Euripid

Ifigenija na Tauridi

Prevod Koloman Rac

LICA:

IFIGENIJA, svetenica Artemidina OREST, njen brat PILAD, srodnik i prijatelj Orestov HOR ZAROBLJENIH HELENKI GOVEDAR TOANT, kralj tauridski GLASNIK ATENA, boginja TOANTOVA PRATNJA POSLUGA

PROLOG

(PRVI IN)

Artemidin hram na Tauridi

PRVA POJAVA

Ifigenija

IFIGENIJA (pred hramom)

Tantalov Pelop hitrim stie kolima u Pisu i ker dobi Enomajevu. Od nje je Atrej, a od ovog Menelaj i Agamemnon, a od ovog postah ja, ki erke Tindarove, Ifigenija. A pored vira, to ih Eurip nemiran zbog estog vrti vetra i crn vitla val, rad Helene me zakla otac misli svet Artemidi u slavnoj luci aulidskoj. Mornaricu od tisu' laa helenskih na poziv skupi onda Agamemnon car i htede da Ahajci venac steku lep

kad uzmu Ilij grad i speru sramotu sa Helenine otmice, Menelaju na ugod. A kad vetra ne bi niotkud, on rei da se rtve lati, Kalhant vra tad ree: Voo vojske ove helenske, Agamemnone, s kopna nee brodom krenuti, dok kerku Ifigeniju ne zakolje Artemidi, jer najlepi u letu plod, ker to je Klitemestra rodi u kui, svetlonosnoj si obeao boginji, dar za me najlepi te sada rtvuj nju! Odisej od majke me varkom odmami sa Ahilejem tobo da me venaju.

A nesrenica kada stigoh Aulidi, na oltar kad me digli i ve trgli no, Artemida me ote, za me koutu ko rtvu dade pa me u grad Taura kroz blistav eter posla, ovde nastani. Tu barbarima Toant vlada barbarin to tri nogom kao ptica krilima, te zbog brzine nogu dobi ime to. Za svetenicu on me ovde postavi; po obiaju koji voli boginja tu slave slavu, lepu tek po imenu, al' drugo u preutat, strah me boginje. Po obiaju starom gradskom rtvujem Helena svakog tono amo zaluta. Osvetam rtvu ja, a drugi rtvu tu u boginjinu hramu ovde zakolju. A sanak to ga prola no mi donese sad etru, ako mi je lek to, otkriu. A usnih da sam ovaj ostavila kraj, u Agru ivim, meu devojkama spim, a kora zemlji trenjom sva se potrese. I beah, kad izioh, venac ugledah na zidu gde se ljulja; sav se srui krov i ozgo s greda on se na tle strovali. Jo jedan samo usni mi se osta stub od kue oca mog, a plave kose bi sa vrha pade, i stub ljudski dobi glas. A ja ga, misle na svoj zanat krvniki, pokropih svetom vodom, plakah jednako, jer smrt ga eka. San ovako tolkujem: Orest je umro, njega ba pokropih ja. Ti stubovi su muka deca, sinovi,

i svako umre koga moja kropi kap. Na srodnike ne mogu san protegnuti, jer Strofije, kad ginuh, sina nemae.

A sad u svome bratu rtvu izliti, daleka dalekom jer mogu samo to sa Helenkama onim to ih dade kralj da dvorbu meni dvore. Ali zato jo ne dolaze mi amo? U hram boginje ja odlazim, u svoj se ovde vraam stan.

(Ode. Od mora dolaze Orest i Pilad.)

DRUGA POJAVA

Orest, Pilad

OREST (Piladu)

Osmotri, pazi, nije li na putu ko?

PILAD

Osmatram, gledam, svud se okom osvrem.

OREST

ta misli, Pilade, je l' hram to boginjin iz Arga, kuda poosmo na galiji?

PILAD

Ja mislim, Oreste, a i ti misli to!

OREST

I oltar s kojeg tee krvca helenska?

PILAD

Od krvi sva crveni mu se ivica.

OREST

Vidi li gde pod samom strehom visi plen?

PILAD

To prvine su s pogubljenih stranaca.

OREST

Al' okom krue dobro treba paziti. O, Febe, kud me opet smami u mreu re tvoja otkud oca svoga osvetih krv i ubih majku? Srde me, kad pobegoh iz otadbine, gonjahu neprestano. Svud svetom lutah dokle tebi ne stigoh da pitam kad e jednom nestat besnilo to vitla mnome i sve moje stradanje to prepatih tumaraju po Heladi. Ti ree da u zemlju idem Tauridu, gde stoji oltar sestre ti Artemide, njen kip da otmem, koji, kako kae svet, s nebesa ovde spusti se, u ovaj hram. A kad ga otmem, varkom ili sluajem, i preturim opasnost, da ga izruim Atinjanima. Vie nita ne otkri. Kad svrim, muke moje, ree, prestae. Re tvoja nagna me i dooh ovamo u nepoznatu, divlju zemlju. Pilade, sad pitam tebe ti si moj u muci drug na kakav poso sad? Visoki zidovi svud naokolo. Hoemo l' se lestvama popeti? Bi li ostao neprimeen? A teko je otvorit bravu tuanu, ne poznaje je. Ako li nas uhvate gde vrata otvaramo, ui kuamo, zaglaviemo. Ali pre no umremo, hajdemo brodu to nas amo doveze.

PILAD

Beanja nema, nismo na to navikli, a treba boje potovati prorotvo. Od hrama sklonimo se kud i sakrijmo u spiljama to val ih crni oplae, daleko od lae, da un ko ne spazi i kralju javi te nas odmah uhvate. Tek mrana no kad lice svoje pokae, tad pregnimo i varki latimo se svih,

iz hrama da mi tesan kip iznesemo. Osmotri moe li se izmed triglifa provui gde, jer pregalac se napora ne boji, straljivac je svugde nitavan.

OREST

Zar veslom tolik put prevalismo u zaviaj sa mete da se vratimo? Ti dobro ree, treba sluat. Poimo da sklonimo se negde, da nas ne spaze! Ta krivac za to nikad nee biti bog, ne ispuni l' se proroanstvo. Pregnimo! Mladiu napor ne sme biti izgovor.

(Odu prema igalu. Dolazi hor.)

TREA POJAVA

ULAZNA PESMA

HOR

Mukom sada umuknite, vi stanari Crnog mora, dveju stena to se biju! erko Lete, gorska lovko! Tvome dvoru, stubu, hramu i tvom zlatnom kroim vencu svetom nogom devojakom svetu slue kljuaricu. Ja Heladu lepih konja, kule, zide i Evropu sa batama punim voa i oinsku pustih kuu.

(Izlazi Ifigenija iz hrama.)

Tu sam. ta je? ta te mui? ta me pred hram pozva, pozva, erko cara, tono Troji pod bedeme slavno stie, tisu laa, silna vojska s Atridima doe slavnim.

IFIGENIJA

Avaj, moje slubenice, kakav pla me mui suzan, vapaj pesme alostivne i bez mere tubalica! Ah, alosti moje ljute, to me snae zbog nevolje gde svog brata mrtva alim, u snu takvu videh sliku, tono s nonim minu mrakom. Ja propadoh, ja propadoh! Oinskoga nema doma! Avaj, rod mi ode ceo! O, argivski jadi teki! Lele, lele, sudbo gorka, jedinog mi ote brata, i posla ga u dvor Hadov! Za duu mu licu rtvu, zemlji koru pokropiu, licu mleko gorskih krava i Bakhova pia kapi i jo muku riih pela, ta se rtva mrtvim lije.

(Jednoj slubenici)

Daj mi kondir, isto zlato! Za Had rtvu sad mi prui!

(Lijui rtvu)

Agamemnonov cvete pod zemljom, ko mrtvu ti aljem ovo, primi! Grob ti neu kitit plavom kosom, kropit suzom; daleko se ja preselih od tvog i svog zaviaja, onde misle: zaklana sam.

HOR

Otpevaju tebi, gospo, pesmu glasom barbarskijem u nevolji azijsku u

zapevati jadikovku to mrtvima bez peana Had je svojim peva glasom. Ah, u domu Atrejevu sjajnost ezla ugasi se! Avaj kue roda tvoga! U bogatom oni Argu nisu vie vladaoci; jad za jadom navaljuje, otkad Sunce, tono nebom sa krilatim krui konj'ma, odmah natrag kola vrnu, okom svetim okrenu se! Jo i druga grunu alost, zlatno jagnje izazva je, krv za krvlju, jad za jadom. Otad kazna hodi kuom starih palih Tantalida, neeljkovan demon brzo navaljuje na te.

IFIGENIJA

Od poetka zle sam sree jo od svadbe materine i od one kobne noi kad su Mere kod roenja neplodnu mu sprele mladost. Mene, prvi cvet u braku, nesrenica ki Ledina, svi Heleni prosili je za sramotnu smrt od oca ko alosnu rtvu rodi, za no straan othrani me. Kao sveti zavet mene na kolima povezoe na al pean Aulidi ko nevestu, avaj, bednu Nerejkinu sinu, avaj. Goa mora nemiloga u divljanom ivim kraju a bez mua, dece, kue, svojte. Heru pesmom ja ne slavim, ni uz tkanje ni uz pesmu unkom ne tkam vie sliku ni Palade ni Titana,

no krvav jad ja strancima i krv spremam na oltaru; ljuto plau i uzdiu, grozne suze prosipaju, al' ih sada zaboravih, plaem brata to u Argu preminu mi. Kad se rastah, jo nean cvet i napre na rukama i grudima bee Orest, kralj u Argu.

