F'qD

E

N

J

Qtr

z

Irina Dereti6

ARISTOTLE'S PHILOSOPHICAL FOUNDATION OF THERHETORICAL PHENOMENON

Summary

Aristotle's R/retoric is of ambivalent character. While reading it, we feel acertain vacillation between scientific and theoretical insistence on essential elementsin the constitution ofa rhetorical phenomenon, on the one hand, and very detaileddescriptions that go beyond the domain ofphilosophy and dilute Aristotle's alreadyextensive text, on the other. The task of this paper is to separate those elements ofhis treatise which treat the problem philosophically. For this purpose the authoranalyses Aristotle's definition of rhetoric, its position among othertechnai andthemeanings ofthe cardinal rhetorical concept *the pistis. From this analysis one canconclude that Aristotle's conception ofrhetoric cannot be reduced to the technicalrules of argumentation and a considerable knowledge of the subject, because itlays claim to the entire man, not only to his intellectual but also to his emotionaland ethical world. The orator ought to be skilled in constructing entymeme, but heshould also have the sensibility for practical judgement, which tends to find a wayout when no learned knowledge of the conect procedure helps.

Ljubomir Tadi6Institut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeograd

UDK 162 : 82.085

Originalni naudni rad

ENTIMEM - RETORIEKI SILOGIZAM

Na samom podetku prve knjige syoje Retorlfte Aristotelupuiuje na neke elemente ove ve5tine, izmedu ostalog i na znadenjeentimema kao ,,odredene vrste silogizma". Po5to je ukazao da su,,sastavljadi Uputstava u besednidku ve5tinu" izna5li samo neznatandeo ove veStine u koju spadaju samo metode uveravanja, dok jesve ostalo sporedno, i ,,da ni5ta ne govore o entimemima koje sutelo uveravanja (,,soma tes pfsteis"), Aristotel je zakljudio da sepomenuti sastavljadi Uputstava u besednidku veStinu uglavnombave pitanjima van predmeta. Po5to je entimem za Aristotela bitanelemenat uveravanja, postavlja se pitanje Sta je entimem i koje jenjegovo mesto u sastavu retoridke ve5tine?

Entimem doslovno znadi misao, savet, metodu, razmi5ljanje,a izveden je iz re1i ,,en-thymeistat' i zna(i da slu5alac mora po-mi5ljati na ono Sto uzbuduje srce i du5u (,,enthymdomai").To jeono, dakle, Sto je besednik zamislio, a slu5alac primislio. Entimemje besednidki zakljudak, izveden iz jedne premise, dok se drugazadrLava u mislima (,,Sokrat je smrtan", azadri,ana je premisa dasu ,,svi ljudi smrtni", te se mora u mislima dopuniti). FilozofiPort-Royal-a su navodili drugi primer: svako telo je neravno kojesa svih sffana reflektuje svetlo. Dakle, mesec je neravan jer reflektujesvetlo sa svih strana.

Retoridkoj ve5tini, znamo, svojstvena je metoda uveravanja,a metoda uveravanja, kaZe Aristotel, ,jeste odredena vrsta doka-zivanja" (Retorika,l355a). Po5to je.za Aristotela entimem ,,naj-znahjnija metoda uveravanja" (Ret.,1355a), treba uvek upozora-vati na razliku izmedu strogo nauine metode (,,apodeixis", ,,dem-onstratio") i dijalektiiko-retoriike metode (,,pistis" , ,probatio" lli,,argumenture"). Na jednom mestu (Ret., 1359a), po5to je utvrdioda je retorika slidna dijalektici i sofistidkim dijalozima, Aristotelizridito upozorava: ,,Ako bi neko poku5ao da od dijalektike i reto-rike nadini nauke, a ne praktidne discipline, ono Sto jesu, taj bi

64 65

q

N

,.1

Q

s-

3

neprimetno razorio njihovu pravu narav i tako ih transformi5udi,za5ao u oblast nauka s definisanom materijom, a ne iskljudivodijalogom".

Ovo Aristotelovo upozorenje je presudno zana(elno razli-kovanje izmedu teorijske filozffie, u koju spadaju taine nauke(matematika i fizika) i praktiine filozffie, u koju spadaju politika(etika), dijalektika i retorika. Teorijska i praktidna filozofija nisu,medutim, odvojene nepremostivim jazom, vei se razlikuju samopo nadinu kako dolaze do istine. U Nikomahovoj eticit Aristotelje ljudsku sposobnost u dokudivanju istine podelio na pet vrsta:

I. Veltina (,,tdchne")2. Znanje (,, e pi std me ")3. Razboritost Qthrone sif')4. Mudrost (,sophia")5. Um (,/tus")

Iz ove podele odigledno se nameie zakljuEak da retorika nezalazini u oblast ,,epist6me", niti u oblast,,sophfa". Ona je, to vedznamo,ve5tina (,,t6chne"), a dotide se, kao Sto iemo videti, i oblasti,,phronesis", a u intenzivno-imaginativnom smislu i oblasti ,,nus".Sve navedene ljudske duhovne sposobnosti streme istini. Za Aris-totela je naudna istina u saznajnom smislu vrednija od praktiEne,alije praktidnaTnaiajnija od naudne najpre zato Sto se bez nje nemogu obezbediti pravilna sredstva za postizanje postavljenog ci-lja.' Naudno znarye je sposobnost dokazivanja lioje podiva nalogiikoj nuZnosti: ,,da bude samo tako i nikako drukdije". ,,T6chne'oi ,,phronesis" poEivaju, naprotiv, u onome ,,Sto moZe da bude idrukdije", (to je promenljivo,o demu moZe da se odluduje. Prematome, svrha je ovog nadina rasudivanja u 6inu koji se naziva od-lul<a.' Za razliku od znanja koje je op5te i nuZno, veStina i raz-boritost moraju poznavati i pojedinadno i posebno, jer se ,,svakodelanje odvija ... u pojedinostima".a Ovde je red o poznavanjupromenljivih okolnosti po5to sve Sto nije sfogo nesumnjivo spadau debatu, buduii da tadan sud nauke ne moZe da zameni vredno-vanje iprocenjivanje u politici, pravu, etici, estetici, religiji. RolanBart (Roland Barthes) u svom ,,Aide-m6moire", posve6enom an-

2 lbid.,"tr. l58/r59.3 lbid., sr'.148.4lbid.,str. l4g.

tidkoj retorici5 ukazuje da se u Aristotelovom pojmu verovatnog(,,eik6s") ideja op i to s t i suprotstavlj a ideji univ er zalno s ti. Dok op5tenije nuZno, univerzalno je, kao atribut nauke, nuZno. Op5te je ljudskoop5te, statistidki odrecleno mnenjem najve6eg broja kome se verujeda je,,tvrdo kao gvoZde".

Budu6i da Aristotel tvrdi da je entimem ,,odiedena vrstasilogizma" i da ,,razmatranje svake vrste silogizma spada u oblastdijalektike, u celu ili u neki njen deo", postavlja se pitanje koji jesmisao izraza,,odredena vrsta silogizma?" Ovaj izraz znad,i,presvega, da Aristotelova teorija entimema pretpostavlja silogistiku.A odretlenje silogizma nalazimo u tzv. ,,Prvoj silogistici". Tamoon kaZe: ,,Silogizam je govor u kome - kad se izvesne sfvari stave- ne5to razlidito od stavljenoga nuZnim nadinom proizilazi samimtim Sto to postoji. Pod izrazom ,samim tim Sto to postoji', podra-zumevam da je time dobijena posledica; a izraz: ,time je dobijenaposledica' znabi da nijedan spoljni termin nije potreban da proizvedenuZnu posledicu."" Zatim Aristotel odreduje savrieni silogirymkao onaj ,,kome nije potrebno ni5ta drugo sem onoga Sto je pret-postavljeno u premisama, pa da nuZnost zakljudka bude odevidna",razlikuju6i ga od nesavrienoga,,kome se potrebne jedna ili vi5estvari, koje nuZnim nadinom proizlaze iz stavljenih termina, alinisu izredno izralene u premisama".T Premisa je, po Aristotelu,,,govor koji potvrduje ili koji odride ne5to o ne6em". On razlikujedemonstrativnu oddijalektiike premise time Sto se u prvoj ,,uzimajedan od dva dela protivrednosti (er dokazati ne znadi pitati negopretpostavljati)", dok se u drugoj traZi od protivnika ,,da izaberejedan od dva dela protivrednosti."l l dalje: ,,silogistidka premisaje demonstrativna ako je istinita i ako je dobijena pomoiu principaprvobitno pretpostavljenih" (aksioma), dok u dijalektidkoj premisi,,onqj ko stavlja pitanje traZi od protivnika da izabere jedan od dvadela protivrednosti" .e

Silogistika je za Aristotela udenje o izvodenju zakljudaka.U tradicionalnoj logici su poznata tri dlana silogizma sa oznakama,, pr opo s itio maiof ' (gornji termin),,,propo s itio minot'' (donji ter-

I -"*d "*h*J.

'ancienne rhCtorique. Aide-mdmoire", Communica-tions, 16, 197 0, str. 204.

6 A.irtot"l,,,P.ua analitika" (t: Or ganon, Beograd, 1965, str. 86).7 lbid.,str.8618'7.E lbrl., str. 85.e lbid.. t t .85186

66

q

N

,.1

Q

s-

3

neprimetno razorio njihovu pravu narav i tako ih transformi5udi,za5ao u oblast nauka s definisanom materijom, a ne iskljudivodijalogom".

Ovo Aristotelovo upozorenje je presudno zana(elno razli-kovanje izmedu teorijske filozffie, u koju spadaju taine nauke(matematika i fizika) i praktiine filozffie, u koju spadaju politika(etika), dijalektika i retorika. Teorijska i praktidna filozofija nisu,medutim, odvojene nepremostivim jazom, vei se razlikuju samopo nadinu kako dolaze do istine. U Nikomahovoj eticit Aristotelje ljudsku sposobnost u dokudivanju istine podelio na pet vrsta:

I. Veltina (,,tdchne")2. Znanje (,, e pi std me ")3. Razboritost Qthrone sif')4. Mudrost (,sophia")5. Um (,/tus")

Iz ove podele odigledno se nameie zakljuEak da retorika nezalazini u oblast ,,epist6me", niti u oblast,,sophfa". Ona je, to vedznamo,ve5tina (,,t6chne"), a dotide se, kao Sto iemo videti, i oblasti,,phronesis", a u intenzivno-imaginativnom smislu i oblasti ,,nus".Sve navedene ljudske duhovne sposobnosti streme istini. Za Aris-totela je naudna istina u saznajnom smislu vrednija od praktiEne,alije praktidnaTnaiajnija od naudne najpre zato Sto se bez nje nemogu obezbediti pravilna sredstva za postizanje postavljenog ci-lja.' Naudno znarye je sposobnost dokazivanja lioje podiva nalogiikoj nuZnosti: ,,da bude samo tako i nikako drukdije". ,,T6chne'oi ,,phronesis" poEivaju, naprotiv, u onome ,,Sto moZe da bude idrukdije", (to je promenljivo,o demu moZe da se odluduje. Prematome, svrha je ovog nadina rasudivanja u 6inu koji se naziva od-lul<a.' Za razliku od znanja koje je op5te i nuZno, veStina i raz-boritost moraju poznavati i pojedinadno i posebno, jer se ,,svakodelanje odvija ... u pojedinostima".a Ovde je red o poznavanjupromenljivih okolnosti po5to sve Sto nije sfogo nesumnjivo spadau debatu, buduii da tadan sud nauke ne moZe da zameni vredno-vanje iprocenjivanje u politici, pravu, etici, estetici, religiji. RolanBart (Roland Barthes) u svom ,,Aide-m6moire", posve6enom an-

2 lbid.,"tr. l58/r59.3 lbid., sr'.148.4lbid.,str. l4g.

tidkoj retorici5 ukazuje da se u Aristotelovom pojmu verovatnog(,,eik6s") ideja op i to s t i suprotstavlj a ideji univ er zalno s ti. Dok op5tenije nuZno, univerzalno je, kao atribut nauke, nuZno. Op5te je ljudskoop5te, statistidki odrecleno mnenjem najve6eg broja kome se verujeda je,,tvrdo kao gvoZde".

Budu6i da Aristotel tvrdi da je entimem ,,odiedena vrstasilogizma" i da ,,razmatranje svake vrste silogizma spada u oblastdijalektike, u celu ili u neki njen deo", postavlja se pitanje koji jesmisao izraza,,odredena vrsta silogizma?" Ovaj izraz znad,i,presvega, da Aristotelova teorija entimema pretpostavlja silogistiku.A odretlenje silogizma nalazimo u tzv. ,,Prvoj silogistici". Tamoon kaZe: ,,Silogizam je govor u kome - kad se izvesne sfvari stave- ne5to razlidito od stavljenoga nuZnim nadinom proizilazi samimtim Sto to postoji. Pod izrazom ,samim tim Sto to postoji', podra-zumevam da je time dobijena posledica; a izraz: ,time je dobijenaposledica' znabi da nijedan spoljni termin nije potreban da proizvedenuZnu posledicu."" Zatim Aristotel odreduje savrieni silogirymkao onaj ,,kome nije potrebno ni5ta drugo sem onoga Sto je pret-postavljeno u premisama, pa da nuZnost zakljudka bude odevidna",razlikuju6i ga od nesavrienoga,,kome se potrebne jedna ili vi5estvari, koje nuZnim nadinom proizlaze iz stavljenih termina, alinisu izredno izralene u premisama".T Premisa je, po Aristotelu,,,govor koji potvrduje ili koji odride ne5to o ne6em". On razlikujedemonstrativnu oddijalektiike premise time Sto se u prvoj ,,uzimajedan od dva dela protivrednosti (er dokazati ne znadi pitati negopretpostavljati)", dok se u drugoj traZi od protivnika ,,da izaberejedan od dva dela protivrednosti."l l dalje: ,,silogistidka premisaje demonstrativna ako je istinita i ako je dobijena pomoiu principaprvobitno pretpostavljenih" (aksioma), dok u dijalektidkoj premisi,,onqj ko stavlja pitanje traZi od protivnika da izabere jedan od dvadela protivrednosti" .e

Silogistika je za Aristotela udenje o izvodenju zakljudaka.U tradicionalnoj logici su poznata tri dlana silogizma sa oznakama,, pr opo s itio maiof ' (gornji termin),,,propo s itio minot'' (donji ter-

I -"*d "*h*J.

'ancienne rhCtorique. Aide-mdmoire", Communica-tions, 16, 197 0, str. 204.

6 A.irtot"l,,,P.ua analitika" (t: Or ganon, Beograd, 1965, str. 86).7 lbid.,str.8618'7.E lbrl., str. 85.e lbid.. t t .85186

66

-F'o3

n

N

J

.O

F

pJ

min) i ,,conclusio" (zakljudak).'" Najpoznatiji primer takvog silo-gizmaje prva figura tzv. ,,modus Barbara": ,,Svi ljudi su smrtni,Sokrat je dovek, dakle: Sokrat je smrtan." Smatra se da ,,modusBarbara" odgovara Aristotelovom entimemu." Aristotel navodiprimere za ilustrovanje raznih vrsta entimema (Retorikrt,735lb,1394b) pa bi se, na osnovu njih, moglo zakljuditi da je red o argu-mentaciji u kojoj su formulisana samo dva iskaza pri demu istini-tost jednoga treba da bude obrazloZena ili zasnovana na istinitostidrugoga. To posebno vaLi za izreke i njihov odnos prema enti-memima. Tako: ,,Nema doveka koji bi sasvim slobodan bio" pred-stavlja izreku, ali ako se doda stih: ,,Jer jedan je novca, drugi sud-binerob", dobija se entimem(Aristotel ovde navodi EuripidovuHekttbu).

Posebno svojstvo entimema postaje narodito jasno ako seuporedi sa naudnim silogizmom. Dok u ,,Drugoj analitici" naudni,ili apodiktidki silogizam, sluZi dokazu da je neSto tako kako jest uodredenom nu/nom smislu, entimem se koristi u prvom red:u zaobrazloZenje tvrdnji o sadrZaju stvari kojima se nuZnost naielnone moZe pripisati. Naudnim nazivaAristotel onaj silogizam pomodukoga - ukoliko ga imamo - znemo." Za stvari koje se sludajnodogaclaju strogo naudno utemeljenje nije moguie. U Retorici

.1357a) Aristotel ukazuie da postoji samo mali broj nuZnih pro-pozicija iz kojih se izvode retoridki silogizrni, jer veiina stvarikoje dine predmet na5eg prosuctivanja i razmatrani,a o onome Stoje predmet njihovih delatnosti, a one su takvog karaktera da unjima nema, tako reii, nideg nuZnog. Prema tome, entimem serazlikuje od naudnog silogizma i po oblasti na koju se primenjuje ipo svojim formulacijama. Prava oblast primene entimema su pitanjao kojima se ljudi obidno savetuju. Savetujemo se, ukazuje Aristotel,o onome Sto naizgled moZe biti i ovakvo i onakvo,,jer se niko nesavetuje o stvarima koje ne mogu, niti su mogle, niti bi u budu6nostimogle biti drukdije..."

Prema tome, najveii deo na5eg umovanja sastoji se iz sporo-va, problema i kontroverzi koji ne mogu biti savladani na naudnoapsolutan nadin. O njima traje diskusija i deliberacija svakogadana. Tada nam je od pomo6i op5ti smisao (" sensus communis")

10 lb id. ,st r .9o i dal je.tt

Jiirgrn Sprute, Dle Enthymemtheorie in der aristotelischen Rhetorik,

Gdttingen, 1 982, str. 68/69.t t

Ar , r tnt . l , , ,Druga anal i t ika" (u: Organon, Beograd, 1965, st r .261).

pomoiu kojega ne saznajemo ono Sto je istinito egzaktno negosamo ono Sto je verovatno (,,eik6s" , ,,verisimile") ili 5to je ,,homo-lon tou alethei", sliino istinitom. Aristotel kaZe: ,,Ko je, dakle,sposoban da uodi verovatna mnenja, taj je sposoban da sazna isti-nu." IJ izvesnom smislu saznanje verovatnoga je pretpostavka is-tinitoga. ,,Verovamo je ono Sto se veiinom dogada, ali ne apsolutno,kao 5to neki odreduju ovaj pojam, ved je takvo u odnosu na onoSto moZe biti i drukdije no verovatno, kao op5te prema zajedni-dkom" ( Retorika, 1357 a, l357b).

Istinitost nekog iskaza u okvirima retorike moZe se prihvatitiako iskaz utvrduje neko nuZno stanje stvari ili se moZe potvrditidulnim opaZanjem. Retoriku u principu ne interesuju iskazi koji sene mogu povrditi dulnim opaZanjem.

Aristotel navodi detiri vrste entimernske argumentacije: ve-rovatno ("eikds"), primer (,parddeigma"),,,tekmAriolf i 4nak(,,semeion") (Retorika,1402b). Na drugom mestu (Rel., 1357b)Aristotel kaZe da je ,,tekmdrion" ustvari onaj znak koji rutino vodizakljudku, kada se, naime, smatra da se nediji argunent ne mol.epobi ti (u helenskom jeziku re( ,,t'!kmar" zna(i cilj, medu, izla-zak). On je samo poseban sludaj znaka (" semeion" ) u Sirem smis-lu.'' Njime se kaZe da je ne5to zavrleno. U ,,Prvoj analitici" Aris-totel, razlikuju(i verovatno od znaka, tvrdi da je verovatno ,.ono odemu se zna da se ve6inom tako dogada ili ne dogada, da takojeste ili da tako nije." Primeri: ,,mrziti zavidljivce" ili ,,ose6atinaklonost prema ljudimakoje volimo". Uporedimo li ovo odredenjeverovatnog sa onim iz ,,retorike" utvrdiiemo da u ,,Retorici" Aris-totel daje bliZe odredenje kada upuiuje na mogu6nost alternative;jer u oblasti delovarya, prakse, nema nidega Sto i drukdije ne bimoglo biti.ta

Verovatno stqi u bliskom odnosu sa op5tim mnenjem (,,en-doxa"). Otuda su za Aristotela i svi entimemi verovatnog kao ioni op5tih mnenja. Ta povezanosl ,,eikota" sa ,,endoxa" vidi se izsledeie Aristotelove odredbe verovatnih mnenja rzraLene u prvojglavi njegove ,,Topike". To su ,,ona koja su primljena od svihljudi, ili od ve6ine, ili od mudraca, a izmedu ovih ili od svih, ili od

r3 O pojmovima,,tekm6rion" i ,,semeion" biie kasnije joi redi. RolanBart (nav. d., str.204) naziva,,tekm6rion" sigurnom oznakom i l i , ,nerazorivimznakom" koji je to Sto jest i koji drukdije ne moZe biti .

ra Aristotel,,,Prya analitika" (na nav. mestu, str.225). Upor. takode njegovuRetoriku ,1357 a.

68 69

-F'o3

n

N

J

.O

F

pJ

min) i ,,conclusio" (zakljudak).'" Najpoznatiji primer takvog silo-gizmaje prva figura tzv. ,,modus Barbara": ,,Svi ljudi su smrtni,Sokrat je dovek, dakle: Sokrat je smrtan." Smatra se da ,,modusBarbara" odgovara Aristotelovom entimemu." Aristotel navodiprimere za ilustrovanje raznih vrsta entimema (Retorikrt,735lb,1394b) pa bi se, na osnovu njih, moglo zakljuditi da je red o argu-mentaciji u kojoj su formulisana samo dva iskaza pri demu istini-tost jednoga treba da bude obrazloZena ili zasnovana na istinitostidrugoga. To posebno vaLi za izreke i njihov odnos prema enti-memima. Tako: ,,Nema doveka koji bi sasvim slobodan bio" pred-stavlja izreku, ali ako se doda stih: ,,Jer jedan je novca, drugi sud-binerob", dobija se entimem(Aristotel ovde navodi EuripidovuHekttbu).

Posebno svojstvo entimema postaje narodito jasno ako seuporedi sa naudnim silogizmom. Dok u ,,Drugoj analitici" naudni,ili apodiktidki silogizam, sluZi dokazu da je neSto tako kako jest uodredenom nu/nom smislu, entimem se koristi u prvom red:u zaobrazloZenje tvrdnji o sadrZaju stvari kojima se nuZnost naielnone moZe pripisati. Naudnim nazivaAristotel onaj silogizam pomodukoga - ukoliko ga imamo - znemo." Za stvari koje se sludajnodogaclaju strogo naudno utemeljenje nije moguie. U Retorici

.1357a) Aristotel ukazuie da postoji samo mali broj nuZnih pro-pozicija iz kojih se izvode retoridki silogizrni, jer veiina stvarikoje dine predmet na5eg prosuctivanja i razmatrani,a o onome Stoje predmet njihovih delatnosti, a one su takvog karaktera da unjima nema, tako reii, nideg nuZnog. Prema tome, entimem serazlikuje od naudnog silogizma i po oblasti na koju se primenjuje ipo svojim formulacijama. Prava oblast primene entimema su pitanjao kojima se ljudi obidno savetuju. Savetujemo se, ukazuje Aristotel,o onome Sto naizgled moZe biti i ovakvo i onakvo,,jer se niko nesavetuje o stvarima koje ne mogu, niti su mogle, niti bi u budu6nostimogle biti drukdije..."

Prema tome, najveii deo na5eg umovanja sastoji se iz sporo-va, problema i kontroverzi koji ne mogu biti savladani na naudnoapsolutan nadin. O njima traje diskusija i deliberacija svakogadana. Tada nam je od pomo6i op5ti smisao (" sensus communis")

10 lb id. ,st r .9o i dal je.tt

Jiirgrn Sprute, Dle Enthymemtheorie in der aristotelischen Rhetorik,

Gdttingen, 1 982, str. 68/69.t t

Ar , r tnt . l , , ,Druga anal i t ika" (u: Organon, Beograd, 1965, st r .261).

pomoiu kojega ne saznajemo ono Sto je istinito egzaktno negosamo ono Sto je verovatno (,,eik6s" , ,,verisimile") ili 5to je ,,homo-lon tou alethei", sliino istinitom. Aristotel kaZe: ,,Ko je, dakle,sposoban da uodi verovatna mnenja, taj je sposoban da sazna isti-nu." IJ izvesnom smislu saznanje verovatnoga je pretpostavka is-tinitoga. ,,Verovamo je ono Sto se veiinom dogada, ali ne apsolutno,kao 5to neki odreduju ovaj pojam, ved je takvo u odnosu na onoSto moZe biti i drukdije no verovatno, kao op5te prema zajedni-dkom" ( Retorika, 1357 a, l357b).

Istinitost nekog iskaza u okvirima retorike moZe se prihvatitiako iskaz utvrduje neko nuZno stanje stvari ili se moZe potvrditidulnim opaZanjem. Retoriku u principu ne interesuju iskazi koji sene mogu povrditi dulnim opaZanjem.

Aristotel navodi detiri vrste entimernske argumentacije: ve-rovatno ("eikds"), primer (,parddeigma"),,,tekmAriolf i 4nak(,,semeion") (Retorika,1402b). Na drugom mestu (Rel., 1357b)Aristotel kaZe da je ,,tekmdrion" ustvari onaj znak koji rutino vodizakljudku, kada se, naime, smatra da se nediji argunent ne mol.epobi ti (u helenskom jeziku re( ,,t'!kmar" zna(i cilj, medu, izla-zak). On je samo poseban sludaj znaka (" semeion" ) u Sirem smis-lu.'' Njime se kaZe da je ne5to zavrleno. U ,,Prvoj analitici" Aris-totel, razlikuju(i verovatno od znaka, tvrdi da je verovatno ,.ono odemu se zna da se ve6inom tako dogada ili ne dogada, da takojeste ili da tako nije." Primeri: ,,mrziti zavidljivce" ili ,,ose6atinaklonost prema ljudimakoje volimo". Uporedimo li ovo odredenjeverovatnog sa onim iz ,,retorike" utvrdiiemo da u ,,Retorici" Aris-totel daje bliZe odredenje kada upuiuje na mogu6nost alternative;jer u oblasti delovarya, prakse, nema nidega Sto i drukdije ne bimoglo biti.ta

Verovatno stqi u bliskom odnosu sa op5tim mnenjem (,,en-doxa"). Otuda su za Aristotela i svi entimemi verovatnog kao ioni op5tih mnenja. Ta povezanosl ,,eikota" sa ,,endoxa" vidi se izsledeie Aristotelove odredbe verovatnih mnenja rzraLene u prvojglavi njegove ,,Topike". To su ,,ona koja su primljena od svihljudi, ili od ve6ine, ili od mudraca, a izmedu ovih ili od svih, ili od

r3 O pojmovima,,tekm6rion" i ,,semeion" biie kasnije joi redi. RolanBart (nav. d., str.204) naziva,,tekm6rion" sigurnom oznakom i l i , ,nerazorivimznakom" koji je to Sto jest i koji drukdije ne moZe biti .

ra Aristotel,,,Prya analitika" (na nav. mestu, str.225). Upor. takode njegovuRetoriku ,1357 a.

68 69

7Fv)

N

J

()

F

f,

najpoznatijih i najslavnijih".'t Ova op5ta mnenja su u-stvari vlada-juta mnenja kao Sto su, na pr., konvencije ili tradicije. Aristotelkasnije dodaje, govore6i o dijalektidkoj propoziciji, da se ono Stoje dobijeno od mudraca moZe prihvatiti, ako to nije suprotno mne-njima mnogih ljudi. Prema tome, status verovatnoie koji imajumnenja mudraca niLi je od mnenja svih ljudi. Moglo bi se zakljuditida retoridke argumentacije sadrZe vetinom premise diji su terminimedusobno normalno, ane nu/no povezani, a pripada im predikat,,verovatno tadan". Njime se izraLava uvedjivost, verodostojnost,plauzibilnost. Aristotel govori o uverenjima (,,qtfsteis" ) kao sred-stvima koji stvaraju dvrstu veru. Cilj zavrlne redi ili govora nijeistina nego va/,enje, nlje izvesnost, vet saglasnost ili postizanjesaglasnosti; rtvume se putem uveravanja.

U Aristotelovim istraZivanjima o silogizmu vaZno mestopripada primeru ("parddeigma").V,,Prvoj analitici" , tvrdi Aristo-tel, primer se ,,ne odnosi ni kao deo prema celini ni kao celinaprema delu, nego kao deo prema delu - kad su dva pojedinadnasludaja podredena istom terminu, i kad je poznat jedan od njih."Primer se dobija,,kad se dokaZe da gornji krajnji termin pripadasrednjem terminu pomoiu termina slidnoga tre6em. Ali teba znatida srednji termin pripada tre6em terminu, a prvi terminu slidnomtre6em." Po5to su ratovi protiv suseda zlo, a rat Atinjana protivTebanaca je bio rat protiv suseda, onda je, odito, rat Atinjana protivTebanaca bio zlo. Isto se odnosi na rat Tebanaca.Drotiv Fokejaca.Tako j.edna op5ta teza postaje uverljiva putem jednog ili vi5e pri-mera.'"

Aristotelovo uporedenjerT paradigme sa,,epagog€' (indu-kcijom najpre pokazuje da je paradigma,u suprotnosli sa irdukci-jom, silogizam povezan sa tezom koja je udinjena uverljivom. Zatim,primer (,,pdradeigma") je retoriEka ,,epagogt' indukcija, a in-dukcija je zakljudivanje o nekom datom sludaju na temelju brojnihslidnih sludajeva (Retorika,1356b). Treba, ipak, imati u vidu da separadigma nipo5to ne moZe poistovetiti sa indukcijom. Karakter-izacija primera pokazuje da se pojedini sludaj koristi za drugi poje-dini sludaj koji je sporan ili nejasan, ali ne kao kod ,,epagog€' dabi se jedna op5ta teza udinila uverljivom. Aristotel dodarava para-

15 Aristotel,,,Topika" (u: Organon, str. 372)r6 Aristotel,,,Prva analitika" (na nav. mesfi str.2211222).t ' Ibid..rt t .2z2.

digmu argumentacijom kojom treba pokazati ,,da onaj ko teZi ti-ranidi traZi telesnu straZu." Iz sludajeva Pisistrata i Teagena izMegare moZe se izvu6i opite pravilo da onaj koji zahteva telesnustraZu teZi tiranidi. Po5to je sludaj Dionisija tiranina iz Sirakuzeslidan, moZe se navedeno pravilo primeniti i na ovaj sludaj. (,,Reto-rika", l357b).

Kao i u odnosu silogizma i entimema postoji slidnost izmeduprimera i indukcije. Oboje sluZe kao oblici navodenja dokaza (ar-gumenata) (Retorika,l357b). Znalajno mesto, videli smo, pripadaentimemu indicije ili znaka (,,semeion" ). U ,,Prvoj analitici" Aris-totel'odrecluje indiciju (znak) na slede6i nadin: ,,...stvar dije posto-janje ili postajanje povladi za sobom postojanje ili postajanje drugestvari, bilo ranije ili docnije -jeste znak postojanja ili postajanjadruge stvari".U Retorict (1357b), ali i na navedenom mestu'u,,Prvoj analitici"r8, Aristotel navodi kao primere indicija ove doka-ze: neko je bolestan zato Sto ima povi5enu temperaturu ili nekaZena se porodila jer ima mleka. Ovaj poslednji primer znaka je

,,telondrion", jer je, ukoliko je tvrdnja istinita, nepobitan. Pod poj-mom znakova spadaju, najpre, one indicije koje fungiraju kaopremise jednog prinudnog zakljudka, a, zatim, one koje se kaopremise mogu formalno pobiti te su stoga srodne samo sa prividnimentimemima. Prve su ,,tekmdria*, a druge ,semeia" u uZem smislu(Retorila,l357b). Od znakova u uZem smislu,koji se mogu pobijati,razlikuje, dakle , Aristotel ,,tekmArion" kao prinudan (,, a nagkaion" )znak koji se ne moZe pobijati. U njemu se izraLava nuLna vezaizmedu indicije i indiciranog. Aristotel (Retorika,l357b) ukazujeda u helenskom jeziku pojmovi ,,t6)<nar" i ,pdras" imaju istoznadenje (svri etak). Medutim, za razamev anje prinudnosti (nuZno-sti) ,,tekm4rion"-a, nepodesan je pojam nuZnosti demonstrativnenauke.

Postavlja se pitanje o kojoj vrsti nuZnosti je u ovom sludajure6? Aristotel upotrebljava pojam nuZnosti koji je drukdui od onogau demonstrativnim naukama i naziv a ga,,andgke eks hyp othd s eo s"i sluZi mu za objaSnjenje nuZnosti materije (,,hyld'). Ovaj pojamnuZnosti Aristotel upotrebljava za obja5njenje jednog nuZnog, aline i dovoljnog uslova. Pored toga pitanje saznajnosti ove vrstenuZnosti ne predstavlja nikakav poseban problem. Tako, na pr.,ako se poznaje materija neke stvari, zna se istovremeno da stvar

7170

tB lpid.,rt .226.

7Fv)

N

J

()

F

f,

najpoznatijih i najslavnijih".'t Ova op5ta mnenja su u-stvari vlada-juta mnenja kao Sto su, na pr., konvencije ili tradicije. Aristotelkasnije dodaje, govore6i o dijalektidkoj propoziciji, da se ono Stoje dobijeno od mudraca moZe prihvatiti, ako to nije suprotno mne-njima mnogih ljudi. Prema tome, status verovatnoie koji imajumnenja mudraca niLi je od mnenja svih ljudi. Moglo bi se zakljuditida retoridke argumentacije sadrZe vetinom premise diji su terminimedusobno normalno, ane nu/no povezani, a pripada im predikat,,verovatno tadan". Njime se izraLava uvedjivost, verodostojnost,plauzibilnost. Aristotel govori o uverenjima (,,qtfsteis" ) kao sred-stvima koji stvaraju dvrstu veru. Cilj zavrlne redi ili govora nijeistina nego va/,enje, nlje izvesnost, vet saglasnost ili postizanjesaglasnosti; rtvume se putem uveravanja.

U Aristotelovim istraZivanjima o silogizmu vaZno mestopripada primeru ("parddeigma").V,,Prvoj analitici" , tvrdi Aristo-tel, primer se ,,ne odnosi ni kao deo prema celini ni kao celinaprema delu, nego kao deo prema delu - kad su dva pojedinadnasludaja podredena istom terminu, i kad je poznat jedan od njih."Primer se dobija,,kad se dokaZe da gornji krajnji termin pripadasrednjem terminu pomoiu termina slidnoga tre6em. Ali teba znatida srednji termin pripada tre6em terminu, a prvi terminu slidnomtre6em." Po5to su ratovi protiv suseda zlo, a rat Atinjana protivTebanaca je bio rat protiv suseda, onda je, odito, rat Atinjana protivTebanaca bio zlo. Isto se odnosi na rat Tebanaca.Drotiv Fokejaca.Tako j.edna op5ta teza postaje uverljiva putem jednog ili vi5e pri-mera.'"

Aristotelovo uporedenjerT paradigme sa,,epagog€' (indu-kcijom najpre pokazuje da je paradigma,u suprotnosli sa irdukci-jom, silogizam povezan sa tezom koja je udinjena uverljivom. Zatim,primer (,,pdradeigma") je retoriEka ,,epagogt' indukcija, a in-dukcija je zakljudivanje o nekom datom sludaju na temelju brojnihslidnih sludajeva (Retorika,1356b). Treba, ipak, imati u vidu da separadigma nipo5to ne moZe poistovetiti sa indukcijom. Karakter-izacija primera pokazuje da se pojedini sludaj koristi za drugi poje-dini sludaj koji je sporan ili nejasan, ali ne kao kod ,,epagog€' dabi se jedna op5ta teza udinila uverljivom. Aristotel dodarava para-

15 Aristotel,,,Topika" (u: Organon, str. 372)r6 Aristotel,,,Prva analitika" (na nav. mesfi str.2211222).t ' Ibid..rt t .2z2.

digmu argumentacijom kojom treba pokazati ,,da onaj ko teZi ti-ranidi traZi telesnu straZu." Iz sludajeva Pisistrata i Teagena izMegare moZe se izvu6i opite pravilo da onaj koji zahteva telesnustraZu teZi tiranidi. Po5to je sludaj Dionisija tiranina iz Sirakuzeslidan, moZe se navedeno pravilo primeniti i na ovaj sludaj. (,,Reto-rika", l357b).

Kao i u odnosu silogizma i entimema postoji slidnost izmeduprimera i indukcije. Oboje sluZe kao oblici navodenja dokaza (ar-gumenata) (Retorika,l357b). Znalajno mesto, videli smo, pripadaentimemu indicije ili znaka (,,semeion" ). U ,,Prvoj analitici" Aris-totel'odrecluje indiciju (znak) na slede6i nadin: ,,...stvar dije posto-janje ili postajanje povladi za sobom postojanje ili postajanje drugestvari, bilo ranije ili docnije -jeste znak postojanja ili postajanjadruge stvari".U Retorict (1357b), ali i na navedenom mestu'u,,Prvoj analitici"r8, Aristotel navodi kao primere indicija ove doka-ze: neko je bolestan zato Sto ima povi5enu temperaturu ili nekaZena se porodila jer ima mleka. Ovaj poslednji primer znaka je

,,telondrion", jer je, ukoliko je tvrdnja istinita, nepobitan. Pod poj-mom znakova spadaju, najpre, one indicije koje fungiraju kaopremise jednog prinudnog zakljudka, a, zatim, one koje se kaopremise mogu formalno pobiti te su stoga srodne samo sa prividnimentimemima. Prve su ,,tekmdria*, a druge ,semeia" u uZem smislu(Retorila,l357b). Od znakova u uZem smislu,koji se mogu pobijati,razlikuje, dakle , Aristotel ,,tekmArion" kao prinudan (,, a nagkaion" )znak koji se ne moZe pobijati. U njemu se izraLava nuLna vezaizmedu indicije i indiciranog. Aristotel (Retorika,l357b) ukazujeda u helenskom jeziku pojmovi ,,t6)<nar" i ,pdras" imaju istoznadenje (svri etak). Medutim, za razamev anje prinudnosti (nuZno-sti) ,,tekm4rion"-a, nepodesan je pojam nuZnosti demonstrativnenauke.

Postavlja se pitanje o kojoj vrsti nuZnosti je u ovom sludajure6? Aristotel upotrebljava pojam nuZnosti koji je drukdui od onogau demonstrativnim naukama i naziv a ga,,andgke eks hyp othd s eo s"i sluZi mu za objaSnjenje nuZnosti materije (,,hyld'). Ovaj pojamnuZnosti Aristotel upotrebljava za obja5njenje jednog nuZnog, aline i dovoljnog uslova. Pored toga pitanje saznajnosti ove vrstenuZnosti ne predstavlja nikakav poseban problem. Tako, na pr.,ako se poznaje materija neke stvari, zna se istovremeno da stvar

7170

tB lpid.,rt .226.

()

3

pJ

bez dotidne materije ne moZe postojati. Ova vrsta nuZnosti nepredstavlja saznajni problem ni za prosedne, neobrazovane ljude.U tom sludaju dovoljno je iskusno. Aristotel je morao posebnoistaii nuZnost ,,tekmdtian" -a zato Sto indicirano predstavlja nuZanuslov postojanja indicije. Saznanje nuZnih uslova za predmete izobidnog iskustva nahodi svoju nesumnjivost u op5tem mnenju (,,en-doxa" ) koje mora podivati na dvrstom uverenju dija se nepokole-bljivost iskazuje u tome da jo5 nikada do sada nisu poznavaliinzetke od pravilnosti, a i kada su ih poznavali bili su beznadajni.

Aristotel dalje ludi entimeme od prividnih entimema (,,pha-indmenon enthymema") kojima u dijalektici odgovara prividni si-logizam (,,phain6menos syllogismos"). Sta je prividni silogizammoZe se zakljuditi iz Aristotelovog Organona,ta(nije iz,,Topike",kada Aristotel objabnjava pojam tzv. ,,eristidkog silogizma". OnkaZe: ,,Eristidki je silogizam koji se osniva na mi5ljenjima (ustvari:mnenjimn, Lj.T.) koja izgledaju verovatna, ali nisu takva, kao isilogizam koji samo prividno zakljuduje na osnovu verovatnihmi5ljenja (mnenja, Lj.T.) ili onih koja izgledaju verovatna. Jerni5ta od onoga Sto je oznaEeno kao verovatno ne odaje na povr5inisigurnu osobinu laZnosti, kao Sto je sludaj za principe eristidkihdokaza. Naime, kod ovih se odmah otkriva njihova laZna priroda,i to u ve6ini sludajeva, - i Eak i za one koji su obdareni samo zamalo razumevanja."le

Svaki prividni silogizam je neka argumentagija koja stvaraprivid kao da je red o silogizmu, iako u njemu neriia nidega 5to biodgovaralo odredbi silogizma.

Po Aristotelu je svaki prividni silogizam pogre5an silogizam,ali nije i svaki pogre5an silogizam prividni silogizam zato Sto nekipogre5an silogizam moLe formalno korektno zakljuditi neStopogreSno na osnovu jedne ili vi5e pogre5nih premisa.2o Niih Arls-totel naziva paralogizml ,,koji postaju od premisa svojstvenihodredenim naukama, koje nalazimo u geometriji i srodnim disci-plinama." Crtad laZnih geometrijskih figura, primeduje Aristotelna istom mestu, ne zakljuduje ni iz istinitih i prvih premisa, ni izverovatnih premisa, nego izvodi svoj silogizam iz propozicija kojesu svojstvene odgovaraju6oj nauci, ali nisu istinite."

t e A.irtotel,,,Topika" (na nav. mestu, str. 37 2).20 Aristotel, ,,O sofistidkim pobijanjima" (u'. Organon,str. 606/607. Upor.

takode: Jiirgen Sprute, Nav. d., str. 109).21 Aristotel,,,Topika" (na nav. mestu, str. 372).

U Retorici (1397a) Aristotel pominje mesta prividnih en-timema ,,koji u su5tini nisu entimemi jer nisu ni silogizmi". Razli-kovanje izmedu prividnog i pogre5nog silogizma vaLiizaentimem(Retorilra, I 400b). Aristotel dalje navodi ( Retorika, I 40 I b) jedanparalogizam koji se sastoji u ,,pripisivanju ili odricanju neke di-njenice preuvelidavanjem". To se de5ava kad besednik, ne doka-zav5i da je optuZeni izvr5io odredeni prestup, isti preuvelidava.Time se namerava postiii utisak da optuZeni, koji sam preuvelibavadelo, to delo nije izvrlio, ili da ga je izvr5io kada se tuZilac ljuti.To nije entimem, zakljuduje Aristotel, jer je slu5alac u nedoumicida li je okrivljeni tako ne5to udinio ili nije, jer ni jedno ni drugonije dokazano.

JoS jedan paralogizam navodi Aristotel, a sastoji se u tome,,da se uzrokom smatra ono Sto nije uzrok, kao da se, na primer,jedna stvar dogodi istovremeno sa drugom, ili posle nje, te seposle toga uzima u smislu usled toga, demu narodito pribegavajupolitiEari. Tako je Demad izjavio da je Demostenova politika bilauzrok svih moguiih zala, jer je za njom usledio rat" (Retorika,l40lb), Takvih primera navodi Aristotel na istom mestu jo5 viSe.Slidno prividnom silogizmu i u retorici se, zakljuduje Aristotel,prividni entimem zasniva ne na apsolutno verovatnom, ve6 nadelimidno verovatnom.

Aristotelova teorija entimema povezana je sa njegovim ude-njem o retoriikom prigovoru (,, enstas is",,,obiectio").,,Objekcijaje" ,kaLe Aristotel pri kraju ,,Prve analitike", ,,premisa kontrernosuprotna jednoj premisi. Objekcija se razlikuje od premise kojoj jesuprotna time, Sto objekcija moZe biti paxtikulama, a premisa iliuop5te ne moZe biti takva, ili bar nije takva u univerzalnim silo-gizmirna;' Aristotel dalje ukazirje da se objekcija javlja na dvanadina i u dve figure. Na dva nadina se javlja zato Sto je ili univerzalnaili partikularna, a u dve figure se javljaju objekcije zato Sto susuprotne premisi.22 Pojam ,,enstasis" sadrZi prigovor kao vrstuotpora kojim se dejstvo argumentacije treba da ponisti ili okrnji.Usmeren je protiv entimema, ali nije ograniden samo na oblastretorike vei se moZe primeniti u Sirem znadenju i protiv dijalektidkihargumenata. Aristotel ukazuje da ,,enstasis" nije entimem negoizno5enje takvog mi5ljenja iz kojega se moZe jasno uvideti da

22 A.irtot.l, ,,Prva analitika" (na nav. mestu, str. 2231225).Upor. takode injegovu Retoriku, l402b. Podrobnije o pojmu,,enstasis" (,,obiectio") upor. kod:IUrgen Spiute, nav. d., str. 115 i dalje.

Fq

trN

Jfi

T2 73

()

3

pJ

bez dotidne materije ne moZe postojati. Ova vrsta nuZnosti nepredstavlja saznajni problem ni za prosedne, neobrazovane ljude.U tom sludaju dovoljno je iskusno. Aristotel je morao posebnoistaii nuZnost ,,tekmdtian" -a zato Sto indicirano predstavlja nuZanuslov postojanja indicije. Saznanje nuZnih uslova za predmete izobidnog iskustva nahodi svoju nesumnjivost u op5tem mnenju (,,en-doxa" ) koje mora podivati na dvrstom uverenju dija se nepokole-bljivost iskazuje u tome da jo5 nikada do sada nisu poznavaliinzetke od pravilnosti, a i kada su ih poznavali bili su beznadajni.

Aristotel dalje ludi entimeme od prividnih entimema (,,pha-indmenon enthymema") kojima u dijalektici odgovara prividni si-logizam (,,phain6menos syllogismos"). Sta je prividni silogizammoZe se zakljuditi iz Aristotelovog Organona,ta(nije iz,,Topike",kada Aristotel objabnjava pojam tzv. ,,eristidkog silogizma". OnkaZe: ,,Eristidki je silogizam koji se osniva na mi5ljenjima (ustvari:mnenjimn, Lj.T.) koja izgledaju verovatna, ali nisu takva, kao isilogizam koji samo prividno zakljuduje na osnovu verovatnihmi5ljenja (mnenja, Lj.T.) ili onih koja izgledaju verovatna. Jerni5ta od onoga Sto je oznaEeno kao verovatno ne odaje na povr5inisigurnu osobinu laZnosti, kao Sto je sludaj za principe eristidkihdokaza. Naime, kod ovih se odmah otkriva njihova laZna priroda,i to u ve6ini sludajeva, - i Eak i za one koji su obdareni samo zamalo razumevanja."le

Svaki prividni silogizam je neka argumentagija koja stvaraprivid kao da je red o silogizmu, iako u njemu neriia nidega 5to biodgovaralo odredbi silogizma.

Po Aristotelu je svaki prividni silogizam pogre5an silogizam,ali nije i svaki pogre5an silogizam prividni silogizam zato Sto nekipogre5an silogizam moLe formalno korektno zakljuditi neStopogreSno na osnovu jedne ili vi5e pogre5nih premisa.2o Niih Arls-totel naziva paralogizml ,,koji postaju od premisa svojstvenihodredenim naukama, koje nalazimo u geometriji i srodnim disci-plinama." Crtad laZnih geometrijskih figura, primeduje Aristotelna istom mestu, ne zakljuduje ni iz istinitih i prvih premisa, ni izverovatnih premisa, nego izvodi svoj silogizam iz propozicija kojesu svojstvene odgovaraju6oj nauci, ali nisu istinite."

t e A.irtotel,,,Topika" (na nav. mestu, str. 37 2).20 Aristotel, ,,O sofistidkim pobijanjima" (u'. Organon,str. 606/607. Upor.

takode: Jiirgen Sprute, Nav. d., str. 109).21 Aristotel,,,Topika" (na nav. mestu, str. 372).

U Retorici (1397a) Aristotel pominje mesta prividnih en-timema ,,koji u su5tini nisu entimemi jer nisu ni silogizmi". Razli-kovanje izmedu prividnog i pogre5nog silogizma vaLiizaentimem(Retorilra, I 400b). Aristotel dalje navodi ( Retorika, I 40 I b) jedanparalogizam koji se sastoji u ,,pripisivanju ili odricanju neke di-njenice preuvelidavanjem". To se de5ava kad besednik, ne doka-zav5i da je optuZeni izvr5io odredeni prestup, isti preuvelidava.Time se namerava postiii utisak da optuZeni, koji sam preuvelibavadelo, to delo nije izvrlio, ili da ga je izvr5io kada se tuZilac ljuti.To nije entimem, zakljuduje Aristotel, jer je slu5alac u nedoumicida li je okrivljeni tako ne5to udinio ili nije, jer ni jedno ni drugonije dokazano.

JoS jedan paralogizam navodi Aristotel, a sastoji se u tome,,da se uzrokom smatra ono Sto nije uzrok, kao da se, na primer,jedna stvar dogodi istovremeno sa drugom, ili posle nje, te seposle toga uzima u smislu usled toga, demu narodito pribegavajupolitiEari. Tako je Demad izjavio da je Demostenova politika bilauzrok svih moguiih zala, jer je za njom usledio rat" (Retorika,l40lb), Takvih primera navodi Aristotel na istom mestu jo5 viSe.Slidno prividnom silogizmu i u retorici se, zakljuduje Aristotel,prividni entimem zasniva ne na apsolutno verovatnom, ve6 nadelimidno verovatnom.

Aristotelova teorija entimema povezana je sa njegovim ude-njem o retoriikom prigovoru (,, enstas is",,,obiectio").,,Objekcijaje" ,kaLe Aristotel pri kraju ,,Prve analitike", ,,premisa kontrernosuprotna jednoj premisi. Objekcija se razlikuje od premise kojoj jesuprotna time, