Nikola Tesla - eter postoji...

Prijatelj mi je posalo tekst, kojeg sam preveo i evo sad ga postam, tako er sam tekst poslao jednom fizi aru na provjeru autenti nosti, postam ga ovdje da ga prokomentiramo.... 1. dio. U krivu si g. Einstein, eter postoji! Sada mnogo govore o Einsteinovoj teoriji. Prema tvrdnjama Einsteina eter ne postoji i mnogi ljudi se sla u s njim. Ali po mom mi ljenju to je pogre ka. Protivnici etera ukazuju na eksperimente Maykelson-Morli-a koji je poku ao detektirati kretanje Zemlje u odnosu na fiksnu postelju etera. Eksperimenti nisu uspjeli, me utim to nezna i da eter ne postoji. Uvjek sam svoje radove temeljio na injenici da postoji mehani ki eter, stoga sam postigao pozitivan rezultat. to je eter i zasto ga je tako te ko detektirat? Razmi ljao sam o ovome mnogo vremena i do ao sam do ovih ishoda: Mislim da su sve kontradikcije, da li eter postoji ili ne, rezultat krivog tuma enja svojstava etera. Eter je uvjek bio predstavljan kao vrsta zra ne okoline. To je bila bitna pogre ka. Eter ima jako veliku gusto u. Poznato je da ako je tvar to gu ca, ve a je brzina irenja valova u njoj. Uspore ivajuci brzinu zvuka i brzinu svjetlosti do ao sam do zaklju ka da je gusto a etera nekoliko tisuca puta veca od gusto e vazduha. Nije eter koji je u vazdu nom obliku nego je materijalni svijet u vazdu nom obliku za eter. Ali po to je eter elektri ki neutralan jako slabo uti e sa materijalni svijet. Unatoc slabom medudjelovanju osje amo postojanje etera. Dobar primjer za takvo me udjelovanje postaje o ito u gravitaciji, koja bi trebala bit nazvana univerzalna kompresija. Mislim da materijalna tjela ne gravitiraju me usobno nego je eter taj koji ini da jedno materijalno tjelo te i ka drugom. Krivo nazivamo ovu pojavu gravitacija. Isto mo emo osjetiti reakciju etera kod nagle akceleracije i deakceleracije. Zvijezde, planeti i cijeli svemir nastao je iz etera, kad je dio njega, zbog nekog razloga, postao manje gust. Mo e se usporedit sa formiranjem mjehuri a u kipu oj vodi, iako je takva usporedba gruba. Eter se poku ava vratiti u svoje prvobitno stanje tako da kompresira nas svijet, ali unutarnji elektri ni naboj u tvarima materijalnog svijeta sprije ava ovo. Slicno tome je kad voda kompresira mjehuri e pune vru e vodene pare. Dok se para ne ohladi voda nemo e kompresirati mjehuri . Sa vremenom, kad izgubi unutarnji elektricni naboj, nas svijet ce se kompresirat sa eterom i postat ce eter. Posto je iza ao iz etera, u eter e se i vratit. Gusto a tvari materijalnog svijeta jako se razlikuje od gusto e i fizickih svojstava etera. Stoga, eter ne mo e ostati u fiksnoj postelji oko materijalnih tijela i pod odredenim okolnostima nastat ce vrtlog etera oko materijalnih tijela. Time mo emo objasniti razlog za neuspjeh MaykelsonMorli eksperimenta. Da bi ga shvatili hajdemo prenest eksperiment na vodenu okolinu. Zamislite da je nas brod uhvacen u ogromni vir. Poku at emo detektirati kretanje vode u odnosu na brod. Ne emo na i nikakvo kretanje jer je brzina broda jednaka brzini vode. U ma ti poku ajmo zamjeniti brod sa Zemljom, a vir sa eterom, koji se okre e oko Sunca. Primjer jasno pokazuje da dok smo na

Zemlji nikako ne mo emo detektirati kretanje Zemlje u odnosu na eter jer je brzina kretanja Zemlje jednaka brzini kretanja etera. U svojim istra ivanjima uvjek prihvacam princip da se svi prirodni fenomeni prikazuju jednako u kojemgod fizi kom okru enju se na li. Valovi postoje u vodi, zraku a radio valovi i svijetlo su valovi u eteru. Einsteinova tvrdnja da eter ne postoji je pogre na. Te ko je zamislit oda iljanje radio valova i svjetlosti bez etera. Einstein ka e da nema etera, a u isto vrijeme prakti ki dokaze da postoji. Naprimjer, uzmimo u obzir brzinu svjetlosti. Einstein kaze da brzina svjetlosti ne ovisi o brzini kretanja izvora svjetlosti. To je tocno. Ali ovaj princip moze postojati samo kad je izvor svjetlosti u odredenom fizi kom okruzenju (eter), koji smanji brzinu svjetlosti zbog svojih svojstava. Tvari etera smanjuju brzinu svjetlosti na isti na in kao sto tvari zraka smanjuju brzinu zvuka. Kad eter nebi postojao brzina svjetlosti bi jako ovisila o brzini izvora svjetlosti. Po to sam pojasnio to je eter po injem uspore ivat pojave koje se de avaju u vodi, zraku i eteru. I ovdje se prikazala prilika koja ce mi pomo u istra ivanju. Jednom kad sam vidio mornara kako pu i lulu. Puhao je dim u obliku malih prstenova. Ti prstenovi su prili no daleko odletjeli prije nego su se rasprsili. Onda sam istra io ovu pojavu u vodi. Uzeo sam metalnu teglu i izrezao mali otvor na jednoj strani i navukao tanku kozu na drugu stranu. Nasuo sam malo tinte u teglu i stavio u vodu. Kada se jako udari koza prsteni tinte izlete iz tegle, prolazeci kroz bazen i rasprse se nakon sto udare u zid, stvaraju i znatno kretanje vode kod zida. U isto vrijeme voda u bazenu je mirna.Ova metoda se moze koristit za prijenost energije. Shva am sto je kuglasta munja i kako prenosit energiju na velike udaljenosti bez ica. Einstein poku ava objasniti kretanje svjetlosti bez etera pomo u Plankove kvantne hipoteze. Hoce li Einstein mo i objasniti pojavu kuglaste munje bez postojanja etera? Nemogu e je objasniti pojavu kuglaste munje bez etera! Osnovano na ovim istrazivanjima konstruirao sam generator, koji moze generirati vrtlozne etericne prstenove, koje sam nazvao vrtlozni etericni objekti. Bilo je to moje postignuce. Bio sam euforican. inilo mi se da mogu napraviti bilo to. Obe ao sam svijetu bez da sam potpuno prou io ovu pojavu i dobio sam veliku kaznu za to. Vi e me nisu financirali ali najneugodnija stvar je sto mi vi e nisu vjerovali. Euforija je presla u duboku depresiju. I onda sam se opet usudio zapoceti moj ludi eksperiment. ...nastavak teksta gornjeg posta, tu Tesla govori o eksploziji u Tunguski... 2. dio. Zadrzat cu tajne svog izuma dok neumrem Nakon mojih neuspjeha vise sam se suszdrzavao u obecanjima. Tijekom mog rada sa vrtloznim etericnim objektima shvatio sam da se ne ponasaju onako kako sam prije mislio. Ispostavilo se da kad vrtlozni objekti produ blizu metalnih objekata izgube svoju energiju i uruse se, ponekad eksplodiraju. Duboki slojevi Zemlje su apsorbirali njihovu energiju jednako jako kao i metal. Dakle, trebao bi slati energiju samo na male udaljenosti. Tada sam obratio paznju na Mjesec. Ako posaljemo vrtlozne objekte na Mjesec, one ce se vratiti na Zemlju jako daleko od odasiljaca,

posto su reflektirane od elektrostatickog polja. Dok je upad jednak kutu refleksije, energija se moze poslat na jako velike udaljenosti, cak i na druge dijelove Zemlje. Napravio sam nekoliko eksperimenata odasiljanja energije prema Mjesecu. Kroz ove eksperimente otkrio sam da je Zemlja okruzena elektricnim poljem. Ovo polje je unistavalo slabe vrtlozne etericne objekte. Objekti sa velikom energijom probiju elektricno polje Zemlje i produze u meduplanetarni svemir. I ovdje mi je dosla ideja, da ako mogu kreirati rezonantni sistem izmedu Zemlje i Mjeseca snaga odasiljaca moze biti jako mala dok energija koja se odasilje ovim sistemom moze biti znatno velika. U tajnosti, po eo sam pripreme za moj ludi projekt. Kao prvo, trebao sam odabrati mjesto za moj eksperiment. Arktik je bila najbolja zona za to. Nije bilo ljudi u blizini koje sam mogao ozlijediti.No kalkulacije je pokazivala da s Mjesecom u sada njoj poziciji, vrtlo ni objek moze pogoditi Sibir, gdje zive ljudi. Otisao sam u knjiznicu da prou avam informacije o Sibiru. Informacija je bilo jako malo, no shvatio sam da skoro pa niko ne ivi u Sibiru. Trebao sam odrzati svoj eksperiment u potpunoj tajnosti, jer ako iza e u javnosti posljedice bi mogle biti vrlo neugodne kako za mene, tako za cijelo ovje anstvo. Uvijek se brinem o jednom pitanju: Da l e moja otkrica biti dobra za ljude? Jer odavno je znano da ljudi iskoriste sve inovacije da naprave sli ne. injenica da je moj laboratorij bio rastavljen do tog trenutka, donijela je veliku pomoc mojoj tajni. Me utim , uspio sam spasiti opremu koja mi je trebala za moj eksperiment. Sam sam sastavio novi transmiter iz ove opreme i spojiti ga sa oda ilja em. Eksperiment sa tako velikom koli inom energije je mogao biti vrlo opasan.Ako mi se potkrala gre ka u kalkulaciji energije bilo kojeg vrtlo nog objekta bi udarila straga.Upravo zbog toga sam boravio 2 milje udaljen od laboratorija.Rad mojih instalacija je radio poput sata. Princip experimenta je bio vrlo jednostavan.Da biste bolje razumjeli princip rada, potrebno je shvatiti sto cu eteri ni vrtlozi i svjetle e kugle. U osnovi to je ista stvar. Jedina razlika je sto su svjetle e kugle vidljivi eteri ni objekti. Vidljivost svjetle ih kugli se postize flouroscentnom svjetlosti dijelova nabijenog zraka. Mozemo to usporediti sa nacinom kako tinta boji vodu u vrtlozima. Da biste kreirali odjekuju i Zemlja - Mjesec syistem potrebno je kreirati koncentraciju nabijenih dijelova izme u Zemlje i Mjeseca. Zbog toga sam uzeo osobine eteri nog vrtlo nog objekta da bi sakupio i prenio nabijene dijelove. Generator je reflektira eteri ne objekte prema Mjesecu. Dok prolaze kroz elektri no polje Zemlje, eteri ni objekti zarobe nabijene dijelove unutar sebe. Kako elektrostati ko polje Mjeseca ima isti polaritet kao i elektri no polje Zemlje, eteri ni vrtlozi reflektiraju od njega I vra aju Zemlji pod drugim kutem. Nakon sto se vrate na Zemlju eteri ni vrtlozni objekti se opet reflektiraju nazad prema Mjesecu. To je na in na koji je rezonantni sistem Zemlja- Mjesec bio okupiran nabjenim dijelovima.Kada je postignuta potrebna koncentracija u rezonantnom sistemu Zemlja - Mjesec ono se samostalno energizira na svojoj frekvenciji.Energija potpomognuta milionima dijelova rezoznatng sistema je promjenjena u eteri ni vrtlo ni objek kao ogrmona moc u elektri nom polju Zemlje.Medjutim to su bile samo moje hipoteze, i doista nisam znao kako ce se pona ati u realnosti. Dobro se sjecam dana experimenta. O ekivano vrijeme se bli ilo.Minute su se sporo vukle, i

