Evropska Povelja o Rodnoj Ravnopravnosti

EVROPSKA POVELJA ORODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

NA LOKALNOM NIVOU

EVROPSKA POVELJAO RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

NA LOKALNOM NIVOU

EVROPSKA POVELJAO RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

NA LOKALNOM NIVOU

Za lokalne i regionalne uprave,u cilju usmeravanja njihovih snaga

i partnerstava ka postizanjuvee ravnopravnosti

Povelju sastavio i predstavio Savet evropskih optina i regija sa partnerima

EVROPSKA POVELJAO RODNOJ RAVNOPRAVNOSTINA LOKALNOM NIVOU

IzdavaStalna konferencija gradova i optinaMakedonska 22/VIII11000 Beograd

Glavna i odgovorna urednicaZorica Vukeli

PriredioVladimir Jovanovi Grafiki dizajnAtelje

tampaAteljewww.atelje.biz

Tira: 500 primeraka

ISBN 978-86-82455-69-1

5Sadraj

Predgovor ............................................................................................................7

Uvod .....................................................................................................................9

Preambula ..........................................................................................................13

Naela .................................................................................................................19

Implementacija povelje i njenih odredaba ..................................................23

Demokratska odgovornost ............................................................................27

Politika uloga ..................................................................................................28

Opti okvirza ravnopravnost .........................................................................33

Uloga poslodavca .............................................................................................36

Javne nabavke i ugovaranje .............................................................................38

Uloga pruanja usluga .....................................................................................40

Planiranje i odrivi razvoj ...............................................................................48

Uloga nadzornog tela ......................................................................................52

Bratimljenje (twinning) i meunarodna saradnja .....................................53

7Predgovor

Rodna ravnopravnost pretpostavlja da mukarci i ene imaju jednake preduslove za ostvarivanje ljudskih prava.

Osim toga, rodna ravnopravnost pretpostavlja i da postoje jednake mogunosti za mukarce i ene da doprinesu kulturnom, politikom, ekonomskom, socijalnom i nacionalnom napretku, kao i da imaju identine mogunosti da uivaju sve koristi i benefi cije od napretka jedne zajednice.

Upravo iz ovih razloga, Savet evropskih optina i regiona (CEMR), kao asocijacija lokalnih i regionalnih vlasti iz preko trideset zemalja Evrope, usvojio je 2006. godine Evropsku povelju o jednakosti muka-raca i ena u lokalnom ivotu.

Povelja je predstavljena na estoj evropskoj ministarskoj konferenciji Sa-veta Evrope o ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca, odranoj 8. i 9. juna 2006, u Stokholmu, kao i Odboru evropskog parlamenta o pravima ena i rodnoj ravnopravnosti, odranoj 12. septembra iste godine u Bri-selu, i u oba sluaja je prihvaena sa velikim interesovanjem.

Do sada je Povelju potpisalo oko 256 evropskih lokalnih i regionalnih uprava.

8Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou

Bez ravnopravnosti u politikom, ekonomskom i bilo kom drugom obliku odluivanja, ne postoji mogunost da rodna ravnopravnost bude integrisana u kreiranje politika vlade. Bez aktivnog uea ena u procesu izgradnje naeg drutva kao modernog, evropski profi lisanog i demokratskog, nije mogue ostvarivanje demokratije, ravnopravnosti i napretka drutva.

Ova publikacija predstavlja doprinos Stalne konferencije gradova i optina u procesu opte ravnopravnosti polova i ukljuivanju ena u drutveni, politiki, ekonomski i javni ivot Srbije, u cilju upoznavanja aktera koji su ukljueni u proces kreiranja politika sa standardima u ovoj oblasti.

Generalni sekretarore Stanii

9Uvod

Evropska Povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou namenje-na je lokalnim i regionalnim upravama Evrope, koje se njenim potpisi-vanjem, javno obavezuju da e slediti principe rodne ravnopravnosti i sprovoditi odredbe propisane Poveljom u svojim sredinama.

U cilju pruanja podrke primeni ovih principa, svaka potpisnica Pove-lje e pripremiti Akcioni plan, koji e odreivati prioritete, aktivnosti i sredstva za njegovo sprovoenje.

Potpisnice e takoe biti u obavezi da se poveu sa svim relevantnim in-stitucijama i organizacijama u svojoj zemlji kako bi na najbolji mogui nain promovisale najbolje prakse u pogledu istinske ravnopravnosti.

Povelja je sastavljena u okviru ciljeva projekta (2005-2006) Saveta evropskih optina i regiona u saradnji sa dole navedenim partnerima. Projekat je finan-sirala Evropska komisija, kroz svoj Peti program rodne ravnopravnosti.

* * * * * *Rodna ravnopravnost predstavlja fundamentalno pravo za sve i od sutinskog je znaaja za svaku demokratsku sredinu. Da bi ovo pravo bilo ostvareno,

10

Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou

ono mora biti ne samo prepoznato s pravne strane, ve i uspeno primenjeno na sve aspekte politikog, ekonomskog, drutvenog i kulturnog ivota.

Uprkos brojnim primerima zvaninog priznanja i pomaka na tom polju, rodna ravnopravnost jo uvek nije prisutna u svakodnevnom ivotu. U praksi, ene i mukarci nemaju ista prava. Drutvene, politike, ekonom-ske i kulturne nejednakosti su i dalje prisutne primer za to su razlike u platama i nejednaka zastupljenost u politikom ivotu.

Ove neravnopravnosti su zapravo rezultat drutvenih oblika izgraenih na osnovu brojnih stereotipa prisutnih u porodici, obrazovanju, kultu-ri, medijima, poslovnom svetu, drutvenim organizacijama... u mnogim oblastima u kojima je mogue delovati kroz usvajanje novog pristupa i strukturalnih promena.

Svi aspekti vlasti bliski ljudima, lokalna i regionalna vlast, predstavljaju najpogodnije tle za borbu protiv upornog irenja neravnopravnosti, kao i za propagiranje istinski ravnopravnog drutva. One su u poziciji da putem svojih nadlenosti i saradnje sa najrazliitijim lokalnim akterima, preduzmu konkretne korake ka postizanju ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

Princip supsidiarnosti je od posebnog znaaja za praktinu primenu pra-va na rodnu ravnopravnost. Ovaj princip se odnosi na sve nivoe vlasti evropsku, dravnu, regionalnu ili lokalnu. Iako se odgovornosti evropske lokalne i regionalne vlasti razlikuju, zajedniko im je da mogu i moraju igrati pozitivnu ulogu u promociji ravnopravnosti u praksi i na taj nain uticati na svakodnevni ivot svojih graana.

Naela lokalne i regionalne samouprave su takoe usko povezana sa prin-cipom supsidiarnosti.. Povelja lokalne samouprave Saveta Evrope iz 1985. godine koju je potpisala i ratifikovala veina evropskih zemalja, stavlja akcenat na pravo i sposobnost lokalnih vlasti da u skladu sa zakonom regu-liu i upravljaju znatnim delom javnih poslova u skladu sa interesom lokal-nog stanovnitva. Sprovoenje i promovisanje prava na ravnopravnost mora predstavljati sr ovog koncepta lokalne samouprave.