(Dolazi pastir putem kojim su doli Orest i Pilad.)

PRVA EPISODIJA

(DRUGI IN)

PRVA POJAVA

Ifigenija, Govedar, Hor

HOROVOA

Govedar eno s morske hita obale, on eli da ti novost neku saopti.

GOVEDAR

Agamemnona erko i Klitemestre, uj vesti nove to ih sada donosim!

IFIGENIJA

A ta je to me sad u poslu prekida?

GOVEDAR

U zemlji dva mladia ba doplovie, izmakoe se mrkim Siplegadama: za klanje mila rtva bie boginji Artemidi. Donesi jeam za rtvu i svetu vodu odmah za njih pripremaj!

IFIGENIJA

A otkle su? I kakavo ruho imaju?

GOVEDAR

Heleni su, a vie ne znam nego to.

IFIGENIJA

Zar nisi strancima za ime doznao?

GOVEDAR

Pilade! Zvao jedan onog drugoga.

IFIGEN1JA

A kako drugi zvae prvog, druga svog?

GOVEDAR

To niko ne zna. Ime njemu ne usmo.

IFIGENIJA

Gde videste ih, sretoste, uloviste?

GOVEDAR

To onde bi gde more o breg udara.

IFIGENIJA

ta govedari trae tu na obali?

GOVEDAR

Mi moru poosmo da stoku peremo.

IFIGENIJA

Povrati mi se, gde ih ono skleptaste, na koji nain? To sam rada saznati. Ta odavno je ve to naoj boginji oltara ne pokropi krvca helenska.

GOVEDAR

Kad moru to kroz Simplegade prodire sa umskih paa stoku svoju gonismo, tu bee prolom, val ga stvori udarom, hrid uplja, kud se sklanja lovac purpura. Od nas pastira jedan onde primeti mladia dva i odmah natrag pohita obazrivo na prstima koraaju i rekne: Ne vidite l'? Neki bogovi tu sede. Jedan od nas, ovek poboan, kad uje, die ruke, stade moliti: O, sine Leukotejin, laa zatito, gospode Palemone, budi milostiv, il' vi to, Dioskuri, seli na al tu, il' deca Nereja, to plemeniti hor, pedeset nimfa nereida, izrodi! A drugi, drzak ludak, stane molitvi podsmevati se: Stradaoci sedoe u prolom, strahuju od naeg zakona, jer doznae tuince da mi koljemo. Mnogima od nas re se svide njegova da uhvatimo rtvu milu boginji.

Al' jedan od njih izie iz peine i stade, pone glavom tresti mahnito, pa zastenja i ruke die drui, u besnilu ko lovac stane vikati: Da l' primeti je, Pilade? Zar ne vidi? adaju hadsku to me eli ubiti i rei na me s gujama strahovitim? Ognjem joj kosa bukti, krvca kaplje s nje, i krilom vesla, majku moju donosi u naruju, da glavu razbije mi njom. Ah, ubie me! Kuda u? Al' aveti ni traga nigde ne bi, meku teladi i lave pasa smatrae za glasove i riku kojom srde trae odmazdu.

A mi se, ko u strahu smrtnom, zbijemo i ute sedili smo, a on trgne ma i meu teoce zatri se ko lav pa gvoem stane bosti rebra, slabine; on misli: brani se od srda boginja, i more penom oboji se krvavom. Tad svako, kako vide stada stradanje

i propadanje, oruja se prihvati, u koljku dune, da pozove susede; ta mnjasmo mi pastiri da smo slabaki za boj sa strancima, sa jakim momcima. Za kratko vreme cela eta osvanu.

A padne stranac kad ga minu ludilo, niz bradu pena kapae. im videsmo u dobar as da pada, svako navali, pa gaaj, udaraj! A stranac, njegov drug, zatiuje ga, penu s usta uklanja i platem, lepo tkanim, telo pokriva, te pomnom panjom svaki udar odbija; svom dragom drugu svakom dvorbom pomae. I stranac doe sebi, skoi, ustane; dumanski talas vide gde se valja na nj i pogibiju gde se njima primie, pa jaukne, a mi ti bacaj kamenje i gaaj, sa svih strana juri injasmo. Tad usmo straan poklik njegov: Pilade, sad moramo da ginemo, al' junaki da izginemo! Za mnom svoj potegni ma! Kad videsmo gde njihni blete maevi, mi beat stanemo u umske uvale. Kad neko pobegne, ve drugi navale, a kad i ove potisnu, tad onaj svak to povlai se opet baca kamenje. udnovato: od onih ruku premnogih nijedna ne pogodi rtvu boginje. Najzad ih savladamo, al' ne junatvom, no oba opkolimo pa im kamenjem iz ruku izbijemo ma, te koleno od napora mi na tle klone. Kralju tad odvedemo ih. On ih tebi otpravi za rtvu da ih pokropi i posveti.

Poeli, momo takve strance za rtvu, i takve strance bude li ubijala, Helada platie to tvoju htede krv, ispatae za ono klanje aulidsko.

HOROVOA

Ti udo izree nam, bio to ma ko iz Helade to stie morem nemilim.

IFIGENIJA

Pa dobro! Ti dovedi strance ovamo! A to je poso na, uiniemo mi.

(Govedar ode.)

DRUGA POJAVA

Ifigenija, Hor

IFIGENIJA

O, jadno srce, blago bee inae i milostivo svagda prema strancima, za svoje pleme ti si suzu ronilo, kad koji Helen u ruke ti dopadne. A sada, noanjim uznemirena snom, jer Orest, mislim, sunce vee ne gleda, ma ko mi doo, svakom biu svirepa.

(Horu)

Doiveh drage, ova re je istina; Ta onom to je srean nikad nesrenik, jer sam je hude sree, nee biti sklon.

Al' jo od Diva vetar dosad ne stie, ni laa, to bi zlu kob moju Helenu kroz Simplegadske hridi amo donela, i Menelaja s njome, da im ja se osvetim i ovu da im dam za onu Aulidu, ko tele kad me silom klahu Danajci, a bee svetenik moj otac roeni. Ah! Nikad neu taj zaboraviti jad, koliko puta bradu ocu pogladili i kolena koliko put mu zagrlih ovako zbore: Oe, danak svadbeni ba ti mi ruan spremi, meni majka sad, dok ti me kolje, s Argivkama izvodi svatovac, sav nam dvor se razlee od svirala, a ti me, evo, ubija! Ahilej Had mi bee, ne sin Pelejev, obreen za mladoenju, a kolima na krvavu me svadbu varkom doveze!

Na licu tanku imala sam koprenu, i brata svog ne podigoh iz kolevke to sad mi pogibe, nit' sestri, od stida celivah usta, miljah u dvor Pelejev da odlazim; odgodih mnoge poljupce za drugi put kad budem Arg pohodila. Oreste jadni! Kakav li ti oev sjaj i kakvu ti lepotu gorka ote smrt!

Al' boginjinu meru ja odbacujem kad od svog rtvenika goni oveka to nekog ubi ili dirnu rodilju il' pokojnika, jer je neist, kae za nj, a sama ljudskim raduje se rtvama!

Ta ne bi Leta, Divu ljubav, rodila neznanje takvo! Ja ne mogu misliti da Tantal bogovima gozbu priredi, i oni sina njegova da jedoe. A narod ovde, jer sam ljude rtvuje, tu zlou kanda prenosi na boginju; ta mislim, bog nijedan nije zlikovac.

(Povue se u pozadinu, oekujui dolazak zarobljenika.)

TREA POJAVA

Hor

PRVA STAJAA PESMA

HOR

Prva strofa

Modra, modra uska vrata morska kud iz Arga besom gnana Ija stie ovom valu nemilome, u azijske ove strane iz Evrope dotumara! Ko su? Vodu lepu, aa punu, zar Eurotu ostavie? Il' Dirkinu svetu vodu,

pa su stigli, divljem kraju stigli, gde Divovoj erci rtvenike i stubove oko hrama krvca ljudska kropi.

Prva antistrofa

amovim li veslom preko mora doplovie, pljuskom na dve strane, laom to je vetar jedrom goni? Zar za blago nadmeu se i dom ude da napune? Mila nada, ljudskom rodu zator, ne moe se zasititi; da dovezu teka blaga, svud se morem oni ludo skiu i po stranim gradovima! Na bogatstvo ko ne misli, ono e mu samo doi.

Druga strofa

Kako samo izmed hridi, kako samo Finejevim besanim su proli alom du obale brzo plove burnim morem Amfitrite, gde pedeset devojaka, ljupki buljuk nereida, igra kolo pevajui? A u jedra vetar duva, na galiji korman radi, sve ga glasna stoji kripa; il' je Junjak dahom goni ili Zefir, vetar blagi, u krejeve pune ptica, belom alu gde Ahilej u tranju proslavi se, na nemilom onom moru.

