e-mail:kozarski@prijedor.com www.rtvprijedor.com

PRIJEDOR 16. MART 2018.GODINA XLIII ¹ BROJ 2217 ¹ CIJENA 1KM

ДО БАЊАЛУКЕ ЗА 10 КИЛОМЕТАРА КРАЋЕ Ауто-пут Приједор - Бања Лука

Изградња ауто-пута Бања Лука - Приједор - Нови Град, која би требало да почне за двије године и заврши се до 2023, неће бити само мртво слово на папиру. Дужина ауто-пута износиће 42 километра, а просјечни трошкови изградње су око 298 милиона евра. Просјечна цијена километра овог ауто-пута износиће око седам милиона евра.

Породица Миочиновићстрахује за своју безбједност

КУЋА НА ДВА КЛИЗИШТАОБЕЗБИЈЕЂЕНА СРЕДСТВА ЗА ОБНОВУ ШКОЛЕ У РАСАВЦИМА

Аљоша Новаковић, директор Музичке школе “Саво Балабан”

- Трудићу се да мој вапај за концертном салом сви чују. То је оно што све школе у ре-гији имају, а ми не. Нашим

музичарима то треба, јер ће тако наша музика још даље одјекнути.

БИВШИ УЧЕНИЦИ КУЛТУРНИ АМБАСАДОРИ ГРАДА

ТЕШКА СЈЕЋАЊАНА 2014. ГОДИНУПовишен водостај Сане, про-теклих дана, заплавио је око стотињак домаћинстава у насељима Тукови, Брезича-ни, Рашковац и Гомјеница. У већини случајева вода није продрла у стамбене објекте. Они који су имали несрећу да им вода уђе у двориште, кажу да су се сјетили катастрофал-них поплава 2014. године

ЧУДО У ПЕТРОВУ

КОКА СНИЈЕЛА ЈАЈЕСА ЏЕК-ПОТ БРОЈЕВИМА

A-PDF Scan Optimizer Demo. Purchase from www.A-PDF.com to remove the watermark

2. 16. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

TIM POVODOM ¹ TIM POVODOM

Gradona~elnik Milenko\akovi} razgovarao je uponedjeqak u Prijedoru saambasadorom BiH u [vaj-carskoj, An|elkom Grahovcem,o dosada{woj saradwi sa ovomdr`avom, s akcentom nabudu}e projekte i privla~ewestranih investicija. [vaj-carska je zemqa poznata povisokoj cijeni radne snage,zbog ~ega izmje{ta dio svojeproizvodwe {irom svijeta. Totreba iskoristiti zaprivla~ewe {to vi{einvestitora u Bosnu iHercegovinu i Prijedor, rekaoje ambasador Grahovac, na pri-jemu kod gradona~elnikaPrijedora.- Na nama, koji radimo u diplo-matsko-konzularnim pred-stavni{tvima {irom svijeta,je da poku{amo prona}i {tovi{e investitora, da poja~amoekonomsku diplomatiju kakobi privukli na{u dijasporukoja je zaista mo}na. To je ve}2-3 generacija u [vajcarskoj,koji bi investirali na ovimprostorima i otvarali novaradna mjesta - rekao jeGrahovac.Na neke od dosada{wih vido-

va saradwe sa [vajcarskomvladom, podsjetio jegradona~elnik PrijedoraMilenko \akovi}:- Poznato je da je prvi vodovodkoji smo radili u Prijedoru,realizovan kroz grant [vaj-carske vlade, u iznosu od 14miliona {vajcarskih frana-ka. Tako|e smo imali vi{ekorisnih projekata, pogotovoza prakti~nu nastavu u sred-

wim {kolama, koje jepodr`ala [vajcarska - rekaoje \akovi}.Ambasadori su uvijek dobro-do{li u Prijedor kao otvorengrad, sa `eqom da se daqerazvija, prije svega u ekonom-skoj sferi, ali i svim drugimoblastima `ivota, poru~io jegradona~elnik \akovi}.

Razgovarano je o sada{woj iunapre|ewu budu}e saradwe,kao i o polo`aju hrvatskogstanovni{tva na ovom podru~ju.Gradona~elnik \akovi} rekaoje da je bilo rije~i i o budu}imzajedni~kim projektima.- Dogovorili smo odre|ene pro-jekte koje }emo realizovati utoku ove godine. Tako|e, bilo jerije~i i o saradwi regija koje suna grani~nom podru~juRepublike Hrvatske iRepublike Srpske. Mi ve}imamo saradwu na{ih agencijaza ekonomski razvoj, tako }emonastaviti i daqe da sara|ujemona taj na~in. Ve} du`i niz godi-na imamo zaista korektnu sarad-wu sa Ambasadom Hrvatske uBiH - dodao je \akovi}. Ambasador Hrvatske u BiH, Ivan

Del Vekio, rekao je da je sagradona~elnikom preciznodefinisao sqede}e korake kojise ti~u privrede i povratkahrvatskog stanovni{tva uPrijedor. - Da zavr{imo projekat koji smozacrtali zajedno, to je nasipawe800 metara puta prema grobqu iCrkvi Svete Ane. Taj projekat imnogi drugi o kojima smo razgo-varali, va`ni su za povratakHrvata u ovaj grad. Za nas je topitawe od izuzetnog zna~aja,zato }emo nastaviti na{usaradwu onako kakva je bila ido sada - dodao je Del Vekio.Sastanku u Prijedoru prisustvo-vao je generalni konzulRepublike Hrvatske u BawojLuci, Zlatko Kramari}.

Ulogu prijateqskog Trenta urealizaciji ovakvih i sli~nihprojekata potencirao je grado-na~elnik Prijedora Milenko\akovi}, naglasiv{i da oni,ve} du`e vrijeme, kroz javnukuhiwu i na druge na~ine,poma`u Qubiju. - Sada su predlo`ili Graduda zajedni~ki sondiramosituaciju u Qubiji, gdje seslilo jako puno izbjeglica saraznih prostora, pa gra|ani,zbog pomawkawa radnih mje-sta, `ive u ote`anoj socijal-noj situaciji - rekao je\akovi} i naglasio da se krozovaj projekat, u saradwi sagra|anima, poku{ava do}i doideja kako pomo}i ovompodru~ju. On je podsjetio da suQubijski rudnici i daqe

najve}a razvojna {ansa ovogpodru~ja i da je Qubija nekadbila razvijeno mjesto, dok jeRudnik funkcionisao i imaosjedi{te ovdje. - Vi znate da se o projektupokretawa Rudnika #Qubija#razgovara i da se tra`erje{ewa. Grad Prijedor jeiznio svoja mi{qewa i `equda se vodi ra~una ko }e kupitiakcije Rudnika u Qubiji, jernam je ciq zapo{qavawe rad-nika sa ovog i drugih podru~ja,a ne neka nejasna transakcijakoja ne bi donijela promjene uQubiji - zakqu~io je\akovi}.Projekat #Analiza stawa ipotreba Qubije# rezultat jeobuke 16 mladih qudi na temuparticipativnog planirawalokalnog ekonomskog razvoja.

Od toga je wih osam ponudiloprve projekcije dokumenta koji}e poslu`iti kao vodi~ upisawu budu}ih projekataza podru~je Qubije i okolnihmjesta.- Prvi dio obuke je bio uPrijedoru, a zatim u Trentu uItaliji, jer smo `eqeli daprenesemo primjere dobreprakse u na{u lokalnu zajed-nicu, odnosno u Qubiju - izja-

vila je Maja Kos, u~esnik ipromoter Projekta, kojeg nazi-va planom za razvojbudu}nosti. -Zato i o~ekujemo aktivnou~e{}e gra|ana, stanovnikaQubije u procesu dono{ewaodluka, da zajedni~ki sagle-damo {ta bi oni `eqeli davide i kako i u kom pravcu`ele da se razvija wihovalokalna zajednica -zakqu~ila je Maja Kos.

Ambasador Grahovac: Dobra saradwa Grada Prijedora

sa Ambasadom Hrvatske u BiH

POJA^ATI EKONOMSKUDIPLOMATIJU

DOGOVORENI BUDU]I PROJEKTI

Ambasador BiH u [vajcarskoj u razgovoru sgradona~elnikom Prijedora

D. S.

M. Stegi}

R. Re~evi}

Ambasador Hrvatske u Bosni i Hercegovini,

Ivan Del Vekio, boravio je ove sedmice u rad-

noj posjeti Prijedoru, gdje se sastao sa

gradona~elnikom Milenkom \akovi}em

U Qubiji sagledavano stawe i potrebe ovog podru~ja

PROJEKAT ZA SVE GRA\ANEU Qubiji su predstavqeni dosada{wi rezultati projekta #Analiza

stawa i potreba Qubije# koji realizuje Udru`ewe Program Prijedor

iz Trenta, u saradwi sa Gradom Prijedorom i Agencijom za ekonoms-

ki razvoj grada Prijedora #Preda-PD#

Projekat #Analiza stawai potreba Qubije# rezul-tat je obuke 16 mladihqudi na temu participa-tivnog planirawalokalnog ekonomskograzvoja. Od toga je wihosam ponudilo prve pro-jekcije dokumenta koji}e poslu`iti kao vodi~u pisawu budu}ih proje-kata za podru~je Qubijei okolnih mjesta.

Sa radnog dogovora u Qubiji

Sa sastanka u Prijedoru

Jedno od aktuelnih odborni~kihpitawa na nedavnom 15. zas-jedawu gradske skup{tine,odnosilo se na dugo o~ekivanurekonstrukciju neuslovnogobjekta Podru~ne {kole uR a s a v c i m a .- Dobra je vijest da suobezbije|ena sredstva za tenamjene i da rekonstrukcijuPodru~ne {kole u Rasavcima,prema onome {to je najavqeno sarepubli~kog nivoa, treba o~eki-vati ve} u ovoj godini - poru~ioje gradona~elnik Milenko\akovi}. - To je jedna od rijetk-ih podru~nih {kola gdje sepove}ava broj djece, a imaobjekat s po~etka 20. vijeka. On,na`alost, nije do{ao u fazuure|ivawa, a svima je poznatoda smo veliki broj {kolskihobjekata na podru~ju gradarekonstruisali i uredili uskladu sa energetskim normama

- rekao je\akovi}. On je izraziouvjerewe da }ese rekonstruk-cija {kole uR a s a v c i m aobaviti nazadovoqstvou~enika, nas-tavnog osobqai gra|ana.\akovi} seosvrnuo i narealizaci jup r o j e k t avodosnabdije-vawa #Crnovrelo# na{ i r e m

podru~ju Omarske, koji zajed-ni~ki realizuju Prijedor iB a w a l u k a .- Najavqeno mi je da }e najkasni-je u avgustu ili po~etkom sep-tembra biti zavr{ena fabrikavode, {to }e stvoriti uslove, ami radimo na tome, za nastavakprojekta tercijalne mre`eku}nih prikqu~aka na tompodru~ju - naveo je \akovi}. Tokom skup{tinskog #Aktuelnog~asa#, u odgovorima naodborni~ka pitawa, bilo jerije~i o dosada{woj izgradwiSportske dvorane na Urijama tenedovoqnoj funkcionalnosti ipopuwenosti pija~nih objekata ugradu, koji, kako je konstato-vano, te{ko podnose konkuren-ciju velikih trgovinskih mega-centara.

OBEZBIJE\ENA SREDSTVA ZAOBNOVU [KOLE U RASAVCIMA

R. Re~evi}

Pogled na objekat {kole u Rasavcima (arhivski snimak)

16. mart 2018.#Kozarski vjesnik# 3.

