ETAPNO ZBRINJAVANJE I TRIJAASavremene vojno-zdravstvene slube organizuju rasporeivanje medicinske opreme i osobljau jedinice - ealone - razliitih nivoa, smetaja i funkcije. Evakuacija ranjenika sprovodi seetapno, kroz ealone, tj. razliite nivoe zdravstvenog sistema, koji su naelno i organizacijskidefinisani doktrinom. Formalna organizacija ealona je razliita u razliitim dravama ivojskama, zbog razliitih materijalnih mogunosti, ratnih i vojnomedicinskih iskustava,stepena razvoja vojne i medicinske struke itd., ali je opti obrazac uvek isti. U ratnimuslovima delatnost ealona moe biti suavana i proirivana, bez krute organizacijske eme.Sanitetske etape su mesta (ustanove) gde se prua odreeni oblik medicinske pomoi,nastavlja ve zapoeto leenje i vre trijaa i evakuacija u ustanove u kojima e se sprovestidefinitivno leenje i rehabilitacija. Sanitetska sluba oruanih snaga je koncipirana tako dasvaka ratna jedinica ima svoju sanitetsku jedinicu koja je formacijski i materijalnoosposobljena da razvije sanitetsku etapu na kojoj e se ukazivati odreeni oblik medicinskepomoi, zavisno od jedinice kojoj pripada. To podrazumeva odgovarajui broj strunihkadrova razliitog profila i materijalnu opremljenost sanitetskim sredstvima koja su premanameni grupisana u odgovarajue sanitetske komplete (SnK). Ovo omoguava mobilnost ibrzo stupanje u dejstvo sanitetskih jedinica, to je velika prednost, ali dovodi i do bregutroka rezervi sanitetskog materijala, gubitka strunih kadrova u sklopu optih ratnihgubitaka, to je nedostatak. Otuda e sanitetska sluba, kao formacijski potpuno spremna,prva stupiti u proces zbrinjavanja ratnih povreda a sa prelaskom zdravstvenih ustanova na radu ratnim uslovima integrisae se u jedinstvenu slubu u kojoj e obavljati i svoje specifinezadatke. Zbrinjavanje povreenih zapoinje trijaom i ukazivanjem prve pomoi na mestupovreivanja, nastavlja se sanitetskom evakuacijom i permanentnom trijaom uz, najeee,etapno leenje do konanog ishoda leenja.Trijaa predstavlja medicinski postupak kojim se povreeni razvrstavaju, prema teinipovreda, u grupe prema stepenu prioriteta za ukazivanje medicinske pomoi, mestuukazivanja pomoi, hitnosti i nainu evakuacije. To je izuzetno vaan postupak i njegovauloga je, praktino, presudna za uspeno zbrinjavanje velikog broja povreenih. U situacijamakada su kadrovski i materijalni kapaciteti ogranieni odluke lica koje vri trijau su veomaodgovorne, mogu biti veoma teke i, praktino, sudbonosne za ishod leenja. Zato trijaumora da vri najstrunija ili veoma iskusna osoba, u principu one strune kvalifikacije kakav RINCIPI HIRURKOG ZBRINJAVANJA RATNIH KRANIOCEREBRALNIH POVREDA VATRENIM ORUJEM U ODNOSU NA DUINU TRAJANJATRANSPORTA POVREENIH I PRISTUPANOST DIJAGNOSTIKIH PROCEDURADr Slavia Mateji10se oblik medicinske pomoi prua u dotinoj etapi (ustanovi). Nijedan zadatak u zbrinjavanjupovreenih ne zahteva toliko razumevanja i strune procene kao razvrstavanje povreenih iuspostavljanje stepena prioriteta. Cilj trijae je da se uini najvie za najvei mogui brojpovreenih a sistem prioriteta za leenje i evakuaciju mora biti utvren tako da osiguravanajbolju medicinsku negu za najvei broj povreenih. Otuda se opravdavai teka odluka da senajtee povreenim, koji imaju male izglede da preive, u uslovima ogranienih mogunosti,prua samo minimalna pomo da bi se mogla ukazati efikasna pomo onim vitalno ugroenimpovreenima, koji nakon toga imaju velike izglede da