Druga antistrofa

Da Helena, ki Ledina, po eljama gospe moje, kojom sreom amo doe iz Ilija, da joj kosu

rose kaplje krvi njene, sama gospa vrat joj kolje, i da tako ona gine, za greh onaj kaznu trpi! Najslaa bi vest nam bila iz helenske da sad zemlje kakav brodar stigne amo, pa od jadnog da me ropstva i nevolje ove spase! U snu domu da se vinem mome domu roditeljskom, slatke pesme nauivam, te radosti srenih ljudi.

(Pausa. Horovoa primeuje povorku ljudi.)

HOROVOA

Al' dvojice eno vezanih ruku gde zajedno idu, to je sad nova za boginju rtva. utite, drage! Heleni ve dva do prvine hode i zajedno ovom dolaze hramu! A nije nam, dakle, izvetaj laan govedar doneo onaj.

(Naoruani Tauri dovede vezane Oresta i Pilada.)

O, boginjo, s tvojom ako je voljom to daje ti narod, prihvati rtve, jer obiaj takav ovde ti vlada, a helenski svet se ne slae s njime!

(Ifigenija staje pred povorku.)

DRUGA EPISODIJA

(TREI IN)

PRVA POJAVA

Ifigenija, Orest, Pilad, Hor

IFIGENIJA

Pa dobro! Da izvrim to trai sluba boginji, sad prvo to.

(Slugama)

Odre'te ruke strancima, jer rtva bogu ne sme biti vezana!

(Vezanima osloboavaju ruke.)

Pa u hram idite pa sve priredite to poslu treba i to trai obiaj!

(Sluge odu. Posle kratke pause Ifigenija se obraa Orestu i Piladu.)

Ah! A ko je majka vaa, ko li otac va, ko sestra vaa, ako vam se rodila? Vas, dva mladia, ona sad izgubie, bez brae ostae. Ko zna to to ga sve u svetu eka. Sve to bozi odrede u mraku puzi, a zla niko ne vidi.

(Kratka pausa.)

Pa otkud stigoste nam, jadni stranci vi? Do nae zemlje dugim putem ploviste, a dole, izvan doma, dugo biete!

OREST

(pristupajui blie)

ta jadikuje? Jadom nemoj potonjim alostiti se, eno, bila ti ma ko! Mudracem onog ne smatram ko mora mret a plaem eli smrtni strah da savlada, ni ko ti narie, kad Had je blizu ve, bez nade u spasenje; taj dve nesree od jadne gradi, smehu on se izlae a opet mre. Sudbinu treba primiti, a ti nas ne ali! Ta obiaje te i rtve znamo mi i poznajemo ve.

IFIGENIJA

A koga Pilad zovu od vas dvojice? Od svega to sad najpre elim doznati.

OREST

(pokazujui na Pilada.)

Taj, ako eli poznati ga s radou.

IFIGENIJA

(Posmatrajui ga)

A kojem helenskome gradu pripada?

OREST

A ta ti, eno, koristi da dozna to?

IFIGENIJA

Ko brau da l' vas jedna majka rodila?

OREST

Po majci nismo, braa smo po ljubavi.

IFIGENIJA

A kakvo ime otac tebi naenu?

OREST

Ko poznaje me zvao bi me Nesrenik.

IFIGENIJA

To ne pitam, to sudbini ostavi.

OREST

Ko mre bez imena, taj mre neporugan.

IFIGENIJA

A zato uti? Il' si tako ponosan?

OREST

Moj ivot rtvovae, ali ime ne!

IFIGENIJA

Ni postojbinu svoju nee kazati?

OREST

Koristi nema. Opet moram umreti.

IFIGENIJA

A ta ti smeta da tu ljubav uini?

OREST

Arg slavni, ponosim se, moj je zaviaj.

IFIGENIJA

Zar tu se, bogova ti, rodi, strane ti?

OREST

Da, iz Mikene, grada srenog nekada.

IFIGENIJA

Begunac da l' si? Il' te otud prognae?

OREST

Ja beim s voljom, ali opet nerado.

IFIGENIJA

to elim uti da li e mi kazati?

OREST

Al' to se slabo tie moje nesree.

IFIGENIJA

Iz Arga ba po elji ti mi osvanu.

OREST

Ne sebi, da li tebi, sama vidi to!

IFIGENIJA

Za Troju zna, o njozi svud se govori.

OREST

Da nikad za nju, ak ni u snu, ne uh ja!

IFIGENIJA

Nje nestade, od koplja, kau, propade.

OREST

Da tako bee, pravu uste istinu.

IFIGENIJA

A da l' se vrati s Menelajem Helena?

OREST

Da, na zlo stie od mog roda jednome.

IFIGENIJA

A gde je? Od nje i ja mnogo propatih.

OREST

U Sparti sada s muem prvim prebiva.

IFIGENIJA

Helada sva je proklinje, ne samo ja.

OREST

I mene njena upropasti preljuba.

IFIGENIJA

Ahejci vratie l' se, kako tee glas?

OREST

Za sve me samo jednim pita pitanjem.

IFIGENIJA

Jo to bih pre no umre rado saznala.

OREST

Pa pitaj kad to eli! Rei u ti ja.

IFIGENIJA

Iz Troje i vra Kalhant vrati li se ve?

OREST

Ne, pade, po Mikeni ta se iri vest.

IFIGENIJA

O, gospo, pravo! ta Laertov radi sin?

OREST

Jo ne vrati se kui, al' je, vele, iv.

IFIGENIJA (gorko)

Da umre, nikada ne doo domu svom!

OREST

Ne proklinji ga! Svi ga jadi biju ve!

IFIGENIJA

Al ivi l' sin jo nereidi Tetidi?

OREST

Ne ivi. U Aulidi se zalud verio.

IFIGENIJA

I samo prividno to svaki svedok zna.

OREST

A ko si ti? Sve ti poznato u Heladi?

IFIGENIJA

Odande sam, al' ve ko dete stradah ja.

OREST

Za onamonje s pravom pita prilike.

IFIGENIJA

A ta je s voom, koga srenim smatra svet?

OREST

Ko bi to? Koga znam, ne bee srean taj.

IFIGENIJA

Atrejev sin bi, Agamemnon, neki car.

OREST

To ne znam, za tu stvar me, eno, ne pitaj!

IFIGENIJA

Ne, bogova ti, kai, pa me obraduj!

OREST

On strada jadan, i jo nekog pogubi.

IFIGENIJA

On strada? Kako zbi se to? O, jadna ja!

OREST

to uzdahnu? Da l' srodnik tebi bee on?

IFIGENIJA

Ja uzdiem za starom sreom njegovom.

OREST

Od ene svoje stranom smru pogibe.

IFIGENIJA

Jadnici, i ko ubi i ko poginu!

OREST

Ta prestani i nemoj vie pitati!

IFIGENIJA

Jo ovo, nesreniku ivi l' ena jo?

OREST

Ne ivi. Njen sin pogubi je roeni!

IFIGENIJA

O, trae istraeni! Zato stvori to?

OREST

Svom ocu mrtvom htede krv da osveti.

IFIGENIJA

Avaj!

(Posle kratke pause)

Zlo delo on ti svri, ali pravedno.

OREST

Al' bilo pravo, bogovi ne prataju.

IFIGENIJA

Jo koje dete osta l' Agamemnonu?

OREST

Da, jedna erka ostade mu Elektra.

IFIGENIJA

A tee l' kakav glas o erci zaklanoj?

OREST

Ne, osim da je mrtva, svetlost ne gleda.

IFIGENIJA

Ah, jadna ona i njen otac zlikovac!

OREST

Zbog ene preljubnice ona pogibe.

IFIGENIJA

A ivi l' pokojnikov sin u Argu jo?

OREST

Ne ivi jadan nigde, al' je opet svud.

IFIGENIJA

O, boe, lani sne! Ti samo pena bi.

OREST

Ni bozi to ih ovek zove mudrima laovi nisu manji no sni krilati.

U svima zemnim stvarima i nebeskim svud nered vlada. Samo jedan ima bol: kad neko mudar vraev savet poslua te gine. Taj to zna ko sam to iskusi!

HOROVOA

Avaj, avaj! A ta je s nama, naim roditeljima? Da l' ive il' ne ive? Ko e rei to?

IFIGENIJA

(Preda se razmiljanju pa se obraa sunjima.)

Al' ujte! Ba mi neto pade na pamet, i meni ko i vama bie korisno. A uspeh najvie se onda tek pojavljuje kad svima jedna ista stvar se dopadne.

(Orestu)

Pa bi li, spasem li te, hteo krenuti u Arg da neto javim mojim dragima i list ponese suanj to ga napisa? On saali se na me, znaju da mu krv ne ini moja volja, nego obiaj, jer takvo pravo naa voli boginja. Ta dosad ja ti nikog nemadoh u Arg da ide i da, spasen, mome nekome ponese izvetaj i preda u ruke. A ti jer ini mi se da si plemenit i zna Mikenu i sve to ih i ja znam sad itav poi: ja ti ivot poklanjam ko poklon lep za tvoju laku uslugu!

(Pokazuje na Pilada)

A samo taj, jer ovaj tako trai grad, bez tebe neka rtva bude boginji.

