Ewa Tabeau Rat u Brojkama

SVEDOANSTVA 33 Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

RAT U BROJKAMApriredila i uredila

Ewa TabeauDemografski gubici u ratovima na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. do 1999.

Svedoanstva br. 33 Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

Rat u brojkamademografski gubici u ratovima na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. do 1999.Glavni izvetaji demografskih vetaka predstavljeni od strane tuilatva na suenjima u Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju DRUGO IZDANJE

priredila i uredila Ewa Tabeau

Beograd, 2009

4

Rat u brojkama: demografski gubici u ratovima na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. do 1999.DRUGO IZDANJE

priredila i uredila EWA TABEAUbiblioteka Svedoanstva knjiga br. 33 izdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji za izdavaa Sonja Biserko korice i obrada sloga Ivan Hraovec tampa Zagorac, Beograd Tira: 300 primeraka Drugo izdanje ove knjige omoguila je Ambasada Kraljevine Norveke u Bosni i Hercegovini. ISBN: 978-86-7208-156-5 COBISS.SRID 170210572CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 314.117-058.65(497.1)1991/1999(083.41) 341.322(497.1)1991/1999 TABO, Eva, 1952 Rat u brojkama : demografski gubici na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. do 1999. / [Ewa Tabeau]. 2. izd. Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2009 (Beograd : Zagorac) 1216 str. : Ilustr. ; 23 cm. (Svedoanstva / Helsinki Odbor za ljudska prava u Srbiji ; 33) Tira 300. Biograja [autorke]: str. 1213-1214. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliograja uz pojedina poglavlja. ) 1991-1999 ) 19911999

SADRAJ

str. 8

Uvod

ISTONA BOSNA, 1992. (BiH) str. 49 E. Tabeau, 2008, Changes in the Ethnic Composition in the Municipality of Viegrad, 1991 and 1997 (Promene u etnikom sastavu u Optini Viegrad, 1991. i 1997.), Izvetaj o svedoenju u predmetu LUKI I LUKI (IT-9832/1). str. 103 E. Tabeau and M. Zoltkowski, 2002, Demographic Consequences of the Conict in the Municipality of Vlasenica, May-September 1992 (Demografske posledice sukoba u Optini Vlasenica, maj-septembar 1992.). Izvetaj o vetaenju u predmetu NIKOLI (IT-94-2-PT). str. 137 E. Tabeau and J. Bijak, 2001, Changes in the Ethnic Composition of Bosanski amac and Odak, 1991 and 1997 (Promene u etnikom sastavu u Bosanskom amcu i Odaku, 1991. i 1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu SIMI i drugi (IT-95-9). BOSANSKA KRAJINA, 1992. (BiH) str. 191 E. Tabeau, 2002, Basic Demographic Characteristics and Socio-Economic Status of Missing and Killed Persons from the Municipality of Prijedor, 30.0430.09.1992 (Osnovne demografske karakteristike i drutveno-ekonomski status nestalih i ubijenih lica iz Optine Prijedor, od 30. aprila do 30. septembra 1992.). Izvetaj o vetaenju u predmetu STAKI (IT-97-24). str. 229 E. Tabeau and J. Bijak, 2002, Missing and Killed Persons in the Autonomous Region of Krajina in 1992: Basic Demographic Characteristics, Timing and Location of Incidents (Nestala i ubijena lica u Autonomnoj Oblasti Krajina 1992: osnovne demografske karakteristike, vreme i mesto incidenata). Izvetaj o vetaenju u predmetu BRANIN i TALI (IT-99-36). HERCEG-BOSNA, 1993-1994. (BiH) str. 263 E. Tabeau, M. Zoltkowski, J. Bijak and A. Hetland, 2006: Ethnic Composition, Internally Displaced Persons and Refugees from Eight Municipalities of Herceg-Bosna, 1991 to 1997-98 (Etniki sastav, interno raseljena lica i izbeglice iz osam optina Herceg-Bosne, od 1991. do 1997-98.). Izvetaj o vetaenju u predmetu JADRANKO PRLI i drugi (IT-04-74-PT).

6

Rat u brojkama: demografski gubici u ratovima na teroitoriji bive Jugoslavije od 19911999

str. 387

str. 449

E. Tabeau, 2006: Wounded Persons Related to the Siege of Mostar (Ranjeni tokom opsade Mostara). Izvetaj o vetaenju u predmetu JADRANKO PRLI i drugi (IT-04-74-PT). E. Tabeau and A. Hetland, 2006: Killed Persons Related to the Siege of Mostar: A Statistical Analysis of the Mostar War Hospital Books and the Mostar Death Registries (Poginuli tokom opsade Mostara: statistika analiza evidencije iz mostarske ratne bolnice i mostarskih matinih knjiga umrlih). Izvetaj o vetaenju u predmetu JADRANKO PRLI i drugi (IT-04-74-PT).

SREBRENICA, 1995. (BiH) str. 483 Helge Brunborg and Henrik Urdal, 2000: Report on the Number of Missing and Dead from Srebrenica. (Izvetaj u broju nestalih i ubijenih u Srebrenici). Izvetaj o vetaenju u predmetu general KRSTI (IT-98-33). str. 499 H. Brunborg, E. Tabeau and A. Hetland, 2005: The 2005 Srebrenica Report and List of Missing and Dead (Izvetaj o Srebrenici iz 2005. i spisak nestalih i ubijenih). Izvetaj o vetaenju u predmetu VUJADIN POPOVI i drugi (IT-05-88). str. 535 E. Tabeau and A. Hetland, 2008: Srebrenica Missing: The 2007 Progress Report on the DNA-Based Identication by ICMP (Nestali u Srebrenici: Izvetaj Meunarodne komisije za nestala lica iz 2007. o rezultatima identikacije na osnovu DNK). Izvetaj o vetaenju u predmetu POPOVI i drugi (IT-05-88). OPSADA SARAJEVA, 1992-1995. (BiH) str. 565 E. Tabeau, M. Zoltkowski and J. Bijak, 2002: Population Losses in the Siege of Sarajevo, 10 September 1992 to 10 August 1994 (Gubici stanovnitva tokom opsade Sarajeva, od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994.). Izvetaj o vetaenju u predmetu general GALI (IT-98-29-I). str. 669 E. Tabeau, J. Bijak, N. Lonari, 2003: Death Toll in the Siege of Sarajevo, April 1992 to December 1995: A study of Mortality Based on Eight Large Data Sources (Broj umrlih tokom opsade Sarajeva, od aprila 1992. do decembra 1995: studija smrtnosti zasnovana na osam obimnih izvora podataka). Izvetaj o vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI / BOSNA (IT-02-54).

Sadraj

7

str. 683

E. Tabeau and A. Hetland, 2007: Killed and Wounded Persons from the Siege of Sarajevo: August 1994 to November 1995 (Poginuli i ranjeni tokom opsade Sarajeva: od avgusta 1994. do novembra 1995.). Izvetaj o vetaenju u predmetu general DRAGOMIR MILOEVI (IT-98-29/I).

PROMENE U ETNIKOM SASTAVU, VEA PODRUJA U BOSNI I HERCEGOVINI, 1991-1997. str. 835 E. Tabeau, M. Zoltkowski, J. Bijak and A. Hetland, 2003, Ethnic Composition in and Internally Displaced Persons and Refugees from 47 Municipalities of Bosnia and Herzegovina, 1991 to 1997 (Etniki sastav 47 optina u Bosni i Hercegovini i interno raseljena lica i izbeglice iz tih optina, od 1991. do 1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54). SUKOB NA KOSOVU, 1999. str. 1081 Patrick Ball, Wendy Betts, Fritz Scheuren, Jana Dudukovich and Jana Asher, 2002: Killings and Refugee Flow in Kosovo, March-June 1999 (Ubistva i reka izbeglica na Kosovu, mart-juni 1999.). Izvetaj o vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54), 3. januar 2002. str. 1161 Patrick, Ball, Meghan Lynch and Amelia Hoover, 2007: Revisiting Killings and Migration in Kosovo: responses to additional data and analysis (Ponovno razmatranje izvetaja Ubistva i migracije na Kosovu: reagovanje na dodatne podatke i analiza). 28. januar 2007. Izvetaj o vetaenju u predmetu MILUTINOVI i drugi (IT-05-87-T). str. 1191 Helge Brunborg, 2002: Report on the size and ethnic composition of the population of Kosovo (Izvetaj o broju i etnikom sastavu stanovnika na Kosovu). Izvetaj o vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54), 14. avgust 2002. str. 1213 Biograja Ewe Tabeau

8


IZVETAJI DEMOGRAFSKIH VETAKA TUILATVA SA SUENJA U MEUNARODNOM KRIVINOM SUDU ZA BIVU JUGOSLAVIJU

UVOD

Ewa Tabeau1

1

Stavovi izneti u ovom tekstu predstavljaju iskljuivo miljenje autora te stoga ne moraju obavezno da budu

stavovi Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju ili stavovi Ujedinjenih nacija.

10


Izvetaji demografskih vetaka tuilatva sa suenja u MKSJ Uvod

11

1. Uvodne napomene Izvetaj demografskog vetakaHronoloki prvi demografski ekspertski izvetaj pojavio se pretresu na sasluanju u Meunarodnom Prvi izvetaj demografskog vetaka pojavio se na jednom u Tribunalu juna 2000. krivi nom sudu za bivu Jugoslaviju (ITCY) juna 2000. godine. Izvetaj se1995, odnosio na nestala godine. Taj izvetaj odnosio se na nestala lica iz vremena pada Srebrnice a predo en lica prilikom pada Srebrenice 1995. i predstavljen je u slu aju Krsti (IT-98-33). Potpisala je u predmetu general KRSTI (IT-98-33). Sastavila su ga dva norveka demografa, Helge su ga dva norveka demografa Helge Brunborg, vii istraiva Statisti kog NorveBrunborg, vii istraiva i stalni saradnik u Zavodu za statistiku Norveke zavoda a u vreme ke, koji je pre toga radio kao demograf pri Tuilatvu tribunala u Hagu (ITCY), i Henrik Ursastavljanja tog izvetaja i demografski vetak Tuilatva Tribunala i Henrik Urdal, u to dal, u to vreme pomoni istraitelj Tuilatva, a potom istraiva Instituta za mirovne studije vreme pomonik istraitelja pri Tuilatvu Tribunala, kasnije istraiva u Institutu za (Peace Research Institute) u Oslu. Izvetaj je napisan za potrebe Tuilatva u sluaju Krsti prouavanje mira u Oslu. Izvetaj je od demografa zatraio tuilac u predmetu KRSTI, a s ciljem da rezimira odmazdu prilikom pada Srebrenice. Iako su se podaci korieni u izvetrebalo je da rezimira viktimizaciju posle pada Srebrenice. Iako se podaci iskorieni za taju iskljuivo odnosili na nestala lica, a ne na potvren broj ubijenih na osnovu ekshumacija ovaj izvetaj iskljuivo odnose na nestala lica, poto dokumentacija o ubijenima potvrena (jer ti podaci gotovo da i nisu bili dostupni u vreme suenja Krstiu; do tada je bilo identiekshumacijama koriena (u vreme su enje enja eksperta generaluTuilatva KRSTIU prakti no je bila kovano samo 70 nije stradalih), izvetaj i svedo Helge Brunborg pokazali

nedostupna), i svedo enje vetaka Tuilatva Helgea BrunborgaKRSTI dali su zna ajne su se izuzetnoizvetaj uspenim; u obrazloenju presude generalu RADISLAVU U, osu erezultate; bitnih referenci presudi u predmetu KRSTIbitnih uneto demografskih je na osnovu pokanom na 46nekoliko godina zatvora (odnosnou 35 po albi) nalo se nekolikozatelja iz izvetaja, izvedenih u dokaznom demografskih podataka iz ovog izvetaja. postupku.

Uspeh prvog izvetaja o Srebrenici bio je podstrek za nekoliko narednih demografskih studija i strunih izvetaja u vezi sa sukobima u bivoj Jugoslaviji devedesetih godina. U 2009. godini, ovakvi izvetaji se jo predoavaju na procesima u Tribunalu, a bie ukljueni i u predstojea, izuzetno vana suenja (na primer, u predmetu KARADI). Izvetaji koji se danas dostavljaju predstavljaju aurirane i poboljane verzije prethodnih, ili su isti kao one. Stoga je ovo pravi trenutak da se najvaniji izvetaji prikupe i zajedniki objave kako bi itaocu pruili sveobuhvatne podatke. Ova knjiga sadri odabrane izvetaje demografskih vetaka Tuilatva dostavljenih Tribunalu. Taj izbor sam sainila s idejom da dobro osvetlim rad na demografskim posledicama rata obavljen u vezi sa suenjima u Tribunalu, tojest, predmet izvetaja, izvore i koriene metode i dokumentovana ratna deavanja, kao i zato da bih ukljuila najnovije nalaze. U uvodnom delu razmotriu vie pitanja koja predstavljaju temelj za bolje razumevanje izvetaja odabranih za ovu knjigu. Ta pitanja ukljuuju sledee:

-

koje se teme i izvori razmatraju u ovim izvetajima; kakav je njihov istorijski znaaj, ukoliko postoji;

12


-

koja pravna pravila su omoguila da se ovi izvetaji iznesu na suenjima u Tribunalu; zato su demografski izvetaji bili vani i privlani za Tuilatvo; koga je Tuilatvo pozvalo da saini takav izvetaj; koliko i kakvih demografskih izvetaja je do sada sainjeno; kako je odbrana reagovala na ovaj rad; koliko uspeha je Tuilatvo zaista postiglo davanjem na uvid ovih izvetaja.