TEMA BROJA ¹ TEMA BROJA

DO BAWALUKE ZA 10 KILOMETARA KRA]EAuto-put Prijedor - Bawa Luka

Usvajawem odluke outvr|ivawu uslova zadodjelu koncesije pu-

tem pregovara~kog postupkaza izgradwu auto-puta BawaLuka - Prijedor od straneVlade RS, napravqen jezna~ajan korak u realizaci-ji ovog projekta.Potpisivawe kona~nog ugo-vora o koncesiji trebalo bida bude do kraja aprila iliu maju.- Usvajawem ove odluke, na-pravili smo jo{ jedan korakka realizaciji ovog zna~aj-nog projekta. Mo`emo slo-bodno re}i da je nekih 95posto ispregovarano, a sadulazimo u zavr{nicu kojapo~iwe momentom wihovetehni~ke ponude i finan-sijskog modela. Komisija zakoncesiju je dala svoju sa-glasnost za izvedene prego-vore. Sada imamo oko 60 da-na vremena da sva ostalapitawa ispregovaramo sakineskim partnerom te daMinistarstvo saobra}aja iveza iza|e pred Vladu RSsa prijedlogom kona~nogugovora za potpis - ka`e di-rektor #Autoputeva# Repu-

blike Srpske, Du{an Topi}. On dodaje da sve ide poplanu, mada ne{to sporijenego {to se o~ekivalo. - U po~etku smo o~ekivalida }e to sve i}i ne{to br-`e, ali kineski partnerisu, sami po sebi, malokomplikovani. Wihoveprocedure i konsul-tacije sa Kinom zah-tijevaju da ~itavadinamika ide ne-{to sporije, me-|utim do{li smodo kraja i mi-slim da u aprilui maju treba dapotpi{emo kon-cesioni ugovor. Usvakom slu~ajutrebalo bi da bude-mo zadovoqniu~iwenim poslom idinamikom - ocijenio jeTopi}.On je pojasnio da postojetri varijante trase auto-pu-ta koje je projektovao beo-gradski Institut saobra}a-ja CIP, me|utim najvjero-vatnije }e biti odabranavarijanta dva.- Ta varijanta se pokazala

kao najpovoqnija. Mislimda }e zato ona ostati na{eopredjeqewe i izbor, uznapomenu da kada se krenesa detaqnijim istra`nimradwama na terenu, a to seodnosi na geotehni~ke is-tra`ne radove, postoji mo-gu}nost da zbog lokalnihuslova na terenu bude bla-gog pomjerawa trase lijevoili desno. To su takozvanemikro lokacije na kojima sumogu}a pomjerawa, ali de-finitivno ne neka ve}a

odstupawa od predlo`ene iusvojene trase - pojasnio jeTopi}.Razmjera trase auto-puta iimovinsko-pravni pregovo-ri sa vlasnicima

zemqi{ta bi}e obavqeninakon {est mjeseci od pot-pisivawa ugovora, {to zna-~i krajem godine.- [to se ti~e razmjeravawa

trase auto-putana terenu iobavqawa imo-vinsko-pravnihpregovora sav l a s n i c i m a

zemqi{ta, neza-hvalno je davati

nekakve rokove,ali mislim da nam,

nakon potpisivawakoncesionog ugovora, tre-

ba minimum {est mjeseci dase kineski partner organi-zuje i pripremi minimalnatehni~ka dokumentacija ko-ja nam je potrebna za teren.Li~no o~ekujem da }e sekoncesioni ugovor potpisa-ti u aprilu ili maju ove go-

dine i da }e se odmah po~e-ti sa prikupqawem podata-ka na terenu iz te terenskedokumentacije - napomiwena{ sagovornik.

U Ministarstvu saobra}ajai veza ka`u da je planiraniperiod projektovawa dvijegodine, a period izgradwetri. To zna~i da bi radovimogli po~eti 2020. godine,a zavr{eni 2022. da bi se,godinu dana kasnije, mogloobaviti i zvani~nopu{tawe auto-puta u sao-bra}aj. Du`ina auto-putaPrijedor - Bawa Luka izno-si}e 42 kilometra, a pro-sje~ni tro{kovi izgradwesu oko 298 miliona evra.Prosje~na cijena kilometraovog auto-puta iznosi}e okosedam miliona evra.

Pero [padi}

Izgradwa auto-puta Bawa Luka - Prije-

dor - Novi Grad, koja bi trebalo da

po~ne za dvije godine i zavr{i se do

2023, ne}e biti samo mrtvo slovo na

papiru, tvrde u Javnom preduze}u #Au-

toputevi# i Ministarstvu saobra}aja

Republike Srpske

Du{an Topi}, direktor JP #Autoputevi RS#

Varijanta dva najizvjesnija trasa auto-puta

TRASA AUTO-PUTA

(VARIJANTA 2)Prema varijanti dva, polazna

ta~ka auto-puta iz Prijedora bi}eizme|u ^irkin Poqa i Gorwih

Orlovaca. Trasa auto-puta potom idepreko Gorwih Garavaca, u Kozaru{iprelazi magistralni put te desnom stra-nom (iz pravca Prijedora) ide prekoHrni}a do Kami~ana gdje se ponovovra}a na lijevu stranu magistralnog

puta gdje preko Babi}a, Bistrice,Veli}a i Potkozarja (Ivawske)

ide u pravcu Bawalukeodnosno do naseqa

Trn.

INTERVJU ¹ INTERVJU

4.

М. Стегић

16. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

Музичка школа обиље-жава више од 60 година постојања. Колико је за Вас значајан овај јуби-леј и чиме се ова школа може похвалити у доса-дашњем раду?- Наша Музичка школа је би-сер који треба његовати, чува-ти и цијенити. Све генерације које су изашле из ове школе су доказ за то. Наши бивши уче-ници су културни амбасадори нашег града, на које требамо бити поносни. Оно за чим ва-пимо је концертна сала, јер Музичка школа нема довољно капацитета да изводи наставу, а камоли да одржава концерте. Морамо се увијек ослањати на друге културне установе у на-шем граду. Расадник музичких талената јесмо, зато морамо пружити адекватне услове за рад. Тренутно их имамо када је у питању извођење наставе, али даље од тога не. Поред редовног шко-ловања ученика на по-стојећим одсјецима, у овој школи су форми-рани и бројни оркестри који су запажени код публике. Које све саста-ве имате?- Имамо оркестар гитара који је јако успјешан, за њим не за-остаје ни оркестар хармоника, већ су имали бројне наступе, а реакције публике су одлич-не. За њима долази гудачки оркестар који је још у повоју. Гудачки оркестар је синоним за велике градове, а ми се мо-жемо похвалити да смо врло успјешно почели: тренутно овај оркестар броји 15 члано-ва и можемо рећи да смо од квантитета направили квали-тет. Имамо и поп секцију која је мјештовитог састава што се тиче инструмената и вокала. У питању су обраде поп музике и то се свидјело приједорској публици, што видимо по по-сјећености концерата. Има-мо хорове основне и средње Музичке школе, као и пред-школског узраста. Они су нај-симпатичнији, то су наши већ познати “Вилењаци”. Прошле године почели сте са промоцијом музи-ке у основним школама, затим и у вртићу. Какве су реакције дјеце?- Реакције су позитивне. Кре-нули смо са овим програмом прошле године и имамо у плану да наставимо с тим и у будућности. Обишли смо градске основне школе, а на-кон њих и градски вртић. То је било дружење дјеце уз му-зику. Наши ученици и профе-сори представили су својим другарима на забаван начин оно што раде. Послије сваког концерта, тражило се још, то је оно што нас је заиста оду-шевило, јер дјеца су најискре-

нија публика. Колико је тешко борити се са комерцијалном музиком и кичем који је у великој мјери прису-тан?- Јако је тешко данас изаћи на крај са тим. Ја сам музичар, али не разумијем ту музику: прво не разумијем текст, ис-кривљена је боја гласа, то је нешто пластично и та музика не може да допре до вашег срца. Нажалост, млади на-раштаји слушају ту музику и колико види и схватају, а ону праву, изворну занемарују. У томе се огледа овај програм. Ми у Музичкој школи имамо задатак да његујемо ово што су стварали познати музички великани, за то смо се опре-дијелили, имали смо најквали-тетније школовање и трудимо се да то што смо учили пре-несемо на нашу дјецу. Када видимо наше бивше ученике како напредују у свијету музи-ке, ми смо поносни. Награде су примамљи-ве за ученике Музичке школе, о чему говоре бројна такмичења и фе-стивали. - Свако дијете, а и одрасли воле када су награђени за свој

труд. То је заслуга за све оно што смо урадили. Имамо мно-го даровите дјеце која су вео-

ма успјешна на бројним такми-чењима. На Шестом школском такмичењу Музичких школа

узели смо 40 првих награда, спремамо се за Републичко. У овој школској години имамо ученицу са Одсјека клавира која је узела прву награду у Словенији, наши хармоника-ши спремају се за такмичење у Угљевику, клавиристи одла-зе на такмичење у Лазаревац и Суботицу, затим их очекује једно престижно такмичење и Паризу. Ученици вриједно раде и постижу завидне ре-зултате. Који су Ваши приорите-ти од када сте постали директор ове установе?- Ова школа мора да напредује у сваком смислу. Професори морају да се едукују, јер свако-ме треба едукација. Ви ако сте професор, то не значи да сте зналац, то вам је само карта да можете радити тај посао, али кроз тај посао долазите до разних креација. По том пи-тању желим да са својим коле-гама тимски пробудимо наше личне креације које ћемо пре-носити на нашу дјецу и усавр-шавати их да буду бољи од нас. То је моја обавеза. Не смијемо бити затворени круг, да оно што знамо, да знамо за себе. Данас је у већини слу-чајева тако. Знање би требало да пренесемо на ученике, а они ће даље одређивати свој музички пут. Ако знамо да смо ми судионици у томе, ја сам испунио свој циљ. Трудићу се да мој вапај за концертном са-лом сви чују. То је оно што све школе у регији имају, а ми не. Нашим музичарима то треба, јер ће тако наша музика још даље одјекнути.

Аљоша Новаковић, директор Музичке школе “Саво Балабан”

БИВШИ УЧЕНИЦИ КУЛТУРНИ АМБАСАДОРИ ГРАДАС правом се може рећи да је Музичка школа “Саво Балабан” расадник врсних музичких талената. Директор ове школе Аљоша Новаковић, у

интервјуу “Козарском вјеснику”, каже да је један од задатака ове шко-ле очување оних правих, истинских, умјетничких и традиционалних вриједности музике у нашој средини. Да би рад музичких стваралаца што више одјекнуо, потребна им је концертна сала

Музичка школа у Приједору основана је 1955. године под називом ”Нижа музичка школа“. Од те године носи име Школа за основно музичко обра-зовање, а од 1994. године проширује своју дјелатност на средње музич-ко образовање и мијења име у Средња и основна музичка школа Прије-дор. Током свог развоја, Школа је отварала одсјеке за нове инструменте и повећавала број ученика. Данас ову школу похађа 365 редовних уче-ника на одсјецима: клавир, гитара, хармоника, виолина, виолончело, кларинет, флаута, саксофон, соло пјевање и теоретски одсјек. У Школи је тренутно запослено преко 30 предавача, а половина од тога броја су бивши ученици ове школе.

Музичка школа броји 365 ученика

Музички таленти на које смо поносни

16. mart 2018.#Kozarski vjesnik# 5.

KAD PRIRODA ZAPRIJETI ¹ KAD PRIRODA ZAPRIJETI

Koviqka Pekija iznaseqa Ra{ko-vac zbog vode je

do puta morala i}i~amcem prijedorskihvatrogasaca.- Kako je do{la, vodaje tako sporo i oti{la.Nije nam ba{ ovako bi-lo 2014. godine. Svestvari u ku}i smo po-digli, a ne smijemo ihvra}ati dok se vodaskroz ne povu~e - ka`eKoviqka. Kotu redovnih odbra-na od poplava , 420 cm,Sana je pre{la uponedjeqak, dok je naj-vi{i vodostaj izmje-ren u utorak ujutro iiznosio je 454 cm. Odtada je nivo vode kre-nuo da opada, pa je ve}

u srijedu bio 425 cm, amjerewa izvr{ena u~etvrtak u 7 ~asova iz-nosila su 405 cm.Rijeke Gomjenicai Milo{evica ni-su prelazile kri-ti~nu ta~ku. Oba-le Sane obi{ao jei gradona~elnikMilenko \ako-vi}, koji je kon-statovao da su{tete dalekomawe nego 2014.godine.- [teta, na`a-lost, postoji, aliona nije ni blizuone koja je nasta-la u poplavamakoje su nas zadesile umaju 2014. Ono {to jera|eno u prethodnom

periodu na za{titi odpoplava, pokazalo jesvoj efekat, jer nijedo{lo do izlijevawa

Sane na lokalitetimagdje se to ranije de{a-valo - naveo je \ako-vi}. On je dodao da radovina ure|ewu vodotokanisu kompletiranizbog nerije{enih imo-vinsko-pravnih odno-sa, {to ko~i i mnogedruge projekte. Ta~nostawe nastale {teteutvrdi}e se nakonpovla~ewa vode, madase mo`e pretpostavi-ti da }e najvi{eposqedica biti nap o q o p r i v r e d n o mzemqi{tu.