OREST

Sve lepo, eno, ree osim jednoga: to ovog za me kolje teak mi je bol. Jer ja sam brodar ija laa vozi jad,

a on zbog mojih muka sa mnom putuje, i nije pravo smru druga svog da ja priznanje steem, sam se od zla izbavim. Ovako neka bude: njemu predaj list, po tvojoj elji u Arg odnee ga on. A sad ko hoe neka mene ubija! Sramota je kad druga u jad baci drug, da sebe spase. A moj to je prijatelj, te elim ja da budem rtva, a ne on.

IFIGENIJA

O, srce verno, sine loze estite i pravi drue drugovima svojima, od brae nek mu takav bude onaj brat to osta! Ni ja, stranci, nisam bez brata, al' oi moje ne mogu ga gledati. A ti kad eli tako, ovog poslau da pismo tamo nosi, a ti mree tu; oveka ovog silnom voli ljubavlju!

OREST

A ko e rtvovat me, straan svrit in?

IFIGENIJA

Ja. Boginja mi taj zadatak nametnu.

OREST

Ba jadan i bez blagoslova, devojko!

IFIGENIJA

Primorava me nunost, moram sluati.

OREST

Ti, ena, sama zar mukarce ubija?

IFIGENIJA

Ne! Samo vodom kosu tvoju kropiu.

OREST

A ko e klati, ako smem to doznati?

IFIGENIJA

U hramu tu su koji poso vre taj.

OREST

A kakav primie me grob kad izdahnem?

IFIGENIJA

Unutra sveti plam i mrana peina.

OREST

Avaj! A kako bi me sestra tek sahranila!

IFIGENIJA

elje li puste, jadan, bio ti ma ko! Daleko ivi ona od te obale. Al' ipak, jer si rodom ba Argivljanin, koliko mogu, i ja uiniu ti sve. Ta mnogi nakit u grob tvoj poloiu i utim uljem tebi okvasiu prah i cvetni sok na tvoje liu spalite u gori to ga ria skupi pelica. Sad idem da iz boginjina svetita donesem list. Al' se na me nemoj srditi!

(Otvori vrata i govori slugama koji se nalaze u hramu.)

Vi, sluge, uvajte ih, al' bez konopa!

(Sluge izlaze i opkole sunje.)

A nekom svome koga volim najvie u Arg u poslat moda nenadanu vest. Moj list mu pravu radost nosi: ive jo za koje misli da su ve preminuli.

(Ode u hram.)

DRUGA POJAVA

Hor, Orest, Pilad

TUALJKA MESTO STAJAE PESME

HOR (Orestu)

Prva strofa

Ja te alim, sveta voda glavu tvoju orosie i krvca je pokropie.

OREST

Ne jadikujte! Radujte se, devojke!

HOR (Piladu)

Prva antistrofa

Tebe slavim, mlad junae, ba ti eva zapevala, vratie se domu svome.

PILAD

Al' dragim nije drago kad im dragi mru!

HOR (Piladu)

Druga strofa

Jadno li se vraa, avaj!

Druga antistrofa

(Orestu)

A ti, lele, mreti mora?

Zavrna strofa

A ko od vas vie strada? Sumnja srce nadvoje mi cepa, najpre tebe il' da tebe alim?

(Kratka pauza. Orest prilazi Piladu.)

TREA EPISODIJA

PRVA POJAVA

Orest, Pilad

OREST

Da l' misli, Pilade, to i ja, boga ti?

PILAD

Ja ne znam, ne razumem tvoje pitanje.

OREST

A ko je mlada moma? Kako helenski za jade raspitivae pod Ilijem, za Ahejaca povratak, za Kalhanta, vetaka ptijeg, i za Ahileja jo! Pa ali Agamemnona, raspituje za enu i za decu! Rodom ena ta zacelo Argivka je. Nikad inae to pismo ne bi slala, ovo pitala, do srenog Arga ko da i njen stoji spas.

PILAD

Ti malo pretee me, isto govori do jedno; ta za jade dvora carskoga zna svako, i ko malo opti s ljudima. Al' za pamet se druga zadenu mi stvar.

OREST

A koja? Reci! Sam e znati jasnije.

PILAD

Kad umre ti, sramota je da ivim ja; kad s tobom plovili, s tobom u i umreti. Ta straljivcem i rom zvae mene svud u Argu i po klisurastoj Fokidi. O meni svet e mislit jer je pakostan da sebe spasoh tim to tebe izdadoh il' da te ubih da ti kuu istraim, i smrt zasnovah radi carskog prestola u miraz to bih s tvojom sestrom dobio. Da, toga me je strah i toga mene stid, a zato mreti moram s tobom zajedno, jer tvoj sam prijatelj, i strah me prekora.

OREST

Ne grei due! Sam svoj udes podneu; kad jedan emer smem da trpim, neu dva. A ti to zove alosnim i sramotnim, na mene pae, ako sapatniku svom smrt spremim. ivot ostaviti nije zlo kad bozi u jad svaljuju ko mene sad. A ti si srean, dom ti ist, neokaljan, a moj je proklet, svakim jadom pritisnut. A kad se spase, onda s mojom sestrom ti, to za te udadoh je, raaj podmladak, te ime trajae mi, i dom oinski bez dece nikad mi se nee zatrti. Al' idi, ivi, stan ti oev bio dvor! A u Heladu i u Arg nam viteki kad stigne, ovom zaklinjem te desnicom ti humku naspi, metni na nju spomenik, nek sestra suzom rosi, kosom resi grob! I javi da me neka zakla Argivka, ko rtvi na oltaru meni proli krv. I moju sestru nikada ne ostavi, kad vidi rod i pustu kuu oevu! Pa zbogom! Ti mi bee drug najmiliji, o, lovidrue, drue moga detinjstva to teak teret mojih jada ponese! A Febo, prorok, mene ljuto prevari; daleko od Helade on me odmami, jer prvog proroanstva bilo ga je stid; ja sve mu svoje dadoh, sve ga posluah, umorih majku svoju, i sad ginem sam!

PILAD

Sahraniu te, nikad neu, jadnie, napustit sestru tvoju, svoju ljubovcu. Ti mrtav bie drai meni nego iv. Al' jo te boje ne uniti prorotvo, od smrti makar te i korak rastavljo. A katkad katkada u silnoj nezgodi i silna mena deava se sluajno.

(Vrata hrama otvaraju se. Ifigenija ponovo izlazi s pismom u ruci.)

OREST

Ne zbori! Febova ne pomae mi re; iz hrama ve se vraa ova devojka.

DRUGA POJAVA

Orest, Pilad, Ifigenija, Hor

IFIGENIJA (slugama)

Vi odlazite, idite i spremite unutra sve za rtvu to je potrebno!

(Sluge odu. Ifigenija se obraa sunjima.)

Al' evo, stranci, ja vam nosim sloene mog pisma ploice! ta uz to elim jo to ujte! Niko nije isti u jadu a ni u nadi kad opasnost prestane. A ja se bojim kad se kui vrati taj to u Arg treba da ponese ovaj list, za moje da se nee starat poruke.

OREST

ta hoe, dakle? ta ti brigu zadaje?

IFIGENIJA

Da sad mi se zakune da e ovaj list u Argu predat onom kom je namenjen.

OREST

A ti i njemu hoe li se zakleti?

IFIGENIJA

A ta bi on da radim il' da ne radim?

OREST

Da njega iva otpusti sa Tauride.

IFIGENIJA

Dabome, kako list bi poneo inae?

OREST

A hoe li i vladar to odobriti?

IFIGENIJA

Izmoliu, a ovog na brod pratiu.

OREST (Piladu)

Zakuni se! (Ifigeniji) A ti mu kazuj zakletvu!

IFIGENIJA (Piladu)

Govori: Rodu tvom u ovaj predat list.

PILAD

Tvom rodu, kaem, ja u ovaj predat list.

IFIGENIJA

A tebe ja od Mrkih spau hridina.

PILAD

A koji bog je svedok tvojoj zakletvi?

IFIGENIJA

Artemida, u njenom hramu sluim ja.

PILAD

A meni vladar neba, Div samovinji!

IFIGENIJA

A zakletvu li zgazi, mene prevari?

PILAD

Ne doo kui! A ti mene izda li?

IFIGENIJA

Ja nikad iva Argu na tle ne stigla!

PILAD

Sad sluaj neto na to ne mislismo jo.

IFIGENIJA

Re pametna u pravi svagda stie as.

PILAD

Al' uzmi na um ovo: propadne li brod, u talasima pismo s blagom potone i nestane ga, a ja spasem ivot go, tad nisam vie ovom vezan zakletvom.

IFIGENIJA

Al' zna li ta u? Na sve mora misliti, to stoji sve u ovom pismu pisano saoptiu ti to, da javi mojima. Jer to je pouzdano: ako spase list, on utke sam e rei ta je pisano. A ovo pismo izgubi l' se u moru, ti ostaje i s tobom moja poruka.

PILAD

Za svoje ko i za me lepo ree to. Al' kazuj kome treba ovaj predat list u Argu, to li treba sam da saoptim!

IFIGENIJA

Saopti Agamemnonovu Orestu: To alje aulidska ti Ifigenija, to ivi jo, a vi je mrtvom smatrate.

