присутним на тржишту;
� Пружање помоћи у побољшању квалитета прехрамбених производа који се већ налазе у производном програму предузећа и у развоју нових прехрамбених производа;
� Организовање сензорне анализе и тестирања прехрамбених производа на тржишту за предузећа која се баве производњом и/или контролом квалитета.
Лабораторија за сензорну анализу намирница
Лабораторија за текстилне технологије је намијењена првенствено извођењу лабораторијских вјежби за групу предмета из области текстилних влакана, испитивања текстила, хемијских текстилних технологија и за потребе научно-истраживачког и стручног рада.
Поред извођења наставног процеса на студијском програму Текстилно инжењерство, у оквиру ове лабораторије се обавља и велики број физичко-хемијских испитивања разноврсних текстилних материјала (идентификација влакана, одређивање сировинског састава, финоће, површинске масе, јачине, квалитета израде, постојаности облика и димензија, постојаност обојења у поступцима његе и примјене производа и друга испитивања). У оквиру сарадње са привредом врше се услуге лабораторијских испитивања и контроле квалитета влакана и текстила према захтјевима физичких и правних лица.
Лабораторија за текстилне технологије17 18
28 29
У Лабораторији за одјевне технологије се идејна рјешења, односно модне скице одјевних предмета настале у оквиру предмета из подручја дизајна текстила и одјеће могу преточити у готове производе. У Лабораторији за одјевне технологије се изводе сљедеће активности:
� Конструкција и моделовање одјеће на основу техничке скице модела;
� Градирање кројева одјеће; � Израда кројних слика; � Утврђивање утрошка материјала за
изабране моделе одјеће; � Израда плана операција рада и плана
технолошког процеса израде; � Пројектовање и развој производа
специфичне намјене у сврху научно-истраживачког рада или потреба привреде и др.
У оквиру ове лабораторије, студенти се оспособљавају за примјену CAD/CAM технологије за конструкцију, моделовање, градирање и израду кројних слика одјевних предмета примјеном рачунара, користећи одговарајуће софтверске пакете.
Предности примјене рачунара у техничкој припреми производње одјеће су вишеструке, а једна од њих је и 3Д виртуелни приказ модела одјеће уз могућност узимања у обзир својстава и текстуре материјала, те на тај начин што реалније приказивање изгледа модела одјеће. Ово може да се користи у сврху презентације колекције одјеће, али и за испитивања тржишта прије реализовања процеса производње.
Лабораторија за одјевне технологије
Графичко инжењерство је интердисциплинарно подручје технике, које поред графичких технологија, укључује и знања из рачунарства, електротехнике, хемијских технологија, комуникација, мултимедија, менаџмента и економије.
Графичке технологије у економском, техничком и технолошком погледу укључују развој и обликовање графичких производа: графички дизајн, индустријски дизајн, web дизајн и мултимедије.
У току студирања студенти стичу теоретска и практична знања: кроз савладавање репродукционих техника, као што су: скенирање, снимање дигиталним фото апаратима и другим дигиталним уређајима.
Такође стичу знања о штампарским техникама и системима, web дизајну, електронском издаваштву, амбалажи, производњи декоративних производа и осталих производа као што су књиге, часописи или производи који се користе у свакодневном животу.
У току реализовања практичне наставе студенти се увјежбавају и припремају за самостално кориштење потребних вјештина и за рад у широко распрострањеним софтверским апликацијама савремене графичке индустрије.
Лабораторија за графичко инжењерство19 20
ОРГАНИЗОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ СТУДИЈА
32 33
Високо образовање је дјелатност од посебног друштвеног интереса за Републику Српску. У сврху реформе и развоја високог образовања, установљени су принципи и стандарди високог образовања, у складу са стратешким циљевима европског подручја високог образовања, који су дефинисани Декларацијом европских министара високог образовања из Болоње (1999. године) и другим релевантним међународним документима и прописима у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Потребно је нагласити да су основни циљеви високог образовања стицање, развијање, заштита и преношење знања и способности кроз наставу, научни и истраживачки рад.
Поступак лиценцирања високошколске установе је чин додјеле дозволе за пружање услуга високог образовања,
уз претходну провјеру да ли установа испуњава услове за обављање дјелатности високог образовања. Студирање на Технолошком факултету остварује се на основу лиценцираног студијског програма и у складу са правилима студирања заснованим на Европском систему преноса бодова - ECTS (European Credit Transfer Sys-tem). Број добијених ECTS бодова који се односи на предмет студирања представља квантитативну мјеру рада и активности неопходних да би студент успјешно завршио студије из датог предмета и тако постигао очекиване резултате. Један ECTS бод одговара активностима у трајању од 25 до 30 часова рада студената.
На Универзитету у Бањој Луци се организују студије у три нивоа (степена). Студији се завршавају стицањем одређених квалификација, везаних за опште прописе за сваки циклус, заснованих на исходима
учења и стеченим ECTS бодовима, а у складу са оквиром квалификација на Европском подручју високог образовања и другим међународно признатим степенима високог образовања.
На Технолошком факултету у Бањој Луци лиценцирани су први и други циклус студија. На Универзитету у Бањој Луци, и факултетима као његовим организационим јединицама, у току је израдa наставних планова и програма студија трећег циклуса, у складу са правилима студирања заснованим на Европском систему преноса бодова.
Високо образовање је образовање након средње школе, које води до међународно признатог степена високог образовања.
Студенту се након испуњења свих обавеза, предвиђених наставним планом и програмом, додјељује диплома о завршеном студију. Уз диплому се издаје и додатак дипломи, који садржи вјештине, компетенције и знање носиоца дипломе. Додатак дипломи се, на захтјев студента, издаје и на енглеском језику.
