E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 5 5 , ap r i l , 2 0 1 0 .

Evropski puls

IIIINNNNTTTTEEEERRRRVVVVJJJJUUUUIzvjestiteljka

EESC-a zaCrnu GoruVladimiraDrbalovÄ

DDDDOOOOKKKKUUUUMMMMEEEENNNNTTTTIIII[to pi{e u

mi{ljenju EESC-ao ulozi civilnog

dru{tva uodnosima

Crne Gore i EU

IIIIZZZZAAAAZZZZOOOOVVVVIIII UUUU EEEEUUUURumunija - trigodine nakonprijema u EUTTTTEEEEMMMMAAAA BBBBRRRROOOOJJJJAAAA

Da li je Vlada uodgovorima na Upitnikdala realnu sliku Crne Gore

II SSSSNN 11 88 00 00- 77 66 77 88

2Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Uvodn i k / Ka l enda r

RRIIBBAADirektor Uprave policije Veselin

Veljovi} i Vrhovna dr`avnatu`iteljka Ranka ^arapi}, u vi{e navra-ta tokom mjeseca, neznaveno su po-novili da bi voljeli da ~uju {to je to iko su sad pa te "krupne ribe" upleteneu mre`e korupcije i kriminala.

Kako bi izbjegli situaciju da Veljo-vi} i ̂ arapi}ka obavijeste javnost da sukrenuli u lov na {arana ili oradu, jer suu nekom rje~niku na{li da te vrste spa-daju u krupne ribe, treba im sugerisatida pogledaju preko plota - na Kosovo.

Tamo je nedavno v.d. glavnogtu`ioca EULEKS-a Johannes VanVreeswijk izjavio da su kosovski min-istar za saobra}aj i telekomunikacijeFatmir Ljimaj i Ned`ad Krasni}i, {efnabavke u ministarstvu, osumnji~eniza pranje novca, organizovani krimi-nal, zloupotrebu slu`bene du`nosti,prevare i uzimanje mita. Po kosovskimzakonima, ukupna predvi|ena kaznaza ova djela iznosi 55 godina zatvora.

Ili, neka ^arapi}ka i Veljovi} {toprije zakucaju na vrata Leopolda Ma-urera koji je po~eo javno da govori ositnim ribama i korupciji na visokomnivou. Neko }e re}i da mu je bilo ivrijeme.

Postalo je pitanje mjeseca kada}e Brisel, zbog pozitivnog mi{ljenja,dobijanja statusa kandidata ili datumapregovora, tra`iti krupan ulov u viduministra, direktora neke uprave ilijavnog preduze}a.

Ako brzo ne dobiju signal danaprave razliku izme|u krupnih i sit-nih riba, ^arapi}ka i Veljovi} }e mo}ida provode penzionerske dane hvata-ju}i {arane ili orade, ako sami nepostanu presti`an ulov. Njihovi naslje-dnici }e znati razliku izme|u krupne isitne ribe. V.@.

MMaallttaa ppoommaa`̀ee CCrrnnoojj GGoorrii ((66..-77.. aapprriill)) - Ministar inostranih poslova Malte AAnnttoonniioo BBoorrggaasaop{tio da }e Crna Gora od Malte dobiti konkretnu pomo} na evropskom putu. Tokomposjete Podgorici, Borga ocijenio da postoje neke specifi~nosti kako male zemlje pre-govaraju sa EU. "U Ambasadi u Briselu Malta ima 60 ljudi, iako je mala dr`ava. Moratebiti prisutni u radnim grupama kako biste izborili razli~ite pozicije za svoju zemlju", rekaoBorga i preporu~io Crnoj Gori da ula`e u administrativne kapacitete kako bi za{titilasvoje pozicije tokom pregovora.

SSaa ooddggoovvoorraa sskkiinnuuttaa oozznnaakkaa ppoovvjjeerrlljjiivvoossttii ((1133.. aapprriill)) - Vlada objavila odgovore na pitan-ja iz Upitnika EK (www.upitnik.gov.me). Iz Vlade nije obja{njeno za{to se odlu~ila daobjelodani odgovore, iako je samo nekoliko dana ranije ministarka za evropske inte-gracije GGoorrddaannaa \\uurroovvii}} saop{tila da to ne}e uraditi, uprkos ranijoj odluci Upravnogsuda da Vlada ne mo`e dr`ati u tajnosti odgovore. Dio civilnog sektora ocijenio da je\ukanovi}ev kabinet to uradio pod pritiskom Brisela.

UUrruu~~eennii ooddggoovvoorrii nnaa ddooddaattnnaa ppiittaannjjaa ((1133.. aapprriill)) - [ef stalne Misije Crne Gore pri EUAAlleekkssaannddaarr AAnnddrriijjaa PPeejjoovvii}} uru~io u Briselu odgovore Vlade na dodatna pitanja izUpitnika EK. Odgovore na 673 pitanja Vlada je dala na 4, 238 strana, od kojih su 2,913 strane aneksi.

SSttrruu~~nnaa ppoommoo}} zzaa hhiiddrrooeelleekkttrraannee ((1144.. aapprriill)) - EK spremna je da pomogne Crnoj Goriu pronala`enju balansa izme|u ekonomske dobiti i za{tite `ivotne sredine u projektuizgradnje hidroelektrana na rijeci Mora~i, rekao direktor Direktorata za za{titu `ivotnesredine u EK KKaarrll FFaallkkeennbbeerrgg u Briselu tokom razgovora sa ministrom ure|enja prosto-ra i za{tite `ivotne sredine BBrraanniimmiirroomm GGvvoozzddeennoovvii}}eemm.

EEKK }}ee ddaattii ppoozziittiivvnnoo mmii{{lljjeennjjee ((1155.. aapprriill)) - EK }e najvjerovatnije dati pozitivno mi{ljen-je o spremnosti Crne Gore da postane dr`ava kandidat za punopravno ~lanstvo u EU,objavio je dnevnik "Pobjeda" pozivaju}i se na neimenovane izvore u Briselu.

II MMaauurreerr bbii ddaa vviiddii kkrruuppnnee rriibbee ((2211.. aapprriill)) -Ambasador EU u Crnoj Gori LLeeooppoolldd MMaauurreerrizjavio da je EU investirala puno u Crnu Goru dase na efektivan na~in bori protiv korupcije i orga-nizovanog kriminala i da Vlada treba "ipak da imaneke rezultate u bliskoj budu}nosti". On navodida "mi imamo veoma bitan tzv. twinning projekat,gdje imamo ljude iz Scotland Yarda koji radeovdje zajedno sa va{im ljudima u MUP-u i poli-ciji", kako bi ih nau~ili da se bore protiv organi-zovanog kriminala. "Vladini zvani~nici veomadobro znaju da je put prema EU borba protivkorupcije i treba da nam u tom smislu poka`u odre|ene rezultate. Ne samo rezultateda se neke male ribe uhvate i po{alju u zatvor, tu treba da imamo i primjere da su oniu stanju da se bore protiv korupcije i na visokom nivou", istakao Maurer.

PPooddrr{{kkaa [[ppaanniijjee ((2211.. aapprriill)) - Ministar inostranih poslova [panije, zemlje predsjedavaju}eEU, MMiiggeell AAnnhheell MMoorraattiinnooss boravio u zvani~noj posjeti Crnoj Gori gdje se sastao sadr`avnim vrhom, ali i liderima opozicije, {to nije uobi~ajan postupak visokih zvani~nika.Moratinos je istakao da }e [panija, i nakon napu{tanja mjesta predsjedavaju}eg Unijom,pomo}i Crnoj Gori na evropskom putu.

PPrroobblleemm lloo{{ee zznnaannjjee ssuuddiijjaa ((2299.. aapprriill)) - Iako je Crna Gora ispunila skoro sve formalneobaveze prema Savjetu Evrope, neke stvari jo{ nijesu na zadovoljavaju}em nivou, navedi seu Izvje{taju o po{tovanju obaveza koje je Crna Gora preuzela kada je 2007. godine posta-la ~lanica SE. Izvjestilac SE za Crnu Goru JJeeaann CChhaarrlleess GGaarrddeettttoo, kazao na Parlamentarnojskup{tini SE, da je poseban problem lo{e znanje sudija i neprimjenjavanje sudske prakseEvropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Naveo je i da "pravosudni sistem ~esto zav-isan od nosilaca politi~kih funkcija, a to se najvi{e odnosi na tu`ioce i sudije". PredstavniciSE izrazili su zabrinutost zbog napada na novinare i na za{titnike ljudskih prava.

Leopold Maurer

foto

VIJE

STI

3Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . S tav

Jugo i s t o ~ n aEvropa je na-

daleko poznatapo samoironiji.@ivje}i predugou te{kim i slo-

`enim uslovima i gaje}i osje}aj imentalitet "otpisanih", gra|ani ovogregiona brzo razviju pomalo aneg-dotske odgovore na sve vrste prob-lema, te{ko}a, patnji i kriza kojistalno zasipaju Jugoisto~nu Evropu.

Isto je bilo tokom posljednjeekonomske krize. "Ovdje ni{ta neuspijeva, pa ne}e ni kriza", bila jepopularna {ala u mnogim od na{ihzemalja.

Ova {ala nam, ipak, govori osu{tini naslije|enih i umnogome jo{prisutnih uslova na na{em podneblju.Pokazuje nam gdje i za{to moramoreagovati, i opisuje dugu pri~u kon-tradiktornih trendova i mentaliteta.Pri~u o skepticizmu i {ansama,zatvorenosti i otvorenosti, saradnji isamodovoljnosti. To je pri~a o razvo-

ju koji prolazi kroz kratke periodeubrzanog napredovanja da bi seuskoro rastopio u letargijii podsti-canoj politi~kim ograni~enjima.

Zato je bitno i da ne{to nau~imo

iz trenutne krize. Ovaj region jepro{ao kroz buru najte`ih ekono-mskih i finansijskih udara. Sadauplovljavamo u mirnije vode, ali mo-ramo izvu}i neke dugoro~ne pouke.

Jugoisto~na Evropa mora daiskoristi trenutni momenat razvojaEvropske unije, uklju~uju}i i procespro{irenja, da se uklju~i u u velikiprojekat izgradnje Evrope - ujedin-jene, slobodne, demokratske inepodijeljene.

To mo`e biti ura|eno samokroz distanciranje od politi~kih ste-reotipa iz pro{losti, oslanjaju}i se nanove ideje i uporne dru{tvene, poli-ti~ke i pravne reforme vezane za

evropske ambicije i ~lanstvo.Tome treba dodati i osje}aj

istorijske odgovornosti da se zatvorei rije{e, na vrijeme i u duhume|usobnog razumijevanja, dijalogai pomirenja, preostala otvorena ilinaslije|ena pitanja koja usporavaju

istinsku i produktivnu saradnju.Jugoisto~na Evropa nema vreme-

na napretek. Posebno ga nemazapadni Balkan. Nedostatak napretka}e nas ubrzo uvesti u jo{ jedan peri-

od stanacije, koji samo zna~i zaosta-janje za Evropom i izgubljene {anse.

Zato sigurnost evropskog pro{i-renja i napredak na{ih zemalja naputu ka evropskim integracijama, naosnovu individualnih zasluga, mora-ju biti o~uvani. Tako }emo izbje}ine`eljena odlaganja i nepotrebanstrate{ki vakum, i na ravnomjeranna~in vratiti ovaj region na kartuEvrope u cilju stabilnosti i ekonom-skog i socijalnog razvoja.

Treba se nadati da je lekcijanau~ena iz ekonomske i finansijskekrize svijest o tome da ove zemljezaista moraju da se pove`u i radezajedno kako bi na najbolji na~in

iskoristili ogroman ljudski i prirodnipotencijal, prevazi{li politi~ke bari-jere i na taj na~in kona~no iza{li ususret dugoro~nim potrebama na{ihprivreda i na{ih gra|ana.

I ova promjena, kao i svakadruga, zahtjeva, me|utim, stalan radkako bi se sru{ili stari stereotipi, askepticizam i samodovoljnost bilizamijenjeni otvoreno{}u zasno-vanom na uzajamnom po{tovanju,saradnji u cilju nacionalnih interesai najbolje mogu}e iskori{}enosti bo-gatstava, raznovrsnosti i ogromnihpotencijala dr`ava i gra|ana jugois-to~ne Evrope.

AAuuttoorr jjee ggeenneerraallnnii sseekkrreettaarr RRee-ggiioonnaallnnoogg ssaavvjjeettaa zzaa ssaarraaddnnjjuu jjuuggoo-iissttoo~~nnee EEvvrrooppee

P O G L E D I Z E U

[bqbeoj!Cbmlbo!ofnb!wsfnfob!ob!qsfufl

JJuuggooiissttoo~~nnaa EEvvrrooppaa mmoorraa ddaa iisskkoorriissttii ttrreennuuttnnii mmoommeennaatt rraazzvvoojjaa EEUUddaa ssee uukklljjuu~~ii uu vveelliikkii pprroojjeekkaatt iizzggrraaddnnjjee EEvvrrooppee - uujjeeddiinnjjeennee,, sslloo-bbooddnnee,, ddeemmookkrraattsskkee ii nneeppooddiijjeelljjeennee.. TToo mmoo`̀ee bbiittii uurraa||eennoo ssaammookkrroozz ddiissttaanncciirraannjjee oodd ppoolliittii~~kkiihh sstteerreeoottiippaa iizz pprroo{{lloossttii,, oossllaannjjaajjuu}}iissee nnaa nnoovvee iiddeejjee ii uuppoorrnnee ddrruu{{ttvveennee,, ppoolliittii~~kkee ii pprraavvnnee rreeffoorrmmeevveezzaannee zzaa eevvrrooppsskkee aammbbiicciijjee ii ~~llaannssttvvoo

NNeeddoossttaattaakk nnaapprreettkkaa }}ee nnaass uubbrrzzoo uuvveessttii uu jjoo{{ jjeeddaann ppeerriioodd ssttaa-ggnnaacciijjee,, kkoojjii ssaammoo zznnaa~~ii zzaaoossttaajjaannjjee zzaa EEvvrrooppoomm ii iizzgguubblljjeennee {{aannssee..SSaa ddrruuggee ssttrraannee,, ssiigguurrnnoosstt eevvrrooppsskkoogg pprroo{{iirreennjjaa ii nnaapprreeddaakk nnaa{{iihhzzeemmaalljjaa nnaa ppuuttuu kkaa eevvrrooppsskkiimm iinntteeggrraacciijjaammaa,, nnaa oossnnoovvuu iinnddiivviidduu-aallnniihh zzaasslluuggaa,, mmoorraajjuu bbiittii oo~~uuvvaannii.. TTaakkoo }}eemmoo iizzbbjjee}}ii nnee`̀eelljjeennaaooddllaaggaannjjaa ii nneeppoottrreebbaann ssttrraattee{{kkii vvaakkuumm,, ii nnaa rraavvnnoommjjeerraann nnaa~~iinnvvrraattiittii oovvaajj rreeggiioonn nnaa kkaarrttuu EEvvrrooppee

Pi{e: Hido Bi{~evi}

////////

4Evr op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . T ema b r o j a

Crnogorska Vlada mnogo je iskrenijaprema Briselu nego prema svojoj

javnosti, jer je u odgovorima na pitan-ja iz Upitnika Evropske komisije priz-nala da u pojedinim oblastima nemaadministrativne kapacitete i da nacio-nalno zakonodavstvo nije usagla{enosa evropskim, te da ima i da }e imatiprobleme u primjeni acquis-a.

Dalje, mora se pohvaliti ogromantrud administracije da na jednommjestu objasni sve mehanizme pokojima rade institucije na osnovuva`e}ih zakona i propisa, koji su,tako|e, poslati u Brisel, uz obillje sta-tisti~kih podataka.

Sa druge srane, Vlada je, kao stu-dent naviknut na {verc koji se nijenajbolje sna{ao na najte`em ispitu uevropskim integracijama, dala nekaneobi~na obja{njenja, ali i sakrilaodre|ene ~injenice i istra`ivanja. Tose, prvenstveno, odnosi na najbolnijapitanja - korupciju, pranje novca, vla-davinu prava, slobodu izra`avanja...

Tako je crnogorska vlast Briseluprvo dostavila spisak istra`ivanja okorupciji kojem nedostaju pojedinaispitivanja nevladinih i me|unarodnihorganizacija.

U dodatnim odgovorima, na zaht-jev Komisije za konkretnim rezultatimaistra`ivanja o korupciji, nije bilo mjes-ta za rezultate me|unarodnih organi-zacija i NVO, iako one sadr`ekonkretne pokazatelje za razliku odistra`ivanja dr`avnih organa koja suposlata Briselu.

U prvobitnom odgovoru, navede-ne su brojne ankete i istra`ivanja, kojesu radili Uprava za antikorupcijsku ini-cijativu (UAI), lokalne samouprave inevladine organizacije. Pored anketa iistra`ivanja, navedene su i razne anal-ize, kao one o usagla{enosti zakona sa

Konvencijom UN protiv korupcije isprovo|enju Akcionog plana protivkorupcije i organizovanog kriminala.

[to se ti~e analiza NVO sektora,pomenuta su istra`ivanja finansiranjapoliti~kih partija i konflikta interesa,koje je radio Centar za monitoring(CEMI), kao i MANS-ove publikacije oslobodnom pristupu informacijama.

U odgovoru na dodatno pitanjeKomisije povodom istra`ivanja, nijesupomenuta ni istra`ivanja ra|ena nakonnovembra 2009, kao {to je istra`ivanjeCentra za demokratsku tranziciju (CDT)o finansiranju politi~kih partija ili istra-`ivanje u obrazovnom sektoru koje suradili CEMI i Centar za gra|anskoobrazovanje (CGO), niti MANS-ovepublikacije o ovoj pojavi u privatizaci-jama i gradnji.

