Реконструкција Робне куће „Патрија“: Милан Д. Шпичек ... · воре по цијени од 11 марака по квадра-ту. Насип,

ПРИЈЕДОР 24. МАЈ 2019.ГОДИНА XLIV • БРОЈ 2279 •

ЦИЈЕНА 1KM www.kozarski.com

e-mail:[email protected]

Робна кућа „Патрија“ за неколико мјесеци добиће нов изглед. Ових дана почела је прва фаза радова на ње-ној санацији, а у функцију ће бити стављена идуће го-дине. Објекат се неће рушити, каже инвеститор, већ ће бити извршена његова реконструкција.

Гомјеница након поплава

НАСИП ПОНОВО УЗБУРКАО СТРАСТИ

ПОЧИЊЕ ПРИЈЕДОРСКО КУЛТУРНО ЉЕТО 2019.Дана 30. маја, од 20,00 часова - Спортска дворана „Младост“ Смотра фолклора

„Заиграјмо, запјевајмо“ - Наступ КУД-ова са подручја града Приједора

ОБЈЕКАТ ДОГОДИНЕ У ФУНКЦИЈИ

Реконструкција Робне куће „Патрија“:

Умјесто да убиру плодове

Хладно вријеме и честа киша овог прољећа умањиће приносе у ра-тарској и воћарској производњи, тврде стручњаци, а произвођачи кажу да су штете увелико видљиве

Милан Д. Шпичек новинар и

филмски критичар

ГЛУМЦИ СУ НАЈВЕЋИХЕДОНИСТИ

У Угоститељско-економској школи откривена спомен-плоча

СЈЕЋАЊЕ НА НЕКАДАШЊУ УЧИТЕЉСКУ ШКОЛУ

Прве награде у оквиру пројекта „Предузетничка обука за младе“ припале су Основној школи „Козарац“ и средњој Медицинској шко-ли за бизнис-планове „Про-изводња сира“ и „Њега ста-рих лица“

Награђени ученички бизнис-планови

збрајају штетупољопривредници

2. 24. мај 2019. “Козарски вјесник”

Актуелно Актуелно

Александар Шобот, син власнице једне од седам парцела које нису ријешене у поступку експропријације, рекао је да је у питању 197 метара неријешеног насипа. Све је почело након поплава 2014. годи-не када је, како каже, изражен јавни ин-терес да се на том потезу изгради насип. Наводи да су само тражили примјену члана 11 Закона о експропријацији. - То је потпуна експропријација. Нама је, у овом случају, више од 60 одсто парцеле експроприсано. Ми смо само тражили, а постоји и изјава, да се и остатак парцеле

експроприше. Нисмо се противили ње-ној експропријацији - рекао је Шобот који тврди да им је то и усвојено по закону.Но, појавио се нови проблем: цијена зе-мљишта. Власници парцела нису били задовољни ни избором вјештака. Био је грађевинско-архитектонске струке, а они су тражили оне из пољопривредне који су, по њиховим ријечима, у два наврата земљиште процијенили на 15 односно

17,80 марака по квадрату умјесто 6,80 марака, колико им је у старту понуђено. Све је, како Шобот тврди, завршило на суду, јер Геодетска управа прихвата спо-разум само уколико га прихватају обје стране. Тога, у овом случају, тврди Шо-бот, није било.- Међутим, друга страна, Градска управа, не прихвата цијену пољопривредног вје-штака који је цијену земљишта проције-нио на 15 марака, него остаје при оној коју је процијенио вјештак грађевинске струке - појаснио је Шобот.Током посљедњих поплава, у Гомјеници је поплављено око 50 кућа. Међу њима и седам спорних парцела. Након повла-чења воде, на тој локацији изграђен је привремени зечији насип. Небојша Шо-бот, Александров отац, тврди да је ријеч о политичкој манипулацији. - Након што су схватили да је премијер

сазнао да су га слагали о узроцима по-плаве и стању са неизграђеним наси-пом, кренули су у „пеглање“ ситуације. То су урадили да ангажују људе са ових простора, да окупе масу, да покушају да изграде било какав насип да би се оправдали како-тако... Наравно, људи поплављени, кивни... само је требало уперити прстом у неког и жигосати га као кривца - испричао је Небојша.Привремени зечији насип изграђен је, како прича Шобот, у присуству полиције.

- На силу нисмо хтјели одговарати силом - каже он и додаје да покушавају, као и до сада, све ријешити на миран и законит начин. Истог дана, овим поводом, конферен-цијом за новинаре огласио се градона-челник Приједора Миленко Ђаковић. Он подсјећа да је рјешавање имовинских односа започело одмах након поплава 2014. године по званичном закључку шта треба урадити на стварању бољих усло-ва на заштити од поплава. Те године одр-жан је и састанак са власницима парцела с циљем постизања договора о цијени. На том потезу је било 14 парцела с више власника. Ђаковић наводи да је спора-зум постигнут с власницима осам парце-ла. За преостале је морао бити покренут поступак утврђивања општег интереса, јер се нису слагали с понуђеном цијеном. - Нисмо, као Град, могли утицати на по-ступке републичке Управе за геодетске имовинско-правне послове, нити на по-ступке одређивања накнада који се воде пред Основним судом у Приједору - твр-ди градоначелник. Наводи и то да је, према подацима По-реске управе РС, цијена земљишта од-говарајуће класе и културе, као што је земљиште у обухвату пројекта изградње насипа, утврђена у висини од 7,20 мара-ка. Према провјери тржишне вриједности

непокретности која је урађена од сталног судског вјештака, вриједност земљишта утврђена је у износу од 7,45 марака по метру квадратном. Додаје да је, у циљу убрзања поступка и што хитнијег рје-шавања имовинских односа, Град При-једор са одређеним бројем власника земљишта закључио купопродајне уго-воре по цијени од 11 марака по квадра-ту. Насип, из већ познатих разлога, није изграђен у дужини од око 200 метара, а сви су, како додаје, знали да је изградња насипа од великог интереса и града и грађана Гомјенице. - По мојим сазнањима, господин Шобот, који је и најгласнији у овој ситуацији, који је и организовао људе код којих није завршена експропријација земљишта, ради у Геодетској управи. Иако зна да је проблем стајао тамо, он оптужује Град за ове проблеме. Лично мислим да, бар као човјек који је свјестан да рјешење проблема овиси о тих неколико људи, а да је угрожено цијело једно насеље, не би требали додатно компликовати ситу-ацију. Људски би било да је само завр-

шен поступак откупа земљишта - сматра Ђаковић.Додаје да је Град Приједор све надлеж-не у овом процесу уредно извјештавао о проблему, те тражио рјешења.- Град ни на једну институцију није могао утицати да убрза овај процес - наводи Ђаковић. Мада зна да је то незаконито, жао му је што, као градоначелник, то питање није ријешио прије посљедњих поплава. У крајњем, циљ Градске управе био је и јесте, како додаје, да се исплати правична накнада свим власницима зе-мљишта и да се не праве разлике између власника појединих парцела које се на-лазе у обухвату овог пројекта. На потезу је суд.

Гомјеница након поплава

НАСИП ПОНОВО УЗБУРКАО СТРАСТИ

М. З.

Робна кућа „Патрија“ за неколико мјесе-ци добиће нов изглед. Ових дана почела је прва фаза радова на њеној санацији, а у функцију ће бити стављена идуће го-дине. Објекат се неће рушити, каже ин-веститор, већ ће бити извршена његова реконструкција. Тренутно се изводе ра-дови на демонтажи унутрашњег дијела зграде, рекао је дипломирани инжењер грађевинарства и пројект-менаџер овог објекта Ранко Михајаловић. У међувре-мену, чека се грађевинска дозвола како би се могло приступити реконструкцији. Нова „Патрија“, по ријечима Михајло-вића, биће урађена савременим мате-ријалима, а извршиће се и њена надо-градња.- Рушимо све што је старо, осим бетон-ске конструкције. Стављамо стаклене плохе, огромних површина, према глав-ном тргу. Са страна ће, такође, бити нови материјали, већином од стакла, како би објекат био што боље освијетљен. На

крову ће бити извршена надоградња, повучене етаже гдје ће се налазити ре-сторан са великом баштом - појаснио је Михајловић.Тржни центар „Патрија›› посједоваће велики маркет и бројне бутике позна-тих свјетских брендова. Извођач радова прве фазе је предузеће „УНИЈАТ – М“ које је већ почело са уклањањем ранијих преграда у унутрашњости објекта. - „Патрија“ се не руши, како је то раније објављено, већ се врши њена рекон-струкција. Тренутно стављамо неке уну-трашње зидове, а потом ћемо радити на изради вентилације, демонтажи лифта и другим пословима који су везани за унутрашњост објекта - навео је директор овог предузећа Младен Унијат. Нов из-глед „Патрије“ дјело је приједорског архи-текте Бојана Шипке, а објекат ће, према ријечима инвеститора, бити у функцију средином идуће године.

Реконструкција РК „Патрија“ ДОГОДИНЕ У ФУНКЦИЈИ

П. Ш.Ускоро нови изглед „Патрије“

Око 200 метара земљишта уз ријеку Сану у Гомјеници, опет је узбуркало страсти. Док власници парцела на којима је, након посљедњих поплава, изграђен привремени насип, за нерије-шене имовинско- правне послове и причу која траје пет годи-на окривљују Градску управу, градоначелник поручује да се они нису мијешали у рад ни једне од надлежних институција, као и да ће пресуде суда у потпуности испоштовати

- Нисмо, као Град, могли ути-цати на поступке републичке Управе за геодетске имовин-ско-правне послове, нити на поступке одређивања накна-да који се воде пред Основ-ним судом у Приједору – тврди градоначелник.

Привремени зечији насип изграђен је, како прича Шо-бот, у присуству полиције. - На силу нисмо хтјели одго-варати силом - каже он и до-даје да покушавају, као и до сада, све ријешити на миран и законит начин.

Привремени насип

Власници парцела

Александар Шобот

3.24. мај 2019.“Козарски вјесник”

ДруштвоДруштво

Подсјећајући на формирање ове легендарне јединице која је ратовала у свим република-ма бивше Југославије, Вељко Родић, предсједник Градског одбора СУБНОР-а Приједор, рекао је да је она настала од два батаљона са Козаре и два са Грмеча. На почетку ратног пута бројала је 1.186 бораца.- Херојско дјело направила је ударна група ове бригаде у Рајловцу код Сарајева, када се привукла аередрому и минира-ла 34 непријатељска авиона,

скоро без жртава. То је било више него храброст - рекао је Родић. Ова јединица учествовала је у ослобађању Београда, на Сремском фронту, а пред крај рата преко Хрватске стигла је на границу Словеније са Ау-стријом. Ово је дан када се сјећамо бораца Прве крајишке ударне пролетерске бригаде који су својом херојском бор-бом дали велики доприност стварању слободе, рекао је градоначелник Приједора Ми-

ленко Ђаковић.- Сваке године, овдје се оку-пљају поштоваоци Народноо-слободилачке борбе, потомци учесника рата и млади људи како не би бацили у заборав јунаштво Козарчана у борби за слободу - нагласио је Ђаковић.Бројне делегације положиле

су вијенце на спомен-обиље-жја борцима Другог свјетског и Одбрамбено-отаџбинског рата, а служен је и парастос за све који су положили своје животе за одбрану и слободу народа овог краја.