preive. Pored strunosti u trijai jeveoma vana i neprekidnost, to znai da trijaa zapoinje na mestu povreivanja i sprovodise kroz sve sanitetske etape i ustanove do zavretka leenja. Elastinost trijae podrazumevamenjanje kriterijuma trijae prema promenama zdravstvenog stanja povreenog i promenioptih uslova i mogunosti za leenje. Svrsishodnost trijae sastoji se u tome da se u svakojsanitetskoj etapi (ustanovi) obavi razvrstavanje povreenih prema realnim mogunostimapruanja medicinske pomoi u dotinoj etapi (ustanovi) kao i hitnosti i nainu daljeevakuacije. Kriterijumi na osnovu kojih se vri trijaa zavisie uglavnom, od: brojapovreenih, vrste i teine povreda, raspoloivih medicinskih snaga i sredstava, mesta i ulogesanitetske etape (ustanove) gde se trijaa vri, mogunosti i pravca evakuacije i borbenesituacije, koja je veoma esto presudna i diktira kriterijume.Pod sanitetskom evakuacijom se podrazumeva iznoenje, izvlaenje, izvoenje i prevoenjepovreenih i obolelih i ona igra veoma znaajnu ulogu u njihovom zbrinjavanju, jeromoguava da se povreeni sa mesta povreivanja, gde nema uslova za leenje, to preevakuiu u sanitetsku etapu (ustanovu) gde postoje adekvatni uslovi za ukazivanje medicinskepomoi. Sanitetska evakuacija se naelno sprovodi u dubinu, gde via sanitetska etapaevakuie povreene ka sebi. Ovim se rastereuju jedinice prve borbene linije a povreenistiu u etape (ustanove) gde e im biti omogueno pruanje kompletnije medicinske pomoi.Nekada se evakuacija vri i od sebe, kada nia etapa, svojim sredstvima transporta,evakuie povreene u viu etapu (ustanovu). Najsvrsishodnija je evakuacija po naznaenju,kada se povreeni i oboleli upuuju u unapred odabrane etape i ustanove gde u datimuslovima mogu da dobiju najkompletniju medicinsku pomo. U sluaju prekida evakuacionihputeva i teke borbene situacije, evakuacija se moe vriti i u stranu, ka susedu koji je upovoljnijem poloaju, ili sa sobom, to predstavlja najtei oblik evakuacije i primenjuju gajedinice u okruenju i u toku proboja iz okruenja. Evakuacija se mora dobro pripremiti, RINCIPI HIRURKOG ZBRINJAVANJA RATNIH KRANIOCEREBRALNIH POVREDA VATRENIM ORUJEM U ODNOSU NA DUINU TRAJANJATRANSPORTA POVREENIH I PRISTUPANOST DIJAGNOSTIKIH PROCEDURADr Slavia Mateji11moraju se odrediti prioritet, transportno sredstvo i poloaj povreenih u toku evakuacije,struna pratnja i medicinska pomo u toku evakuacije. Zbog toga sve sanitetske etape u svomsastavu treba imaju evakuaciona odeljenja, gde se povreeni pripremaju za evakuaciju. Brzinaevakuacije je bitan faktor u zbrinjavanju povreenih tako da, po mogunosti, povreeni trebato pre da stigne do etape (ustanove) u kojoj se ukazuje hirurkka pomo a najdalje za 6 do 8asova od povreivanja. Faktor vreme igra izuzetno vanu ulogu jer je najei uzrok smrtipovreenih iskrvarenje, tako da pravovremeno stizanje na hirurku etapu ima odluujuuulogu. Meutim, ako se evakuacija vri po loim putevima, brza vonja moe da bude veomatetna za veliki broj povreenih. Po pravilu, koriste se najbra i najudobnija sredstvatransporta, a to su formacijska sanitetska transportna sredstva u koja spadaju sanitetskiautomobili, autobusi i helikopteri a po potrebi i avioni, vozovi i brodovi posebno adaptirani zatu svrhu. Po nudi se koriste sva mogua raspoloiva transportna sredstva. to se tietransportabilnosti povreenih, do prve hirurke etape, u principu, nema netransportabilnihpovreenih kojima je potrebna neodlona hirurka pomo.