OREST

A gde je ona? Zar iz mrtvih ustade?

IFIGENIJA

Ba ovde, ti je gleda! Re ne prekidaj! U Arg me, brate, dok jo ne mrem izbavljaj iz tue zemlje! Spasi me od boginje i rtvenika, gdeno strance ubijam!

OREST

ta, Pilade, da kaem? Kud mi stigosmo?

IFIGENIJA (produujui Piladu)

Il' domu tvom prokletstvo moram postati, Oreste! Dvaput ime rekoh, upamti.

OREST

O, bozi!

IFIGENIJA (udei se)

Zato za me zove bogove?

OREST

Produi samo! Neto drugo pomislih.

(Za se)

A kad te budem pito, bie udno sve!

IFIGENIJA

Za mene, kai, Artemida koutu odozgo spusti i nju zakla otac moj, mislei da je na me otar trgo ma, i amo prenese me. Uzmi pismo to! U njemu takvu ja napisah poruku.

(Predaje pismo Piladu.)

PILAD (primajui pismo)

Ba lakom ti si vezala me zakletvom, i sama lepo zakle se. Jer zakletvu kojom se zakleh ovaj as izvriu.

(Obraa se Orestu)

Gle, pismo nosim ti i dajem, Oreste, a pisala ga tvoja sestra roena.

OREST (primajui pismo)

Ja prihvatam, al' pisma neu itati, ne elim da mi slova radost donose.

(Hitajui sestri da je zagrli)

Oh, sestro moja, premila, sav uzbuen s kolebljivou grlim te i uivam slast udnog toga uda to ga saznadoh!

HOROVOA

(Iznenaen to stranac grli svetenicu)

O, strane, drsko kalja slugu boginji kad rukom ovi sveto ruho njezino!

OREST

O, sestro, to te Agamemnon rodio moj otac, nemoj se okrenut! Sad ti brat osvano, kom se nikad nisi nadala!

IFIGENIJA (neprestano se udei)

Ti, brat moj, ti? Zar nee prestat zboriti? U Agru il' u Naupliji ivi on?

OREST

Ne, nesrenice, onde tvoj ne ivi brat.

IFIGENIJA

Lakonka da l' te rodi, Tindarova ki?

OREST

Od Pelopova ja se rodih unuka.

IFIGENIJA (neprestano se udei)

ta kae? Moe li mi to dokazati?

OREST

Pa mogu. Pitaj togod za dom oinski!

IFIGENIJA

Govori, dakle, sam, a ja u sluati.

OREST

Od Elektre to doznah najpre rei u. Da l' u za svau Atrejevu s Tijestom?

IFIGENIJA

Da, uh, rad zlatnog zametnu se jagnjeta.

OREST

Da l' zna da to u lepo tkivo utka ti?

IFIGENIJA (iznenaena)

O, dragi, ti mi srce silno potrese.

OREST

Na tkivu bee l' uzmicanje sunevo?

IFIGENIJA

Da, nenom preom nekad i taj utkah lik.

OREST

I majka da l' te okupa za Aulidu?

IFIGENIJA

Znam; sjajna svadba to mi nije spreila.

OREST

A ta? Zar majci svoje kose ne posla?

IFIGENIJA

Da, spomen ukras mojoj praznoj grobnici.

OREST

Ko znak to sam ga videh ovo rei u: u dvoru staro koplje deda Pelopa, zamahnuv njime stee Hipodamiju iz Pise poto pogubi Enomaja u tvojoj uvalo se kleti devikoj.

TUALJKA MESTO STAJAE PESME

IFIGENIJA (veoma se radujui)

O, premili, samo to si premio si, moj Oreste, opet imam tebe, iz oinske, dragi, zemlje, iz mog Arga ti mi stie.

OREST

A i ja tebe mrtvom smatrae te svet. I suze i bol meaju se s radou pa tebi, ko i meni, kapke kvase sad.

IFIGENIJA

Kao dete neno, neno ostavih ja u dvoru a dojilji na rukama. Sreu svoju izrei ne mogu. ta u? To se tebi udo nad udima dogodilo.

OREST

A odsad sreni zajedno da budemo!

IFIGENIJA (horu koji se jo udi)

udnu radost naoh, drage, strah me da mi ne utee i u etar vine mi se o, kiklopska ognjita, o, dane, o, Mikeno moja draga! Hvala ti za ivot i za negu, to krv istu, brata moga, svetlost doma odnegova!

OREST

Poreklom mi smo sreni, ali sreom zlom, o, sestro, ivot nam se u jad uvali.

IFIGENIJA

To sam jadna iskusila kad mi otac tata srca otrim maem vrat ogrebo.

OREST

Ah, ko da duhovnim te gledam oima.

IFIGENIJA

Kad bez pesme svadbene u ador me Ahileju dovodili, dragi brate, prevarom ko verenicu,

i plakali kod oltara, svetom vodom kropili me!

OREST

Kad otac pregnu na to, i ja zaridah.

IFIGENIJA

Strana li, strana li je oca sudba meni dala! A iz jada jadi rastu.

OREST

Da si jadna hudom sreom brata svoga pogubila!

IFIGENIJA

Otkud mi smelost drska? Strano, strano ja se drznuh, avaj, brate! Smrti kletoj jedva si mi umakao! Umalo te ruke moje ne smakoe! Kakav kraj e jadu biti? Kakva kob e jo me sresti? Gde l' u puta nai da te iz ovoga spasem grada i od smrti izbavim te, domu, Argu da te vratim, pre no krv mi ma omasti? To da nae, to da nae tvoj je poso, jadna duo! Da li kopnom, a ne brodom, nogom brzom kao vetar? Smrt te stie ako krene plemenima onim divljim i putima neprohodnim; a kroz one mrke hridi put je dalek za beanje, teko laa plovi njime. Jadne l' mene, jadne l' mene! Ko e nama nesrenie, da li bog il' smrtan ovek

ili kakav srean sluaj ovu tamu osvetliti, da se dvoje Atrejia to poslednji ostadoe iz nevolje ove spasu?

ETVRTA EPISODIJA

HOROVOA

Razglasiu udestvo ovo udesno, ne doznah tek, ve svojim videh oima.

(Pilad pristupi blie Ifigeniji i Orestu.)

PILAD

Kad srodnik svoga davnog nae srodnika i zagrle se, sve to red je, Oreste, al' ostavi se tuge, treba misliti na dino delo i put naeg spasenja, na begstvo odavde, iz kraja barbarskog. Ne ele mudri, uhvate li priliku, da sreu puste, drugu slast da prihvate.

OREST

To lepo ree. Al' se nama za to, mnim, i srea stara. Ako li je spreman ko, i bog, dabome, ima onda veu mo.

IFIGENIJA

(Izvivi se iz ruku bratovih)

Al' nita nee smetat i zadrat re da najpre ne pitam za ivot Elektrin i njenu sudbu, to mi elja najvea.

OREST (pokazujui na Pilada)

To mu je njen, s njim blaen ivot provodi.

IFIGENIJA

A odakle je? Ko je njegov roditelj?

OREST

Njegov je otac Strofije iz Fokide.

IFIGENIJA

Zar sinak erke Atrejeve, srodnik moj?

OREST

Da, brat od tetke, jedini mi pravi drug.

IFIGENIJA

Jo ne bi roen kad me otac rtvovo.

OREST

Ne, dugo je bez dece bio Strofije.

IFIGENIJA (Pruajui ruku Piladu)

Raduj se, muu moje sestre roene!

OREST

A meni spasilac, ne samo srodnik moj.

IFIGENIJA

A kako smee prolit materinsku krv?

OREST

O tome utim. (Oklevajui) Osvetih oca svog.

IFIGENIJA

A ta je nagna da svog mua ubije?

OREST

O majci uti! Nije lepa o njoj re.

IFIGENIJA

Pa dobro. Da li Arg u tebe gleda sad?

OREST

Menelaj vlada, a ja beim od kue.

IFIGENIJA

Da l' stric nam jadnoj kui togod naudi?

OREST

Ne. Strah me goni od kue erinije.

IFIGENIJA

I tu na alu u se da te mui bes.

OREST

To ne bi prvi napad moje bolesti.

IFIGENIJA

Znam, ubi majku, pa te gone boginje.

OREST

Da, eljustima spopale me krvavim.

IFIGENIJA

A zato ovom kraju nogu okrenu?

OREST

Po svetom dooh nareenju Febovu.

IFIGENIJA

Rad ega? Sme l' se znati il' je tajna to?

OREST

Izrei u. uj izvor mojim jadima. Kad rukom ja osvetiti kobno majino zloinstvo, jednako me otad gonile erinije kad beah, dok mi Loksija u grad Atinu ne upravi korake da bezimenim boginjama raun dam. Sud ima sveti to ga nekad stavi Div za Areja kad krvlju ruke ukalja. Tu s radou me ne prihvati nijedan od znanaca, jer mrzak bejah bozima. A koga stid bi, on mi sofru postavi posamce, ma pod jednim krovom bili mi; svi nemi, utim i ja, svak se ustee da jede i da pije sa mnom zajedno. A svakom pehar ve i meru jednaku napose napunie, i svi piju veselo. Ja za to korit poznanike ne smedoh, te mirno trpljah, ko bajagi ne vidim, i teko uzdisah ko krvnik materin. A iz mog jada, ujem, nie sveanik Atinjanima, i jo traje obiaj, te vru ini potu narod Paladin.

(Kratka pausa)

A kada na breuljak stigoh Arejev, pa stadoh pred sud, jednu klupu uzeh ja, a drugu najstarija od erinija. Kad na me tubu u za krvcu majinu ko svedok Feb me spase, a za glasove Palada nae broj da jednak imaju, pobedih, krvnog suda ja se izbavih.

A koje zadovoljne behu presudom, kraj suda sebi svetite odabrae; a Srde to se s presudom ne sloie neprestano me neumorno gonjahu, dok opet ne stadoh na Febov sveti prag i pruih se pred hramom nita ne jedu i tu se zakleh: ivot sebi skriu ne spase li me Febo to me uniti! Sa zlatnog tronoca tad Febov u se glas, i on me amo posla, s neba pali kip da uzmem i u atinski prenesem kraj.

Kad ree da e to nam biti spasenje, pomozi! Jer kad sveti ugrabimo lik, isceliu se i tad u Mikenu grad doveu te na galiji mnogovesloj. I zato, duo moja, sestro moja premila, dom spasi oinski, a spasi i mene! Sve moje i svi Pelopii propae s nebesa pali ako ne otmemo lik.

HOROVOA

Razgnevie se stranim gnevom bogovi, i lozu Tantalovu svakim jadom tru.

IFIGENIJA

Jo pre no doe, ja sam silno eznula u Arg da grem i tebe vidim, brate moj. A elim ti to eli, da te jada tvog oslobodim i oinski da dignem dom, bez gneva na krvnika svoga negdanjeg. Ta ruka moja nee krv ti proliti, i spau dom, al' kako u od boginje i kralja da se skrijem, toga me je strah, kad prazno i bez kipa nae postolje. Zar ne bih poginula? Gde mi odbrana? Al' sve ko jedan desi li se in, ponese lik i mene lepom galijom poveze, smeli podvig lepo ispae. Od kipa ako odvojim se, ja u mret, a onda tvoj obezbeen je povratak. Ne usteem se, ma i mreti morala, da tebe spasem: umre l' muko u kui, oplakuju ga svi, a ensko slab je stvor.

OREST

Ne elim da sam krvnik tvoj i materin, bi dosta krvi njene. S tobom hteo bih i iveti i u smrt s tobom krenuti. A vodiu te, sam ne poginem li tu, odavde kui, il' u s tobom umreti. A uj to mislim: Artemida kad bi tom protivila se, zar bi reko Loksija kip njezin da ponese u grad Paladin

i tvoje lice vidim? Kad u jedno sve saberem, ja se naem nadam povratku.

IFIGENIJA

A kako bismo smrti mogli pobei i postii to elimo? Tu lei sva tekoa za na put, a volje imam ja.

OREST

A bismo l' kralju mogli ivot uzeti?

IFIGENIJA

Strahota! Gospodara svog da smakne gost!

OREST

Al' za spasenje nae treba pregnuti.

IFIGENIJA

To ne bih mogla, al' ti hvalim sranost.

OREST

U hramu zar me ne bi gdegod sakrila?

IFIGENIJA

Da doekamo no i pobegnemo tad?

OREST

Ta lopov trai no, a svetlost istinu.

IFIGENIJA

Al' straa je u hramu, ona ne drema.

OREST

Ah, pogibosmo! Kako da se spasemo?

IFEGENIJA (polagano)

Al' ini mi se da ja nov pronaoh put.

OREST

A kakav? Ded saopti, i ja da ga znam!

IFIGENIJA

Ko izgovor u uzet tvoje ludilo.

OREST

Da splete pletke enski rod je sposoban.

IFIGENIJA

Iz Arga stie, majku ubi, rei u.

OREST

Zlo moje upotrebi, pomae l' ti to!

IFIGENIJA

Ne smem ga boginji prikazat, rei u.

OREST

Iz kojeg uzroka? Ve neto pogaam.

IFIGENIJA

to nije ist, a samo sveto rtvujem.

OREST

A ta e to pomoi kip da otmemo?

IFIGENIJA

U morskoj hou vodi da ga oistim.

OREST

U hramu jo je kip rad kojeg stigoh ja.

IFIGENIJA

I njega elim prati. Ti ga dodirnu.

OREST

A gde? Da l' tu gde talas plavi obalu?

IFIGENIJA

Gde poiva ti brod o uu lanenu.

OREST

A da l' e ti il' neko drugi nosit kip?

IFIGENIJA

Ja. Samo ja ga smem da dirnem jedina.

OREST (pokazujui na Pilada)

A u tom poslu ta e biti s Piladom?

IFIGENIJA

I njega kalja krv ko tebe, rei u.

OREST

Da l' sve to tajno il' sa znanjem kraljevim?

IFIGENIJA

Zadobiu ga. To se sakrit ne moe.

OREST

Moj brod je spreman, vesla ude puinu.

IFIGENIJA

Ti staraj se da drugo dobro ispadne!

OREST

Jo jedno treba: (pokazujui na hor) ovih ena utanje. Pristupi njima te ih lepim reima zadobi! ena zna izazvat samilost. A drugo sve e moda lepo ispasti.

IFIGENIJA (Horu)

O, drage ene, na vas pogled upravljam, u vaoj stoji ruci ili uspeh moj il' moja propast, zaviaj kad izgubim i milog brata svog i sestru premilu. Pre svega ovo srcu svome primite: mi jesmo ene, jedna drugoj odane, a zajednike stvari znamo uvati. Sad utite i begstvo nam pomozite. Kad vernost uva, jezik stvar je najlepa. Gledajte, troje dragih jedna eka kob: il' povratak u otadbinu ili smrt.

(Horovoi)

A spasem li se, ja i tebe vratiu tvom zaviaju.

(Idui od jedne ene do druge)

Zaklinjem te desnicom i tebe, tebe, tebe, lepim obrazom i kolenima i najdraim u kui, pa majkom, ocem, decom, rodi li ih ti. ta kaete mi? Koja od vas pristaje il' koja reci nee? Ako neete, tad propadosmo i ja i moj jadni brat!

HOROVOA

Ne boj se, draga gospo, spasavaj se ti! O svemu tome to me moli, silni Div nek svedok bude neu ja ni pisnuti!

IFIGENIJA

Na reima hvala vam i srene budite!

(Orestu i Piladu)

Sad u hram ti pa i ti ui morate, jer uskoro e ove zemlje doi kralj da pita da l' su stranci rtvovani ve.

(Orest, i Pilad idu u Artemidin hram. Ifigenija, idui za njima, moli se Artemidi.)

DRUGA POJAVA

Ifigenija, Hor

IFIGENIJA

O, asna gospo to u luci aulidskoj od krvnike me ruke spase oeve, i sada spasi mene i njih! Inae svet nee verovati rei Febovoj zbog tebe! U Atinu poi s nama sad iz kraja barbarskog! Ne lii tebi tu da prebiva, kad za stan blaen ima grad.

(I ona ode u hram.)

TREA POJAVA

DRUGA STAJAA PESMA

HOR

Prva strofa

Halkiono, sjajna ptico, to kraj ala kamenita neveselu peva pesmu! Dobro uho razumee da svog mua veno plae. I ja s tobom naricau ptica krila salomljenih. Za helenskim eznem trgom, za Artemidom eznem blagom, to na bregu sedi Kintu, a pod palmom bujna lista, uz granatu lovoriku i maslinu svetu plavu,

gde se Leta porodila, na jezeru, gde talasi, krugom krue i gde Muze slavi labud zvukogrli.

Prva antistrofa

Silne, grozne kaplje suza niz obraze to leteste kad su kule popadale, a dumanski brod me vuko kad me koplje savladalo! Za zlato me prodadoe, u barbarsku dooh zemlju, i tu sluim slubenicu one to lov gorom lovi, erku Agamemnonovu, i za rtvu oltar spremam! Venog hvalim nesrenika; on u jadu nee klonut, jer je s njime uzrastao, na nesreu ve navikao. Al' kad sreni minu dani, ivot ljudi teko snose.

Druga strofa

I tebe e brod argivski tvojoj kui, gospo, vozit, zasvirae frule glasne to ih Pane voskom veza i pratie udar vesla, a vra Feb e uza svoju sedmoinu pevat liru i uz pesmu vodie te u Atinu, varo sjajnu. A mene e ostaviti i otplovit veslom umnim; u vazduhu irie se jedra na konopcu uz kljun zategnutom, a brod hitno odmicae.

Druga antistrofa

Hipodromom da se sjajnim kao arko vinem sunce,

da ugledam kuu svoju, da prestanem kriliti se, i da stanem ponad krova, pa u kolo uhvatim se med momcima slavna roda, pa da igram, nogom vezem, a pred majkom s vrsnicama, nadmeem se za milinu, ko u bujnom kad sam sjaju bogato se spremala za takmu, arenijem velom i viticom lice svoje osenila!

(Pausa. Kralj Toant dolazi s pratnjom.)