11


Lokalna i regionalna demokratska vlast mora izabrati najbolja reenja po pitanju najvanijih aspekata svakodnevnog ivota kao sto su stanovanje, sigurnost, javni saobraaj, zapoljavanje ili zdravstvo.

Takoe, vee uee ena u razvoju i implementaciji lokalne i regionalne politike omoguava da njihovo ivotno iskustvo, sposobnost i kreativ-nost budu uzeti u obzir.

Ako elimo da stvorimo drutvo zasnovano na ravnopravnosti, veo-ma je vano da lokalna i regionalna vlast uzme u obzir pitanje rodne pripadnosti i njihovih strategija, organizacije i prakse. A u dananjem i sutranjem svetu, pravo na ravnopravnost izmeu mukaraca i ena je takoe klju naeg ekonomskog i drutvenog uspeha ne samo na evropskom i dravnom nivou, ve i u regionu, gradovima i lokalnim zajednicama.

* * * * * *Savet evropskih optina i regiona, kao i njegov odbor ena izabranih predstavnika lokalnih i regionalnih vlasti, ve dugi niz godina aktivno promoviu ravnopravnost ena i mukaraca na lokalnom i regionalnom nivou. 2005. godine Savet je pokrenuo konkretnu inicijativu za evropske lokalne i regionalne vlasti: grad za ravnopravnost. Promocijom dobre prakse odreenih evropskih gradova i optina, grad za ravnopravnost predlau se naini za sprovoenje strategija koje se tiu rodne ravno-pravnosti na lokalnom i regionalnom nivou. Ova Povelja se nadovezuje na ta dostignua.

Uloga lokalnih i regionalnih uprava u promociji rodne ravnoprav-nosti je utvrena Svetskom deklaracijom Meunarodnog saveza lo-kalnih vlasti (IULA) o enama u lokalnoj upravi koja je usvojena 1998. godine. Odravanje ravnopravnost izmeu ena i mukaraca je jedan od glavnih ciljeva nove svetske organizacije, Ujedinjeni gradovi i lokalne vlasti.

12


13

Preambula

Savet evropskih optina i regiona, koji predstavlja evropske lokalne i re-gionalne uprave, sarauje sa sledeim partnerima:

Nacionalna asocijacija optina u republici Bugarskoj (National Associ-ation of Municipalities in the Republic of Bulgaria)

Savez kiparskih optina

Savez gradova i zajednica Republike eke (SMO CR)

Asocijacija finskih lokalnih i regionalnih vlasti

Francuski sektor CEMR (AFCCRE)

Nemaki sektor CEMR (RGRE)

Centralni savez optina i zajednica Grke (KEDKE)

Maarska nacionalna asocijacija lokalnih vlasti (TOOSZ)

Italijanski sektor CEMR (AICCRE)

14


Toskanska federacija AICCRE

Asocijacija gradova i optina Luksemburga (SYVICOL)

Asocijacija gradova Poljske (ZMP)

panska federacija optina i pokrajina (FEMP)

Baskijska asocijacija optina (EUDEL)

Grad Be

Grad Sen an de la Ruel

Grad Franfurt na Majni

Grad Cartagina

Grad Valensija

Agencija za vreme i mobilnost Belfort-Monbejar

Stalni odbor evro-mediteranskog partnerstva lokalnih i regionalnih vlasti (COPPEM)

Imajui na umu da su Evropska zajednica i unija utemeljene na funda-mentalnim pravima i slobodama ukljuujui i zalaganje za rodnu ravno-pravnost, kao i da je evropsko zakonodavstvo osnova napretka postignu-tog u ovoj oblasti u Evropi;

Pozivajui se na meunarodni pravni okvir za ljudska prava Ujedinjenih nacija i posebno na Optu deklaraciju o ljudskim pravima i Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena, usvojenu 1979. godine;

15


Naglaavajui bitan doprinos Saveta Evrope promociji ravnopravnosti ena i mukaraca i lokalne samouprave;

Uzimajui u obzir da ravnopravnost ena i mukaraca podrazumeva e-lju da se sprovedu aktivnosti na tri dodatna aspekta za njeno postizanje, tj. eliminacija direktne neravnopravnosti, iskorenjivanje indirektne ne-ravnopravnosti i izgradnja politike, pravne i drutvene sredine koja e podravati proaktivni razvoj ravnopravne demokratije;

Osuujui (kritikujui) stalnu nedoslednost izmeu de jure prepozna-vanja prava na ravnopravnost i stvarne i uspene primene tog prava;

Imajui u vidu da lokalne i regionalne uprave u Evropi igraju i moraju igrati, kljunu ulogu u primeni prava na ravnopravnost svojih graana i stanovnika, naroito ena i mukaraca, u svim domenima njihove od-govornosti;

Imajui u vidu da je ravnopravno uee i prisustvo ena i mukaraca u upravi i na vodeim pozicijama od sutinskog znaaja za demokratiju;

Vodei se primerom Konvencije o uklanjanju svih oblika diskriminacije ena iz 1979. godine, Pekinkom deklaracijom i platformom za aktivno-sti UN iz 1995., i Rezolucijom 23. specijalne sednice Generalne skup-tine iz 2000. (Peking + 5), Poveljom osnovnih prava Evropske unije, Preporukama Saveta iz decembra 1996. o ravnopravnom ueu ena i mukaraca u upravi i Svetskom deklaracijom meunarodne unije lokal-nih vlasti o enama u lokalnim vladama, iz 1998;

Sa eljom da obelei 25.-ogodinjicu stupanja na snagu Konvencije UN o uklanjanju svih oblika diskriminacije ena od septembra 1981, donosi ovu Evropsku povelju o ravnopravnosti ena i mukaraca na lo-kalnom nivou i poziva lokalne i regionalne uprave u Evropi da potpiu i sprovedu ovu Povelju.

16


19

Naela

Potpisnici ove Povelje o ravnopravnosti ena i mukaraca na lokalnom nivou prepoznaju sledea naela kao fundamentalna za nae aktivnosti:

1. Ravnopravnost ena i mukaraca je fundamentalno pravo Lokalne i regionalne uprave moraju ovo pravo sprovoditi u svim dome-

nima svoje odgovornosti, ukljuujui obavezu da eliminiu sve oblike diskriminacije, bila ona direktna ili indirektna.

2. Da bi rodna ravnopravnost bila zagarantovana, moraju se reavati pitanja viestruke diskriminacije i hendikepa

Viestruka diskriminacija i hendikep bazirani na, osim rodnim, razlikama u rasi, boji, etnikoj i drutvenoj pripadnosti, genetskim karakteristikama, jeziku, veri ili verovanju, politikom ili drugom miljenju, pripadnosti nacionalnoj manjini, imovini, roenju, invaliditetu, starosti, seksualnoj orjentaciji ili drutveno-ekonomskom statusu, moraju takoe biti uzeti u obzir prilikom reavanja pitanja ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

3. Podjednako uee ena i mukaraca u procesima odluivanja je preduslov za demokratsko drutvo

Pravo na ravnopravnost ena i mukaraca zahteva da lokalne i regionalne vlasti preduzmu sve odgovarajue mere i usvoje sve potrebne strategije u cilju promovi-sanja podjednake zastupljenosti i uea ena i mukaraca u svim sferama uprave.

20


4. Eliminisanje rodnih stereotipa je fundamentalno za postizanje ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca

Lokalne i regionalne vlasti moraju podsticati eliminaciju stereotipa i prepreka na kojima se temelje nejednakosti u pogledu statusa i polo-aja ena i koji poveavaju nejednako vrednovanje uloga ena i mu-karaca u politikom, ekonomskom, drutvenom i kulturnom smislu.

5. Uvrivanje rodnih stavova u sve aktivnosti lokalne i regionalne uprave je neophodno u procesu poboljanja ravnopravnosti izme-u ena i mukaraca

Stanovita rodne ravnopravnosti moraju biti uzeta u obzir prilikom sastavljanja strategija, metoda i instrumenata koji utiu na svakod-nevni ivot lokalnog stanovniva na primer, kroz primenu tehnika rodne konvencionalizacije1 i rodnog prorauna2. Iskustvo ena na lokalnom nivou, ukljuujui i njihove ivotne i radne uslove, moraju biti analizirani i uzeti u obzir.

6. Pravilno obezbeivanje resursa za akcioni plan i program je ne-ophodan alat u unapreivanju rodne ravnopravnosti

Lokalne i regionalne uprave moraju sastaviti akcioni plan i program ravnopravnosti, koji obuhvata dovoljno finansijskih i ljudskih resursa koji su potrebni za njegovo sprovoenje.

Ova naela ine osnovu odredaba navedenih u III delu ovog dokumenta.

1 Rodna konvencionalizacija (Gender Mainstreaming): U julu 1997. godine, Savet UN za ekonomiju i drutvo (ECOSOC) definisalo je koncept rodne konvencionalizacije kao na sledei nain: Konven-cionalizacija rodnog stava je proces procene uesa ena i mukaraca u svakoj od planiranih aktivnosti, ukljuujui zakonodavstvo, strategije ili programe, u bilo kojoj oblasti i na svim nivoima. To je strategija koje ini svako iskustvo ene kao i mukarca integralnim delom planiranja, sprovoenja, praenja i evaluacije planova i programa u svim politikim, ekonomskim i drutvenim sferama, od kojih i ene i mukarci imaju jednake koristi, a neravnopravnost se dalje ne iri.

2 Rodni proraun (Gender budgeting): Rodni proraun je primena rodne konvencionalnosti u budetskom procesu. To podrazumeva procenu budeta na rodnim osnovama, ugraivanjem rodne strategije u sve nivoe budetskog procesa, kao i restrukturiranjem prihoda i trokova u cilju promovisanja rodne ravnopravnosti.

23

Implementacija povelje i njenih odredaba

Potpisnici se obavezuju da e preduzeti sledee korake u cilju implemen-tacije odredaba ove Povelje:

1. Svaki potpisnik Povelje e, u prihvatljivom vremenskom okviru (ne vie od dve godine od datuma potpisivanja) razviti i usvojiti Akcioni plan ravnopravnosti i nadalje ga primenjivati.

2. Akcioni plan ravnopravnosti e definisati ciljeve i prioritete potpisni-ka, zatim mere planirane za sprovoenje, kao i dodeljena sredstva za sprovoenje Povelje i njom propisanih ciljeva. Plan e takoe defini-sati i vreme za implementaciju. Ako potpisnik ve poseduje Akcioni plan ravnopravnosti, u tom sluaju e ga samo uskladiti sa relevan-tnim pitanjima koja se obrauju u Povelji.

3. Svaki potpisnik e vriti detaljne konsultacije pre usvajanja svog Ak-cionog plana ravnopravnosti, a nakon usvajanja e ga i predstaviti ra-zliitim stranama. Takoe e redovno izvetavati javnost o napretku postignutom kroz implementaciju plana.

4. Svaka potpisnica e vriti reviziju svog Akcionog plana u skladu sa situacijom i sastavie plan za svaki naredni period.

24


5. Svaka potpisnica se slae da e u naelu da delovati u skladu sa od-govarajuim sistemom evaluacije koji e biti uspostavljen kako bi se omoguila procena napretka pri sprovoenju ove Povelje, kao i da prui pomo lokalnim i regionalnim upravama irom Evrope pri meusobnoj razmeni iskustava o efektnim nainima postizanja vee ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca. Potpisnica e takoe omoguiti da njen Akcioni plan i svi drugi relevantni javni materi-jali budu dostupni u te svrhe.

6. Svaka potpisnica e pismeno obavestiti Savet evropskih optina i re-giona o potpisivanju Povelje, datumu i kontaktu za buduu saradnju vezane za Povelju.

IIIDEO

27

Demokratska odgovornost

lan 1

1. Potpisnica priznaje da je pravo na ravnopravnost ena i mukaraca fundamentalni preduslov demokratije i da demokratsko drutvo ne moe priutiti da se sposobnost, znanje, iskustvo i kreativnost ena zanemari. S tim u vezi, potpisnica mora na osnovu ravnopravnosti obezbediti ukljuenje, prisustvo i uese ena iz razliitih miljea i sta-rosnih grupa u sve sfere politikog i javnog upravljanja.

2. Potpisnica, kao demokratski izabrano telo odgovorno za obezbei-vanje blagostanja svog naroda i oblasti, obavezuje se da e se zalagati i unaprediti praktinu primenu ovog prava u svim sferama aktivnosti kao demokratski predstavnik lokalne zajednice, telo koje obezbeuje i prua usluge, planira i regulie, kao i u svojstvu poslodavca.

28

Politika uloga

lan 2 Politiko uee

1. Potpisnica priznaje jednako pravo ena i mukaraca da glasaju, budu kandidati i vre funkciju na koju su izglasani.

2. Potpisnica priznaje jednako pravo ena i mukaraca da uestvuju u izradi i sprovoenju strategija, da vre javnu funcije i sve druge funk-cije na svim nivoima uprave.

3. Potpisnica priznaje princip podjednakog uea u svim izabranim i javnim upravnim organima.

4. Potpisnica se obavezuje da e preduzeti sve prihvatljive mere u cilju obezbeivanja podrke svim gore navedenim pravima i principima, ukljuujui: Podsticanje ena da se prijavljuju za glasanje, da koriste svoja gla-

saka prava i da se kandiduju za javnu funkciju; Podsticanje politikih partija i grupa da usvoje i sprovedu naela

podjednakog uea ena i mukaraca; Podsticanje politikih partija i grupa da preduzmu sve zakonske

korake, ak i usvajanjem kvota tamo gde je potrebno, kako bi se poveao broj odabranih, a potom i izglasanih ena kandidata;

29


Regulisanje sopstvenih procedura i standarda poslovanja, tako da potencijalni kandidati i izabrani predstavnici nisu hendike-pirani stereotipnim oblicima ponaanja i jezika, ili uznemira-vanjem;

Usvajanje mera koje omoguuju izabranim predstavnicima da usklade svoj privatni, poslovni i javni ivot, na primer, obezbe-divi takav raspored radnih obaveza i metoda da svaki izabrani predstavnik ima priliku da u potpunosti uestvuje.