inile su se kao da godine teku. Pomislio sam da cu poludjeti od ekanja. Na kraju, o ekivano vrijeme je doslo i nista se nije dogodilo .Pro lo je jos 5 minuta ali nista neuobi ajeno se nije dogodilo. Na um su mi padale razlicite teorije: mozda sat ne radi dobro, ili sistem nije proradio ili da se jednostavno nista ne mora desiti. Bio sam na rubu ludila odjednom. Ucinilo mi se da se za trenutak zamra ilo i osjetio sam udnu senzaciju u svom tijelu kao da tisu e igala bode moje tijelo. Uskoro je sve zavr ilo no ostao je neugodan metalni okus u mojim ustima. Svi moji mi i i su bili opu teni i udno zujanje u mojoj glavi. Osjetio sam se u asno iscrpljenim. Kad sam se vratio u svoj laboratorij otkrio sam da je netaknut, samo jako miris paljevine u zraku, i onda opet.... ogromna neizvjesnost me obuzela,.. nisam znao rezultate svog experimenta. Tek poslije, itajuci u novinama o neobi nom fenomenu , shvatio sam kakvo strasno oru je sam stvorio. Naravno, o ekivao sam jako veliku eksploziju. Ali to ak nije bila ni explozija, bila je katastrofa! Nakon eksperimenta sam odlu io da u uvati tajnu svog otkri a do svoje smrti. Naravno, znao sam da netko drugi vrlo lako moze ponoviti moj ludi eksperiment. No to ce zahtjevati priznanje da eter postoji a nas znanstveni svijet se sve vise i vise udaljava od istine. ak sam zahvalan Einsteinu i drugima zbog njihovih neto nih teorija jer one vode ovje antsvo daleko od opasnog puta kojim sam ja kro io. No mozda, je to njihovo postignu e. Mo da e jednom, za 100 godina, kada razum nadvlada brutalnost, moj eksperiment slu iti za dobrobit ovje anstva. Nikola Tesla i eter nova nauka i tehnologija

Nikola Tesla je otkrio i koristio fundamentalni zakon koji pobudjuje potencijalne delove etra, i.e. zakon koji struktuira originalno beskona an i kompaktan (apsolutno homogen) etar. Radi se o principu osamostaljivanja delova u beskona noj celini jedinstevenog fizi kog continuum-a (u dana njoj nau noj upotrebi je vi e pojmova koji svi zna e istu fizi ku pojavu: nula, kontinum, kontinuitet, etar, beskona nost, celina, Elejsko Bi e, Euklidova ta ka, vakum, itd.). Delovi kontinum-a nastaju po posebnom algoritmu koji ih izdvaja tako da ne napu taju celinu, tj. beskraj, i oni su to to nazivamo elektromagnetnim entitetima ili klasi no - svetlost.

Iz pretpostavke kontinualnosti etera, osnovnog kosmi kog medijuma, sledi ne samo da je centar kosmosa svuda, tj. neodredjen ve sledi i to da zakon njegovog struktuiranja mora biti podudaran sa zakonom koji defini e relacije ta aka na homocentri nim sferama. (Ovde nije mogu e ulaziti u dublju analizu tog zakona ija su tina zahteva upotrebu jezika filozofske ontologije i matematike. Nije poznato da je Tesla svoju teoriju dovr io i iskazao u ovom obliku, ali je ostavio nekoliko aparata koji rade na savremenoj fizici potpuno nedoku ivim principima. Re je o etarskom generatoru, tj. elektromagnetskoj kugli na uvek istom elektro-potencijalu bez obzira na izvod, tj. odliv energije, zatim o asinhronom motoru koji radi na gravitacione talase planeta sun evog sistema (motor sam po inje sa radom u izvesno doba godine, reaguju i na odredjenu konstelaciju planeta i isto tako staje kada mu istekne rezonantni interval vremena). Osim ovoga, Tesla je ostavio i lebdilicu, metalni disk sa antigravitacionim svojstvima, koji levitira na visini koja zavisi od ja ine gravitacije na datom terenu.) Etarski medijum beskona an je u svim pravcima, ima jednu jedinu karakteristiku - r (radius) koji (po sfernom zakonu) useca sferne delove u kontinuum, delove ije su povr ine diskontinualne, odnosno punktualne. Delovi struktuiranog etera mogu biti sinhroni, odnosno rezonantni, i asinhroni. U prvom slu aju dolazi do kondenzovanja subatomskih estica kao to su elektroni, protoni i neutroni. Ove estice nastaju rezonantnom sintezom fotona po istim principima po kojima se i sami fotoni osamostaljuju kao posebni entiteti u eteru. Asinhroni delovi etera, dakle, nerezonantni, jesu prostor u kome rezonantni fotoni grade materiju. Teslin Toranj Varadenklif bio je pitagorejski oscilator. Matematika njegovog emitovanja kompleksa elektromagnetskih talasa specijalnih karakteristika bila je identi na sa tajnom stvarala kom matematikom Pitagorejaca. Simboli koje je Tesla pisao u svojim jedna inama imali su jednozna nu fizi ku interpretaciju. Principi Tesline etarske tehnologije pripadaju nivou kosmi ke egzistencije sa koga se vlada prostorom i vremenom. Ne sama Kula, nego princip rezonantnog i harmonijskog oscilovanja etera je tako mo an da se njegovim shvatanjem i primenom bez sumnje re avaju svi klju ni problemi savremene fizike i posebno konverzije energije. Pomo u svoje takozvane otvorene vakumske cevi Tesla je proizvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizi kog kcontinum-a, stvaraju i ih na bilo kojoj udaljenostei. Umesto da pusti da protonski snop putuje prostorom do odredjenog mesta, on je obrazovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja estica na bilo kojoj zadatoj distanci. Veli ina elektrona, protona i neutrona takodje ni im nije bila ograni ena. Upravo razlika u njihovoj veli ini, s obzirom da su one gradivne jedinice svakog sveta u Kosmosu, jeste razlog vremenskog pomeranja medju paralelnim svetovima, koji ina e svi pripadaju istom osnovnom continuum-u. Oslanjaju i se na pretpostavku o Teslinom zapanjuju em i u nauci jo nedostignutom poznavanju zakona prirode, moramo se zamisliti nad tim kakve je tehni ke zadatke i sa kakvim mogu im posledicama Teslina Kula Vordenklif trebalo da izvr i?