PETA EPISODIJA

(ETVRTI IN)

PRVA POJAVA

Toant, Hor

TOANT

A gde je ovom hramu gospa uvarka, ta Helenka? Je l' strance ve posvetila? U svetitu zar oganj ve im lie trup?

(Izlazi: Ifigenija s kipom na rukama.)

DRUGA POJAVA

Toant, Ifigenija, Hor

HOROVOA

Evo je! Jasno, kralju, rei e ti sve.

TOANT (Ugleda Ifigeniju i udi se to iznosi kip.)

Hej! ta, erko Agamemnonova, sveti kup na rukama sa vrstog nosi postolja?

IFIGENIJA

U tremu, kralju, korak svoj zaustavi!

TOANT

U hramu ta se desi, Ifigenija?

IFIGENIJA

Strahota! Svetinje se moje tie re.

TOANT

ta novo uze zborit? Kai jasnije!

IFIGENIJA

Ta nisu iste rtve to ih poslaste.

TOANT

A otkud zna to? Ili samo nagaa?

IFIGENIJA

Kip sveti na svom okrenu se postolju.

TOANT

Sam sobom? Il' ga trenja krenu zemljina?

IFIGENIJA

Sam sobom! Boginji se oi sklopie.

TOANT

A ta je uzrok? Da li ljaga stranaca?

IFIGENIJA

Da, nita drugo. Njihov in je strahotan!

TOANT

Na alu ubie li koga barbara?

IFIGENIJA

Ne, od svog doma s krvnom ljagom dooe.

TOANT

A s kakvom? elim da me o tom izvesti.

IFIGENIJA

Ah, majku maem zajedno pogubie!

TOANT

O, Apolone, to ni divljak ne bi smeo!

IFIGENIJA

Helada cela zato ih je prognala.

TOANT

I stoga kip iz hrama nosi napolje?

IFIGENIJA

Na vazduh ist, od krvi da ga uklonim.

TOANT

A kako dozna za taj tuinaca greh?

IFIGENIJA

Ispitah, kip kad okrenu se boginjin.

TOANT

Ko mudra Helenka sve lepo dokui.

IFIGENIJA

I sladak mamac spustie mi u srce.

TOANT

Iz Agra nose l' kakav glas ti prijatan?

IFIGENIJA

Da sreno ivi Orest, brat moj jedini.

TOANT

Da, zbog te vesti da ih spase radosna.

IFIGENIJA

I otac moj da ivi, srean, napredan.

TOANT

A ti, dabome, verna osta boginji.

IFIGENIJA

Heladu celu mrzim, jer me odbaci.

TOANT

ta treba s tim tuincima da radimo?

IFIGENIJA

Da potujemo svoj starinski obiaj.

TOANT

Da l' za svoj poso spremi vodu i svoj ma?

IFIGENIJA

Pre elim svetim da ih pranjem oistim.

TOANT

Da l' vodom izvorskom il' morskim kapljama?

IFIGENIJA

Ta more svaki ljudski sapira ti greh.

TOANT

Tim svetija e biti rtva boginji.

IFIGENIJA

I svoju dunost bolje jo izvriu.

TOANT

Do hrama ba ne dopiru li talasi?

IFIGENIJA

Samoe treba, jo i drugo svriu!

TOANT

Postupi s voljom, tajne gledat ne volim!

IFIGENIJA

A moram i kip oistiti boginjin!

TOANT

Da, ako krvnikova ukalja ga krv.

IFIGENIJA

Inae nikad s postolja ga ne digoh!

TOANT

Pobonost i opreznost tvoju potujem.

IFIGENIJA

uj sad ta te molim!

TOANT

Tebi prilii da kae to!

IFIGENIJA

Vei strance u okove.

TOANT

Kuda bi ti pobegli?

IFIGENIJA

Vere nema u Helena.

TOANT (slugama)

Dajte, sluge, okove!

IFIGENIJA

A i strance nek izvedu ovamo!

TOANT (slugama)

Uinite!

IFIGENIJA

Glave sebi platem pokrijte!

TOANT

Od zraka suneva.

IFIGENIJA

Daj mi svojih pratilaca!

TOANT (namigne na neke sluge)

Ovi e te pratiti.

IFIGENIJA

U grad polji koga da im javi

TOANT

Kakvu novu stvar?

IFIGENIJA

Svi da u svom budu domu!

TOANT

Da ubice ne sretnu?

IFIGENIJA

Takav susret ljude kui.

TOANT (jednom sluzi)

Idi ti i javi to!

IFIGENIJA

Niko na oi da ne doe!

TOANT

Ba grad ti na srcu, i sa pravom svi e tebi diviti se graani.

IFIGENIJA

I za prijatelje brigu brinem.

TOANT

Meni ree to.

IFIGENIJA

A ti ekaj tu pred hramom bojim

TOANT

ta da radim ja?

IFIGENIJA

isti kuu buktinjom.

TOANT

U istu da se povrati.

IFIGENIJA

A tuinci kad iz hrama odu

TOANT

ta da radim tad?

IFIGENIJA

Lice onda ruhom pokrij!

TOANT

Da se ne oskrnavim?

IFIGENIJA

Budem li se onde zadravala,

TOANT

Kolik daje rok?

IFIGENIJA

Ne udi se!

TOANT

Mirno vri slubu svojoj boginji!

IFIGENIJA

Ovaj greh da sperem kako elim!

TOANT

I ja elim to!

(Kratka pausa. Iz hrama vode Oresta i Pilada u okovima; Toant se pribliio vratima i glavu pokrio svojim plastom, a kad je povorka prola pored njega, on ue u hram da se oisti)

TREA POJAVA

Ifigenija, Orest i Pilad sa svojim uvarima, Posluga, Hor

IFIGENIJA

Strance eto vidim gde iz hrama vee izlaze, ukras boginjin i janjad ijom krvlju treba krv da operem i jo plamen buktinja i drugo sve to naredih ja da strance oistim i boginju. S puta, graani, uklonite se ovoj zarazi! uvar hrama ija sluba ruke trai preiste, il' na svadbu ide l' ko il' hodi ena s bremenom beite, uklonite se da se ko ne ukalja!

(Dok Ifigenija izgovara poslednje rei, povorka je ve jedan deo pozornice prela. Ifigenija se najzad jo jednom okrene hramu s ovom molitvom.)

erko Diva, Lete, Devo, Gospo, krv li sperem svu, prineseni li rtvu gde ve treba, dom e imat' svet, a mi sreni biemo; o drugome ne govorim, al' u rei bogovima sveznalim i boginji.

(Ode s Orestom i Piladom, s njihovim uvarima i poslugom. Hor ostaje sam.)

ETVRTA POJAVA

Hor

TREA STAJAA PESMA

HOR

Strofa

Divan sin je porod Letin;

u dolama ona plodnim na Delu ga jednom rodi, dete svoje zlatokoso, u kitari umetnika; njega s erkom lukoljubnom s morske hridi ona die i, ostaviv rodno mesto, ponese ga majci vrela, i Parnasu slete na vrh to se Bakhom ori ceo, gde zmaj aren, ri i bakren, silno zemlje udovite, pod lisnatom lovorikom zemno uva proroite. Jo ko dete, jo ko dete, na rukama miloj majci skau, ti ga Febe, ubi, svetom stie proroitu, na tronocu sedi zlatnom, na prestolu nevarljivome, proroanstva svetu javlja, iz dubina svetilita, sused vrelu Kastaliji, na sreditu zemlje ivi.

Antistrofa

Al' kad Letin sin osvanu i Temidu, erku Zemlje, iz prorokog progna hrama, Zemlja tada rodi snove, none senke i utvare, to u tamnim u peinama mnogim ljud'ma kada legnu san boravit razgovetno otkrivahu ta je bilo, ta se zbiva, ta l' e biti. Tada Febu ote Zemlja ast proroku rasrdiv se to Temidu on uvredi. On na Olimp brzo krenu, Divu presto rukom ovi, da iz hrama ukloni mu boji gnev i none glase. Div se smeje to taj deak doe zlatne ude asti.

A Div kimnu, kosom progna none snove i ljudima uze iz sna proricanje, ast i slubu vrati Febu ljud'ma veru u re boju usred guve to sja s trona.

(Pausa. Iz pratnje koja je otpratila Ifigeniju na morsku obalu dolazi glasnik.)

EKSODA

(PETI IN)

PRVA POJAVA

Glasnik, Hor

GLASNIK

Vi, hrama straari, oltara uvari, gospodar zemlje Toant gde se nalazi? Otvor'te jake dveri te iz hrama tog vladara zemlje zovite mi napolje!

HOROVOA

A ta je, ako smem da zborim nezvano?

GLASNIK

Mladia strana oba ovas odoe! A sve to skova Agamemnonova ki; iz zemlje s kipom svetenim umakoe, u krilu odnese ga laa helenska.

HOROVOA

to ree ne moe se verovati. Kralj kog eli videti, iz hrama ode ve.

GLASNIK

A kud? On mora znati ta se dogodi.

HOROVOA

Ne znamo! Ali idi sad u potragu, dok ne nae ga i to sve mu saopti!

GLASNIK

E ba se vidi! enskom rodu ne veruj! U tome i vi imaete uea.