5. Potpisnica se obavezuje da e promovisati i primenjivati naela jed-nakog uea ena i mukaraca u svojim upravnim i savetodavnim organima, kao i eksternim telima.

Meutim, tamo gde trenutno ne postoji jednako uee ena i mu-karaca, uprava e sprovesti gore navedeno po nita manje povoljnom osnovu za rod u manjini od trenutnog rodnog odnosa.

6. Potpisnica se dalje obavezuje da e obezbediti da nijedna javna ili po-litika pozicija na koju bira ili postavlja predstavnika nije, u naelu ili praksi, ograniena ili predviena za samo jedan rod, zbog stereoti-pnih stavova.

lan 3 Uee u politikom i graanskom ivotu

1. Potpisnica priznaje pravo graana da uestvuju u radu javnih poslova kao fundamentalno demokratsko naelo, kao i to da ene i mukarci imaju pravo podjednakog uea u upravi i javnom ivotu njihovih regiona, optina, i lokalnih zajednica.

2. U odnosu na razliite oblike uea u javnim poslovima, na primer preko savetodavnih odbora, saveta suseda, elektronskog uea ili vebi planiranja uea, potpisnica se obavezuje da e se zalagati za ravnopravno uee ena i mukaraca u praksi. Tamo gde postojei oblici uea ne vode do pomenute ravnopravnosti, potpisnica se obavezuje da e razviti i testirati nove metode.

30


3. Potpisnica se obavezuje da e promovisati aktivno uee u svom politikom i graanskom ivotu ena i mukaraca iz svih sektora zajednice, naroito onih ena i mukaraca iz manjinskih grupa koji inae ne bi bili ukljueni.

lan 4 Javno obavezivanje na ravnopravnost

1. Potpisnica e se kao demokratski voa i predstavnik svoje zajednice i teritorije, formalno javno obavezati da e sprovoditi principe ravno-pravnosti izmeu ena i mukaraca na lokalnom nivou, ukljuujui: Objavu potpisivanja ove Povelje, a zatim i debate i usvajanja od

strane svog najvieg predstavnikog tela; Obavezivanje da e ispuniti sve odredbe ove Povelje i da e javno

podnositi redovne izvetaje o postignutom napretku pri sprovo-enju svog Akcionog plana za ravnopravnost;

Obavezivanje da e potpisnica i njeni izabrani lanovi biti dosled-ni i podravati obrasce dobrog ponaanja, u odnosu na rodnu rav-nopravnost.

2. Potpisnica e u toku svog demokratskog mandata nastojati da podstakne druge politike i javne institucije i privatna tela kao i graanske organiza-cije, da se prikljue praktinoj primeni prava na rodnu ravnopravnost.

lan 5 Saradnja sa partnerima na obezbeivanju ravnopravnosti

1. Potpisnica e saraivati sa svim svojim partnerima, od dravnih i pri-vatnih sektora do civilnih drutvenih organizacija, kako bi se obez-bedila vea ravnopravnost izmeu ena i mukaraca u svim ivotnim aspektima u toj oblasti.

2. Potpisnica e se konsultovati sa svojim partnerskim telima i organiza-cijama, ukljuujui i svoje drutvene partnere, oko razvoja i prerade svog Akcionog plana za ravnopravnost kao i drugih vanih pitanja vezanih za ravnopravnost.

31


lan 6 - Suprotstavljanje stereotipima

1. Potpisnica se obavezuje da e, koliko je to mogue, spreavati i boriti se protiv predrasuda, praksi i upotrebe jezika i predstava baziranih na ideji superiornosti ili inferiornosti jednog od dva pola, ili na stereoti-pnim ulogama ena ili mukaraca.

2. S tim u vezi, potpisnica e se postarati da je njena javna i interna ko-munikacija potpuno u skladu sa ovom odredbom, kao i da promovie pozitivne rodne prilike i primere.

3. Potpisnica e takoe pomoi svom osoblju, kroz treninge i druga sredstva, da prepozna i eliminie stereotipne stavove i ponaanja, i prema tome prilagodi obrasce ponaanja.

4. Potpisnica e sprovesti aktivnosti i kampanje u cilju podizanja svesti graana o tetnoj ulozi rodnih stereotipa u postizanju ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

lan 7 Dobra uprava i savetovanje

1. Potpisnica priznaje pravo ena i mukaraca da se njihova pitanja reavaju ravnopravno, nepristrasno, pravino i u prihvatljivom roku, ukljuujui: Pravo da se njihova re uje pre donoenja bilo kakve individualne

odluke nepovoljne po njih; Dunost nadlenog organa da obrazloi svoju odluku; Pravo na informaciju od vanosti o stvarima koje se na njih odnose.

2. Potpisnica prihvata da e se irom sfere njenih nadlenosti, kvalitet stra-tegija i upravljanja najverovatnije poboljati ukoliko svi na koje se one odnose budu imali priliku da u odluujuoj fazi budu konsultovani, kao i da je vano da enama i mukarcima u praksi bude dat jednak pristup relevantnim informacijama i podjednaka mogunost reagovanja.

32


3. Potpisnica se stoga obavezuje da e sprovoditi sledee korake ukoliko se ukae potreba: Omoguiti da plan pruanja informacija uvrsti potrebe ena i

mukaraca, ukljuujui i njihove metode pristupa informacijama i komunikacionim tehnologijama;

Tamo gde e doi do konsultacija, onima iji stavovi imaju naj-manje prilike da se uju, bude omogueno ravnopravno uee u procesu konsultacija, kao i da e se sprovesti zakonite aktivnosti koje e omoguiti da se to zaista i dogodi;

Po potrebi obavljati posebne konsultacije za ene.

33

Opti okvir za ravnopravnost

lan 8 Opte odredbe

1. Potpisnica e, u skladu sa svojim nadlenostima, priznati, poto-vati i primenjivati relevantna prava i principe ravnopravnosti iz-meu ena i mukaraca i boriti se protiv rodnog hendikepa i dis-kriminacije.

2. Odredbe propisane ovom Poveljom primenjuju se na potpisnicu samo tamo gde one ili njihovi relevantni aspekti, potpadaju pod nje-ne pravne moi.

lan 9 Rodna procena

1. Potpisnica se obavezuje, u skladu sa svojim nadlenostima, da e vriti rodnu procenu, kao to je utvreno ovim lanom.

2. U tu svrhu, potpisnica e sastaviti program implementacije rodnih procena, u skladu sa svojim prioritetima, sredstvima i vremenskim okvirom koje e uvrstiti ili uzeti u obzir u svom Akcionom planu za ravnopravnost.

34


3. Rodna procena e ukljuiti sledee korake kao relevantne: Reviziju postojeih strategija, procedura, praksi, metoda i obima

upotrebe, kako bi se procenilo da li postoji bilo kakva nepraved-na diskriminacija, da li su bazirane na rodnim stereotipima i da li na adekvatan nain uzimaju u obzir sve specifine potrebe ena i mukaraca;

Reviziju raspodele sredstava, finansijskih i onih drugih, u gore na-vedene svrhe;

Identifikaciju prioriteta i po potrebi, ciljeva, kako bi se reavala relevantna pitanja proistekla iz ovih revizija, kao i prepoznavanja poboljanja u pruanju usluga

U ranoj fazi, procenjivanje svih znaajnih ponuda za nove ili iz-menjene strategije, procedure i izmene u raspodeli sredstava, radi utvrivanja njihovog potencijalnog uticaja na ene i mukarce i donoenja konanih odluka u svetlu ovih procena;

Svoenje potreba ili interesa onih koji su iskusili viestruku diskri-minaciju ili hendikep.

lan 10 Viestruka diskriminacija ili hendikep

1. Potpisnica prepoznaje da je zabranjena diskriminacija po svakom osnovu, kao to je pol, rasa, etnika pripadnost ili poreklo, genetske karakteristike, jezik, religija ili verovanje, politiko ili drugo milje-nje, pripadnost nacionalnoj manjini, imovina, roenje, invaliditet, godite ili seksualna orijentacija.

2. Potpisnica dalje prepoznaje da je, uprkos ovoj zabrani, mnogo ena i mukaraca viestruko diskriminisano ili hendikepirano, ukljuujui i drutveno-ekonomski hendikep, to direktno utie na njihovu mogu-nost da koriste druga prava utvrena i propisana ovom Poveljom.

3. Potpisnica se obavezuje da e, u domenu svojih nadlenosti, preduze-ti sve prihvatljive mere u borbi protiv posledica viestruke diskrimi-nacije ili hendikepa, ukljuujui:

35


Mogunost reavanja pitanja viestruke diskriminacije ili hendike-pa u svom Akcionom planu za ravnopravnost i rodnoj proceni;

Mogunost da se pitanja koja proistiu iz viestruke diskriminaci-je ili hendikepa uzmu u obzir prilikom sprovoenja aktivnosti ili mera utvrena drugim lanovima ove Povelje;

Sprovoenje kampanja javnog informisanja u borbi protiv stereo-tipa i promovisanje jednakih tretmana za one ene i mukarce koji su moda bili rtve viestruke diskriminacije ili hendikepa;

primena posebnih mera u reavanju odreenih potreba ena i mukaraca migranata.

36

Uloga poslodavca

lan 11

1. Potpisnik u ulozi poslodavca priznaje pravo rodne ravnopravnosti u svim aspektima zapoljavanja, ukljuujui organizaciju i uslove rada.

2. Potpisnik priznaje pravo na usklaivanje profesionalnog, drutvenog i privatnog ivota, pravo na dostojanstvo i bezbednost na radnom mestu.

3. Potpisnik se obavezuje da e preduzeti sve prihvatljive mere, ukljuu-jui pozitivne aktivnosti u okviru svojih pravnih moi, u cilju prua-nja podrke gore navedenim pravima.

4. Mere iz stava 3 podrazumevaju i sledee:a) reviziju relevantnih strategija i procedura vezanih za zapoljavanje

u svojoj organizaciji, kao i razvoj i sprovoenje dela o zapolja-vanju iz svog Akcionog plana za ravnopravnost u cilju reavanja neravnopravnosti u prihvatljivom vremenskom periodu i izmeu ostalog: Jednakih plata, ukljuujui jednake plate za rad od jednake

vrednosti, Revizije plata, nagrada, platnog sistema i honorara,

37


Mera kojima se obezbeuje fer i jasno unapreenje i razvoj kari-jernih prilika,

Mera kojima se obezbeuje podjednako uee ena i mukara-ca na svim nivoima, naroito kojima se reava svaka nejednakost na viim upravljakim nivoima,

Mere kojima se reava svako razdvajanje posla bazirano na polu, kao i mere kojima se ohrabruju zaposleni da se bave netradicio-nalnim vrstama zaposlenja,

Mere kojima se obezbeuje poteno zapoljavanje,Mere kojima se obezbeuju adekvatni, zdravi i bezbedni uslovi

za rad,Procedure konsultacija sa zaposlenima i njihovim sindikatima

ime se omoguava podjednako uee ena i mukaraca u svim savetodavnim pregovarakim telima.

b) Protivljenje seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, stav-ljajui jasno do znanja da je takvo ponaanje neprihvatljivo, pruajuci podrku rtvama, uvodei i sprovodei jasne strategije obraunavanja sa prestupnicima i podiui svest radnika o ovom problemu;

c) Tenju ka takvoj radnoj snazi na svim nivoima organizacije koja e reflektovati drutvenu, ekonomsku i kulturnu raznolikost nji-hovog lokalnog stanovnitva;

d) mogunost usklaivanja profesionalnog, drutvenog i privatnog ivota:Predstavljanjem strategija koje omoguavaju, gde je to mogue,

prilagoavanje radnog vremena i dogovora oko nege osoba za-visnih od zaposlenih,

Ohrabrivanjem mukaraca da iskoriste svoje pravo odsustva radi nege zavisnih osoba.

38

Javne nabavke i ugovaranje

lan 12.

1. Potpisnica je duna da u procesu sprovoenja zadataka i obaveza ve-zanih za javne nabavke, ukljuujui i ugovore sa dobavljaima, prua-nje usluga ili izvedbu radova, zagovara rodnu ravnopravnost.

2. Pomenuta dunost potpisnice je od posebnog znaaja tamo gde ugo-vorom preputa drugom pravnom licu pruanje relevantnih javnih usluga, za ta je potpisnica odgovorna po zakonu. U takvim sluaje-vima, potpisnica nastoji da pravno lice koje dobije posao (nezavisno od vrste vlasnitva) ima iste obaveze po pitanju zalaganja za rodnu ravnopravnost kao da je potpisnica direktno pruala tu uslugu.

3. Potpisnica se dalje obavezuje da sprovede, gde god je to primenjivo, sledee korake:a) Za svaki posao od vanosti koji eli da sklopi, da razmotri rele-

vantne rodne implikacije i prilike da zagovara ravnopravnost;b) Da omogui da ugovorne odredbe obuhvate ciljeve rodne ravno-

pravnosti;c) Da omogui da ostali uslovi propisani ugovorom koji se odnose

na relevantan posao obuhvate i reflektuju te ciljeve;

39


d) Da iskoristi nadlenost propisanu Zakonom o javnim nabavka-ma Evropske unije da utvrdi uslove rada i uinka koji obuhvataju pitanja od socijalnog znaaja;

e) Da osoblje ili savetnici budu odgovorni za poslove javnih nabav-ki a ugovorni partneri svesni rodne ravnopravnosti u svom poslu, ukljuujui organizovanje treninga u te svrhe;

f ) da odredbe glavnog ugovora ukljue i uslov da su i podizvoai duni da rade u skladu sa obavezom da zagovaraju rodnu ravno-pravnost.

40

Uloga pruanja usluga

lan 13 Edukacija i doivotno uenje

1. Potpisnica priznaje pravo na edukaciju, kao i pravo na pristup svim strunim i stalnim obukama. Potpisnica priznaje bitnu ulogu edu-kacije u pruanju jednakih prilika, sticanju neophodnih ivotnih i radnih sposobnosti, kao i u obezbeivanju novih mogunosti za pro-fesionalno i struno usavravanje u svim ivotnim dobima.