На Универзитету и Технолошком факултету у Бањој Луци високо образовање организује се у три циклуса. Први циклус високог образовања (додипломске студије) na Технолошком факултету у Бањој Луци траје четири године и вреднује се са 240 бодова, у складу са Европским системом преноса бодова. Студије другог циклуса (дипломске студије) организују се након првог циклуса студија, трају једну или двије године и вреднују се са 60, односно 120 ECTS бодова и то на начин да у збиру са првим циклусом износе 300 ECTS бодова.
Факултет планира да организује и трећи циклус студија (докторске студије) из области прехрамбене, хемијске и текстилне индустрије. Студије трећег циклуса (докторске студије) организују се након другог циклуса академских студија, трају три године и вреднују се са 180 ECTS
3ОРГАНИЗОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ СТУДИЈА
34 35
бодова. Један семестар студија вреднује се са 30 ECTS бодова у сваком циклусу.
Ако обнавља годину, студент може да бира предмете из наредне године, да допуни своје оптерећење и испуни обавезе предвиђене наставним планом. Да би се олакшало студирање и повећала пролазност студената, у наставним плановима доминирају једносеместрални предмети, а испитивање студената се обавља по дијеловима, у облику колоквијума, тестова, семестралних и домаћих радова, израде пројектних задатака, итд. Прати се и вреднује и активност студента у току наставе и тако подстиче интерактивност наставног процеса.
Наставним планом утврђује се трајање студија на Технолошком факултету, наставни предмети, њихов распоред по годинама и семестрима, и број часова за разне облике наставе. Наставним програмом утврђује се садржај наставног предмета, исходи учења, начин извођења наставе и полагања испита, као и списак обавезних уџбеника, приручника и литературе на основу којих се полажу испити из тог наставног предмета.
Настава је организована кроз теоријска предавања, рачунске и практичне лабораторијске вјежбе, методе интерактивне наставе, израду семинарских радова и консултације. У току студирања организују се посјете привредним друштвима која се баве производном дјелатношћу и одговарајућим установама, како би се студенти што боље упознали са занимањем за које се образују. Током последњег семестра студент ради завршни рад, дипломски рад на првом циклусу, односно мастер рад на другом циклусу високог образовања.
Студијски програм је скуп обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбјеђују неопходна знања и вјештине за стицање дипломе одговарајућег нивоа и врсте студија.
Први циклус студија (додипломске студије) на Технолошком факултету, одвија се у оквиру четири лиценцирана студијска програма:
• Биотехнолошко-прехрамбени • Хемијска технологија • Текстилно инжењерство• Графичко инжењерство
Други циклус студија (дипломске студије) на Технолошком факултету, одвија се у оквиру три лиценцирана студијска програма:
• Прехрамбено инжењерство• Хемијско инжењерство• Текстилно инжењерство
Студијски програми на Технолошком факултету, као и одговарајућа усмјерења у оквиру њих, прилагођени су потребама савременог пословног окружења, рационализовани су и усклађени са студијским програмима сродних европских универзитета. Наставни програми су прилагођени студенту и његовом професионалном усмјерењу. Поред обавезних наставних предмета, на свакој студијској години студентима се нуде изборни блокови из којих, према властитом опредјељењу, од неколико понуђених бирају по један предмет који ће слушати и полагати.
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ 3.1
36 37
Право на упис на први циклус студија имају сва лица која су завршила четворогодишње средњошколско образовање у Републици Српској, Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине и Федерацији Босне и Херцеговине или еквивалентно образовање у иностранству. Ученици који су средњу школу завршили у иностранству дужни су доказ о завршеној средњој школи, свједочанство или диплому, нострификовати у Министарству просвјете и културе Републике Српске.
Упис студената на први циклус студија на одређене студијске програме врши се на конкурентској основи, у складу са условима из конкурса. Универзитет у Бањој Луци расписује конкурс, на основу приједлога Сената Универзитета. Влада Републике Српске утврђује број студената за упис у предстојећу школску годину, а конкурс за упис на студијске програме објављује се јавно.
Критеријуми и начин избора кандидата за упис на Технолошки факултет утврђују се у складу са Законом (успјех у претходном образовању, врста претходног образовања, посебна знања, вјештине или способности и сл.). Кандидат за упис на студије првог циклуса полаже пријемни испит.
На студије другог и трећег циклуса кандидат се уписује под условима и по поступку предвиђеним општим актом високошколске установе и конкурсом.
Термини за пријављивање кандидата и одржавање квалификационог испита дефинишу се конкурсом. Пријављивање кандидата за полагање квалификационог испита обавља се у Студентској служби Технолошког факултета у Бањој Луци.
Кандидати приликом пријављивања на конкурс треба да доставе оригинална документа, као што је назначено у конкурсу, и то:
Услови уписа студената на студије � извод из матичне књиге рођених;
� свједочанства свих разреда средње школе и свједочанство о завршеној четворогодишњој средњој школи;
� попуњену Пријаву за полагање квалификационог испита (Пријаве се могу добити у Студентској служби Технолошког факултета).
Кандидати су обавезни да на полагање квалификационог испита понесу идентификациони документ (личну карту или пасош)!
Квалификациони испит за упис на све студијске програме на Технолошком факултету у Бањој Луци полаже се писмено, из предмета математика и хемија.
Да би се лакше припремили за полагање квалификационог испита, на Технолошком факултету се организује припремна настава за све заинтересоване кандидате. Наставници и сарадници нашег Факултета помажу кандидатима да понове и усвоје програмски садржај који је обухваћен квалификационим испитом из предмета математика и хемија.
38 39
Настава на Технолошком факултету се организује и изводи у току школске године која, у правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских мјесеци. Студијска година се организује у два семестра: зимском и љетњем у којима настава траје по 15 седмица, с тим да се у сваком семестру утврђује Календар наставних обавеза.