1) Da osciluje jonosferu; kako naponska razlika izmedju zemljine povr ine i jonosfere iznosi oko dve milijarde volti, to bi Kula neprekidno osciluju i vi im i ni im harmonicima frekvencije jonosfere, najzad u la s njom u fazu (rezonanciju) i ispraznila je sli no kao to se prazne obi ni elektri ni kondenzatori. S obzirom da bi se takvo pra njenje izvr ilo trenutno, postojala je realna opasnost uni tavanja Njujorka. Jer pra njenje bi izgledalo ovako: iz jonosfere odjednom bi se sru io visokoenergetski stub plazme velikog pre nika, mo da i nekoliko stotina kilometara, i sve na tom prostoru bilo bi dezintegrisano, spaljeno na na in kako se u Biblijskim legendama opisuje propast Sodome i Gomore. Naravno, Tesla nije hteo da uni ti Njujork, ve kratkim intervalima oscilovanja samo da crpi energiju iz jonosfere za pogon svog velikog oscilataora koji je zahtevao minimalni napon od sto miliona volti. Kao aparat za vrlo kratko oscilovanje Tesla je koristio veliki broj ultravioletnih lampi rasporedjenih na vrhu kupole. 2) Da uzima energiju iz etera; oscilovanjem nerezonantnih elektromagnetnih polja mogu e je pomeriti vremensku koordinatu i reciklirati energiju iz pro losti i budu nosti, a da se ne naru ava elektromagnetna stabilnost okoline. Svakako, to se mora raditi po strogo kauzalnom matemati kom zakonu koji odnose frekvencija odredjuje sasvim precizno, ina e efekti izlaze izvan kontrole i de ava se neprevidjeno dekomponovanje materijalnih objekata ili njhovo trenutno izbacivanje iz segmenta na e realnosti, kao u Filadelfija Eksperimentu. 3) Da otvara vremenske prozore u paralelnim svetovima; kako paralelni svetovi imaju elektromagnentu strukturu talasnih du ina i frekvencija razli itih od na eg sveta, mogu e je kompleksno-harmoni nim elektromagnetskim oscilovanjem uspostaviti parcijalnu vezu izmedju frekvencije na eg sveta i frekvencija tih drugih svetova, tako da pojedini prizori iz njih postanu vidljivi u na im uslovima na Zemlji, i obrnuto. 4) Da ubrzava mentalnu evoluciju ove anstva; uspostavljanjem konstantnog polja vi e frekvencije, harmoni nog kolektivnom elektromagnetnom polju ljudi, vr i se postepeno pove avanje mo i percepcije i pro irivanje mentalne sposobnosti prijema ideja. Zra enje ovih frekvencija mo e biti i tetno, ako je neprecizno. Svaka disharmoni nost polja (nerezonantnost) izaziva u oveku delimi no razdvajanje mentalnog i fizi kog plana to se u bla em vidu manifestuje kao rak, psihoza i druga oboljenja.Potpuno razdvajanje je, naravno, smrt jedinke. (Na istom principu funkcioni u i virusi, bakterije, kao i promena u Kosmosu uop te.) Va no je napomenuti da su ovi procesi uglavnom tempirani, tj. s odlo enim efektima. Usled nedostatka pravog znanja, ljudi svoju elektromagnetsku okolinu sve vi e zagadjuju radiotalasima, radarskim mikrotalasnim zra enjem (radari uzrokuju rak i to je eksperimentalno dokazano) i drugim negativno interferiraju im elektromagnetnim zra enjima koja su u disharmoniji sa frekvencijama ivih bi a i informati kim poljem na eg Sun evog sistema. 5) Da po volji transponuje planetu Zemlju u paralelne realnosti; da je dovr io svoj sitem od pet emitera i pustio ih u rad, Tesla bi bio u mogu nosti da itavu Zemlju, kao jedinstven rezonantni sistem, dovede u stanje oscilovanja specifi no za neki drugi segment realnosti i tako nas fizi ki premesti u paralelni svet. Ovim aktom on je verovatno eleo da izvr i mutaciju ljudske vrste, ubrza putovanje civlizacije kroz vreme i na taj na in naglo je unapredi tehni kim putem. Ai s