-

Pitanje istorijskog znaaja posebno je vano i odnosi se na to kako e se itati i tumaiti demografske posledice rata, koje otkrivaju ovi izvetaji. Uoptenije, to pitanje zadire u pouzdanost ratnih statistikih podataka, njihov obuhvat, ogranienja i preostali prostor koji se moe iskoristiti za pogrena tumaenja i manipulacije. Po meni, ovaj aspekt je izuzetno znaajan za analizu sukoba te u ga podrobnije razmotriti u jednom od poetnih odeljaka ovog Uvoda. Preostali deo Uvoda sledie navedeni redosled pitanja.

Moje razmatranje nipoto ne moe da se shvati kao potpuno i sveobuhvatno; svako navedeno pitanje moglo bi se obraditi u posebnom lanku ili ak izvetaju, ali za to u ovoj knjizi nemam dovoljno prostora. Ono e stoga ostati kratko, ali se nadam da e biti dovoljno i da e, to je jo vanije, moi da sprovede itaoca kroz umu esto komplikovanih brojeva, grafikona, mapa i drugih podataka iz izvetaja. 2. Teme i izvori razmotreni u demografskim izvetajima u Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju Glavni predmeti izvetaja demografskih vetaka dostavljenih Tribunalu podseaju na mnoge take optunica u suenjima koja se vode pred tim sudom, a odnose se na demografske posledice sukoba. Oni ukljuuju broj poginulih i ranjenih, nestalih, ekshumiranih posmrtnih ostataka i identifikovanih lica, proteranog stanovnitva, intereno raseljenih lica usled ratnih sukoba (internu migraciju) i iseljavanje iz zemlje. Ovo su ujedno i glavne kategorije rtava. Postoje jo mnoge kategorije rtava rata, koje se mogu pomenuti, kao to su rtve sledeih deavanja: korienje ivih titova i dece ratnika, silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja, muenja, nezakonito liavanje slobode, ubijanje zatvorenika itd. (cf. Hicks and Spagat, 2008, str. 1660-1661). Sve navedene kategorije takoe su bile prisutne u jugoslovenskim ratovima devedesetih godina. U nekoliko suenja


13

u Tribunalu, pojedini svedoci su navodili primere ovakvih krivinih dela. Meutim, u vezi s tim vrstama viktimizacije nisu sainjeni nikakvi demografski izvetaji.

Kada se govori o rtvama rata, ili ire o demografskim posledicama rata, mora se shvatiti da e brojevi varirati u zavisnosti od primenjenog analitikog postupka. Na primer, prilikom istraivanja posledica rata na opte zdravstveno stanje stanovnitva, kao i uopteno posledica oruanih sukoba u demografskom smislu, obino se pravi mala ili nikakva razlika izmeu civilnih i vojnih rtava, okolnosti pod kojima je dolo do pogibije ili ranjavanja, tojest, objanjenja da li je smrt nastupila u borbi ili izvan nje, odnosno, da li je bila direktna ili indirektna posledica vojnih dejstava, zatim naina ubijanja ili ranjavanja, da li je u pitanju bilo namerno ubijanje, pogubljenje ili ubistvo, ili pak kolateralna pogibija, da li se meu rtvama nalazilo mnogo ena, dece i starih (cf. IV i V deo u: Brunborg, Tabeau, Urdal /ur./, 2006). Istraivai koji prouavaju zdravstveno stanje i demografske posledice rata obino su zainteresovani za iroku sliku viktimizacije, to znai za ukupne brojeve poginulih i prisilno iseljenih tokom rata, povean broj smrtnosti porodilja i dece mlae od pet godina, povean broj obolelih, invaliditeta i trauma u stanovnitvu, ukupne gubitke stanovnitva ukljuujuu povean broj smrtnih sluajeva usled ratnih dejstava, kao i smanjenje plodnosti i oekivane duine ivota i slino (ibid.). Ovi istraivai su manje skloni da razmotre posebne kategorije rtava. S druge strane, posebne kategorije rtava eksplicitno su definisane u meunarodnom humanitarnom pravu kao i u ratnom pravu. I jedno i drugo proisteklo je iz etiri enevske konvencije iz 1949. i Prateih potokola I i II iz 1977, kao i IV Hake konvencije iz 1907. Odreene kategorije rtava posledica su ozbiljnih krenja ljudskih prava i obiaja i zakona rata, naroito nepruanja zatite civilnom stanovnitvu i civilnoj imovini u ugroenim podrujima, kao i ratnim zarobljenicima. Gore pomenuta kategorizacija rtava bitna je za sudski postupak u okviru kojeg su odgovorni za krenja meunarodnog humanitarnog prava i ratnog prava izvedeni pred lice pravde, kao to je bio sluaj s izvriocima krivinih dela poinjenih devedesetih godina u bivoj Jugoslaviji, a koji su izvedni pred Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju. Meunarodno humanitarno pravo i ratno pravo razvijeni su kako bi se u ratnim sukobima smanjila neto patnja ljudi i neto teta naneta civilnim objektima (cf. Fenrick, 2005, str. 179). Bez obzira na to to je svrha ovih zakona zatita civila i njihove imovine, oni ne

14


mogu (a i ne pokuavaju) da u potpunosti eliminiu rtve oruanih sukoba, poto rat sa sobom nosi smrt i razaranje. Vaan aspekt meunarodnog humanitarnog prava i ratnog prava jeste mogunost njihove primene; suvie visoki standardi nametnuti meunarodnim humanitarnim pravom i ratnim pravom po svoj prilici e rezultirati veim brojem krenja i rtava nego realistini standardi. Realistini standardi koji se primenjuju u meunarodnom humanitarnom pravu i ratnom pravu imaju za rezultat alosnu, ali neizbenu injenicu da ratni sukobi proizvode zakonite i nezakonite rtve (ibid.). Takozvana kolateralna teta izraz je koji se koristi da bi se objasnile neizbene, a time i zakonite rtve ije se stradanje, to je jo alosnije, u sudskim postupcima ne kvalifikuje kao krivino delo. Kolaterlna teta ukljuuje procenu znaaja ratnih ciljeva kojima se tei u odnosu na rtve meu civilnom stanovnitvom u oblasti ratnih dejstava. Samo ukoliko bi oekivani gubici delovali kao preterani (ta god to znailo), planirani napad ne bi smeo da se izvede, odnosno, ukoliko bi se izveo, njegove rtve bi se smatrale nezakonitim. Svi demografski izvetaji ukljueni u ovu knjigu uraeni su zato da bi bili upotrebljeni u sudskim postupcima. U njima se, kad god je to mogue, istie razlika izmeu pojedinih pravno znaajnih kategorija rtava i okolnosti njihove pogibije, ranjavanja, nestanka ili migracija. Zbog toga su predmeti ovih izvetaja svakako mnogo detaljnije obraeni nego kada su u pitanju vie uopteni izvetaji o demografskim posledicama jugoslovenskih ratova ili njihovim posledicama po stanje zdravlja. Vano je to to demografski vetaci angaovani od strane Tuilatva Meunarodnog suda nisu ni pokuavali da rtve obeleavaju kao zakonite ili nezakonite.

Druga vana karakteristika izvetaja demografskih vetaka dostavljenih Tribunalu jeste to to esto pokazuju minimalan broj rtava (ili takozvane najmanje brojeve), za koje je karakteristino to to je obuhvat oigledno nepotpun. Ako se iznose, potpuniji statistiki podaci se moraju uzeti kao konzervativni, to znai da su brojevi relativno mali, tojest, umanjeni. esto je umesto jednog broja dat raspon od do, dakle, od najmanjeg broja do najveeg kako se procenjuje na osnovu podataka. Prema tome, manji broj nesumnjivo predstavlja najmanju vrednost, a vei najmanju odreenu vrednost koja podrazumeva izvesnu nesigurnost koja bi statistiki mogla da se kvantifikuje kada bi se pokazala greka u proceni. Statistiki podaci u izvetajima raenim za potrebe Tribunala moraju se itati uz voenje rauna o pomenutim injenicama. Postoje brojni razlozi zato su za statistike podatke koriene konzervativne vrednosti. Oni pre svega ukljuuju specifinost sudske


15

analize. Za Tuilatvo je strateki vano da bude u mogunosti da iznese broj koji se moe dobro dokumentovati, na primer, prilaganjem spiska s imenima i pojedinostima u vezi sa pogibijom rtava koje se preko svedoka mogu povezati s relevantnim dogaajem. Manji brojevi obino su takvi. S druge strane, ne bi bilo mudro dati veliki broj od kojeg samo deo moe da se dokae pomou dodatnih informacija o rtvama, dok bi sve ostalo predstavljalo nagaanje prilino tano, ali ipak nagaanje. Stoga se esto deava da iz konteksta ili sekundarnih izvora znamo da je broj rtava bio vei, ali pred sud izlazimo s manjim brojevima koje, kako verujemo, moemo vrsto i ubedljivo da branimo. Drugi razlozi ukljuuju, na primer, prirodu izvora koliko su oni nepotpuni u smislu obuhvata i nedostajuih vrednosti, pogrenih podataka, granica u kojima se greke mogu ispraviti, prikrivene pristrasnosti izvora itd. Manje pouzdani ili nepotpuni podaci iskljueni su iz analize, to dodatno objanjava zato su brojevi o kojima mi govorimo relativno mali. Konano, postoje i metodoloke granice sudske analize. Najpoeljniju vrstu statistikih podataka predstavljaju rezultati prebrojavanja; demografske stope, odnosi, verovatnoe i druge relativne mere koje se primenjuju na smrtne sluajeve, nestanke ili migracije ve e biti dovedeni u pitanje, a sloene statistike procene i rezultati statistikih modela i ekstrapolacija uvek e biti estoko osporavani, ili u potpunosti zanemarivani. Pretresna vea ne sainjavaju strunjaci za statistiku metodologiju, te stoga nije lako u sudnici objasniti komplikovane metode, a rezultati iznoenja sloenih prorauna u okviru izvetaja i svedoenja demografskih vetaka obino su manje uspeni od jednostavnih rezultata dobijenih na osnovu pouzdanih i dobro dokumentovanih izvora. A kada doe do predoavanja brojeva, minimalni brojevi se na sudu najlake prihvataju, te je stoga i dalje najbolje da strunjaci njih i navode.

Izvori koji se koriste za izradu izvetaja demografskih vetaka uvek su bili mnogo vie podloni kritici nego izvori koji se koriste u vansudskim istraivanjima. U svim izvetajima demografskih vetaka analizirani su pojedinani podaci. Zbirni izvori igrali su dopunsku, a ne glavnu ulogu. Govorei o izvorima, korisno je primetiti da je u svim sukobima na svetu veoma teko, esto ak nemogue, pronai pouzdane, nepristrasne, potpune, sveobuhvatne i iscrpne izvore. Sukob donosi brze promene koje istovremeno utiu na veliki broj stanovnika,

16


izazivaju haos i unitavanje, remete kontinuitet, slabe strunost, redukuju izvore, dovode do erozije profesionalizma i promene prioriteta, ukljuuju politiku propagandu i manipulaciju s brojevima, a esto i druge remetilake faktore to sve zajedno ozbiljno utie na raspoloivost valjanih (ponekad i bilo kakvih) podataka o rtvama sukoba. Zahvaljujui postojanju Tribunala, ogromnom trudu osoblja Tuilatva i saradnji vlasti novih zemalja nastalih posle sukoba u tom regionu, izvori o rtvama jugoslovenskih ratova iscrpni su, mada ne uvek pouzdani i nikad potpuni.