Високо образовање на Универзитету може се стицати редовним или ванредним студирањем. Ванредни студиј се у принципу, не разликује по начину извођења наставе и вредновању испита од редовног студирања, с тим што се термини одржавања предавања, вјежби, испита и других активности прилагођавају
студентима који су уписани на ванредни
студиј.
За стицање квалификације степена
првог циклуса, потребно је студирати и
радити по еквиваленту вреднованом са
240 ECTS бодова, што одговара периоду
од четири године (или осам семестара)
редовног или ванредног студирања.
Један семестар студија носи 30 ECTS
бодова у сваком циклусу. Наставни процес
првог циклуса студија на Технолошком
факултету у Бањој Луци одвија се у оквиру
четири лиценцирана студијска програма,
чијим завршетком се стичу одговарајућа
академска звања:
ПРВИ ЦИКЛУС СТУДИЈА (додипломске студије) Студијски програм: БИОТЕХНОЛОШКО-ПРЕХРАМБЕНИ
Смјер: Производни (240 ECTS)
Академско звање:
Дипломирани инжењер прехрамбене технологије - 240 ECTS - Производни
Смјер: Контрола квалитета и хигијенске исправности намирница (240 ECTS)
Академско звање:
Дипломирани инжењер прехрамбене технологије - 240 ECTS - Контрола квалитета и хигијенске исправности намирница
Студијски програм: ХЕМИЈСКА ТЕХНОЛОГИЈА
Смјер: Општи (240 ECTS)
Академско звање:
Дипломирани инжењер хемијске технологије - 240 ECTS - Општи
Студијски програм: ТЕКСТИЛНО ИНЖЕЊЕРСТВО
Смјер: Одјевна технологија и дизајн (240 ECTS)
Академско звање:
Дипломирани инжењер текстилног инжењерства - 240 ECTS - Одјевна технологија и дизајн
Смјер: Обућарска технологија и дизајн (240 ECTS)
Академско звање:
Дипломирани инжењер текстилног инжењерства - 240 ECTS - Обућарска технологија и дизајн
Студијски програм: ГРАФИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО
Смјер: Општи (240 ECTS)
Академско звање:
Дипломирани инжењер графичке технологије - 240 ECTS - Општи
3.2
40 41
Након завршеног студија и стицања одговарајуће дипломе на Технолошком факултету у Бањој Луци, инжењери имају могућност запошљавања у различитим производним привредним друштвима одговарајуће гране индустрије, у истраживачко-развојним центрима, институтима, у стручним тијелима институција којe се баве припремом и доношењем одговарајућих стандарда и прописа и контролом њихове примјене у пракси, као и у пројектним бироима и привредним друштвима којa се баве истраживањем и развојем нових технологија и производа или у комерцијалним увозно-извозним предузећима.
Основни циљ свих активности у току реализовања образовног процеса, јесте активно и креативно стицање знања и
вјештина за укључивање студената у конкретне гране индустрије. Инжењери обављају и одговорне инспекцијске, управне, стручне и друге послове, у инспекторату и инспекцијама у јединицама локалне самоуправе, у циљу подстицања друштвене дисциплине у извршавању закона и других прописа. Кадрови који се образују на студијским програмима и смјеровима на Технолошком факултету у Бањој Луци, након завршетка студија, у зависности од студијског програма и смјера на којем су стицали знања, оспособљени су за обављање послова инспектора надлежних за конкретне области.
Дипломирани инжењери технологије могу се запослити у установама основног, средњег и високог образовања и учествовати у реализовању различитих облика наставе у одговарајућим областима.
Наставним планом утврђено је да студије на Биотехнолошко- прехрамбеном студијском програму трају 4 године, односно 8 семестара. Избор наставних предмета прилагођен је сваком студијском програму одговарајућег смјера, као и њихов распоред по годинама и семестрима, односно број часова потребних за
реализовање различитих облика наставе.
Наставним програмом утврђен је садржај
сваког наставног предмета, начин
извођења наставе и полагања испита, као и
преглед обавезних уџбеника, приручника
и литературе на основу којих се полажу
испити из тог наставног предмета.
Студијски програм
БИОТЕХНОЛОШКО-ПРЕХРАМБЕНИ
Студијски програм првог циклуса, Биотехнолошко-прехрамбени, има два смјера:
Смјер: Производни (240 ECTS)
Смјер: Контрола квалитета и хигијенске исправности намирница (240 ECTS)
42 43
� Бањалучка пивара а.д. Бања Лука; � Мира а.д. Приједор; � Крајина Клас д.о.о. Бања Лука; � Марбо д.о.о. Лакташи; � Витаминка а.д. Бања Лука; � Приједорчанка а.д. Приједор; � Swisslion Takovo d.o.o. Требиње; � Jami d.o.o. Сарајево; � Бимал д.д. Брчко; � ХПК, Хемијска прерада кукуруза а.д.
Драксенић; � Млијекопродукт д.о.о. Козарска Дубица; � Мљекара ПАЂЕНИ д.о.о. Билећа; � Месна индустрија ДИМ-ДИМ д.о.о.
Гламочани, Лакташи; � Месна индустрија МИ-ТРИВАС д.о.о.
Прњавор; � Месна индустрија ТУЛУМОВИЋ д.о.о.
Лакташи; � Месна индустрија Страшек - Чолић д.о.о.
Трн, Лакташи; � Перутнина Птуј д.о.о. Србац;
� МИКРОПЕК д.о.о. Бања Лука;
� Младегс пак д.о.о. Прњавор;
� Fructa trade d.o.o. Дервента;
� Fratello Trade a.d. Бања Лука;
� Пекара СУНЦЕ Бања Лука;
� Пекара Бисер д.о.о. Бања Лука;
� С.З.П.Р. Житопека Бања Лука;
� Марић-продукт д.о.о. Лакташи;
� Министарства у Влади Републике Српске;
� Институт за јавно здравство Републике
Српске;
� Ветеринарски институт Републике
Српске „Др Васо Бутозан“ Бања Лука;
� Пољопривредни институт Републике
Српске;
� Републичка управа за инспекцијске
послове Инспекторат Републике Српске;
� Градска управа Бања Лука;
� Установе основног, средњег и високог
образовања и др.