Trijaa povreenih jedan je od medicinskih sistema razvrstavanja povreenih koji se primenjuje u uslovima masovnih nesrea, kako bi se omoguilo bez potrebe detaljnog pregleda, brzo prepoznavanje, osoba koje e imati najveu korist od ranog zbrinjavanja i brzog transporta u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu.[1]

Osnovna svrha trijae povreenih je kategorizacija pacijenata po hitnosti, a osnovni princip trijae je korienje ogranienih resursa tako da od njih ima korist to vie osoba. Trijana kategorizacija omoguava i obezbeuje pravilnu i pravovremenu procenu svih pacijenata na mestu povrede ili povreenih koji samostalno dolaze u odeljenja hitne medicine. Pri tome trijane kategorije zapravo odreuju redosled zbrinjavanja kako bi se na najmanju moguu meru smanjila mogunost incidentnih dogaaja.

Hitnost zbrinjavanja povreenih osoba odreuje se na osnovu teine povrede, mogunostima zdravstvenog zbrinjavanja i mogunosti njihovog preivljavanja. Tako u masovnim nesreama kada postoji bezbroj povreenih a kapaciteti zdravstva imaju ograniene resurse, osobe sa tekim po ivot opasnim povredama mogu dobiti nii prioritet zbrinjavanja nego oni sa teim povredama za koje postoji vea ansa da preive.[2]

Sama trijaa na terenu u uslovima masovnog povreivanja razlikuje se od one u bolnicama, jer je na terenu tokom trijae potrebno uzeti u obzir evakuaciju i transport povredenih do bolnice. U bolnici, za realizaciju zbrinjavanja velikog broja povreenih osoba u ogranienom vremenu postoje ograniavajui faktori kao to su; nedostak ljudskih resursa za definitivno zbrinjavanje velikog broja povreenih osoba i ogranieni kapacitet zdravstvene ustanove. Zato tokom trijae na mestu masovne nesree treba voditi posebno rauna o propusnoj moi ili kapacitetima najblie blolnice i povreene trijairati i po naznaenju evakuacije i transporta u to je mogue vei broj bliih ili daljih bolnica.[3]

Na globalnom nivou ne postoji standardni sistem za trijau, ve su u upotrebi nekoliko razliitih sistema. Veina ovih sistema sastoji se od trijae povreenih u 2 do 5 kategorija prioriteta. Najee su u upotrebi sistemi trijae sa 4 kategorije prioriteta; prioritet I (crveno), prioritet II (uto), prioritet III (zeleno)i prioritet IV (crno).[4][5]

Algoritmi trijanih sistema koji se primenjuju tokom masovnih nesrea, moraju da omoguiti brzu identifikaciju kritino povreenih, bez preke potrebe za detaljnim pregledom svih rtava nesree, to omoguava da se trijaom povreenih mogu baviti dobro obueni i psihiki stabilni medicinski tehniari.

Ne manje vano u sistemu trijae je i organizacija trijanih postupaka, kao alat za procenu kvalitete rada sluzbe hitne medicine jednog grada ili njenog zdravstva u celini u vanrednim situacijama.

http://spskola.com/wp-content/uploads/2014/09/Osnovni-zadaci-hirurgije.pdf

http://www.apeiron-uni.eu/lycboardclient/Default.aspx?DepartmentID=9&NewsID=1021