Moje viđenje: Ambijentalna umetnost i Esther Stocker

Esther Stocker je italijanska umetnica rođena u Silandru, u Italiji 1974. godine. Ona se bavi stvaranjem slika, muralam, instalacija, fotografija... Završila je Umetničku akademiju u Beču 1999. godine. Ova ambijentalna umetnica je u ambijentualnu umetnost unela poseban manir po kojem je prepoznatljiva i jedinstvena.

Ambijent, duh prostora je ono čime ova umetnica komunicira sa posmatračem.Čini se da je njena namera da napravi prostor koji će posmatrača učiniti delom ambijenta i samog tog dela , te instalacije. Postavka sa publikom obrazuje jedan događaj, za koji ja smatram da predstavlja poentu postavki ove umetnice. Njena produktivnost u više disciplina izgleda mi kao da je to razvoj njenih postavki, koje su uglavnom skulpture ili kombinacija skulptura i murala koji osnivaju svojstven ambijent unutar prostora u kojem je njeno delo izloženo. Esther je unikatna po svom stilu koji uključuje strukture sačinjene od linija ili pravougaonika koji izgledaju kao šabloni, jako uređeno i precizno. Ona koristi samo sivu skalu uglavnom najekstremnije valerske vrednosti, ali i sive tonove kako bi napravila trodimenzionalnu iluziju od murala. Njene slike su previše precizne i ne sadrže mnogo likovnosti u sebi, osim delova slike koji u kompoziciju monotone ritmičnosti unosi nemir elementima koji ne odgovaraju šablonu i odstupanjima postiže dinamiku kompozicije. Njena dvodimenzionalna ostvarenja meni izgledaju kao početna tačka za stvaranje prostornih postavki. Veoma često su to murali koji su izvedeni po svim površinama prostorije u kojoj se stvara ambijent, a njih dopunjuju skulpture koje unose dinamiku u ambijent, i to su najčešće baš oni delovi koji čine kompoziciju dela zanimljivijom od šablona. Tražeći poruku koju Esther želi da nam poruči, pomislio sam da ona stvaranjem ambijenta, reprodukuje duh današnjeg društva kroz njen apstraktni prikaz. Ako posmatramo deo kompozicije koji ne odstupa od šablona, shvatamo da je on kao neki sistem elemenata koji se ponavljaju na isti način, ja sam taj deo protumačio kao nesto sto je većina, jer većina je obično homogena, npr. između par ljudi se lako može uočiti pregršt razlika, dok kada se gleda velika grupa ljudi ona već postaje masa i postaje nekako jednolična. Deo koji ispada iz sistema, predstavlja nešto što je van nekakvih normi i standarda, nešto van sistema. Frensis Bekon je rekao da ne postoji ništa lepo sto nema neku meru nesavršenosti i čudnovatosti u sebi, tačno ta teza se provlači kroz postavke ove umetnice. Da bi izbegla monotonost umetnica se igra sa dimenzijama ali uglavnom koristi iste elemente. Postoje i postavke kojima je izložila skulpture koje izgledaju kao da je neku od svojih slika izgužvala i time se gubi ortogonalnost oblika koji je postojao na slikama. Ambijent koji ova umetnica stvara bih okarakterisao kao prostor koji je jako čist, precizan, jednostavan ali ne monoton. Njene fotografije se bave predstavom prostora i prikazom ambijenta. Esther postiže estetiku svojih dela jednostavnošću i dobrim rasporedom elemenata. Gotovo svaki rad se može povezati sa ambijentom jer je svaki njen rad za svoju svrhu ima stvaranje ambijenta. Njene instalacije predstavljaju kao nekakav eksperiment za publiku, kako je to kretati se kroz apstraktan svet

Esther je, za mene, jedna od vrlo bitnih ambijentalnih umetnika, jer na svoj način pomoću svojih radova gradi ambijent koji je glavni posrednik između nje i publike. Ona

dokazuje kako se korišćenjem istih elemenata iznova može postići totalna različitost između radova. Njena uloga u ambijentalnoj umetnosti je velika, a ambijent u njenom radu glavni akter.

Usamljenost rada 2. deo (Blanchot), drvo i akril , Galerija studio 44 Đenova, http://www.estherstocker.net/

O.T, 2004, štampa na aluminijumu, 49x37 cm

http://www.estherstocker.net/

CELLA, Rim

http://www.estherstocker.net/

22 elementa, 2009, Ulica Baarer, Zug Švajcarka

http://www.estherstocker.net/ Nikola Predragović 2015-12057