Након завршеног студија и стицања дипломе инжењера на одабраном студијском програму, размишља се о могућностима запошљавања. Наводимо нека производна и привредна друштва и институције у којима раде дипломирани инжењери прехрамбене технологије:
Кроз наставни процес у току трајања студија на Производном смјеру инжењери се образују и оспособљавју за рад у привредним друштвима која се баве производњом и прерадом хране. Да би се у прехрамбеној индустрији успјешно реализовао процес производње хране одговарајућег нутритивног састава, стабилног и уједначеног квалитета, потребно је одабрати основне сировине и друге неопходне састојке одговарајућег квалитета, а након тога, технолошки процес водити на прописани начин. Основна сврха овог студијског програма је школовање стручњака за директно укључивање у различите гране прехрамбене индустрије.
Инжењери имају важну улогу у управљању свим фазама прераде хране, односно у руковођењу цјелокупним технолошким процесом, који сировине и састојке, као улазне компоненте, трансформише у готове упаковане прехрамбене производе који се могу отпремати на тржиште. Неопходно је континуирано провођење контроле усаглашености технолошког процеса производње хране са захтјевима квалитета које прописују одговарајући
стандарди и прописи о храни, али и стандарди и прописи о условима рада и очувања животне средине. Знања усвојена у току студија дипломирани инжењери могу да користе за организовање и управљање производњом разноврсних прехрамбених производа који се данас нуде на тржишту. Након стицања дипломе, отварају се могућности за њихово запошљавање у производним погонима који се баве прерадом воћа, поврћа и добијањем њихових прерађевина, прерадом жита и брашна, односно производњом тјестенине, пекарских и сродних производа, прерадом меса и израдом различитих производа од меса, прерадом млијека и производњом млијечних производа, производњом готове хране и пића: пива, вина, алкохолних или безалкохолних напитака и слично.
Студијски програм: БИОТЕХНОЛОШКО-ПРЕХРАМБЕНИ
Смјер: Производни
44 45
Наставним планом и програмима на смјеру Контрола квалитета и хигијенске исправности намирница, студентима је омогућено стицање савремених теоретских знања о нутритивној вриједности, квалитету и микробиолошкој исправности намирница, и других знања неопходних за управљање квалитетом и безбједности хране у току реализовања производних процеса одговарајуће технологије. Студентима је омогућено савладавање знања и вјештина неопходних за провођење физичких, хемијских, биохемијских, микробиолошких и инструменталних аналитичких метода у пријемној, процесној и завршној контроли квалитета прехрамбених производа, и промјена које се дешавају у току реализовања технолошког процеса, као и о организовању и управљању лабораторијама за анализу хране.
Савремени услови пословања и конкуренција на тржишту обавезују произвођаче да властите производе прилагоде потребама, жељама и очекивањима потрошача. Сензорне методе анализе користе се за идентификовање
ставова потрошача и превођење тих информација у параметре квалитета и сензорна својства прехрамбеног производа (изглед, боја, мирис, укус, конзистенција). На крају студија на смјеру Контрола квалитета и хигијенске исправности намирница, у оквиру Биотехнолошко-прехрамбеног студијског програма, студенти су оспособљени да се директно укључе у управљање квалитетом и безбједношћу хране у процесима производње изабране технологије и примјену важећих законских прописа о хигијени хране, контаминентима у храни, декларисању и означавању хране.
Да би се разумјеле и контролисале промјене до којих долази у току процеса производње, студенти усвајају и неопходна знања из области прехрамбених технологија прераде воћа, поврћа, жита, брашна, меса, млијека, уља и масти, као и производње финалних производа одговарајућег квалитета. Кроз теоријску и практичну наставу студенти стичу неопходна знања о супстанцама које се могу користити као прехрамбени адитиви када је то технолошки оправдано,
Студијски програм: БИОТЕХНОЛОШКО-ПРЕХРАМБЕНИ
Смјер: Контрола квалитета и хигијенске исправности намирница
у току производње, прераде, третмана, паковања, транспорта или складиштења производа.
У току реализовања технолошког процеса производње у различитим гранама прехрамбене индустрије, инжењери овог усмјерења користе и усвојена знања о контроли квалитета индустријске воде, контроли квалитета отпадних вода, и хигијени животне средине.
46 47
Наставним планом утврђено је да студије на овом смјеру трају 4 године, односно 8 семестара. Студијски програм Хемијска технологија креиран је и прилагођен потребама пословног окружења и дипломираним инжењерима обезбјеђује општа и специфична знања и вјештине потребне у предузећима која се баве производњом или контролом квалитета, сировина и енергената (воде, угља, нафте) и производа у хемијској индустрији. Дипломирани инжењери овог профила оспособљени су за управљање процесима у свим гранама хемијске индустрије (производња папира, гуме, полимерних материјала, керамике, стакла, вјештачких ђубрива, средстава за хигијену, прерада дрвета, коже, итд.) користећи знања стечена из области неорганске хемијске технологије, органске хемијске технологије, знања о малозагађујућим технологијама, електрохемијском добијању енергије, пројектовању и управљању процесима у
хемијској индустрији, знања о технолошким операцијама у хемијској индустрији, као и о примјењеним хемијским и инструменталним методама анализе. Данас, а и у будућности, живот и рад човјека не могу се замислити без нафте и њених деривата, или без примјене различитих мазива и уља. Дипломирани инжењери образовани на овом студијском програму имају могућност да заснују радни однос и у рафинеријама нафте и свим установама које се баве дистрибуцијом и трговином деривата нафте и природног гаса.