Prijedorski va-trogasci u utoraksu prvi put upo-

trebili veliku vatro-gasnu pumpu holandskogproizvo|a~a #Hajn-tras# koja maksimalnoizbacuje 20.000 litaravode u minuti.Pumpa je kori{}ena unasequ Gomjenica, gdjeje ispumpavana vodakoja je po~ela ugro`a-vati jedan broj doma-}instava zbog pu{tawanasipa rijeke Sane.Neboj{a Miqu{, star-je{ina Teritorijalnevatrogasne jedinicePrijedor, rekao je dase pokazala opravda-nost nabavke ove pum-pe, vrijedne 400.000

KM, koju su prijedorskivatrogasci dobili zah-vaquju}i Vatrogasnomsavezu Republike Srp-ske.- Ovu pumpu smo naba-vili pro{le godine,sredstvima Vatroga-snog saveza. Istu pum-pu trebalo bi, ove go-dine, da dobije iBijeqina, jer je tako|epodru~je podlo`no po-plavama. Prilikom ka-tastrofalnih poplava2014. godine uvidjelismo da nemamo ~imeodgovoriti, pa je tobio razlog da nabavi-mo ovu pumpu - rekao jeMiqu{.

Stabla vo}waka u tokuno}i pomjerila su seza nekoliko metara.

Sve to nagovijestile su uz-nemirene p~ele ~ije su ko-{nice na klizi{tu i pas ko-ji je u toku no}i neprekidnolajao. Nezaposleni bra~nipar strahuje do~ekati no} uku}i koju su kupili prije 17godina. Do sada, ka`u, nijebilo ni pomisli o klizi-{tu.- Do ove godine ni{ta se ni-je de{avalo, sad je po~elada se odvaquje zemqa i neznam {ta }emo. Klizi{te sadruge strane ku}e, malo jedaqe pa nas nije tolikopla{ilo. Ovo je blizu, boji-mo se spavati u ku}i - ka`e

Nada Mio~inovi}.Nada i Pero Mio~inovi}izbjegli su iz Hrvatske i2000. godine kupili ku}u ukojoj sad `ive.Pre`ivqavaju hrane}i ne-{to stoke, a ku}a koja je saddio klizi{ta jedini im je,ka`u, krov nad glavom.- Cijelu no} ne spavamo, utoku no}i ni{ta nema, ondau jutarwim satima vidi{ daje sve bli`e ku}i, da jezemqa popucala, vo}wak jeskroz oti{ao niz stranu,Stari orah stajao je pravo,sada je potpuno oboren - ka-zuje Pero Mio~inovi}.Nekoliko metara iznad, na-lazi se magistralni putPrijedor -Kozarska Dubica.

Pero Mio~inovi} ka`e daje klizi{te prouzrokovalavoda koja se nema gdje sli-ti, jer su odvodni kanalineupotrebqivi, zatrpani inedovr{eni.Stanko Markovi}, koordi-nator projekata infra-strukture grada Prijedora,tvrdi da su propustiu~iweni prilikom izgrad-we puta, kada je bilo neop-hodno obezbijediti odvodedo potoka koji nije mnogoudaqen.- Kanal koji je sa desnestrane u pravcu KozarskeDubice, pun je vode. Jednimdijelom voda oti~e krozdva propusta, a jednim dije-lom se zadr`ava tu. Po iz-vje{taju korisnika, ta vodatokom ~itave godine ostajetu. Ona lagano natapa kom-pletne prostore - ka`eMarkovi}.

SANA SE POVLA I,[TETA ]E TEK DA SE UTVRDI PRVI PUT

KORI[TENA NOVAVATROGASNA PUMPA

KU]A NA DVA KLIZI[TA

Poplave u Prijedoru Teritorijalna vatrogasna

jedinica Prijedor

Porodica Mio~inovi} strahuje za svoju bezbjednost

I. Pekari}

P. [.Z. Jeli}

Povi{en vodostaj Sane, proteklihdana, zaplavio je oko stotiwakdoma}instava u naseqima Tukovi,Brezi~ani, Ra{kovac i Gomjenica. Uve}ini slu~ajeva voda nije prodrla ustambene objekte. Oni koji su imalinesre}u da im voda u|e u dvori{te,ka`u da su se sjetili katastrofal-nih poplava 2014. godine

Ku}a na dva klizi{ta - tako bi se mogloopisati doma}instvo Mio~inovi}a saBukove Kose, nadomak Prijedora.Klizi{ta sa lijeve i desne strane ku}edovode u pitawe sigurnost ove porodice

Klizi{te pored ku}e

Gradona~elnik obi{ao obale Sane

Ispumpavawe vode u Gomjenici

Zaplavqeno bilo oko 100 doma}instava

Najvi{i vodostaj zabiqe`en u utorak

DRU[TVO ¹ DRU[TVO

6. 16. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

Na prijedorskoj po-liti~koj sceni od-nedavno djeluje jo{

jedna partija. Rije~ je oPrvoj srpskoj demokrat-skoj stranci koja je pro-{le subote, na program-sko-konstitutivnoj sjed-nici, dobila svoj Grad-ski odbor, predvo|enZdravkom Jovi}em, pred-sjednikom, i Milanom Pi-lipovi}em, potpredsjed-nikom. - Prva srpska demokrat-ska stranka, prakti~no,djeluje od devedesetihgodina pro{log vijeka ikao tada{wi svenarodnipokret, ima istorijski idr`avotvoreni zna~aj -izjavio je Jovi} i ocije-nio da je formirawe ovestranke odgovor nagubqewe ideje i smislakoju je taj pokret nosio usebi. - Ta je stranka sa 600.000glasa~a, koliko smo ima-li na tim prvim izbori-ma, stigla do 186.000 -rekao je Jovi} i naveo daovu stranku, zajedno sa

Bo`idarom Vu~urevi}em,Aleksom Buhom, GojkomKli~kovi}em i drugimistaknutim ~lanovima,predvodi Radomir Lu-ki}, univerzitetski pro-fesor iz Sarajeva,Gradski odbor Prve srp-ske demokratske stranketrenutno radi na formi-rawu strana~kih mjesnihodbora, a gotovo je sigur-no da }e se pojaviti i naop{tim izborima u okto-bru.

- Svakako izlazimo naizbore u Prijedoru, a ucjelini gledano o~ekuje-mo da }emo imati svojepredstavnike u Narodnojskup{tini, jer `elimo dase ~uje i na{ glas - kazaoje Jovi} i podsjetio da uRepublici Srpskoj, ra~u-naju}i i Prijedor, djeluje60 op{tinskih i gradskihodbora Prve srpske de-mokratske stranke.

Klub odbornikaSNSD-a pokrenuo jevi{e inicijativa na

nedavnoj sjednici Skup-{tine grada Prijedora.Bilo je rije~i o privati-zaciji Ribwaka #Sani~a-ni#, sanaciji lokalnihputeva i dodjeli dr`av-nog zemqi{ta poqo-privrednim proizvo|a-~ima. Ovo su bile i temekonferencije za novina-re ove stranke.Ribwak je nekadagodi{we proizvodio oko1.500 tona ribe izapo{qavao oko 80 rad-nika, dok danas propada.Zbog toga bi trebalo dase uzme u obzirrje{avawe poslovawaRibwaka #Sani~ani#,smatra zamjenik pred-sjednika Gradskog odboraSNSD-a Prijedor, Drago-slav Kabi}.- Ribwak je imao svojeradwe u Srbiji, BiH, Cr-noj Gori. S obzirom da segu{imo ovdje u magli, daje trenutno stawe takvokakvo jeste, eto jedneinicijative da gradona-~elnik preduzme odre|e-ne korake u vezi sa rib-

wakom i da, zajedno saVladom RS, o`ivimopreduze}e koje ima per-spektivu - rekao je Kabi}.Jedna od bitnih ta~aka jepitawe dodjelezemqi{ta poqoprivred-nim proizvo|a~ima napodru~ju grada Prijedo-ra, isti~e rukovodstvoGradskog odbora SNSD-a,dodaju}i da su tra`ilipovla~ewe odluke, jer jedovedena u pitawe egzi-stencija nekoliko poro-dica koje `ive od poqo-privrede.- Igrom slu~aja, rije~ je oporodici invalida. [e-sto~lano doma}instvo`ivi od poqoprivrede.Ovakvom podjelom, wihnije zapao ni jedan diopoqoprivrednog dr`av-nog zemqi{ta. Tu je i po-rodica samohrane majke

djeteta sa posebnim po-trebama. Mi{qewa smoda se to mo`e odraditina boqi na~in i da zatotreba krenuti od po~etka- rekao je odbornikSNSD-a u Gradskom par-lamentu, Goran Velaula.U ovoj stranci ka`u da suna posqedwem zasjedawuSkup{tine grada Prije-dora pokrenuli inicija-tivu u vezi saodr`avawem i izgrad-wom lokalnih puteva napodru~ju grada. Tvrde dasredstva nisu adekvatnoraspore|ena i da bi tre-balo ustanoviti novipravilnik kojim bi sesredstva za sanaciju pu-teva kvalitetnije raspo-redila.

Pro{li mjesec, napodru~ju Policij-ske uprave Prije-

dor, karakteri{e dobrabezbjednosna situacija,ocijeweno je na redovnojkonferenciji za medije.Specifi~no je da u fe-bruaru nisu evidentira-na te`a krivi~na djela.Naro~it akcenat u radupolicijskih slu`benikabio je stavqen na poqeprivrednog kriminalite-ta, rekao je na~elnik PUPrijedor Dalibor Iva-ni}. - U februaru smo eviden-tirali sedam krivi~nihdjela iz ove oblasti, ko-jima je pribavqena pro-tivpravna imovinska ko-rist od oko 740.000 KM.Evidentirano je i jednodjelo primawa mita odstrane jednog inspektoraGradske uprave - naveo jeIvani}.Zadr`an je visok proce-nat rasvijetqenosti kri-vi~nih djela. U prote-klom mjesecu evidentira-no je 89 krivi~nih djela,a ukupna rasvijetqenostiznosi 86%, dok je rasvi-jetqenost po nepoznatomizvr{iocu 69%. - Nije bilo nerasvi-jetqenih krivi~nih djelaprotiv `ivota i tijela, aukupno ih je evidentira-no 11. Od toga su biledvije te{ke tjelesne po-vrede, osam tjelesnih po-vreda i jedno krivi~nodjelo u~estvovawa u tu~i- rekao je na~elnik Sek-tora kriminalistike Go-ran Mikanovi}.

Krivi~nih djela protivimovine u februaru jeevidentirano 46, od ~ega35 te{kih kra|a i kra|a.Nisu zabiqe`eni slu~a-jevi razbojni{tva. Uoblasti zloupotrebeopojnih droga evidenti-rano je pet krivi~nih dje-la i dva prekr{aja. Javnired i mir naru{en je 38puta, a po rije~ima na-~elnika Sektora polici-je PU Prijedor, SretojeVujanovi}a, opada brojprekr{aja koji su kaoposqedicu imalistradawe gra|ana.- Izvedena je akcija poja-~ane kontrole javnog re-da i mira koja je bila ve-zana za konzumirawe al-kohola od strane malo-qetnih lica na podru~juPrijedora, Novog Grada iKozarske Dubice, prili-kom koje je evidentiranopet prekr{aja - naveo jeVujanovi}. U oblasti bezbjednostisaobra}aja evidentirano

je 68 saobra}ajnih nezgo-da. Saobra}ajna policijaje u februaru evidenti-rala 1.781 prekr{aj. Izsaobra}aja su iskqu~ena183 voza~a. Od tog broja80% iskqu~eno je zbogvo`we pod dejstvom al-kohola. Tokom februarasprovedena je akcija poja-~ane kontrole u~estvo-vawa u saobra}aju poddejstvom alkohola i opi-jata, kao i akcija poja~a-ne kontrole kori{tewabezbjednosnog pojasa iposebno prilago|enihsjedalica za djecu. Tre-nutno se provodi akcija#Odnos voza~-pje{ak#,koja }e trajati do 19. mar-ta. Ministarstvounutra{wih poslova Re-publike Srpske predlo-`i}e izmjene Zakona ooru`ju i municiji, kakobi se rok za zamjenu oru-`nih listova produ`iodo 31. decembra ove godi-ne, re~eno je novinarima.