ХЕРОЈСКА ДЈЕЛА СЕ НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ

- Ова година није ишла на-руку пољопривредним про-извођачима који, умјесту да убиру већ прве плодове свога рада, сабирају штету - каже Ђука Лајић, самостал-ни пољопривредни стручњак у Одсјеку за пољопривреду града Приједора, и додаје да су велике кише изазвале бројне болести код биљака. - Стрна жита су угрожена до 50 одсто. Због хладноће у њиву су ушле разне болести. Стога би ратари, посебно они којима је вода ушла у парце-ле, требало да изврше трет-мане против болести које прелазе на клас и смањују принос. Усјев може бити

бујан, али сам клас празан - објаснила је Лајићева. Стра-дале су не само прољетне него и јесење културе. Киша је узела данак и у прољетној сјетви. Трећина кукуруза није посијана, а стање је веома лоше и у пластеницима због појаве бројних биљних боле-сти.- Није засијано око 30 одсто парцела. Они који су засија-ли до првих киша, те биљке су у лошем стању. Требаће неко вријеме да се оне опо-раве. Они који нису, треба-ло би да засију кукуруз ових дана. Мораће сијати сјеме из групе раније вегетације, а то је група 300 - рекла је

Лајићева.Када је у питању воћарство, ситуација је још тежа. Мла-ден Марјановић, предсједник Удружења воћара Приједор, тврди да су шљива, бресква и кајсија увелико страдали, а

ништа мање ни крушка, док је јабука, за разлику од оста-лих, у бољем стању. Биљке су, по његовим ријечима, тренутно под стресом, па и оно нешто што би се могло опоравити, требало би зна-

чајно прихранити. - Покушавамо прихраном да помогнемо биљкама у стању у коме се налазе. Вишак вла-ге утиче на развој плодова, због чега је неопходна мало јача прихрана. Међутим, пи-тање је да ли ће сви воћари то моћи, јер је прошле годи-не била изузетни ниска ције-на откупа. У противном, род ће бити слаб и код онога што је остало на воћкама - рекао је Марјановић.

Умјесто да убиру плодове, пољопривредници збрајају штету

Ветерани Аеро-клуба «Приједор» положили су вијенце на споменик припадницима ваздухо-пловства погинулим у Другом свјетском рату у знак сјећања на 21. мај 1942. године, када је са непријатељске терито-рије на аеродром Урије слетио први авион.«На аеродром Урије прво је слетио Фрањо Клуз са својим `потезом 25`, а затим Руди Чаја-вец и механичар Милу-тин Мишо Јазбец са ави-оном `бреге 19`. Раније је била припремљена резервна, импровизова-на полетно-слетна ста-за код села Међувође, али није коришћена за слијетање при овом пребјегу», подсјетио је пилот-ветеран Небојша Ножинић у пригодном говору. Он је додао да је овим чином створено ратно ваздухопловст-во НОБ-а, а послије и

Ратно ваздухопловство и противваздушна од-брана Југословенске на-родне армије. Аеродром Урије је први партизан-ски аеродром и данас га користи Аеро-клуб «Приједор» који постоји од 1952. године и његује традицију прве парти-занске авијације.

СЈЕЋАЊЕ НА ПОДВИГ ФРАЊЕ КЛУЗА И

РУДИЈА ЧАЈАВЕЦА

СРНА

Кроз ову бригаду прошло је 17.000 бора-ца, погинуло је 2.134, а рањено 2.698. Из не-пријатељског строја из-бацила је преко 14.000 војника, а одликована је највећим одликовањи-ма: Орденом народног хероја и Орденом брат-ства и јединства.

Лоше стање у ра-тарству и воћарст-ву „лупиће по џепу“ обичне грађане, јер цијене, по логици тржишта, скачу онда када је робе мало.

П. Ш.

Хладно вријеме и честа киша овог прољећа умањиће приносе у ратарској и воћарској производњи, тврде стручњаци, а произ-вођачи кажу да су штете увелико видљиве

Обиљежена 77. годишњица формирања Прве крајишке пролетерске бригаде

Традиционалним народним збором у Горњој Ламовитој, обиљежена је 77. годишњица од формирања Прве крајишке пролетерске ударне бригаде, чији је ратни пут био дуг 21.000 километара

П. Ш.

Положени вијенци код споменика припадницима ваздухопловства

Пилот-ветеран Небојша Ножинић

Традиционално окупљање мјештана Ламовите код спомен-обиљежја

Лоше стање на свим културама


Интервју Интервју

►Како сте дошли на идеју да напишете једну овакву књигу, и како је она настаја-ла?- Писање је рударски посао. Ја сам у једном часопису који се зове „Сателит“ писао о глумци-ма по свом избору. Када пишем о личности, волим да пишем о људима које поштујем, које во-лим, и који вриједе да се о њима нешто каже. Сви текстови који су овдје објављени су у том ча-сопису. Тадашњи уредник ми је рекао да би било добро да на-правим књигу о томе. Мене је то мало копкало и ја се досјетим да, умјесто тих портрета, дода-мо и њихове рецепте, да при-вучемо публику. Контактирао сам са глумцима телефоном, мејловима и сваки текст је био ауторизован. Највише проблема сам имао са сјајним глумцем и мојим пријатељем Богданом Ди-клићем, који ми је избацио једну реченицу, за којом ћу жалити до смрти, а она гласи: „Богдан Ди-клић није Србин, а још мање Хр-

ват“. Мени је то била духовита и сјајна мисао, али њему се није допала. Друга је била глумица Нада Шаргин, која је, такође, инсистирала да избацим двије реченице. Ја се онда досјетим, послушам је и прецртам те двије реченице, али тако да се види текст. Испунио сам њену жељу, а те су реченице остале. Портрете глумаца урадио је мој пријатељ Миленко Михајловић, и они су изврсни и аутентични. ►Шта је са монографијом о великом глумцу Бати Жи-војиновићу, који је, такође, био ваш пријатељ? Да ли је она угледала свјетло дана?- Још није, али је у плану. Позва-но је нас тридесетак критичара да урадимо текстове о њему. Био сам на муци пет дана. Пи-шем, бришем, видим да не ваља, и онда напишем седам, како ми кажемо, шлајфни о нашем зезању и дружењу, наравно бираним ријечи-ма. Пошаљем његовом сину Миљку, а он ми

каже да је баш тако замислио биографију о свом оцу. Уредник коме се то није допало, ставио је мој текст на почетак да би ме из-двојио од осталих. Он ми је тако учинио услугу, а да тога, вјеро-ватно, није ни био свјестан.

НЕ РИЗИКУЈЕ ДА ПО-ВРИЈЕДИ ГЛУМАЧКИ ЕГО

►Како сте стекли повје-рење глумаца?- Узајамном љубављу. Ако сам кудио редитеље, јер нису испу-нили естетске норме једног филма, а чинио сам то ријет-к о , ј ер

знам и сам која је мука доћи до филма у овом друштву које не издваја ни кинту за културу, и да свако ко стане иза камере има намјеру да створи ремек дјело, о глумцима никада нисам написао ни једну

једину лошу ријеч. Зато што су нам глумци свјетски и нешто нај-боље што наша глумачка умјет-ност има. Филм је, правим дигре-сију, врашка играчка: на папиру је једно, на снимању друго, у монтажи треће, на крају сасвим нешто ново и друго. И коначно, могао сам да бирам о коме ћу да пишем. Ако има глумице и глумца који ми се, не знам из ког разлога, не свиђају, ја о њима не пишем. Не рискирам да поврије-дим њихов его. Глумци су вели-

ка дјеца. Њежна и рањива. Јед-

на од де-ф и -

н и -ц и ј а

глуме гласи: изађеш на сцену,

искорачиш једном ногом, дигнеш једну руку и кажеш - истину. Лако је мени то рећи. Али велика је мука из дана у дан навлачити туђа лица и туђе

судбине. Човјек се троши. У Ен-глеској постоји закон по коме су глумци, три сата послије пред-ставе, ослобођени својих посту-пака. Разумије се, своди се на лакрдијашење.►О коме бисте вољели да сада пишете?- О Павлу Вујисићу, али то за ње-говог живота није било могуће, јер није волио новинаре. Шта спаја глумце, филм и хра-ну?- Сви глумци су хедонисти, а та спона је љубав. Љубав је покре-тач добрих ствари у животу јед-ног умјетника.►Радили сте култну еми-сију „Медаља 202“ на Ра-дио Београду 202. У чему

је суштинска разлика из-међу радија и других

медија у вријеме када сте ви радили, и ових

медија данас?- Онај радио је бољи

него данас, зато што смо више енергије уносили у оно што радимо и више смо учили. У ра-дио сам дошао са 18,5 година. Био сам бараба која је лутала по Бе-ограду и ишла у биоскоп, по-зориште и није радила ништа. Тадашњи уред-ник програма за дјецу ме срео и понудио ми да се заједно „зезамо“ на радију. Тако је

све почело. Био сам секретар ре-

дакције.Тадашњи радио је био кон-

венционалан и сваки текст се читао. Читали

су га лектори, уредници, па се тек онда ишло на

снимање. Данашњи млади људи који долазе са факул-

тета политичких наука, одмах мисле да све знају. Ја сам се увијек припремао квалитетно за емисију и имао сам концепт. Водио сам рачуна о језику и ље-поти ријечи. Водио сам и те како рачуна шта ћу саопштити слуша-оцима, и да то има једну врсту драматургије. ►Шта сте све радили на радију на почетку ваше но-винарске каријере?

- На опаску једног колеге да напишем књигу, рекао сам да је луд и да то нико неће читати. А онда сам се угризао за језик. Синуло ми. Од Мире Ступице, Мире Бањац, Боре Тодоровића, Гаге Николића, Милене Дравић, и тако до броја 33, тражио сам да ми дају рецепт за нешто што знају да кувају или воле да једу. Моји текстови о глумцима, цртежи портрети сликара Миленка Михајловића, ре-цепти, и ето књиге - каже Милан Д. Шпичек, аутор књиге „Кува(р)ни глумци“, коју је недавно промовисао у Приједору. Шпичек је један од најпопуларнијих

радијских водитеља осамдесетих година и филмски критичар који је, уздуж и попријеко, обишао југословенске филмске фестивале

Милан Д. Шпичек, новинар и филмски критичар

ГЛУМЦИ СУ НАЈВЕЋИ

ХЕДОНИСТИ

Радијски почеци са осамнаест година

„Кува(р)ни глумци“

Милана Д. ШпичекаОСВЈЕЖАВА, ЗАСМИЈАВА И НЕ ГОЈИ

- Ова књига није уџбеник, још мање савјетник. Не заговара исхрану на кашичицу, на грам, на проце-

нат, нити дијету од понедјељка до по-недјељка. Ова књига изазива потпуно

опуштање. Помаже да заборавите ка-лорије и таблице. Једном ријечју, ос-

вјежава, засмијава и не гоји - ре-као је у свом уводном излагању

на промоцији последње Шпи-чекове књиге, проф. др Ми-ленко Саџак, декан Филолош-ког факултета у Бања Луци.

„Глумци кувари“ (или ако вам се више свиђа Кувани глумци)

хуморни су куварски портрети три-дестак најпознатијих српских глумаца

посматраних из кухиње. Необичне глу-мачке рецепте и њихове духовите и

корисне савјете прате и праве скице за њихове портрете

сликара Миленка Михај-ловића, као и анегдо-те из живота позна-тих личности које су запамћене и као велики гурмани.


Тим поводомИнтервју

Т. Мандић

- Радио сам све: од одласка на пијацу да јавим слушаоцима које су цијене воћа и поврћа, преко репортажа, интервјуа, вођења програма уживо до ауторских емисија.

НАЈСЛУШАНИЈА ЕМИ-СИЈА СА ЛАЖНОМ КА-

САНДРОМ►Како сте се успјели избо-рити за једну врсту аутоке-фалности на радију?- Радом. Био сам вриједан и својим сам идејама ишао испред времена. Зато су ми шефови гледали кроз прсте. Када сам једном најавио да ће ми гошћа у емисији „Медаља 202“, вјероват-но једној од најслушанијих, бити Кораима Торес, јунакиња код нас веома популарне ТВ серије „Ка-сандра“, уредник ме је питао ко ће то да плати. Одговорио сам му: шта те брига! Причале ми колеге да се уредник тада прет-ворио у уши, слушајући њено гостовање. Када сам изашао из радија, затекао сам педесетак људи који су ми аплаудирали и питали гдје је Касандра? Ево је, рекао сам, поред мене. Била је то сликарка Љиљана Дрез-га која је дуго живјела у Јужној

Америци, а савршено је говори-ла шпански језик. Поред нас је ишла и Маша, њена кћерка која је преводила наш разговор. Нису повјеровали, а онда сам схватио да им не треба разбијати илу-зију и додао да се зезам и да је изашла на споредни улаз, јер је била уморна од пута. Била је то једна врста омажа великом Ор-сону Велсу, који је својевремено узбудио слушаоце америчког радија, јер је „преносио уживо“ искрцавање „марсоваца“. Његов зез је ушао у свјетске антологије радио медија, а ја сам ушао у ср-пску антологију.►Шта би била ваша порука данашњим младим новина-рима, који су тек закорачи-ли у новинарске воде?- Најбоље је да се не баве нови-нарством, јер ће врло брзо по-стати политички пијуни и неће моћи да се отргну. То није занат, то онда није посао. Ја сам један од ријетких који је успио да се провуче кроз иглене уши, али када неко поштено ради и када се труди и има резултат, онда су морали мало и да гледају кроз прсте.

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ФИЛМСКЕ КРИТИКЕ

Милан Д. Шпичек је рођен у Бео-граду, а дипломирао је на факул-тету драмских уметности. Пише за новине, часописе, телевизију и радио. Најдуже и најплодније ствара на радију. Осваја годишње награде РТС-а за све новинарс-ке жанрове. Филмом и критиком бави се више од три деценије. Глу-мио је у филмовима „Рана јесен“ Томе Јањића, „Дечак из Јунков-ца“ Дејана Зечевића, „Птице које не полете“ Петра Лаловића, „Пун месец над Београдом“ Драгана Кресоје. „Лепо време за млад гра-шак, Пуриша“ његов је први сце-наристички и редитељски филм. Написао је књиге: “Херцег Нови, љубави моја“, „Лепотица и звер“, „Nobody is perfect“ и „Кува(р)ни глумци. Сценариста је и редитељ документарног филма „Моје пре-зиме је Фунт, имам 90 година“, о Радету Марковићу.Са Лепом Бреном

Дино Хоџић из Бихаћа из ове високошколске установе је изашао као први дипломи-рани инжењер рачунарства и информатике. Осим што му то причињава велико задо-вољство, пун је ријечи хвале за ову образовну установу. - Школа је добро замишље-на, предавања су била од-лична, професори стручни и максимално посвећени студентима. Имали смо ква-литетна предавања и помоћ свих професора током сту-дија. Иако сам већ у радном односу, ово школовање ми је било добра прилика да проширим знање из области рачунарства и информатике - додао је Хоџић. Директор Високе школе, Драган Солеша, пожелио је дипломцима много успјеха у даљем раду, каријери и усавршавању, те да остваре све своје професионалне

циљеве. - Треба да знају само једно: да диплома у рукама није крај образовања. У времени-ма која су пред њима, треба још да се усавршавају и уче. Желим им да крену путем своје професије и даљег професионалног оствари-вања - поручио је Солеша. На Високој школи студен-ти се образују путем трого-дишњег и четворогодишњег студија, у областима еконо-мије и менаџмента те инфор-матике.

Висока школа за економију и информатику

ПРОМОВИСАНА 15. ГЕНЕРАЦИЈА ДИПЛОМАЦА

Ријеч је о пројекту „Млади према заједничкој будућности“, који има за циљ успостављање сарадње, изградњу мостова мира, суживо-та и толеранције међу младима из Приједора и Санског Моста, као су-сједних и различитих мултиетничких заједница. - Оваквих пројеката је заиста по-требно и више, како би се млади зближили и били заиста прија-тељски расположени једни према другима. Порука друштву је да мла-дима требамо пружити подршку, да се друштво више побрине за њих како би остајали, а не одлазили из наше заједнице - појаснила је пред-сједник Удружења жена „НАДА“, Рада Карајица. У овај пројекат било је укључено преко 70 младих који су имали при-лику да се друже и сарађују кроз заједничке активности. Млади су се упознали и са знаменитостима, кул-туром, традицијом и обичајима При-једора и Санског Моста, а својим

суграђанима су на различите начи-не послали поруке мира и исказа-ли потребу за израдњом суживота, толеранције и веће бриге друштва за останак младих на овим просто-рима. - У свијету се 21. мај обиљежава као Међународни дан културе то-леранције, који је УНЕСКО почео да обиљежава од 2002. године. У општој декларацији те конвенције стоји да је култура разноликости по-четна тачка у помирењу и суживоту. Поштивање културе разноликости је поштивање људских права, а ми смо, кроз овај пројекат, жељели баш то: да се млади из Приједора и Сан-ског Моста што боље упознају кроз разне активности - рекла је едука-тор у оквиру овог пројекта, Сенка Јакуповић. Реализацију овог једногодишњег пројекта омогућила је Амбасада САД у БиХ, за подршку пројектима интеретничког помирења и младих.

У Удружењу жена „НАДА“ завршен једногодишњи пројекат

МЛАДИ ПРЕМА ЗАЈЕДНИЧКОЈ БУДУЋНОСТИ

М. ШодићМ. Шодић

Удружење жена „НАДА“ из Приједора организова-ло је завршну евалутивну конференцију, поводом успјешне реализације програма подршке младима из дневних центара у Приједору и Санском Мосту

Са конференције у Хотелу „Приједор“

У Високој школи за економију и инфор-матику у Приједору, свечано су уручене дипломе студенти-ма 15. генерације, који су завршили школовање

Драган Солеша: Диплома у рукама

није крај образовања

Дино Хоџић први дипломирани

инжењер рачунарства и информатике

Са свечаности за нове академске грађане


Образовање Образовање

Поводом обиљежавања Међу-народног дана нестале дјеце, 25. маја, Министарство унутрашњих послова РС први пут проводи кампању «Растимо сигурно’’. Први дио ове кампање, на под-ручју Полицијске управе Прије-

дор, реализован је у ОШ «Бран-ко Ћопић» за ученике других и трећих разреда. Према ријечима Зорана Инђића, инспектора Сек-тора полиције у ПУ Приједор, ова кампања биће проведена и у основним школама «Десанка

Максимовић’’ и «Петар Кочић». Инђић је истакао да је циљ ове акције да се ученицима укаже на проблеме који се могу догодити на путу од куће до школе.

Кампања МУП-а РС «Растимо сигурно»

Нела Салихбашић предводила је групу ученика ОШ „Козарац“ за бизнис-план „Производња сира“. Награду нису учекивали и тим више су били обрадовани овим успјехом.- Радили смо производњу сира за једну четворочалану поро-дицу. Иначе се бавимо том про-изводњом, па нам је то било олакшавајуће. Нисмо се нада-ли побједи, а ето освојили смо прво мјесто - рекла је Нела.Жарко Згоњанин предводио је тим Медицинске школе на ре-ализацији бизнис-плана његе усамљених, старих лица која не могу обезбиједити смјештај у дому. Прва награда му је под-стицај да о сличним пројектима и стварном бизнису размишља одмах након завршене средње школе.- Мислим да је ово нешто на што би се могло рачунати након завршене школе. Не планирам ићи у иностранство већ остати овдје и засновати некакав мали бизнис - каже Згоњанин. Друго мјесто међу средњош-колцима заузела је Анђела Глу-шац из Пољопривредне шко-ле са производњом љековите гљиве шитаку, а треће ученик Електротехничке школе Никола Бабић са производњом алуми-нијумских ограда. Првопласи-рани средњошколац освојио је 450 КМ, другопласирани 350 КМ, а трећепласирани 250 КМ. Друго мјесто међу основцима освојили су ученици Основне школе «Доситеј Обрадовић», Теодора Тодоровић и Милош Ромчевић, за бизнис-план «Рентабајк», а треће учени-ци ОШ «Бранко Ћопић»: Лука Мршић, Ђорђе Вокић и Дарио Мудринић за производњу тје-стенине. Првопласираном тиму припало је 250 КМ, другопла-сираном 200 КМ, а трећепла-сираном 150 КМ. Професори и наставници-ментори добили су по 100 КМ, док су Средњош-колски центар и Основна шко-ла «Козарац» добили пехаре

и по 600 КМ за најбољи пла-сман својих ђака. Бранислав Вујасин, пројект-менаџер на пројекту „Предузетничка обука за младе“, подсјетио је да им-плементација траје од 2005. го-дине. Ове године надметало се осам основних и пет средњих школа.

- Пројекат има за циљ раз-вијање предузетничког духа код младих. Ученици истражују тржишта, потом се обављају финансијске трансакције кроз апликациону форму и онда све то обједињује у бизнис-план - појаснио је Вујасин.Градоначелник Приједора Ми-ленко Ђаковић честитао је првонаграђенима и рекао да се већ годинама у основим и

средњим школама помаже мла-дим људима да стекну основна знања из предузетништва у прављењу бизнис-планова. - Сматрамо да је ово добар по-четак за све младе људе који размишљају да након школо-вања заснују властити бизнис и на тај начин обезбиједе своју

егзистенцију - рекао је Ђако-вић.Пројекат „Предузетничка обука за младе“ имплементира Аген-ција „ПРЕДА-ПД“, у сарадњи са наставницима основних и средњих школа и уз подршку Града Приједора. Кроз овај пројекат је, од 2005. године до данас, прошло више од 3.000 ученика.

ПРОИЗВОДЊА СИРА И ЊЕГА СТАРИХ ЛИЦА

Више од 350 ђака и просвјет-них радника из осам локалних заједница у БиХ у суботу ће на Козари промовисати дијалог, сарадњу и културну разноли-кост, најављено је из приједор-ске канцеларије Нансен дија-лог центра /НДЦ/. «Активност организујемо на Мраковици, која нас својим насљеђем из Другог свјетског рата подсјећа на заједничке вриједности и уједињује у пош-товању наших различитости», наведено је у саопштењу овог центра. Едукативно-креативно-спор-тски догађај окупиће учени-ке и просвјетне раднике из основних школа из Приједора, Санског Моста и Оштре Луке, који од 2011. године кроз вр-шњачке медијаторске секције и клубове или додатне часове

уз сагласност Министарства просвјете и културе Републи-ке Српске и Министарства образовања, науке, културе и спорта Унско-санског кантона, учествују у програму «Миров-но образовање - превенција и управљање конфликтом». «Сретни смо што ће нам се ове године придружити и ученици и наставници из Костајнице, Бо-санске Крупе, Језера и Прозо-ра/Раме, Мостара и Сарајева. Изузетно нам је задовољство да ће овој активности прису-ствовати оснивач Нансен дија-лог мреже и почасни грађанин Приједора Стајнар Брин», на-ведено је у саопштењу. Догађај на Мраковици најављен је за суботу, 25. мај, од 11.00 до 15.00 часова.

НА КОЗАРИ УЧЕНИЦИ И НАСТАВНИЦИ ИЗ ОСАМ ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА

СРНА

Прве награде у оквиру пројекта „Предузетничка обука за младе“ припале су Основној школи „Козарац“ и средњој Медицинској школи

КВ

У ОШ „Петар Кочић“, у окви-ру пројекта „Заједно за своје школе“, организовано је пре-давање на тему вршњачког насиља. Ово је само једно од планираних предавања, пре-цизирао је Зоран Петош, коор-динатор пројеката у Удружењу грађана „ДОН“. Он појашњава да су пројектом обухваћене четири основне школе: „Јован Цвијић“ из Брезичана, „Ћири-ло и Методије“ из Трнопоља те градске школе „Петар Кочић“ и „Десанка Максимовић“.

- Идеја је да дјеца науче да пишу пројекте и на тај начин да прикупљају средства за своју школу. Имаћемо и одређене грантове које ће, на основу њихових пројеката, додијелити компанија „Арселор Митал“ - рекао је Петош.Едукативно предавање на тему вршњачког насиља реализо-вано је у сарадњи са припад-

ницима Полицијске управе Приједор. Ријеч је о врло акту-елној теми која је обухватила и друштвене мреже, али и вр-шњачко насиље по школама. Пројекат „Заједно за своје шко-ле“ са око 12.000 КМ подржала је компанија „Арселор Митал Приједор“. Предраг Шорга, ко-ординатор за комуникације и друштвену одговорност у овој компанији, потврдио је да већ неколико година на сличан на-чин сарађују с „ДОН-ом“. Најно-вији пројекат сматра веома ак-

туелним. Пројектни приједлози биће промовисани на крају овог тромјесечног пројекта, који ће бити завршен наредног мјесе-ца, пред крај школске године. За све учеснике биће органи-зован излет у Етно-село „Чар-даклије“, гдје ће на лицу мјеста учити о здравој исхрани.

ЗАЈЕДНО ЗА СВОЈЕ ШКОЛЕУченици четири школе проћи ће неколико едука-ција, почев од писања пројеката, тема репро-дуктивног здравља, хигијене, здраве исхране...

Награђени ученички бизнис-планови

П. Ш.М. З.

Пројекат „Заједно за своје школе“ реализује се уз финансијску подршку компаније „Арселор Митал Приједор“, а имплементира га Удружење грађана „ДОН“.- Жељели смо да на другачији начин, као и сваки пут до сада, допремо до младих, да покушамо да дођемо до неких квалитетних рјешења, а уједно да их научимо како да аплицирају за средства и активно учествују у раду школе - појаснио је Предраг Шорга.

Ове године надметало се осам основних и пет средњих школа.- Пројекат има за циљ развијање предузетничког духа код младих. Ученици истражују тржишта, потом се обављају финансијске трансакције кроз апликациону форму и онда све то обједињује у бизнис-план - појаснио је Бранислав Вујасин.

Едукација основаца

Нансен дијалог центар

Предавање у ОШ „Петар Кочић“

Предавање за ученике ОШ „Бранко Ћопић“

Са додјеле признања најбољима

Нела Салихбашић Жарко Згоњанин

На данашњи дан, 24. маја 1941. године, рођен је Роберт Ален Цимерман, познатији као Боб Дилан, аме-рички пјевач, компо-зитор и пјесник, пре-стижно и бунтовно име свјетске музичке сце-не. У својим наступима изражавао је протест против политике и друштвених догми свог времена, а његове пјесме постале су хим-не Покрета за грађанс-ка права и антиратног покрета.


За сваког понештоЗа сваког понешто

ПРИЈЕДОРСКИИНФОРМАТОР

ВОЗОВИ

АУТОБУСИ

КИНО “КОЗАРА”

ИЗЛОЖБЕ

ТЕЛЕФОНИ

ЈЕДНА РИЈЕЧ Да човјек не повјерује у човјека.

Част, образ, поштење, неким чудом, стапају се у једну једину ријеч - новац.

ГУСКЕ Да разјаснимо још нешто.

Можда су гуске спасиле Рим, али су свеједно завршиле на трпези.

ПИТАЛИЦА Шта се ово дешава с мајмунима?

Преча им је власт од банана.

ПРСТ НА ЧЕЛО Не возите брже од живота.

Само жив и здрав стиже на вријеме и гдје је наумио.

ХТЈЕТИ И БИТИ

- Шта је туга живота? - пита један читалац.Ех, шта?! Сабрати оно што си хтио, а ниси био.

ВЕЋ ВИЂЕНО Искуство учи да се не сукобљавате са јачим и

снажнијим.Они су увијек у праву!

Ослушкује:Радомир Речевић

ТРЕЋЕ УХО

ВОДОРАВНО: 1. Разголитити, 9. Главни град Гане, 10. Кулук, 12. Шекспиров лик, 14. Мјера за течност, 15. Каф-кин роман, 17. Лична замјеница, 18. Саставни везник, 19. Пресвучен никлом, 21. Један приједлог, 23. Врста јапанског сата, 24. Тона, 25. Врста врбе (мн.), 27. Либијска нацио-нална армија (скр.), 28. Ономатопеја гласа краве, 29. Шкот-ски фудбалски клуб, 31. Рударски град у Србији, 32. Брз и кратак покрет, 33. Отвор на кожи, 34. Болест коња.

УСПРАВНО: 1. Тамножута боја, 2. Смеђе, 3. Човјек заљубљен у самог себе, 4. Прво слово, 5. Осмо и 22. сло-во, 6. Шумска креда, 7. Устаничко мјесто у Србији 8. Сли-ка светитеља, 9. Планинар, 11. Пустоловина, 13. Српски добротвор Сава, 16. Кинеско крзно од јагањаца, 20. Стара мјера за тежину, 22. Глава новца, 26. Женско име, 28. Гроз-ница, бунило 30. Билијарски штап, 31. Дјечак, момак (енг.), 33. Лудолфов број, 35. Грам.

Р. РечевићРјешење из прошлог броја: политика, моба, скалп, алава, Орти, Колинс, бак, а, антерија, Ра, арбид, н, иое, арс, тт, орта-ци, Геа, стари, Верн, аритмија.

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

Сјећање: Боб Дилан, амерички пјевач, композитор и пјесник НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ

Р. Р.

1543. - Умро Никола Коперник, пољски астроном. 1686. - Рођен Габријел Фаренхајт, њемачки физичар. 1844. - Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку из Вашингтона у Балтимор. 1905. - Рођен Михаил Шолохов, руски писац нобело-вац.1938. - Рођен Михајло Јанкетић, српски глумац.

1941. - Рођен Боб Дилан, амерички пјевач, текстопи-сац и музичар.1941. - Њемачки ратни брод „Бизмарк“ потопио бри-танску крстарицу „Худ“ при чему су од 1.422 морнара преживјела три.1964. - У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, погинуло више од 300 људи.

НА ДАНАШЊИ ДАН

Информације 1185Тачно вријеме, температура 125Полиција 122, 232-811Хитна помоћ 124Ватрогасци 123Такси 231-755Општина 245-120, 245 100Туристичка организација 243-030Аутобуска станица 240-150 Градски превоз 484-723 Жељезничка станица 211-021 Метеоролошка станица 232-285 Кино “Козара” 211-258, 211-259 Градска читаоница 211 477КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА Водовод 237-718Топлана 231-779 Електродистрибуција 233-031 УСТАНОВЕБиблиотека 211-324 Позориште 211-116 Музеј 211-334 Галерија 213-305 Болница 238-411 Суд 211-420 ХОТЕЛИПриједор 234-220 Монумент 483-777, 490-555АПОТЕКЕКозара 231-202 Шеснаести мај 242-860Апотека “Јереза” 213-222 Апотека “8. март” 239-581 Апотека “Урије” 239-130, 239-131 Др Ступар 212-850

Приједор - Бањалука: 5:21, 7:34, 15:58, 19:35.Приједор - Нови Град: 8:39, 20:45. Приједор - Добрљин: 5:18, 16:46Талго воз4:33 за Сарајево, 21:52 за Бихаћ

Приједор - Бањалука:(5:00 нe суб. и нeд) 5:30, 6:15, 6:30,(6:50 нe нeд.) 7:00,( 7:35, 7:45, 7:50 нe нeд.),7:55,( 8:30 нe нeд.), 8:50, 9:45, 10:00, 10:30, (10:55 нe суб.и нeд.), 11:30,(12:35 нe нeд), 14:00, (14:30 нe нeд.),15.00, 15:15,15:45,(16:40 нe суб. и нeд.), 17:00,17:15,17:40, 18:00,18:05,19:00,19:30,19:55,22:00.Приједор - Сански Мост:(6:30 нe нeд.), 7:35, (7:40 кaд рaдe шкoлe),8:00,9:35,(10:30 нe нeд.), (12:40 нe суб. и нeд.), 13:40, 15:40, 17:45.Приједор - Нови Град: 6:30, 8:45, 10:20, (11:30 нe нeд.), 13:00,(14:00 нe суб. и нeд.), (15:00 нe нeд.), 16:30, (17:50 нe нeд.), 18:05,(19:00 кaд рaдe шкoлe), 20:40. Приједор - Козарска Дубица:(6:42 кaд рaдe шкoлe), 12:50, (13:30 кaд рaдe шкoлe), (14:40 нe суб. и нeд.), (15:50 нe нeд.), (19:00 кaд рaдe шкoлe),(21:10 кaд рaдe шкoлe). Приједор - Београд: 6:30, 7:55, 9:45, 19:30, 19:55 и 22:00.Приједор - Нови Сад: 9:40 (сриjeдa,пeтaк,нeдjeљa), (15:45,16:40 преко Хрватске),19:00 за Зрењанин, 23:30 за Кикинду Приједор - Сарајево: 5:30. Приједор - Загреб: 6:30, 10:00, 10:30. Приједор - Задар: у сeзoни.Приједор - Љубљана:10:30, 12:30, (17:30 недјељом)

МУЗЕЈ КОЗАРЕ “Пролећна изложба УЛУС-а 2019.” од 14. маја до 10. јуна 2019.

СПОМЕН-КУЋА СТОЈАНОВИЋА Стална поставка

ГАЛЕРИЈА “СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ”“Пролећна изложба УЛУС-а 2019.”

Од 23.-29. 5. 2019. “Аладин”-авантура у 18:30“Brightburn”-хорор, SF у 21:00

НАГРАДНИ КУПОН ЗА ЕМИСИЈУ

„У ДОБРОМ ДРУШТВУ“

Поштовани читаоци! Уколико желите да учествује-те у наградној игри емисије „У добром друштву“ Телевизије Приједор, која се емитује сваког четвр-тка у 20.30 часова, потребно је да изрежете купон и пошаљете на адресу: ИПЦ „Козарски вјесник“, ул. Саве Ковачевића 15 или га лично доставите на бла-гајну наше медијске куће. У свакој емисији извла-чимо недјељну награду. Купоне обавезно пакујте у мале коверте.

Наградна игра емисије „У добром друштву“

КУПОН 25

Име и презиме______________________

Адреса ____________________________

Отац четворо дјеце

Велики број извођача је обрађивао Дила-нове пјесме, особито оне из шездесетих година којима је сте-као свјетску славу. Свира гитару, усну хармонику и кла-вир. Боб Дилан је 2016. године добио Нобелову награду за књижевност, “за стварање нових по-етских изражаја уну-тар велике америчке традиције пјесама”.

Пјесме химне: Боб Дилан


Тим поводом Тим поводом

PRIJEDOR, Urije

POPUST ZA

%PONEDJELJKA

SVAKOGPopust se ne odnosi na akcijske artikle, novine, dopune, cigarete

i posebno označene proizvode u trgovini. Popust se obračunava na kasi i važi za fizička lica

bez obzira na način plaćanja.

PENZIONERE

Бранкица Давидовић, учитељи-ца у пензији и један од иниција-тора ове активности, рекла је да је у ових 12 генерација ишколо-вано 1.000 учитеља.- Послије 12 година, Учитељска школа је затворена и све над-лежности су пренесене на тада-шњу општину Приједор. Више није постојала, јер су се почеле формирати педагошке акаде-мије - рекла је Давидовићева. Миленко Вучковић, учитељ у пензији, рекао је да је Организа-

циони одбор за прославу 50 го-дина матуре из генерације 1968. године, покренуо иницијативу да се направи обиљежје о мјесту и постојању Учитељске школе. - Нека ова спомен-плоча под-сјећа све нас и будуће генера-ције на ученике и професоре

учитељске школе те њихов до-принос развоју школства у При-једору, РС, БиХ и шире - поручио је Вучковић. Директор Угости-тељско-економске школе, Ва-лентина Совиљ, истакла је да је, великим залагањем учитеља у пензији, ова плоча постављена на мјесто гдје заслужује да буде. - Они су дочекали пензију као учитељи, с тим да су се неки од њих нашли у другим водама. Ријеч је о изузетно успјешним људима и школи која је остави-

ла трага у друштвеном животу града Приједора. Изузетно нам је драго да смо ми домаћини овако лијепог догађаја - рекла је Совиљева.Спомен-плочу је открио градо-начелник Приједора Миленко Ђаковић, рекавши да је ова ге-

нерација учитеља дала велики допринос развоју школства у на-шем граду. - Град Приједор је поносан на овај јубилеј, јер то је знак по-стојања дугогодишњег органи-зованог школовања - навео је Ђаковић. Учитељска школа но-сила је назив по ученику Радми-лу Стефановићу из прве гене-рације матураната приједорске Гимназије. Он је по завршетку Гимназије завршио учитељски курс у Бањој Луци. Међутим, погинуо је у току рата као поли-тички комесар једног батаљона и никада није радио као учитељ.

У Угоститељско-економској школи откривена спомен-плоча

СЈЕЋАЊЕ НА НЕКАДАШЊУ УЧИТЕЉСКУ ШКОЛУ

М. Шодић

У холу Угоститељско-економске школе у При-једору ове седмице откривена је спомен-пло-ча у знак сјећања на 12 генерација некадашње Учитељске школе „Радмило Стефановић“. Учи-тељска школа радила је од 1960. до 1972. годи-не у згради данашње Угоститељско-економске школе, која је била административни и управни центар

Током 12 година Учи-тељске школе, у њој се ишколовало хиљаду учитеља. Назив је до-била по Радмилу Сте-фановићу, ученику прве генерације матураната приједорске Гимназије.

Сјећање на генерације које су оставиле трага у друштвеном животу Приједора

Радмило Стефановић1920 - 1942.


Тим поводомТим поводом

Уз пјесму и плес, приједор-ски матуранти прослави-ли су завршетак средње школе. Пристојним пона-

шањем, како им и доликује, насмијаних лица, уживали су средњошколци у њи-ховом дану, намијењеном за прославу. Како су нам рекли, матурске хаљине и свечана одијела су већ спремна за матурско вече. - Ово ће нам бити лијепа успомена за цијели живот. Средњошколски дани за-увијек ће нам остати као најљепши период живота, то је сигурно - рекла је ма-турантица Валерија Пашић. Предсједник Актива дирек-тора средњих школа при-једорске регије, Валенти-на Совиљ, рекла је да на подручју Приједора више од 850 ученика завршава средњошколско образо-

вање.- Захваљујемо се Градској управи, градским службама и Полицијској управи Прије-дор на подршци и разумије-вању. Ово славље органи-зовано је у посљедњи час, због поплава на подручју града. Свим матурантима желим да кроз живот кро-че наоружани знањем, јер знање је једино што им се не може одузети - додала је Совиљева. Ове младе људе очекују битне одлуке у животу, а дотад могу да се опусте, уживају и забаве. Заслужили су то постигну-тим резултатима у средњој школи.

МАТУРАНТИ ПРОСЛАВИЛИ КРАЈ ШКОЛЕ

Смотра младости и љепоте

У ТОКУ МАТУРСКЕ ПРОСЛАВЕ

М. Шодић

Журком на отвореном обиљежили крај школе

Валерија: Ово ће нам остати лијепа успомена

Средњошколски дани као лијепа

успомена

Матуранте испратио велики број грађана

Приједор је, ове седми-це, био у знаку матурских

прослава. У свечаним хаљинама и одијелима, матуранти су проде-

филовали градским улицама. Осмијех и радост видјели су се на њиховим ли-

цима, али и сјета зато што завршавају чет-ворогодишње школовање и растају се од школских другова. Како су нам рекли, ма гдје били, остаће у контакту са својим другарима из средњошколских клупа. Матуранте је ис-пратио велики број грађана, прије свега по-носних родитеља, али и остала родбина и пријатељи. Младост је лијепа и раздрагана и ништа ту љепоту и срећу није могло по-мутити, па ни киша која је пријетила да

донекле поремети прелијеп штимунг матурске свечаности и дефилеа

матураната.


Мозаик Мозаик

ЗП „Електрокрајина“ а.д. Бања Лука позива све купце електрич-не енергије на измирење свих доспјелих обавеза за утрошену електричну енергију, јер ћемо, у супротном, бити принуђени на предузимање свих законских мје-ра и механизама наплате. Према нашим евиденцијама, 95 % купа-ца електричне енергије уредно и редовно измирује своје обавезе, што је посебно карактеристично

за купце из категорије пензионе-ра, док је код 5% купаца евидент-но неплаћање или кашњење у плаћању у дужем временском пе-риоду. „Електрокрајина“ је од 20. маја почела са системском при-мјеном нулте толеранције према свих дужницима. Рестриктивне мјере ће се првенствено при-мјењивати према купцима којима је у протеклом периоду омогућено плаћање у ратама по основу за-кључених репрограма и нагодби путем медијације, те купаца про-тив којих постоје извршне судске пресуде или са којима су склопље-на судска и вансудска поравнања. Примјена наведених мјера биће

свеобухватна и досљедна. Изу-зетак могу представљати искљу-чиво купци у доказивим изразито тешким социјалним случајевима, а чији ће се захтјеви појединачно разматрати на нивоу Предузећа. Упозоравамо да ће сви купци који након искључења буду подносили захтјеве за поновно прикључење на мрежу, за исто морати измири-ти све доспјеле обавезе за елек-тричну енергију и платити накнаду

за поновно прикључење. Поред наведеног, „Електрокрајина“ ће, у сарадњи са полицијом и Тужила-штвом, интензивирати контроле на откривању крађе електричне енергије, те пред надлежним ор-ганима инсистирати на санцио-нисању починилаца у складу са одредбама Кривичног законика Републике Српске. Подсјећамо да су чланом 225. Кривичног закони-ка РС прописане оштре казне за крађу електричне енергије и то казна затвора у трајању од шест мјесеци до осам година и новчана казна, наводи се у саопштењу из Управе „Електрокрајине„ Бањалу-ка.

„Електрокрајина“ Бањалука: Нулта толеранција према дужницима

Лице из Приједора чији су ини-цијали К.Ј. /35/ осумњичено је за проневјеру и фалсифико-вање или уништавање службе-не исправе, а лица из Приједо-ра чији су иницијали Ј.Д. /42/ и Б.Љ. /30/ за проневјеру, саоп-штено је из приједорске Поли-цијске управе. Они се терете да су као запослени малопродајне пословнице керамике у проте-кле три године противправно присвојили 25.232 КМ новца

који им је био повјерен у раду. Лице К.Ј. терети се и да је као одговорно лице у правном лицу потписивало извјештаје о бла-гајничком пријему са неисти-нитим садржајем и на тај на-чин прикривало противправно присвајање новца. Полицијска управа Приједор поднијела је приједорском Окружном јавном тужилаштву извјештај против ова три лица о почињеним кри-вичним дјелима.

ДВА ЛИЦА ОСУМЊИЧЕНА ЗА ПЕТ ИМОВИНСКИХ

ДЕЛИКАТА

Лица чији су иницијали И.Л. /38/ и Л.С. /35/ из Приједора сумњиче се да су на приједор-ском подручју извршила пет кривичних дјела, саопштено је из Полицијске управе /ПУ/ При-једор. Лице И.Л. се терети да је у ноћи између 13. и 14. маја из-вршило тешку крађу на штету лица С.Д. које је власник једног угоститељског објекта у Прије-дору, као и да је дан касније од лица Д.В. из Приједора украло 1.200 КМ. Лице Л.С. се терети да је између 30. априла и 10. маја извршило три преваре на подручју града Приједора, при-чинивши оштећеним лицима 260 КМ материјалне штете. На-кон документовања и компле-тирања предмета, против ових лица полиција ће надлежном тужилаштву доставити извјеш-таје за кривична дјела која су починила.

Полицијска управа Приједор

ТРОЈЕ РАДНИКА МАЛОПРОДАЈЕ КЕРАМИКЕ ПРОНЕВЈЕРИЛО 25.232 КМ

Просјечна априлска нето плата у Републици Српској износила је 896 КМ и номинално је већа за 1,1 одсто, а реално за 2,1 одсто од мартовске, подаци су Републич-ког завода за статистику. Највећи априлски нето просјек од 1.385 КМ имали су запослени у финан-сијској дјелатности и осигурању, те 1.252 КМ запослени у обла-сти информација и комуникација. Најнижи априлски нето просјек од 625 КМ имали су запослени у грађевинарству, те 617 КМ у дје-латностима пружања смјештаја,

припреме и послуживања хране, хотелијерства и угоститељства. Просјечна бруто плата исплаће-на у априлу износила је 1.392 КМ. Укупан индекс потрошачких ције-на у априлу нижи је од мартов-ског за 0,9 одсто. Посматрано по одјељцима намјене потрошње, у априлу у односу на март, највиши раст индекса потрошачких цијена хране и безалкохолних пића већи је за 0,6 одсто, док је највеће про-центуално смањење тог индекса од 8,2 одсто било у одјељку ста-новања.

Завод за статистику РС

ПРОСЈЕЧНА АПРИЛСКА НЕТО ПЛАТА 896 КМ

Удружење ликовних умјетника Приједора објавило је конкурс за додјелу годишње међуна-родне награде “Паола де Ма-нинкор” за најбољи мурал у Приједору ове године. Град Приједор више од двије деце-није сарађује са италијанским градом Тренто из покрајине Трентино, а сарадња се на-ставља и у пројекту “Приједор, град мурала” којег од 2013. го-дине реализује Удружење ли-ковних умјетника Приједора. Награда носи име трентинске умјетнице која је 1998. Године, заједно са дјецом из тадашњих избјегличких центара, осли-кала први мурал у Приједору, на Електротехничкој школи, а састоји се од плакете и наград-ног фонда од 3.000 КМ. Побјед-ник конкурса добија прилику да свој приједлог ослика на јавној површини у централној градској зони у Приједору, а реализација побједничког му-рала планирана је између 15. августа и 30. септембра. Фаса-да предвиђена за овогодишњу реализацију мурала најмања је до сада и површине је око 43 квадратна метра. Налази

се на стамбеној згради у Улици Николе Пашића која је окрену-та ка простору између Музеја Козаре и зграде Полицијске управе Приједор. Удружење ликовних умјетника Приједора и Удружење „Пројект Приједор“

обезбјеђују трошкове превоза, смјештаја и радног материјала побједнику конкурса. Конкурс је отворен до 21. јула, а детаљи конкурса и обрасци доступни су на stranici www.ulupd.com.

Удружење ликовних умјетника

РАСПИСАН НАГРАДНИ КОНКУРС ЗА НОВИ МУРАЛ

Локација новог мурала

Извор: СРНА

Град Приједор одобрио је једнократну помоћ студентима и ђацима средњих школа који су одабрани путем јавног позива расписаног по-четком априла. Једнократну помоћ од 300 КМ добиће 210 студента, а од 150 КМ 92 ученика средњих школа. Списак студената и ђака којима је једнократна помоћ одобрена објављен је на интернет страници града Приједора. Ставке за студенте и средњошколце у буџету града При-једора за прошлу годину биле су веће /420.000

КМ за стипендије и 80.000 КМ за једнократну помоћ/, али су одлуком Скупштине града Прије-дора у буџету за ову годину смањене на 300.000 КМ за стипендије и на 79.200 КМ за једнократну помоћ. Стипендије из буџета града Приједора у овој школској и академској години прима 310 корисника. Студентске износе 120 КМ мјесечно током цијеле године, а ученичке 70 КМ мјесечно и примају се 10 мјесеци.

ЈЕДНОКРАТНА ПОМОЋ ЗА 210 СТУДЕНАТА И 92 СРЕДЊОШКОЛЦА


КултураТим поводом

Народна библиотека „Ћи-рило и Методије“ тради-ционално је наградила најактивније читаоце у 2018. години, поводом обиљежавања 24. маја, Дана и крсне славе Библи-отеке. То су: Јелена Нидо-гон, пензионер, Мирослав Братић, ученик Грађевин-ске школе, Марија Ивко-вић, ученица ОШ „Бранко Ћопић“, Владимир Кнеже-вић, машински техничар у пензији и умјетник, те Да-нило Драшковић, доктор медицине. Јелена Нидо-гон члан је приједорске библиотеке већ 40 година. Она је позвала своје суг-рађане да, попут ње, ње-гују љубав према писаној ријечи. - Читам лакшу литерату-ру, оно што ме опушта, не волим тешке теме. Читам, малтене, откад знам за себе, то ме испуњава. По-

ручила бих и осталима да читају књиге, да пронађу задовољство у томе, а не само да буду на друштве-ним мрежама - рекла је наша суграђанка. Ученица Марија Ивковић, углавном, узима књиге прилагођене њеном узра-сту, а међу омиљенима јој је “Џеронимо Стилтон”. - Идем у пети разред, од-лична сам ученица, а во-лим да читам баш као и моје двије сестре - јасна је Марија.Признање за најактив-нијег читаоца у 2018. години, било је пријат-но изненађење за Да-нила Драшковића, који је стручну литературу градске библиотеке кори-стио за спремање испи-та. Признања и поклоне на пригодној свечаности, најактивнијим читаоцима уручила је библиотекар-

информатичар Снежана Ђикић. Она је подсјетила да у мултимедијалном простору Градске читао-нице годишње имају око 400 корисника те да нуде стручну грађу, страну ли-тературу и информатички кутак. - Награђивање најактив-нијих читалаца у част књи-ге и његовања читалачких навика, траје више од 15 година. Ово је лијеп увод у обиљежавање Дана и славе Библиотеке, када прослављамо Ћирила и Методија, заштитнике наше куће, родоначелнике словенске писмености, је-зика, културе и реформа-торе - рекла је Ђикићева. Поводом обиљежавања Дана библиотеке, био је омогућен бесплатан упис до 23. маја.

Библиотека наградила најактивније читаоце

Д. С.

Народна библиотека „Ћи-рило и Методије“ већ го-динама скупља Збирку умјетничких слика зави-чајних сликара. Поводом Дана и крсне славе Библи-отеке, одлучили су да ова умјетничка дјела изложе

као сталну поставку. Про-сторије Градске библио-теке и читаонице красе умјетничка дјела Зоране Ђаковић, Милоша Вуче-на, Зорана Бановића, Ми-лана Совиља, Владисла-ва Макањића, Далибора

Поповића Микше, Зорана Радоњића и других слика-ра. Директор НБ „Ћирило и Методије“, Мара Ећим, рекла је да су то експона-ти које годинама скупљају и чувају у свом фундусу. Зато су и дошли на идеју да ово постане стална изложбена поставка, како би грађани могли да виде да Библиотека, осим књи-га и докумената, чува и своје завичајце. Изложбу је отворио замјеник гра-доначелника Александар Миљуш, који је рекао да је овом поставком Приједор још једном показао да је град културе, умјетности и сликарства.

Поводом Дана библиотеке

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ЗАВИЧАЈНИХ СЛИКАРА

М. Шодић

Његовање читалачких навика

Изложбу отворио замјеник градоначелника Александар Миљуш

Стална поставка у просторијама Библиотеке

На Козару нам стижу: „Електрични оргазам“, „Партибрејкерси“, „Кер-бер“, „Фијаско“, „Kepa & Fri Spirits“ (СМАК), „С.А.Р.С“ и „Психомодо поп“. Осим концерата, Нектар Пулс Фест свим посјетиоцима понудиће занимљив днев-ни садржај у природи, прилагођен појединцима и породицама. Природа која одузима дах, храна и

пиће познати по свом ква-литету и аутентичности, безвременски хитови ре-гионалних музичара, још увијек бесплатан камп са око 10.000 мјеста, досту-пан и обезбијеђен (бес-платан) паркинг за око 5.000 аутомобила, органи-зован превоз, те уређена инфраструктура, након само два издања – фести-вал сврставају у сам врх

регионалне фестивалске понуде. Посебну добро-дошлицу 28. јуна, Нектар Пулс Фест ће приредити свим бајкерима, за које је обезбијеђен и адвекватан паркинг простор и друге погодности. Овогодишњи партнер у организацији је Мото клуб „Отписани“ из Приједора. Нектар Пулс Фест организује посебну акцију за све студенте и средњошколце у мјесе-цу мају! Уз једну купљену карту, другу добијате гра-тис. Поведите драгу особу и уживајте у нестварном амбијенту Националног парка „Козара“ и уз нај-већа имена регионалне музичке сцене. Фестивал-ске улазнице по цијени од 15 КМ (једнодневна) и 25 КМ (дводневна) су у про-даји путем сервиса www.kupikartu.ba, на Тргу Краји-не и Студентском центру Никола Тесла у Бањалуци, али и у градовима и опш-тинама широм Републике Српске. Информације о пакетима, улазницама и продајним мјестима су на друштвеним мрежама (@NektarPulsFest) i na www.pulsfest.com. Осјети пулс природе, звука и окуса – дођи 28. и 29. јуна 2019. у НП „Козара“!

Нектар Пулс Фест

АКЦИЈА ЗА СТУДЕНТЕ И СРЕДЊОШКОЛЦЕ

КВ

Нектар Пулс Фест биће одржан 28. и 29. јуна у срцу Националног парка „Козара“, а осим нестварног природног амбијента, на-далеко познате (традиционалне и домаће) хране и пића, окупиће највећа регионална музичка имена, те свим генерацијама при-редити атмосферу за памћење

Атмосфера за памћењеАнела Сејарић Вујиновић, организатор „Мајских су-срета“, рекла је да је ово прилика да се промовишу сви млади и талентовани пјесници. Њих једанаест, у сриједу су у Градској чи-таоници представили своју поезију, уз подршку ста-ријих колега који су, тим поводом, у Приједор допутовали из Бања-луке, Козарске Дуби-це, Београда...- Имамо афирмиса-не младе пјеснике, али и оне који то још нису. Ту су млади ау-тори који су објавили по три-четири књиге те пјесници који тек праве прве кораке у књи-жевности. Дајемо свима

једнаку прилику да пока-жу свој рад - каже Анела и наглашава да млади пјес-ници међусобно контакти-рају, али и подржавају јед-ни друге преко друштвених мрежа које користе

на нај-

бољи могући начин. - То нам је могућност комуни-кације када смо далеко, а сви се окупљамо у мају на овим пјесничким сусре-тима. Увијек су ту стари, али и нови учесници - каже Анела Сејарић Вујиновић. У Приједору је на „Мајским сусретима“ по трећи пут био Бањалучанин Миле Лисица. Трговац по стру-ци, препознатљив је у БиХ, али и ван њених граница, по својој хаику поезији. - Прошле године сам са једном својом хаику пје-смом освојио прво мјесто у Хрватској. Имам већ тридесетак књижевних на-града, а ове године сам ос-војио и друго мјесто у Ита-лији... Хаику поезију доста објављујем у Америци, Ев-ропи, Великој Британији и Јапану - каже Лисица који у припреми има двије књиге поезије. Своју поезију на књижевној манифестацији поводом Дана библиотеке говорила је и 16-годишња Николи-на Миливојша. Каже да је све почело у дјетињству, с бајкама и другим књигама. - Почела сам да пишем да бих исказала своја осјећања, она која би тре-бало остати на папиру, а не само у глави - искрена је Миливојша. Још нема објављених књига, али се нада да ће и то ускоро бити.

ОДРЖАНИ МАЈСКИ СУСРЕТИ МЛАДИХ ПЈЕСНИКА

М. З.

Традиционални, петнаести по реду „Мајски су-срети младих пјесника“ одржани су у Приједо-ру у оквиру манифестација посвећених Дану Народне библиотеке „Ћирило и Методије“

Цјелокупан програм, својим

наступом, употпунили су ученици Музичке шко-ле „Саво Балабан“, али и

млади глумци приједорског позоришта. Свим учес-

ницима „Мајских сусрета младих пјесника“ уручене су захвалнице за допри-

нос лијепој, писаној ријечи.


Култура Култура

Женски камерни хор „А виста“ добитник је злат-не медаље на фестивалу „Мајске музичке свечано-сти“, одржаном у Бијељи-ни. За њих ово признање има велики значај, јер им је ово био први такмичар-ски наступ, рекла је Бран-ка Настић Марчетић, дири-гент хора- Веома нам је било битно да се појавимо негдје из-ван нашег града. Указала нам се прилика да то буде у Бијељини. Тражили смо фестивал на који бисмо одговарали по пропизи-цијама. Уклопили смо се у све оно што су они тра-жили. Били смо успјешни и јако смо задовољни - до-дала је она.Позитивне утиске носе и остале чланице хора. Бранка Гајић не крије за-довољство што се њихов рад и труд исплатио. Како каже, вриједно вјежбају и драго јој је што је то неко

препознао. - На такмичењу у Бијељи-ни било је изузетно лије-по. Велика ми је част и задовољство што сам, заједно са својим колеги-

цама, учествовала на том такмичењу. Посебно сам поносна што смо освојили прво мјесто у категорији женских хорова - прича Гајићева.

Ово је 18. пут како се у Бијељини одржавају „Мајске музичке свечано-сти“, а организатор Фести-вала је Српско пјевачко друштво „Србадија“. На

овогодишњем такмичењу учествовало је 38 хорова и ансамбала изБосне и Хер-цеговине, Србије и Слове-није.

Хор “А ВИСТА”:

ПРВО ТАКМИЧЕЊЕ, ПРВО ЗЛАТО

Музеј Козаре, и ове годи-не, пригодним програмом обиљежио је Међународни дан и Европску ноћ музеја, с циљем да се истакне улога музеја као сједишта културе, рекао је директор Зоран Радоњић. Ученици Основне школе „Десанка Максимовић“ присуствова-ли су предавању и видео презентацији на тему „Де-коративна орнаментика на керамичким посудама бронзаног доба градине Зецови” које је одржала кустос археолошке збирке Музеја Козаре, Даниела Радосавац. Њен коле-га Алекса Милић, кустос ликовне збирке, водио је ликовну радионицу “Ор-намент-савремена тради-ција”. - Хтјели смо да покажемо да је, без обзира што је кориштен у праисторији, и стар преко 2000 годи-на, орнамент врло при-мјенљив кроз све аспекте

савремене ликовне умјет-ности - истакла је Даниела Радосавац. Милић је додао да су по-

лазници радионице кори-стили ликовни елемент као дио наслијеђа у свом властитом ликовном изра-зу, што, по његовим рије-чима, показује да је тради-

ција увијек савремена.- Ученици су, кроз креатив-но дјеловање, на још бољи начин открили традицију - сматра Милић.У току дана приређен је стручно вођен обилазак знаменитости Приједора. Посјетиоци Музеја Коза-ре могли су да погледају сталне поставке: архео-лошку изложбу “Градина Зецови и некропола Ча-раково”, етнолошку “Иден-титет, насљеђе, наша но-шња”, историјску “Мјеста /не/заборава”, гостујућу “Пролећну изложбу” Удру-жења ликовних уметни-ка Србије, као и сталне изложбе у Спомен-кући Стојановића. Европска

ноћ музеја обиљежена је у осам градова Републике Српске, а тим поводом у Музеју Козаре приређен је концерт “Џез блес бенда”.

Б. Д.

ОБИЉЕЖЕНИ СВЈЕТСКИ ДАН И ЕВРОПСКА НОЋ МУЗЕЈА

Д. С.

Са пробе

Основци учествовали у обиљежавању Свјетског дана музеја

Алекса Милић водио ликовну радионицу

Кроз стотињак цртежа у туш тех-ници, Мирослав се обрачунава са садашњим временом, а како то он воли да каже, данашњом неправ-дом са којом се свакодневно су-среће. Љиљана Суботић, ликовна уредница, отварајућу ову изложбу, рекла је да се Мирослав обрачу-нава са овим временом на њему једини начин - умјетничким иска-зом, а то је видљиво на његовим цртежима „Монетарни процес”, „Инвазија на сутра”, „Мач и мир”,

„Градоначелников разговор”. Ми-рослав Стакић је дипломирао сли-карство на Академији умјетности у Бањалуци, у класи проф. Весе Со-виља. Излаже од 2004. године, а ово је његово прво представљање у Србији. Иза себе има четири са-мосталне изложбе. Добитник је награде 2007. за инсталације „Тра-гови“, на Академији умјетности у Бањалуци и треће награде фе-

стивала кратког филма „3-3000“ Приједор, 2011. године за кратки филм. Поред сликарства, бави се концептуалним, интермедијалним и видео истраживањем. Иначе, запослен је као рудар, а тренутно ради на новој изложби. Стакиће-ва „Анатомија мисли“ биће пред-стављена и у Бањој Луци, од 4. јуна, у Галерији УДАС.

У Београду отворена изложба Приједорчанина Мирослава Стакића

УМЈЕТНИЧКИМ ИСКАЗОМ ПРОТИВ НЕПРАВДЕ

У Галерији Студентског кул-турног центра у Београду, изложена је поставка „Ана-томија мисли“, академског сликара из Приједора, Ми-рослава Стакића

М. ШодићСа отварања изложбе


ЧитуљеЧитуље

Дана 25.5.2019. године навршава се четрдесет тужних дана од смрти нашег драгог супруга,

оца и дједа

БРАНКА ТОДОРОВИЋА -

БРАНЕ

По доброти ћемо те памтити, са љубављу спомињати и у срцима заувијек чувати.Твоји најмилији: супруга Милица, кћерке Весна и Сузана, унучад Ацо, Маријана и Дајана 11886

Посљедњи поздрав нашој

ДАДАНОЈ

Од породице Баруџија и Рубин

11887

МАЛИ

ОГЛ

АСИ - Продајем кућу у Копривни, вода, струја, телефон, са 11

дунума земље. Све информације на телефон 052 389 006 или 065 917 207 (10432)

- Повољно продајем кућу на спрат Дубичка 14 Д. Пухар-ска, приземље 2, ½ собе, спрат 5 соба 140 м2. Љетња кухиња, башта 780 м2, комплетно намјештена и одмах усељива – вриједно погледати.Све информације на телефон: 066/059-922.

- Продајем CCA 77 дунума земље са шумом у Белићима (испод Букове Косе), удаљене 200 м од асфалтног пута Приједор - Дубица. Тел: 066 980 730

Четрдесет дана није са нама наш драги дјевер

и стриц

РАЈКО ШОРМАЗ

Вјечно ће те се сјећати снаха Ранка и синовци Жељко и Зоран са породицама

11895

Навршава се 40 дана од смрти вољеног

супруга, оца и дједа

РАЈКА ШОРМАЗА

(1954 - 2019)

С тугом и поносом, успомену на вољеног чувају супруга Бранка, син Далибор, кћерка Слађана, снаха, зет и унучад

11895

ДРАГИЦА РАДАКОВИЋ

„Има нека моћ у добрим људима, они су јаки и послије смрти. Догађа се да и даље живе, по својим ријечима и дјелима, а највише по доброти срца.“

Твоје колегинице из породичне, ЦБР, доктори и мед. сарадници

(0001)

Посљедњи поздрав драгој колегиници

ДРАГИЦА РАДАКОВИЋ

ЈЗУ ДОМ ЗДРАВЉА ПРИЈЕДОР

(0001)

Дана 27.5.2019. године навршава се дванаест година од смрти нашег

оца, дједа и прадједа

СВЕТОЗАРА СВЕТОЈЕ СРЕДИЋА

Када би љубав могла подарити живот, наша би ти подарила вјечност.Породица

11903

Тужно сјећање

МИЛОШ ТРАВАР(1947 - 2012)

Године пролазе, а бол остаје вјечна.Сестра с породицом

11887

Прошло је четрдесет дана како нас је напустила наша мајка, бака, прабака, ташта, свекрва, тетка,

стрина и ујна

СТАНКА (ПЕРО) БАЊАЦ - ЋАНА

Захваљујемо се родбини, пријатељима, кумовима и комшијама на изјавама саучешћа и обавјештавамо их да 25.5.2019. у суботу дајемо нашој мајци помен.Кћерке Невенка и Зора

11900

Дана 25.5.2019. године навршава се 40 тужних

дана од смрти нашег драгог сина и брата

РАЈКА (Стево) ШОРМАЗА

У најљепшим успоменама, чуваћемо те од заборава.Мајка Богданка, брат Остоја, сестра Милена са породицама 11893

Четрдесет дана је од смрти мога брата

РАЈКА ШОРМАЗА -

БАЈЕ(1954)

Са дубоким болом и дужним поштовањем, чувамо те од заборава.Твој брат Мићо са породицом

11891

Посљедњи поздрав супругу, оцу и дједу

БОРИСЛАВУ БУРСАЋУ

Ожалошћени: супруга Драгица, син Бранислав, кћерка Бранка, снаха Биљана, зет Драган и унучад Немања и Никола

9195

Дана 27. 5.2019. године навршава се година дана од смрти нашег

драгог

ЈОВЕ (Триво) КАРЛИЦЕ

Толико недостајеш... по-себно Дуњи.Супруга Рада, син Дејан, снаха Мирела, унучад Андрија и Дуња 11901

Дана 22.5.2019. навршава се 38 година

од преране смрти нашег сина и брата

ЖЕЉКА ПОПОВИЋА

Ожалошћени: отац Милорад, мајка Милка, брат Веселко и сестра Жељка

11902

ОГЛАШАВАЈТЕУ КОЗАРСКОМ

ВЈЕСНИКУ


Читуље Читуље

Навршава се година дана од преране смрти нашег великог пријатеља и

обожаватеља у друштву

МЛАДЕНА ГРУЈИЋА - НАГИБА

Увијек ћеш бити са нама. Чувамо те од заборава. Твоји пријатељи из Роштиљнице „ Вучко“ - Омарска: Савка, Миланка, Радован, Дане, Шиљак, Дабић, Косан, Бега, Ново, Жуле, Баћи, Живац, Бунић.Друже, живиш вјечно 11894

Дана 30.5.2019. године навршава се годинa тужних дана откако са нама није наш драги

МЛАДЕН ГРУЈИЋ

Дан за даном иде, а ниједан без сјећања на тебе. Премало је ријечи, а превише туге, да би рекли колико нам недостајеш. Вријеме не може из-брисати успомене на тебе, јер те заувијек у срцима носимо. Твоја тетка Стојка и тетак Ранко Ђаковић са породицом 11894

Ни годинa тужних дана није изблиједjeлa сјећање на јединог брата и дјевера

МЛАДЕНА ГРУЈИЋА(1970 - 2018)

Твојим одласком, остало је ненадокна-диво мјесто у нашим срцима. Често при-чамо о времену проведеном с тобом, посјећујемо мјеста на којима смо били заједно. Присјетимо се, а суза заискри у оку, а уздах каже: „Kако лијепо је било“. Заувијек ћеш остати и живјети у нашим срцима.Твој брат Ранко и снаха Наташа 11894

Навршава се годинa тужних дана, откако нас је прерано напустио наш драги

МЛАДЕН ГРУЈИЋ

Био си неко ко се ријетко може упозна-ти. Неко са пуно хумора, разумијевања и смисла за живот. Тешко је рећи да си био, јер си ту у нашим срцима и мисли-ма и даље такав остао. Твоја добра душа и велико срце заслу-жују вјечну љубав, поштовање и сјећање. Од заборава те чувају твоја тетка Рада и тетак Ранко Цуњак са породицом 11894

Пролази годину тужних дана од преране смрти нашег сина


Драги наш сине, твој одлазак је оставио велику бол, празнину и тугу, а твоја љу-бав и доброта остају вјечно у нашим ср-цима. Прерано си отишао из наших живо-та, али из срца нећеш никад. Драги наш сине, заувијек остајеш у срцима родитеља својих.

Твој отац Драго и мајка Госпа 11882

Дана 30.5.2019. године навршава се година дана од смрти нашег драгог зета и тетка


Туга и бол не могу те вратити, али сјећање на тебе вјечно ће трајати.

Породица Здјелар 11894

Дана 30.5.2019. године навршава се година претужних дана од смрти нашег најбољег супруга и оца

МЛАДЕНА ГРУЈИЋА - НАГИБА

(06.02.1970 - 30.05.2018)У посљедњем поздраву остадосмо без ријечи, као што остадосмо без ослонца. Лишени твоје љубави, бриге и твојих мудрих ријечи и поука, осуђени да и даље кроз живот корачамо сами, али са тобом увијек у срцу и мислима.Твоји неутјешни:супруга Далиборка, син Маријо и кћерка Маријана - Маја 11882

Dana 25.4.2019. napustio nas je naš dobri i voljeni

HAMDIJA BEŠIĆ(1933 - 2019)

Ostaćeš zauvijek u našim srcima.

Tvoji najmiliji

11879

Дана 25.5.2019. године навршава се година туге и бола за нашом драгом

ПЛАВКОМ (рођ. Предојевић)

СТОЈНИЋЧувају те од заборава твоји најмилији, почивај у миру.Мајка Милена, брат Драженко, сестре: Божица, Славица, Здравка и Дражена са породицама 11890

Посљедњи поздрав драгој мајци и баки

ДОСТИ ВУЧКОВИЋ(1941 - 2019)

С љубављу и поштовањем, чуваћемо те од заборава.Ожалошћени: син Јован, кћерке Славица и Гордана са породицама

11898

Скупила се година туге и бола за супругом и

мајком

ПЛАВКОМ (рођ. Предојевић)

СТОЈНИЋ

Остаћеш заувијек вољена и живјећеш у срцима својих најмилијих.Супруг Раденко и син Младен са породицом

11890

Тужно сјећање на драгу мајку

ПЛАВКУ (рођ. Предојевић)

СТОЈНИЋ

Увијек ћу те вољети и радо се сјећати.Кћерка Младена са породицом

11890

Дана 1.6.2019. навршавају се три године од смрти супруга

ВИДОСЛАВА ПАВЛОВИЋА

Увијек ћеш бити у срцу и мислима твоје супруге Вуке.

11904


Читуље Читуље

Дана 26.5.2019. навршавају се двије године од смрти вољене супруге и сестре

ПЕРСЕ (КРЕМИЋ) КЕЦМАН

(1940 - 2017)

Вријеме пролази, живот иде даље, али се никада не може избрисати бол која је остала за тобом. С поштовањем те спомињем и чувам у свом срцу.

Супруг Остоја и сестра Стана Стојнић с породицом 11885

Дана 25.5.2019. навршава се 40 дана од смрти нашег драгог сина, супруга и оца

СЛАЂЕНКА ТУБИНАПрерано и без поздрава си нас напустио, али нашу љубав према теби ни смрт не може да прекине. Нека те анђели чувају, а ми ћемо у срцима заувијек да те носимо и волимо. Поносни смо што смо те имали, тужни, јер смо те изгубили.Ожалошћени: мајка Драгица, супруга Рената, синови Саша и Данијел 11888

Посљедњи поздрав драгом брату, дјеверу и стрицу

СЛАЂЕНКУ (Бошко) ТУБИНУ - ДЕНКИ

(25.4.1971 - 22.4.2019)

Заувијек ћеш остати у нашим срцима и сјећањима. Брат Озрен, снаха Смиља, Стефан и Анђела

11889

Дана 25.5.2019. навршава се 40 дана

откад није са нама наш драги Денко

СЛАЂЕНКО ТУБИН

Увијек ћемо те се сјећати са љубављу.Ђуро, Мира, Зоран и Драган

11896

Дана 30.5.2019. године навршава се 27 година од смрти нашег драгог

ГОРАНА ТИМАРЦА

(1992 - 2019)

Вјечно ћеш живјети у нашим срцима и мислима.Мајка Драгица и сестра Горана са породицом

11892

Посљедњи поздрав куми

ПЕРСИ РЕНДИЋ

Кумови Прељићи

11899

Дана 27.5.2019. навршавају се двије

године од смрти

ЂУРЕ КАРАНОВИЋА

(1936 - 2017)

Његова породица

11893

Дана 18.5.2019. године напустила нас је наша супруга, мајка и бака

ПЕРСА РЕНДИЋ(1940 - 2019)

Са њежношћу ћемо памтити њену доброту, несебичност и љубав.Ожалошћени: супруг Богдан, синови Драшко и Слободан, снаха Јелена, унуке Кристина и Катарина

(001)

У прољеће 1942. године појавио се први број “Козарског партизанског вјесника” у издању Партизанског обавјештајног бироа Другог крајишког (козарског) НОП одреда “Младен Стојановић”.У љето 1975. изашао је први број послије другог свјетског рата.

Козарски вјесникИздаје: Информативно-пословни центар “Козарски вјесник” ПриједорРедакција и администрација: Улица Саве Ковачевића 15. Лист регистрован код Министарства информација Републике Српске, бр. 170/93 од 10.3.1993.године. Излази сваког петкаДиректор и главни и одговорни уредник: Зоран Совиљ Редакција: Милан Богун, Мира Згоњанин, Тања Мандић (главни и одговорни уредник РТВ Приједор), Мирјана Шодић, Деборах Совиљ, Перо Шпадић, Зоран ЈелићТехничка припрема: Силвија Дејановић, Радмила Радиновић, Миле Станар

Телефони: Директор 232-803, уредник 243-440, новинари 234-271, 234-701, 234-442, служба малих огласа, рачуноводство и маркетинг 232-863, 211-575, техничка припрема 243-441, Радио Приједор 911-822, Телевизија Приједор 211-239, Уредник РТВ Приједор 911-988. Тел/факс 232-803, 232-863.Цијена примјерка одштампана на “глави” ЛистаПретплата: Све информације о претплати на Лист на телефоне 211-575 и 232-863Рукописи и фотографије се не враћајуЖиро рачун: НЛБ банка АД Филијала Приједорж.р. 5620070000263992 (са назнаком за “Козарски вјесник”)Штампа: “Дневне Независне новине” За штампу: Александар Копања, директор

Спорт Спорт

ОДРЖАНА ПЕТА „ШЕСНАЕСТОМАЈСКА БИЦИКЛИЈАДА“

У Приједору је одржана пета „Шеснаестомајска бициклијада“ поводом Дана града, у органи-зацији Туристичке организације града Приједора и Бицикли-стичког клуба „Козара“. Због не-давних поплава, број учесника био је нешто мањи него проте-кле године, када се овој мани-фестацији одазвало преко три стотине бициклиста. Сада су доминирали љубитељи двоточ-каша млађег узраста, од којих су неки возили у пратњи родитеља. Приједорчанин Игор Мотл на Би-циклијаду је дошао са шестого-дишњим сином Јанком:- Вријеме нас је послужило. До-бро сам се забавио, а бицикл иначе возим с времена на врије-ме. Вјерујем да мој син нимало не заостаје по кондицији за мном - искрен је Мотл. Бициклијада је вожена рутом дугом око четири километра, а старт је био на Тргу мајора Зора-на Карлице. По ријечима Дарка Дакића из БК „Козара“, возили су центром града, преко Пећана, Пухарске, Урија, Партизанском улицом назад до градског трга.- Ово је наша подршка локалној

заједници, јер се Бициклијада одржава поводом 16. маја, Дана града. Циљ нам је популариза-ција спорта, бициклизма, здра-вог начина живота и туристичких потенцијала самог града - рекао је Дакић. Логистичку подршку учесницима Бициклијаде дала је Туристичка организација Приједор. Директо-рица Амира Ганић поздравила је добру вољу и позитивну енергију

овогодишњих учесника, без об-зира на недавне поплаве које су погодиле Приједор. Прије старта „Шеснаестомајске бициклијаде“, присутнима се обратио градона-челник Миленко Ђаковић који је потенцирао неке од циљева ове спортске манифестације, попут његовања спортских навика, физичке спремности и здравог духа. Прије старта Бициклијаде, најмлађи учесници возили су по бициклистичком полигону на градском тргу гдје се налазио и штанд са промо-материјалом БК „Козара“.Њима су уручене и бициклистичке дозволе, а по-дијељено је стотињак чланских карата овог клуба. Учествовати су могли сви грађани, без обзи-

ра на године, довољно је било да имају исправан бицикл, добру вољу и позитивну енергију. Како је поручено, сви који су се на крају руте вратили на циљ, били су побједници. Шеснаестомајска бициклијада организована је уз подршку Агенције за безбједност саобраћаја РС, Ауто мото савеза РС и Ауто мото друштва Прије-дор.

КВ

Полигон за најмлађе учеснике

Приједорске одбојкашице про-теклог викенда биле су учесни-це Међународног турнира под називом „Рудолф турнир“ који је одржан у словеначком граду Ново Место. Приједорчанке су освојиле треће мјесто и врати-ле се задовољне својом игром. Играчица Ивана Половина про-глашена је за најбољег смече-ра Турнира. У Приједору ће, 25. и 26. маја, бити одржан велики традиционални Међународни турнир градова под називом „Ми волимо одбојку“. Учествоваће 12 одбојкашких женских екипа из Словеније, Србије, Хрватске и БиХ. Турнир ће се одржати у Спортској дворани „Младост“ са почетком у 10 часова. Првог дана Турнира играће се квали-фикациони турнири, а другог

дана одиграће се утакмице за поредак екипа, односно полуфи-налне и финалне утакмице.

ОК “Приједор”: Приједорчанкама треће

мјесто у Словенији

Ивана Половина најбољи смечер Турнира

Протеклог викенда, у Зворнику је одржан Други „ОПЕН ЗВОР-НИК ТУРНИР 2019“, за млађе пионире и пионирке, те кадете и кадеткиње. Учествовало је око 600 такмичара из Хрватске, Аустрије, Мађарске, Словачке, Црне Горе, Србије, Републике Српске и Федерације БиХ. Џудо клуб „Козара-Жељезничар“ на овом такмичењу представља-ло је четверо такмичара. Вук Змијањац освојио је прво мјесто

у категорији до 55 килограма за пионире, а пионирка Теодора Гњатовић, којој је ово било прво такмичење, освојила је треће мјесто у категорији до 56 кило-грама. Пионир Стефан Кецман и кадет Никола Мандић оста-ли су без медаља, јер су испа-ли у другом кругу такмичења. Овог викенда, џудисти „Козаре-Жељезничара“ наступају на Купу „Станко Лопатић“ на Палама.

ЏК „Козара-Жељезничар“ВУКУ ЗМИЈАЊЦУ ПРВО МЈЕСТО У ЗВОРНИКУ

У Бањој Луци, протеклог викенда, на тениским теренима ТК “Борац” одржан је турнир за дјечаке и дје-војчице до 10 година “ОП БОРАЦ”, на којем су наступили и најмлађи тенисери ТК “Др Младен Стојано-вић”. Наступ приједорских тени-сера био је успјешан, а најбоља је била Сара Пухалић, која је ос-војила прво мјесто.

ТК „Др Младен Стојановић“:

САРА ПУХАЛИЋПРВА У БАЊАЛУЦИ

Кадети КК „Хантерс“ настављају са добрим резултатима. Послије одличних партија у Лиги РС (2. мјесто), Турниру Коз. Дубица 2019 (1. мјесто), Меморијалном турниру “Марко Дринић” (1. мје-сто), Лиги Младих БиХ (4.- 6. мјесто)... претходни викенд су освојили злато и на Међународ-ном турниру RODA CUP 2019 у Бечеју. До титуле су дошли по-бједама у групи против ФКСЕ Szekszard (Мађарска), New Generation Timisoara (Румунија)

и КК Скадарлија Београд (Ср-бија), док су у финалу били бољи од екипе КК Врбас (Србија). Хан-терси настављају у јаком ритму, па првог викенда у јуна наступају на још једном Међународном турниру, овај пут у мађарском граду Шопрон. Током ове сезоне одиграли су 29 утакмица у лига-ма и на турнирима, те већи број пријатељских утакмица. Губили су само од КК Игокеа Алексан-дровац и ОКК Спарс Сарајево, истичу у КК “Хантерс“.

КК „Хантерс“ ЗЛАТО НА МЕЂУНАРОДНОМ

ТУРНИРУ У БЕЧЕЈУ

Приједорска стоно-тенисерка Марија Гњатић освојила је прва мјеста у кон-куренцији парова са Аленком Хасе-чић из Сарајева и у конкуренцији мје-шовитих парова са Емиром Мујичић из Бањалуке на Ју-ниорском поједи-начном првенству БиХ у Бугојну. Из Приједора на овом такмичењу су још наступиле Бојана Деспот и Милица Бурсаћ које су у пару оствариле пласман међу осам најбољих парова.

СТОНОТЕНИСКО ПРВЕНСТВО БиХ: УСПЈЕХ ГЊАТИЋЕВЕ

Documents

Реконструкција Робне куће „Патрија“: Милан Д. Шпичек ... · воре по цијени од 11 марака по квадра-ту. Насип,