Spisak izvora iz kojih je Tuilatvo dolazilo do imena rtava, ili koji se koriste kako bi se potvrdile navodne okolnosti smrti, dug je i sloen, ali se na njemu svakako nalaze: izjave svedoka i seanja preivelih, poznata javna i/ili poverljiva dokumenta, kao to su spiskovi iz logora, policijski i obavetajni dosijei, sudski dosijei, dokumentacija o razmeni zaroboljenika, kao i vojna dokumentacija, spiskovi mrtvih i ranjenih, koje su sastavile meunarodne i/ili dravne komisije, instituti koji prouavaju ratne zloine ili statistiari, kao i meuvladine i nevladine organizacije, spiskovi nestalih lica i izvetaji o njima (pre svega Meunarodni komitet Crvenog krsta i lokalno sastavljene i objavljene knjige o nestalim licima iz odreenih oblasti), izvetaji sa ekshumacija, autopsija, medicinski i forenziki izvetaji i umrlice, zapisnici sa identifikacije ekshumiranih ostataka, ukljuujui klasian i DNK metod, zvanina evidencija registrovanih interno rasljenih lica, izbeglica i povratnika u zemljama bive Jugoslavije (zajednika evidencija o interno raseljenim licima i izbeglicama UNHCR i vlada), evidencija s graninih prelaza o odlasku stanovnitva tokom sukoba na Kosovu, dokumentacija o ozbeglicama iz kolektivnih centara u zemljama destinacije na Balkanu i u Zapadnoj Evropi.

-

Navedni spisak, mada ne potpun, valjano odraava glavne izvore koje je Tuilatvo koristilo prilikom sastavljanja spiskova rtava. Ako se izuzmu izjave svedoka, mnogi od


17

ovih izvora korieni su za izvetaje demografskih vetaka predoene na suenjima u Hakom tribunalu. Izjave svedoka strunjaci nisu prouavali. Te izjave su uglavnom koriene za sastavljanje optunica i za kasnija svedoenja na sudu. One uglavnom potvruju dokumentaciju o rtvama dostupnu iz drugih izvora.

Sve u svemu, rtve sukoba u bivoj Jugoslaviji devedesetih godina relativno su dobro dokumentovane u poreenju s nekim drugim sukobima. Kao to sam ve napomenula, ipak postoje problemi i u vezi s izvorima. Pozivam itaoce da se iz izvetaja ukljuenih u ovu knjigu bolje upoznaju i s jakim i sa slabim stranama tih izvora. 3. Istorijski znaaj demografskih izvetaja u Hakom tribunalu Pitanje da li sudovi mogu i treba da se ukljue u izradu istorijskih prikaza masovnih krenja ljudskih prava dugo se potee u raspravama sociologa i pravnika (Wilson, 2005, str. 909). Nekoliko uticajnih kola miljenja nastalo je posle Drugog svetskog rata, ezdesetih i kasnije, devedesetih godina prolog veka. Preovlaujui stav dugo je bio da sudovi nisu pravo mesto za pisanje istorije. Oni pre svega ne bi trebalo ni da se ukljuuju u to s obzirom na svoju ulogu delioca pravde pojedincima odgovornim za ovakva krenja. Prema tome, smatralo se da sudovi nisu duni da piu i tumae istoriju. Odnosno, ako bi ipak odluili da to ine, sudovi ne bi mogli da prue pouzdani prikaz istorijskih dogaaja. Zato je to tako navedeno je nekoliko razloga, kao to su na primer (Wilson, 2005, str. 912916): Nekompatibilnost: pravo i istorija primenjuju razliite naine razmiljanja: pravniki nain razmiljanja je logian i konsekventan, masovno nasilje je iracionalno, dok logika nije osnovno pravilo prilikom pisanja istorije; anglo-ameriki pravni sistem je akuzatorski, istorijska analiza odvija se kroz raspravu i saradnju naunika; sudovi, konano, moraju da tee jednoj verziji dogaaja i da iskljue sve alternativne; istoriari esto prihvataju suprotne verzije;

-

18


-

Ograniena ravnotea:2 pravne konvencije, propisi, kategorizacije itd. esto ograniavaju pronalaenje uravnoteenog i tanog pristupa istorijskim dogaajima o kojima je re. Sudski izvetaji stoga mogu da izazovu nenamerne posledice pa ak i apsurdne stavove o istorijskim dogaajima. Parcijalnost: sudovi su selektivni i ogranienog obima, te stoga ne mogu da otkriju kompletnu priu, dok su istoriari zainteresovani za to je mogue potpuniju sliku. Dosadna istorija: pravo je preterano struno i detaljno to podrazumeva da je s pravnog stanovita istorija jedstavno suvie kompleksna (mada esto nepotpuna i fragmentarna) i stoga dosadna.

-

-

Vano je primetiti da su navedena razmatranja izneta u kontekstu nekoliko suenja nacistikim zloincima i njihovim pomagaima, odranih posle Nirnberga i to pred nacionalnim sudovima, uglavnom u Izraelu i Francuskoj. Vilson (2005, str. 909-912) rezimira vie lanaka i izvetaja koji se odnose na te procese; to je najvanije, on razmatra delo Hane Arent (1964) o suenju Adolfu Ajhmanu, nacistikom birokrati optuenom za zloine protiv jevrejskog naroda u procesu koji je trebalo da doprinese prerastanju izraelske drave u naciju. Taj proces je, kako oslanjajui se na Arentovu pie Vilson, holokaust smestio u okvire dve hiljade godina duge patnje jevrejskog naroda, i time postao primer potinjavanja pravde nacionalistikoj mitologizaciji. Pored toga, naglaena je kolektivna krivica svih Nemaca. Sline situacije Vilson je razmotrio na osnovu nekoliko primera suenja u vezi s holokaustom odranih u Francuskoj, kao to su bila suenja Klausu Barbiju, Polu Tuvijeu, Morisu Paponu (Wilson 2005; cf. fusnotu 15, str. 911). Sve u svemu, nacionali sudovi nisu se smatrali obavezno najpogodnijim za ukljuivanje istorije u sudski postupak, poto njihovi rezultati nisu uvek davali karakteristine slike istorijskih realnosti. Meutim, Vilson je u svom lanku ispoljio i jedan optimistian stav (str. 910-992). On veruje da je poslednjih godina pomenuta pesmistika perspektiva iscrpljena. U vezi s Daglasovim (2001) preispitivanjem Nirnberkog procesa, Vilson zakljuuje da to to pravo treba istovremeno da presuuje i predstavlja masovne zloine nije nespojivo

2

U vezi s ovim Vilson kae da je zakon glup (str. 913).


19

(str. 917) i da potreba da se donese presuda podstie i pokree zajedniko istorijsko ispitivanje. Vilson dalje navodi vie razloga zato je to tako: pravo i istorija esto koriste iste metode i imaju iste ciljeve i jedno i drugo odmerava dokaze i procenjuje vrednost injenica i jedno i drugo koristi svedoenja oevidaca i jedno i drugo traga za dokumentovanim dokazima i jedno i drugo istrauje detalje u vezi s pojedinostima vodei rauna o irem kontekstu konano, pravo uvek navodi injenice hronolokim redom i u narativnom obliku, a isto ini i istorija. Najvaniji deo Vilsonovog lanka odnosi sa na analizu suenja u Hakom tribunalu, posebno u predmetima TADI (str. 924-934) i KRSTI (str. 934-939), a povremeno i SLOBODAN MILOEVI (str. 918). On zakljuuje da: iako se smatra da detaljna naracija i pravo nisu kompatibilni, meunarodno krivino pravo sada kao da se oslanja na istorijska razmatranja i kontekstualizaciju kako bi se omoguilo donoenje presuda (str. 940). Objanjenje ove injenice je jednostavno: Haki tribunal je zahvaljujui svom meunarodnom karakteru osloboen nacionalistikih mitologija. Drugo, a moda jo znaajnije, jeste to to su standardi dokaznog postupka u Hakom tribunalu u vezi s genocidom i drugim zloinima protiv ovenosti bili visoki. Ti zloini se nisu sluajno dogodili, oni su posledica kolektivne politike unitenja. Sistematski i planirani karakter ovih zloina zahteva da se njihovo dokazivanje zasnuje na podnoenju dokumentacije i analizama koje idu mnogo dalje od samih tih dela. Pokazivanje ireg konteksta i dua trajanja nego kada su u pitanju konvencionalni sluajevi, postalo je imperativ u tribunalima kakav je Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju. Demografski izvetaji u Hakom tribunalu ne iznose samo statisike podatke o rtvama, odnosno, poginulima, nestalima ili raseljenima usled konkretnih dogaaja navedenih u optunicama; oni obino prikazuju iri kontekst i due trajanje, dinamiku i intenzitet dogaaja, povremeno i dugorone demografske posledice (kao to su interne i eksterne migracija izazvane sukobima) koje su trajale due od nego sami sukobi. Dopalo se to

-

20


nekome ili ne, demografski izvetaji iz Hakog tribunala zaista su doprineli pisanju istorije o jugoslovenskim ratovima voenim devedesetih godina. Da li je ta istorija tana ili netana? Ona je, u stvari, neto najtanije to postoji u pogledu izvora, metoda i transparentnosti. Ona svakako nije jo potpuna, a ponekad ni sasim tana, stoga to se koriste procene ili informisane pretpostavke, kao i upuivanje na relevantne materijale za koje se ponekad samo pretpostavlja da su dobro argumentovani. Meutim, niko od onih to neto znaju o jugoslovenskim sukobima iz devedesetih ne bi se usudio da u potpunosti odbaci ove izvetaje. Oni nisu samo poetak: oni ve daju veliki istorijski doprinos daljim istraivanjima demografskih posledica ratova voenih devedesetih u Jugoslaviji i predstavljaju prvi ozbiljan korak ka pisanju jedne jo tanije istorije o tim ratovima. 4. Pravna pravila za podnoenje izvetaja na suenjima u Hakom tribunalu Osnovni dokument koji regulie rad Tribunala, kao i pripremu i voenje procesa pred tim sudom jesu Pravila o radu i dokaznom postupku (u daljem tekstu: Pravila). Pravila su napisale sudije Hakog tribunala i ona se sistematski menjaju i dopunjavaju (poslednja izmena i dopuna izvrena je 4. novembra 2008.), kako bi se prevazili problemi do kojih dolazi tokom suenja i omoguilo da Tribunal efikasno i na vreme ispuni svoje obaveze. Pravila se sastoje od 10 delova:

I DEO II DEO III DEO IV DEO V DEO VI DEO

OPTE ODREDBE PRIMAT TRIBUNALA ORGANIZACIJA TRIBUNALA ISTRANE RADNJE I PRAVA OSUMNJIENIH PRETPRETRESNI POSTUPAK POSTUPAK PRED PRETPRETRESNIM VEIMA TRIBUNALA

VII DEO VIII DEO IX DEO X DEO

ALBENI POSTUPAK PREISPITIVANJE POSTUPKA POMILOVANJE I PREINAENJE KAZNE VREME


21

Nominalno, postoji ukupno 127 pravila; neka od njih imaju isti broj a meusobno se razlikuju stoga to imaju sufiks bis, ter ili quarter. Na primer, postoje Pravilo 92, Pravilo 92 bis, Pravilo 92 ter i Pravilo 92 quarter. Prema tome, broj pravila je u stvari vei od 127. U sadanjoj verziji Pravila, Pravilo 94 bis Svedoenje vetaka u VI delu, eksplicitno se odnosi na izvetaje i svedoenja vetaka (integralan tekst Pravila 94 bis videti u Aneksu I). Pravilo 94 bis jednostavno glasi: Integralni iskaz i/ili izvetaj bilo kog vetaka koga pozove neka strana bie obelodanjeni u vremenskom roku predvienom od strane Pretresnog vea ili pretpretresnog sudije.

Suprotna strana treba da reaguje na objavljeni materijal u roku od 30 dana od dana njegovog prijema tako to e obavestiti strane da li prihvata izvetaj/iskaz, da li eli unakrsno da ispita vetaka ili ospori njegovu kvalifikovanost. U sluaju da ih suprotna strana prihvati, iskaz i/ili izvetaj vetaka bie ukljueni u dokazni materijal bez pozivanja vetaka da se pojavi na sudu.

Obratite panju na to da obe strane, Tuilatvo i odbrana, imaju pravo da pozivaju svoje vetake i podnose njihove pismene izjave i/ili izvetaje.