2. Potpisnica se obavezuje da e u okviru svojih nadlenosti, obezbediti ili zagovarati jedaku mogunost edukacije, strune i stalne obuke za ene i mukarce, devojice i deake.

3. Potpisnica prepoznaje potrebu da eliminie svako stereotipno shvata-nje uloge ena i mukaraca u svim oblicima edukacije. Da bi to postigla, potpisnica se obavezuje da e sprovoditi ili zagovarati sledee mere: Reviziju materijala, kolskih i drugih obrazovnih programa i preda-

vakih metoda, kako bi se spreilo stereotipno ponaanje i delovanje, Sprovoenje posebnih aktivnosti kojima se podstie netradicio-

nalni izbor karijere, U okviru kurseva za edukaciju graana, posebno ukljuiti elemen-

te koji istiu znaaj jedakog uea ena i mukaraca u demokrat-skim procesima.

41


4. Potpisnica priznaje da naini na koji su ureene kole i druge obra-zovne ustanove predstavljaju vane modele za decu i mlade. Stoga se obavezuje da e zagovarati podjednako uee ena i mukaraca na svim nivoima kolske organizacije i uprave.

lan 14 - Zdravstvo

1. Potpisnica priznaje pravo svih na visoki nivo fizikog i mentalnog zdravlja i utvruje da je pristup kvalitetnom zdravstvu i leenju, kao i preventivnoj nezi za ene i mukarce od velike vanosti za ostvariva-nje ovog prava.

2. Potpisnica priznaje da lekarske i zdravstvene usluge moraju uzeti u obzir razliite potrebe ena i mukaraca kako bi se obezbedile jed-nake mogunosti za njihovo zdravlje. Potpisnica takoe priznaje da ove potrebe ne proizilaze samo iz biolokih razlika, ve i iz razliitih ivotnih i radnih uslova i stereotipnih ponaanja i pretpostavki.

3. Potpisnica se obavezuje da u okviru svojih dunosti preduzme sve odgovarajue aktivnosti, kako bi promovisala i svojim graanima obezbedila najvii nivo zdravstvene zatite. U tu svrhu, potpisnica e sprovoditi ili zagovarati sledee mere: Ukljuiti rodno pravo prilikom planiranja, finansiranja i pruanja

zdravstvenih i medicinskih usluga, Postarati se da aktivnosti za promovisanje zdravstva, ukljuujui

i one koje imaju za cilj podsticanje zdrave ishrane i vanost fizi-ke aktivnosti, ukljue i prepoznavanje razliitih potreba i poloaja ena i mukaraca,

Postarati se da zdravstveni radnici, ukljuujui i one koji uestvu-ju u promovisanju zdravstva, prepoznaju naine na koje rod utie na medicinsku i zdravstvenu zatitu, kao i da uzmu u obzir razli-ita iskustva ena i mukaraca u tom domenu,

Postarati se da ene i mukarci imaju pristup odgovarajuim in-formacijama o zdravstvu.

42


lan 15 Socijalna zatita i usluge

1. Potpisnica priznaje pravo svih na nunu socijalnu zatitu, kao i na socijalnu pomo u sluaju potrebe.

2. Potpisnica priznaje razliite potrebe ena i mukaraca koje mogu da proi-steknu iz razlika u njihovim drutvenim i ekonomskim prilikama i drugih faktora. Stoga, da bi osigurala jednako pravo ena i mukaraca na socijalnu zatitu i socijalne usluge, potpisnica e sprovesti sve mogue korake da: Ukljui rodno pravo prilikom planiranja, finansiranja i pruanja

socijalne zatite i socijalnih usluga, Obezbedi da oni koji pruaju socijalnu zatitu i usluge prepozna-

ju naine na koje rod utie na ove usluge, kao i da uzmu u obzir razliita iskustva ena i mukaraca u tom domenu.

lan 16 Deija zatita

1. Potpisnica priznaje vanu ulogu koju ima dobar kvalitet i pristupana deija zatita, dostupna svim roditeljima i starateljima bez obzira na nji-hovu finansijsku situaciju, u zalaganju za pravu ravnopravnost izmeu ena i muskarca i mogunosti da usklade svoj posao, javni i privatni ivot. Potpisnica takoe priznaje doprinos koji takva zatita daje ekonomskom i drutvenom ivotu i strukturi lokalne zajednica i drutvu uopte.

2. Potpisnica se obavezuje da joj jedan od prioriteta bude pruanje i za-govor takve deije zatite, direktno ili kroz druge izvore. Dalje se oba-vezuje da podstakne pruanje takve zatite od strane drugih, ukljuu-jui i lokalne poslodavce.

3. Potpisnica takoe priznaje da je odgajanje dece zajednika odgovor-nost ena i mukaraca i uopte drutva, i obavezuje se na borbu protiv rodnog stereotipa da je briga o detetu u glavnom dunost i odgovor-nost ena.

43


lan 17 Staranje o zavisnim osobama

1. Potpisnica priznaje odgovornost ena i mukaraca da se staraju o dru-gim zavisnim osobama osim dece i da ta odgovornost moe uticati na njihovu ulogu u ekonomskom i drutvenom ivotu.

2. Potpisnica takoe priznaje da su te obaveze neproporcionalno pode-ljene, te stoga predstavljaju prepreku postizanju pune ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

3. Potpisnica se obavezuje da e se boriti protiv neravnopravnosti tako to e: Jedan od njenih prioriteta biti da obezbedi i promovie visoki kvalitet

odgovarajue zatite za zavisna lica, direktno ili putem drugih izvora, Obezbediti pomo i mogunosti za lica koja su se nala u drutve-

noj izolaciji zbog staranja o zavisnim licima, Sprovoditi kampanje protiv stereotipa koji podrazumevaju da je

staranje o zavisnim osobama prvenstveno dunost ena.

lan 18 Drutveno prihvatanje

1. Potpisnica priznaje pravo svih na zatitu od siromatva i drutvene iskljuenosti, kao i da su ene uopte sklonije drutvenoj iskljuenosti zato sto imaju manje pristupa sredstvima, robi, uslugama i povoljnim prilikama od mukaraca.

2. Potpisnica se stoga obavezuje da e kroz svoje aktivnosti i usluge, i u saradnji sa drutvenim partnerima, preduzeti mere u okviru sveobu-hvatnog i usklaenog pristupa da: Potpomogne efikasni pristup zaposlenju, stanovanju, obukama,

obrazovanju, kulturi, informacionim i komunikacionim tehnolo-gijama, socijalnoj i zdravstvenoj pomoi svim licima koja ive ili rizikuju da se nau u drutvenoj iskljuenosti ili siromatvu,

44


Prepozna posebne potrebe i poloaj ena u drutvenoj iskljuenosti, Potpomogne integraciju ena i mukaraca migranata, u odnosu

na njihove specifine potrebe.

lan 19 - Stanovanje

1. Potpisnica priznaje pravo na stanovanje kao i da pristup kvalitetnom stanovanju predstavlja jednu od najosnovnijih ljudskih potreba, ne-ophodnih za dobrobit osobe i njene porodice.

2. Potpisnica priznaje da ene i mukarci esto imaju specifine i jasne potrebe vezane za stanovanje koje moraju biti u potpunosti uzete u obzir, ukljuujui i injenicu da:a) u proseku ene imaju manje prihoda i sredstava od mukaraca, te

stoga trae smetaj koji sebi mogu da priute;b) ene su glave domainstava u veini porodica sa jednim rodite-

ljem, kojima je potreban drutveni smetaj;c) Ugroeni mukarci su esto i najbrojniji meu beskunicima.

3. Potpisnica se stoga obavezuje da e, ukoliko je to mogue:a) omoguiti ili potpomoi pronalaenje smetaja adekvatne velii-

ne i standarda, sa pristojnim ivotnim uslovima za sve i dostupim najnunijim uslugama;

b) preduzeti korake u spreavanju beskunitva, a posebno pruiti pomo beskunicima, u skladu sa kriterijumima potrebe, stepena ugroenosti i nediskriminacije;

c) u skladu sa mogunostima, pomoi plaanje smetaja onima bez adekvatnih sredstava.

4. Potpisnica se takoe obavezuje da e obezbediti ili zagovarati jednako pravo ena i mukaraca da budu stanari, imaoci ili na neki drugi nain vlasnici svojih domova, kao i da, u tu svrhu, koristi svoje moi ili uticaj da omogui da ene imaju jednako pravo na hipoteku i druge oblike fi-nansijske pomoi i kredita u svrhu obezbeivanja stambenog prostora.

45


lan 20 Kultura, sport i rekreacija

1. Potpisnica priznaje pravo svih da uestvuju u kulturnom ivotu i ui-vaju u umetnosti.

2. Potpisnica takoe priznaje ulogu sporta koju on ima kada je u pitanju doprinos ivotu jedne zajednice i obezbeivanje prava na zdravstvo kao iz lana 14. Takoe priznaje da ene i mukarci imaju isto pravo na ravnopravan pristup kulturnim, rekreativnim i sportskim aktivnostima i objektima.

3. Potpisnica priznaje da ene i mukarci mogu imati razliita iskustva i interese po pitanju kulture, sporta i rekreacije, i da to moe biti rezul-tat rodnog stereotipnog razmiljanja i delovanja, pa se stoga obavezu-je da e sprovoditi i promovisati mere koje ukljuuju, po potrebi: Obezbediti da ene i mukarci, deaci i devojice imaju podjed-

nak pristup sportskim, rekreativnim i kulturnim objektima i ak-tivnostima,

Podsticati ene i muskarce, deake i devojice da ravnopravno uestvuju u sportskim i kulturnim aktivnostima, ukljuujui i one koje se tradicionalno smatraju enskim ili mukim,

Podsticati umetnike, kao i kulturna i sportska udruenja, da pro-moviu kulturne i sportske aktivnosti koje osporavaju stereotipne stavove o enama i mukarcima,

Podsticati javne biblioteke da osporavaju rodne stereotipe izbo-rom knjiga i drugih materijala.

lan 21 Sigurnost i bezbednost

1. Potpisnica priznaje pravo svake ene i mukarca na bezbednost i slobodu kretanja, kao i da ova prava ne mogu biti slobodno ili jednako sprovoe-na ukoliko ene i mukarci nisu sigurni ili bezbedni, bilo u privatnom ili javnom sektoru, ili ako se ne oseaju sigurno ili bezbedno.

46


2. Potpisnica takoe priznaje da se ene i mukarci, delom zbog razlii-tih obaveza ili ivotnog stila, esto suoavaju sa razliitim problemi-ma u pogledu sigurnosti i bezbednosti, koji se moraju reavati.

3. Potpisnica se stoga obavezuje da e: a) iz perspektive roda analizirati statistiku koja se tie broja i mo-

dela incidenata (ukljuujui ozbiljne prekraje protiv pojedinaca) koji utiu na bezbednost ili sigurnost ena i mukaraca kao i da, ukoliko smatra da je prikladno, izmeri stepen i prirodu straha ili prekraja ili drugih izvora nesigurnosti;

b) Razviti i sprovesti planove, strategije i aktivnosti, ukljuujui i odreena poboljanja stanja ili ureenja lokalne sredine (na pri-mer, saobraajne raskrsnice, parkiralita, ulina rasveta), ili uprav-ljakih i srodnih slubi, u cilju poboljanja praktine bezbednosti i sigurnosti ena i mukaraca, kao i da tei da smanji njihov doiv-ljaj nedovoljne sigurnosti i bezbednosti.

lan 22 Rodno nasilje

1. Potpisnica priznaje da nasilje, zasnovano na rodnim razlikama, koje vie ugrova ene, predstavlja krenje osnovnih ljudskih prava i rue-nje dostojanstva i fizikog i emocionalnog integriteta ljudskog bia.

2. Potpisnica priznaje da rodno nasilje proistie iz ideje prestupnika da je jedan pol superiorniji u odnosu na drugi u kontekstu nejednakog odnosa snaga.

3. Potpisnica se stoga obavezuje da ustanovi i podri strategije i akcije protiv rodnog nasilja, ukljuujui i da: Obezbedi ili potpomogne podrku rtvama, Informie javnost, na svim relevantnim jezicima, o pomoi koja je

obezbeena u toj oblasti, Omogui da profesionalni kadar proe obuku o prepoznavanju

rtava i pomoi,

47


Omogui efektnu saradnju izmeu relevantnih slubi i policije, zdravstvenih i stambenih slubi,

Promovie kampanje o podizanju svesti graana i edukativnih programa usmerenih ka potencijalnim i stvarnim rtvama i pre-stupnicima.

lan 23 Trgovina ljudima

1. Potpisnica priznaje da kriminalna radnja trgovine ljudima, koja vie ugroava ene i devojke, predstavlja krenje fundamentalnih ljudskih prava i naruavanje dostojanstva i fizikog i emocionalnog integriteta ljudskog bia.

2. Potpisnica se obavezuje da ustanovi i podri strategije i akcije u cilju prevencije trgovine ljudima ukljuujui i: Kampanje irenja informacija i podizanja nivoa svesti graana, Programe obuke za profesionalne kadrove odgovorne za prepoz-

navanje i pruanje podrke rtvama, Mere u cilju obeshrabrivanja potranje, Odgovarajue mere pomoi rtvama ukljuujui mogunost lee-

nja, adekvatnog i sigurnog smetaja i prevodilakih usluga.

48

Planiranje i odrivi razvoj

lan 24 Odrivi razvoj

1. Potpisnica priznaje da, u strategijama planiranja i razvoja svojih re-giona u budunosti, principi odrivog razvoja moraju biti u potpu-nosti ispotovani, obuhvativi ravnomernu integraciju ekonomske, drutvene, ekoloke i kulturne dimenzije, i da posebno ukljuuju potrebu za promocijom i postizanjem ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

2. Potpisnica se stoga obavezuje da uvrsti princip ravnopravnosti iz-meu ena i mukaraca kao fundamentalnu dimenziju u sva svoja planiranja ili razvoj strategija u postizanju odrivog razvoja svojih regiona.

lan 25 Urbanizam i lokalno planiranje

1. Potpisnica prepoznaje vanost svog prostornog, transportnog, eko-nomskog razvoja i strategije korienja zemljita i planova za stvara-nje uslova u okviru kojih pravo na ravnopravnost izmeu ena i mu-karaca na lokalnom nivou moe biti u potpunosti primenjeno.

49


2. Potpisnica se obavezuje da e garantovati usvajanje i primenu takvih strategija i planova. Da uzme u obzir potrebu da zagovara efektivnu ravnopravnost u

svim aspektima ivota u lokalnoj zajednici, Da uzme u obzir posebne potrebe ena i mukaraca vezane za, na

primer, zapoljavanje, pristup uslugama, kulturni ivot, obrazo-vanje i porodine obaveze, zasnovane na relevantnim lokalnim i drugim podacima, ukljuujui i rodnu procenu potpisnice,

Da usvoji visoko kvalitetna projektna reenja koja uzimaju u obzir posebne potrebe ena i mukaraca.

lan 26 Mobilnost i transport

1. Potpisnica priznaje da su mobilnost i pristup prevoznim sredstvima nuan uslov u primeni prava, zadataka i aktivnosti ena i mukaraca, ukljuujui i zapoljavanje, edukaciju, kulturu i pristup neophodnim slubama i uslugama. Takoe priznaje da odrivost i uspeh optine ili regiona u mnogome zavisi od stepena razvoja efektivne, visokokvali-tetne transportne infrastrukture i usluga javnog prevoza.

2. Potpisnica takoe priznaje da ene i mukarci esto u praksi imaju razliite potrebe i modele korienja mobilnosti i transporta, a koje su bazirane na faktorima kao to su primanja, starateljske obaveze ili radno vreme, kao i da zbog toga proporcionalno ima vie ena kori-snika javnog prevoza nego mukaraca.

3. Potpisnica se stoga obavezuje:a) da e uzimati u obzir relevantne potrebe i modele korienja tran-

sporta ena i mukaraca, ukljuujui i stanovnike gradskih i rural-nih sredina;

b) da e omoguciti da transportne usluge dostupne graanima u datoj oblasti zadovoljavaju posebne i zajednike potrebe ena i mukaraca, kao i postizanje prave ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca na lokalnom nivou.

50


4. Potpisnica se dalje obavezuje da e se zalagati za progresivan napre-dak usluga javnog prevoza prema i unutar optine, ukljuujui i inter-modalne veze, u cilju zadovoljavanja posebnih i optih potreba ena i mukaraca za redovnim, jeftinim, sigurnim i dostupnim prevozom, kao i u cilju doprinosa odrivom razvoju.

lan 27 Ekonomski razvoj

1. Potpisnica priznaje da je uravnoteen i odriv ekonomski razvoj vi-talna komponenta uspene optine ili regiona, kao i da njene aktiv-nosti i usluge u ovoj oblasti mogu znaajno da doprinesu napretku u ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca.

2. Potpisnica prepoznaje potrebu da povea brzinu i kvalitet zaposle-nja ena, a takoe priznaje i da je stepen rizika od siromatva, pove-zan sa dugoronom nezaposlenou i neplaenim poslom, naroito visok kod ena.

3. Potpisnica se obavezuje da e u potpunosti uvrstiti potrebe i interese ena i mukaraca u svoje aktivnosti i usluge na polju ekonomskog ra-zvoja, kao i prilike da unapredi jednakost meu njima, i da preduzme odgovarajue aktivnosti u tu svrhu. Te akcije mogu da ukljue: Pomo enama preduzetnicama, Finansijsku i drugu pomo preduzeima u cilju promovisanja

rodne ravnopravnosti, Podsticanje obuke ena pripravnika u sticanju vetina i kvali-

fikacija za poslove koji se tradicionalno smatraju mukim ili obrnuto,

Podsticanje poslodavaca da zapoljavaju ene pripravnike u skla-du sa njihovim vetinama, kvalifikacijama i pozicijama koje se tra-dicionalno smatraju mukim i obrnuto.

51


lan 28 - Okruenje

1. Potpisnica priznaje svoju dunost da radi u pravcu postizanja viso-kog nivoa zatite i unapreenja kvaliteta ivotnog okruenja u svojoj optini, ukljuujui lokalne strategije vezane za otpad, buku, kvalitet vazduha, prirodne razlike i uticaj na klimatske promene. Potpisnica priznaje jednako pravo ena i mukaraca da imaju korist od usluga i strategija vezanih za ivotu sredinu.

2. Potpisnica priznaje da se ivoti ena i mukaraca u mnogome razli-kuju, i da se ene i mukarci razlikuju u korienju usluga i javnih ili otvorenih prostora na lokalnom nivou, ili se suoavaju sa razliitim problemima vezanim za okruenje.

3. Potpisnica se u skladu sa tim obavezuje da e, prilikom razvijanja svo-jih strategija i usluga vezanih za okruenje, u potpunosti i jednako voditi rauna o posebnim potrebama u ivotima ena i mukaraca, kao i o principima solidarnosti meu generacijama.

52

Uloga nadzornog tela

lan 29 Lokalna uprava kao nadzorno telo

1. Potpisnica prepoznaje, kroz sprovoenje svojih zadataka i nadle-nosti kao regulatornog tela relevantnih aktivnosti u svojoj optini, vanu ulogu koju igra efektivna kontrola i zatita potroaa u obez-beivanju sigurnosti i dobrobiti lokalnog stanovnitva, kao i da tako ureene aktivnosti mogu imati razliit uticaj na ene i mukarce.

2. Potpisnica se obavezuje da e, u okviru sprovoenja svojih nadzor-nih zadataka, uzeti u obzir posebne potrebe, interese i poloaj ena i mukaraca.

53

Bratimljenje (twinning) i meunarodna saradnja

lan 30

1. Potpisnica prepoznaje znaaj povezivanja i evropske i meunarodne sa-radnje sa lokalnim i regionalnim vlastima na zbliavanju graana i pro-mociji zajednikog uenja i razumevanja irom nacionalnih granica.

2. Potpisnica se obavezuje da e kroz svoje aktivnosti u oblasti poveziva-nja i evropske i meunarodne saradnje: Ravnopravno ukljuiti ene i muskarce razliitih poloaja u po-

menute aktivnosti, Iskoristiti svoje veze i evropska i meunarodna partnerstva kao

platformu za razmenu iskustava i zajednikog uenja o pitanjima koja se tiu ravnopravnosti ena i mukaraca,

Uvrstiti dimenziju rodne ravnopravnosti u svoje aktivnosti de-centralizovane saradnje.

EVROPSKA POVELJA ORODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

NA LOKALNOM NIVOU

HistoryItem_V1 InsertBlanks Where: after current page Number of pages: 1 same as current

1 1 1 722 424 CurrentAVDoc

SameAsCur AfterCur

QITE_QuiteImposing2 Quite Imposing 2 2.0 Quite Imposing 2 1

1

HistoryItem_V1 InsertBlanks Where: after current page Number of pages: 1 same as current

1 1 1 722 424 CurrentAVDoc

SameAsCur AfterCur

QITE_QuiteImposing2 Quite Imposing 2 2.0 Quite Imposing 2 1

1

HistoryList_V1 qi2base

Documents

Evropska Povelja o Rodnoj Ravnopravnosti