Студијски програм
ХЕМИЈСКА ТЕХНОЛОГИЈА
Студијски програм првог циклуса Хемијска технологија, има један смјер:
Смјер: Општи (240 ECTS)
Студијски програм Хемијска технологија студентима омогућaва усвајање основних знања у области превенције емисије загађења и обраде већ насталог отпада. Савремени производни системи у области хемијског инжењерства треба да примјењују принципе одрживог развоја, односно морају бити еколошки прихватљиви, о чему дипломирани
инжењери добијају одговарајуће знање у току студирања.
Након завршеног студија и стицања дипломе инжењера на одабраном студијском програму, размишља се о могућностима запошљавања. Наводимо нека производна и привредна друштва и институције у којима раде дипломирани инжењери хемијске технологије:
� Творница папира „SHP Celex“ a.d. Бања Лука;
� „Рафинерија уља Модрича“ а.д. Модрича;
� „Рафинерија нафте Брод“ а.д. Брод;
� Предузеће за производњу уља и мазива „Техносинт“ д.о.о. Бања Лука;
� Регионална депонија Бања Лука „Депот“ ЈП Бања Лука;
� Фабрика воде „Водовод“ а.д. Бања Лука;
� “EURO-INSPEKT” d.o.o. Осјечани Испитна лабораторија Осјечани;
� ЗП Рудник и Термоелектрана Гацко, А.Д. Гацко;
� ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске;
� Јавна установа Институт за испитивање материјала и конструкција РС, Бања Лука;
� Интеграл Инжењеринг а.д. Бања Лука.
48 49
Због изражених потреба текстилне индустрије за високообразованим кадровима, 1987. године је у оквиру Технолошког факултета у Бањој Луци основан Одсјек текстилног инжењерства са задатком да образује инжењере општег смјера, оспособљене за развој и управљање процесима у текстилној индустрији. Лоша привредна ситуација током последњих година довела је до затварања фабрика у области базне текстилне индустрије у Републици Српској и окружењу чиме су и потребе за профилом стручњака општег смјера смањене. Истовремено долази до отварања великог броја малих погона за производњу одјевних предмета и кућног текстила, што доводи до повећане потражње за стручњацима који би били оспособљени да раде, развијају и управљају процесима у оваквим фирмама.
Ово је био разлог увођења новог смјера Дизајн и конфекција у оквиру студијског програма Текстилно инжењерство, у складу са принципима Болоњске декларације.
Избор наставних предмета које садржи наставни план, прилагођен је студентима овог професионалног опредјељења и стицању знања потребних за рјешавање задатака с којима ће се сусретати у току рада.
Да би успјешно извршавали радне задатке који се пред њих постављају у току студирања, студенти смјера Дизајн и конфекција прво стичу потребна знања о природним, хемијским и влакнима специјалних својстава, технологијама производње влакана и текстила, као и о различитим текстилним материјалима и методама које се примјењују у оплемењивању, бојењу и штампању
Студијски програм
ТЕКСТИЛНО ИНЖЕЊЕРСТВО
Студијски програм првог циклуса, Текстилно инжењерство, има два смјера:
Смјер: Одјевна технологија и дизајн (240 ECTS)
Смјер: Обућарска технологија и дизајн (240 ECTS)
текстилних материјала. По завршетку студија инжењери су оспособљени за самосталан и тимски рад у областима текстилне индустрије, на пословима дизајна текстила и одјеће, конструкције, моделовања и технологије израде одјеће, пројектовања одјеће специјалних својстава, те контроле квалитета текстила и одјеће.
На факултету је лиценциран студијски програм Текстилно инжењерство са три смјера у оквиру првог циклуса студија:
� Општи (8 семестара),
� Конфекција (8 семестара) и
� Дизајн и конфекција (6 семестара).
До ове академске године био је активан само смјер Дизајн и конфекција (6 семестара), док се на остала два смјера не врши упис због недовољног броја заинтересованих кандидата.
Након завршеног студија смјер Дизајн и конфекција (180 ECTS бодова) студенти имају могућност запослења само у производним предузећима текстилне индустрије. Међутим, јавља се потреба за кадром овог профила за рад у школама и
другим институцијама за које је потребно имати завршен студиј са 240 ECTS бодова. Из наведених разлога се указала потреба за лиценцирањем новог смјера Одјевна технологија и дизајн (240 ECTS бодова), који би уствари представљао надоградњу већ постојећег смјера Дизајн и конфекција (180 ECTS бодова). Почетком извођења четворогодишњег студијског програма Текстилно инжењерство, престаје упис досадашњег студијског програма у трајању од 3 академске године.
Последњих година на нашим просторима је отворен велики број привредних друштава која се баве производњом обуће, и која запошљавају преко 5800 радника, што је неминовно изазвало потребу и за инжењерима овог профила.
50 51
За успјешније пословање, унапређење постојеће производње и увођење нових технологија у процес производње обуће неопходан је стручно образован кадар из подручја обућарске технологије. Међутим, у ближем окружењу не постоји образовна институција која има организоване академске студије из подручја обућарске технологије. Из наведених разлога Удружење текстила, коже и обуће Републике Српске се обратило Министарству просвјете и културе са захтјевом да се на Универзитету у Бањој Луци односно на Технолошком факултету организује студијски програм који би образовао профиле инжењера за потребе обућарске индустрије.
Основни циљ образовања студената на Технолошком факултету у оквиру студијског програма Текстилно инжењерство је оспособљавање студената за рад на радним мјестима: конструктора, технолога и дизајнера у погонима за производњу одјеће и обуће; наставника и сарадника у школама и на факултетима, као и јавним медијима, модним и рекламним агенцијама, трговачким и другим фирмама.