Z. Jeli}

I. Pekari}R. Re~evi}

ZDRAVKO JOVI], PREDSJEDNIKGRADSKOG ODBORA

DOBRA BEZBJEDNOSNASLIKA U FEBRUARU

Formirana Prva srpska

demokratska stranka u Prijedoru

Gradski odbor SNSD-a

Policijska uprava Prijedor

Sa programsko-konstitutivne sjednice

Sa konferencije za novinare SNSD-a

Sa konferencije PU Prijedor

RIJE[ITI POSLOVAWERIBWAKA

Dosada{wi predsjed-nik Upravnog odbo-ra Udru`ewa stru~-

nih radnika socijalnedjelatnosti regije Prije-dor, Branka Zdjelar, po-novo je izabrana na ovufunkciju, dok je za pred-sjednika Skup{tine ime-novana Gospa Sajak, odlu-~eno je na nedavnom koor-

dinacionom sastanku uPrijedoru. Da je situaci-ja u dru{tvu te{ka, a po-trebe socijalnih katego-rija kompleksne, svjesnisu i u ovom udru`ewu.Stoga je va`no da ustano-ve socijalne za{tite gra-de partnerstvo kako savladinim tako i nevla-dinim sektorom, krozprojekte koji }e ispunitipotrebe razli~itih kate-gorija korisnika, a kojene mogu podmiriti iz re-dovnih sredstava ustano-va, izjavila je BrankaZdjelar. Gospa Sajak,predsjednik Skup{tine,u narednom periodu o~e-kuje intenzivniji rad

ovog udru`ewa iukqu~ivawe {to ve}egbroja stru~nih radnika,kako li~no tako i puteminstitucija u kojima ra-de. - Tako|e o~ekujem podiza-we nivoa profesional-nog statusa stru~nih rad-nika koji rade u socijal-noj djelatnosti - rekla jeSajakova. Ciq koordina-cionog sastanka, koji jeodr`an uz podr{ku Misi-je OEBS-a u BiH, jeja~awe kapaciteta regio-nalnog Udru`ewa stru~-nih radnika socijalnedjelatnosti.- Misija OEBS-a u Bosnii Hercegovini podr`avaovakve stru~ne skupove s

ciqem promovisawa pri-mjera dobre prakse istru~nog usavr{avawa -rekao je Igor Li~ina,slu`benik za qudskaprava OSCE-a Bawaluka. Udru`ewe stru~nih rad-nika socijalne djelatno-sti regije Prijedor osno-vano je 2012. godine, kao

podr{ka ustanovama so-cijalne za{tite u reali-zovawu svojih djelatno-sti i potreba wihovihkorisnika. Udru`ewe ob-uhvata predstavnike izPrijedora, Kozarske Du-bice, Novog Grada, Ko-stajnice, O{tre Luke iKrupe na Uni.

U svakoj obla-sti socijalnog rada

postoji puno potreba:od nov~ane pomo}i,

zbriwavawa lica bezporodi~nog starawa,djece `rtava poro-

di~nog nasiqa i dru-go. U prijedorskom

Centru za socijalnirad, pravo na nov~a-nu pomo} ostvaruje

390 korisnika.

Sastanak stru~nih radnika socijalne djelatnosti

D. S.

Graditi partnerstvo sa vladinim i nevladinim sektorom

Sa koordinacionog sastanka

JA^AWE KAPACITETAREGIONALNOG UDRU@EWA

ZA SVAKOG PONE[TO ¹ ZA SVAKOG PONE[TO

7.16. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

Сјећање: Георг Симон Ом, њемачки физичар

ПО ОМУ И ОМОВ ЗАКОН

На данашњи дан, 16. марта 1789. године, у Ерлангену је рођен њемачки физичар и ма-тематичар Георг Симон Ом, који је открио однос струје електромоторне силе и отпора у електричном колу, назван по њему - Омов закон.Ом је познат и по радовима на подручју електрицитета и маг-

нетизма, а знатан допринос, уз Омов закон као његов најпозна-тији рад, дао је и акустици, оп-тици кристала и математици.Биографији овог познатог и признатог научника треба при-д р у ж и т и и податак да је у ње-гову част м ј е р н а јединица вриједно-сти елек-т р и ч н о г отпора на-звана Ом, а означава се грчким с л о в о м омега.Ом потиче из проте-с та н тс к е п о р о д и -це из Ер-лангена са седмеро дјеце, од којих је само троје доживјело одраслу доб. Са десет година остао је и без мајке, па је бригу о њему преузео отац, који му је, иако без формалног образо-

вања, усадио различита знања с подручја математике и физи-ке.Студирао је у родном граду, а радио је као предавач у Келну, Берлину, Нирнбергу и Минхену,

гдје је био редовни професор на тамошњем универзитету.Георг Симон Ом је умро 1854. године у Минхену.

37. - Умро римски цар Тиберије Клаудије Нерон Цезар Август.1521. - Португалски морепловац Фердинад Маге-лан Фернао де Магаљаеш стигао на Филипине, гдје је погинуо у сукобу с домороцима.1534. - Енглеска прекинула све везе са Римокато-личком црквом.1751. - Рођен Џејмс Медисон, „отац америчког устава“.

1787. - Рођен њемачки физичар Георг Симон Ом.1925. - Умро њемачки бактериолог Аугуст фон Ва-серман.1940. - Рођен италијански филмски режисер Бер-нардо Бертолучи.1962. - Лансиран први совјетски сателит из серије “Космос”.2006. - Београд у Кану проглашен за “Град будућ-ности централног дијела југоисточне Европе”.

PRIJEDORSKI INFORMATOR

Информације 1185Тачно вријеме, температура 125Полиција 122, 232-811Хитна помоћ 124Ватрогасци 123Такси 231-755Општина 245-120, 245 100Туристичка организација 243-030Аутобуска станица 240-150 Градски превоз 484-723 Жељезничка станица 211-021 Метеоролошка станица 232-285 Кино “Козара” 211-258, 211-259 Градска читаоница 211 477

КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА Водовод 237-718Топлана 231-779 Електродистрибуција 233-031 УСТАНОВЕБиблиотека 211-324 Позориште 211-116 Музеј 211-334 Галерија 213-305 Болница 238-411 Суд 211-420 ХОТЕЛИПриједор 234-220 Монумент 483-777, 490-555АПОТЕКЕКозара 231-202 Шеснаести мај 242-860Апотека “Јереза” 213-222

Апотека “8. март” 239-581 Апотека “Урије” 239-130, 239-131 Др Ступар 212-850

Приједор - Бањалука: 5:21, 7:34, 15:58, 19:35.Приједор - Нови Град: 8:39, 20:45. Приједор - Добрљин: 16:46

Приједор - Бањалука: 5:30, 5:45, 6:15, 6:50, 7:10, 7:25, 7:35, 7:50, 8:30, 8:50, 9:00, 10:00, 10:30, 10:55, 11:30,12:35, 14:00, 14:30, 15:15, 17:00,17:15, 18:00.Приједор - Сански Мост: 6:30, 7:35, 9:40, 10:30, 12:40, 13:40, 15:40, 16:05,

17:45, 18:40.Приједор - Нови Град: 6:15, 6:30, 7:25, 8:30, 10:20, 11:30, 12:30, 13:30, 13:45, 14:00, 15:00, 16:00, 17:50, 18:05, 19:30. Приједор - Козарска Дубица: 6:40, 12:50, 14:40, 15:10, 15:50, 17:40, 19:00, Суботом: 12:50, 15:10,15:50, недјељом: 12:50, 15:10Приједор - Београд: 6:30, 7:55, 9:45, 12:15, 19:30, 19:55 и 22:00.Приједор - Нови Сад: 9:30 (сваки дру-ги дан), 15:45 преко Хрватске,19:00 за Зрењанин, 23:30 за Кикинду Приједор - Сарајево: 5:30. Приједор - Загреб: 5:30, 8:00, 10:00, 10:30, 15:00. Приједор - Задар: 7:30.Приједор - Љубљана: 12:30 (17:30 недјељом)

МУЗЕЈ КОЗАРЕ Изложба “Београдски атлас Јована Цвијића”СПОМЕН-КУЋА СТОЈАНОВИЋА Стална поставкаГАЛЕРИЈА 96Изложба “Радови на папиру”Слободан Кнежевић Аби

Од 16. до 21.3. у 18:00 сати филм “Лед”, од 15. до 21.3. у 20,00 филм “Томб рајдер”

VOZOVI

AUTOBUSIKINO #KOZARA#

АЛХЕМИЈА Нама није била потребна алхемија.

Мане смо преко ноћи претворили у врлине.

ЛАГОДАРИ Књижевни критичари су у све бољој позицији.

Дошло је вријеме да и не морају да читају оно о чему пишу.

ДИЈАГНОЗА Шта да се ради?!

Привреда нам баш и није најздравија, али је далеко дан кад ће бити упућена на интензивну његу.

ПИТАЛИЦА Шта сто посто није тачно? - пита један читалац.

Ех, шта?! Да богаташи више мисле на новац него сиромаси.

ЧИПОВАЊЕ Неки су, изгледа, већ чиповани!

Промијенили би све, али не и чланство у партији на власти.

СУЧЕЉАВАЊЕ Уморнији сам него икад!

Управо сам окончао вишечасовну расправу са самим собом.

IZLO@BETELEFONI

Р. Р.

NA DANA[WI DAN

Ослушкује:Радомир Речевић

ТРЕЋЕ УХО

Поштовани читаоци! Уколико желите да учествујете у наградној игри емисије „У добром друштву“ Телевизије Приједор, која се емитује сваког четвртка од 20:30 часова, потребно је да изрежете купон и пошљете на адресу: ИПЦ „Козарски вјесник“ ул. Саве Ковачевића 15 или га лично доставите на благајну наше медијске куће. У свакој емисији извлачимо недјељне награде, а сви купони који пристигну до краја серијала (средином јуна) наћи ће се у бубњу за извлачење главне награде: веш машине. Купоне обавезно пакујте у мале коверте.

НАГРАДНИ КУПОН ЗА ЕМИСИЈУ „У ДОБРОМ ДРУШТВУ“

Наградна игра емисије „У добром друштву“

КУПОН 10

Име и презиме

Адреса

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИВОДОРАВНО: 1. Мала колиба, 9. Велика водена површина, 10. Стог сијена, 12. Назив хрватског уреда за борбу против корупције, 14. Име југословенске хероине Буторац, 15. Позориште, 17. Готов новац, 18. Прво слово, 19. Атаковати, 21. Треће и 19. слово латинице, 23. Витез, 24. Ознака пречника, 25. Енглески фудбалер Пол, 27. Глумица Ева, 28. Ономатопеја гласа гуске, 29. Ћилибар, 31. Лопов, крадљивац , 32. Човјек на тајном задатку, 33. Возач Формуле 1 Раиконен, 34. Афричка животиња.

УСПРАВНО: 1. Криве, 2. Снажан вјетар, 3. Требињски фудбалски клуб, 4. Трећи самогласник, 5. Друго и 19. слово ћирилице, 6. Шумска креда, 7. Словеначки књижевник Иван, 8. Испосник, 9. Промјена, мијењање, 11. Превлачити гипсом, 13. Схватати (жарг.), 16. Пољопривредник, 20. Снижена нота „д“, 22. Моћ, сила, 26. Поспан, 28. Грчко слово, 30. Један бојни отров, 31. Врста, сој, 33. Упитна рјечца, 35. Ознака за литар.

Р. РечевићРјешење из прошлог броја: гуламфер, Сава, кодак, тлака, рита, јалова, тар, е, „Амаркорд“, нс, ангир, и, ила, туп, шт, цензус, три, аскер, хаос, катапулт.

Допринос науци: Георг Симон Ом

Омов закон извора напона

P^ELARSTVO ¹ OGLASI

8. 16. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

Бранко П. Кончар, пчелар и самостални истраживач у области апитерапије - лиценцирани апитерапеут

SHINE

UZ NALJEPNICE

Sakupljajte naljepnice od 01.03.2018. do 31.05.2018.

Popust možete ostvariti do 30.06.2018.

