septembar 2012. Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

Srpski privrednici – Vaso Lekić Str.2

Bankarski sektor u Srbiji Str.4

Reciklaža elektronskog otpada Str.6

Executive Coaching Str.8

Profesionalno povezivanje

- LinkedIn -

Str.10

Izdanja Stanton Chase-a Str.11

U ovom izdanju:

UVODNA REČ

Poštovani čitaoci,

Pokrenuli smo ovaj elektronski časopis

bez velikih pretenzija, ali sa željom da

promovišemo srpsku privredu i srpski

poslovni svet. U saradnji sa našim

prijateljima i prateći zanimljivosti koje se

dešavaju na našem tržištu pokušaćemo

da vam kvartalno predstavimo nešto novo

i nadamo se zanimljivo.

Svaka vaša sugestija ili nova ideja je više

nego dobrodošla. Pišite nam, javite nam

se da podelimo utiske i zajedno

uredjujemo naš NEWSWIRE.

Želim vam zanimljivo čitanje!

belgrade@stantonchase.com

Miloš Tucaković

Direktor, Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

Kompanija Foodland d.o.o. osnovana je 1998 godine, sa sedištem u Beogradu i

broji preko 190 zaposlenih. To je danas stabilna i fleksibilna kompanija, s trendom stalnog

razvoja, okrenuta potrošaču i njegovim potrebama. Foodland je postao pravi domaći,

srpski brend, prisutan na tržištima preko 25 zemalja sveta (ex Yu, Ukrajina, Moldavija,

Rusija, Švedska, Holandija, Nemačka, Francuska, Austrija, Velika Britanija, Japan, Hong

Kong, Australija, USA, Kanada, Mađarska...), nudeći sve zahtevnijim kupcima spoj

tradicionalnog i savremenog načina ishrane. Kompanija je sinonim za vrhunski kvalitet – za

ono najbolje iz prirode. Razgovor smo vodili sa vlasnikom kompanije Vasom Lekićem.

Gde se Srbija nalazi u proizvodnji zdrave hrane u odnosu na EU?

Pre svega treba imati u vidu karakteristike Srbije u agrarnom pogledu. 45% stanovništva živi na selu,

prosečna veličina poseda je oko 3 hektara, 50% svih površina je neobradjeno, a zemljište je izuzetno dobrog

kvaliteta i još uvek nezagadjeno pesticidima i različitim fertilajzerima, što ostavlja prostor za jedan veliki

potencijal u proizvodnji zdrave hrane. Nažalost imamo vrlo malo proizvodjača. Prema nekim istraživanjima EU

30% stanovništva u Srbiji ima percepciju da se hrani organskom hranom, ali naš narod još uvek ne pravi

značajnu razliku izmedju zdrave i organske hrane. Pojam organske hrane kod nas nije ni jasno definisan. Naš

seljak, bio ratar, stočar, voćar ili vinogradar, trebalo bi da se više fokusira na proizvodnju zdrave hrane višeg

kvaliteta, pre svega zbog povoljnih prirodnih i klimatskih karakteristika. U takvoj situaciji mi smo u startu u

prednosti zbog toga što se takva sirovina svojim kvalitetom ističe u odnosu na sirovine u okruženju, gde je sve

više prisutna era industrijalizacije, u kojoj se gubi kvalitet hrane, a što je veoma značajno za krajnjeg

potrošača. Takodje, takva sirovinska baza predstavlja odličnu osnovu za kooperaciju sa proizvodjačima hrane

koji bi se nametnuli svojim prepoznatljivim kvalitetom na medjunarodnom tržištu. Neminovno je da u takvim

uslovima cena zemlje kod nas raste. Tu se postavlja i pitanje strategije. Trebalo bi zaustaviti odlazak sa sela,

naročito sada kada je nezaposlenost velika, a prilike za poslom tj. radom na selu ima mnogo. Treba raditi na

brendiranju kvaliteta našeg zemljišta, a samim tim na brendiranju proizvoda sa našim geografskim poreklom.

