Европске силе после уједињења Немачке и Италије - нова слика

Старог континента

Велика Британија;

- најразвијенија индустријска сила Европе

- окончана су колонијална освајања - империја у "којој сунце никада не залази"1

- монархистичко уређење

- политичка власт у сконцентрисана у парламенту, који је дводомни

- поред либералне и конзервативне странке, јавља се и лабуристичка

(радничка) партија, која иницира поправљање положаја нижих слојева; ублажавају се

огромне социјалне разлике

- долази до успона средње класе и поправљања положаја нижих слојева

- уводи се обавезно основно образовање, старосне пензије за најсиромашније,

осигурање радника у случају болести

- захваљујући индустријској револуцији и сировинама из колонија, британска

економија је називана и "радионицом света"

- земља са највећим банкарским капиталом

- краљица Викторија (1837 - 1901) - "викторијанско доба"

Француска;

- једина има републиканско уређење међу великим силама тог времена2

- парламент је такође дводомни

- на челу државе је председник који се бира на 7 година

- земљу потресају финансијске и политичке кризе, попут "афере Драјфус"

(Француска је на ивици грађанског рата)

- остварује се привредни, културни и научни напредак, а и поред криза бележи

се економски раст, па је француска економија 3. у Европи

- Француска проширује колонијалне поседе у Индокини и Северној Африци

- главни ривал Француској је Немачка и њен канцелар Бизмарк3; након пораза у

француско-пруском рату (1871), Француска губи Алзас и Лорену

1 Британија има 3 групе колонија: прву чине поседи у Јужној Африци (Кејп и Натал), Канада, Аустралија и Нови Зеланд, који су скоро па независни, другу групу чини Индија, а трећу стратешке тачке попут Гибралтара, Малте, Адена, Хонг Конга, као и старе колоније у Западној Индији и Карибима

2 Осим Француске, има га и Швајцарска, а од 1910. и Португал3 Бизмарк се послужио фалсификатом у тзв. Емској депеши, што је довело до избијања рата

Немачка;

- водећа копнена војна сила у Европи, а ради се и на стварању велике

поморске флоте

- изузетан развој индустрије доводи Немачку до места 2. економске силе у

Европи

- Немачка стиче и прве колоније 1884. (југозападна Африка, Того и Камерун)

- Немачка није потпуно централизована држава, већ покрајине имају извесну

аутономију

- на челу државе стајао је цар

- парламент је дводомни (Рајхстаг)

- влада је одговорна цару, а не парламенту

- кључне личности су цар Вилхелм II (1888-1918) и канцелар Ото фон

Бизмарк (1871-1890)

- привредни напредак је у тешкој индустрији (гвожђе, челик, угаљ), али и у

електро и хемијској индустрији

- држава улаже у квалитетно образовање, које је постало најприступачније у

Европи

Аустроугарска;

- након пораза у рату са Пруском (1866), долази до преуређења државе -

дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) постаје Аустро-Угарска

Нагодбом (1867)

- постала је другоразредна сила у односу на западноевропске државе и

Немачку и у политичком и у економском смислу

- називала се и "двојна монархија"

- састојала се од две целине: аустријске и угарске

- заједничка министарства: војске, финансија и спољних послова, а заједнички

је и владар који се у Аустрији називао царем, а у Угарској краљем - Франц

Јозеф/Фрањо Јосиф (1848-1916)

- свака земља је имала своју скупштину и владу

- велики проблем националних мањина, које су чиниле готово половину

становништва > идеја о трећем, словенском ентитету унутар монархије (тријализам)

- главни правац ширења био је ка Балкану, оличен у окупацији БиХ (1878) и

анексији (1908)

- привреда је асиметрично развијена: у Аустрији индустрија, у Угарској

пољопривреда

Русија;

- простире се на огромном простору Евроазије

- и поред највећих природних богатстава била је најнеразвијенија међу

великим силама

- задржала је аутократски систем владавине где сва власт припада цару

- огромне социјалне разлике између богатог племства и сиромашних сељака

- држава је посебним мерама подстицала развој привреде: изградњом пруга,

повећањем производње гвожђа и челика, унапређењем пољопривреде, оснивањем

нових предузећа уз помоћ страног капитала

- последња два цара била су Александар III (1881-1894) и Николај II Романов

(1894-1917)

- сузбијана је опозиција тешким мерама: прогонством у Сибир и тешком

робијом > долази до стварања тајних организација које су терором покушавале да

изазову револуцију - прва терористичка организација на свету, "Народна воља",

извршила је атентат на цара Александра II (1881)

- пораз у рату са Јапаном (1904-1905), као и губитак луке Порт Артур на

Далеком истоку и права на коришћење железница, доводе до експлозије

незадовољства > цар Николај под притиском уводи парламент (Думу)

- парламент има само саветодавни карактер, док извршна и законодавна власт

остају у рукама цара