Година 2017, почев од јула па до касне јесени, прошла је уз велике врућине и недостатак кише. С обзиром да је темпе-ратура (на сунцу) достизала и до 50°C, лучење нектара и полена потпуно је пре-стало. Пчелиње заједнице су храну коју су прикупиле у току априла и јуна (мај је, због хладног времена и кише, био без уноса), јер су имале пуно пчела и легла, у току јула убрзано трошиле и добрим дијелом потрошиле. Извјестан број пче-лара није се досјетио да помогнe пчела-ма додајући им шећерни сируп, погаче и замјену за протеине (полен, сурутку или млијеко), па су неке пчелиње зајед-нице пропале већ у августу и септембру прошле године. Тако тешки услови живо-та пчелињих заједница проузрокују уче-сталију појаву тешких болести, а најтежа је америчка куга пчелињег легла. Нази-ва се још гњилоћа или трулеж пчелињег затвореног легла. Ову болест изазива бацил -Penibacillus larvae(White, 1906). Ширење болести убрзавају пчелари не-пажњом, као што је: прихрана зараже-ним медом, држање слабих заједница, размјена материјала међу кошницама (оквири са медом, леглом и пчелама), трговина пчелама, држање већег броја друштава у затвореном пчелињаку, изра-да сатних основа од нестерилисаног вос-

ка, позајмљи-вање прибора и, на крају, не-

редовним контр-олама на Ветери-

нарском институту. Инфекција је искљу-

чиво везана за пчелиње легло (ларве) и настаје уношењем спо-ра коју радњу обављају пчеле његова-тељице, пчеле крадљивице код тихог и сваког другог грабежа, трутови који слободно улазе у сваку кошницу. Споре Penibacillus larvae White могу да про-веду у старом саћу и кошницама и до 35 година, сачувавши инфективност. На 110°C у аутоклаву издрже 30 минута, у кључалом воску на 125°C издрже 20 ми-нута, а у сувом тлу очувају инфективност 228 дана. Вегетативни облици - бацили се развијају из унесених спора послије поклапања легла. Инфекција обољелог легла веома је јака, тако да једна зара-жена ларва садржи преко билион спора. Примарни извори заразе су болесне и угинуле ларве, красте, мед, полен, восак и унутрашњост кошнице. Споре овог ми-кроорганизма може механички преноси-ти и крпељ Varroa destructor као и лепти-ри восковог мољца. Болест уочавамо на поклопљеном леглу и то у виду промјене боје, конфигурације и интегритета воштаних поклопаца. Ле-гло је некомпактно - шарено и раштрка-но, има болесну тамнију боју, воштани поклопци су улекнути и понеки имају рупицу, јер пчеле покушавају да очисте болесне ларве. Болесне заједнице су,

у моменту када можемо запазити прве симптоме, већ за приближно 1/3 слабије развијене од здравих.

Када пчеле затворе ћелију, личинка угине. По отварању ћелија уочавају се промјене на ларвама, њихова фина бије-ло-седефаста боја мијења се до там-носмеђе или боје чоколаде. Ларве губе свој облик и претварају се у безобличну гњецаву масу. Убадањем палидрвца у такву ларву, извлаче се нити чоколадне боје дуге 4 до 5 центиметара. Напредо-вањем болести, на дну ћелије се фор-мира краста величине главе чиоде. Про-цес од инфекције до формирања красте траје око 60 дана. Чим уочимо симптоме који су карактеристични за америчку кугу пчелињег легла, дужни смо обавијестити надлежног ветеринарског инспектора и однијети узорак легла на Ветеринарски институт. Када се потврди сумња на ову болест, она се сузбија по Закону о за-

штити животиња од заразних болести. Никако се не би смјело догодити да ову тешку заразну болест заташкавамо, јер

квалитетно се може сузбити само при-мјењујући мјере које су прописане зако-ном. Сваки пут приликом отварања, пчелар треба да помирише зрак из кошнице. Код здравих заједница осјетимо прија-тан мирис који представља пчеле и све производе из кошнице, код обољелих заједница осјетимо непријатан мирис који подсјећа на туткало. Добра мјера за спречавање америчке куге пчелињег легла је замјена саћа у плодишту сваке друге године. (Припремљено на основу предавања „Америчка трулеж пчелињег легла“, проф. др Босиљка Ђуричић, Факултет ветеринарске медицине у Београду, које је одржала 2006. године у Приједору.)

ПЧЕЛАРИ, ЧУВАЈТЕ СЕ АМЕРИЧКЕ КУГЕ ПЧЕЛИЊЕГ ЛЕГЛА!Инфекција обољелог легла веома је јака, тако да једна заражена ларва садржи пре-ко билион спора. Примарни извори заразе су болесне и угинуле ларве, красте, мед, полен, восак и унутрашњост кошнице

Кончар: замијенити саће у

плодишту сваке друге године

Гњилоћа или трулеж пчелињег затвореног легла Процес од инфекције до форми-рања красте траје око 60 дана

Уз нова знања и практичне вјештине, пољопривредни произвођачи могу да унаприједе производњу. Милена Гавра-новић из Средње Ламовите, 20 година се бави производњом пресаде поврћа и цвијећа.

- Ова обука значи ми пуно, никада не може бити превише знања. Бавим се дуго пластеничком производњом, али свако додатно школовање је добродо-шло - каже Гаврановићева.Ријеч је о бесплатној обуци која се реа-лизује у оквиру пројекта “Локална парт-

нерства за запошљавање у БиХ”, који финансира Европска унија, а проводи Међународна организација рада “ИЛО”. Овај пројекат у нашем граду реализује Агенција “ПРЕДА-ПД”.- Прије коју годину смо обучили велику

групу од 46 полазни-ка. Имамо искуство, могућности, имамо пластенике од 600 квадрата. Тренутно су полупуни, али се убрзано пуне, тако да су нам људи који су се пријавили на обу-ку добродошли. Они ће да нам помогну, а уз то и добро науче - рекла је професор-ка Пољопривредно-прехрамбене школе, Јованка Дражић.

Програм оспособљавања за пластенич-ку производњу трајаће 170 часова, а обухватаће теоријску и практичну наста-ву у Пољопривредно-прехрамбеној шко-ли, која има лиценцу за оспособљавање пољопривредних произвођача.

9.16. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

DRU[TVO ¹ DRU[TVO

Угоститељско-економска школа Приједор

Ово је највише обрадовало ученике и професоре, јер ће им практични дио наставе бити доста лакши. Ученици ове школе имају ресторан и сва јела која припремају у својој кухињи доступна су нашим грађа-нима, по врло п о в о љ н и м цијенама. Све што зараде,

улажу у набавку намирница и тако одр-жавају практични дио наставе. Директор

ове школе, Валентина Совиљ, каже да је овај кабинет искорак у квалитету практич-не наставе те да ће пружити ученицима могућност да унутар Школе осјете прави рад, уз стално надгледање професора. Кабинет практичне наставе у Угости-тељско-економској школи, у вриједности око 46.500 КМ, обезбијеђен је у оквиру

пројекта “Практична настава на радном мјесту - пракса два” који реализује Аген-ција за економски развој града Приједо-ра “ПРЕДА”. Пројекат финансира Влада Швајцарске путем програма “Прилика плус”, а спроводи Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа. Представник ове агенције, Момир Шир-ко, истакао је да је значај овог пројекта у томе што ученици, када заврше школо-вање, могу одмах одговорити захтјевима радног мјеста. Поред преставника Град-ске управе Приједор, те бројних званица, свечаном отварању кабинета присуство-вао је министар просвјете и културе РС, Дане Малешевић. Он је рекао да је за куваре и конобаре битно да имају квали-тетну опрему, јер на сличној ће радити када се запосле у ресторанима. Важно је то и за саму школу, јер образују квали-тетан кадар, констатовао је Малешевић.

НОВИ КАБИНЕТ ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ ЗА КУВАРЕ И КОНОБАРЕУгоститељско-економска школа добила је нови кабинет практичне наставе за ученике који се школују за куваре и конобаре. Савремени кабинет ће засигурно помоћи уна-пређењу образовног програма, те пружити могућност уче-ницима да стекну потребне вјештине, знање и навике

У оквиру пројекта “Конкурентна знања и вјештине за одржива радна мјеста”, у Пољопривредно-прехрамбеној школи почела је обука за пластеничку производњу. За 12 незапослених полаз-ника, обука је од изузетног значаја за побољшање досадашње производње

Пољопривредно-прехрамбена школа

ПОЧЕЛА ОБУКА ЗА ПЛАСТЕНИЧКУ ПРОИЗВОДЊУ

М. Стегић Ученици презадовољни

Полазници обуке

И. Пекарић

Петнаести март, Међународни дан пра-ва потрошача, у организацији Удружења грађана “ДОН”, пригодно је обиљежен у Приједору.На штанду овог удружења у центру гра-да, поводом Свјетског дана потрошача, дијељен је едукативно-пропагандни ма-териjал. Тамо је био и професор Ратко Јовеш који сматра да су незнање и нео-бавијештеност, али и непримјена закон-ских прописа, главни проблем.- Проблем, рекао бих, не лежи у кршењу права потрошача већ у прописима који се не примјењују онако како су прописа-ни. Много потрошача је неписмено, па и не читају декларацију на производима, нити им пада на памет да се жале због квалитета производа које купују - рекао је Јовеш. На необавијештености инсистира и

Сања Гвозден која је на питање да ли су грађани упознати са својим потрошач-ким правима, одговорила у двије ријечи: - Јако мало.Она додаје да се досад није жалила на квалитет купљених производа, али да зна да је “ДОН” права адреса гдје те про-блеме и рекламације, уз добре савјете, могу реализовати.Зоран Петош, координатор за рад са по-трошачима у Удружењу грађана “ДОН”, наводи и најчешће проблеме са којима се суочавају потрошачи. - Најчешће жал-бе су на услугу од општег економског ин-тереса. То су вода, електрична енергија и комунално-топлификационе услуге. У прошлој години смо имали 720 жалби потрошача, од којих је већина управо на те услуге. Ту је и куповина техничке робе коју рјешавамо у сто одсто случаје-ва, уколико је потрошач у праву - каже Петош. Свјетски дан потрошача уста-новљен је одлуком Уједињених нација 1983. године.

УГ “ДОН”: Међународни дан потрошача обиљежен у Приједору

У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ 720 ЖАЛБИ ПОТРОШАЧАПриједорски “ДОН” је, кад је ријеч о едукацији и заштити права потрошача, међу нај-бољима у РС и БиХ. - Ми смо званично задужени за приједорску регију. Међу-тим, јављају нам се људи из Требиња, Милића, Бијељине и других средина, да ли путем Фејсбука или телефона. Сва-кодневно смо, уз то, учесници радио и тв-емисија, контакти-рамо са новинарима, а све у интересу тога да дођемо до крајњег корисника, до потро-шача - навео је Зоран Петош.

Р. Речевић

У акцији “Моје прво даривање крви” у четвртак су учествовали ученици приједорске Електротех-ничке школе. Током цијелог марта, приједорски средњошколци имаће прилику да по први пут дарују крв. Ову акцију традиционално организује Црвени крст Приједор. - Млади, који су напунили 18 година, овим су показали да желе постати чланови најхуманије породице давалаца крви - рекао је Зоран Весе-линовић, секретар приједорског Црвеног крста.Одазвао се велики број ученика, па су, по њего-вим ријечима, морали да ограниче број давала-ца. Према информацијама из Трансфузиолошке службе, залихе крви су на завидном нивоу, ре-као је Веселиновић. До краја мјесеца, крв ће по

први пут даровати око 120 ученика приједорских школа. Ученици Електротехничке школе кажу да је примарни мотив хуманост, јер се даривањем крви спасавају нечији животи.- Апелујемо на оне који имају жељу да дарују крв, да се придруже нашим будућим акцијама. И када оду на факултете, могу да се ангажују ако желе да дарују крв - нагласио је Веселиновић. Ове акције имају посебан значај како би се рије-шио проблем ријетких крвних група. Циљ је и промоција даривања крви међу младима и поди-зање свијести о хуманом активизму. Крв су прет-ходно даровали студенти Рударског факултета.

СРЕДЊОШКОЛЦИ ПОКАЗАЛИ ХУМАНОСТ

И. Пекарић

OBRAZOVAWE ¹ KULTURA

10. 16. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

Завршено школско такмичење ученика музичких школа

ЧЕТРДЕСЕТ ЂАКА ИДЕ НА РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕПобједници 6. школског такмичења ученика музичких школа, у организа-цији Музичке школе “Саво Балабан” из Приједора, приредили су у суботу за-вршни концерт у градском позоришту. Такмичење је трајало два дана и било је отвореног типа. Око 125 основаца и средњошколаца такмичило се у дисци-плинама: клавир, клавирски дуо, гитара, хармоника, виолина, виолончело, кла-

ринет, флаута, саксофон, камерни дуо, соло пјевање, солфеђо, хорови и орке-стри. - Углавном су учествовали приједорски ученици, али одазвали су нам се и при-јатељи из Бањалуке и Градишке. Они су довели један дио ђака да се такмиче у различитим дисциплинама, јер то им добро дође за предстојеће републичко такмичење у Бањалуци. Такмичење је

организовано на више локација: у Музичкој школи “Саво Балабан” СПД”Вила”, Гале-рији 96 те холу По-зоришта Приједор - рекао је директор школе домаћина, Аљоша Новако-вић.Републичко такми-чење биће одржа-но 29. и 30. мар-та у Бањалуци, а приједорску школу ће представља-ти четрдесет ђака који су освојили прва мјеста на 6. школском такмичењу у Приједору. Јед-на од њих је Кристина Роквић, ученица трећег разреда средње музичке школе “Саво Балабан”.- Свирам виолину. Освојила сам 98 бодо-ва и веома сам задовољна својим насту-пом. Такође сам била прва у дисциплини солфеђа. Претпрошле године сам, као ученица првог разреда, учествовала на републичком такмичењу у Бањалуци и освојила прво мјесто, тако да има раз-лога за оптимизам - искрена је Кристина.Лазар Трамошљанин, ученик другог раз-

реда приједорске музичке школе, ос-војио је специјалну награду на школском такмичењу:- Свирам кларинет и сваки дан вјежбам око сат времена. На овом такмичењу у Приједору освојио сам максимум од стотину бодова и веома је лијеп осјећај. Прошле године су ми припале двије прве награде - јасан је Лазар. Музичку школу “Саво Балабан” похађа 365 ученика, од којих је 47 средњошко-лаца.