За студенте који заврше дипломске академске студије - Студиј првог циклуса у трајању од четири године (8 семестра) са израдом и одбраном завршног рада, постоји реална могућност запошљавања. Диплома стечена на овом студијском програму ствара могућност запошљавања на радним мјестима: конструктора, технолога и дизајнера у погонима за производњу одјеће и обуће; наставника и сарадника у школама и на факултетима, као и јавним медијима, модним и рекламним агенцијама, трговачким и другим фирмама. Тренутно, на бироу за запошљавање нема незапослених инжењера овог профила, јер врло брзо налазе посао у великом броју привредних друштава и код самосталних привредника,
који се баве производњом одјеће и обуће. Поред тога, стечено образовање из области дизајна, производње одјеће и обуће, као и релативно мала улагања у почетни капитал пружају могућност да изразе властиту креативност и постану самостални привредници покретањем властитог бизниса.
Након завршеног студија и стицања дипломе инжењера на одабраном студијском програму, размишља се о могућностима запошљавања. Инжењери овог профила проналазе запослење у производним и привредним друштвима и код самосталних привредника, као што су:
� приватна компанија “Exclusive lingerie”, Бања Лука, која се бави производњом интимног женског рубља;
� Dević tekstil d.o.o., Теслић, бави се производњом и продајом рубља;
� Miltex d.o.o., и ANG d.o.o. Бања Лука, који се баве производњом радне одјеће;
� „PRЕМIЕR“ d.о.о. Добој предузеће за производњу текстилне конфекције;
� творнице обуће Санино д.о.о. Дервента и БЕМА д.о.о. Бања Лука и
� GMP Kompani d.o.o. Бања Лука творница намјештаја.
Наставни план и програм I циклуса студија на студијском програму Текстилно инжењерство, који се изучава на Технолошком факултету у Бањој Луци, формиран је кроз уважавање искуства и мишљења стручњака са других факултета из земље и окружења, као и универзитета из Европске Уније. Такође, водило се рачуна о захтјевима и потребама наше привреде, који су изнесени у званичним дописима Привредне коморе.
52 53
Наставним планом утврђено је да на студијском програму Графичко инжењерство, смјер Општи, студиј траје 4 године (8 семестара). Избор наставних предмета са припадајућим наставним програмима, прилагођен је студентима овог професионалног опредјељења, а распоред предмета по годинама и семестрима равномјерно је распоређен уз уважавање броја часова потребних за реализовање различитих облика наставе.
Студијски програм Графичко инжењерство образује студенте за професију инжењера графичких технологија у складу са потребама привреде и друштва. Студенти овог профила су неопходни индустријској грани графичке индустрије, а интердисциплинарна знања у складу са склоностима дају им могућност да раде и у другим индустријским гранама. Графичке технологије доживјеле су значајне трансформације и унапређења квалитета штампаних производа захваљујући новим техничким и технолошким проналасцима. Савремени рачунарски системи омогућили су примјену веома прецизних репродукционих техника скенирања, дигиталног снимања и штампе. Посебан значај овог профила везан је за подручје израде амбалаже неопходне свим врстама роба и производа, а студенти кроз студијски програм стичу знања чијом
Студијски програм
ГРАФИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО
На Технолошком факултету је у оквиру првог циклуса студија лиценциран студијски програм Графичко инжењерство:
Смјер: Општи (240 ECTS)
примјеном се обезбјеђује визуелизација производа, а која производима обезбјеђује успјех у савременој тржишној конкуренцији. За успјешно пословање привредног субјекта, неопходно је познавати и уважавати одређене графичке стандарде, о чему студенти уче у току студија. У току реализовања образовног процеса, студенти, такође, стичу и специфична знања и вјештине у областима фотографије, електронског издаваштва, wеб дизајна, мултимедија, 3Д моделовања и анимација. Свршени студенти Графичког инжењерства и дизајна компетентни су да рјешавају реалне проблеме из праксе са способношћу критичног мишљења и анализе проблема, синтезе рјешења, предвиђања понашања одабраног рјешења
са јасном представом шта су добре, а шта лоше стране одабраног рјешења. Свршени студенти овог нивоа студија посједују компетенцију за примјену знања у пракси, те праћење и примјену новина у струци, као и за сарадњу са локалним социјалним и међународним окружењем.
54 55
За стицање квалификације степена другог циклуса на Технолошком факултету у Бањој Луци, потребно је, након завршеног првог циклуса, студирати и радити по еквиваленту вреднованом са 60-120 ECTS бодова, што одговара периоду од једне до двије године (или два до четири семестра) редовног или ванредног студирања. За
завршетак другог циклуса студија број
ECTS бодова мора у збиру са првим
циклусом дати 300 бодова, што одговара
периоду од пет година редовног студија. На
основу успјешно завршеног студија другог
циклуса, студенти имају право уписа на
студије трећег циклуса (докторске студије).
ДРУГИ ЦИКЛУС СТУДИЈА (дипломске студије) Студијски програм ПРЕХРАМБЕНО ИНЖЕЊЕРСТВО
(други циклус)
Модули:
1. Прехрамбене технологије намирница биљног поријекла
2. Прехрамбене технологије намирница животињског поријекла
3. Индустријски биопроцеси (Биопроцесне технологије)
4. Управљање и контрола квалитета хране и пића
Научна област којој припада студијски програм
Научна област: Инжењерство и технологија.
Научно поље: Прехрамбено инжењерство и Индустријска биотехнологија
Уже научне области:
� Прехрамбене технологије намирница биљног поријекла,
� Прехрамбене технологије намирница животињског поријекла,
� Управљање и контрола квалитета хране и пића
� Индустријски биопроцеси.
Врста студија и модел студијског програма
Дипломске академске студије: Студије другог циклуса трају једну годину (2 семестра), са израдом и одбраном завршног (мастер) рада.
Студијски програм Прехрамбено инжењерство се изводи према моделу:
4+1+3, односно 240 ECTS + 60 ECTS + 180 ECTS.