Kada je rije~ o korupciji, u odgo-vorima Ministarstva pravde navodi se daje 30. juna 2009. godine u sudovima uCrnoj Gori bilo u toku 260 krivi~nihpredmeta sa elementima korupcije.

"U tom periodu rije{en je 201predmet (101 osu|uju}a presuda, 86osloba|aju}ih i 14 odbijaju}ih). Odtog broja, 107 odluka je pravosna`no,dok je u ostalim predmetima postupakpo `albi", stoji u odgovorima.

Ministarstvo pravde se dalje, uodgovorima iz oblasti "Pravosu|e iosnovna prava", pohvalilo da su 2009.godine procesuirane prijave protiv"krupnih riba", iako to Evropska komi-sija nije tra`ila.

"Zna~ajno je ista}i da su u 2009.procesuirane i prijave protiv odgov-ornih lica AD Luka Bar, direktora AMS

DA L I J E V L ADA U ODGOVOR IMA N A U P I T N I K D A L A R E A L NU S L I K U C RNU GOR E

Pi{u: Violeta Marniku iVladan @ugi}

CCrrnnooggoorrsskkaa VVllaaddaa mmnnooggoo jjee iisskkrreenniijjaa pprreemmaa BBrriisseelluu nneeggoo pprreemmaassvvoojjoojj jjaavvnnoossttii,, jjeerr jjee uu ooddggoovvoorriimmaa nnaa ppiittaannjjaa iizz UUppiittnniikkaa EEvvrrooppsskkeekkoommiissiijjee pprriizznnaallaa ddaa uu ppoojjeeddiinniimm oobbllaassttiimmaa nneemmaa aaddmmiinniissttrraattiivvnneekkaappaacciitteettee ii ddaa nnaacciioonnaallnnoo zzaakkoonnooddaavvssttvvoo nniijjee uussaaggllaa{{eennoo ssaa eevvrroo-ppsskkiimm,, ttee ddaa iimmaa ii ddaa }}ee iimmaattii pprroobblleemmee uu pprriimmjjeennii aaccqquuiiss-aa

Gbscbokf!ptkfumkjwji!pcmbtuj

\ukanovi} predaje Rehnu odgovore na Upitnik EK

5Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . T ema b r o j a

Crne Gore, direktora JZU Dom zdra-vlja-Ulcinj, na~elnika komunalne poli-cije Cetinje, odgovornih lica Sektora zaurbanizam u Tivtu, odgovornih lica AD"Plavsko jezero", direktora DOO"Demo" iz Bara, sudije Vi{eg suda uBijelom Polju zbog primanja mita,rukovodilaca i slu`benika gra|evinskeinspekcije u Ulcinju, direktora Katastrau Kotoru i osam slu`benika zbog vi{ekrivi~nih djela primanja mita i zlo-upotrebe slu`benog polo`aja, vi{epolicijskih slu`benika zbog primanjamita, carinskih slu`benika zbog pri-manja mita...", obja{njava se u odgo-vorima.

Pi{e i da je "u toku 2008, upredmetima sa elementima korupcijedonijeta odluka o oduzimanju imo-vinske koristi u iznosu od1.037.825,00 eura i u iznosu od116.000,00 ameri~kih dolara".

Vlada je u odgovoru na dodatnapitanja globalnu finansijsku krizuozna~ila kao glavnog "krivca" {to uproteklom periodu nije procesuirananijedna istraga o pranju novca, za raz-

liku od 2006. "2006. je bila godina u kojoj je

zabilje`en veliki broj direktnih stranihinvesticija u Crnoj Gori. Stoga je ipriliv novca iz inostranstva na ra~unefizi~kih i pravnih, doma}ih i stranihlica kontinuirano bio pod kontrolomnadle`nih dr`avnih institucija, prijesvega Uprave za spre~avanje pranjanovca i finansiranja terorizma....",navodi se u odgovoru.

Dodaje se da su, sa druge strane,sve negativne posljedice globalne krize2009. reflektovale na tr`i{te CrneGore. "Zbog toga je obim ulaganja, asamim tim i broj nov~anih transakcijau toj godini bio sveden na minimum",tvrde iz Vlade.

Statisti~ki podaci dr`avnog tu-`ila{tva i nadle`nih sudova, kako tvrdeiz Vlade, upu}uju na zaklju~ak daCrna Gora nije ozbiljnije ugro`ena

zbog pranja novca. Vlada je ponovoizbjegla da i u dodatnim odgovorimana upitnik Komisije pomene presuduizdava~u "Vijesti" i direktoru @eljkuIvanovi}u po tu`bi premijera Mila

\ukanovi}a za naknadu {tete zbogdu{evnih bolova, iako joj je iz Briselapostavljeno konkretno pitanje o njoj.

Evopska komisija nije bila zado-voljna decembarskim odgovorom Vla-de na pitanje o tu`bama i presudamaza klevetu protiv novinara i obe{te-}enjima dosu|enim za du{evne bo-love, u kojem nije bilo ni presude"Vijestima" i Neboj{i Medojevi}u potu`bi vlasnika @eljezare, niti one"Monitoru" i Andreju Nikolaidisu potu`bi re`isera Emira Kusturice.

U tabeli odgovora stoji da su od2005. do 2009. mediji i novinari uparni~nim postupcima osu|eni daplate ukupno 141.000 eura u 15pravosna`nih postupaka, dok je jo{ 18predmeta u toku.

Ministarstvo poljoprivrede, {uma-rstva i vodoprivrede u svom dijeluodgovora priznalo je da su Zakon obezbjednosti hrane i Zakon o veteri-narstvu neusagla{eni sa evropskimstandardima, iako je prilikom njihovihdono{enja predlaga~ tvrdio suprotno.

Navodi se da je u Crnoj Goriizra`en deficit veterinarskog kadra,tako da se o~ekuju pote{ko}e u reali-zaciji planiranog zapo{ljavanja i doda-je da u Veterinarskoj upravi radi 23inspektora.

"To je ta~no jedino ako ima kloni-ranih inspektora, a izgleda da se i jara~unam u taj broj. Sada radi ukupno20 inspektora, od kojih je 7 do 9inspektora stalno zadu`eno za kon-trolu na grani~nim prelazima", ka`enekada{nja inspektorica Mirjana Dra-{kovi} i dodaje da se "veterinarskainspekcijska kontrola u unutra{njem

Vlada Crne Gore namjerava da do polovine 2011. pripremi poseban akcioniplan kojim bi se poku{ao dosti}i cilj od ulaganja 1,4% od ukupnog bruto

dru{tvenog proizvoda (BDP) u nauku i istra`ivanja.U odgovorima na Upitnik navodi se da je za istra`ivanje pro{le godine

izdvojeno ukupno 0,4 odsto BDP-a, od ~ega je dr`ava za tu namjenu dala 0,1a privreda 0,3%.

U odgovoru na pitanje "koje }e se mjere preduzeti da bi se stimulisao ula-ganje privrednog sektora u istra`ivanje", Vlada obe}ava }e poku{ati da na|ena~in da stimuli{e privrednike.

"Pored postoje}ih poreskih olak{ica koje se odnose na uvoz opreme zapotrebe istra`ivanja Ministarstvo prosvjete }e do kraja 2010. pokrenuti inicija-tivu prema Vladi za razmatranje modaliteta dodatnih stimulansa za ulaganje uistra`ivanje od strane privatnog sektora (dodatne poreske olak{ice, davanje pri-oriteta prilikom realizacije programa kod dr`avnih fondova za finansiranjeistra`ivanja, stimulisanje patenata, inovacija, novih proizvoda i drugo)", stoji uodgovoru.

VVII[[EE PPAARRAA NNAA NNAAUUKKUU

VVllaaddaa jjee,, kkaaoo ssttuuddeenntt nnaavviikknnuutt nnaa {{vveerrcc kkoojjii ssee nniijjee nnaajjbboolljjee ssnnaa{{aaoonnaa nnaajjttee`̀eemm iissppiittuu uu eevvrrooppsskkiimm iinntteeggrraacciijjaammaa,, ddaallaa nneekkaa nneeoobbii~~nnaaoobbjjaa{{nnjjeennjjaa,, aallii ii ssaakkrriillaa ooddrree||eennee ~~iinnjjeenniiccee ii iissttrraa`̀iivvaannjjaa.. TToo ssee,,pprrvveennssttvveennoo,, ooddnnoossii nnaa nnaajjbboollnniijjaa ppiittaannjjaa - kkoorruuppcciijjuu,, pprraannjjeennoovvccaa,, vvllaaddaavviinnuu pprraavvaa,, sslloobboodduu iizzrraa`̀aavvaannjjaa

Mirjana Dra{kovi}

foto

VIJE

STI

6Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . T ema b r o j a

prometu gotovo i ne vr{i".Ona je podsjetila da je jo{ prije tri

godine ukazivala da su Zakon o bezb-jednosti hrane i Zakon o veterinarstvuneusagla{eni sa evropskim standardi-ma, te da u tim sektorima nema do-voljno kadra i kapaciteta, {to je Mini-starstvo tada odbacilo.

Ministarstvo ure|enja prostora iza{tite `ivotne sredine priznalo je,odgovaraju}i na pitanja iz UpitnikaKomisije, da Crna Gora nema poseb-ne programe u oblasti istra`ivanja irazvoja za{tite `ivotne sredine i danijesu uspostavljeni mehanizmi koji seprimjenjuju za rje{avanje pitanja uti-caja problema u `ivotnoj sredini nazdravlje ljudi.

Napominju}i da dosta tra`enihrje{enja postoji u doma}em zakono-davstvu i Nacionalnoj strategiji odr`i-vog razvoja, koji se obimno citiraju,kao i da je veliki broj uslova ve}ispunjen, u odgovorima se ka`e i daCrna Gora nema konkretan akcioniprogram za `ivotnu sredinu sa kratko-ro~nim i srednjoro~nim ciljevima, akao glavne pote{ko}e u toj oblastinavedeni su nedostatak kadrova,nedovoljno poznavanje relevantnihpropisa EU, nedovoljno integrisanpristup ja~anju sistema upravljanja`ivotnom sredinom, kao i nedostataktehni~kih kapaciteta izvr{nih slu`bi istru~nih institucija.

Vlada je navela da organizovanmonitoring kvaliteta benzina, dizelgoriva, ostalih plinskih ulja i mazuta injihovog uticaja na gasove sa efektomstaklene ba{te jo{ nije uspostavljen,kao i da "za sada, ne postoji nijedan

propis koji reguli{e kontrolu emisijeorganskih jedinjenja iz razli~itih izvorakoji je uskla|en sa EU direktivama".

Na pitanje o na~inu na koji seupravlja opasnim otpadom u nedo-statku adekvatnih deponija, odgo-voreno je da se "u nedostatku postro-jenja za obradu opasnog otpada, kaoi deponije za opasan otpad, generatoriopasnog otpada privremeno skladi{teproizvedeni otpad unutar svojih loka-cija, dok se, za sada, izvoz opasnogotpada name}e kao jedina mogu}nostrje{avanje ovog problema".

U dijeli odgovora posve}enogekonomiji, Ministarstvo finansija mo-ralo je da obja{njava situaciju salikvidno{}u Prve banke i dalo je sivusliku crnogorske svakodnevnice. Uodgovoru se obja{njava da se finansi-jska kriza u velikoj mjeri prenijela narealni sektor, {to se dalje manifestova-

lo padom privredne aktivnosti, zapo-{ljenosti, rastom nelikvidnosti pre-duze}a i padom raspolo`ivog dohotkastanovni{tva...

"To je dovelo do drasti~nog rastakredita koji kasne sa otplatom, kojiprema januarskim podacima iznosevi{e od 30% ukupnih kredita. Dalje,drasti~no je pove}an broj nelikvidnihkompanija i prema posljednjimpodacima oko jedne ~etvrtine kom-panija ima blokiran ra~un odlukomPrivrednog suda zbog neizmirenihobaveza, a broj nelikvidnih kompanijaje zna~ajno ve}i od tog broja. Uz to,jedan zna~ajan broj gra|ana i pre-duze}a je prezadu`en..." stoji u odgo-voru na dodatno pitanje iz Upitnika.

Premijer Milo \ukanovi} predao je9. decembra 2009. evropskom kome-saru za pro{irenje Olli Rehnu prvi setodgovora na Upitnik EK, koji su pripre-mljeni u 12 knjiga, na 4.433 strane.

Nakon toga stigla su dva dodat-na seta pitanja od ukupno oko 700pitanja.

Vlada je polovinom mjeseca nena-javljeno objavila odgovore na pitanja izUpitnika EK, koji se mogu na}i nainternet adresi (www.upitnik.gov.me).

Prije toga je, na osnovu presudeUpravnog suda, bila obavezna da ihu~ini javnim jer nije imala osnova daih proglasi dr`avnom tajnom, ali jeodbijala da to uradi.

Funkcioner Narodne stranke (NS), koji godinama pomno prati ribarstvo, EmilKrije{torac ka`e da su odgovori Vlade iz tog poglavlja "korektno, stru~no i

profesionalno odra|eni"."Vlada je od Evropske komisije dobila 53 pitanja i 13 dodatnih pitanja, {to

dovoljno govori o zna~aju koji se u okviru EU pridaje ovoj privrednoj grani.Odgovori Vlade na taj dio pitanja su, po mom mi{ljenju korektno, stru~no iprofesionalno odra|eni. Ono {to posebno smatram dobrim je ~injenica da sujasno i iskreno podvu~ene stvari koje nijesmo realizovali, a imamo ih u svo-jim projekcijama", naveo je Krije{torac.

OOOO RRRRIIIIBBBBAAAARRRRSSSSTTTTVVVVUUUU KKKKOOOORRRREEEEKKKKTTTTNNNNOOOO

7Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Ana l i z a

Vladi CrneGore izgleda

vi{e zna~i jednamolba iz Briselanego presudacrnogorskog su-da. Kada su 13.

aprila objavili sve odgovore na UpitnikEvropske komisije iz \ukanovi}evogkabineta nije bilo obja{njenja zbog ~egasu se odlu~ili da iza|u u susret zahtje-vima javnosti, ali i sudskoj presudi. Timprije {to je ministarka za evropske inte-gracije Gordana \urovi} uporno pon-avljala da, bez obzira {to je Upravni sudu dva navrata konstatovao da Vlada nijesmjela odgovore kriti, oni ne}e bitiobnarodovani sve dok se ne zavr{i pro-ces komunikacije sa EK. A on, zvani~no,jo{ nije zavr{en jer je ostala mogu}nostda iz Brisela stigne jo{ dodatnih pitanja.[to se zapravo desilo?

Vlada je skinula veo tajne saodgovora nakon {to im je izGeneralnog direktorata za pro{irenjesugerisano da to u~ine. Prije toga jeorganizacija "Access Info" (AIE) izMadrida tra`ila od EK odgovore CrneGore na Upitnik, ali im ih je Briseluskratio zbog "za{tite me|unarodnihodnosa i zato {to Vlada Crne Gorene}e da ih objavi".

[panska NVO je nakon togapokrenula drugostepenu tu`bu protivEK, poja{njavaju}i da zemlje koje nijesu~lanice EU ne mogu diktirati pravila~lanicama. I, da ne bi sebi komplikovali`ivot ~inovnici iz Brisela su pozvaliPodgoricu, a Vlada im je ekspresnoudovoljila. Ovaj primjer, opet, slikovitoobja{njava crnogorsku stvarnost - Vladapo{tuje samo one koji su ja~i od nje, anadmeno se odnosi prema slabijima, ~akotvoreno promovi{e ga`enje sudskih

odluka. U zemljama, kao {to su Bugarska,

Hrvatska, Makedonija ili Rumunija,odgovori na Upitnik su objavljeni na danili ~ak i prije samog podno{enja Evro-pskoj komisiji. A, da su u \ukanovi-}evom timu imali razloga da kriju odgo-vore vidi se i po kasnijim dodatnimpitanjima i naknadnim odgovorima, izkojih su opet izostavljeni neki klju~nikompromituju}i podaci po vlast, prijesvega oni koji se odnose na visokesudske kazne nezavisnim medijima.

Tako je Vlada izbjegla i u dodat-nim odgovorima da pomene presuduizdava~u "Vijesti" i direktoru @eljku Iva-novi}u po tu`bi premijera \ukanovi}aza naknadu {tete zbog du{evnih bolova,iako joj je iz Brisela postavljeno konkret-no pitanje o njoj.

Evropska komisija nije bila zado-voljna decembarskim odgovorom Vladena pitanje o tu`bama i presudama zaklevetu protiv novinara i obe{te}enjimadosu|enim za du{evne bolove, u komenije bilo ni presude "Vijestima" i Neboj{iMedojevi}u po tu`bi vlasnika @eljezare,niti one "Monitoru" i Andreju Nikolaidisupo tu`bi re`isera Emira Kusturice.

Na kraju dodatnog odgovora Vladase "prisjetila" predmeta vlasnika `eljezare

i Kusturice, ali nije "identifikovala", pre-sudu protiv Vijesti po premijerovoj tu`bi.

Koliko u Briselu imaju povjerenja uPodgoricu najbolje se vidi iz nedavnogistupa ambasadora EU u PodgoriciLeopolda Maurera, i to nakon {to jeVlada u odgovorima napisala da je2008. godine oduzeta "imovinska korist"od oko 1,1 milona eura za krivi~nodjelo sa elementima korupcije, kao i dasu 2009. godine procesuirane prijave

protiv "krupnih riba". A kao krupne ribeVlada je ozna~ila "odgovorna lica u ADLuka Bar", direktora AMS Crne Gore,direktora JZU Dom zdravlja-Ulcinj,na~elnika komunalne policije Cetinje,odgovornih lica Sektora za urbanizam uTivtu...

