ETRURCI

U VIII veku p.n.e. na Apeninskom poluostrvu dolazi do procvata kulture Etruraca.

Stari Rimljani su verovali kako su Rim 753. p.n.e. osnovali potomci izbeglih Trojanaca iz Male Azije.

Prema grkom istoriaru Herodotu, Etrurci su oko 1200. p.n.e. napustili svoju postojbinu Lidiju u Maloj Aziji i naselili se na podruju koje se danas naziva Toskanom, zemljom Toskanaca ili Etruraca.

Kulturno i umetniki povezani s Malom Azijom i drevnim Bliskim Istokom, Etrurci su nosioci mnogih civilizacijkih odrednica koje nigde nemaju paralele.

Alfabet su preuzeli od Grka, ali njihov jezik nije srodan ni sa jednim poznatim jezikom i jo uvek nije deifrovan.

Nedostatak pisanih tragova - tek nekoliko verskih tekstova i napisi na nadgrobnim spomenicima - nisu dovoljni da se on rastumai.

Grobnice, koje od 700 god. p.n.e. oponaaju u kamenu izgled stvarnih nastambi, sa kupolama od slojevito reanih kamenih blokova pokrivenih zemljom, ine glavno umetniko naslee ove kulture.

Tumulus

Unutranjost etrurske Grobnice reljefa u erveteri

Pepeo pokojnika odlagan je u keramike urne sa poklopcem u obliku ljudske glave i trupom sa ovejim telesnim obelejima. Uz ovu skromnu grobnu skulpturu, u grobovima nalazimo skupocene zlatarske predmete poreklom iz Grke i sa Istoka.

Vlasnici mone flote, etrurski kraljevi su vladali Rimom do 510. god. p.n.e., sagradili prve odbrambene zidine, isuili movarnu dolinu Foruma i podigli prvi hram na Kapitolu.

U to vreme rasko grobnica dovedena je do vrhunca, oponaajui stvarne nastambe.

Pokojnici se prikazuju u terakoti, kao stvarni ljudi u prirodnoj veliini, kao u grobnici u erveteri gde mu i ena lee na divanu, oputeni i neobino vedri, kao da se zabavljaju.

Grobnica je smatrana stanom za telo i duu, pa je ukraavana i vedrim zidnim slikama, poput para plesaa iz Grobnice lavice iz Tarkvinije.

U skladu sa dotadanjom slikarskom tradicijom, enska figura se slika svetlim, a muka tamnim tonovima.

Grobnica branog para, erveteri Na zagrobni ivot se gleda kao na nastavak zemaljskog, sa svim njegovim radostima i zadovoljstvima.

Plesai iz Grobnice lavice, Tarkvinija (480-470 godine p.n.e)

Figura lavice, plesai i svira koji svira diple, dorski stubovi, delfini

Oko III veka p.n.e. pogrebni obiaju se menjaju. U njima je vie surovosti: urne prikazuju demone smrti, a smrt vie nije nastavak ivota na zemlji.

Grobnice su uklesane u ivoj steni, a prostor oponaa arhitektoniku stvarnog stambenog prostora. Zidove prekrivaju reljefi sa predstavama oruja, oklopa, predmeta za domainstvo, domaih ivotinja i poprsja pokojnika.

U takvom okruenju demon zmijolikih nogu i njegov troglavi pas (Kerber-mitski uvar pakla) deluju uznemiravajue. Grobnica reljefa, erveteri, III vek p.n.e.

Muke koje ekaju pokojnika, vide se i na freskama u Grobnici plavih demona u Tarkviniji.

Etrurci su bili uveni po svojoj graditeljskoj vetini.

Veruje se da su Etrurci nauili Rimljane kako se grade vojni logori (kastrumi), kao i osnovama urbanizma, te gradnji fortifikacija.

Jedini ouvan primer etrurske fortifikacije je gradska kapija Porta Augusta u Perui iz II veka p.n.e., kao primer u kome su lukovi i poluobliasti svodovi sjedinjeni u jedinstvenu

l l

Kapija u Volteri predstavlja najstariji sauvani primer zasvedenog (lunog) prolaza u istoriji!

Stela iz Perue, sa etrurskim natpisom iz III/II veka p.n.e

Etrurski utvreni grad ivita di Banjoreo, nekad na glavnom putu koji je vodio dolinom Tibra, do Rima

Etrurski hramovi su bili malih dimenzija, od drveta i retko

ukraavani skulpturom.

Izuzetak je takozvani Apolonov

hram u mestu Veji, sa etiri skulpture od terakote u prirodnoj veliini, postavljene na vrhu krova.

Herakle i Apolon takmie se za svetu koutu u prisustvu drugih boanstava.

Najbolje je ouvana skulptura Apolona, remek-delo etrurske arhajske skulpture (V vek p.n.e.).

Njegovo krupno telo vidljivo je ispod ukrasne odee, a snane, miiave noge i produen korak odaju izraajnu snagu bez premca u grkoj skulpturi istog razdoblja.

I ova skulptura je bila obojena.

Iz Veija potie i bronzana skulptura legendarne Vuice koja je othranila osnivae Rima, Romula i Rema (oko 500 god. p.n.e.). Dvoje dece predstavljaju kasniji, renesansni dodatak.

Vuica je maskota Rima i tesno je povezana sa etrurskom mitologijom, u kojoj vukovi, od najranijeg doba igraju veoma vanu ulogu, kao i fantastine ivotinje iz mitologije.

Mnogobrojne replike mitske vuice predstavljaju mali deo etrurske vetine u izradi predmeta od bronze.

Majka i dete, bronza, 500 450. godine p.n.e.

Etrurski ratnik, bronza, otkriven pored Viterboa, oko 500.godine p.n.e.

HIMERA IZ ARECA pokazuje matovitost etrurskih umetnika: fantastino bie sastavljeno od nekoliko ivotinja prikazano je u ekspresivnom pokretu.

Monteleone kod Spooleta, 530 p.n.e.

Za Etrurce je karakteristina crna keramika: posude su malih dimenzija, sa crnom glazurom, najrazliitijih oblik i namena. Ovaj tip keramike naziva se bukero.

Ogledala od bronze i srebra

ETRURCISlide Number 2Slide Number 3Slide Number 4Slide Number 5Tumulus Unutranjost etrurske Grobnice reljefa u erveteriSlide Number 8Slide Number 9Grobnica branog para, erveteri Na zagrobni ivot se gleda kao na nastavak zemaljskog, sa svim njegovim radostima i zadovoljstvima.Slide Number 11Plesai iz Grobnice lavice, Tarkvinija (480-470 godine p.n.e)Figura lavice, plesai i svira koji svira diple, dorski stubovi, delfiniSlide Number 14Slide Number 15Kapija u Volteri predstavlja najstariji sauvani primer zasvedenog (lunog) prolaza u istoriji!Slide Number 17Slide Number 18Slide Number 19Slide Number 20Slide Number 21Slide Number 22Etrurski hramovi su bili malih dimenzija, od drveta i retko ukraavani skulpturom. Slide Number 24Slide Number 25Mnogobrojne replike mitske vuice predstavljaju mali deo etrurske vetine u izradi predmeta od bronze.Slide Number 27Slide Number 28Slide Number 29Slide Number 30Slide Number 31Slide Number 32Monteleone kod Spooleta, 530 p.n.e.Slide Number 34Za Etrurce je karakteristina crna keramika: posude su malih dimenzija, sa crnom glazurom, najrazliitijih oblik i namena. Ovaj tip keramike naziva se bukero.Ogledala od bronze i srebraSlide Number 37