Postoje jo tri druga pravila (pod brojem 92) koja reguliu prijem pisanih izjava, izvetaja i prethodnih transkripta sa suenja u Tribunalu bez pozivanja svedoka da lino svedoe. Ta tri pravila takoe su u celini prilioena u Aneksu I ovog Uvoda, gde je njihov tekst potpuno isti kao u poslednjoj verziji Pravila od 4. novembra 2008. Prijem pisanog materijala umesto usmenog svedoenja naziva se pismenom izjavom pod zakletvom (afidavitom). Pravila 92 bis, 92 ter i 92 quarter (iz VI dela) reguliu ovo pitanje. Svako od njih odnosi se na druge aspekte pismene izjave pod zakletvom: Prijem pismenih izjava i transkripta umesto usmenog svedoenja Prijem drugih pismenih izjava i transkripta Nedostupna lica

Pravilo 92 bis: Pravilo 92 ter: Pravilo 92 quarter:

22


Pravilo 92 bis odnosi se na pitanja koja se razlikuju od postupaka i ponaanja optuenog navedenih u optunici. Pravilo 92 ter odnosi se na pitanja koja mogu da ukljue dokaze koji potvruju postupke i ponaanje optuenog. Konano, Pravilo 92 quarter odnosi se na situacije kada je osoba koja je dostavila pismenu izjavu/transkript mrtva, ili iz drugih opravdanih razloga nedostupna, te stoga ne moe lino da svedoi. Obratite panju da u skladu s Pravilima 92 bis i 92 ter, Pretresno vee moe da odlui da svedok treba da se pojavi radi unakrsnog ispitivanja. Nijedno od Pravila 92 ne navodi tano da li pismenu izjavu pod zakletvom daje vetak ili neki drugi svedok. S aspekta demografskih statistikih podataka kakvi se obino predoavaju u demografskim izvetajima, od navedena tri pravila, Pravilo 92 bis moe da se koristi pred Tribunalom i primenjuje na izvetaje i izjave vetaka, to je u stvari povremeno i injeno. Pravilo 92 bis objanjava u kojim situacijama Pretresno vee moe da se opredeli za pismene izjave, izvetaje ili transkripte umesto za direktna svedoenja. Pominje se nekoliko mogunosti, a naroito navedeni sluajevi: kada su dokazi kumulativnog karaktera, budui da e drugi svedoci svedoiti ili su svedoili usmeno o slinim injenicama; kada se dokazi odnose na relevantnu istorijsku, politiku ili vojnu pozadinu; kada se dokazi sastoje od opte ili statistike analize etnikog sastava stanovnitva u mestima na koja se optunica odnosi; kada se dokazi tiu uticaja krivinih dela na rtve.

-

Gore pomenute smernice iz Pravila 92 bis direktno podstiu i davanje pismene izjave pod zakletvom od strane vetaka i oigledno nude dodatnu mogunost za ukljuivanje izvetaja/iskaza i ranijih svedoenja vetaka u dokazni materijal.

Da rezimiramo, s obzirom na sadanju praksu u Hakom tribunalu, postoje dobro definisane mogunosti za podnoenje izvetaja/iskaza vetaka i njihovo svedoenje u sudskom postupku, a te mogunosti su oigledno esto koriene od strane Tuilatva, kao i nekoliko puta od strane odbrane.


23

5. Razlozi za prihvatanje demografskih i drugih izvetaja vetaka od strane Tuilatva Da bi se bolje razumeo iri kontekst predoavanja izvetaja demografskih vetaka na suenjima u Hakom tribunalu, korisno je pozvati se na lanak nekadanje sudije tog suda Patrie Vold (2001). Voldova u svom lanku preispituje razvoj Pravila Hakog tribunala koja se odnose na pisane izjave i iskaze svedoka od osnivanja Tribunala do aprila 2001. godine. Ona istie da su prvobitna Pravila o postupku i dokazivanju koja je Tribunal usvojio 1994. davala mnogo veu prednost neposrednom svedoenju nego pismenim izjavama svedoka. Ovo je potpuno suprotno praksi iz Nirnberga gde se na sudu pojavilo samo devedeset etiri svedoka optube i jo devetnaest svedoka odbrane. Tuioci u Nirnberkom procesu imali su praktino neogranien pristup inkriminiuim nacistikim nareenjima i drugim dokumentima koji su svedoili o namerama i postupcima nacistikih voa. Voenje besprekorne evidencije bilo je u stvari tipian nemaki manir od kojeg su saveznici imali velike koristi i u Nirnbergu.

Iako Haki tribunal nije mogao da se potui na nedostatak pisanog materijala iz bive Jugoslavije, prvobitna Pravila davala su prednost neposrednom svedoenju. Situacija se promenila krajem devedesetih godina, a posebno oko 2000, u vreme kada je, kao to Voldova to kae: Meunarodni krivini sud Ujedinjenih nacija za bivu Jugoslaviju kao i za Ruandu nepodnoljivo sporo radio (str. 552). I dalje: Veina suenja pred Hakim tribunalom... bila je nedopustivo duga, poto su trajali od 10 do 224 dana, odnosno, u proseku 107 radnih dana. Bilo je mnogo razloga za ovakvu duinu trajanja suenja. Ponekad se sudilo nekolicini optuenih istovremeno, a ponekad su dogaaji koji su se zbili u brojnim selima ili u razliito vreme spajani u jednu optunicu to je zahtevalo da pred sud bude izveden veliki broj svedoka. Na nekim suenjima pojavilo se vie od 200 svedoka, a na sedam od deset koliko ih je do sada zavreno pojavilo se vie od 100 svedoka. (Wald, 2001, str. 535).

24


Bilo je oigledno da postupak mora da se ubrza. Godine 1999, Ekspertska grupa UN dala je svoje preporuke za unapreenje postupka3 u dva tribunala, od kojih je veina odmah usvojena, ali to, prema Voldovoj, nije imalo dramatian uticaj na njihov tempo rada. Stoga su se dodatna unapreenja potraila i u skraenju svedoenja svedoka koji su se pojavljivali na sudu, odnosno, u veem korienju pismenih izjava pod zakletvom, kao i davanju veeg prostora svedoenjima vetaka. Demografski izvetaji korieni na suenjima u Hakom tribunalu samo su jedna od mnogih grupa takvih izvetaja, kao to su istorijski, vojni, imovinski kao i izvetaji u unitavanju kulturnog naslea i slino. Neophodnost da se skrate suenja u Hakom tribunalu predstavljala je veliki izazov za sve strunjake ukljuene u pripremu suenja kao i u samo suenje, ali posebno za tuioce poto su ovi obavezni da o poinjenim krivinim delima podnesu dokaze, koji su izvan razumne sumnje, te se stoga ne mogu osporiti. Voldova daje sledee saeto objanjenje izazova s kojima se suoavaju suenja u Hakom tribunalu: Gonjenje poinilaca ratnih zloina stvara zaista jedinstvene probleme. esto je neophodno da se podnesu dokazi o deavanjima koja su podstakla izbijanje neprijateljstava, kako bi se utvrdila pozadina odreenih dogaaja koji su doveli do navodnih ratnih zloina. Definicija ratnog zloina, zloina protiv ovenosti ili genocida zahteva dokaz da su se stekli odreeni uslovi kao to su postojanje meunarodnog oruanog sukoba, veza izmeu navodnih nezakonitih radnji i oruanog sukoba, postojanje sistematske i iroke kampanje protiv civila iji deo su i navodne radnje ili namera da se u potpunosti ili delimino uniti neka verska, etnika ili rasna grupa. Tribunal se obino opredeljuje za dokumentovanje jednog dogaaja, ili ak jednog perioda meunacionalnih ili meuuetnikih sukoba, nego za dokazivanje nekog pojedinanog izolovanog dogaaja. (Wald, 2001, str. 537) Struni izvetaji istoriara, vojnih analitiara, demografa i/ili drugih strunjaka iz oblasti drutvenih nauka mogu da budu veoma korisni za uspeno prevazilaenje ovih problema. Tuilatvo moe lake da ostvari svoje ciljeve ako angauje ugledne strunjake koji e sud

3

U ovim smernicama naglasak je stavljen na unapreenje voenja pretpretresnog postupka od strane jednog

pretpretresnog sudije. Trebalo je da sudija suzi predmet i da gde god je to mogue smanji broj svedoka koji e se pojaviti na sudu, odnosno, da skrati njihovo svedoenje.


25

upoznati s obiljem esto veoma sloenog, usko strunog materijala. Uloga vetaka i njihovih izvetaja stoga bi zaista mogla da postane dragocena. Postoji, naravno, jo nekoliko drugih razloga za ukljuivanje strunjaka u rad Hakog tribunala, kao to su lini interes tuilaca za odreene usko strune oblasti, lino iskustvo s vetacima nasuprot onog sa svedocima, specifinost sluaja, ogranieno nasuport znatnom iskustvu u gonjenju poinilaca ratnih zloina itd. Sve u svemu, ini se da bi priloen spisak mogao da poslui kao rezime svih navedenih razloga, posebno razloga za korienje izvetaja demografskih vetaka:

-

obim i sloenost predmeta u Hakom tribunalu potreba da se prikae okruenje u kojem su se odigrali odreeni dogaaji obuhvaeni optunicom potreba da se dokae rairenost i sistematinost krivinih dela potreba da se prikae iri kontekst krivinih dela obuhvaenih optunicom potreba da se dokumentuje patnja pojedinaca i grupa potreba da se potkrepe i proire pojedinani iskaz svedoka krivinog dela potreba da se nekoliko vrsta dokaza meusobno poveu, na primer, dokazi o nestalima s podacima o ekshumiranim posmrtnim ostacima i identifikovanim pojedincima

-

-

potreba da se uopteno podre postavke iz predmeta neophodnost da suenja u Tribunalu budu to je mogue kraa lino iskustvo tuilaca s vetacima lini interes tuilaca za pojedine strune oblasti raspoloivost vetaka podobnost vetaka

Po meni, uopteno postoji vie nego dovoljno razloga za ukljuivanje vetaka u sudski postupak koji se vodi protiv poinilaca ratnih zloina.

26


6. Profil demografskih strunjaka koje Tuilatvo ukljuuje u rad Tribunala Ovaj odeljak zapoeu osvrtom na jedan kratak odlomak iz svog linog svedoenja u predmetu EELJ. Odabrani odlomak potie od unakrsnog ispitivanja od strane gospodina eelja: Pitanje: Vi, meutim, svoj posao obavljate onako kako smatrate da bi Tuilatvo 7 8 9 10 elelo da to radite, jer da niste to tako uinili, oni vas ne bi tamo drali osam godina, ve biste ranije bili otputeni. Vi stoga ne moete da budete jedna nepristrasna meunarodna linost u naunom i strunom smislu, nije li to tano? Odgovor: Ne mislim da je to tano. Vaa primedba ide veoma daleko. Vi kaete da meni Tuilatvo govori kakve rezultate treba da predoim. Ja sam samo rekla da sam u svom radu nezavisna i da mi niko ne govori kako da radim svoj posao i do kakvih rezultata da dolazim. Rezultati su dobijeni na osnovu prouavanja izvora i obrade podataka, kao i na osnovu prouavanja relevantnih materijala. To je nain na koji mi to radimo. Zato me dre osam godina? To morate da pitate njih. To je drugo pitanje.

6

11 12 13 14 15 16 17

Izvor: SESELJ case, Transcript 21 October 2008, p. 10906; expert witness Ewa Tabeau (A) cross-examination by Mr. Seselj (Q).

Gospodin eelj je nagovestio da mi je Tuilatvo tokom svih ovih godina dok sam bila angaovana od strane Hakog tribunala davalo uputstva kako bih im predoavala rezultate koji im odgovaraju u dokazivanju krivice. Ja sam naravno odgovorila da to nije bilo tako. Bilo bi naivno i pogreno verovati da Tuilatvo odreene pojedince angauje kao sudske vetake zbog vrsta nalaza koje podnose. S druge strane, svesna sam da postoje mnogi samoproklamovani strunjaci ili oni koji su zvanino proglaeni za strunjake, ali ih Tuilatvo ipak nikada nee pozvati i ukljuiti da kao vetaci rade na nekom sluaju. U ovu grupu bi se svrstali nacionalisti bez obzira na etniku pripadnost, oni to insistiraju na iskljuivom postojanju jedne istine; to je istina koja odgovara njihovim stavovima i perspektivi.