Maurerov komentar je bio surov:"EU je investirala puno u Crnu Gora dase na efektivan na~in bori protiv korup-cije i organizovanog kriminala i Vladatreba ipak da ima neke rezultate ubliskoj budu}nosti".

"Vladini zvani~nici veoma dobroznaju da je put prema EU borba protivkorupcije i treba da nam u tom smislupoka`u odre|ene rezultate. Ne samorezultate da se neke male ribe uhvate ipo{alju u zatvor, tu treba da imamo i

primjere da su oni u stanju da se boreprotiv korupcije i na visokom nivou",bile su Maurerove rije~i.

Pro~ita li se pa`ljivije Maurerovrje~nik i njegova nikada o{trija intonaci-ju, onda izgleda da crnogorsku Vladu~eka sve napornija i nervoznija komu-nikacija sa Briselom, koja je i ina~eodavno takva kada su u pitanju prije-stonice najva`nijih ~lanica EU, naro~itoBerlin.

Z A [ T O J E V L A D A N A G L O O D L U ^ I L A D A O B J A V I O D G O V O R E N A U P I T N I K E K

Pi{e: Ne|eljko Rudovi}

DDaa ssuu uu \\uukkaannoovvii}}eevvoomm ttiimmuu iimmaallii rraazzllooggaa ddaa kkrriijjuu ooddggoovvoorree vviiddiissee ii ppoo kkaassnniijjiimm ddooddaattnniimm ppiittaannjjiimmaa ii nnaakknnaaddnniimm ooddggoovvoorriimmaa,, iizzkkoojjiihh ssuu ooppeett iizzoossttaavvlljjeennii nneekkii kklljjuu~~nnii kkoommpprroommiittuujjuu}}ii ppooddaaccii ppoovvllaasstt,, pprriijjee ssvveeggaa oonnii kkoojjii ssee ooddnnoossee nnaa vviissookkee ssuuddsskkee kkaazznnee nneezzaa-vviissnniimm mmeeddiijjiimmaa

Lbe!Csjtfm!{bnpmj///////////

8Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . I n t e rv j u

^lanica Evropskog ekonomsko -socijalnog komiteta (EESC) i

izvjestiteljka Mi{ljenja EESC-a zaCrnu Goru o ulozi civilnog dru{tvau odnosima EU i Crne GoreVVllaaddiimmiirraa DDrrbbaalloovvÄÄ savjetovala jecivilno dru{tvo da u procesupridru`ivanja Evropskoj uniji imavi{e strpljenja, ali i da aktivno nas-tavi da pritiska dr`avnu upravukako bih ih ova uklju~ila u procesdono{enja odluka.

"Moj savjet je vi{e strpljenja, jerje proces razvoja participativnedemokratije sli~niji evoluciji negorevoluciji. Sa druge strane, trebaaktivno nastaviti sa pristiscima nadr`avnu upravu da ih uklju~i u pro-cese dono{enja odluka i uva`i nji-

hove sugestije", kazala je DrbalovÄÄu razgovoru za Evropski puls.

KKaakkoo EEvvrrooppsskkii eekkoonnoommsskkii iissoocciijjaallnnii kkoommiitteett mmoo`̀ee ddaa ppoommooggnneerraazzvvoojj cciivviillnnoogg ddrruu{{ttvvaa uu CCrrnnoojjGGoorrii??

Evropski ekonomski i socijalnikomitet predstavlja most izme|ugra|ana i evropskih institucija i utom kontekstu je razvio niz instru-menata saradnje sa gra|anima uzemljama u procesu pristupanjaUniji.

Po~etno mi{ljenje koje EESCdaje o stanju u zemlji i preporukekoje {alje vladi ili parlamentuodre|ene dr`ava ili evropskiminstitucijama su samo prvi korak.

Kada dr`ava dobije status kan-didata, EESC uspostavlja Zajedni~kikonsultativni komitet (JoinConsultative Committee - JCC) kojise sastoji od tri ~lana iz EESC i tri

I Z V J E S T I T E L J K A E V R O P S K O G E K O N O M S K O - S O C I J A L N O G K O M I T E T A ( E C O S O C )Z A C R N U G O R U V L A D I M I R A D R B A L O V A

Tusqmkjwp!j!obtubwjuftb!qsjujtdjnb!ob!wmbtuj

Vladimira DrbalovÄ

Koji su glavni zaklju~ci Mi{ljenja EESC-aa o civilnom dru{tvu u CrnojGori?

Uprkos kritikama izne{enim u Izvje{taju Evropske komisije o napretku CrneGore, objavljenom oktobra 2009. godine, napravljeno je dosta pomaka u smisluispunjavanja Kopenha{kih kriterijuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju.

Civilno dru{tvo u Crnoj Gori je nau~ilo mnogo, i postalo aktivnije i sprem-nije da ispuni svoju ulogu onog koji garantuje zdrav razvoj demokratije u zemljii zastupa prava crnogorskih gra|ana.

Sada je klju~ni momenat za po~etak saradnje crnogorskog civilnog dru{tvasa partnerskim organizacijama u Evropskoj uniji koje predstavlja EESC u Briselu.

Da li }e Mi{ljenje EESC-aa uticati na Mi{ljenje Evropske komisije ocrnogorskom zahtjevu za ~lanstvo i kasnije na odluku Savjeta o davanju sta-tusa kandidata Crnoj Gori?

Sigurna sam u to da ho}e. Prije svega, Evropska komisija je direktno tra`ilaod nas da uradimo ovo mi{ljenje, a zatim, EESC je jedinstvena organizacija uporodici evropskih institucija koja predstavlja civilno dru{tvo i zadu`ena je zapru`anje realne slike stanja civilnog dru{tva u zemljama u procesu pristupanja.

EEEEKKKK PPPPIIIITTTTAAAALLLLAAAA ZZZZAAAA CCCCRRRRNNNNUUUU GGGGOOOORRRRUUUU

9Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . I n t e rv j u

predstavnika civilnog dru{tva izzemlje kandidata. Zajedni~ki kon-sultativni komitet je solidna platfor-ma za razvoj efikasnije, sistematskesaradnje. Zaklju~ci svakog od sas-tanaka ovog Komiteta slu`e da senaglase problemi sa kojima sesuo~ava civilno dru{tvo u toj zemljii na osnovu njih sam EESC po~injeda radi na iznala`enju rje{enja.

DDaa llii jjee cciivviillnnoo ddrruu{{ttvvoo uuCCrrnnoojj GGoorrii nnaa aaddeekkvvaattaann nnaa~~iinnuukklljjuu~~eennoo uu pprroocceess ddoonnoo{{eennjjaaooddlluukkaa??

Na osnovu niza razgovora kojeje delagacija EESC-a imala uPodgorici, u januaru ove godine, sapredstavnicima organizacija civilnogdru{tva, sindikata i poslodavaca,civilno dru{tvo jo{ uvijek nije do-voljno uklju~eno u procese konsu-ltacija i dono{enja odluka, a i ondakada su uklju~eni njihova mi{ljenjai preporuke se ne uzimaju u obziru mjeri u kojoj bi trebalo.

[[ttoo mmiisslliittee oo ooccjjeennaammaa jjee-ddnnoogg ddiijjeellaa cciivviillnnoogg ddrruu{{ttvvaa ddaaVVllaaddaa ffaavvoorriizzuujjee nneekkee oorrggaanniizzaacciijjee iiuuddrruu`̀eennjjaa?? NNaa pprriimmjjeerr,, VVllaaddaa pprriiss-ttaajjee ddaa pprreeggoovvaarraa ssaammoo ssaa jjeeddnniimmssiinnddiikkaattoomm - SSaavveezzoomm ssiinnddiikkaattaa

CCrrnnee GGoorree..Vjerujem da je problem

favorizovanja nekih organizacija odstrane Vlade i drugih institucijasamo posljedica ~itavog procesa -pravi i osnovni problem je unedostatku jasnih procedura kojeutvr|uju prava odre|enih aktera ipostavljaju transparentne kriteri-

jume reprezentativnosti. Konkretno u slu~aju sindikata,

kriterijumi koje propisuje Zakon oradu su u suprotnosti sa principompluralizma me|u sindikatima.

Situacija je ne{to bolja upogledu udru`enja poslodavaca, alii dalje sve zavisi od Ministarstvarada i socijalnog staranja.

Zakon o reprezentativnostisindikalnih udru`enja je jo{ uvijeku procesu izrade, ali mi smo ve}predlo`ili da se uvede sli~na proce-dura i za udru`enja poslodavaca.

KKaakkoo ggeenneerraallnnoo ooccjjeennjjuujjeetteecciivviillnnoo ddrruu{{ttvvoo uu CCrrnnoojj GGoorrii??

Crnogorski gra|ani u najve}ojmjeri podr`avaju proces reformiunutar zemlje, kao i procespridru`ivanja EU.

Uprkos jo{ uvijek nerazvijenimkapacitetima, ograni~enim finansi-jskim resursima i drugim prepreka-ma, crnogorsko civilno dru{tvo imaogroman potencijal koji je jo{nedovoljno iskori{}en.

VV.. @@UUGGII]]

Na koji bi na~in nevladine organizacije, sindikati i poslodavci mogli bitivi{e uklju~eni u proces konsultacija i dono{enja odluka, u okviru kojeg bi Vladai druge institucije uzimale njihova mi{ljenja i preporuke u obzir? [to bi bioodgovaraju}i mehanizam?

Mehanizam ve} postoji, samo se ne koristi na odgovaraju}i na~in. Najboljaplatforma za socijalni dijalog je Socijalni savjet. Unutar tog okvira postoje razli~iteradne grupe i to je pravi na~in da se socijalni partneri na nacionalnom nivouuklju~e u procese informisanja, konsultacija i dono{enja odluka. U najnovijojstrategiji EU 2020, koja }e biti relevantna i za dr`ave u procesu pridru`ivanja, seisti~e da vlade dr`ava ~lanica moraju unaprijediti kapacitete socijalnih partnera iiskoristiti potencijal socijalnog dijaloga.

U slu~aju nevladinih organizacija, zna~ajna je najava uspostavljanja dobrozami{ljenog Savjeta za saradnju sa NVO-ima, a saradnju treba zasnovati naStrategiji za saradnju izme|u crnogorske Vlade i nevladinih organizacija.

Mehanizmi, zna~i, postoje, potrebni su samo politi~ka volja i me|usobnorazumijevanje!

MMMMEEEEHHHHAAAANNNNIIIIZZZZMMMMIIII PPPPOOOOSSSSTTTTOOOOJJJJEEEE ,,,,AAAALLLLIIII PPPPOOOOTTTTRRRREEEEBBBBNNNNAAAA VVVVOOOOLLLLJJJJAAAA

U Crnoj Gori se mnogo raspravlja o reprezentativnosti sindikata. Kojisu kriterijumi na osnovu kojih se utvr|uje reprezentativnost sindikata ili unijaposlodavaca u zemljama ~lanicama EU?

Zemlje ~lanice EU-27 se jako razlikuju po tom pitanju, iz istorijskih razloga. Za Crnu Goru bi najrelevantnije moglo da bude iskustvo ^e{ke ili Slova~ke. U ^e{koj su tripartitni pregovori zasnovani na, recimo "d`entlmenskom spo-

razumu", i reprezentativnost se utvr|uje statutom najvi{eg tripartitnog tijela,"Savjeta za ekonomski i socijalni dogovor". Udru`enje poslodavaca se smatrareprezenatativnim ako u firmama ~lanicama ovog udru`enja radi najmanje 400000 zapo{ljenih, a sindikat ako broji najmanje 200 000 ~lanova.

U Slova~koj su tripartitni pregovori i institucije odre|eni Zakonom o tripar-titnosti, koji defini{e, izme|u ostalog, i kriterijume reprezentativnosti.

U svakom slu~aju, takvi sistemi daju {ansu pluralizmu u zastupanju interesaposlodavaca i zapo{ljenih, a u isto vrijeme garantuju i reprezentativnost relevant-nih aktera.

KKOORRIISSNNAA IISSKKUUSSTTVVAA

10Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

Krsta{ki ratovipreds tav l ja ju

niz vjerski po-dr`anih, vojnih ka-mpanja, prete`novo|enih od stranelatinske hri{}anskeEvrope. Specifi~ni

krsta{ki ratovi za povratak hri{}anske kontrolenad Svetom zemljom, vo|eni su tokom peri-oda od skoro dvjesta godina, izme|u 1095 i1291. Druge kampanje u [paniji i isto~nojEvropi nastavile su se do 15 vijeka.

Ovi ratovi vo|eni su prete`no protivmuslimana, ali i protiv paganskih Slovena,paganskih balti~kih naroda, Jevreja, Mongola,Katarskih i Husitskih jeretika, kao i politi~kihprotivnika Pape.

Krsta{ki ratovi predstavljaju zavr{nu fazuprocesa otpo~etog jo{ u 9. vijeku.Podsje}anja radi, krajem tog vijeka hri{}anst-vo na zapadu se nalazi u jednom veomanezavidnom polo`aju. Arapska i vikin{kapusto{enja, kao i antagonizam sa Vizantijom,smanjio je hri{}ane koji su bili pod uticajemRima na dana{nju Francusku, sjevernu Italijui [paniju, i zapadnu Njema~ku. Hri{}ani uostalim zemljama su bili svedeni na izolovanemanastire ili jednostavno neprepoznatljivi umoru pagana i musilimana.

Tada po~inje kontraofanziva u tri prav-ca. Prvi je pokr{tavanje skandinavskih naroda(Normana), Slovena i Ma|ara. Drugi jepreuzimanje dominacije nad Britanskimostrvima od takozvanog keltskog hri{}anstva({to i nije bio problem poslije vikin{kogpusto{enja), a tre}i po~etak Rekonkviste u[paniji.

Rekonkvista predstavlja rat protiv islam-skih dr`ava Mavra na iberijskom poluostrvu.U njoj nijesu u~estvovale samo hri{}anskedr`ave sa sjevera dana{nje [panije, ve} i izdrugih kraljevina, prete`no Frana~ke. Sobzirom da misionarski model koji je prim-jenjen u isto~noj Evropi i na Britanskimostrvima nije davao rezultate u zemljama podmuslimanskom kontrolom, bilo je jasno jebilo da }e sljede}i pokret hri{}ana ka nekojislamskoj teritoriji biti sli~an Rekonkvisti.

Krsta{ki ratovi, prije svega oni ka Svetojzemlji, su vrhunac te ekspanzije, i predstavl-jaju prvi osvaja~ki pokret zapadne Evropeizvan granica tog kontinenta.

Za pokretanja krsta{kih ratova postojedva neposredna razloga, iako se pri sagleda-vanju ovog pokreta trebaju uzeti u obzirmnogi drugi faktori. Oblast Palestina je podArape pala jo{ u 7. vijeku, ali su oni dugopriznavali pravo hri{}ana na hodo~a{}e. Tekdolaskom Turaka Seld`uka do}i }e, prvo donasilja nad hri{}anima i hodo~asnicima, apotom i do uni{tenja Bazilike Svetog groba.Iako su Seld`uci shvatili da hodo~asniketreba ostaviti na miru (prije svega zbog pri-hoda koje je grad Jerusalim ostvarivao odnjih) {teta je ve} bila u~injena. Drugi razlogje zvani~an poziv vizantijskog cara za pomo}.Naime, poslije poraza u bici kod Mancirketa

1071, Seld`uci su zauzeli skoru cijelu MaluAziju. Ovo je natjeralo vizantijski dvor da seobrati Papi s molbom za pomo}, koja bi sesastojala od odreda zapadnja~kih ritera. Papaje odlu~io da po{alje pomo}, ali je dodatnoumjesto par odreda uputio kompletne armi-je. Marta 1095. na Saboru u Pja}enci vizan-tijski ambasadori su zamolili za pomo} u

odbrani od muslimana. Kasnije te godine nasaboru u Klermonu Papa UUrrbbaann IIII pozvao jesve hri{}ane u rat protiv Turaka, obe}avaju}ida }e svi koji daju `ivot u ratu protiv nev-jernika, dobiti oprost za svoje grijehove.

Osim ovih postojali su i drugi razlozikoji su proizilazili iz kompletne socio-politi~ke situacije zapadne Evrope. Velika{izma se odigrala 1054. i svaki poku{ajpomirenja je bio neuspje{an. Prilika zapro{irenje uticaja papske kurije se nije smjelapropustiti u vremenu kada se Vizantijapovla~ila. Drugo, kao {to smo ve} naveli,evropski zapad je bio u ekspaniziji i posto-jala je ogromna koncentracija dobronaoru`anih i obu~enih ratnika koji su tro{ilisvoje `ivote u me|usobnim ~arkama ili mal-tretiranju lokalnog stanovni{tva. Papa jeitekako imao namjeru da tu snagu usmjeri ka

pravom neprijatelju. Tre}e, u Evropi je ve}par vjekovao postojao princip primogeniture,koji je podrazumijevao da u vlastelinskojporodici samo najstariji sin dobija zemlju.Ostali sinovi su bili prepu{teni sami sebi, apo{to su bili dobro obu~eni vojnici, ovo je zanjih bila savr{ena prilika za sticanje zemlje, apri~e o bogatsvu istoka su samo tomedoprinijele. O li~nim razlozima pojedinca zaodlazak na ovakav pohod bili oni vjera,potraga za slavom ili novcem, ne treba nigovoriti.