obzirom na univerzalnu uskladjenost frekvencija u kosmosu ovo bi bilo veoma opasno. Ula enje Zemlje u fazu rezonantnog oscilovanja sa paralelnim svetom trajalo bi suvi e dugo i de avale bi se katastrofe poput one iz predanja o Atlantidi. Napustiv i fizi ki plan Tesla nam je ostavio svoj dragoceni nau ni putokaz. Njegov rad jasno pokazuje da se iz raznih aspekata, uglova i interpretacija istina nikada ne mo e potpuno sagledati, kao to se ni continuum ne mo e sagraditi iz diskretnih delova. Priroda istine takva je da se ona mora spoznati odmah, do kraja, u celini ili nikako. Podsetimo se samo Dekartovog otkri a da beskona no prethodi kona nom i Spinozine beskrajne supstancije, koja je ono to prirodu ujedinjuje sa Bogom. Savremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna obja njenja fizi kog krije u metafizi kom. I dokle god na a nauka bude zaslepljena istra ivanjem isklju ivo materije, dotle emo biti u ovom nepodno ljivom stanju iluzorne, podeljene i nesavr ene svesti. Klju ni prodor sada njeg ljudskog saznanja mora se u initi, i u ini e se, u fizici. Jer gradju materije, zakone njene kreacije i njenu ulogu u prirodi treba prethodno definitivno razjasniti, da bi se ljudski um oslobodio i osposobio za prava duboka kosmolo ka istra ivanja. Rukvodioci Filadelfija eksperimenta, ma ko da su bili, otkrili su nam egzistenciju do tada nepoznatih nau nih problema. U smislu fizi kih zakonitosti, za eksperimentatore prirodom, znanje, mo i pravo da u pogon stavljaju njene principe - izjedna eni su. Ali ta biva onda kada usvojimo visoko verovatnu pretpostavku da isti kosmi ki principi vladaju i nau nicima, kao delovima Kosmosa? ta ako se sva materija, organska i neorganska, u elementarnom obliku mo e razviti u takozvane elektromagnetske spektre i iz njih povratno sintetisati po egzaktnim matemati kim zakonima? Zar onda eti ka pravila ne gube svoj isklju ivo ljudski karakter i ne zadobijaju univerzalnu matemati ku podlogu? Nije li etika onda samo kosmi ki princip distribucije energije? U tom smislu ona zadobija snagu prirodnog zakona. Te ko emo objasniti eventualnim stanovnicima u vremenu pomerenih svetova za to na im reaktorima i akceleratorima izazivamo katastrofe njihovih galaksija i zvezda i za to uop te eksperimenti emo na na in koji i nas same nepredvidljivo menja i razara. Ako je etika u su tini harmonija, a dobrota energetski ekvilibrijum, onda u svetu nu no deluje matemati ka kosmi ka etika. A nad matemati kim principima nasilje se ne mo e vr iti. ("Nema kraljevskog puta u geometriji!" - rekao je Euklid kralju Egipta, dok se mu io da re i jedan geometrijski problem.) Kosmos je zavr eni eksperiment na koji razum postavlja pitanja, pametna, ali i glupa, i zato je primenjena nauka, rodjena iz defektne, a nesavitljive teorije, ono ega se pravi filosof i nau nik prvo mora odre i da bi shvatio ne to od rada kosmi kog mehanizma.

Evolucija Teslinih filosofskih stavova od vizionarskih do isto in enjerskih i od in enjerskih do metafizi kih, kao i Teslin li ni ivot, paradigme su pravog osniva a nau no-tehnolo ke civilizacije. Njegov odnos prema ljudima kao i prema samom sebi posledica su dejstva impersonalnog apsoluta u njemu kao oveku; ni prema sebi, ni prema drugima nije imao li ni odnos i zato je tako malo gre io u ivotu. U savremenoj nauci Tesla se sve vi e citira. Po eli su da ga prou avaju i nau nici koji do sada nisu poimali te ko e elektromagnetske teorije zasnovane isklju ivo na Maksvelu, posebno oni koji se mu e ujedinjenjem elektromagnetizma, gravitacije i jake i slabe nuklearne sile. Da li je materija beskona no deljiva ili nije? Je li prostor beskona no deljiv? Najzad, ta je sa ulogom vremena u fizi kim procesima, njegovom jednozna nom i ontolo ki zasnovanom definicijom kao i njegovim dejstvom? Naravno, bez definicije vremena ne mo e se dati nikakva hipoteza o njemu kao aktivnom faktoru fizi ke realnosti. Ili je vreme samo mera, neka vrsta ljudske fikcije, obi na kordinata, kako se danas pre utno uzima u fizi kim teorijama, postavljenim na relativizmu i kvantnoj mehanici... Ljudsko neznanje je neizmerno i odbacivanje Tesliniih ideja o etru kao osnovnom medijumu koji strukturno ujedinjuje prostor i materiju dovelo je do zaustavljanja mi ljenja u fizici, do kru enja u koncepcijama, do neprestanog vra anja na stare, ve ispitane i prevazidjene ideje. Re je, pre svega, o Ajn tajnovoj neadekvatnoj matematici (mno enje negativnom du inom u specijalnoj teoriji relativnosti, iz ega proisti u vremenska nesaglasnost opa aja u translatornim sistemima i skra ivanje du ine tela u pravcu rasprostiranja, zatim, mno enje nulom u op toj teoriji relataivnosti, iz ije korekcije je proizi la najve a besmislica moderne kosmologije: big-bang teorija, tj. naizmeni no eksplodiranje i sa imanje kosmosa). U pravim nau nim krugovima, koji svesno preuzimaju na sebe rizik obrazovanja nove fizike, Tesline koncepcije sve vi e se prou avaju i uva avaju. U ovom trenutku su u toku eksperimenti sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijama specifi niih modulacija, (HARP projekt), kojim se zra i jonosfera. Sve posledice tih dejstava se jo ne znaju. Medju njima su i upravljanje metereolo kim pojavama, naro ito uraganima i atmosferskim pritiskom, kao i utiskivanje misli i emocija subjektima spolja, elektromagnetskim putem, tj. rezonancijom sa elektromagnetskim emiterima. Pokazalo se da je tehnolo ki sasvim mogu e imitirati elektromagnetsku osnovu ljudskih misaonih radnji, tako da subjekat ima utisak da je to njegova originalna misao ili odluka njegove slobodne volje. Upravo to je i glavni stav Tesline kibernetike: " ovek je automat kosmi kih sila" isti e on u vi e lanaka i predavanja. Jo lak e je, ka u eksperimentatori, izazvati masovne emocije ili imputirati nameru velikom broju ljudi adekvatnim osciliranjem jonosfere, koja je samo kompleksna mre a ni ih harmonika kolektivno nesvesnog itavog ove anstva. Jonosfera je klju za upravljanje masovnim ose anjima i mislima. A svega ovoga Tesla je bio svestan jo daleke 1899. Godine, u Koloradu. Univerzitetska nauka, posebno srpska nau na zajednica, je protiv Tesle i njegovih ideja pre svega zato to ih ne razume. Drugi jak razlog je u Teslinom suprotstavljanju nuklearnoj fizici i njegovoj proceni da e njena primena u tehnologiji trajati kratko i da kvantna mehanika nema