3.3
56 57
Технолошки факултет у Бањој Луци кроз студијски програм Прехрамбено инжењерство образује инжењере у научној области инжењерства и технологије, реализује опште и специфичне циљеве образовања стручњака са високим нивоом фундаменталног и примјењеног знања из области различитих прехрамбених технологија, биохемијског инжењерства и контроле квалитета и безбједности хране и пића. Наставни планови и програми креирани су тако да садрже већи број изборних предмета, груписаних у модуле на основу ужих научних области које обрађују. Наставни програми креирани су тако да омогуће стицање знања о најновијим достигнућима из одабраних области прехрамбеног инжењерства, као и научних области битних за успјешно управљање квалитетом хране и пића. За извођење наставе на студију другог циклуса ангажовани су наставници и сарадници са одговарајућим научним референцама, који су способни да студенте уведу у методологију теоретског и практичног истраживачког и научног рада.
По завршетку студија другог циклуса студијског програма Прехрамбено инжењерство, студенти су оспособљени за систематично професионално усвајање и преношење знања. Кроз рад на рјешавању пројектних задатака базираних на практичним примјерима, студенти се оспособљавају за самосталан и тимски рад, научни приступ рјешавању проблема у дјелимично или потпуно непознатом окружењу у прехрамбеној индустрији и за избор најповољнијег модела финансирања истраживачких пројеката. Осим тога, студенти развијају властите способности за прикупљање информација о новим технолошим, научним и стручним достигнућима у области прехрамбеног инжењерства. У току трајања образовног процеса студенти се припремају за тимски рад и ангажовање компетентних кадрова за рјешавање специфичних проблема. Стицањем потребних знања у току студија другог циклуса, студенти су научно и стручно оспособљени за наставак образовања кроз трећи циклус студија (докторске студије).
Циљеви студијског програма и исход процеса учења Студијски програм ХЕМИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО
(други циклус)
Модули:
1. Процесно хемијско инжењерство
2. Еко-инжењерство
3. Неорганске хемијске технологије
4. Органске хемијске технологије
Научна област којој припада студијски програм
Научна област: Инжењерство и технологија
Научно поље: Хемијско инжењерство
Уже научне области:
� Процесно инжењерство
� Еколошко инжењерство
� Неорганске хемијске технологије
� Органске хемијске технологије
Врста студија и модел студијског програма
Дипломске академске студије: Студије другог циклуса трају једну годину (2 семестра),
са израдом и одбраном завршног (мастер) рада.
Студијски програм Хемијско инжењерство се изводи према моделу:
4+1+3, односно 240 ECTS + 60 ECTS + 180 ECTS.
58 59
Технолошки факултет у Бањој Луци образује инжењере на пољу хемијског инжењерства, који су оспособљени за развој и управљање процесима у хемијској процесној индустрији. Поред општих циљева, други циклус студија на Технолошком факултету у Бањој Луци, настоји да обезбиједи ефикасно и рационално образовање научно-стручних кадрова из области хемијског инжењерства, кроз наставне планове и програме са већим бројем изборних предмета. Наставни програми садрже информације о најновијим достигнућима из области хемијског инжењерства. За извођење наставе на студију другог циклуса ангажовани су наставници и сарадници са одговарајућим научним референцама, који су способни да студенте уведу у методологију теоретског и практичног истраживачког и научног рада.
По завршетку студија другог циклуса студијског програма Хемијско инжењерство, студенти су оспособљени за
систематично професионално усвајање и преношење знања, креирање оригиналних идеја и лако укључивање у савремене научне и стручне токове. За провођење истраживачког рада важна је доступност информација о текућим истраживањима, али и о савременим научним и стручним сазнањима. Рјешавањем пројектних задатака базираних на практичним примјерима, студенти се оспособљавају за отклањање специфичних проблема, примјеном критичке анализе и доношењем рјешења у условима непотпуних информација и за избор најповољнијег модела финансирања истраживачких пројеката. У току трајања образовног процеса студенти се припремају за тимски рад и ангажовање компетентних кадрова за рјешавање специфичних проблема. Стицањем потребних знања у току студија другог циклуса, студенти су научно и стручно оспособљени за наставак образовања кроз трећи циклус студија (докторске студије).
Циљеви студијског програма и исход процеса учења
Студијски програм ТЕКСТИЛНО ИНЖЕЊЕРСТВО
(други циклус)
Модул:
Дизајн и одјевна технологија
Научна област којој припада студијски програм
Научна област: Инжењерство и технологија
Научно поље: Текстилно инжењерство
Уже научне области:
� Текстилне технологије и инжењерство
� Дизајн текстила и одјеће
Врста студија и модел студијског програма
Дипломске академске студије
Студије другог циклуса на студијском програму Текстилно инжењерство трају двије године (4 семестра), са израдом и одбраном завршног (мастер) рада. На тај начин је омогућен упис на студије
другог циклуса кандидатима који су своје образовање на првом циклусу студија стекли према старијем наставном плану који траје 3 године (6 семестара, односно 180 ECTS).
Студијски програм Текстилно инжењерство се изводи према моделу: 3+2+3,
односно 180 ECTS + 120 ECTS + 180 ECTS.
60 61
Циљеви студијског програма и исход процеса учења
Други циклус студија студијског програма Текстилно инжењерство на Технолошком факултету у Бањој Луци је природан наставак првог циклуса студија. Организован је у складу са Болоњском декларацијом и на основу искуства стеченог у организовању и реализовању магистарског студија према старом наставном плану на овом факултету. Поред општих циљева, други циклус студија на Технолошком факултету у Бањој Луци укључује и посебне циљеве који подразумијевају ефикасно и рационално образовање стручно-научних кадрова из области текстилног инжењерства. Наставни планови садрже већи број изборних предмета, а програми поред фундаменталних знања, садрже и
информације о најновијим достигнућима у области текстилног инжењерства. За извођење наставе на студију другог циклуса ангажовани су наставници и сарадници са одговарајућим научним референцама, који су способни да студенте уведу у методологију теоретског и практичног истраживачког и научног рада. У току трајања студија другог циклуса студенти се оспособљавају за систематично усвајање знања, за креирање оригиналних идеја и лако укључивање у савремене научно-стручне токове, припремају за тимски рад и рјешавање специфичних проблема.