Ka Svetoj zemlji pokrenuto je devetkrsta{kih ratova. Me|utim, samo prva tri subila zna~ajnijeg opsega, vo|eni od stranenajve}ih vladara Evrope i bliskog istoka.Njihov cilj je bio osvajanje Levanta a prijesvega Jerusalima. ^etvrti krsta{ki rat zavr{i}ese osvajanjem i plja~kom Konstantinopolja1204, dok }e ostali biti manjeg zna~aja i bi}eusmjereni od Tunisa, preko Egipta i Sirije doKavkaza. Po zavr{etku prvog krsta{kog rata,na ovom prostoru osnovane su ~etirihri{}anske dr`ave zapadnoevropskog ure-|enja: Kraljevstvo Jerusalima, PrincipalitetEdese i Grofovije Antiohija i Tripoli. Ostalikrsta{ki ratovi prete`no }e biti pokrenuti ucilju odbrane ili pro{irenja ovih teritorija svedo 1291. kada }e posljednje teritorije, kojeje par decenija ranije uspio da osvoji engles-ki kralj EEddvvaarrdd II, biti izgubljene, a preostali

Pi{e: Milo{ Vukanovi}

////////

K R S T A [ K I R A T O V I - P R V I P O K R E T N O V E E V R O P E

Lstu!ob!tsdv-!nb•!v!svdj

IIaakkoo jjee EEvvrrooppaa ii rraanniijjee bbiillaa iizzlloo`̀eennaa uuttiiccaajjuu iissllaammsskkee kkuullttuurree kkrroozzddooddiirree nnaa iibbeerriijjsskkoomm ppoolluuoossttrrvvuu ii SSiicciilliijjii,, mmnnooggaa zznnaannjjaa iizz nnaauukkee,,mmeeddiicciinnee ii aarriitteekkttuurree ssuu pprreenniijjeettaa iizz iissllaammsskkoogg uu zzaappaaddnnii ssvviijjeett zzaavvrriijjeemmee KKrrssttaa{{kkiihh ppoohhooddaa

Krsta{ke dr`ave na Levantu

11Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Doga|a j i i l i ~ n o s t i k o j i s u o b l i k ova l i Ev r opu

zapadni vojnici koji nijesu uspijeli da seevakui{u, masakrirani. Samo za vrijeme prvograta, hri{}anski vladari su pokazali solidarnost.Kasnije }e, ~ak, ulaziti u saveze sa islamskimkalifima i emirima uslijed me|usobnih suko-ba. Vi{e puta je Jerusalim prelazio iz jednihu druge ruke dok je stanovni{tvo besprizornoubijano i to ~e{}e od zapadnih prido{lica.Zbog te{kog snabdjevanja i nestalnog prilivanovih trupa, Papa je dozvolio osnivanjemona{ko vite{kih redova Hospitalijera,Jovanovaca, Templara i Teutonaca ~iji je ciljbio ~uvanje Svete zemlje, a u budu}nosti }eodigrati razne uloge u politi~kim i ekonom-skim de{avanjim Evrope. Rat je iziskivaotransport i snabdijevanje velikog broja ljudi{irom Mediterana i to u periodu od dva vije-ka. To je znala da iskoristi Mleta~kaRepublika koja je sa svojom flotom, za adek-vatnu nov~anu i teritorijalnu nadoknadu,obavljala taj posao i preuzela ulogupomorske sile od Vizantije.

Iako Krsta{ki ratovi ka isto~nomMediteranu predstavljaju najizrazitiji primjerove vrste vojnog pokreta, daleko od toga dasu bili jedini. Katarski krsta{ki rat pokrenut je1209. s ciljem uni{tenja Katarske jeresi uju`noj Francuskoj. Krsta{ki pohodi u regionuBaltika i centralne Evrope su napori hri{}ana,prete`no iz Njema~ke, da pot~ine i preo-

brate ove narode u hri{}anstvo. Ovi krsta{kiratovi obuhvataju period od 12. do 16. vije-ka, a ubrzo su se pretvorili u sukobnjema~kih Teutonaca, Danaca, [ve|ana,Poljaka i Rusa oko ovih oblasti. Godine 1398.organizovan je masovan krsta{ki rat protivTatara i Mongola koji su skoro vijek ranijeprodrli u isto~noevropsku niziju. Armijasa~injena od isto~noslovenskih naroda,Teutonaca i Litvanaca do`ivjela je poraz ubici kod Vorske rijeke.

Pored ovih organizovana su tri krsta{kapohoda ka Balkanu u cilju sprije~avanjaprodora Turaka Osmanlija i to: Nikopoljskikrsta{ki rat (1396), Varnski (1444) i Krsta{kipohod organizovan radi sprije~avanja opsadeBeograda 1456. Svi oni su imali limitiraju}iuticaj na napredovanje Osmanlija. Rat protivpristalica JJaannaa HHuussaa u ^e{koj od 1420. do1434, poznat po tome {to je me|u prvimana evropskom tlu pokazao da je vatreno

oru`je odnijelo prevagu, ubraja se u krsta{ke,kao i tri pohoda [ve|ana protiv Finaca uperiodu od 1155. do 1293.

Krsta{ki ratovi su imali ogroman uticajna Evropu srednjeg vijeka. U tom periodu,ve}i dio kontinenta je ujedinjen pod mo}nimPapstvom. No do 14. vijeka, razvoj centrali-zovane birokratije (osnova moderne dr`ave-nacije) je bilo na poprili~nom stepenu uFrancuskoj, Engleskoj, [paniji, Burgundiji iPortugaliji, razvijaju}i se na suprostavljanjudominaciji crkve. Iako je Evropa i ranije bilaizlo`ena uticaju islamske kulture kroz dodirena iberijskom poluostrvu i Siciliji, mnogaznanja iz nauke, medicine i aritekture suprene{ena iz islamskog u zapadni svijet zavrijeme krsta{kih pohoda. Nasuprot tome,do{lo je do otvaranja evropske kulture ka

ostatku svijeta, prije svega Aziji. Zajedno satrgovinom nova nau~na dostignu}a i inovaci-je su na{le svoj put sa istoka na zapad.Arapska dostignu}a kao algebra, optika, iin`injerska ostvarenja, ubrzali su temporazvoja Evrope koji }e dovesti do renesanseu nadolaze}im vjekovima. Invazija njema~kihkrsta{a sprije~ila je formiranje velike Litvanske(Balti~ke) dr`ave koja bi obuhvatala sve nar-ode i plemene tog podneblja. Tako|e, sjev-erni krsta{ki ratovi izazvali su velike pokoljeme|u Polabskim Slovenima, koji su na krajupu`ili veoma malo otpora njema~koj kolo-nizaciji regiona Laba-Oder, i bili postepenoasimilovani. Prvi krsta{ki rat je upalio dugutradiciju organizovanog nasilja protiv Jevreja uevropskoj kulturi.

Ipak, najve}i napredak ostvaren je utrgovini jer je pokret ovolikog nivoaomogu}io pove}anje protoka ljudi i dobarado tada nevi|enih razmjere, obnovio stare

trgova~ke veze, o`ivio zapu{tene rimskeputeve i ~vr{}e povezao regione Evrope,Bliskog Istoka, sjeverne Afrike, pa ~ak i cen-tralne Azije. Treba imati u vidu da su vojneinovacije u osvajanju prekookeanskih zemal-ja razvijale sve vidove transporta i posljedi~nouve}avale obim trgovine. Naravno, to jeimalo ogroman uticaj na promjenu `ivotakod Evropljana. Mnogi istori~ari smataju dasu lekcije i inovacije koje su Evropljani izvukliiz ovog svog prvog pokreta doprinijele kul-turnom i tehni~kom razvoju koji }e dovestido renesanse, ali i bile od presudnog zna~ajaza velika geografska otkri}a i kolonizatorkskepokrete koji }e uslijediti za par vjekova.

Autor je saradnik na programima uCentru za gra|ansko obrazovanje (CGO)

PPrrvvii KKrrssttaa{{kkii rraatt jjee uuppaalliioo dduugguu ttrraaddiicciijjuu oorrggaanniizzoovvaannoogg nnaassiilljjaa pprroo-ttiivv JJeevvrreejjaa uu eevvrrooppsskkoojj kkuullttuurrii

Osim zvani~nih vojnih kampanjakoje su po prirodi donijeli smrt

i razaranje period krsta{kih ratova jeu jednom trenutku donio fenomenkoji, ako je ta~an, predstavlja jedanod najmonstuoznijih inajne~ovje~nijih postupaka ikadzabilje`enih u vojnoj istoriji. To jetakozvani Dje~iji krsta{ki rat. Dje~ijikrsta{ki rat predstavlja seriju mogu}efiktivnih ili pogre{no protuma~enihdoga|aja iz 1212. Navodno, pri~a otome da samo djeca mogu da dobi-ju rat, uslijed svoje neiskvareneprirode, dovela je do njihovog oku-pljanja u Francuskoj i Njema~koj.Vo|a francuske vojske Stefan jepoveo 30 000 djece, dok jeNjema~ke, Nikola okupio 7 000.Niko od djece nikad nije stigao doSvete zemlje i pored pretpostavki dase dobar dio vratio ku}i, naselio uzemljama tokom puta ili umro pri-likom brodoloma ili gladi. Postoje idokazi da je ve}ina prodata kaoroblje u Egiptu i sjevernoj Africi.

DDDDJJJJEEEE^̂̂̂JJJJ IIII RRRRAAAATTTT

Mapa I, II, III i IV Krsta{kog rata

12Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

EytenOna se zove Eyten i pobjegla je u

Njema~ku poslije jedne racije. Kao~lanici ilegalne politi~ke grupe, uTursku joj nema povratka. Kre}e uBremen da tra`i majku, sa jednomplavom njema~kom djevojkom skojom se smuvala u studentskoj kanti-ni. Zaustavlja ih policija na autoputu iEyten pada u ruke evropskog pravo-su|a, kao ilegalka sa la`nim paso{em.

"Azil, azil!" uzvikuje Eyten dok jehapse. Na sudu je njen zahtjev odbi-jen jer je Turska "na ivici ulaska uEvropsku uniju". Procjena je da uIstambulu ne}e biti mu~ena zbognjenih radikalnih politi~kih ideja odemokratiji i slobodi. Deportovana jenazad, ku}i, gdje je dobila 20 godinarobije u turskom zatvoru, jednom odonih po kojima je ta zemlja poznata.

Eyten je, dakako, izmi{ljenajunakinja. Naslov filma je "Na ivici raja"ili na njema~kom "Auf der anderenSeite" ili na turskom 'Yasamin Kiyisinda'.

Politi~ki tanko}utna publika film-skog festivala u Kanu, aplaudirala jenakon projekcije, a Fatih Akin je dobio

nagradu za scenario. Trebalo je dabude i nominovan za Oskara, aliAmerikance tu`na sudbina jedneturske emigrantkinje nije ba{ oborila snogu...

Sad nazad u Podgoricu: Evropa iameri~ki ambasador Moore procjenju-ju da je Crna Gora, ili na turskom Ka-radag, ili na njema~kom Schwartzwald,dovoljno demokratska dr`ava i u tuocjenu ne vrijedi sumnjati. Ili, makarnema smisla ubje|ivati Brisel i Va{ing-ton da je ovdje gore nego {to onidopu{taju da bude.

Ba{ kao Eyten, mnogi su zaglaviliu Crnoj Gori, ne iza re{etaka, nego u

nemogu}oj misiji da svoje muke pro-daju kao politi~ku realnost. Ono {toBrisel tra`i jeste pouzdana vlada, {tozna~i operativna grupa ljudi koja ne}eopet uvu}i dr`avu u kakav rat. Zato iministar prosvjete mo`e biti osoba koja

grije{i pade`e. Sve dok ne po~ne dahapsi profesore, odli~an je.

Fela Prije trideset godina u Nigeriji

jedan Fela Kuti je verglao sli~nu pri~u.Muzi~ar i revolucionar, vlasnik 25`ena i propovjednik iskonske afri~kereligije ("Islam and Christianity are arti-ficial religions") Fela Kuti je ubje|ivaoZapad da je Nigerija najgora od svihafri~kih dr`ava. Uzalud. Amerikance jesamo interesovalo da na|u kakvogoperativnog generala koji }e im zavr{itiposao oko transporta nafte. Uz to,nigerijske vlasti su tako revnosno osu-

|ivale aparthejd u Ju`noafri~koj Re-publici. To {to je Kuti govorio - ljudimoji, aparthejd je bolji jer tamo makarbijelci ubijaju crnce, dok se u Nigerijicrnci istrebljuju me|usobno - to niko-ga na svijetu nije interesovalo.

Egzekucije su bile nedjeljom,lopove su ubijali po kratkom postup-ku i bez suda, na jednoj velikoj pla`ikoja je godinama kasnije povra}alale{eve iz doba kada je Nigerija bila"dobar primjer u regionu" i "uspje{naafri~ka pri~a".

To {to je policija muzi~arevumajku bacila sa drugog sprata, pohap-sila njega i sve njegove `ene, {to suljudi patili pod u`asnom strahovladomvojne uprave, sve je to bilo nebitno.Jedino bi na evropskim i ameri~kimturnejama, grupice stondiranih fanovaiz prvog reda ozbiljno promi{ljale o~emu to genijalni propovjednik govorii kako uspijeva bijelce gledati sa tolikevisine, a ipak bez mr`nje.

Pogledajmo sada Balkan. Make-donija je siroma{nija, etni~ki podije-ljena, sa nedavnim iskustvom nasilja,zatupljenom i korumpiranom elitom.

OOnnoo {{ttoo BBrriisseell ttrraa`̀ii jjeessttee ppoouuzzddaannaa vvllaaddaa,, {{ttoo zznnaa~~ii ooppeerraattiivvnnaaggrruuppaa lljjuuddii kkoojjaa nnee}}ee ooppeett uuvvuu}}ii ddrr`̀aavvuu uu kkaakkaavv rraatt.. ZZaattoo ii mmiinn-iissttaarr pprroossvvjjeettee mmoo`̀ee bbiittii oossoobbaa kkoojjaa ggrriijjee{{ii ppaaddee`̀ee.. SSvvee ddookk nneeppoo~~nnee ddaa hhaappssii pprrooffeessoorree,, ooddllii~~aann jjee

Ob!jwjdj!sbkbPi{e: Brano Mandi}

13Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Kosovo, osim {to je "srce Srbije", jestei dr`ava sa polovinom nezapo{ljenih,koje niko i ne broji. Srbija umire zaKosovom. Bosna i Hercegovina imaentitete, federalnu vladu i kantone,op{tine i slu`bene gradove, te visokogpredstavnika kojeg bira Evropski parla-ment. Crna Gora u takvom okru`enjunije toliko lo{a opcija. NemamoThompsona, kao Hrvati a {to jedanfilozof uze kao vrlo bitan momenat uocjeni ovda{njeg politi~kog trenutka.

KaradagProblem je {to crnogorska opozici-

ja krije svoju impotenciju iza velikihrije~i. Poku{ava se nemogu}a misija -Briselu dokazati kako ovdje svaki ~as

treba da se desi neka katastrofa, da jestanje neizdr`ivo i neodr`ivo. A politi~kicentri na Balkan gledaju kao na cjelinui svoje sudove donose, izme|u ostalogi komparativnom metodom. Umjestoda kritikuju pojedina~ne slu~ajeve,opozicionari su iskopali bezbjednerovove iz kojih ne pomaljaju glave osim

kada treba pomenuti "napad naDubrovnik", "ugro`ene Srbe", "organizo-vani kriminal" i ostale demone koji suizgubili svaku simboli~ku te`inu, pasamim tim i postali neupotrebljivi za

politi~ko ubje|ivanje slu|enih narodnihmasa. To ukupno tvori tako dosadnipoliti~ki diskurs "posljednjeg vremena" ukojem sve vrca do zaklinjanja, ki~era-jske napetosti i beskorisne larme.Ukoliko tako velike teme spustite upoliti~ku arenu, budite spremni da

uzmete pu{ku. U protivnom - }utite,jer oko nekih stvari se ne pregovara. Damislim kako je moj narod sistematskidiskriminasan u ekonomskom, vjer-skom, kulturnom i politi~kom smislu, ilibih se zapalio na trgu ili bih nekomemakar polupao auto zbog toga.

Crna Gora je ostala za sprdnju kao

dr`ava u kojoj vlast ne mo`e da izgu-bi. Za tu tragediju, jednako je odgov-orna opozicija. Oni su u idealnom jin-jang zagrljaju sa mrskim neprijateljem iu toj pozi se osje}aju cjelovitima. Toglasa~i nepogrije{ivo prepoznaju:mazohizam i nerad koji razjeda svakunovu politi~ku platformu.

Nedavno se pojavilo udru`enjeForum 2010, ali nikome nije do krajajasno {to zna~e svi ti okrugli stolovi.Su{tinski, skupina intelektualaca rijetkokad miri{e na ne{to dobro. Taj noviForum, trebalo bi samo malo da paci-fikuje politi~ku histeriju i predano pora-di na edukaciji stanovni{tva. Ali, to jeposao politi~kih partija, {to Forum ne`eli da bude. Ako je to na~in da se civ-ilizovano u|e u vlast i sistem mijenjaiznutra, ok. Ali, za sada je to zbunju-ju}a inicijativa koja se medijski dr`i uzape}ku. Izbori su se primakli, a ni{tase klju~no nije promijenilo pa ne trebani o~ekivati rezultat iznena|enja. Bitkaza glasove u Glavnom gradu vodi}e se

na isti na~in kao i do sada, uzajamnimpljuvanjem.