ozbiljnu nau nu budu nost. Zar akceleratori nisu ve prevazidjene stare ma ine, dobre jo samo za Muzej nauke i tehnike? Tesla - kosmolog imao je svoju filosofsku i religijsku poziciju: "Aristotel je u io da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokre e i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je ceo kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnu a, ono nas ve no privla i, ja ose am njegovu mo i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odr ava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada ho u da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kada poku avam da ga shvatim duhovno onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru ose a se sna an, rad mu ini radost jer se i sam ose a jednim tonom u sveop toj harmoniji". Zaklju ak studije ili o perspektivi nauke Nikole Tesle Ne samo ljubitelji i fizi ari - amateri, koji nastavljaju Teslin rad, ve i svi ljudi koji duboko misle o nauci, sla u se u jednom: u enje savremene fizike u osnovi je skup nelogi nih stavova, jedan kontradiktoran sistem. S jedne strane gledano, vreme je relativno i zavisi od posmatra a, a s druge strane tvrdi se da vreme kvantnog skoka nije merljivo. Na katedrama na kojima se prou ava nuklearna fizika, odnosno raspad atomskog jezgra, va i pretvaranje materije u energiju bez ostatka i u fisionim ra unima sve se sla e. Na katedrama za astrofiziku, medjutim, pretvaranje materije u energiju ne uzima se ozbiljno, ve se masa ra una preko ja ine gravitacije, koja se opet izra unava preko Doplerovog pomaka, tako da na papirima nedostaje preko devedeset posto materije u Kosmosu. Umesto da se menja teorija, ovo se u kolama naziva "defekt mase". To jest, kriva je masa to nedostaje, jer ef katedre i profesori "misle dobro i predaju istinu". Oni su "dr ava za katedrom". Na alost, stvari se od Galileja i ordana Bruna nisu mnogo izmenile. Tesla je radio i na specijalnoj "vakuumskoj cevi sa otvorenim krajem" koja slu i kao projektor estice na neograni ene daljine. Ciljanje se vr i elektrostati ki, du elektrostati kih slojeva atmosfere, koji se mogu videti i golim okom: to su upravo oni slojevi po kojima klize oblaci. Pokazuje se da su polifazni sistem, indukcioni motor i generatori naizmeni ne struje - manje zna ajna Teslina otkri a. Najva nije je svakako ono to se iz njegovih eksperimenata sa etrom i vremenom mo e izvu i kao potpuno nova, kosmolo ka fizika, utemeljena na energetskoj rezonanciji etra i rezonantnim efektima vremena, i postaviti umesto fizike zasnovane na plitkom i nejasnom konceptu "sveop teg i ve nog kretanja izazvanog silom". Teslina glavna otkri a su: prenos energije na proizvoljnu distanciju (zapravo, superprovodljivost prirodnih medijuma), njegove vatrene lopte (fuzija strukturnih elemenata etra u materiju), Teslin visokofrekventni rezonantni oscilator za njegove talase nehercijanskog tipa sa takozvanom bo nom modulacijom (to jest svojevrsne majnd-ma ine, koje proizvode polja takvih

karakteristika da neposredno interferiraju sa elektromagnetskim poljima ljudskog mozga, prigu uju i mo dane oscilacije ili menjaju i samu prirodu oscilovanja, to u emocionalnom segmentu indukuje razna ose anja i raspolo enja, kao i izmenjena stanja svesti, kao to su kreativnost, hiperpercepcija, hipermnezija, sve do hiperkognicije u kojoj se pojavljuju relativisti ke anomalije u vremenskom domenu), dinami ka teorija gravitacije (diferencijalna teorija po kojoj svaki element Mendeljejevog sistema ima svoje G, svoju gravitacionu konstantu; Tesla je ovde nastavio Etve ove radove i izveo niz potvrdnih merenja), i napokon, to je Teslina elektromagnetska teorija, nikada objavljen ai javno formulisana koja ne koristi uobi ajene pojmove kao to su "energija", "talasna du ina", "frekvencija" i druge, ve umesto njih va e pojmovi: "kriva rasporeda", "vibracija sistema zavojnica", "elektri ni pritisak", "proporcija prenosa", "etar", "dinamika elektri nog fluida", "geometrijske mogu nosti cevi" itd. Od moderne matematike Tesla je koristio samo Furijeove nizove da bi razvijao elektromagnetske entitete u vi e i ni e harmonike, jer se to slagalo sa njegovom osnovnom pretpostavkom o istovremenosti svih delova beskona nog fizi kog kontinuuma. Jasno je da se beskona nost ne mo e sastojati od neistovremenih delova. Teslina kosmologija je najop tijeg tipa, va i za izotropni i beskrajni, jednom re ju, celokupni Kosmos, dok je Maksvelova elektromagnetika va e a za mala rastojanja; u su tini Maksvel je izvr io matematizaciju Faradejevih d epnih i sobnih eksperimenata, ne konceptualizuju i problem do kraja. Nedostatnosti Maksvelove teorije proizvele su kao posledicu velike te ko e u Specijalnoj teoriji relativnosti (odnos energije kvanta i brzine svetlosti u drugom postulatu; sam Ajn tajn zanemario je u foto-efektu relativisti ke promene prostora i vremena u kretanju, jer ako se energija menja sa brzinom, nikakvog efekta ne mo e ni biti, ukoliko nema energetske ekvivalencije putanje izbijenog elektrona i upadnog fotona. U op toj teoriji relativnosti, nedostaci Maksvelove teorije doveli su do ideje svetske linije (zapravo do pankosmi ke ekstrapolacije Faradejevih magnetskih linija sila, koje opisuju gvozdeni opiljci na laboratorijskom stolu), najzad do predstave o kona nom svemiru, koji se povremeno sabija u bezdimenzionalnu ta ku (problem singulariteta) i eksplodira. Na sve ovo ne bi se smejao samo Tesla, nego sa njim i mnogi anti ki filosofi i nau nici jasnog uma: Euklid, Platon, Pitagora i drugi. Nikola Tesla sa svojom naukom isto je toliko zna ajan i neprocenjivo veliki za savremeni svet planetarnog telekomunikacionog sistema i razre enje duboke krize vrednosti nau no-tehnolo ke civilizacije, koja tra i svoju filosofsku ontologiju, kao to je za Hri ansku civilizaciju bio zna ajan mit Isusa Hrista. Interesantno je da smo tokom stotina i hiljada godina imali toliko mnogo velikih nau nika, ali ni jedan od njih nije dobio svoju crkvu kao to je ima Tesla u Kaliforniji, u San Dijegu, upravo u centru svetske nau no-tehnolo ke mo i. Ni Plank, ni Ajn tajn, ni Bor, ni Pauli, ni NJutn, ni Tori eli, i pored bavljenja alhemijom i teologijom (Njutn), ili astrologijom (Kepler), ili mistikom (Laplas), nisu ubedili kolektivno nesvesno ove anstvo u transcendentalnu dimenziju svojih nau nih pogleda. Hri anska civilizacija je metafora oslonjena na patnju, rtvu i iskupljenje, na tajnu kr tenja, uskrsnu a i zagrobnog ivota, ona je trajno obojena ovekom i njegovom ose ajno u. S druge strane, scijentisti ko doba ima Teslu kao humani simbol jedinstva duha i materije, a umesto mitologije i religijske metafore uspostavlja veru u nau ne principe i jasno vidjenje najdubljih