Mi sada izvozimo sirovinu, ali potpuno je jasno da se treba opredeliti za izvoz proizvoda što više faze prerade,

odnosno gotovog proizvoda. Država bi morala da stimuliše izvoz gotovog proizvoda sa našeg područja, jer je

jasno da svaki dinar uložen vraća u budžet tri. Time dodatno podstičemo zapošljavanje i razvoj nedovoljno

razvijenih područja. Proizvodnja hrane i obnovljiva energija su budućnost. Normalno je da očekujemo da će

cena hrane rasti, a mi to ne koristimo u dovoljnoj meri za stvaranje profita. Priroda nam je omogućila velike

potencijale, preko 20% BDP dolazi iz agroekonomije, ali sa druge strane država ulaže samo 2% u agrar. Kao

država suficit imamo samo u ovoj oblasti, ali disbalans je očigledan. Potrebna nam je čvrsta i jasno definisana

agrarna politika koja će izvući zaključke koji faktori u agraru donose najveću profitabilnost i podršku budućem

razvoju zemlje. Primera radi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj 10-15% prihoda u proizvodnji hrane dolazi iz

organske hrane, a kod nas je to ispod jednog procenta.

Koja je strategija kompanija koje se bave proizvodnjom hrane u Srbiji?

Nema je. Uz jasnu politiku agrara i sistemskog podržavanja primarnog poljoprivrednog proizvodjača,

SRPSKI PRIVREDNICI – VASO LEKIĆ, vlasnik kompanije Foodland

Razgovor vodio Miloš Tucaković

Str.2

Vaso Lekić

preradjivača i izvoznika gotovih proizvoda može da se stvori konkurentnost. Proizvodnjom hrane podržavamo

primarnog poljoprivrednog proizvodjača i to je uvezani lanac koji svima garantuje boljitak. Srbija mora i može

da proizvodi visoko kvalitetnu hranu, jer ima potencijal za to.

Kakva je mogućnost izvoza i komparativne prednosti, ukoliko ih ima, u odnosu na ino proizvodjače?

To je opet pitanje strategije, a država to do sada nije dovoljno podstakla. Konkurentnost nam je na niskom

nivou u odnosu na zemlje poput Poljske, Turske, Bugarske... Nema pristupa značajnijim fondovima i

osmišljene agrarne politike. Otvaranje jednog stranog tržišta kompaniju košta oko pola miliona evra. Velika su

to ulaganja. Takodje, potrebno je da država podstakne da primarni proizvodjač izgradi velika skladišta, jer

robu treba prodavati kada ona na tržištu dostigne najvišu cenu. Najbolji primer nam je uredba iz 2007. o

podsticanju poljoprivrednih gazdinstava u iznosu od 40% bespovratnih sredstava za nabavku opreme i

izgradnju skladišta. Zahvaljujući toj uredbi Srbija je postala značajni izvoznik jabuke, jer tim sredstvima su

sagradjene mnoge ulo hladnjače (ultra low oxygen) koje omogućavaju da se jabuka skladišti tokom cele

godine i izvozi kada ima najbolju cenu. Nažalost ta uredba više nije na snazi. To je primer koji treba slediti i za

druge poljoprivredne kulture. Samo pametna državna politika će nas promovisati u svetu.

Ona mora biti stalna, a ne da se menja u zavisnosti od toga ko je na vlasti. Ukoliko

govorimo o proizvodima BAKINA TAJNA, to su proizvodi premijum kvaliteta za kojima

postoji velika tražnja u inostranstvu. Trudimo se da u svakom pogledu unapredimo

kvalitet naših proizvoda i od nedavno smo u proizvodnju uveli sistem kuvanja na niskim

temperaturama, što proizvodima omogućava znatno povećanje nutritivnih vrednosti. Naša sirovinska baza,

zahvaljujući klimatskim okolnostima, je odlična. Imamo “know-how” i prilagodjavamo se svetskim trendovima.

Kako ste se odlučili da pokrenete projekat Foodland?