Sve je to cirkus koji Brisel mnogone interesuje. Rezultati izbora }e bitipotvr|eni, kao jo{ jedan demokratskiiskorak. Crna Gora je dobar primjer uregionu zato {to ne umijemo daispri~amo {to nam se zaista de{ava.Dr`ava je zarobljena od vlasti, svakako,ali i od opozicije. Pat. Savr{ena ma{inakoju vi{e niko i ne mora da podmazu-je. Najgora je utakmica kojoj se unapri-jed zna rezultat. Politi~ki tre{ koji prob-leme obesmi{ljava - ili ih naduva ilipre}uti. Tako je to kad partija vlada 20godina i vje{to regrutuje protivnike, navrijeme prepozna potencijal kretenakoji bi mogli obesmisliti svaki politi~kibunt. Tako je: Crna Gora, uspje{naevropska pri~a.

Autor je novinar dnevnog lista"Vijesti"

UUmmjjeessttoo ddaa kkrriittiikkuujjuu ppoojjeeddiinnaa~~nnee sslluu~~aajjeevvee,, ooppoozziicciioonnaarrii ssuu iisskkoo-ppaallii bbeezzbbjjeeddnnee rroovvoovvee iizz kkoojjiihh nnee ppoommaalljjaajjuu ggllaavvee oossiimm kkaaddaa ttrreebbaappoommeennuuttii ""nnaappaadd nnaa DDuubbrroovvnniikk"",, ""uuggrroo`̀eennee SSrrbbee"",, ""oorrggaanniizzoovvaanniikkrriimmiinnaall"" ii oossttaallee ddeemmoonnee kkoojjii ssuu iizzgguubbiillii ssvvaakkuu ssiimmbboollii~~kkuu ttee`̀iinnuu,,ppaa ssaammiimm ttiimm ii ppoossttaallii nneeuuppoottrreebblljjiivvii zzaa ppoolliittii~~kkoo uubbjjee||iivvaannjjeesslluu||eenniihh nnaarrooddnniihh mmaassaa

CCrrnnaa GGoorraa jjee oossttaallaa zzaa sspprrddnnjjuu kkaaoo ddrr`̀aavvaa uu kkoojjoojj vvllaasstt nnee mmoo`̀eeddaa iizzgguubbii.. ZZaa ttuu ttrraaggeeddiijjuu,, jjeeddnnaakkoo jjee ooddggoovvoorrnnaa ooppoozziicciijjaa.. OOnnii ssuuuu iiddeeaallnnoomm jjiinn-jjaanngg zzaaggrrlljjaajjuu ssaa mmrrsskkiimm nneepprriijjaatteelljjeemm ii uu ttoojj ppoozziissee oossjjee}}aajjuu ccjjeelloovviittiimmaa

Postupak imenovanja predstavnikaNVO u Nacionalni savjet za

evropske integracije (NSEI) treba dase zasniva na "na jasnim kriterijumi-ma kredibiliteta i legitimiteta NVO-akoje imaju iskustvo rada na poslovi-ma EU", Vlada treba da uspostavi"jasne mehanizme da bi se osiguralaistinska zastupljenost" NVO u razli-~itim organima, potrebno je jasnodefinisati poreske propise za NVO ia`urirati njihov registar da bi sezaustavile manipulacije u vezi s ovimpitanjem."

To se navodi u Mi{ljenjuEvropskog ekonomskog i socijalnogkomiteta (EESC) o ulozi civilnogdru{tva u odnosima EU i CrneGore, koje je usvojeno 28. aprila2010. na plenarnoj sjednici ovogtijela EU, koje je napravljeno naosnovu zahtjeva Evropske komisije.

Komitet je u Mi{ljenju pre-poru~io Skup{tini Crne Gore da"postupak imenovanja predstavnikaNVO u NSEI treba definisatiodlukom Skup{tine i treba da se

zasniva na jasnim kriterijumimakredibiliteta i legitimiteta NVO-akoje imaju iskustvo rada na poslovi-ma EU". Komitet utvr|uje da "Ci-vilno dru{tvo isto tako ima dvapredstavnika u NSEI. Me|utim,zakonitost i legitimnost imenovanjanjegovih sada{njih ~lanova ozbiljnoosporavaju nevladine organizacijekoje imaju kredibilitet. OdlukomSkup{tine potrebno je utvrditi jasnekriterijume koji }e biti osmi{ljeni na

na~in da osiguraju transparentnost,reprezentativnost i kvalitet imeno-vanih delegata. NSEI bi mogao bitiobe}avaju}e sredstvo za dublji iefikasniji anga`man civilnog dru{tvau procesu evropskih integracija.Njegov potencijal treba otklju~ati."

U dokumentu se podsje}a dasu nevladinim organizacijama zako-nom garantovani polo`aji u SavjetuRTCG, Savjetu za gra|ansku kon-trolu rada policije, NSEI-u, Nacio-nalnoj komisiji za borbu protivkorupcije i organizovanog kriminala,...i sl.

"Pobolj{anja su u ve}ini slu-~ajeva postignuta nakon vi{e godinaistrajnih napora NVO, ali NSEI idalje predstavlja organ kod kojegpostoji ozbiljna zabrinutost u vezi slegitimno{}u i zakonito{}u pred-stavnika nevladinih organizacija",navodi se u Mi{ljenju za koje je izv-jestiteljka bila Vladimira DrbalovÄ.

14Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Dokumen t i

[ T O P I [ E U M I [ L J E N J U E V R O P S K O G E K O N O M S K O G I S O C I J A L N O G K O M I T E T A OU L O Z I C I V I L N O G D R U [ T V A U O D N O S I M A E U I C R N E G O R E

Wmbeb!eb!qspnjkfoj!peoptqsfnb! jtu jotljn!OWP

Preporu~uje se i da se Vladina Komisija za evropske integracije, koja radipod okriljem Ministarstva za evropske integracije, otvori za predstavnike

socijalnih partnera i da se oni postepeno uklju~e u proces integracije zemlje uEU".

"Socijalni partneri nijesu bili uklju~eni u mjeri u kojoj je trebalo da buduuklju~eni u pogledu Upitnika EU. Samo su Unija poslodavaca i Privredna komo-ra sara|ivali kao dio vladinih radnih tijela zadu`enih za odgovaranje na Upitnik.Prema uputstvima EU, svi socijalni partneri trebalo je da budu konsultovani urelevantnom dijelu Upitnika", pi{e u dokumentu.

\\\\UUUURRRROOOOVVVVIIII]]]] DDDDAAAA SSSSEEEE OOOOTTTTVVVVOOOORRRRIIII

15Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Dokumen t i

U izradi Mi{ljenja, u svojstvuekspertkinje bila je anga`ovanaDaliborka Uljarevi}, izvr{na direk-torka CGO-a.

Druga preporuka za Skup{tinuCrne Gore je da u Zakon o volon-terizmu inkorporiraju gledi{ta NVO.Navodi se da vladinim PrijedlogomZakona o volonterizmu "nije priznatpolo`aj predstavnika NVO, pa jetako ~itav duh ovog zakona dove-den u pitanje".

Evropski ekonomski i socijalnikomitet preporu~uje Vladi CrneGore "Da se intenzivira borba pro-tiv korupcije u skladu s preporukomEvropske komisije u Izvje{taju onapretku EK. Korupcija i dalje pre-ovladava u mnogim oblastima, te idalje predstavlja naro~ito ozbiljanproblem".

Potrebno je, kako se navodi uMi{ljenju, intenzivirati sprovo|enjeusvojene Nacionalne strategije sa-radnje Vlade i nevladinih organi-zacija.

"Treba uspostaviti jasne meha-nizme da bi se osigurala istinskazastupljenost NVO u razli~itim

organima, kao {to je predvi|enoduhom postoje}ih propisa, anaro~ito u okviru planiranog Savjeta

za saradnju sa NVO, gdje pred-stavnike NVO ne treba da biraVlada, nego ih ona samo potvr|uje

na osnovu ispunjavanja kriterijuma",stoji u dokumentu.

EESC ocjenjuje da postoje}a

vladina Kancelarija za saradnju sNVO ima vrlo ograni~ene ljudske itehni~ke resurse da bi na odgovara-ju}i na~in pomagala NVO i da biosigurala njihov dalji razvoj.

"Plan za formiranje VladinogSavjeta za NVO, s istinskim pred-stavnicima NVO, mora biti visokiprioritet", podvla~i se u Mi{ljenju.

Poreske propise, kako se daljenavodi, potrebno je jasno definisatiza NVO i uvesti prate}e zakonetamo gdje je to primjenljivo.

"Pored toga, NVO bi trebalo dabudu efikasnije uklju~ene u javnerasprave o nacrtima zakona da bimogle doprinijeti procesu uskla-|ivanja crnogorskog zakonodavstvasa standardima i najboljim praksamaEU. Isto se odnosi i na a`uriranjeNacionalnog programa za integraci-ju i IPA programa", preporu~ujeEESC, uz ocjenu da "Vlada sadobrodo{licom prihvata NVO kadasu politi~ki prihvatljive ili kadapru`aju razne usluge, ali problemi u

EESC smatra da je "klju~ni izazov s kojim se Crna Gora danas suo~ava izgrad-nja dr`ave i institucija, ispunjavanje standarda i kriterijuma koje je postavila EU

i, samim tim, uspostavljanje funkcionalnog sistema vladavine prava, uz potpunouklju~ivanje svih dru{tvenih grupa. Navedeni izazovi dio su istog procesa i sna`nouti~u jedan na drugi, pa ih stoga treba razumjeti u okviru te interakcije."

Dalje se konstatuje da je "Vlada dodatno unaprijedila svoje aktivnosti naevropskim integracijama tako {to je odr`ala naro~ito jaku dinamiku usvajanja novihzakona."

EESC konstatuje "Me|utim, potrebno je napraviti jasnu razliku izme|u izradenacrta i usvajanja novih zakona, {to se uglavnom obavlja u razumnim vremenskimrokovima i u ve}ini slu~ajeva kvalitetno, i njihove primjene za koju ~esto nedosta-ju sredstva ili politi~ka volja.

PPRREE]]II SSAA RRII JJEE^̂II NNAA DDJJEELLAA

PPoossttuuppaakk iimmeennoovvaannjjaa pprreeddssttaavvnniikkaa NNVVOO uu NNSSEEII ttrreebbaa ddeeffiinniissaattiiooddlluukkoomm SSkkuupp{{ttiinnee ii ttrreebbaa ddaa ssee zzaassnniivvaa nnaa jjaassnniimm kkrriitteerriijjuummiimmaakkrreeddiibbiilliitteettaa ii lleeggiittiimmiitteettaa NNVVOO-aa kkoojjee iimmaajjuu iisskkuussttvvoo rraaddaa nnaappoosslloovviimmaa EEUU

Crnogorski NVO sektor ima slabu tradiciju i neizvjesnu budu}nost, uglavnomzbog nerazvijene politi~ke kulture i kulture ljudskih prava. On je izrazito

zavisan od inostrane pomo}i, ali i od vlastitih klju~nih lidera, {to ga ~ini krhkimu slu~aju promjena li~nosti ili povla~enja donatora, navodi se u Mi{ljenju ESSC.

U dijelu o samoregulaciji NVO, stoji da je "u okviru Koalicije NVO "Saradnjomdo cilja", koja je najve}a organizacija te vrste i okuplja oko 200 NVO u CrnojGori, formirano samoregulaciono tijelo i izra|en Kodes koji su prihvatile ve}inavelikih NVO, kao i brojne druge organizacije, i koje su javno obznanile svoje nar-ativne i finansijske izvje{taje u skladu s tim Kodeksom. Ovo je od klju~nog zna~ajaza pobolj{anje transparentnosti NVO, a time i za ve}e povjerenje javnosti."

Ocjenjuje se da se u percepciji gra|ana Crne Gore nevladine organizaci-je identifikuju sa ukupnim pojmom civilnog dru{tva.

"To je u velikoj mjeri saglasno sa stvarnim doprinosom NVO u uspostavljan-ju principa jednog otvorenog civilnog dru{tva i zdrave ravnote`e vlasti, ali istotako ukazuje i na zabrinjavaju}e nizak nivo dru{tvenog aktivizma, potencijala iinicijative u ostalim kategorijama civilnog dru{tva", konstatuje se u Mi{ljenju EESC.

EESC ocjenjuje da je zakonodavni okvir za rad NVO solidan, ali da postojiprostor za pobolj{anja u dijelu sistema oporezivanja, koje nije dovoljno jasno uslu~aju NVO. Tako|e, EESC smatra da je broj od oko 4, 500 registrovanih NVO,koji se ~esto pominje u javnosti, nepouzdan i da registar NVO treba da se unadle`nom Ministarstvu unutra{njih poslova i javne uprave uredi uvo|enjemnovog softvera, kako je to predstavnicima EESC najavljeno u Vladi.

NNVVOO ZZAAVVIISSEE OODD SSVVOOJJ IIHH LLIIDDEERRAAII SSTTRRAANNIIHH DDOONNAATTOORRAA

16Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Dokumen t i

ovom pogledu nastaju u okviruprograma kontrole i pra}enja, kao iu efikasnim konsultacijama iuklju~ivanju u procese kreiranjapolitika i dono{enja odluka."

Dalje se podvla~i da registarNVO treba a`urirati i javno objavitina sajtu nadle`nog organa radipru`anja preciznih podataka o brojuNVO, ~ime bi se zaustavile manip-ulacije u vezi s ovim pitanjem.

"Sve NVO trebalo bi redovnoda objavljuju svoje narativne ifinansijske izvje{taje kako bidoprinijele ukupnom procesu trans-parentnosti u dru{tvu i pove}alesvoj vlastiti kredibilitet. Potrebno jeusvojiti odgovaraju}u zakonskuosnovu, odnosno zakonske propiseo poslovnim aktivnostima upoljoprivredi, ribarstvu i drugimsamostalnim zanimanjima, a pravona u~lanjivanje u sindikat trebapro{iriti na sve, ne samo nazapo{ljene", navodi se u Mi{ljenjuEESC.

Evropski ekonomski i socijalni

komitet se vrlo kriti~ki osvr}e navladin Prijedlog Zakona o reprezen-tativnosti sindikata, cijene}i da"mora stvoriti zakonodavni okvir

kojim se uspostavljaju transparentnii nediskriminatorni kriterijumi zareprezentativnost sindikalnih organi-zacija i omogu}iti pluralizam sindi-kata u zemlji".

"Vlada se jednostrano odlu~ilaza cenzus od 20%, {to zna~i da20% svih zapo{ljenih u Crnoj Gori,mora biti organizovano u sindikateda bi se ispunili kriterijumireprezentativnosti na dr`avnomnivou. Pored toga, kriterijumi istotako treba da odra`avaju drugekomponente, kao {to su teritorijalnastruktura i struktura filijala, tesposobnost efikasne odbrane prava

radnika", pi{e u dokumentu.Dodaje se da u zakonu treba

da budu sadr`ani i detaljni kriteri-jumi za reprezentativnost udru`enjaposlodavaca i preporu~uje da se"potencijal Socijalnog savjeta real-izuje i iskoristi kao efikasno sredst-vo za konsultacije i informisanjesocijalnih partnera, a u cilju rje-{avanja svih relevantnih ekonomskihi socijalnih problema."

EESC daje preporuke i Evro-pskoj komisiji.

"Da se primijene novi pokazate-lji u procesu monitoringa - jedan zarazvoj civilnog dru{tva, a drugi za so-cijalni dijalog - kako bi se osiguraloda se civilno dru{tvo bolje i efikasnijeuklju~i u pretpristupni proces.

Da nastavi podr`avati partnerst-va civilnog dru{tva i razvoj njegovihkapaciteta, kao i da civilno dru{tvouklju~i u IPA programe i da promo-vi{e formiranje Zajedni~kog savjeto-davnog odbora EU i Crne Gore ~imse Crnoj Gori dodijeli status zemljekandidata.", pi{e u Misljenju EESC.

EESC je preporu~io uspostavl-janje Zajedni~kog savjetodavnog

odbora (ZSO) EU i Crne Gore, ~imCrna Gora dobije status zemljekandidata za pridru`ivanje.

"Ovaj ZSO mo`e omogu}itiorganizacijama civilnog dru{tva saobje strane da vode dublji dijalog iprate napredak zemlje ka EU". SamEESC }e nastaviti, u saradnji sacrnogorskim organizovanim civilnimdru{tvom, da zemlji poma`e upretpristupnom procesu i da na~inikonkretne korake ka formiranjuZajedni~kog savjetodavnog odboraEU i Crne Gore, stoji u Mi{ljenju.

V.@.