Стицањем потребних знања у току студија другог циклуса, студенти су научно и стручно оспособљени за наставак образовања кроз трећи циклус студија (докторске студије).
Циљеви студијског програма и исход процеса учења
На Универзитету у Бањој Луци, и факултетима као његовим организационим јединицама, у току је израда Правилника о начину праћења истраживања и провјерама знања студената на трећем циклусу студија, и израда наставних планова и програма студија трећег циклуса, усклађених са правилима студирања заснованих на Европском систему преноса бодова.
Студије трећег циклуса трају три године и имају обим од најмање 180 ECTS, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ECTS на студију првог и другог циклуса. Студије трећег циклуса се изводе према лиценцираним студијским програмима, који обухватају различите облике наставе: предавања, вјежбе, семинаре, консултације, самостални студијски истраживачки рад (објављивање научних радова у признатим научним публикацијама, припрему, израду и одбрану докторске дисертације) у складу
са лиценцираним студијским програмима на Универзитету. Предавања из наставних предмета изводе се као групна или индивидуална (менторска) и трају најмање годину дана.
Кандидати на трећем циклусу студија су студенти докторских студија. Завршен трећи циклус студија може стећи кандидат који је, након завршеног другог циклуса студија, успјешно завршио период редовног студирања и истраживања, еквивалентан периоду од 3 године (180 ECTS). Овај временски период кандидат може провести на Универзитету или у неком институту за истраживање, који је признат од стране Универзитета. Докторска дисертација представља завршни дио студијског програма трећег циклуса студија и вреднује се са 60 ECTS. Трећи циклус студија кандидат окончава одбраном докторске дисертације, чиме стиче научни степен доктора наука одговарајуће научне области.
ТРЕЋИ ЦИКЛУС СТУДИЈА (докторске студије)3.4
62 63
Статус студента стиче се уписом на одговарајући студијски програм, под условима и на начин предвиђен одговарајућим прописима Универзитета. Студенти који су уписани на Универзитет улазе у уговорни однос са Универзитетом, а Уговором се утврђују права, обавезе и одговорности студената, услови студирања, права и обавезе Универзитета и факултета, као организационих јединица, према студентима. Студенти који су примљени и уписани у високошколску установу улазе у уговорни однос са том
установом, односно факултетом као организационом јединицом универзитета, у складу са законом, подзаконским актом и статутом. Студенту који је уписан издаје се студентска књижица (индекс).
Интересе студената Универзитета представља и заступа Савез студената Технолошког факултета, као студентско представничко тијело. Савез студената Технолошког факултета (ССТФ) је организација чији је основни циљ заштита права и интереса студената Технолошког факултета и побољшање услова студирања и активно учешће у реформи високог образовања; заступање интереса студената пред просвјетним, универзитетским и факултетским управљачким тијелима; популаризацију ваннаставних активности; организовање културних, спортских и забавних манифестација, унапређење међународне сарадње и слично.
Савез студената Технолошког факултета је основан 22. новембра 1993. године уписом у регистар удружења грађана при Основном суду у Бањој Луци, редни број решења РГ-50/93. У протеклом периоду представници ССТФ су се борили за остваривање и заштиту права и интереса чланова ССТФ, заступали су студенте Технолошког факултета у органима Технолошког факултета у Бањој Луци, пред градским и државним органима власти. Борили су се за побољшање студентског стандарда и унапређење квалитета наставно-научног процеса. Учествовали у измјенама постојећих наставних планова и програма на Технолошком факултету, и стварању нових. Начин рада и назив Студентског представничког тијела уређује ССТФ својим актом/статутом, а начин обезбјеђења просторних и других услова за рад ССТФ-а утврђује се уговором између Универзитета и ССТФ-а.
Начин избора и број чланова ССТФ-а утврђује Сенат својим актом. Право да бирају и да буду бирани за члана ССТФ-а имају редовни студенти сва три циклуса студија уписани на студије у школској години у којој се бира Студентско представничко тијело. Мандат чланова
Студентског представничког тијела траје годину дана.
Највиши орган ССТФ-а је Скупштина коју чине по 5 представника студената са сваке године и 5 апсолвената, изабраних на непосредним и тајним изборима, затим предсједник и 2 потпредсједника и студент продекан, који су изабрани од стране Скупштине ССТФ-а. Предсједник ССТФ-а је предсједник Скупштине, а потпредсједници ССТФ-а су и потпредсједници Скупштине ССТФ-а.
Извршни одбор ССТФ-а је извршни и оперативни орган, кога чине предсједник и потпредсједник ССТФ-а и менаџери сектора. Лица одговорна за заступање и представљање ССТФ-а су предсједник и потпредсједници ССТФ-а. У оквиру Савеза студената постоје и сектори за маркетинг, међународну сарадњу, спорт, културу, науку, студентски стандард и права студената.
Студенти Технолошког факултета имају право и обавезу да активно учествују у реализовању различитих пројеката: научног, стручног, образовног, спортског и промотивног карактера.
САВЕЗ СТУДЕНАТА ТЕХНОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА4
Република СрпскаУниверзитет у Бањој Луци
Војводе Степе Степановића 7378 000 Бања ЛукаРепублика Српска
Тел: +387 51 434 360
www.tfbl.org
Дизајн и техничка припрема:
Бранка Ружичић, дипл. инжењер графичке технологије