kosmolo kih zakona. U istorijskom smislu, Tesla fundamentalno menja oblik religioznosti na planetarnom nivou. Dakle, on nije obi an nau nik, pa ni samo genijalan ovek, ve svetskoistorijska pojava najvi eg ranga, koja duhovnost teologije zamenjuje duhovno u nauke. Uostalom, savremena fizika ve je postala filosofija novog doba jer se otvoreno bavi strukturom materije, genezom kosmosa, a od skora i etikom. Kvantna mehanika kopenhagen kog kruga oko Bora, Hajzenberga i Paulija, nije re ila pitanje osnovne strukturne jedinice materije i principa fuzije (napokon i samu fisiju matemati ki opisuje jedna ina koja se naknadno i nasilno izvodi iz Lorencovih transformacija (E=mc2), relativisti ka teorija nije re ila problem nau ne, tj. substancijalne definicije vremena (vreme je..., pa ta je), a takodje nije objasnila ni sadr inu koncepta sile (u op toj teoriji relativiteta Fundamentalni tenzor sa malim korekcijama ima istu vrednost kao Njutnova sila (F) i ne daje nikakvo drugo obja njenje za putanje planeta oko Sunca, sem to se neobrazlo eno tvrdi da planete moraju imati putanje kakve imaju zbog oblika prostora, ija se zakrivljenost, opet, ne mo e druga ije ustanoviti nego po obliku tih istih putanja; radi se o kru nom dokazu, koji ne dokazuje ni ta i ne pru a pravo obja njenje gravitacije i pravu operacionalnu teoriju iz koje bi proisticala mogu nost konverzije gravitacione sile u lokalnu rotaciju i njeno kori enje). Teslina fizika realnog fizi kog kontinuuma ili etra i njegova nau na misao naslonjena na predsokratovsku anti ku kosmologiju i pitagorejsku generi ku matematiku, (a ne na elektromagnetiku devetnaestog veka), nije odmah mogla da bude nastavljena, pre nego to su se pokazala sva ograni enja drugih nastojanja da se jedinstvenom fizi kom teorijom obuvhate zbivanja u fizi koj realnosti. Posle ernobila svakom je jasno da bez prave koncepcije vremena i bez dubljeg poznavanja strukture materije, razbijanje atomskog jezgra nije ni ta drugo do neodgovorno zlo eksperimentisanje na nivou empirijskih metoda. ernobil je po etak sloma infantilnih vizija kvantnih mehani ara po kojima su i ro tilj, mlin za kafu i ma ina za pranje ve a trebalo da rade na atomski pogon. A tragedija space-shutle elend era podsetila je ljudski rod na injenicu da nije ovladao pravim principima putovanja kroz beskrajni kosmi ki prostor i da se reaktivnim motorima du a putovanja ne mogu preduzimati. O medicinskim problemima medjuzvezdanih putovanja i da ne govorimo. Teslina fizika pru a odgovore i ukazuje na intelektualni instrumentarijum kojim se ovi problemi mogu re avati. Ona se najkra e mo e opisati kao interdimenzionalna stacionarna kosmologija i jedina je aktuelna teorija ije mogu nosti nisu ispitane. De ava se da izraz koji mi danas upotrebljavamo za neki fizi ki pojam nije ni postojao u Teslino vreme. Isto je tako i sa na inom pisanja matemati kih iskaza i znakova ra unskih radnji. (Od velike je koristi za mladog elektroin enjera, koji je, na primer, mnogo puta ve uo da je Julius Robert Majer otkrio zakon o odr anju energije, da se iznenadi kada, itaju i original, otkrije da Majer nigde i ni u kom smislu ne upotrebljava re energija; ili kada kod Arhimeda i Galileja, koji su sve izvodili matematai kim putem, ne nadje ni jedan znak ra unskih radnji; ili kada vidi da ak i Njutn, koji je ve bio prona ao infinitezimalni ra un, jo uvek sve dokazuje geometrijski, isto kao Euklid i svi drugi nau nici u vremenskom razmaku izmedju njih dvojice.)