TTrreebbaa uussppoossttaavviittii jjaassnnee mmeehhaanniizzmmee ddaa bbii ssee oossiigguurraallaa iissttiinnsskkaa zzaass-ttuupplljjeennoosstt NNVVOO uu rraazzllii~~iittiimm oorrggaanniimmaa,, kkaaoo {{ttoo jjee pprreeddvvii||eennoo dduu-hhoomm ppoossttoojjee}}iihh pprrooppiissaa,, aa nnaarroo~~iittoo uu ookkvviirruu ppllaanniirraannoogg SSaavvjjeettaa zzaassaarraaddnnjjuu ssaa NNVVOO,, ggddjjee pprreeddssttaavvnniikkee NNVVOO nnee ttrreebbaa ddaa bbiirraa VVllaaddaa,,nneeggoo iihh oonnaa ssaammoo ppoottvvrrddii nnaa oossnnoovvuu iissppuunnjjaavvaannjjaa kkrriitteerriijjuummaa

Zna~ajna sredstva koje odvaja dr`ava za finasiranje NVO ne dolaze do ve}ineaktivnih i istinskih NVO, niti podr`avaju programe ~iji je cilj demokratizacija

dru{tva, ocijenio je EESC."Uredba o raspodjeli ovih sredstava, koju je izradila radna grupa sastavljena

od dr`avnih slu`benika i predstavnika NVO, a Vlada usvojila 2008, ~ini jedan sol-idan okvir, ali njena primjena i dalje je predmet rasprostranjene manipulacije iozbiljne zabrinutosti. Nova me|uresorna grupa formira}e se u 2010. da bi radilana novim propisima u poku{aju da se ovi problemi rije{e". Ocjenjuje se da je radKomisije za raspodjelu dijela prihoda od igra na sre}u, koja raspola`e najve}imfondom - u 2009. je iznosio 3.440.000 EUR - veoma netransparentan i da ga jepratio niz ozbiljnih propusta u raspodjeli sredstava.

Kada je rije~ o finasiranju iz me|unarodnih izvora, navodi se NVO zajedni-ca u Crnoj Gori uglavnom funkcioni{e uz podr{ku me|unarodnih donatora.

"Odnedavno je ovakvo finansiranje postalo problemati~no zbog ~injenice dase veliki broj bilateralnih donatora povukao, u skladu sa svojim prioritetima, i daje pomo} SAD-a enormno smanjena, pa je tako NVO sektoru ostalo da se oslan-ja na sredstva EU, za ~ije dobijanje treba da pro|u prili~no komplikovane proce-dure. Ovo je ve} dovelo do situacije u kojoj }e samo najve}e organizacije opsta-ti i razvijati se, dok }e druge biti ograni~ene u svojim aktivnostima i rastu", proc-jenuje se u Mi{ljenju ESSC.

DDDDRRRR@@@@AAAAVVVVNNNNEEEE PPPPAAAARRRREEEE SSSSEEEE RRRRAAAASSSSPPPPOOOORRRREEEE\\\\UUUUJJJJUUUU NNNNEEEETTTTRRRRAAAANNNNSSSSPPPPAAAARRRREEEENNNNTTTTNNNNOOOO IIII NNNNEEEE IIIIDDDDUUUUIIIISSSSTTTTIIIINNNNSSSSKKKKIIIIMMMM NNNNVVVVOOOO

17Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . I z mog ug l a

Z A [ T O @ E L I M D A B U D E M G R A \ A N I N E V R O P S K E U N I J E

Evropske inte-gracije su kao

malo koja oblastpoliti~kog i dru-{tvenog `ivotasklone kli{eima.Sam izraz "evro-

pske integracije" postao je floskula, inezaobilazno oru`je u retori~kom arsenalusvakog ambicioznog politi~ara, modernogcrnogorskog euro - entuzijaste.

[to je, onda, originalno zna~enjeovog izraza? Gdje le`i ta prvobitna snagaevropskih integracija? Student, mlad~ovjek u ranim dvadesetim, te{ko se mo`esjetiti po~etaka evropskih integracija.Naravno, ne govorim o nastanku Evropskezajednice za ugalj i ~elik, ili Rimskimugovorima, ve} o izrazu, o tom nesa-lomivom argumentu koji je u debatinekako uvijek na pravoj strani.

Evropske integracije, Evropska Unija!Oni koji se bolje snalaze sa YouTube-ommogu ih prona}i u rije~niku ovda{njih poli-ti~ara jo{ u kasnim osamdesetim i ranimdevedesetim. Proratna retorika sa jedne, iantiratna sa druge strane su brzo zasijenilesvaku drugu, su{tinski va`nu temu za na{edru{tvo. Rat se, u me|uvremenu, zavr{io.Zavr{ilo se i carinsko i poresko bezakonjeu vidu {verca kao osnovne grane privrede,a na scenu, polako ali sigurno, stupajuevropske integracije, koje od tada suverenovladaju pozornicom.

Posmatraju}i evropske integracije kaosveti gral kli{ea u savremenom politi~komrije~niku, izraz mo`da nije izgubio svojeosnovno zna~enje, ali je svakako izgubiosvoju svje`inu i prvobitnu snagu. Ono~ega se mi ne sje}amo je da je taj izrazprosto zra~io optimizmom, bio je pravisinonim za bolje, sretnije, sigurnije sjutra.U dvije tako slatke rije~i je bilo sa`eto sve{to su na{i roditelji, nostalgi~ni za ve}pro{lim sre}nim vremenima, a izmu~enimrakom devedesetih, `eljeli za svoju

djecu. U~estalom upotrebom pojmovi EU i

evropske integracije ne zvu~e ubjedljivokao nekada. Neko }e re}i da je sre}alijepa samo dok se ~eka, i mo`da bi ukonkretnom slu~aju taj neko bio u pravu.Ne radi se o tome da je nama EU tolikoblizu, ali ilustrativno je analizirati ono {tosmo do sada dobili od evropskih inte-gracija - bezvizni re`im. U regionu je ovajuspjeh slavljen na nivou velikog sportskogpoduhvata, sa koncertima na trgovima ipropratnim manifestacijama. Kod nas jebilo manje euforije, ali ~injenica je dasmo tih dana bili prosto presre}ni {to seu zemlje EU mo`e bez viza! Sada, kadaimamo bezvizni re`im, broj putovanja uzemlje Schengen zone se nije bitnopove}ao. Interesantno je da je velikave}ina ne samo gra|ana, ve} i politi~ara,pa i onih na mjestima odlu~ivanjazna~ajnim za sprovo|enje bezviznogre`ima, saznalo za neke od detalja ovogsporazuma tek poslije ili u vrijeme potpi-sivanja. Ti detalji su uklju~ivali i saznanjeda se ne mo`e putovati u svaku zemljuEU, a tu listu je, na `alost mnogih, pred-vodila Velika Britanija. Dalje, tu je iklauzula da se u zemlji Schengen zonemo`e ostati ne du`e od 90 dana, u peri-odu od pola godine. Lista ide dalje, i

zaklju~ak je jasan - mi od evropskih inte-gracija o~ekujemo vi{e nego {to onepru`aju.

I, za{to `elim da postanem gra|aninEU? Za one koji su imali strpljenja da~itaju ovaj tekst i zaklju~e da sam cinik imo`da euroskeptik, slijedi razo~arenje.

Nijesam euroskeptik. Kao prvo, nemadokaza o postojanju takvih u na{emdru{tvu, a kao drugo, ja svim srcem `elimpostati gra|anin EU! To ne `elim ni zbogprilika za zapo{ljavanje, usavr{avanje ilistudiranje, ni zbog pristupnih fondova,evropskog zakonodavrstva, eura, itd.Naravno, prepoznajem zna~aj svih tihpojedina~nih pogodnosti, ali govore}iiskreno, ne mogu na}i taj konkretanrazlog zbog ~ega `elim biti gra|anin EU.

Mene, zapravo, motivi{e izraz evropskeintegracije iz vremena kada je ona jo{imala snagu i odbijanje EU da u mojimo~ima izblijedi zbog izrabljenosti rije~i.Evropa je davno prestala biti samo konti-nent, geografski pojam. EU joj daje karak-ter politi~ke i ekonomske cjeline, onaEvropu objedinjava. Kao osoba koja vjeru-je da forma ~esto predstavlja su{tinu, jed-nostavno ̀ elim da i formalno, punopravnobudemo Evropa! Jer mi to, uprkos svimsvojim specifi~nostima, su{tinski i jesmo.

Postavlja se pitanje, ipak, da li jeispravan stav mladog ~ovjeka da sama`elja za ulaskom u EU bude glavna moti-vacija za podr{ku dr`avi na putu evrop-skih integracija. Raduje me da ve}inazauzima jedan, racionalniji stav, ali mislimda se stvari mogu posmatrati i iz mogugla. @elja je ~esto presudna, bez obzirana meritum! Recimo, previ{e smo o~eki-vali i od bezviznog re`ima, i sada smoblago razo~arani. No, ne mo`e se ospori-ti to da je na{a velika `elja da se na|emona tzv. Bijeloj listi pomogla u ovom pro-cesu.

Uvijek je lak{e do}i do cilja ako nje-govo ostvarenje `arko `elimo. Iako seispostavilo da je sre}a zaista bila ljep{adok se ~ekala, objektivno posmatrano -bezvizni re`im je veliki uspjeh Crne Gore

i olak{ica svima koji putuju. Razo~arenjeu istom nalaze naj~e{}e oni koji ne putu-ju. Ukratko, nadali smo se previ{e, adobili smo dosta. Sli~no }e biti i sa u~lan-jenjem u EU - bi}e razo~aranih analiti~arai blogera, ali na{e }e dru{tvo nesumnjivodobiti puno.

A, na nama je da uzmemo snagukoja je nekad postojala u izrazu Evropskaunija, da je mo`da manje izgovaramo udnevno-politi~ke svrhe, da je vi{e usva-jamo u vrijednosnom smislu, da vi{e poje-dina~no radimo i sa entuzijazmom kren-emo naprijed. San na{e generacije }e takobiti ostvaren.

AAuuttoorr jjee ssaarraaddnniikk uu CCeennttrruu zzaaggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee ((CCGGOO))

Pi{e: Selman Ad`ovi}

////////Tkf~bokf!ob!joufhsbdjkf

MMii oodd eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa oo~~eekkuujjeemmoo vvii{{ee nneeggoo {{ttoo oonnee pprruu`̀aajjuu

18Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Zan im l j i v o s t i i z EU

Evropska unija omogu}i}e svojim gra-|anima da potpisuju peticije za do-

no{enje novih zakona putem Interneta,ali samo uz odre|ene uslove, predlo`ilaje polovinom mjeseca Evropska komisija.

Takozvana gra|anska inicijativa jednaje od reformi koju predvi|a Lisabonskiugovor. U tom kontekstu, Komisija sebavila vezom izme|u Interneta i gra|a-nske inicijative zbog kampanja tokomkoje je preko Interneta 2006. pozivanona ukidanje sjedi{ta Evropskog parlamen-ta u Strazburu. Kampanja nije uspjela jerje Komisija nije mogla pravno sprovesti.

Prema novom prijedlogu Evropskekomisije, gra|anske inicijative mora}e dapodr`i najmanje milion ljudi iz 1/3 dr`ava~lanica, a rok za prikupljanje potpisa jegodinu dana. Minimalni broj potpisa za

svaku pojedina~nu dr`avu bi}e jednakbroju predstavnika koje pojedina dr`avaima u Evropskom parlamentu, pomno`ensa 750. Kada se ispune svi uslovi, Ko-misija }e imati ~etiri mjeseca da odbije iliprihvati gra|ansku inicijativu, pripremitra`eni zakon, naru~i istra`ivanje ili gaodbaci.

RRaaddoo GGrrkkiiddee uu vvoojjnniikkee

Bugarska zauzima drugo mjesto pobroju vojnika u odnosu na broj

stanovnika u EU. To se da zaklju~iti izizvje{taju o stanju odbrane tokom 2009.godine, koji je upu}en bugarskom par-lamentu na usvajanje.

Bugarska ima 45 vojnika na10,000 stanovnika, dok je prosjek u EU36 vojnika. Na prvom mjestu po brojuvojnika u odnosu na broj stanovnikaubjedljivo mjesto zauzima Gr~ka sa 119vojnika na 10,000 stanovnika.

Prema izvje{taju, Bugarska ima dvaputa brojniju vojsku u odnosu na brojstanovnika od Ma|arske, ^e{ke i Irske,a ~ak ~etiri puta vi{e od Austrije.

MMllaaddii [[ppaanncciibbeezz ppoossllaa

Posljednji podaci pokazuju da stopanezapo{ljenosti u {paniji iznosi 20%,

dok je nezapo{ljenost mladih dostigladramati~nih 42%.

Obje stope su dvostruko ve}e odprosjeka EU i stalno rastu. Kada su upitanju mladi ljudi, ekonomska krizasamo je dodatno pogor{ala situaciju jerotpu{tanje stalno zapo{ljenih u {panijipodrazumijeva pla}anje otpremnine.

Zato otkaze dobijaju oni koji imajuugovore na odre|eno vrijeme, a to suuglavnom mladi, a dodatni problem zamlade je {to nema mnogo novih poslo-va u ponudi.

MMaa||aarr ii bbrr iinnuuzzaa vvoodduu

Ma|arska stranka desnog centra Fides,koja je dobila u prvom krugu par-

lamentarnih izbora, saop{tila je da }e seza ma|arskog predsjedavanja EU u prvojpolovini 2011. godine zauzeti za revizijuokvirne evropske direktive o vodama,kako bi pomogla u borbi protiv su{a inesta{ice vode.

Zadatak je upozoriti na klimatskepromjene i posljedice, uklju~uju}i su{u inesta{icu vode, za{titu vode, ali i njenuprekomjernu potro{nju. Nesta{ica vodepoga|a 17% Evope, a problem je i njenaizlo`enost otrovnim materijama koje nepoznaje dr`avne granice.

Znatan napredak - zabilje`en je u vi{epodru~ja kada se radi o uzimanju

antibiotika u zemljama EU, ali postoje i"neki zabrinjavaju}i" trendovi u odnosujavnosti prema njihovu kori{tenju, objavila

je Evropska komisija. Tako je 40% ispitanika, stanovnika

Unije, saop{tilo da je uzimalo antibiotiketokom pro{le godine, preko 1/3 ih je uzi-malo za virusnu infekciju, a ~ak 53% sma-tra da su antibiotici sposobni da ubijuviruse. To je posebno izra`eno kod osobaizme|u 15 i 24 godine.

Osamnaest zemalja EU-a saop{tilo jeda u njima prodaja antibiotika bez receptanije zabrinjavaju}i trend, nekoliko dr`ava jeuvelo problem rezistentnosti u {kolske pro-grame medicinskih {kola, a neke su pokre-nule kampanje podizanja svijesti javnosti.

Joufsofupn!ep!{blpob

Njojnbmbd!pe!2-711!fvsb

Pqsf{op!tb!boujcjpujdjnb

UBugarskoj je najmanja, a u Luksemburgunajvi{a minimalna plata u 20 od 27

~lanica. Prema podacima Eurostata, mini-malna plata u Bugarskoj iznosi samo 112eura, dok je u Luksemburgu ona 15 putave}a i iznosi 1,610 eura.

Evropski statisti~ari su istra`ivanjeobavili u 20 dr`ava EU, jer preostalih 7nemaju pojam minimalne plate.

Eurostat je podijelio dr`ave u tri grupe.U prvu grupu ulazi 9 dr`ava, ~ije minimalneplate variraju od 100 do 350 eura. U ovojgrupi su Bugarska, Rumunija, Litvanija, Leto-

nija, Slova~ka, Estonija, Ma|arska, ^e{ka iPoljska. U drugoj grupi su Portugal, Sloveni-ja, Malta, Gr~ka i [panija, gdje minimalneplate variraju izme|u 500 i 700 eura.

Tre}u grupu sa~injava 6 najbogatijihdr`ava u kojima najni`a primanja iznose1,150 eura. U tom bloku zemalja nalazese Velika Britanija, Francuska, Belgija,Holandija, Irska i Luksemburg.

Osim ~lanica EU, u istra`ivanje suuklju~eni i Turska gdje minimum iznosi330 eura i SAD u kojima je minimalacoko 625 eura.

19Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

Na osnovu Ugovora iz Nice i Ugovorao pristupanju Rumunije Evropskoj

uniji, od dana pristupanja ove zemljeEU, 1. januara 2007. odre|en broj mjes-ta je bio rezervisan za rumunske pred-stavnike u evropskim tijelima i instituci-jama. Civilno dru{tvo je, tako|e, brzoreagovalo uspostaviv{i veze sa me|unar-odnim organizacijama, a i rumunskimediji su u me|uvremenu postali dalekozainteresovaniji za doga|anja u EU.

Mnogo stvari se veoma brzo promi-jenilo: nevladine organizacije su postaleglasnije u zahtjevima da Vlada ispunipreostale kriterijume vezane za pravo-su|e i borbu protiv korupcije, studenti iprofesori su po~eli da dobijaju evropskestipendije i pru`ena im je {ansa dastudiraju i usavr{avaju se u drugim ~lani-cama EU. S obzirom na hroni~annedostatak novca za istra`iva~keustanove u Rumuniji, takve prilike su bilevi{e nego dobrodo{le. Novi mehanizmisu usvojeni u oblasti institucionalnograzvoja, i efekti evropeizacije su polakopostali primjetni u govoru, pona{anju, pai odlukama rumunskih politi~ara. U prol-

je}e 2008, istra`ivanja javnog mnjenja supokazala da 66 % Rumuna ima pov-jerenje u EU i da oko 2/3 smatra da je~lanstvo u EU korisno za njih.

Me|utim, iako na veoma visokomnivou, posebno u pore|enju sanacionalnim institucijama, povjerenje ipodr{ka EU su znatno opali u odnosu na

pretpristupni period. ~injenica je daRumuni nemaju ista optimisti~na o~eki-vanja od Evrope kakva su imali upro{losti, a glavni razlog le`i u tome {to,uprkos svim promjenama, ~lanstvo u EUnije donijelo zna~ajna socio-ekonomskapobolj{anja kakva je stanovni{tvo o~eki-valo.