Д.С.

Наступ хора

Кристина Роквић ниже успјехе

Квиз “Приједор, мој град у Српској”

ПОЗНАТИ ТРЕЋИ ПОЛУФИНАЛИСТИ

Ученици ОШ “Петар Кочић” из Приједора и ОШ “Јован Цвијић” из Брезичана, по-бједници су трећег квалификационог круга Међушколског квиз-такмичења “Приједор, мој град у Српској”. Њихови другари из ОШ “Младен Стојановић” из Љубије и ОШ “Козарац” из Козарца били су мање успјешни. Квиз знања и вјешти-на у познавању на-шег града обухвата питања из настав-них предмета “Моја околина”, “Природа и друштво” и “По-знавање друштва”, у складу са наставним планом и програ-мом, као и штафет-не игре. Ове године домаћин квиза је ОШ “Десанка Мак-симовић”. Квиз так-мичење “Приједор, мој град у Српској” подржали су Репу-блички педагошки завод и Министарство просвјете и културе РС, Град Приједор, Туристичка организација града Приједо-ра, медијски покровитељ ИПЦ “Козарски вјесник”, те пријатељи такмичења ком-

панија “Спорт вижн” и Творница кекса и вафла “Мира”. Генерални покровитељ је компанија “Арселор Митал Приједор”. Прво полуфинале заказано је за 24. март, друго 31. марта, док је финале 14. априла. Школарце очекују бројне награ-де које су припремили пријатељи квиза. У финалном такмичењу, за првопласи-

рану екипу предвиђена је новчана награ-да од 300 КМ, а за другопласирану 150 КМ, те заједнички излет за све учеснике квиза.

М. Стегић

Прво полуфинале 24. марта

Ученици показали изузетно знање

Владимир Крчковски превео роман о руском војсковођи Суворову

ПРОМОЦИЈА У ПОЗОРИШТУ ПРИЈЕДОР- Мало је познато да су се у војсци Александра Суворова налазиле и српске војне јединице - открива дио садржаја овог романа који ће бити промовисан 22. марта од 19 часоваПриједорска књижевна сцена је, по први пут, обогаћена преводом романа “Генералисимус Суворов” руског писца Леонтија Раковског, који потписује Владимир Крчковски, професор руског језика и књижевности, актуелни уредник листа “Хуманост” Црвеног крста Републике Српске и дугогодишњи радник Љубијских рудника и компаније

“Арселор Митал”.- Александар Васиљевич Суворов је руски војсковођа и национални херој Русије. Војну каријеру почео је као потпоручник, а завршио као генералисимус и троструки фелдмаршал Руске империје, Аустријског царства и Краљевства Сардиније. У биткама је остварио 62 побједе, а никад није изгубио ни једну, па ни онда када је непријатељ био вишеструко надмоћан - наводи Крчковски и подсјећа да је Суворов

привео крају Руско-турске ратове, освојио Крим, побиједио Наполеонову војску у сјеверној Италији и провео Руску војску преко снијегом заметених планина Алпа у Швајцарској у борбама са Французима.- Нашој јавности мало је познато да су се у војсци Александра Суворова налазиле и српске војне јединице. У поглављу “Козлуxа” фактографски је описано да је Српски пук био претходница у маршу кроз шуму Делиорман и у битци код Козлуxе 1786. године, у којој је Суворов побиједио петероструко бројнију турску војску од 100.000 војника - каже Крчковски и истиче да је Суворов иза себе оставио плејаду талентованих генерала попут Кутузова, Багратиона, Платова и генерала српског поријекла Михајла Милорадовича.- У Русији не постоји човјек који не зна ко је био Александар Васиљевич Суворов, чему је у знатној мјери допринио роман “Генералисимус Суворов”, који је једно од најбољих дјела руске историјске прозе - закључује преводилац овог романа, Приједорчанин Владимир Крчковски.

Промоција романа “Гене-ралисимус Суворов” биће одржана у Бањалуци, а прије тога, 22. марта од 19 часова, и у Приједорском позоришту под покровитељством Града Приједора и уз подршку Ру-ског културног центра “Руски мир” из Бањалуке. Организа-тори су Народна библиотека “Ћирило и Методије” и Удру-жење за очување традиције Приједор. Промоција овог ро-мана, штампаног на 420 стра-на, биће попраћена наступом бањалучког хора “Алексан-дар Невски”.

Р. Речевић

Александар Суворов

MOZAIK ¹ MOZAIK

11.16. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

Бесплатно мјерење очног притиска у приједорској болници

НЕДЈЕЉА БОРБЕПРОТИВ ГЛАУКОМА

У оквиру Недјеље борбе против глауко-ма, коју је установила Свјетска здравст-вена организација, у приједорској болни-ци већ шесту годину заредом организују бесплатне очне прегледе.Глауком је хронична, тешко изљечива болест и уколико се не открије и не лије-чи на вријеме, доводи до неминовног сљепила. „Тихи крадљивац вида“, како га зову, углавном се јавља без симптома и тегоба. Фактори ризика су повишен очни притисак, старија животна доб, позитив-на породична анамнеза, висока крат-ковидост и дијабетес, објашњава Нада

Лукић, начелница Одјељења офтамоло-гије Болнице „Др Младен Стојановић“, Приједор. Без упутнице и здравствене књижице, у Офтамолошкој амбуланти

пацијенти су у четвртак могли да измјере очни притисак. - Од раних јутарњих часова урадили смо доста прегледа, углавном људи изнад 40 година старосне доби. Од петнаест пре-гледаних у пријеподневним сатима, је-дан пацијент је имао мало повишен очни притисак - каже Лукићева.Медикаментозна терапија је на првом мјесту у лијечењу примарног глауко-ма с отвореним кутом, и то са циљем снижавања очног тлака. У случајевима када ова терапија није довољна, може се користити ласерски третман. Учинак

на снижење тлака је мали и није трајан. У том случају алтернативно рјешење је оперативни захват.

И.Пекарић

ОШ “Петар Кочић” ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ

“ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ”

У оквиру пројекта “Брига о дјеци, зајед-ничка одговорност и обавеза”, представ-ници Центра за социјални рад одржали су предавање за ученике осмог разреда ОШ “Петар Кочић” на тему “Вршњачко насиље”. Ученици су од психолога Сање Топић и социјалног радника Бранке Јан-дрић Вуковић, могли да чују све битне информације везане за вршњачко на-сиље, почевши од саме дефиниције, вр-сте насиља, облика, узрока, посљедица па до тога шта је потребно учинити када се нађемо у ситуацији и окружењу гдје

је присутно вршњачко насиље. Имали су прилику разговарати са предавачима и постављати им питања о ономе што нису довољно знали. Насиље међу мла-дима један је од већих проблема дана-шњице. У порасту је у БиХ посљедњих година. Понашање у дјетињству пред-ставља образац за понашање одрасле особе, кажу стручњаци и наглашавају да је потребно системски рјешавати овај проблем.

М. Стегић

Са предавања

ОШ “Бранко Ћопић”ПРИРЕДБА ЗА МАМЕ И БАКЕ

Ученици ЈУ ОШ “Бранко Ћопић”, Прије-дор, низом активности прошле седми-це обиљежили су Дан жена. Пригодним програмом обрадовали су маме, баке, сестре, тетке, своје учитељице и настав-нице... У просторијама Школе поставље-на је продајна изложба предмета које су

израдили ученици-задругари ове школе. Чланови литерарне секције били су го-сти Радио-Приједора. Том приликом про-читали су пјесме које су сами написали, а које су посвећене управо мамама и бакама.

Гостовали на Радио-ПриједоруУченици припремили програм

„ВЕЧЕ КУЛТУРНОГ СТВАРАЛАШТВА“

У ОМАРСКОЈВечерас (петак, 16. марта), у друштвеном дому у Омарској биће одржано „Вече култур-ног стваралаштва“. У програму, који ће поче-ти у 19 часова, учествоваће малишани вр-тића „Палчић“ из Омарске, ученици ОШ „Вук Караџић“ и Музичке школе „Саво Балабан“- Подручно одјељење Омарска, фолклорни ансамбли, оркестар и изворне групе КУД-а „Омарска“, музичари и народни умјетници. Водитељ програма је Саша Гороња, а улаз је бесплатан. Покровитељ манифестације је Град Приједор, медијски покровитељ ИПЦ „Козарски вјесник“, а пријатељи манифеста-ције Творница кекса „МИРА“ , чланица КРАШ групе и „Аутотранспорт-Приједор“.

КВ

Ово чудо постало је још веће, када су, након пар дана, у џек-поту лотоа извучени управо ови бројеви. Доста

Комљеновић, куварица у пензији, у чијем кокошињцу живи “чаробна” кока, жали што није играла комбинацију бројева које је њена капорка, како је од миља зове, донијела на јајету. - Прије неколико дана сам нашла јаје са бројевима, и то од младе коке са капом на глави. Видјела сам да је на јајету нешто ишарано и покушала то обрисати, али се није дало уклонити. Мало боље сам загледала и видјела да су у питању бројеви, који се могу добро разазнати. Пријатељице су ме наговориле да играм лутрију са тим бројевима. Нисам сујевјерна, али сам покушала.

Нажалост, нисам ништа добила на лоту, али дан-два касније била сам у шоку. У програму једне наше познате телевизије, извучени су управо они бројеви џек-пота са јајета моје коке, сви изузев четворке - прича нам Доста која не жали толико што јој се није посрећило, али је још увијек, како каже, затечена овим чудом у њеном домаћинству. Доста не зна да ли је ово случајност или неки знак с неба, али чудесно јаје ће чувати и пратити да ли ће њена капорка снијети још неку добитну комбинацију.

П. Ш.

Несвакидашња појава у домаћинствуКомљеновића из Петрова

КОКА СНИЈЕЛА ЈАЈЕ СА ЏЕК-ПОТ БРОЈЕВИМА

Доста Комљеновић са необичним јајетом

Нада Лукић, начелница Одјељења офтамологије

Љубичаста телад, прасићи са шест и пилићи са четири ноге, кокоши које несу зелена јаја - све су то несвакидашње појаве у животињском свијету у Поткозарју, које су изазвале велико занимање јавности. Ових дана, у околини Приједора још један невјероватан случај. Кокошка у Петрову снијела је јаје са лото-бројевима

12. 16. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

OGLASI ¹ OGLASI

ГРАД ПРИЈЕДОРГРАДОНАЧЕЛНИК

На основу члана 82. став. 3. Закона о локалној самоуправи («Службени гласник Републике Српске», број 97/16) и члана 89. Статута Града Приједора («Службени гласник Града Приједорa», број 12/17), Одлуке о усвајању Буџета за 2018. годину („Службени гласник Града Приједора“, број: 14/17), Одлуке о давању сагласности на реализацију Програма „Подршка увођењу система за наводњавање код пољопривредних произвођачa“, број: 02-40-360/18, од 22.02.2018. године („Службени гласник Града Приједора“, број: 5/18), градоначелник Приједора, р а с п и с у ј е

ЈАВНИ ПОЗИВза подношење пријава по Програму „Подршка увођењу система за

наводњавање код пољопривредних произвођачa“

ОПИС ПРОГРАМАПрограм има за циљ пружити подршку пољопривредним произвођачима са територије града Приједора, који се баве пољопривредном производњом и који су извршили улагања у куповину нове опреме за наводњавање и/или извршили радове, неопходне за успостављање система за наводњавање у воћарској, ратарској, повртлатској или пластеничкој производњи, у току 2018. године.Програмом се омогућава додјела средстава, у висини од 40%, од укупно уложених средстава у набавку опреме за наводњавање и извршених радова, која не могу бити већа од 4.000,00 КМ по једном кориснику.Циљна група Програма су произвођачи који обављају пољопривредну производњу на територији града Приједора, који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава, као комерцијална или као некомерцијална газдинства.

УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ У ПРОГРАМУУслови које произвођачи, учесници Програма, требају испуњавати су:Да обављају воћарску, повртлатску или пластеничку производњу на територији града Приједора;Да су, у 2018. години, уписани у Регистар пољопривредних газдинстава, као комерцијална или као некомерцијална газдинства; Да су у току 2018. године извршили куповину и постављање нове опреме за наводњавање и/или извршили радове, неопходне за успостaвљање систeма за наводњавање;Да су у току 2018. године извршили куповину нове опреме за наводњавање, и то:У области воћарске производње, за засаде:ораса, љешника, шљиве, крушке, јабуке и вишње – на минималној површини од 0,3 ха;винове лозе, малине, јагоде, купине, ароније и боровнице – на минималној површини од 0,1 ха;У области ратарске производње:за све врсте житарица - на минималној површини од 1 ха;У области производње поврћа на отвореном:за све врсте поврћа - на минималној површини од 0,2 ха;У области производње поврћа у затвореном простору:за пластеничку производњу – на минималној површини од 100 м2;Да су у току 2018. године извршили радове, неопходне за успостављање система за наводњавање у воћарској и ратарској производњи и производњи поврћа на отвореном и затвореном простору, у складу са горе наведеним минималним површинама по овом програму, што подразумијева:бушење бунара;изградњу бунара;изградњу базена;изградњу доводних или одводних канала површинских и подземних вода, са пољопривредних парцела.

НЕОПХОДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Документацију, неопходну за испуњавање услова, сачињавају:Пријава на Јавни позив;Потврда о регистрацији породичног пољопривредног газдинства из 2018. године;Рачун или овјерена копија рачуна, са фискалним рачуном, издани на име купца/подносиоца пријаве о купљеној опреми за наводњавање и/или извршеним радовима;

РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВАКрајњи рок за подношење пријава за учешће у програму је 31.07.2018. године.Образац пријаве је доступан на Инфо пулту Града Приједора и веб страници Града Приједора. Уз пријаву се прилаже документација прописана Јавним позивом, као и доказ о уплаћеној такси у износу од 2,00 КМ. Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се узети у разматрање.

ОСТАЛЕ НАПОМЕНЕЈавни позив се објављује у недјељнику „Козарски вјесник“, на огласној табли Одјељења за привреду и пољопривреду, те интернет страници Града Приједора. За све додатне информације потенцијални корисници се могу обратити Градској управи Приједор (канцеларије број 16 и 19 или на бројеве телефона: 052/211-400, 245-143, 245-194).

Број: 02-111-360/18 Датум: 14.03.2018.године

ГРАДОНАЧЕЛНИК Миленко Ђаковић

ГРАД ПРИЈЕДОРГРАДОНАЧЕЛНИК

На основу члана 82. став. 3. Закона о локалној самоуправи («Службени гласник Републике Српске», број 97/16) и члана 89. Статута Града Приједора («Службени гласник Града Приједорa», број 12/17), Одлуке о усвајању Буџета за 2018. годину („Службени гласник Града Приједора“, број: 14/17), Одлуке о давању сагласности на реализацију Програма „Подршка подизању нових засада воћа“, број: 02-40-359/18, од 22.02.2018.године („Службени гласник Града Приједора“, број: 5/18), градоначелник Приједора, р а с п и с у ј е

ЈАВНИ ПОЗИВза подношење пријава по Програму „Подршка подизању нових

засада воћа“

1. ОПИС ПРОГРАМАПрограм има за циљ пружити подршку пољопривредним произвођачима са територије града Приједора, који су опредијељени за обављање или повећање обима воћарске производње и који су у току 2018. године извршили куповину садница воћа.Програмом се омогућава додјела средстава у висини од 40%, од укупне вриједности садног материјала, које не могу бити већа од 4.000,00 КМ, по једном кориснику. Циљна група Програма су произвођачи који су, у текућој години, уписани у Регистар пољопривредних газдинстава, као комерцијална или као некомерцијална газдинства, који се баве воћарском производњом или имају намјеру започети са истом.

2. УСЛОВИ ЗА УЧЕШЋЕ У ПРОГРАМУУслови које произвођачи, учесници Програма, требају испуњавати су:1. Да обављају воћарску производњу на територији града Приједора;2. Да су, у 2018. години, уписани у Регистар пољопривредних газдинстава као комерцијална или као некомерцијална газдинства; 3. Да су у току 2018. године извршили куповину и садњу нових садница воћа;4. Да су по овом програму засадили нове воћњаке, по следећим воћним врстама: º Орас – на минималној површини од 0,3 ха, са минималним бројем садница од 15 ком/0,1 ха;º Љешник – на минималној површини од 0,3 ха, са минималним бројем садница од 50 ком/0,1 ха;º Шљива – на минималној површини од 0,3 ха, са минималним бројем садница од 80 ком/0,1 ха;º Крушка – на минималној површини од 0,3 ха, са минималним бројем садница од 100 ком/0,1 ха;º Јабука – на минималној површини од 0,3 ха, са минималним бројем садница од 200 ком/0,1 ха;º Вишња – на минималној површини од 0,3 ха, са минималним бројем садница од 80 ком/0,1 ха;º Винова лоза – на минималној површини од 0,1 ха, са минималним бројем садница од 270 ком/0,1 ха;º Малина – на минималној површини од 0,1 ха, са минималним бројем садница од 900 ком/0,1 ха;º Јагода - на минималној површини од 0,1 ха, са минималним бројем садница од 3000 ком/0,1 ха;º Купина - на минималној површини од 0,1 ха, са минималним бројем садница од 200 ком/0,1 ха;º Аронија - на минималној површини од 0,1 ха, са минималним бројем садница од 200 ком/0,1 ха;º Боровница – на минималној површини од 0,1 ха, са минималним бројем садница од 200 ком/0,1 ха.

3. НЕОПХОДНА ДОКУМЕНТАЦИЈА Документацију, неопходну, за испуњавање услова сачињавају:Пријава на Јавни позив;º Потврда о регистрацији породичног пољопривредног газдинства из 2018. године;º Фактура на име подносиоца пријаве, са наведеном воћном врстом, бројем и цијеном садног материјала;º Увјерење о здравственом стању садног материјала;º Увјерење о сортној чистоћи произвођача садног материјала;º Декларација о квалитету садног материјала;

4. РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВАКрајњи рок за подношење пријава за учешће у Програму је 31.10.2018. године.Уз пријаву се прилаже документација прописана Јавним позивом, као и доказ о уплаћеној такси у износу од 2,00 КМ. Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се узети у разматрање.

5. ОСТАЛЕ НАПОМЕНЕЈавни позив се објављује у недјељнику „Козарски вјесник“, на огласној табли Одјељења за привреду и пољопривреду, те интернет страници Града Приједора. За све додатне информације потенцијални корисници се могу обратити Градској управи Приједор (канцеларије број 16 и 19 или на бројеве телефона: 052/211-400, 245-143, 245-194).

Број: 02-111-359/18Датум: 14.03.2018. године

ГРАДОНАЧЕЛНИК Миленко Ђаковић

13.16. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

Постојаћеш и трајаћеш у нашим животима кроз

најљепше успомене

РАТКО ШУКАЛО(1938 – 2018)

Супруга Љубица, син Драженко и кћерка Дијана са породицама

(002)

Посљедњи поздрав

(002)

РАТКУ ШУКАЛУ(1938 – 2018)

Син Драженко, снаха Татјана, унуци Ариан и Андреј

Памтићемо те по твојој срдачности и доброти и заувијек те чувати у нашим

срцима

(002)

РАТКО ШУКАЛО(1938 – 2018)

Кћерка Дијана, зет Миленко и унука Лана

14. 16. mart 2018. #Kozarski vjesnik#

Дана 13. марта 2018. године, након дуге и тешке болести, преминуо је наш драги

МИЛУТИН (Остоје) ЦВИЈЕТИЋ(1941 - 2018)

Сахрана ће бити обављена у петак, 16.3.2018. године у 13 сати на Градском гробљуОжалошћена породица

9501

Посљедњи поздрав драгом брату

МИЛУТИНУ ЦВИЈЕТИЋУ(1941 - 2018)

Сестра Анка и зет Драгутин

9501

Посљедњи поздрав драгом ујаку

МИЋИ

Ранка и Саван са породицом

9501

Посљедњи поздрав вољеном ујаку

МИЋИ

Од Наде, Кеге и Дација

9501

Посљедњи поздрав вољеном ујаку

МИЋИ

Од Дије, Нине и Емили

9501

Посљедњи поздрав драгом ујаку

МИЋИ

Од Мите и Тонке

9501

Посљедњи поздрав драгом ујаку

МИЋИ

Од Аните, Горана и Неше

9501

Посљедњи поздрав драгом ујаку

МИЋИ

Од Јелене, Горана, Уне и Уроша

9501

Тужно сјећање на нашег драгог

ЧЕДУ (Стојана) РЕСАНОВИЋА

(22.3.2013 - 22.3.2018)Вољени никад не умиру. Вјечно ће те чувати од заборава твоји: супруга Радана, кћерке Љиљана, Биљана и Мирјана са породицама 9496

Дана 10.3.2018. године у 47. години живота прерано је преминула наша

драга супруга и мајка

СВИЈЕТЛАНА ВОКИЋ(1971 - 2018)

Супруг Драган, дјеца Драгана и Александар

9495

Мојој вољеној кћерки и јединој секи

ЦЕЦИ

Заувијек ожалошћене мама Љуба и сестра Далиборка

9495

Посљедњи поздрав нашој драгој куми

ЦЕЦИ

Кумови Николић

9495

MALI OGLASI- Продајем кућу у Копривни, вода, струја, телефон, са 11 дунума земље. Све информације на телефон 052 389 006 или 065 917 207. (9105)

- Продајем кућу са земљом – Марићка 1. Има струја, телефон, 300 м од асфалта. Погодно за већу породицу. Тел: 066 356 259; 065 719 354 (9363)

- Продајем локал површине 42м2, ул. Милоша Обреновића – Приједор Тел. 065 969 606 (9497)

- Агенција за запошљавање заваривача, бравара, електричара, водоинсталатера, керамичара, паркетара, конобара, кухара, помоћних кухара, собарица за рад у Словенији и Хрватској Тел. 065 821 639 (9433)

Посљедњи поздрав првом директору Козарског вјесника

РАТКУ ШУКАЛУ

ИПЦ Козарски вјесник

(000)

FOT

OGRA

FIJ

E ^I

TUQ

A ^U

VAM

O 4

0 DA

NA

15.16. mart 2018.#Kozarski vjesnik#

Дана 18.3.2018. године навршава се 12 година од трагичне смрти нашег сина и брата

МЛАДЕНА ОБРАДОВИЋА

Драги сине и брате, никад те нећемо заборавити. Увијек те се сјећамо.Твоји најмилији: тата, мама и сестра Свјетлана са породицом 9493

Дана 12.3.2018. године заувијек нас је напустила наша драга мајка и баба

ДЕВА МРШИЋ(1930 - 2018)

Ожалошћени син Раде, снаха Милка, унук Милан и снаха Тања

9502

Посљедњи поздрав нашој баби

ДЕВИ МРШИЋ(1930 - 2018)

Драга баба, заувијек ћеш остати у нашим срцима, твој унук Срђан, снаха Данијела и праунуци Саша, Марко и Никола

9502

Посљедњи поздрав нашој баби

ДЕВИ МРШИЋ(1930 - 2018)

Заувијек у нашим срцима, твој унук Зоран, унука Виолета и праунуке Ђурђина и Андреа

9502

Посљедњи поздрав вољеној сестри

ДЕВИ МРШИЋ

Заувијек ћу те се сјећати и чувати од заборава.Брат Раде са породицом

9450

Посљедњи поздрав вољеној сестри

ДЕВИ МРШИЋ

Заувијек ћу те чувати у срцу.Брат Миле са породицом

9450

Дана 18.3.2018. године навршава се 12 година откако нас је напустио најбољи човјек на свијету

МИЛАДИН (Душана) СУПИЋ

(15.10.1945 - 18.3.2006)Драги тата, неизмјерно ти хвала за сву љубав, бригу и пажњу које си нам несебично пружао. Увијек ћемо те неописиво много вољети и с поносом те се сјећати.Твоји најмилијиУ суботу, 17.3. ћемо одржати помен на гробљу Пашинац