Za razumevanje Tesle je apsolutno neophodno ne samo itanje njegovih originalnih tekstova, ve i razja njavanje sadr aja termina njegovog nau nog jezika, da i ne spominjem ifrovani deo zaostav tine gde je jedan te isti pojam kori en u razli itim kontekstima, tako da ima n-faktorijal kombinacija semanti kih izvoda. Bez jasne hipoteze Tesline teorije i podudarnog obrasca mi ljenja, ovo je prakti no nemogu e razumeti. Avangardna svetska nauka polako se okre e Tesli. Nisu u pitanju ni komercijalni, ni univerzitetski segmenti nau nog mi ljenja, ve javnosti nepoznati pikovi svetske mo i, vorovi difuzne mre e svetskih upravlja a globalnog informati kog i scijentisti kog ove anstva, u kome su svi pojedinci povezani sa svim drugim pojedincima kanalima svetskih telekomunikacija i to na samo dva op ta principa: srodnosti ideja i nivoa inteligencije.Medjutim, ono to ih sve spaja fundamentalno jeste subjektivna relacija prema vremenu kao su tini nove civilizacije. Sve dosada nje civilizacije zasnovane na ontosu prostora (tj. na prostoru kao njihovoj su tini) samo su istorijske injenice. U Teslinom planetarnom dru tvu sva e energija biti crpljena iz nepotro ivih i besplatnih prirodnih izvora. On je ukazao na to da je Zemlja jezgro ogromnog generatora i da rotacijom elektri e sporiju jonosferu milijardama volti i ampera, da zapravo, ove anstvo ivi u sfernom kondenzatoru neizmerne snage, koji se sam od sebe neprestano puni i po elji se mo e prazniti. Postoji jonosfera (faza), dielektrik (atmosfera) i Zemlja (nula). Imamo, dakle strujno kolo koje daje prirodni elektricitet neograni ene snage, to jest istu energiju, koja ne trpi nikakvu konverziju: izvr i rad i u istom obliku vrati se u prirodnu sredinu, u sistem planete Zemlje. Postoje i Teslini linearni akceleratori u obliku otvorenih vakuumskih cevi, to jest cevi koje rade na sobnoj temperaturi i iji se energetski snop ne rasipa, jer ne putuje kroz prostor ve je navodjen elektrostati kim karakteristikama cilja, tako da na bilo koju distanciju mo e da se prenese bilo koja koli ina energije indukcijom. To su Teslini uveni "zraci smrti" napravljeni prema modelu funkcionisanja Sunca. Kenet Korum, koji je ponovio Teslin eksperiment u Americi i dobio efekte ipak nije shvatio poentu: Tesline estice ne putuju kroz prostor kao loptice ili Hertzovi talasi, ve nastaju iz indukcionih polja, ba kao i njegove ve spomenute "vatrene lopte". Radi se o Teslinoj originalnoj teoriji kosmi kog zra enja, koju je i eksperimentalno dokazao. Teslino obrtno magnetsko polje ima univerzalno va enje. Naprosto, to je jedna istina dublja od ljudske gnoseologije i ljudske ose ajnosti, istina matemati kog tipa, ija ideja se neposredno ostvaruje u svakoj instanciji kosmi kog Bi a. Usudjujem se da zaklju im da ni Teslin indukcioni motor, takozvani asinhroni, nije konceptualno dovoljno prou en. U njemu se nalazi jo neotkrivena tajna rotacije nebeskih tela i rotacije uop te. Ubrzano kretanje Teslinog jajeta proisti e iz promene geometrije polja, a ne iz dodavanja kvantuma magnetske sile. Rad ovog motora izgleda jasan, ba kao to je nekada, pre Galileja i Njutna, svakome izgledalo jasno da je te ina tela uzrok njegovog slobodnog pada. Od drugih Tesliniih enigmi, neprou ene su: radio-tehnika (vi e neometanih emisija na istoj frekvenciji) sa dvanaest u su tini neprimenjenih patenata); struktura materije ("Obi avao sam da

razbijam atom ne oslobadjaju i nikakvu energiju" - izjava N. Tesle iz 1923. g.); gravitacija (model gravitacionog motora sa olovnim rotorom i statorom od stakla, koji radi jednom godi nje, reaguju i na konstelaciju planeta); teorija etra (materija se struktuira iz etra i opnovo rastvara u etar, po jednostavnim matemati kim zakonima, ali ne to vi e materije nastaje, nego to nestaje odatle povremene kosmi ke katastrofe); Teslini medicinski aparti i dejstvo Teslnihi niskofrekventnih talasa na rad mozga (izazivaju kontrakciju i dilataciju subjektivne vremenske baze, tj. promenu psiholo ke sekunde). Tesla je smatrao istinitom Budinu ideju o ja kao o iluziji. Zaista, govorio je, mi nismo ni ta drugo do talasi u subjektivnom prostoru i vremenu i kada ti talasi i eznu, iza nas ne ostaje ni ta... Nema individualiteta. Ne mo e se re i da talas u okeanu ima individualnost. Postoji samo iluzorno sledovanje talasa jednog za drugim. Vi niste ista osoba koja ste bili ju e; i ja sam samo niz pribli nih egzistencija, ne potpuno istih. Ovaj lanac je ono to proizvodi dejstvo trajnosti, sli no pokretljivosti slike, a ne moja subjektivna i pogre na predstava o mom realnom ivotu. Kada zami ljam Teslu, ne vidim ga nasmejanog, nego alosnog zbog onoga to ljudi sami sebi ine, u svojoj neizmernoj podredjenosti nepoznatim prirodnim silama. Nije kraj. Novi je po etak.

Preneseno sa: http://www.bastabalkana.com/