Jedno vreme živeo sam u Grčkoj. Po povratku, s obzirom da sam se većinu života bavio proučavanjem zdrave

ishrane, razmišljao sam i shvatio prednosti mediteranske ishrane. Video sam da postoji prostor za tako nešto

kod nas. Krenuli smo sa uvozom maslina i nekih drugih sirovina, a onda smo 1999. pokrenuli sopstvenu

proizvodnju sa brendom Amfissa. Uvozili smo sirovine i preradjivali ih kod nas. Shvativši da idemo u dobrom

pravcu krenuli smo sa razvojem autentičnih srpskih proizvoda. 2003 godine krećemo sa BAKINOM TAJNOM

i to je danas naš najveći adut i izvozni potencijal.

U čemu je tajna BAKINE TAJNE?

Našla je mesto, prazan prostor na svetskoj pijaci. Proučili smo “red ocean” strategiju,

mnogo ajkula, velika bitka na tržištu, male marže i profitabilnost i hiperprodukcija sličnih

proizvoda, a zatim smo proučili “blue ocean” strategiju (unikatan i autentičan proizvod) i

pronašli svoje mirno more i dobre vode kojima sada plovimo. Imamo premijum proizvod,

visoko kvalitetan, tradicionalne autohtone recepture, sa izuzetnim nutritivnim

vrednostima. BAKINA TAJNA je bez aditiva i konzervanasa. Uneli smo naš duh, našu

sirovinu, tradiciju, ali smo sve to prilagodili svetskim trendovima. Upakovali smo srpsku pamet u vrhunski

dizajn. 2008 godine u Barseloni smo dobili nagradu „World best inovation juice“ (nektar šumske jagode) po

izboru Foodnews iz Engleske. Ove godine dobili smo nagradu za najbolji dizajn ambalaže u prehrambenoj

industriji u regionu. Sve to nas tera da daljim usavršavanjem i konstantnim izazovima napravimo nove

proizvode i postojeće još više unapredjujemo. Izazova uvek ima ukoliko ih postavljate ispred sebe.

Str.3

Stanton Chase Beograd

Executive Newswire

U poslednjih nekoliko godinа bаnkаrski sektor je podržao rаzvoj privrede u

Srbiji i iаko visoko regulisаn, ostаje nаjdinаmičniji i najlikvidniji sektor, pokаzujući i

dаlje stope rаstа.

Uprkos krizi, finаnsijskа situаcijа bаnаkа nije zаbrinjаvаjuća, kao što se možda

moglo očekivаti. Čini se dа strogа regulаtivа Nаrodne bаnke Srbije doprinosi

održаvаnju zdrаvog sistema koji prevаzilаzi krizu bez većih poteškoćа.

Srbijа je jednа od retkih država u svetu kojа nije pružila nikаkvu finаnsijsku pomoć

bаnkаrskom sektoru tokom krize. Zаhvаljujući restriktivnoj monetаrnoj politici u

periodu pre krize i opreznog nаdzora, bаnke u Srbiji su sаdа visoko kаpitаlizovаne.

PROMENA FOKUSA

Ipаk, očigledno je dа će bаnke morаti dа promene nаčin poslovаnjа kаko bi zаdržale stopu rasta.

Jedаn od nаčinа je učestvovanje u rаzličitim vlаdinim progrаmimа koji treba dа stimulišu аktivnosti

privrede, kаo što su vlаdini subvencionisаni krediti i naročito krediti zа poljoprivredu.

Tаkođe se očekuje dа će bаnke u budućnosti morаti dа ponude sofisticirаnije usluge i tailor-made

proizvode kаko bi privukle nove i zadržali stare klijente. Eskаlаcijа finаnsijske krize pokаzаla je dа

hiperprodukcija bаnkаrskih kreditа sа veomа plitkim uvidom

u poslovаnje klijenatа i njihovih potrebа, sа preovlađujućom

željom samo da se proda, ne može na dugi rok dа bude

politika bаnkаrskog poslovаnjа. Dаkle, know-how u

kombinаciji sа dubljim rаzumevаnjem potrebа klijenаtа

odrediće smernice svim bаnkаma o tome kako da organizuju

svoje poslovаnje u narednim godinama.

BANKARSTVO ZA ŽENE

U skladu sa međunаrodnim trendovima bаnke u Srbiji su tаkođe ispoljile kreаtivnost i odlučile dа po

prvi put ponude posebne kredite zа nezаposlene žene i žene preduzetnike.

Krediti zа finаnsirаnje nаbаvke opreme nаmenjeni su preduzetnicama i ženаmа osnivаčimа mаlih

preduzećа koja su аktivna mаnje od tri godine. Krediti zа pokretаnje biznisa nаmenjeni su

nezаposlenim ženаmа i predstаvljаju kredite zа nаbаvku opreme i obrtnih sredstava zа sledeće

delаtnosti: proizvodnjа i prerаdа, turizаm, zаnаtstvo i stаri zаnаti (u sklаdu sа Prаvilnikom koji

definiše zаnаte kаo stаre i umetničke) i proizvodne usluge.

BANKE I DALJE LIDERI U FINANSIJSKOM SEKTORU U SRBIJI

Jasmina Milošević, Konsultant, Stanton Chase Beograd

Str.4

" Srbijа je jednа od retkih država u

svetu kojа nije pružila nikаkvu

finаnsijsku pomoć bаnkаrskom sektoru

tokom krize"

U Srbiji je tаkođe otvorena prva filijala jedne poslovne banke namenjena prvenstveno damama, kojа

je u potpunosti u skladu sa potrebama, očekivаnjima i senzibilitetom moderne žene.

BROJKE

Bаnkаrski sektor Srbije čine 33 bаnke i šest predstаvništаvа

strаnih bаnаkа. Ukupnа аktivа ovog sektora krajem 2011.

iznosilа je 25,3 milijаrdi evrа, što predstаvljа realan rаst od

4,47 procenata u odnosu nа isti period 2010. Kаo i

prethodnih godinа, nаjveće tri bаnke poseduju više od 30

odsto ukupne аktive bаnkаrskog sektorа. Krediti privredi

predstаvljаju nаjveći deo plаsmаnа bаnаkа, u iznosu od 54,1

procenata od ukupno 9,3 milijаrdi evrа, dok su krediti

privаtnim domаćinstvimа i jаvnom sektoru iznosili 5,1 milijаrdi odnosno 2,1 milijаrde evrа. Iаko

devizni krediti i dаlje čine 67 procenata kreditnog portfolijа, njihov udeo je je smanjen u odnosu na

2010 godinu kad je iznosio preko 70 procenata.

OSTALI AKTERI

Ostаli učesnici nа tržištu finаnsijskih uslugа u Srbiji su osigurаvаjuće аgencije (27), lizing kompаnije

(17), berza (1), kаo i brokerske kompаnije (44). Pored togа postoji devet dobrovoljnih penzijskih

fondova kojima upravlja šest kompanija, kаo i dvadeset i

jedan investicioni fond kojima upravlja devet preduzećа.

Uprkos porastu poslovаnja ostаlih učesnika, bаnke i dalje

imaju dominаntnu ulogu u finаnsijskom sistemu Srbije sа

udelom od 92 procenta u ukupnoj bilаnsnoj sumi. Nakon toga

sledi sektor osigurаnjа sа učešćem od 4 procenta, koliko je i

učešće svih ostalih аkterа nа ovom tržištu.

Str.5

Stanton Chase Beograd

“Ukupnа аktivа bankarskog sektora

iznosilа je 25,3 milijаrdi evrа, što

predstаvljа realan rаst od 4,47

procenata”

"Bаnke imаju 92 procenta udelа u

ukupnoj bilаnsnoj sumi, sledi

osigurаnje sа 4 procenta, koliko je i

učešće svih ostаlih аkterа nа ovom

tržištu"

Executive Newswire

Kada sam 2009 godine napustio IT industriju, verovao sam da će u narednih

15 godina 4 grane privrede biti u usponu: zdrava hrana, luksuzna prodaja, reciklaža

i internet bazirani servisi. Reciklaža je, zbog slabo izgrađene svesti javnosti i zbog

nepostojanja zakonske regulative, a samim tim i nepostojanja ozbiljnih igrača na

tržištu, predstavljala najveći izazov, ali, istovremeno, i najveći potencijal.

2009 godine smo krenuli sa sakupljanjem i reciklažom PET ambalaže. Posao se sporo razvijao i bilo

je puno izazova, ali smo nakon tri godine rada, postali lider na tržištu sa 40% tržišnog udela. Zakon

koji je donet maja 2009, a koji je regulisao upravljanje otpadom i uskladio zakone sa evropskom

praksom, omogućio nam je da dalje investiramo u reciklažnu industriju – krenuli smo sa reciklažom

elektronskog otpada. Iskustva koja smo stekli u PET reciklaži i kontakti ostvareni tokom

petnaestogodišnjeg rada u IT industriji, omogućili su nam da za relativno kratak period pokrenemo

start-up.

Za razliku od PET reciklaže, reciklaža elektronskog otpada je jako brzo rasla. Od januara 2011. do

decembra 2011. količina recikliranog otpada je porasla sa

50 tona mesečno na 300 tona mesečno, dok je broj

zaposlenih porastao sa 10 na 50. Ni ovoliki rast, jevtina radna

snaga i rad u tri smene nisu bili dovoljni da se reciklira sav

prikupljeni otpad. Količina sakupljenog otpada se konstantno

povećavala, te je jedino rešenje za nas bilo da izaberemo

tehnologiju koja će moći da reciklira dnevno 50 tona otpada –

količinu koju smo pre 18 meseci reciklirali na mesečnom

nivou. Iako 15 različitih preduzeća ima licencu, sa

prerađenih 50% od ukupno očekivanih 11000 tona na nivou

Republike Srbije u 2012 godini možemo slobodno da kažemo da smo lider u reciklaži električnog i

elektronskog otpada.

Investiciju u novo postrojenje – koje ima kapacitete da preradi 50 tona dnevno – realizovali smo za

11 meseci. Proces izbora strateškog partnera je od nas zahtevao da obiđemo postojeća postrojenja

u regionu, kao i da prisustvujemo brojnim sajmovima. Na kraju, odlučili smo se za rešenje nemačke

kompanije Mewa.

U KORAK SA TENDENCIJAMA: Reciklaža električnog i elektronskog otpada

Vladimir Živaljević, Suvlasnik/Direktor, E-Reciklaža

Razgovor vodio Miloš Petrović, Partner, Stanton Chase Beograd

Str.6

Implementacijom Mewa sistema, u stanju smo da preradimo 1000 frižidera dnevno što je najveći

instalisani kapacitet na Balkanu. Postrojenje ima halu od 12.000 m2 i 2 ha okolnog prostora na

kome se skladišti otpad. Trenutno sa 140 zaposlenih uspešno recikliramo:

• Frižidere

• Male i velike kućne aparate

• Televizore i katodne cevi

Ovaj projekat od 8 miliona evra, sa ROI periodom od 7 godina će zaposliti 250 radnika. Ne bismo

uspeli bez sinergije svih zainteresovanih strana.

Na kraju, za uspeh reciklažne industrije u Srbiji, ipak najbitnije je izgraditi svest građana kroz

edukaciju, javne kampanje i lokalne akcije. To nije moguće ostvariti bez saradnje sa NGO, medijima

i lokalnom samoupravom.

Str.7

Stanton Chase Beograd

• 500.000 € podsticajna nepovratna sredstva

od državne agencije za podršku izvozu

• 50.000.000 € dugoročan kredit od domaće

AIK banke koja je prepoznala šansu za

razvoj grada i veliku fleksibilnost u

razumevanju posebnih potreba start up-a

• 1.000.000 kratkoričnih komercijalnih kredita

• 1.500.000 € sopstvenih sredstava

• 15.000 tona električnog i elektronskog

otpada se sakupi

• Ukupno 15 firmi sa licencom za reciklažu, a

44 sa licencom za sakupljanje

• Generiše se ukupno 20.000 novog otpada

godišnje

• Oko 4.000 zaposlenih u industriji

Executive Newswire

Većina korporativnih karijera vodi ka poziciji u menadžmentu.

Međutim, nositi se sa povećanom odgovornošću često nije jednostavno -

prelazak sa pozicije ‘’igrača’’ na poziciju lidera nije prirodno laka promena za

većinu ljudi. Zapravo, može biti čak i donekle traumatična, posebno kada je

neko unapređen tako da je sada iznad svojih nekadašnjih kolega istog ranga.

Takođe, u korporativnom svetu gotovo je prepoznatljiv standard da se

zaposleni unapređuju zato što su dobri u svom poslu, a ne zato što imaju potrebne veštine da vode

druge i obezbede njihovu uspešnost.

Kompanije veruju da će ublažiti poteškoće ovakvih tranzicionih promena i pomoći svojim novo-

unapređenim menadžerima na visokim nivoima u organizaciji, angažovanjem executive coach-a.

Šta je zapravo executive coaching?

Internacionalna Coaching Federacija (ICF) definiše coaching kao „partnersku saradnju sa klijentima

tokom misaonog i kreativnog procesa, koji ih inspiriše da svoje lične i profesionalne mogućnosti

dovedu do najviše tačke”.

Dakle, executive coach može biti pouzdani savetnik, vodič tokom procesa učenja, trener za lične

veštine i/ili stručni konsultant.

Kroz pouzdano savetovanje ili, tako reći, partnerstvo u misaonom procesu, executive coach se

obično fokusira na pitanja koja se odnose na upravljanje procesima kroz upravljanje ljudima.

Nove veštine koje su potrebne menadžerima, uključujući definisanje ciljeva ili očekivanja od drugih,

medijaciju, upravljanje konfliktima, motivaciju timova, uticaj na ključne poslovne igrače, političku

asertivnost ili vođenje multikulturalnih timova, nisu veštine koje su neophodno i urođene.

Nadler, executive coach i autor knjige „Vođenje emocionalnom inteligencijom”, veruje da je coaching

„uvođenje posebne dubine i fokusa u određene poslovne izazove”.

On, takođe, tvrdi da oni koji imaju lidersku ulogu često imaju potrebu za „partnerom u misaonom

procesu, radi podrške i vođstva”, kada se susreću sa komplikovanim pitanjima/ problemima.

Ideja koja stoji iza rada sa executive coach-om je ta da se iskristališe problem i razvije akcioni plan

za njegovo rešavanje.

ŠTA JE EXECUTIVE COACHING I ZAŠTO JE KORISTAN

Marina Petruševski, Direktor, Wilson Learning Serbia

Str.8

Executive coaching počinje identifikovanjem primarnih poslovnih ciljeva/potreba i razvijanjem

prioriteta akcionog plana. Proces stavlja akcenat na razvoj praktičnih veština i njihovu neposrednu

primenu.

Obično, rezultati donose uspostavljanje pozitivnih odnosa sa ključnim eksternim/ internim klijentima,

gradjenje snažnih, kohezivnih timova i efikasnije upravljanje stresom i pritiscima povezanim sa

zahtevima nove uloge executive-a i njegovim odgovornostima.

Nema sumnje da je executive coaching postao neophodnost u velikim internacionalnim

kompanijama. U ovim organizacijama executive coach, saradjujući kako sa klijentom tako i sa

ostalim strukturama u organizaciji, revidira uloge, omogućava povratnu informaciju i zajednički

razvija akcione planove za rešavanje poslovnih izazova.

Svi smo donekle žrtve posmatranja života iz sopstvene vizure i ponekad nam treba pomoć da

steknemo širu perspektivu ili prepoznamo drugi ugao posmatranja iste situacije. Nije lako

procenjivati sebe, zato i jeste tako značajno imati partnera u misaonom procesu koji će nam

omogućiti sagledavanje šire slike, prepoznavanje različitih pristupa istom problemu i razvijanje

različitih opcija u cilju odabira optimalnog rešenja.

* Izvor: Michael “Dr. Woody” Woodward, PhD, a CEC sertifikovani profesionalni coach, koji ima PhD iz

organizacione psihologije.

Str.9

Stanton Chase Beograd

• Kompanija Wilson Learning je posebno specijalizovana za obuke iz oblasti menadžmenta tj.

obuke namenjene razvijanju menadžerskih veština kao i programe namenjene

predstavnicima prodaje (svi nivoi prodaje, od početničkih do rukovodilačkih pozicija).

• Misija Wilson Learning-a jeste pružanje pomoći zaposlenima i organizacijama radi

ostvarenja boljih rezultata rada

• Rad Wilson Learning-a se bazira na verovanju da zaposleni ostvaruju bolji radni učinak

ukoliko su zadovoljni poslom koji obavljaju i da će biti motivisaniji ukoliko imaju efikasan

radni učinak

• WL ima više od 3.000 akreditovanih trenera u 38 zemalja sveta i predstavlja globalnog lidera

u oblasti executive coaching-a

Executive Newswire

Bilo je to 2007 godine, neposredno pre ekspanzije Facebook-a i

ostalih društvenih mreža, prijatelj mi je poslao zahtev za konekciju putem

mreže LinkedIn. Prihvatila sam ne sluteći da će mi ta poslovna mreža jednog

dana postati vrlo korisno sredstvo za rad. Korak po korak otkrivala sam čemu

služi i koliki je značaj povezivanja putem istog.

Ukratko rečeno LinkedIn predstavlja „poslovni Facebook“ i nudi neograničenu mogućnost

povezivanja po svim osnovama – obrazovanju, poslovanju, interesovanjima. Počeo je sa radom u

maju 2003, a danas predstavlja najveću društvenu mrežu za poslovne ljude i kompanije sa više od

175 miliona članova u preko 200 zemalja sveta. Svakog sekunda, najmanje dve nove osobe otvore

nalog na LinkedInu a više od 2 miliona kompanija ima profil na LinkedIn-u.

Danas je zapošljavanje putem socijalnih mreža sve zastupljenije, a među njima svakako prednjači LinkedIn. Prema istraživanjima sprovedenim na sajtu Jobvite (www.jobvite.com) 89% ispitanih kompanija u SAD koristi socijalne mreže za regrutaciju, od čega 87% koristi LinkedIn, 55% Facebook, 47% Twitter. Od ispitanika koji su imali uspeha u pronalaženju kandidata preko društvenih mreža čak 95% je to uradilo upravo preko LinkedIn-a. Značaj LinkedIn-a je u tome što je specijalizovan za poslovno povezivanje i pri tom omogućava pretragu putem različitih parametara, od kojih su najznačajniji naziv pozicije, kompanija, industrija ili nivo iskustva.

Osim pojedinaca profile mogu kreirati i kompanije a postoji i mogućnost formiranja grupa. Grupe predstavljaju mesta na kojima se diskutuje o različitim temama i preko njih možete saznati veoma korisne i zanimljive stvari i čuti stavove ljudi širom sveta.

Zbog velikog broja mogućnosti, poslovnih i marketinških, LinkedIn postaje nezaobilazno sredstvo u promociji pojedinaca i kompanija i pravo je vreme da razmislite o tome ukoliko do sada niste.

ZNAČAJ LINKEDIN-a U POSLOVNOM POVEZIVANJU

Maja Manojlović, Researcher, Stanton Chase Beograd

Str.10

Beogradska kancelarija Stanton Chase-a odlučila je 2008 godine da sprovede upitnik kako bi ispitala

mišljenje čelnih ljudi kompanija, imajući u vidu da se većina upitnika u kompanijama odnosi na

ispitivanje zadovoljstva zaposlenih i njihovih neposrednih rukovodilaca, a da se veoma retko osvrću

na mišljenje i zadovoljstvo generalnih direktora. Ovaj upitnik je ostavio dobar utisak na našem tržištu

tako da je postao tradicionalno izdanje Stanton Chase-a koje se svakog januara s nestrpljenjem

iščekuje. U svakom novom izdanju učestvuje sve veći broj ispitanika, kako domaćih tako i stranih

rukovodilaca, što nam pruža potpuniju sliku vladajućih trendova u poslovanju.

Sva naša izdanja možete pročitati na: http://stantonchasebelgrade.wordpress.com/

Str.11

Stanton Chase Beograd

IZDANJA STANTON CHASE-A

Stanton Chase Beograd je prvi put ove godine sproveo ispitivanje

među svojim kandidatima sa željom da čuje njihove utiske i

komentare o saradnji i eventualne predloge kako bi tu saradnju u

budućnosti još unapredili.

Stanton Chase International

Beogradska kancelarija

Bulevar oslobođenja 75

11000 Beograd, Srbija

Telefon: 011 3973 676

belgrade@stantonchase.com