ЕП О ГИЛГАМЕШУ (На праизвору епског песништва – Владета Јанковић) Еп о Гилгамешу сматра се праизвором све епске поезије. Реч је о извесно највреднијем остварењу сумерске и асирско- вавилонске књижевности које више од хиљаду година претходи Хомеру и вероватно представља најстарије, у ужем смислу уметничко, књижевно дело за које човечанство зна. → ПРОНАЛАЗАК ЕПА И ДАТОВАЊЕ Еп о Гилгамешу пронађен је 1849. године, када је О. Х. Лејард откопао Ниниву и у рушевинама библиотеке цара Асурбанипала затекао мноштво текстова исписаних клинастим писмом. Прашњаву гомилу поломљених глинених плоча тек 1874. успео је да среди и прочита Џорџ Смит, утврдивши да пред собом има делове до тада потпуно непознатог епа. Што се тиче датовања Епа, међу стручњацима има доста разлика, али преовлађује уверење да је поема настала у периоду између XVIII и XXI пре наше ере. → ИСТОРИЧНОСТ ЕПА Иначе, нико не сумња да је постојао историјски Гилгамеш који је заиста владао у Уруку негде између 2700. и 2800. године п.н.е. што се закључује из сачуваних сумерских владарских родослова. Сасвим је замисливо да се око историјске личности сплео круг прича које су прерасле у мит, па затим у литературу – онако као што се, примера ради, морало догодити са Хераклеом, Енејом, краљем Артуром, Рустемом или, уосталом, Краљевићем Марком. Занимљиво је да име Гилгамеш, како је утврђено, значи отац-јунак, или стари човек-јунак. Енкиду, пак, у поемама које претходе нинивској верзији није саборац и пријатељ Гилгамешов већ његов слуга. Значење његова имена тумачи се на различите начине као господар брана и канала, као господар рита и мочваре, или као створење бога Еа (Енкија). → СТВАРАЊЕ ЕПА Ситуација са текстовима није нимало једноставна. Гилгамеша су, као јунака натприродних моћи, славили у