9465

Дана 18.3.2018. године навршава се тужна година откако је престало да куца срце

вољеног брата

МИРОСЛАВА ПРЕДОЈЕВИЋА

(1956 - 2017)Драги брате, прође година без тебе. Кораци се твоји више не чују, гласа твога више нема, кућа празна, туга преголема. Тешко је прихватити да те више нема. Отишао си тихо и нечујно, смрт је била јача од живота, али није од наше љубави према теби. Вјечно ћемо те с љубављу спомињати и у срцима заувијек носити!Твоје сестре Мира и Нада и брат Недељко 9488

Дана 18.3.2018. године навршава се тужна година од смрти нашег драгог

МИРОСЛАВА ПРЕДОЈЕВИЋА

(1956 - 2017)Драги наш Мими, година прође, проћи ће још многе, а љубав и сјећање на тебе живјеће вјечно у нашим срцима.Твоји: снаха Мирјана, синовци Жељко и Драган, синовка Тијана, Марија и Марко 9489

Дана 19.3.2018. године навршава се 40 дана од смрти нашег оца, свекра

и дједа

НИКОЛЕ МАРИНОВИЋА(1931 - 2018)

Са тугом у срцу, вјечно ћемо чувати успомену на тебе.Твоји синови Раде и Милорад, кћерка Дрена, снаха Јагода, унучад и праунучад 9499

Тужно и болно сјећање на драгог оца

ЉУБАНА МИЛАШИНОВИЋА

(2013 - 2018)

Драги мој тата, у срцу мом и души мојој остајеш вјечно вољен и никад заборављен. Хвала ти на свему што си учинио за мене.Твоја кћерка Дрена 9490

Тужно сјећање на драгу мајку

СТАНУ БАНОВИЋ

(2008 - 2018)

С љубављу те чувамо у срцу и сјећању.Твоја дјеца

9491

Дана 19.3.2018. године навршава се година дана од смрти нашег драгог супруга, оца, деде и прадеде

МИЛАНА ПУПОВЦА

Са љубављу и поштовањем, чувамо те у нашим срцима и осјећањима.Супруга и кћерке са породицама 9498

Дана 16.3.2018. године навршава се 40 дана

од смрти колеге

РАЈКА ГРУЈЧИЋА

Од колега Сервис „Пузавац“

9492

Дана 28.2.2018. године у 62. години живота преминуо је наш отац, дјед и брат

ДРАГАН ТУПАНЧЕВСКИ

Ожалошћени: син Филип, кћерка Тијана са породицом и брат Мато са породицом

9463

Дана 20.3.2018. године навршава се 40 тужних дана од смрти нашег драгог супруга, оца и дједа

ДАКЕ УТЈЕШАНОВИЋА

У суботу, 17.3. у 10:30 часова на гробљу Пашинац правимо четрдесетодневни помен те позивамо родбину, пријатеље и комшије да нам се придруже.Ожалошћени: супруга Марија, кћерка Здравка и син Винко са породицама 9494

Дана 15.3.2018. године навршава се година дана од смрти наше драге мајке

СТОЈЕ ЂАКОВИЋ

(1932 - 2017)

Још увијек видимо твој лик, чујемо твој глас као да си ту, поред нас.Твоји најмилији: син Драган, кћерке Коса и Вука са породицама

9464

U proqe}e 1942. godine pojavio se prvi broj

"Kozarskog partizanskog vjesnika# u izdawu

Partizanskog obavje{tajnog biroa Drugog kraji{kog

(kozarskog) NOP odreda "Mladen Stojanovi}#.

U qeto 1975. iza{ao je prvi broj poslije drugog

svjetskog rata.

Kozarski vjesnik

Izdaje: Informativno-poslovni centar "Kozarski vjesnik# PrijedorRedakcija i administracija: Ulica Save Kova~evi}a 15. List registrovan kod Ministarstva informacija Republike Srpske, br. 170/93 od 10.3.1993.godine. Izlazi svakog petka

Direktor i glavni i odgovorni urednik: Zoran Soviq Redakcija: Milan Bogun, Mira Zgowanin, Tawa Mandi} (glavni i odgovorni urednik RTV Prijedor), Radomir Re~evi}, Mirjana Stegi},Deborah Soviq, Pero [padi}. Zoran Jeli}Tehni~ka priprema: Smiqa Bunxa, Radmila Radinovi}, Mile StanarFotograf: Dragan Stojni}

Telefoni: Direktor 232-803, urednik 243-440, novinari 234-271, 234-701, 234-442, slu`ba malih oglasa, ra~unovodstvo i marketing 232-863, 211-575, tehni~ka priprema 243-441, Radio Prijedor 212-028,Televizija Prijedor 211-239. Tel/faks 232-803, 232-863.Cijena primjerka od{tampana na "glavi# Lista

Pretplata: Sve informacije o pretplati na List na telefone 211-575 i 232-863Rukopisi i fotografije se ne vra}aju

@iro ra~un: NLB Razvojna banka AD Filijala Prijedor

`r. 5620070000263992 (sa naznakom za "Kozarski vjesnik#)[tampa: "Dnevne Nezavisne novine# Za {tampu: Aleksandar Kopawa, direktor

SPORT ¹ SPORT

Ekipa #Otpisanih# zabiqe`ila je dobrerezultate na Dr`avnom prvenstvu ukrosu koje je odr`ano proteklog viken-

da u Br~kom. Bo`idar Vuji}, kao mla|i seni-or, okitio se titulom dr`avnog prvaka na8.000 metara i time pokazao da je jedan odnajboqih mladih atleti~ara u dr`avi i re-gionu.- Konkurencija je bila jaka, jer ipak se radi-lo o dr`avnom prvenstvu, pa su svi najboqiatleti~ari uzeli u~e{}e. Staza je bila jakote{ka, ali nisam dozvolio nikakva izne-na|ewa, i na kraju sam ubjedqivo pobijedio -rekao je Vuji}.Odli~an rezultat ostvario je i wegov mla|ikolega Sa{a Dobrijevi} koji se, u konkuren-ciji seniora na 8.000 m, okitio bronzanommedaqom, ~ime je potvrdio da dr`iprikqu~ak u samom vrhu bosanskohercego-va~ke atletike. Trener ekipe Slavi{a Bu-ni} zadovoqan je postignutim, jer su sewegovi takmi~ari dokazali u #su~eqavawu#sa mnogo iskusnijim atleti~arima.- Znam vrlo dobro da wihovo vrijeme tek do-lazi. Zato nema potrebe da ih previ{e for-siram, jer `elim da traju dugo i postignu vr-hunske rezultate za koje oni sigurno imajupotencijal - rekao je Buni}.

Takmi~ari Atletskogkluba #Prijedor# imalisu odli~an nastup na

Pojedina~nom dr`avnom pr-venstvu Republike Srpske iBosne i Hercegovine u krosu,koje je odr`ano u Br~komproteklog vikenda. Osvojenesu dvije {ampionske titule.Sara De{i} prvak je u di-sciplini na 1.000 m u kate-goriji cicibanki. U istoj di-sciplini, ali me|u ciciba-nima prvi je bio KristijanRadinovi}. Osvojena su idva druga mjesta, i to Ana-stasija Udovi~i} u konku-renciji pionirki, te MirkoCviji} u konkurenciji junio-ra. Pored wih, iz AK #Prije-dor# nastupile su i Nela ^a-u{evi}, Marica Cviji} i Ma-ja Drqi}.

Na Pojedina~nom kadet-skom prvenstvu Bosnei Hercegovine, odr`a-

nom u Ilija{u, prijedorskastonoteniserka MarijaGwati} osvojila je trimedaqe. Bila je prva u mje-{ovitim parovima sa Mar-kom [imunovi}em iz Mosta-ra, druga u paru sa kolegi-com iz kadetske reprezenta-cije BiH Harisom Me{eto-vi} i druga pojedina~no.Gwati}eva je pro{le godinena Me|unarodnom prvenstvuItalije povrijedila liga-mente sko~nog zgloba . Po-vredu je obnovila na trenin-gu, pet dana pred ovotakmi~ewe. Zbog toga nijemogla maksimalno da se pri-premi. Ukoliko se u obziruzmu ove okolnosti, utolikoje wezin rezultat u Ilija{u

ve}i. Iako je bila druga po-jedina~no, Gwati}eva ostajeprva na rang listi kadetki-wa. Tako|e, ~vrsto dr`isvoje mjesto u reprezentaci-ji za naredno Balkansko pr-venstvo u Zenici i Evropsko

prvenstvo u Rumuniji. Natakmi~ewu u Ilija{u nastu-pila je i Prijedor~anka Bo-jana Despot koja je ostvarilaplasman me|u 16 najboqihtakmi~arki.

Rukometa{i #Prijedora#pora`eni su u prvomsusretu proqetnog di-

jela sezone Prve lige Repu-blike Srpske. Wih je sa26:22 savladao RK #Hercego-vina# iz Nevesiwa. Od samogstarta utakmice moglo se vi-djeti da }e to do kraja bititvrd i neizvjestan susret.Iako je doma}i tim imaovodstvo tokom cijelog me~a,Prijedor~ani su dr`ali re-zultatski prikqu~ak. U fi-ni{u me~a, #Prijedor# je po-digao tempo, ali to nije bi-lo dovoqno za preokret pro-tiv odli~nih Nevesiwaca.

@enska stonoteniskareprezentacija BiHpora`ena je u kvali-

fikacionom me~u za pred-stoje}e Evropsko prvenstvood strane selekcije Belgijerezultatom 3:0. Kapiten na-cionalnog tima BiH bila jeprijedorska stonoteniserkaSawa Milojica. U te{komme~u, wu je porazila Belgi-janka Mar~eti Natali~. Pr-vi set pripao je Belgijanki11:5 da bi Sawa dobila na-redna dva seta sa 11:8 i 11:9,ali je izgubila ~etvrti setsa 11:7. Uslijedio je neizvje-stan peti set u kojem je Mi-lojica imala vodstvo od 5:2,ali ga je na kraju izgubila sa11:9. Naredni susret u kva-lifikacijama za Evropskoprvenstvo bi}e odigran u

maju, u BiH. @enska Stonote-niska reprezentacija BiHnastupi}e na Svjetskomekipnom prvenstvu u [ved-

skoj. Rivali u grupi bi}e imNorve{ka, Vels, Maldivi,[ri Lanka i Banglade{.

Podmla|eni sastav@enskog rukometnogkluba #Mira#

ubjedqivo je pora`en u 14.kolu Premijer lige BiH.Sa 54:25 savladala ih jeekipa Hrvatskog `enskogrukometnog kluba #Grude#.Od samog po~etka doma}erukometa{ice nametnulesu svoj tempo igre, kojemPrijedor~anke nisu mogleefikasno parirati. Nakraju prvog poluvremenasemafor je pokazivao27:10. Pritisak #Gruda#nije popu{tao ni u nastav-ku me~a koji su rutinskipriveli kraju. Ovom pobje-dom #Grude# su dokazale

da zaslu`eno zauzimaju pr-vo mjesto na tabeli.Najboqim igra~icamautakmice progla{ene su

Andrea Prusina kod #Gru-da# te Dragana Muti} u ti-mu #Mire#.

Ovog vikendapo~iwe drugi dioPrve lige RS za

fudbalere. Podsjetimoda je po~etak {ampiona-ta, zbog vremenskih uslo-

va, bio prolongiran zasedam dana. Fudbaleri#Rudar-Prijedora#, prvo-plasiranog timatakmi~ewa, idu na gosto-vawe u Isto~no Saraje-

vo, kod uvijek neugodne#Slavije#. Utakmica 17.kola }e se odigrati u su-botu, 17. marta, sa po~et-kom u 14 ~asova.

VUJI] [AMPION,DOBRIJEVI] TRE]I

TRI MEDAQE ZA MARIJU GWATI]

PORAZOM U NASTAVAK SEZONE

#RUDAR# GOSTUJE KOD #SLAVIJE#

#Otpisani# na Dr`avnom prvenstvu BiH u krosu

Pripremio: Z. Jeli}

MILOJICA OPRAVDALAKAPITENSKU TRAKU

TE@AK PORAZ ODLIDERA [AMPIONATA

DVA PRVA MJESTA NADR@AVNOM PRVENSTVU

Stonoteniska reprezentacija BiH

@RK #Mira#

Prva liga RS

Pojedina~no kadetsko prvenstvo BiH u stonom tenisu

RK #Prijedor#

Atletski klub #Prijedor#

Medaqe za #Otpisane#

Medaqe za mlade prijedorske atleti~are

Milojica predvodi reprezentaciju

Dobar nastup uprkos povredi

#Hercegovina# bila prejaka

#Grude# prevelikzalogaj za #Miru#