Rumunija je dobro zastupljena usvim va`nijim strukturama EU, poputSavjeta ministara, Evropskog ekonomskogi socijalnog komiteta, ~lanovi na{eg par-lamenta su u odborima Evropskog parla-menta za rodnu ravnopravnost, tr`i{terada, zdravstvo, za{titu potro{a~a... No,politi~ka zastupljenost i u~e{}e udono{enju odluka nije donijela zna~ajni-jeg pomaka na socio-ekonomskom fron-tu: najve}i problemi rumunskih gra|ana,

poput inkluzije i obezbje|enja slo-bodnog protoka radne snage, nijesurije{eni ni tri godine nakon pristupanja.Ograni~enja koja su ~lanice EU-15postavile za gra|ane novih ~lanica ~ine

da se ovi smatraju "drugorazrednim"gra|anima zajedni~ke Evrope, a poslje-dice takvih ograni~enja na njihovprivredni i dru{tveni razvoj su drama-ti~nije nego {to se da ~uti u javnosti.

Kao ilustraciju toga {to rad u inos-transtvu zna~i za rumunske gra|ane,uzmimo primjer novca koji oni koji rade

u drugim ~lanicama {alju ku}i - u 2008.ta suma je iznosila oko 7 milijardi eura,odnosno oko 5% bruto nacionalnogdohotka Rumunije. Najve}a ironija je utome da, od ukupnih direktnih ulaganjau rumunsku ekonomiju, novac poslat odstrane radnika iz inostranstva daleko

prema{uje ukupnu svotu pomo}i koju jeRumunija dobila od evropskih fondovaizme|u 2000. i 2007. - 4.45 milijardieura.

Zato, sloboda rada u drugim ~lani-cama Unije nije samo socijalno pitanjeza pojedine rumunske gra|ane, ve} iveoma ozbiljan izvor prihoda za privre-du ove zemlje. I, ne samo za Rumuniju- prema izvje{tajima Evropske komisije,dr`ave koje su dozvolile slobodu proto-ka radne snage iz novih ~lanica su,tako|e, iz toga izvukle vi{estruke koristi.

Sa druge strane, treba priznati da nirumunske vlasti, ni rumunski gra|aninemaju jo{ dovoljno kapaciteta da razvi-ju odgovaraju}e projekte koji biabsorbovali novac iz evropskih fondova.Nivo iskori{}enosti fondova u Rumunijije me|u najni`im u EU. Na primjer:Rumunija je od 1. januara 2007. do 1.januara 2009. trebala potro{iti 5.5 mili-jardi eura na izgradnju puteva. Me|utim,do kraja 2008. od ovog novca nijepotro{en nijedan jedini cent, iakoRumunija u pogledu infrastrukture znat-

P R E DNO S T I I M AN E ^ L AN S T V A U E U : R UMUN I J A , T R I GOD I N E N A KON P RO [ I R E N J A

Wkfsb!v!cpmkf!tkvusbPi{e: Daniela Filipescu

^̂iinnjjeenniiccaa jjee ddaa RRuummuunnii nneemmaajjuu iissttaa ooppttiimmiissttii~~nnaa oo~~eekkiivvaannjjaa ooddEEvvrrooppee kkaakkvvaa ssuu iimmaallii uu pprroo{{lloossttii,, aa ggllaavvnnii rraazzlloogg llee`̀ii uu ttoommee {{ttoo,,uupprrkkooss ssvviimm pprroommjjeennaammaa,, ~~llaannssttvvoo uu EEUU nniijjee ddoonniijjeelloo zznnaa~~aajjnnaassoocciioo-eekkoonnoommsskkaa ppoobboolljj{{aannjjaa kkaakkvvaa jjee ssttaannoovvnnii{{ttvvoo oo~~eekkiivvaalloo

OOdd uukkuuppnniihh ddiirreekkttnniihh uullaaggaannjjaa uu rruummuunnsskkuu eekkoonnoommiijjuu,, nnoovvaaccppoossllaatt oodd ssttrraannee rraaddnniikkaa iizz iinnoossttrraannssttvvaa ddaalleekkoo pprreemmaa{{uujjee uukkuuppnnuussvvoottuu ppoommoo}}ii kkoojjuu jjee RRuummuunniijjaa ddoobbiillaa oodd eevvrrooppsskkiihh ffoonnddoovvaaiizzmmee||uu 22000000.. ii 22000077.. - 44..4455 mmiilliijjaarrddii eeuurraa.. SSaa ddrruuggee ssttrraannee,, ttrreebbaapprriizznnaattii ddaa nnii rruummuunnsskkee vvllaassttii,, nnii rruummuunnsskkii ggrraa||aannii nneemmaajjuu jjoo{{ddoovvoolljjnnoo kkaappaacciitteettaa ddaa rraazzvviijjuu ooddggoovvaarraajjuu}}ee pprroojjeekkttee kkoojjii bbiiaabbssoorrbboovvaallii nnoovvaacc iizz eevvrrooppsskkiihh ffoonnddoovvaa.. NNaa pprriimmjjeerr:: RRuummuunniijjaa jjeeoodd 11.. jjaannuuaarraa 22000077.. ddoo 11.. jjaannuuaarraa 22000099.. ttrreebbaallaa ppoottrroo{{iittii 55..55 mmiill-iijjaarrddii eeuurraa nnaa iizzggrraaddnnjjuu ppuutteevvaa.. MMee||uuttiimm,, ddoo kkrraajjaa 22000088.. oodd oovvooggnnoovvccaa nniijjee ppoottrroo{{eenn nniijjeeddaann jjeeddiinnii cceenntt

Bukure{t

20Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . I z a z ov i u EU

no zaostaje za ve}inom evropskih ze-malja.

Situacija je bolja u nekim sektorima,poput telekomunikacija, i znatno boljakada se radi o drugim vrstama stranihfondova poput onih koje finansiraameri~ka vlada ili Svjetska banka.Rumunija svakako snosi dobar dio kriv-ice za svoju nesposobnost da iskoristievropske fondove, ali dio problema le`ii u EU: komplikovane procedure i uslovikoje zemlja treba da ispuni da bi dobilanovac za projekte jednostavno one-mogu}avaju dobar dio projekata u zemljina ovakvom nivou razvoja.

Od 2000, Rumunija dobija prili~nodobre ocjene iz nekih aspekata dobreuprave, poput politi~ke stabilnosti iodsustva nasilja, a napredovala je i usp-jela da dostigne evropske standarde i upogledu regulacionog kvaliteta i efek-tivnosti uprave. Me|utim, jo{ je mnogooblasti u kojima rumunske vlasti ne uspi-

jevaju da ispune evropske zahtjeve i ukojima su morali da se suo~e sa nezado-voljstvom, kako rumunske javnosti tako iEvropske komisije. To su, da pomenemsamo najzna~ajnije, borba protiv korup-cije i vladavina prava.

Prema posljednjem izvje{taju Evro-pske komisije, "do{lo je do odlaganja uprimjeni koordinirane politike zapo{lja-vanja u sudstvu, uspostavljanja Nacio-nalne agencije za profesionalni integritet,razvoja ukupne strategije i realizacijeklju~nih projekata u oblasti borbe protivkorupcije na lokalnom nivou".

I prije i poslije pristupanja,najzna~ajniji problem za Rumuniju jepredstavljao slab u~inak u borbi protivkorupcije na najvi{em nivou. Premaistra`ivanjima javnog mnjenja, povjeren-je rumunskih gra|ana u sudstvo se nijeni najmanje promijenilo od 2006, i stojina prili~no niskih 26-28%. Ostale poli-ti~ke institucije nijesu pro{le mnogo bolje- parlament u`iva povjerenje 22%gra|ana, politi~ke partije oko 18%, aVlada oko 25%. To je mnogo manjenego 2006, i donekle je i reakcija

javnosti na u~estale o{tre kritike kojesti`u iz Brisela, uprkos napretku na poljuekonomije i zavr{ene harmonizacijenacionalnog zakonodavsta sa acquis-om.

Me|u najsvjetlijim ta~kama rumun-skog ~lanstva u EU je ekonomija. To,me|utim, nije samo posljedica ~lanstva,

ve} i samog procesa pristupanja, i efektisu postali o~igledni ve} krajem 2000.Strani investitori, kreditne agencije ime|unarodni mediji su odjednom po~elida posve}uju mnogo vi{e pa`nje

Rumuniji, ohrabreni perspektivom poli-ti~ke stabilnosti, finansijske pomo}i ibezbjednosti koje pru`aju NATO i EU.

Od 2004. Rumunija bilje`i veomadinami~an ekonomski rast, me|unajvi{im u EU. Uprkos tome, brutonacionalni dohodak po glavi stanovnikajo{ uvijek znatno zaostaje za evropskimprosjekom. Rumunija ima i visokbud`etski deficit (-2.6% BDP), me|unajvi{im u EU, {to je tipi~no za mnogenove ~lanice Unije, ali i za neke starije:bud`etski deficit Ma|arske je 2008.iznosio 5% BDP-a, Gr~ke 3.5%, VelikeBritanije 2.8%, Francuske 2.7% i

Portugalije 2.6%. To pokazuje da, iako je~lanstvo u Uniji u principu dobro za pri-vredu, sigurno ne predstavlja univerzalnorje{enje za sve ekonomske probleme.

Sam ~in pristupanja nije doniozna~ajnije promjene na ovom planu.Najve}i preokret je, zapravo, do{ao2000-2001, kada su strani politi~ari,preduzetnici, donosioci odluka i medijishvatili da je Rumunija ~vrsto na putuintegracija i da }e prije ili kasnije posta-ti ~lanica EU i NATO-a. U isto vrijeme,rumunski politi~ari su mobilizirali svenacionalne resurse kako bi {to prijeispunili kriterijume za ~lanstvo u EU.Samo ~lanstvo nije zna~ajno izmijeniloovu dinamiku, a neki od indikatora(poput obima stranih investicija) su ~ak ineznatno usporili nakon pristupanja.

Od dobijanja jasne perspektive~lanstva u EU i kona~nog pristupanja2007. Rumunija je pro{la fazu duboketransformacije i razvoja, u kojoj su odklju~nog zna~aja bili doma}i ekonomskii politi~ki faktori. Veoma ambiciozandatum pristupanja - 2007. godina - jepredstavljao izazov za politi~are, privred-nike i civilno dru{tvo, koji su listom daliogroman doprinos da se ovaj cilj ispuni.

Tri godine kasnije, povjerenjerumunskih gra|ana u EU i njihovo zado-voljstvo ~lanstvom su na ne{to ni`emnivou, ali je zato privreda u usponu.Politi~ke institucije su stabilne i saradnjasa institucijama EU je veoma dobra.

Na`alost, borba protiv korupcije sporonapreduje, ali postoje razlozi za nadu da}e zajedni~ki pritisak Evropske komisije irumunske javnosti prije ili kasnije urodi-ti plodom. Uprkos solidnom rastu brutonacionalnog dohotka, Rumunija je i daljejedna od najsiroma{niji EU, ali i jedna odnajoptimisti~nijih. Iako je prosjek`ivotnog standarda u Rumuniji najni`i uEU, ~ak 44% njenih gra|ana vjeruje da}e "za 12 mjeseci `ivjeti bolje".

Autorka je stalna predstavnicarumunskog Predstavni~kog doma uEvropskom parlamentu

II pprriijjee ii ppoosslliijjee pprriissttuuppaannjjaa,, nnaajjzznnaa~~aajjnniijjii pprroobblleemm zzaa RRuummuunniijjuu jjeepprreeddssttaavvlljjaaoo ssllaabb uu~~iinnaakk uu bboorrbbii pprroottiivv kkoorruuppcciijjee nnaa nnaajjvvii{{eemm nniivvoouu..PPrreemmaa iissttrraa`̀iivvaannjjiimmaa jjaavvnnoogg mmnnjjeennjjaa,, ppoovvjjeerreennjjee rruummuunnsskkiihh ggrraa||aannaauu ssuuddssttvvoo ssee nniijjee nnii nnaajjmmaannjjee pprroommiijjeenniilloo oodd 22000066,, ii ssttoojjii nnaapprriillii~~nnoo nniisskkiihh 2266-2288%%

UUpprrkkooss ssoolliiddnnoomm rraassttuu bbrruuttoo nnaacciioonnaallnnoogg ddoohhoottkkaa,, RRuummuunniijjaa jjee iiddaalljjee jjeeddnnaa oodd nnaajjssiirroommaa{{nniijjiihh ddrr`̀aavvaa EEUU,, aallii ii jjeeddnnaa oodd nnaajjooppttii-mmiissttii~~nniijjiihh.. IIaakkoo jjee pprroossjjeekk `̀iivvoottnnoogg ssttaannddaarrddaa uu RRuummuunniijjii nnaajjnnii`̀ii uuEEUU,, ~~aakk 4444%% nnjjeenniihh ggrraa||aannaa vvjjeerruujjee ddaa }}ee ""zzaa 1122 mmjjeesseeccii `̀iivvjjeettiibboolljjee""

21Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . P r eno s imo

Iako Crna Gora posjeduje veliki brojo~uvanih {uma, predjela i zna~ajnih

prirodnih stani{ta i vrsta, jo{ nijeuspostavila sistem za{ti}enih povr{ina uskladu sa me|unarodnim kriterijumima(NATURA 2000).

Jedan od najzna~ajnijih parametarabudu}eg razvoja zemalja jugoisto~neEvrope, u okviru procesa priklju~ivanjaEvropskoj uniji, je ustanovljavanje mre`eza{ti}enih podru~ja Natura 2000, koja jepravno obavezuju}a za sve zemlje koje suzainteresovane za pristup EU.

Me|unarodnom za{titom prirodeobuhva}eno je oko 100.000ha povr{inedr`ave, a sa predvi|enim novim povr{i-

nama za{tita }e obuhvatiti oko 8% po-vr{ine Crne Gore.

Predvi|a se da }e kona~na listapodru~ja biti gotova 2013. O tome doklesmo stigli u ovom procesu za Evropskireporter govori ZZllaattkkoo BBuullii}}: "Po~ele supripreme za formiranje Ekolo{ke mre`eNatura 2000 u kojoj treba da budu iden-tifikovana podru~ja sa vrstama i stani{timashodno direktivi za stani{ta i direktivi zaptice".

Te aktivnosti se sprovode kroz pro-jekat Crna Gora i Natura 2000 - Razvojbaze podataka za Mre`u Natura 2000, anjegovi nosioci su Zavod za za{titu prirodeCG, WWF i slova~ka organizacija Daphne.

Projekat se radi samo za vrste istani{ta iz Direktive za stani{ta, ali ne ione iz Direktive za ptice. Planira se da ujunu 2010. bude ura|eno probno testi-ranje i provjera stanja na terenu .

Crna Gora se kroz Nacionalni planintegracije u EU obavezala rokovima napostepenu pripremu Natura 2000. Prvikoraci na pripremi Natura 2000 u Crnoj

Gori su ura|eni kroz harmonizacijuzakonodavstva, transponovanjem krovnih,pravno obavezuju}ih dokumenata EU nakojima po~iva Natura 2000 - Direktive oza{titi prirodnih i poluprirodnih stani{taflore i faune i Direktive o divljim pticama.To je u~injeno u novom Zakonu o za{titiprirode iz avgusta 2008. Donijet je i niznovih zakona u oktobru 2008, kojima seratifikuju Bonska konvencija, Konvencija opredjelima, Sporazum o za{titi kitova.Najzna~ajniji je, sa stanovi{ta pripremeNatura 2000, Zakon o ratifikacijiKonvencije o za{titi evropskih divljih vrstai prirodnih stani{ta (Bernska konvencija).

Na teritoriji Crne Gore je identifiko-vano 156 tipova stani{ta, 5 vrsta biljaka, 5vrsta mahovina i 162 vrste beski~menjakai ki~menjaka od zna~aja za za{titu.

Ura|ena je EMERALD mre`a za{ti}enihpodru~ja, koja po~iva na principimaNatura 2000.

NNaattaa{{aa KKoovvaa~~eevvii}}, koordinatorkaprograma za edukaciju i razvoj kapacitetaNVO Green Home ka`e da je tokomizrade EMERALD baze podataka uo~enoda su glavni problemi nedovoljna saradnjaizme|u razli~itih sektora, {to je u jednomdijelu procesa rezultiralo nepriznavanjemrezultata rada na EMERALD mre`i odstrane {umarskog sektora.

U smislu principijelne primjenena~ela Nature 2000 trenutno se radi prvanau~na procjena ugro`enosti i raspros-

tranjenosti vrsta i stani{nih tipova u CrnojGori, koji se smatraju ugro`enim iliosjetljivim u Evropi.

Republi~ki zavod za za{titu prirode usaradnji sa inostranim partnerima uradio

je preliminarnu listu vrsta i stani{ta. Zavod za za{titu prirode, dugoro~nije

gledano, anga`ovan je od straneMinistarstva da defini{e Ekolo{ku mre`u(NATURA 2000), koju Vlada treba da usvojii potom je podnese Evropskoj komisiji u

momentu pristupanja Crne Gore EU.Nakon usvajanja Ekolo{ke mre`e od

strane Vlade, Zavod }e se anga`ovati napra}enju i procjeni stanja ugro`enostistani{nih tipova Ekolo{ke mre`e.