27

Lino iskustvo iz Hakog tribunala kae mi da Tuilatvo angauje vetake prema navedenim kriterijumima: izuzetan struni ugled visok poloaj u struci bogata bibliografija radova objavljivanih u svetu uee u radu prizatnih strunih tela na domaem i meunarodnom nivou prethodne savetodavne strune usluge visokog nivoa nepristrasnost prema stranama u sukobu (kao to su, na primer, etnike grupe) po mogustvu rad u svojstvu spoljnog saradnika Tuilatva sposobnost predstavljanja rezultata istraivanja u skladu s pravilima izvetavanja u sudu saet i celovit nain izraavanja stavova prilikom utvrivanja dokaza kao i svedoenja u sudu dostupnost utvrivanja rokova za podnoenje strunih izvetaja, zasedanja na kojima se podnose dokazi, svedoenja i rasporeda putovanja karakterne osobine

-

Poslednji kriterijum, karakterne osobine, povremeno moe da ima veliki uticaj prilikom angaovanja vetaka. Na primer, nesigurne i introvertne osobe, bez obzira na to to mogu da budu izvrsni strunjaci, po svoj prilici na sudu nee delovati onako ubedljivo kao to je potrebno da deluje sudski vetak. tavie, takve osobe ne odgovaraju zahtevnim i sloenim situacijama s kojima vetak moe da se suoi prilikom pripremanja strunog izvetaja i svedoenja. U vezi s predmetima se je nalaze u Hakom tribunalu, Tuilatvo je kao kako demografske Tuilatvo tribunala ukoji Hagu kao svedoke pozivalo demografske eksperte iz samogTribunala tako i spolja, iz drava bive Jugoslavije i me unarodne struime njake. Kao toisam vetake koristilo i interne strunjake i one angaovane sa strane, kao unarodne ve pomenula na po etku Dr. Helge je od svih ekspedoma e strunjake. Na poovog etkuteksta, ovog lanka ve Brunborg sam napomenula dame se uunarodnih meunarodne rata prvi svedo io dr pred tribunalom u Hagu. Po profesiji demograf i ekonomista. U Statistru njake ubraja Helge Brunborg, koji je prvi svedoje io u Tribunalu. On je po struci stikom zavodu Norveke radi od 1974. godine, uz nekoliko prekida je bio angaovan demograf i ekonomista. Od 1974. godine zaposlen je u Statisti kom dok zavodu Norveke iz na projektima u Holandiji (ICTY) i drugim zemljama, kao to Botsvana, Zambija, Zimbabkojeg je nekoliko puta uzimao odsustvo da bi se ukljuivao u projekte u inostranstvu: u ve, Namibija, Mozambik, palestinske teritorije, Banglade i Albanija. Prvi put je svedoio Holandiji (Haki tribunal) i nekoliko drugih zemalja, kao to su Bocvana, Zambija, u sluaju Krsti (IT-98-33), a potom u sluajevima Blagojevi i ostali (IT-02-60), SloZimbabve, Namibija, Mozambik, palestinske teritorije, Bosna i Hercegovina i Albanija. bodan Miloevi (IT-02-54), Popovi i ostali (IT-05-88), Milutinovi i ostali (IT-05-87) Njegovo prvo svedoenje bilo je u predmetu KRSTI (IT-98-33), a kasnije u predmetu i, nedavno, u sluaju Perii (IT-04-81). Brunborg je bio ekspert Tuilatva za nestala i

28

Rat u brojkama: demografski gubici u ratovima na teroitoriji bive Jugoslavije od 19911999 stradala lica prilikom pada Srebrenice 1995. i za stanovnitvo Kosova tokom sukoba 1999. godine. Mada angaovan kao spoljni ekspert, bio je upuen u rad ITCY. Od sredine 1997. do kraja 1998. bio je stalno zaposlen u Tuilatvu da bi se potom vratio u Statistiki zavod Norveke. Kasnije je radio za ITCY u svojstvu konsultanta ili strunog svedoka. U pisanju izvetaja o Srebrenici, nastalih nakon 2000, saraivao je sa Odsekom za demograju Tuilatva ICTY.

Dr Patrik Bol, meunarodni strunjak, bio je angaovan kao spoljni saradnik. On sada radi u Beneteku, nevladinoj organizaciji iz Kalifornije (SAD), koja promovie primenu inovativnih tehnikih dostignua u zadovoljavanju socijalnih potreba. Bol se nalazi na elu Benetekovog Programa iz oblasti ljudskih prava (HRP) i Grupe za prikupljanje i analizu podataka (HRDAG). Prethodno je (2003) radio u Amerikom udruenju za unaprenje nauke, na Programu iz oblasti ljudskih prava. Poslednje na emu je bio angaovan jeste procena ukupnog broja nastradalih u Peruu od 1980. do 2000. godine, obavljena za potrebe Peruanske komisije za istinu i pomirenje. Bol je ukljuen i u projekte HRDAG u Sijera Leoneu, adu, ri Lanki, Istonom Timoru, Kolumbiji itd.

Patrik Bol je 1999. bio angaovan u vreme sukoba na Kosovo, posebno u vezi s poginulima i migracijama izazvanim sukobom. On je proverio vei broj pretpostavki u vezi s migracijom stanovnitva tokom tog sukoba i pokuao da ih povee s takama optunice. Svedoio je u predmetima SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54) i MILUTINOVI i drugi (IT-05-87). Sledei meunarodni vetak Tuilatva Hakog tribunala sam ja, dr Eva Tabo. Bavim se statistikom i ekonometrijom kao i matematikom demografijom. Potiem iz Poljske gde sam najpre radila kao profesor na Ekonomskom univerzitetu Poljske u Varavi. Kasnije sam se preseilila u Holandiju gde sam najpre, oko 9 godina, radila kao istraiva u Holandskom Interdisciplinarskom demografskom institutu (NIDI) u Hagu. Glavna oblast mog istraivanja bili su izrada statistikih modela i predvianje smrtnosti, posebno prema uzrocima smrti, kao i kretanja u pogledu duine ivota i zdravlja u Holandiji i drugim


29

zemljama Zapadne i Centralne Evrope. Od 2000. godine, u svojstvu internog vetaka nalazim se na elu Demografske jedinice Tuilatva Hakog tribunala. Spisak predmeta u kojima sam svedoila veoma je dug: EELJ (IT-03-67), LUKI I LUKI (IT-98-32/1), POPOVI I DRUGI (IT-05-88), PRLI I DRUGI (IR-04-74-PT), DRAGOMIR MILOEVI (IT-98-29/1), SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54), STAKI (IT-97-24), GALI (IT-98-29-1), SIMI I DRUGI (IT-95-9) i VASILJEVI (IT-98-32-1). U moj domen spadaju opsada Sarajeva, 1992-1995; pad Srebrenice, 1995; sukobi u Bosanskoj Krajini i na istonoj granici BiH sa Srbijom; sukob u Herceg-Bosni i opsada Mostara, 1993-1994; sukob na Kosovu, 1999; konflikt u Vojvodini (Srbija), 1992; i konano masovna iseljavanja i prisilno premetanje stanovnitva na celoj teritoriji Bosne i Hercegovina, 1991-1997, kao i na teritoriji bive Jugoslavije.

elela bih da istaknem da smo svi troje, demografski vetaci Tuilatva Hakog tribunala, pripremili svoje izvetaje uz pomo nekoliko osoba, istaknutih mladih istraivaa, demografa i drugih strunja iz oblasi drutvenih nauka, iji su maternji jezici bosanski, hrvatski i srpski, a kojima elim ovde da zahvalim na doprinosu i pomoi: u stvari, grupa ljudi angaovana na sastavljanju demografskih izvetaja za Tuilatvo mnogo je vea od trojice vetaka koji se pojavljuju u sudnici. Moram da se osvrnem i na injenicu da je za razliku od svih ostalih tribunala, Tuilatvo Hakog tribunala ima u svom sastavu Demografsku jedinicu koja je, iako mala trenutno samo 4 osobe odigrala vanu ulogu u pripremi predmeta i na suenjima. Pisanje strunih izvetaja bilo je prva i najvanija dunost, ali pored toga obavljeno je jo mnogo korisnog posla, ukljuujui, na primer, prikupljanje izvora, uspostavljanje i odravanje informacionih sistema za korienje u analizi podataka i na suenjima, temeljno istraivanje demografskih posledica jugoslovenskih sukoba na osnovu primarnih i sekundarnih podataka i kontekstualnih izvora, kao i razvoj metoda i postupaka za unakrsno proveravanje izvora na osnovu pojedinanog sravnjivanja.

Radili smo na projektima u vezi s kvantifikacijom demografskih posledica sukoba i ratova voenih devedetsetih godina u bivoj Jugoslaviji, najvie u Bosni i Hercegovini, kao i na proceni izvora o rtvama tih sukoba, ukljuujui i kvantitativne izvore, na primer, popise stanovnitva, anketiranje stanovnitva, spiskove interno raseljenih lica i izbeglica, zapise o

30


ekshumacijama, izvetaje patologa itd. kao i kvalitativne izvore kao to su izjave svedoka, izvetaji meunarodnih posmatraa i druge. Predmet naih istraivanja ukljuivao je merenje i procenu interno raseljenih lica i izbeglica i stradalih u ratovima, tojest, mrtvih, ranjenih, nestalih, ekshumiranih, identifikovanih (pomou DNK) i slino, kao i vreme, mesto i razloge za ono to se dogodilo. Struni izvetaji koje smo uradili uspeno su ukljueni u dokazni materijal u mnogim suenjima u Tribunalu. Dopalo se to nekom ili ne, bio je to znaajan uspeh jedne male grupe koja je dala veliki doprinos u oblasti ratne demografije uopteno, a posebno sudskim vetaenjem iz oblasti demografije. Na kraju, mada ne i najmanje vano, elela bih da pomenem da su i neki domai strunjaci takoe bili pozivani od strane Tuilatva, uglavnom da bi svedoili o dogaajima u vezi s ratom u Hrvatskoj. Pukovnik Ivan Gruji iz Kancelarije za zatoena i nestala lica u Vladi Hrvatske pozvan je da svedoi na suenjima u predmetima: SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54), MILAN MARTI (IT-95-11) i MILE MRKI (IT-95-13). U skorije vreme, Ana-Marija Radi i Vesna Bili svedoile se u svojstvu vetaka Tuilatva u predmetu EELJ (predmet IT-03-67). Ovi vetaci poseduju veliko struno znanje, iskustvo i impresivne karijere; sve troje su slubenici Vlade Hrvatske visokog ranga, ali naalost nisu demografi, a ni istraivai. Njihovi struni izvetaji i izjave daju statistike podatke iz zvaninih izvora Vlade Hrvatske. Ti izvori ukljuuju i hrvatske spiskove interno raseljenih lica i izbeglica i zvaninu evidenciju o nestalim, ekshumuranim, poginulim i zatoenim licima. Kvalitet ovih izvora je dobar, a podaci stoga pouzdani, meutim, etnika ravnotea moe da se dovede u pitanje. Izvori uglavnom predstavljaju hrvatsko gledanje na rtve rata u Hrvatskoj, posebno one iz prvih godina tog rata. Statistiki podaci o rtvama meu Srbima iz Hrvatske nisu lako dostupni, ali se mogu nai u nevladinim izvorima, kao to su arhive i publikacije Helsinkog odbora za ljudska prava u Zagrebu, na primer, izvetaj iz 2001. godine Vojna operacija Oluja i njene posledice. Jo mnogi domai i meunarodni strunjaci dostavili su svoje strune izvetaje i/ili izjave, kao to su i svedoili u postupcima voenim pred Tribunalom. Posle strunjaka iz oblasti demografije, najvaniju kategoriju strunjaka, iji rad je delimino povezan s demografijom, predstavljaju oni angaovani na ekshumacijama i identifikaciji rtava. Meutim, pitanje ekshumacija je sloeno i veoma obimno; ono svakako zahteva poseban izvetaj, dok ova knjiga treba da sadri iskljuivo demografske podatke.


31

7. Zakljune napomene U zakljunim napomenama ukratko u se dotai tri poslednje teme pomenute na poetku Uvoda, naime: Koliko i kakvih demografskih izvetaja je do sada uraeno? Koliko je Tuilatvo zaista uspelo da iskoristi te izvetaje? Kako je odbrana reagovala na njih?

U Aneksu II ovog Uvoda, priloila sam potpuniji spisak demografskih izvetaja Hakog tribunala. Spisak se sastoji od izvetaja Tuilatva. On je obimniji od sadraja ove knjige, ali je i dalje nepotpun. Ukljueni su samo glavni izvetaji; mnogi od njih imaju nekoliko priloga i aneksa koji nisu navedeni, osim izvetaja o Srebrenici gde su spiskovi njihov sastavni deo. Pored priloga, postoje i odgovarajui materijali pretresani u sudu tokom svedoenja svedoka i njihovog unakrsnog ispitivanja. Ni navedeni materijal nije ukljuen. Prema tome, na Aneks II treba jednostavno gledati kao na smernicu za korienje arhiva s demografskim podacima, koji je dostupan u Hakom tribunalu i koji prevazilazi obim jedne knjige. U stvari, spisak glavnih izvetaja samo je spisak predmeta iz Hakog tribunala u koje je bila ukljuena ova vrsta vetaenja. itaoci zainteresovani za pojedine predmete treba da potrae svedoenja odreenih vetaka, kao i da provere transkripte odgovarajuih sudskih pretresa kako bi eventualno nali ono to trae. Aneks II sadri vie od 30 izvetaja. Ja sam ih svrstala prema hronologiji dogaaja u jugoslovenskim ratovima, poto je tako lake da se sagleda njihov istorijski kontekst. Rat u Bosni i Hercegovini (BiH), voen 1992-1995, najei je predmet izvetaja Hakom tribunalu. Dokumentovano je nekoliko dogaaja; prvo, ono to se deavalo u Bosanskoj Krajini, na istonoj granici Bosne sa Srbijom i u Bosanskoj Posavini. italac zatim moe da vidi tri izvetaja o sukobima u Herceg-Bosni 1993-1994, ukljuujui i opsadu Mostara. Druga tragina opsada dokumentovana u izvetajima Hakom tribunalu, odnosi se na opsadu Sarajeva 1992-1995. Zatim vidimo vei broj izvetaja o padu Srebrenice 1995. Konano, nekoliko izvetaja rezimira promene u etnikom sastavu i statistike podatke o interno raseljenim licima i izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, ukljuujui i izvetaj o 47 optina uraen za korienje u predmetu SLOBODAN MILOEVI. Treba napomenuti da su svi izvetaji o etnikom sastavu BiH, kao i o interno raseljenim licima i izbeglicama nainjeni u okviru jedinstvenog projekta koji je od 1998. do 2003. raen za potrebe Tiuilatva. Svrha ovog projekta bila je da se dobiju podaci potrebni za predmet SLOBODAN MILOEVI, ali su u okviru njega uraene kalkulacije za sve optine u toj

32


zemlji; ak smo uradili kompjuterski program za automatsko biranje teksta koji objanjava statistike podatke. Zahvaljujui tome, bilo je mogue proi kroz kalkulacije i nainiti identine izvetaje za svaku oblast u Bosni i Hercegovini. Tako je za vei broj predmeta uraeno vie izvetaja. Odbrana je povremeno stavljala primedbe zbog toga to ponavljamo svoje stavove. Meutim, na princip je bio da nita ne menjamo u projektima koji su se odnosili na interno raseljena lica, izbeglice i etniki sastav, poto verujemo da je ogroman trud uloen u ovaj posao bio toga vredan. Jo jedan dogaaj dokumentovan u izvetaju demografskog vetaka odnosi se na neto to se dogodilo u selu Hrtkovci u Vojvodini 1992. godine. Iako se posledice ovog dogaaja na stanovnitvo ne mogu porediti s posledicama slinih dogaaja u Bosni ili na Kosovu, izvetaj o Hrtkovcima je vaan. Pre svega zato to se indirektno tie postojanja ireg politikog i istorijskog konteksta kofliktnih dogaaja, konteksta koji ukljuuje sve vrste aktivnosti. Drugo, zato to nam govori da sukobi nisu bili nasumini, ve planirani, pripremani i publikovani. rtve su direktna ili indirektna posledica aktivnosti onih to su uestvovali u toj igri. Vie izvetaja vetaka sainjeno je i u vezi sa sukobom na Kosovu 1999. Obuhvaena su i ubistva i premetanje stanovnitva (i interno i eksterno). Jedan izvetaj se ne odnosi na rtve, ve na broj stanovnika i njihov etniki sastav. Njegova vanost se povezuje sa injenicom da je 2001. godine albansko stanovnitvo na Kosovu bojkotovalo popis stanovnitva, kao i da je Pretresnom veu u predmetu SLOBODAN MILOEVI bila potrebna struna procena u vezi s ovim pitanjem. Konano, zvanini izvetaji hrvatskih vetaka rezimiraju rtve rata u Hrvatskoj. Letimian pregled izvetaja priloenih u Aneksu II mogao bi da navede na zakljuak da u njemu nisu zastupljeni predmeti u kojima su Srbi bili rtve. Moglo bi se ak pomisliti da takvi predmeti uglavnom nisu bili ni procesuirani u Tribunalu. Ovakav zakljuak bio bi netaan, jer se nekoliko predmeta odnosilo iskljuivo na dogaaje iz rata u Bosni i Hercegovini u kojima su progonjeni bili bosanski Srbi, ukljuujui predmete kao to su, na primer, HADIHASANOVI i KUBURA, RASIM DELI, NASER ORI i MUCI i drugi (ili predmet Logor elebii). Isto tako, u vezi s ratom u Hrvatskoj, procesuirani su


33

predmeti kao to su GOTOVINA i drugi (suenje je jo u toku) i JANKO BOBETKO4, gde je progon hrvatskih Srba bio eksplicitno ukljuen u nekoliko optunica. U vezi sa sukobom na Kosovu, mogu se pomenuti predmeti LIMAJ i drugi i HARADINAJ i drugi. U stvari, u vezi s tim predmetima izvetaji demografskih vetaka nisu raeni. Glavni razlog za to bila je njihova priroda. Izuzev u predmetu GOTOVINA i drugi, koji podrazumeva ogroman broj rtava, za ostale se smatra da je baza zloina relativno mala. Demografske posledice krivinih dela za koja se terete optueni mogle su da budu predstavljene u ovim predmetima uglavnom na osnovu svedoenja pojedinanih svedoka, to je i uinjeno. Drugo, neka suenja (na primer Logor elebii, presuda doneta novembra 1998. godine) zavrena su mnogo pre nego to je juna 2000. u predmetu KRSTI predoen prvi izvetaj demografskih vetaka. U predmetu GOTOVINA i drugi, gde e sudski postupak trajati jo izvesno vreme, nekoliko izvetaja koje nisu sainili vetaci, prikazae razmere patnji rtava, Srba iz Hrvatske. U ovom sluaju, pre svega je re o prisilnoj migraciji koja je hiljade i hiljade Srba oterala iz njihovih domova u Hrvatskoj; oni su se preselili u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, zapadnoevropske zemlje, Skandinaviju, Sjedinjene Drave itd. Ovi izvetaji o rtvama prikupljeni za predmet GOTOVINA i drugi ukljuuju izvetaje organizacija kao to su Hjuman rajts vo, OEBS, Visoki komesar UN za izbeglice, zatim rezultate istraivanja Helsinkog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj, nekoliko knjiga autora iz Hrvatske (i Srba i Hrvata), pojedinane novinske lanke, izvetaje meunarodnih posmatraa i druge materijale. Verujem da e u vreme kada se suenje u predmetu GOTOVINA i drugi zavri, vani izvetaji biti potvreni u presudi i da e to biti pouzdani izvori koji dokumentuju srpske rtve vojnih operacija u Hrvatskoj u leto 1995. godine. Jo jedno zapaanje treba dodati ve navedenim primedbama. Vano je razumeti da je glavnu demografsku posledicu jugoslovenskih ratova predstavljala prisilna migracija (i interna i eksterna), a ne ubijanje, ranjavanje, liavanje slobode ili silovanje. Na primer, na kraju rata u Bosni, decembra 1995. godine, oko 50% tamonjeg predratnog stanovnitva, odnosno, 2,2 miliona ljudi, bilo je raseljeno. U ovaj broj ukljuene su sve etnike grupe Bonjaci, Hrvati, Srbi i ostali. On je potvren u nekoliko izvetaja demografskih vetaka4

Suenje je obustavljeno aprila 2003. zbog smrti optuenog.

34


Tuilatva. Svaki izvetaj koji je Tuilatvo predoilo u predmetima u vezi s interno raseljenim licima i izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, ukljuivao je statistike podatke o svim etnikim grupama, bez obzira na to na ta se predmet konkretno odnosio. Prisilna migracija bila je najea kategorija viktimizacije i u sukobima u Hrvatskoj i na Kosovu, a pogodila je sve etnike grupe. Ja iskreno verujem da je ova injenica bila prepoznata i prihvaena u svim suenjima pred Hakim tribunalom.

elim da dodam da istorijski obuhvat predstavljen izvetajima ne treba obavezno da se poistoveuje s prioritetima Tuilatva Hakog tribunala. U stvari, kada smo pozvani da radimo na izvetaju prioriteti uopte nisu bili utvreni ni istorijski ni politiki, niti bilo kakvi drugi. U Hakom tribunalu je sve vreme postojala velika potreba za ovakvim izvetajima raenim za Tuilatvo. Mi smo izvetaje sastavljali u skladu s vremenskim okvirima koje su postavljala suenja, stoga njihov redosled odgovara logici Hakog tribunala u celini.

Reakcija odbrane na izvetaje demografskih vetaka nije bila zanemarljiva, mada poetkom 2000. uopte nije bila impresivna. U predmetima KRSTI i VASILJEVI, odnosno, predmetima u kojima su prvi put korieni izvetaji Tuilatva, praktino uopte nije bilo osporavanja. Ovo moda zato to u to vreme odbrana nije mogla da predvidi posledice ukljuivanja ovih izvetaja u dokazni materijal. A posledice su bile znaajne. Gotovo svaki put kada su uvreni (u dokazni materijal), izvetaji demografskih vetaka su imali uticaj na presudu. Do sada je samo jedan izvetaj eksplicitno odbijen i nije ukljuen u dokazni materijal (izvetaj o Bosanskoj Posavini iz 2001.), zato to teritorija analizirana u izvetaju i teritorija definisana u optunici nisu bile identine. Podrobna analiza uticaja izvetaja demografskih vetaka jo nije zavrena, te stoga nije ni detaljnije razmotrena u ovoj knjizi. Kao to smo i mi od 2000. godine mnogo nauili, nauila je i odbrana. Odbrana danas gotovo uvek angauje sopstvene vetake koji osporavaju na rad. Do sada je kao odgovor na izvetaje Tuilatva predoeno najmanje est izvetaja vetaka angaovanih od strane odbrane. Iako najvei deo njihovog rada naalost ne odgovara meunarodnim naunim standardima, bilo je i trenutaka kada sam uivala u tome to me neko osporava na razumnom strunom nivou. Meutim, najee se dogaalo da je glavno oruje tih vetaka bio uvredljiv renik.


35

Moglo bi se rei jo dosta o naoj borbi s vetacima koje je dovela odbrana, njihovim izvetajima, kao i savetnicima odbrane, ali kako je ve reeno, tome nema mesta u ovoj knjizi. Moda u kroz pedesetak godina napisati drugi rad u kojem u otkriti sve fascinantne pojedinosti te borbe. Poto sam ovo rekla, nema potrebe da vie ita objanjavam itaocima, oni ve znaju sasvim dovoljno da otponu s itanjem izvetaja. Samo se nadam da e neki od njih smatrati da je ovaj rad vredeo truda, moda zbog korienih metoda i pristupa ili izvora, ili zbog njihovog uticaja na presude. Meutim, to je najvanije, iskreno se nadam da e porodice rtava i same rtve smatrati da su ovi izvetaji znaajni i tani. Nai statistiki podaci predstavljaju dokument o njihovim patnjama. Nai brojevi su konzervativni, tojest, blii donjoj granici stvarnih brojeva, poto tako zahteva pristup koji se koristi u sudu. Meutim, mi smo se dobro potrudili da iznesemo to je mogue bolje i objektivnije istorijske podatke. Nadam se da smo taj cilj ostvarili. ao mi je ako nismo.

Bibliografija: Arendt, H., 1964: Eichman in Jerusalem: A Report on the Banality of Evil. Izmenjeno i dopunjeno izdanje, 1964, After Wilson (2005), str. 909. Brunborg, H., E. Taveau and H. Urdal (urednici), 2006: The Demography of Armed Conflict. International Studies in Population Vol. 5, Springer. Douglas, I., 2001:The Memory of Judgement: Making Law and History in the Trials of Holocaust, str. 185-196, 207-210. After Wilson (2005), str. 911 i 917. Hicks, M.H-R. And M. Spagat, 2008: The Dirty War Index: A Public Health and Human Rights Tool for Examining and Monitoring Armed Conflict Outcomes. PLOS Medicine, 5/12, str. 1658-1664. http://medicine.plosjournals.org/perlserv/?request=getdocument&doi=10.1371/journal.pmed.0050243 Puhovski, Z., and N. Popovic (urednici), 2001: Military Operation Storm and Its Aftermath, Report, Helsinki odbor za ljudska prava u Hrvatskoj , Zagreb. Wald, P., 2001: To Establish Incredible Events by Credible Evidence: The Use of Affidavit Testimony in Yugoslavia War Crimes Tribunal Proceedings, Harvard International Journal, 42/2, str. 535-553.

36


Wilson, R.A., 2005: Judging History: The Historical Record of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia. Human Rights Quarterly 27, str. 908-942.

Pravni dokumenti: Pravila o postupku i dokazivanju Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju. http://www.icty.org/sections/LegalLibrary/RulesofProcedureandEvidence Meunarodno humanitarno pravo: Haka konvencija IV (Zakoni i obiaji rata na kopnu), 1907. enevska konvencija I (Ranjeni i bolesni), 1949. enevska konvencija II (Zakoni i obiaji rata na moru), 1949. enevska konvencija III (Ratni zarobljenik), 1949. enevska konvencija IV (Civili), 1949. Dodatni protokol I (API), 1977.

http://www.icrc.org/Web/Eng/siteeng().nsf/htmlall/section_ihl_treaties_and_customary_la w/?OpenDocument

ANEKS I Izvodi iz Pravila o postupku i dokazivanju Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju (Verzija od 4. novembra 2008.)

Pravilo 92 bis Prihvatanje pisanih izjava i transkripta umesto usmenog svedoenja (Usvojeno 1. decembra 2000. i 13. decembra 2000, izmenjeno i dopunjeno 13. septembra 2006.) (A) Pretresno vee svedoka moe da oslobodi obaveze linog pojavljivanja u sudu i da umesto toga prihvati u celini ili delimino svedoenje u obliku pisane izjave ili transkripta njegovog svedoenja u postupku pred Tribunalom, umesto usmenog svedoenja kojim treba da se utvrdi neka injenica koja se ne odnosi na dela i ponaanje optuenog kako je navedeno u optunici.


37

(i)

inioci koji idu u prilog prihvatanju svedoenja u vidu pisane izjave ili transkripta ukljuuju sledee okolnosti, ali se na njih ne ograniavaju: (a) svedoenje je kumulativnog karaktera, to znai da e drugi svedoci usmeno svedoiti ili su ve usmeno svedoili o slinim injenicama; (b) svedoenje se odnosi na relevantan istorijski, politiki ili vojni kontekst; (c) svedoenje se sastoji od optih ili statistikih analiza etnikog sastava stanovnitva na mestima navedenim u optunici; (d) svedoenje se tie uticaja krivinih dela na rtve; (e) svedoenje se odnosi na pitanja u vezi s karakterom optuenih; ili (f) svedoenje se odnosi na inioce koji se moraju uzeti u obzir prilikom utvrivanja kazne. inioci koji ne idu u prilog prihvatanju svedoenja u vidu pisane izjave ili transkripta ukljuuju, ali se ne ograniavaju na sledee: (a) postojanje ogromnog interesa javnosti da svedoenje o kojem je re bude usmeno; (b) strana koja se protivi ovome moe da pokae kako priroda i izvor ini ovakvo svedoenje nepouzdanim, ili da tetan efekat pretee nad dokaznom vrednou takvog svedoenja; ili (c) postoje bilo kakvi drugi inioci zbog kojih je potrebno da se svedok pojavi kako bi bio unakrsno ispitan.

(ii)

(B) Ako Pretresno vee odlui da svedoka oslobodi obaveze pojavljivanja pred sudom, pismena izjava u skladu s ovim Pravilom bie prihvatljiva ukoliko je uz nju priloena izjava osobe koja ju je dala da je sadraj te izjave po njenom najboljem saznanju i verovanju istinit i taan i (i) izjavu potvruje: (a) osoba ovlaena da potvrdi takvu izjavu u skladu sa zakonom i postupkom drave, ili (b) predsedavajui koga je u tu svrhu postavio registrator Tribunala;

38


(ii) lice koje potvruje izjavu mora napismeno da verifikuje: (a) da je izjavu dala osoba ije se ime navodi u reenoj izjavi; (b) da je osoba koja daje pismenu izjavu izjavila da je sadraj te izjave po njenom najboljem saznanju i uverenju istinit i taan; (c) da je osoba koja daje pismenu izjavu obavetena da ukoliko sadraj te izjave nije taan moe krivino da odgovara zbog lanog svedoenja; i (d) datum i mesto izjave. Ova izjava e biti priloena uz pismenu izjavu dostavljenu Pretresnom veu. (C) Poto saslua strane, Pretresno vee e odluiti da li e od svedoka zatraiti da se pojavi radi unakrsnog ispitivanja; ukoliko to odlui, primenjivae se odredbe Pravila 92 ter.

Pravilo 92 ter Drugi sluajevi prihvatanja pismenih izjava i transkripta (Usvojeno 13. septembra 2006.) (A) Pretresno vee moe pod navedenim uslovima da prihvati, u celini ili delimino, svedoenje u vidu pismene izjave ili transkripta njegovog svedoenja u postupku pred Tribunalom:

(i) (ii)

svedok je prisutan u sudu; svedok je dostupan za unakrsno ispitivanje i bilo kakvo drugo ispitivanje od strane sudija; i svedok potvruje da pismena izjava ili transkript tano odraavaju ono to je izjavio i ta bi rekao kada bi bio ispitivan.

(iii)

(B) Svedoenje prihvaeno u skladu s paragrafom (A) moe da ukljui svedoenje potrebno da bi se utvrdila injenica koja se odnosi na dela i ponaanje optuenog kako je navedeno u optunici.


39

Pravilo 92 quarter Nedostupne osobe (Usvojeno 13. septembra 2006.) (A) Svedoenje u vidu pismene izjave ili transkripta osobe koja je kasnije umrla, ili kojoj se vie ne moe uz ulaganje razumnog truda ui u trag, ili koja je zbog fizikog ili mentalnog stanja nesposobna da usmeno svedoi, moe se prihvatiti, bez obzira da li je pismena izjava data na nain predvien Pravilom 92 bis, ukoliko je Pretresno vee:

(i) (ii)

prihvatilo da je osoba nedostupna iz gore navedenih razloga; i utvrdilo da je izjava pouzdana na osnovu okolnosti u kojima je data i zabeleena.

(B) inilac koji nee ii u prilog prihvatanju takvog svedoenja bilo u celini bilo delimino jeste mogunost da svedoenje slui za utvrivanje injenica koje se odnose na dela i ponaanje optuenog kako je navedeno u optunici.

Pravilo 94 bis Svedoenje vetaka (A) Integralan tekst izjave i/ili izvetaj bilo kog vetaka koga e pozvati neka strana bie dat na uvid u roku predvienom od strane Pretresnog vea ili pretpretresnog sudije. (Izmenjeno i dopunjeno 14. jula 2000, 1. decembra 2000. i 13. decembra 2000, 13 decembra 2001. i 13. septembra 2006).

(B) U roku od 30 dana od davanja na uvid izjava i/ili izvetaja vetaka, ili u drugom roku predvienom od strane Pretresnog vea, ili pretpretresnog sudije, suprotna strana e dostaviti obavetenje da li:

(i)

prihvata izjavu i/ili izvetaj sudskog vetaka ili (izmenjeno i dopunjeno 13. septembra 2006.);

(ii)

eli da unakrsno ispita sudskog vetaka; i

40


(iii)

osporava strune kvalifikacije vetaka ili relevantnost izjave i/ili izvetaja u celini ili njihovih delova i to kojih.

(Izmenjeno i dopunjeno 12. decembra 2002, 13. septembra 2006) (Izmenjeno i dopunjeno 13. decembra 2001. i 13. septembra 2006.)

(C) Ako suprotna strana prihvati izjavu i/ili izvetaj sudskog vetaka, takva izjava i/ili izvetaj moe da se ukljui u dokazni materijal od strane Pretresnog vea, a da se vetak ne poziva da lino svedoi. (Izmenjeno i dopunjeno 13. septembra 2006.)

ANEKS II GLAVNI IZVETAJI DEMOGRAFSKIH VETAKA PREDOENI OD STRANE TUILATVA NA SUENJIMA U MEUNARODNOM KRIVINOM SUDU ZA BIVU JUGOSLAVIJU 15. januar 2009.

BOSNA I HERCEGOVINA (BiH)

BOSANSKA KRAJINA, 1992 (BiH) E. Tabeau, 2002, Basic Demographic Characteristics and Socio-Economic Status of Missing and Killed Persons from the Municipality of Prijedor (Osnovne demografske karakteristike i drutveno-ekonomski status nestalih i ubijenih lica iz Optine Prijedor), 30.04-30.09.1992. Izvetaj o vetaenju u predmetu STAKI (IT-97-24). 0184-6093-0184-6119. Prevod ERN L008-3048-L008-3087. E. Tabeau and J. Bijak, 2002, Missing and Killed Persons in the Autonomous Region of Krajina in 1992: Basic Demographic Characteristics, Timing and Location of Incidents (Nestala i ubijena lica u Autonomnoj Oblasti Krajina 1992: Osnovne demografske karakteristike, vreme i mesto incidenata). Izvetaj o vetaenju u predmetu BRANIN i TALI (IT-99-36). 0218-6107-0218-6133. BCS 02186107-0218-6133. H. Brunborg, T. Lyngstad and E. Tabeau, 2001, Population Changes in Prijedor from 1991 to 1997 (Demografske promene u Prijedoru od 1991. do 1997.). Izvetaj o


41

istraivanju obavljenom za predmet LOGOR KERATERM (IT-9598). Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju, Hag. 0202-7470-0202-7506. Prevod ERN 0190-2364-0190-2406. ISTONA BOSNA I BOSANSKA POSAVINA, 1992. (BiH) E. Tabeau, 2008: Changes in the Ethnic Composition in the Municipality of Visegrad (Bosnia and Herzegovina), 1991 and 1997 (Promene u etnikom sastavu u Optini Viegrad, Bosna i Hercegovina, 1991. i 1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu LUKI i LUKI (IT-98-32/1). ENG: 0638-3185-0638-3233, BCS R109-7140R109-7188. E. Tabeau and J. Bijak, 2001, Changes in the Ethnic Composition in the Municipality of Visegrad, 1991 and 1997, (Promene u etnikom sastavu u Optini Viegrad, 1991. i 1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu VASILJEVIi drugi (IT-98-32-1). 0213-8385-0212-8433 (stari), R109-7140-109-7188 (novi), BCS R109-7140R109-7188. E. Tabeau and M. Zoltkowski, 2002, Demographic Consequences of the Conflict in the Municipality of Vlasenica, May-September 1992 (Demografske posledice sukoba u Optini Vlasenica, maj-septembar 1992.). Izvetaj o vetaenju u predmetu NIKOLI (IT-94-2-PT). 0118-9480-01189514, prevod ERN: 0307-4685-03074719. E. Tabeau and J. Bijak, 2001, Changes in the Ethnic Composition of Bosanski Samac and Odzak, 1991 and 1997 (Promene u etnikom sastavu u Bosanskom amcu i Odaku, 1991. i 1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu SIMI i drugi (IT-95-9). 0208-3390-0208-3431, prevod ERN: 0301-9616-0301-9668.

HERCEG-BOSNA, 1993-1994. (BiH) E. Tabeau and A. Hetland, 2006: Killed Persons Related to the Siege of Mostar: A Statistical Analysis of the Mostar War Hospital Books and the Mostar Death Registries (Poginuli tokom opsade Mostara: statistika analiza evidencije iz mostarske ratne bolnice i mostarskih matinih knjiga umrlih). Izvetaj o vetaenju u predmetu JADRANKO PRLI i drugi (IT-04-74-PT). 0503-4341-0503-4362. E. Tabeau, 2006: Wounded Persons Related to the Siege of Mostar (Ranjeni tokom opsade Mostara). Izvetaj o vetaenju u predmetu JADRANKO PRLI i drugi (ITt-0474-PT). 0503-4363-0503-4404.

42


E. Tabeau, M. Zoltkowski, J. Bijak and A. Hetland, 2006: Ethnic Composition, Internally Displaced Persons and Refugees from Eight Municipalities of Herceg-Bosna, 1991 to 1997-1998 (Etniki sastav, interno raseljena lica i izbeglice iz osam optina u Herceg-Bosni, do 1991. do 1997-1998.). Izvetaj o vetaenju u predmetu JADRANKO PRLI i drugi (IT-04-74-IT). 0503-1625-0503-1730.

OPSADA SARAJEVA, OD APRILA 1992. DO DECEMBRA 1995. (BiH) E. Tabeau and A. Hetland, 2007: Killed and Wounded Persons from the Siege of Sarajevo: August 1994 to November 1995 (Poginuli i ranjeni tokom opsade Sarajeva: od avgusta 1994. do novembra 1005.). Izvetaj o vetaenju u predmetu DRAGOMIR MILOEVI (IT-98-29/1). ERN: 0617-6372-0617-6471, prevod ERN: 0617-6372-0617-6471. E. Tabeau, M. Zoltkowski and J. Bijak, 2002: Population Losses in the Siege of Sarajevo, 10 September 1992 to 10 August 1994 (Gubici stanovnitva tokom opsade Sarajeva, od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994.). Izvetaj o vetaenju u predmetu GALI (IT-98-29-I). ERN: 0219-4741-0219-4844, prevod ERN: 03032060-0303-2163. E. Tabeau, M. Zoltkowski and J. Bijak, 2002: Addendum I to the GALIC Report: Population Losses in the Siege of Sarajevo, 10 September 1992 to 10 August 1994 (Dodatak I izvetaju u predmetu GALI: Gubici stanovnitva tokom opsade Sarajeva, od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994.) (mogui duplikati). 3. juni 2002. ERN: 0139-9958-0139-9971. Prevod ERN: nije raspoloiv (?) E. Tabeau, M. Zoltkowski and J. Bijak, 2002, Addendum II to the GALIC Report: Population Losses in the Siege of Sarajevo, 10 September 1992. to 10 August 1994 (Dodatak II izvetaju u predmetu GALI: Gubici stanovnitva tokom opsade Sarajeva, od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994.) (izostavljeni podaci). 24 juli 2002. ERN: 0329-6650-0329-6652, prevod ERN: nije raspoloiv (?) E. Tabeau, J. Bijak, N. Loncaric, 2003: Death Toll in the Siege of Sarajevo, April 19992 to December 1995: A Study of Mortality Based on Eight Large Data Sources (Broj umrlih tokom opsade Sarajeva, od aprila 1992. do 10. avgusta 1005: studija smrtnosti zasnovana na osam obimnih izvora podataka). Izvetaj o vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI / BOSNA (IT-02-54). ERN: 0329-66530329-6663. Prevod ERN: 0308-9835-0308-9846.


43

SREBRENICA 1995. (BiH) E. Tabeau and A. Hetland, 2008: Srebrenica Missing: The 2007 Progress Report on the DNA-Based Identification by ICMP (Nestali u Srebrenici: Izvetaj iz 2007. o rezultatima identifikacije na osnovu DNK od strane Meunarodne komisije za nestala lica). Izvetaj o vetaenju u predmetu POPOVI i drugi (IT-05-88). ERN: 0626-5765-0626-5781. Prevod ERN: 0626-5765-0626-5781-BCST. Spisak rtava u vezi s navedenim izvetajem: - SREBRENICA MISSING: Persons Reported Missing and Dead after the TakeOver of the Srebrenica Enclave by the Bosnian Serb Army on 11 July 1995. The 2007 Progress Report on the DNA-Based Identification by ICMP (NESTALI U SREBRENICI: Lica nestala i poginula posle zauzimanja srebrenike enklave od strane vojske bosanskih Srba 1. jula 1995. Izvetaj Meunarodne komisije za nestala lica 2007. o rezultatima identifikacije na osnovu DNK), Hag, 11. januar 2008. R092-0124-R092-0322. Helge Brunborg, Ewa Tabeau and Arve Hetland, 2005: Missing and Dead from Srebrenica: The 2005 Report and List (Nestali i poginuli u Srebrenici: Izvetaj i spisak iz 2005.). Izvetaj o vetaenju u predmetu VUJADIN POPOVI i drugi (IT-05-88), 16. novembar 2005. (ERN 0501-6180-0501-6209. Dokaz br. P02413). U vezi s ovim izvetajem postoje dva spiska rtava: - SREBRENICA MISSING: Persons Reported Missing and Dead after the Take-Over of the Srebrenica Enclave by the Bosnian Serb Army on 11 July 1995 (NESTALI U SREBRENICI: Lica nestala i ubijena posle zauzimanja srebrenike enklave od strane vojske bosanskih Srba 11. jula 1995.). Hag, 126. novembar 2005. (ERN 0501-5985-0501-6177, Dokaz br. P02414). - SREBRENICA MISSING. Possible Survivors Excluded from Persons Reported Missing and Dead after the Take-Over of the Srebrenica Enclave by the Bosnian Serb Army on 11 July 1995 (NESTALI U SREBRENICI: Mogui preiveli izuzeti iz spiska nestalih i ubijenih posle zauzimanja srebrenike enklave od strane vojske bosanskih Srba 11. jula 1995.). Hag, 16. novembar 2005. (ERN 0501-6178-0501-6179; Dokaz br. P02415). Helge Brunborg, Ewa Tabeau and Arve Hetland, 2005: Identified Persons among the Missing and Dead from Srebrenica. An Addendum to the Expert Report: Missing and Dead from Srebrenica. The 2005 Report and List, 21 November 2005 (Identifikovane osobe sa spiska nestalih i ubijenih u Srebrenici. Dodatak izvetaju

44


o vetaenju: Nestali i ubijeni u Srebrenici. Izvetaj i spisak iz 2005, 21. novembar 2005). Izvetaj o vetaenju u predmetu VUJADIN POPOVI i drugi (IT-05-88). ERN R089-6474-R089-6490); Dokaz br. P02416). U vezi s ovim izvetajem postoje dva spiska: - SREBRENICA IDENTIFIED: Identified Persons (ICMP) Included among Those Reported Missing and Dead after the Take-Over of the Srebrenica Enclave by the Bosnian Serb Army on 11 July 1995 (IDENTIFIKOVANI IZ SREBRENICE: Identifikovana lica (Meunarodna komisija za nestala lica) ukljuena u spisak nestalih i ubijenih posle zauzimanja srebrenike enklave od strane vojske bosanskih Srba 11. juli 1995.). Hag, 16. novembar 2005. ERN R089-6406-R089-6469; Dokaz br. P02417). - SREBRENICA IDENTIFIED: Identified Persons (ICMP) not Included among Those Reported Missing and Dead after the Take-Over of the Srebrenica Enclave By the Bosnian Serb Army on 11 July 1995 (IDENTIFIKOVANI IZ SREBRENICE: Identifikovana lica (Meunarodna komisija za nestala lica) koja nisu ukljuena u spisak nestalih i ubijenih posle zauzimanja srebrenike enklave od strane vojske bosanskih Srba 11. jula 1995.). Hag, 16 novembar 2005. ERN R089-6470-R089-6473; Dokaz br. P02418). H. Brunborg and H. Urdal, 2000, Report on the Number of Missing and Dead from Srebrenica (Izvetaj o broju nestalih i poginulih u Srebrenici). Izvetaj o vetaenju u predmetu KRSTI (IT-98-33). Predoen i u predmetima SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54), BLAGOJEVI i drugi (IT-02-60). 0092-6372-00926384. Prevod ERN 0093-9724-0093-9737. U vezi s ovim izvetajem postoji sledei spisak rtava: - SREBRENICA MISSING: Persons Reported Missing and Dead after the Take-Over of the Srebrenica Enclave by the Bosnian Serb Army on 11 July 1995 (NESTALI U SREBRENICI: Lica nestala i ubijena posle zauzimanja srebrenike enklave od strane vojske bosanskih Srba 11. jula 1995.). Hag, 2. maj 2000. ERN: (nije raspoloiv), Dokaz br. 271 (KRSTI). H. Brunborg, E. Tabeau and A. Hetland, 2004, Rebuttal Report on: H. Brunborg and H. Urdal, 2000: Report on the Number of Missing and Dead from Srebrenica, from KRSTIC (IT-98-33) (Izvetaj o broju nestalih i ubijenih u Srebrenici iz predmeta KRSTI (IT-98-33). Rebuttal Report for BLAGOJEVI et al. (IT-02-60) (Opovrgavanje navoda u predmetu BLAGOJEVI i drugi (IT-02-60)). Poverljivo.


45

PROMENE U ETNIKOM SASTAVU VEIH OBLASTI U BiH, 1991-1997. E. Tabeau, M. Zoltkowski, J. Bijak and A. Hetland, 2003: Ethnic Composition in and Internally Displaced Persons and Refugees from 47 Municipalities of Bosnia and Herzegovina, 1991 to 1997 (Etniki sastav 47 optina u Bosni i Hercegovini i interno raseljena lica i izbeglice iz tih optina, 1991-1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu MILOEVI (IT-02-54). 0291-5501-0291-5738. BCS: 0308-1733-03081814 (izvetaj), BCS: 0308-0726-0308-0900 (aneksi). E. Tabeau, M. Zoltkowski, 2002, Ethnic Composition and Displaced Persons and Refugees in 37 Municipalities of Bosnia and Herzegovina, 1991 and 1997 (Etniki sastav 37 optina u Bosni i Hercegovini i interno raseljena lica i izbeglice iz tih optina, 1991-1997.). Izvetaj o vetaenju u predmetu KRAJINIKPLAVI (IT-0039&40). ERN 0291-0974-0291-1047, BCS: 0308-3432-0308-3507.

SUKOB U VOJVODINI, 1992. E. Tabeau, 2006: The Out-migration of Croats and Other Non-Serbs from the Village of Hrtkovci in the Autonomous Province of Vojvodina in 1992 (Iseljavanje Hrvata i drugih nesrba iz sela Hrtkovci u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 1992.). Izvetaj o vetaenju u predmetu VOJISLAV EELJ (IT-03-67-PT). ERN 0505-2248-05052313, BCS 0505-2248-0505-2313. Jo nije raspoloiv za distribuciju.

SUKOB NA KOSOVU, 1999. Patrick Ball, Wendy Betts, Fritz Scheuren, Jana Dudukovich, and Jana Asher, 2002: Killings and Refugee Flow in Kosovo, March June 1999 (Ubistva i reka izbeglica na Kosovu, mart-juni 1999.). Izvetaj o vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54), 3. januar 2992, ERN: K021-3816-K021-3893. BCS: 0303-9164.0303-9232. Patrick Ball, Wendya Betts, Fritz Scheuren, Jana Dudukovich, and Jana Asher, 2002: Re-examining the killing-refugee flow correlation (Preispitivanje korelacije ubistava i reke izbeglica). Dodatak uz izvetaj o vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54), 19. februar 2002. ERN: K021-8322-K0218328. Patrick Ball et al., 2002: Corrigendum to the report of Dr Patrick BALL et al.: Killings

46


and Refugee Flow in Kosovo March-June 1999 (Ispravka greke u izvetaju dr Patrika Bola i saradnika: Ubistva i reka izbeglica na Kosovu, mart-juni 1999.). Predoeno u predmetu SLOBODAN MILOEVI (IR-02-54), 15. novembar 2002. ERN: K035-0375-K035-0389. BCS: 0307-9043-0307-9057. Patrick Ball, Meghan Lynch, and Amelia Hoover, 2007: Revisiting Killings and Migration in Kosovo: responses to additional data and analysis (Ponovno razmatranje izvetaja Ubistva i migracije na Kosovu: reagovanje na dodatne podatke i analiza), 28. januar 2007. Izvetaj o vetaenju u predmetu MILUTINOVI i drugi (IT-05-87-T). ERN: K053-7582-K053-7607, BCS: K0537582-K053-7607. Helge Brunborg, 2002: Report on the size and ethnic composition of the population of Kosovo (Izvetaj o broju i etnikom sastavu stanovnitva na Kosovu). Izvetaj o vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54). 14. avgust 2002. ERN: K023-1607-K0230-1624. Hegle Brunborg, 2002: Addendum on the size and ethnic composition of the population of Kosovo (Dodatak u vezi s brojem stanovnika i etnikim sastavom stanovnitva na Kosovu), 12. septembar 2003. Dodatak izvetaju o vetaenju u predmetu SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54). ERN: 0299-1393-0299-1396. (nova oznaka: K037-1218-K037-1221, BCS: 0038-8839-0038-8843).

SUKOB U HRVATSKOJ Ivan Gruji, 2006, Expert Statement of Col. Grujic (Izjava vetaka pukovnika Grujia), Vlada Republike Hrvatske, Ured za zatoene i nestale, 13. mart 2006. Izvetaj predoen u predmetu MILAN MARTI (IT-95-11-T) i MILE MRKI. ERN BCS: 0468-7742-0468-7757. Eng.: 0468-7742-0468-7757. Ivan Gruji, 2003, Expert Statement of Col. Gruji (Izjava vetaka pukovnika Grujia), Vlada Republike Hrvatske, Ured za zatoene i nestale, 17. januar 2003. Izvetaj predoen u predmetu SLOBODAN MILOEVI (IT-02-54). ERN BCS: 01176613-0117-6674. Eng.: 0307-2018-0307-2035. Ana-Marija Radi, 2008, Expert Report on the Expelled Population of the Republic of Croatia in 1991 (Izvetaj vetaka o proteranom stanovnitvu Republike Hrvatske 1991.). Odjel za podruja od posebnog dravnog interesa ranije Ured za proterana lica i izbeglice. Izvetaj o vetaenju u predmetu VOJISLAV EELJ


47

(IT-03-67-PT). ERN: BCS 0643-1599-0643-1628. Eng.: 0643-1599-06431628.doc. Vesna Bili, 2008, Expert Statement of Vesna Bili (Izvetaj vetaka Vesne Bili), Vlada Republike Hrvatske, Ured za zatoene i nestale. 1 avgust 2008. Predoen u predmetu VOJISLAV EELJ (IT-03-67-PT). ERN: BCS 0424-8924-0424-8943. Eng.: 0424-8924-0424-8943.

48


PROMJENE NACIONALNOG SASTAVA STANOVNITVA U OPTINI VIEGRAD IZMEU 1991. I 1997.1

EWA TABEAU DEMOGRAFSKO ODJELJENJE, TUILATVO, MKSJ

IZVJETAJ VJETAKA ZA PREDMET MILAN LUKI I SREDOJE LUKI (IT-98-32/1)

1. septembar 2008. godine

1 Ovaj izvjetaj je aurirana verzija izvjetaja vjetaka:E. Tabeau i J. Bijaka, 2001, Promjene nacionalnog sastava stanovnitva u optini Viegrad izmeu 1991. i 1997. pripremljenog za predmet Vasiljevi (IT-98-32); ERN: 0213-8385-0213-8433 (verzija na engleskom). Verzija iz 2001. godine predstavljena je Pretresnom vijeu tokom svjedoenja vetaka Ewe Tabeau, 19. septem

Documents

Ewa Tabeau Rat u Brojkama