HOROVOA

Zar lud si? ta e njima bekstvo stranaca? to bre moe, hitaj dvoru kraljevskom!

GLASNIK

Pre neu dok mi neko jasno ne kae unutra je li ili nije vladar na.

(Udara u vrata hrama.)

Hej, vi unutra, otvarajte brave sad i rec'te kralju da sam tu pred vratima, da javim celo breme novih nevolja!

(Toant izlazi iz hrama.)

DRUGA POJAVA

Toant, Glasnik, Hor

TOANT

Pred hramom boginje ko vie toliko, u vrata bije, graja hram ispunjuje?

GLASNIK (pokazujui na hor)

Te varale me i od hrama gonile, ko napolju si, a ti ba unutra bi.

TOANT

Dobitku nadaju l' se il' ga vrebaju?

GLASNIK

O njima posle zboriu, a sada uj najpree to je. Moma to se starala za rtvenike ovde, Ifigenija, sad pobee sa strancima i ponese kip sveti, a ienje bee obmana!

TOANT

ta kae? Kakav zao uhvati je duh?

GLASNIK

Oresta htede spasti, sad se snebivaj.

TOANT

ta? Onog to ga rodi Tindarova ki?

GLASNIK

to svom oltaru posveti ga boginja?

TOANT

O, uda! Kako bih to bolje nazvao?

GLASNIK

Nemoj se na to osvrtati, nego uj! Kad jasno vidi sve i uje, razmisli tuince kakvom uhvatie potragom!

TOANT

Pa kazuj! Dobro ree. Nisu pobegli daleko ve, izmai nee koplju mom.

GLASNIK

Kad ono moru stigosmo na igalo, Orestov brod gde bee tajno osidran, tad nama, to nas posla ti da pratimo

u okovima one strance, namignu ki Agamemnonova da mi stanemo, rad njene tajne rtve i oienja. A sama lance prihvati i pred sobom tuince pogna. To mi bee sumnjivo, al' svidelo se, kralju, tvojim slugama. A posle, da nas neim samo zaseni, zajaukne i udari u neznane u basme, ko da ljagu spira krvavu. Seasmo dugo, kad nam pade na pamet: tuinci bi se mogli osloboditi, nju smai, pa u bekstvo. utke seasmo, jer strah nas bee obred gledat zabranjen.

Al' najzad samo jedna miso die sve da napred krenemo i pored zabrane.

(Kratka pausa)

I onde lau primetimo helensku sa veslima i razapetim jedrima, momaka ti pedeset vesla dre ve na klupama; na igalu bez okova pred krmom jo mladii stoje slobodni. Na krmi hitro vuku uad rukama, a prvi dre tice; jedni veaju o grede sidro, drugi lestve sputaju do vode da se stranci mogu popeti. A mi na poso smesta, podlu prevaru kad opazismo, svetenicu zgrabismo i konopce, te lepoj krmi htedosmo da korman silom otrgnemo s nasada. I zagrajasmo: Zato tajno grabite odavde sveti kip i svetenicu tu? Pa ko si, ij si, da je od nas odvlai? A on e: Ja sam Orest, njezin brat, da zna, sin Agamemnonov, i svoju sestru ja, iz kue to je nesta, vodim sa sobom. Al' jednako smo svetenicu drali i silom hteli je dovui preda te. Po licu jaki pljutali su udarci, jer maeva ni oni ni mi nemasmo, no jedni druge udarasmo akama; u jedan mah nas oba momka stadoe po rebrima da biju i po jetrima, i udovi nam klonue, malaksae.

I grdnim, stranim iarani znacima, uklonismo se na hum, jedni s ranama na glavi, drugi s ranama na oima. Na bregu stoje gore boj opreznije produismo i kamenjem ih gaasmo. Al' strelci s krme silnim pljuskom strelica odbijahu nas i daleko potisnu. Tad straan talas brod im alu pritera; dok sestra strahuje da ue u vodu, na levo rame Orest sestru podigne i zae u more i stane na lestve te sreno metne je na lepu palubu, a s njome onaj kip to pade iz neba, lik erke Divove. A isred lae glas ovakav u se: O, mornari helenski, zaveslajte da pena more pokrije! Sad imamo zbog ega morem nemilim kroz Simplegade ovamo dojedrismo! A oni zakliktavi klikom radosnim zaplovie, a laa dok im plovljae u luci odmicae, tek na izlazu sa talasima sudari se strahotnim, jer silan vihor iznenada navali i krmu lai stane potiskivati. Veslai svim se opirahu silama, al' vali lau natrag alu potisnu. Ki Agamemnonova tad se pomoli: O, erko Letina, iz zemlje barbarske sad mene svetenicu svoju izbavi i prosti krau moju! I ti, boginjo, svog brata voli, i razumej brata svog da i ja volim. Pesmom njenu molitvu mornari poprate i golih plea svi po nareenju vesla hitro prihvate.

Sve blie, blie brod se stenju primie. I jedan od nas hitro skoi u more, a drugi stane na brod bacat konopce. A mene odmah tebi amo poalju da javim, kralju, ta se onde dogodi. Al' hajde, uzmi okove i konope! Ne stia li se val i more ne smiri, spasenju ne mogu se stranci nadati. Kralj mora, bog Posidon, misli jednako na Troju, Pelopidima je dumanin! I sada, mislim, tebi e i tvojima

on sina Agamemnonova predati i sestru njegovu to zaboravi greh u Aulidi i boginju nam izdade.

HOROVOA

O, jadna Ifigenija, zaglavie sa bratom kada kralj te opet uhvati!

TOANT

Ustajte listom ove zemlje graani, zauzdavajte konje, alu skoite i brzo uhvatite lau helensku to val je baci! S boginjinom pomoi svetokradice opet mi ulovite! Vi drugi brzo otisnite unove, na vodi da ih il' na kopnu konjima stignemo i sa strme stene sruimo il' tela nabijemo im na koeve!

(Horu)

A od vas, jer ste za taj naum znale vi, im naem vremena i budem dokolan, raun potraiu. Sad asit neemo, jer urimo se, hitan poso eka nas.

(Nad hramom se pojavljuje Atena.)

TREA POJAVA

Boginja Atena, Toant, Glasnik, Hor

ATENA

Kud, kud si pohitao, kralju Toante, u potragu? Sad rei uj Atenine! Ne krei bojne redove u poteru! Na Loksijinu re je Orest ovamo doplovio, da gnevu srda umakne i svoju sestru kui u Arg povrati, i otud u moj kraj ponese sveti kip. To tebi kaem. Al' Orestu, to ga ti na burnom moru namisli da pogubi,

ve meni za volju Posidon vozi brod kad moru plea umiri i utia.

(Okrenuvi se moru)

Al' uj, Oreste, to ti ja nareujem, jer, mada nisi ovde, uje boju re: Hajd', plovi s kipom i sa sestrom roenom! Kad bogom sazdanoj Atini doplovi, na kraju lei sveto mesto atiko u susedstvu ba blizu lomnog Karista; moj narod njemu ime Hale nadenu. Tu hram sagradi i unutra smesti kip, po Tauridi ga zovi i po jadu svom, to odjadi ga gnevom srda progonjen po Heladi. A odsad svet Artemidu ko Tauropolu potovae boginju. Uvedi obiaj: kad narod praznuje, za iskup tvoje krvi neka pod ma vrat mukarac stavi te ga krvlju poprska, da pota svetoj uini se boginji!

A ti na svetoj steni, Ifigenija, kljuarka bie boginji u Brauronu, i tu e, kada umre, i grob imati, za ukras lepe davae ti haljine to iza ena ostaju kad preminu pri poroaju.

(Toantu, pokazujui na njih)

I te, kaem, Helenke nek odavde se rad potenja poalju. Na bregu Arejevu ja te izbavih, Oreste, reih raspru jednakim glasova brojem. Odsad zakon vaie: Ko primi jednak broj glasova, taj je prost. Sad vodi sestru, sine Agamemnonov, a ti mi Toante, od gneva prestani!

TOANT

Atena, gospo, ko god boji uje glas, a nee da ga slua, pravo ne misli. A ja se na Oresta, to mi pobee sa svetim kipom, ni na sestru ne srdim.

Zar dolikuje boj sa silnim bozima? Sa boginjinim kipom u svoj zaviaj nek putuju i sveti sreno smeste kip.

(Pokazujui na hor)

I ove ene ja u srenoj Heladi povratiti, jer ti mi tako naredi. I sputam koplje ve na strance dignuto i vesla, sluajui tebe, boginjo!

ATENA

E tako! To usud zahteva, gospodar sviju nas. Podun'te vetri, u Atinu nosite Agamemnonova sina, a ja zajedno s njim putujem i sestrin sveti uvam kip!

(Atena ode. Toant s pratnjom odlazi.)

HOR (Prema moru, gde ugledaju brod)

Sad sreno mi na put hitajte kui, i veoma se svojoj radujte srei! Al' boginjo, sveta u besmrtnih svuda i smrtnih, Atena, Palado naa, izvrit spremne smo naredbu tvoju; jer vanredno radosne, nenadne vesti do uiju mojih stigoe danas.

O, sveta i presveta boginjo Niko, pod okrilje svoje uzmi moj ivot, i svagda me vencem novim ovenaj!