Z A [ T O J E V A @ N O D A C R N A G O R A N A P R A V I S I S T E M Z A [ T I ] E N I H P O D R U ^ J A

Pi{e: Tatjana Nikoli}

JJeeddaann oodd nnaajjzznnaa~~aajjnniijjiihh ppaarraammeettaarraa bbuudduu}}eegg rraazzvvoojjaa zzeemmaalljjaa jjuuggoo-iissttoo~~nnee EEvvrrooppee,, uu ookkvviirruu pprroocceessaa pprriikklljjuu~~iivvaannjjaa EEvvrrooppsskkoojj uunniijjii,, jjeeuussttaannoovvlljjaavvaannjjee mmrree`̀ee zzaa{{ttii}}eenniihh ppooddrruu~~jjaa NNaattuurraa 22000000,, kkoojjaa jjeepprraavvnnoo oobbaavveezzuujjuu}}aa zzaa ssvvee zzeemmlljjee kkoojjee ssuu zzaaiinntteerreessoovvaannee zzaa pprriisstt-uupp EEUU

NNaa tteerriittoorriijjii CCrrnnee GGoorree jjee iiddeennttiiffiikkoovvaannoo 115566 ttiippoovvaa ssttaannii{{ttaa,, 55vvrrssttaa bbiilljjaakkaa,, 55 vvrrssttaa mmaahhoovviinnaa ii 116622 vvrrssttee bbeesskkii~~mmeennjjaakkaa ii kkii~~mmeenn-jjaakkaa oodd zznnaa~~aajjaa zzaa zzaa{{ttiittuu

Me|utim, po mi{ljenju Nata{eKova~evi}, ove malobrojne

aktivnosti nijesu dovoljne za odgovor-nu realizaciju op{irnog i slo`enog pro-grama Natura 2000: "^injenica je dau Crnoj Gori proces pripreme Natura2000 izostaje na ozbiljnijem nivou.Svjedoci smo da se u podru~jima kojaispunjavaju uslove da budu sjutra dioNatura 2000, danas planiraju i real-izuju trajne devastacije, bilo da govo-rimo o {umskim, vodnim ili drugimvrijednim resursima Crne Gore. Krozove aktivnosti se ogleda nerazumije-vanje procesa pripreme Natura 2000 injeno olako prihvatanje tj. odbijanjeod strane donosioca odluka. Svakoodlaganje u pripremi liste podru~javodi odlaganju prijema Crne Gore uEU", upozorava Kova~evi}.

Nacionalni plan integracije CrneGore u EU, predvi|a veoma ambi-cioznu listu zadataka za Crnu Gorukada je rije~ o primjeni programaNatura 2000. Prema ovom doku-mentu aktivnosti na prikupljanjupodataka, kartiranju, promociji mre`e,pregovorima sa Evropskom komisijomi definisanjima kona~ne liste podru~jabi}e gotovi za tri godine.

Za sada se kasni, a bez Nature2000 nije mogu}e u}i u EU.

KKAA[[NNJJEENNJJEE IINNEERRAAZZUUMMJJEEVVAANNJJEE

Cf{!Obuvsf!3111!ofnb!vmbtlb!v!FV

22Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Ak t i vno s t i NVO / Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

NEVLADINE ORGANIZACIJE UEVROPSKOJ UNIJI

EEvvrrooppsskkooppaarr ttnneerrss ttvvoo zzaa

ddeemmookkrraatt ii jjuu ((EEPPDD))

Evropsko partnerstvo za demokratiju(EPD) je nezavisna evropska organi-

zacija koja podsti~e razvoj demokratijeizvan Evropske unije. Slu`i kao platfor-ma za evropske nevladine i politi~keorganizacije, ~ije su aktivnosti usm-jerene na podr{ku razvoja demokratije.Misija ove organizacije jeste zastupanjei zalaganje za ve}u ulogu demokratskepodr{ke na agendi EU, da razmijeniznanja o demokratskoj podr{ci me|umnogobrojnim zainteresovanim strana-ma, kao i da daje manje donacije part-nerskim organizacijama na terenu.

EPD se fokusira na tri specifi~nefunkcije:

Platformu znanja - gdje evropskeorganizacije koje podr`avaju demokrati-ju mogu razmjenjivati iskustva, evaluiratirezultate i sara|ivati na zajedni~kimprojektima. Ova platforma bi bila dos-tupna vladama zemalja ~lanica EU izvani~nim EU institucijama, kao i part-nerima van EU.

Djelatnost zastupanja - koja imaulogu da doprinese ja~em evropskomprofilu u doprinosu demokratiji {iromsvijeta, zastupaju}i te`nju da se podr{karazvoja demokratije na|e na zna~ajni-jem mjestu u prioritetima politika EU.

Mehanizam fleksibilnog finansiran-ja - kao dodatak postoje}im finansijskiminstrumentima, ovaj mehanizam bi biokori{}en u slu~aju da se otvori prostorza demokratske reforme, ili kada jedemokratija ugro`ena na neki na~in.Bio bi finansiran iz vi{e izvora, kao {tosu humanitarne lutrije i fondacije, izbud`eta zemalja ~lanica, a mogu}e kas-nije i od strane Evropske komisije.

Vi{e informacija o aktivnostima oveorganizacije mo`e se prona}i na adresiwww.eupd.eu

Pripremila: Ana VUJO[EVI]

Tokom aprila 2010, u organizacijiCentra za gra|ansko obrazovanje

(CGO) realizovan je pilot projekatnove [kole ljudskih prava, koja pred-stavlja rezultat inovacije i unaprije-|enja programske koncepcije, me-todologije i organizacije programa[kole ljudskih i manjinskih prava, ~ijihsu sedam generacija do sada uspje{norealizovane od strane CGO, kao kval-itativni doprinos razvoju aktivnosti uoblasti sistematskog alternativnogobrazovanja o ljudskim pravima.

Krajem februara 2010, CGO jeuklju~en kao ravnopravni projektnipartner u regionalni projekat Progra-ma obrazovanja o ljudskim pravimana zapadnom Balkanu, koji vodiNorve{ki helsin{ki komitet od 2000, upartnerstvu sa organizacijama civilnogdru{tva iz regije, a uz podr{ku no-rve{kog Ministarstva inostranih poslo-va. Ovo je podrazumijevalo prefor-mulaciju koncepcije i organizacijedosada{njeg programa, redefinisanjestarosnih granica polaznika/ca nastarosnu dob 18-24 godine i uvo-|enje ve}eg broja interaktivnih~asova nego je to do sada bio slu~aju [koli ljudskih i manjinskih prava.

[kola je bila organizovana u dva

vi{ednevna seminara u Milo~eru.Polaznike/ce su kroz 25 sesija koje supodrazumijevale predavanja, panele,forum teatre, psiholo{ke radionice,projekcije filmova i diskusije o njima,vodili ugledni predava~i/ce iz zemljei regiona.

Osnovna ideja novog programa[kole je pokrenuti mlade ljude, u~initiih participativnijim i dru{tveno anga-`ovanijim, te ih podstaknuti da samipromi{ljaju obra|ivane teme i tragajuza kreativnim na~inima u~e{}a udru{tvenom `ivotu zajednice. Omla-dinske grupe koje }e ubudu}e bitiformirane od alumnija ovih programavjerujemo da }e ostvariti ovaj cilj.

Ovu VIII generaciju [kole ljudskihprava uspje{no je zavr{ilo 24 polazni-ka/ce iz ~itave Crne: Ahmed Zajmo-vi}, Bisera Hasanbegovi}, Bojana@ivkovi}, Biljana Kecojevi}, DaniloAjkovi}, Danka Kezi}, Dra{ko Vuk~e-vi}, Dra`en Petri}, Irena Kujovi},Rialda Dervi{evi}, Ivana Vuli}, Jelisa-veta Blagojevi}, Maja Vuk~evi}, Ma-rtina Drin~i}, Milena Bubanja, MilenaSavi}, Milo{ Vukanovi}, Nina Delevi},Sanja Drin~i}, Sini{a Gazivoda, FilipBabi}, Ivan Radevi}, Naser Husovi} iTeuta Nuraj.

Opwb!\lpmb!mkvetlji!qsbwb

VIII generacija [kole ljudskih prava

23Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . Ak t i vno s t i NVO

Centar za monitoring (CEMI), upartnerstvu sa regionalnim partner-

ima XY-BIH i IAN, Srbija, od 23. do25.04.2010, organizovao je trening natemu "Pisanje efektivnih prijedlogaprakti~nih javnih politika", kao dio pro-jekta "Ja~anje kapaciteta u zastupanju ipripremi javnih politika koalicije NVOu borbi protiv siroma{tva i socijalneisklju~enosti", koji je finansiran odstrane EU, posredstvom Delegacije EUu Crnoj Gori.

Cilj skupa bio je ja~anjekapaciteta za kreiranje prakti~nih

javnih politika NVO aktivista, kako bise njihovim djelovanjem uticalo napolitiku i izradu zakona u oblastimaobrazovanja, zdravlja i socijalnih pitan-ja. Polaznici seminara bili su delegiranipredstavnici organizacija, potpisnicamemoranduma i ~lanica Koalicije kojese kroz svoje programe, na razli~itena~ine, bave problemom socijalneisklju~enosti i mogu doprinijeti sma-njenju siroma{tva u Crnoj Gori.

U ime CGO-a, u~esnice treningabile su Ana Vujo{evi} i Ivana Tatar,saradnice na programima.

Udru`enje boraca ratova od1990.godine Crne Gore u sarad-

nji s Centrom za gra|ansko obrazo-vanje (CGO), je organizovalo 16. 04.okrugli sto na temu: "Pravda i jed-nak tretman za `rtve ratnih zlo~ina"

U ratovima 1991/1999. godineratne zlo~ine su ~inili pripadnici svihzara}enih strana, a afirmacija istine otim ratovima, individualizacija krivicei jednako uva`avanja ratnih `rtava jenajbolji put ka normalizaciji odnosame|u dr`avama kroz istinskopomirenje gra|ana ovog regiona.

Cilj okruglog stola bio je da sekroz izlaganja, diskusiju i zaklju~ke

uka`e na va`nost neselektivnog pris-tupa istra`ivanju ratnih zlo~ina i go-njenju njihovih po~inilaca u CrnojGori i regionu, kao i na hitnu potre-bu stvaranja uslova za punume|udr`avnu saradnju u istra`ivanjui procesuiranju predmeta ratnihzlo~ina i, u vezi sa tim, tra`enjanestalih lica.

U pripremi okruglog stola, orga-nizatori su iza{li u susret zahtjevuporodica stradalih rezervista biv{eJNA iz Nik{i}ko-[avni~ke grupe daprisustvuju i da se na istom predstaviinformacija o ratnom zlo~inu po~i-njenom nad 14 pripadnika te grupe i

izostanku adekvatnih radnji od stranenadle`nih dr`avnih organa Crne Gorei Hrvatske da se ti zlo~ini istra`e isankcioni{u.

Na okruglom stolu su govorili:Radan Nikoli}, predsjednik Upravnogodbora Udru`enja boraca ratova od1990.godine Crne Gore, DaliborkaUljarevi}, izvr{na direktorka CGO-a,Vukan Kova~, predsjednik Udru`enjalogora{a regije Trebinje, Ton~i Maji},predsjednik Dalmatinskog komiteta zaljudska prava i Veselin Bojovi}, logo-ra{ iz Vojno-istra`nog centra "Lora".

Qsbweb!{b!twf!asuwf!sbuoji!{mp•job

Qspblujwop!ep!vujdbkb!ob!kbwof!qpmjujlf DDoo vvee}}eeggsstteeppeennaa uu~~ee{{}}aa

ggrraa||aannaa

Uokviru projekta "Ja~anje sa-radnje izme|u organizacija

civilnog dru{tva i Skup{tine CrneGore", koji kofinansira EU, posred-stvom Delegacije EU u Crnoj Gori,Centar za razvoj nevladinih orga-nizacija (CRNVO) je 29.04. orga-nizovao jednodnevni trening zapredstavnike organizacija civilnogdru{tva koje se bave demokrati-zacijom i za{titom ljudskih i ma-njinskih prava u vezi sa u~e{}emgra|ana u izradi i sprovo|enju ja-vnih politika.

Trening je vodio predstavnikEvropskog centra za neprofitnopravo, dr DDrraaggaann GGoolluubboovvii}}, saciljem upoznavanja polaznika sapravilima rada Skup{tine, parla-mentarnim procedurama, upo-rednim praksama na regionalnomi me|unarodnom nivou, funkci-ji i zna~aju u~e{}a gra|ana u for-mulisanju javnih politikama kaosastavnog dijela participativnedemokratije, zatim zagovaranju ilobiranju.

U ime CGO-a na treningu jeu~estvovala DDrraaggaannaa OOttaa{{eevvii}}, sa-radnica na projektima.

Sa okruglog stola

24Ev r op sk i pu l s N o 5 5

ap r i l 2 0 1 0 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL MMAASSTTEERRIINN SSOOCCIIAALL PPOOLLIICCYYAANNAALLYYSSIISS ((IIMMPPAALLLLAA))The programme, output of aninteruniversity cooperation organizedjointly by the Research CentreCEPS/INSTEAD (G.D. of Luxembourg)and Leuven University (Belgium), inassociation with Tilburg University(The Netherlands), the University ofNancy II (France) and the Universityof Luxembourg (G.D. ofLuxembourg), leads to an advancedMaster Degree issued by theUniversity of Leuven where theIMPALLA students are registered asregular students.The three major academic objectivesof IMPALLA are:- to offer a solid theoretical founda-

tion in comparative socio-econom-ic policies

- to provide a thorough training inadvanced research methodology

- to give a well-founded expertise inpolicy evaluation.

Limited merit and need based schol-arships are available. Working lan-guage is English. Deadline for appli-cations: 30 May, 2010. For moreinformation please contact:impalla.secretariat@ceps.lu or visithttp://soc.kuleuven.be/impalla

AARRTTIISSTTSS IINN RREESSIIDDEENNCCEE22001111 PPRROOGGRRAAMMMMEEKulturKontakt Austria's "Artists inResidence" - programme provides fora stay of 3 months in Vienna, includ-ing the studio, accommodation,insurance, a monthly grant of €1.000, as well as an exhibition of the

artist's work at the end of the three-months period. Visual artists up to theage of 35 from the following coun-tries in Eastern and South-EasternEurope are eligible to apply: Albania,Armenia, Azerbaijan, Belarus, Bosnia-Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Geo-rgia, Macedonia, Moldova, Monte-negro, Romania, Russia, Serbia, Tur-key, and Ukraine.The prize winners will be selected byan international jury in the beginningof September 2010 and will receive anotice in writing. The results of thejury meeting will also be available onKulturKontakt Austria's webpagewww.kulturkontakt.or.at. The applica-tion should include:- a CV and documentation of artistic

development (in English orGerman; age limit: 35 years)

- 5 - 10 examples of work in theform of photos, folders and/or cat-alogues (max. size A3); no originals

Artwork in the fields of painting,drawing, photography: reproductionsin the form of photos and/or cata-logues (Format: maximum A3). Noslides, CDs or DVDs!Deadline for submission 9 July, 2010.Contact address: application@kul-turkontakt.or.at, KulturKontakt Austria,Kulturforderung + Sponsoring, Uni-versitatsstrasse 5, 1010 Vienna,Austria. For more information,http://www.kulturkontakt.or.at/page.aspx?target=235816

CCOOUURRSSEE OONNHHUUMMAANN RRIIGGHHTTSSThis intensive and interdisciplinarycourse will be held from 1 - 10 July,2010 in Venice Lido (Italy). The goal of

the Venice School is to allow its par-ticipants to be updated on the state-ofthe art debate on human rights issuesand to stimulate a reflexion on theactual challenges faced by humanrights actors worldwide. The school willdevelop around three main themes:Human Rights as Our Responsibility,Human Rights and Business, andHuman Rights and Climate Change. Courses are scheduled to take placein Venice at the premises of theEuropean Inter-University Centre inHuman Rights and Democratisationfor a period of 10 days. The courseswill be taught in English by interna-tionally recognised experts in thefields of human rights belonging toEIUC's partner universities and otherorganisations that support EIUC proj-ects and endeavors.These courses are addressed to post-graduate students from all academicbackgrounds, students from the differ-ent regional masters in human rightsand democratisation, to E.MA alumnias well as to human rights practitionerswilling to deepen and improve theirknowledge in human rights issues. Deadline for applications: 17 May,2010. Contact: veniceschool@eiuc.org

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee eelleekkttrroonnsskkii ~~aassooppiiss kkoojjii iizzllaazzii uu sskkllooppuu EEIICC pprrooggrraammaa,, aa uuzz ppooddrr{{kkuu ffoonnddaacciijjee FFrriieeddrriicchh EEbbeerrtt..IIzzddaavvaa~~ jjee CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee..

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss jjee zzaavveeddeenn uu eevviiddeenncciijjii mmeeddiijjaa MMiinniissttaarrssttvvaa kkuullttuurree ii mmeeddiijjaa ppoodd rreeddnniimm bbrroojjeemm 557788.. UUrreeddnniikk:: VVllaaddaann @@uuggii}};; UUrree||iivvaa~~kkii kkoolleeggiijjuumm:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}},, DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}},,

mmrr VVllaaddiimmiirr PPaavvii}}eevvii}},, mmrr DDrraaggaann SSttoojjoovvii}},, mmrr VVllaaddiimmiirr VVuu~~iinnii}},, PPeettaarr \\uukkaannoovvii}}TTeehhnnii~~kkii uurreeddnniikk:: BBllaa`̀oo CCrrvveenniiccaa;; PPrreevvoodd:: mmrr VVeerraa [[}}eeppaannoovvii}};; LLeekkttuurraa ii kkoorreekkttuurraa:: CCGGOONNjjeeggoo{{eevvaa 3366//II;; TTeell//ffaaxx:: 002200//666655-111122,, 666655-332277;; EE-mmaaiill:: eepp@ccggoo-ccccee..oorrgg,, iinnffoo@ccggoo-ccccee..oorrgg

EEIICC BBiilltteenn - EEvvrrooppsskkii ppuullss mmoo`̀eettee pprreeuuzzeettii nnaa wwwwww..ccggoo-ccccee..oorrgg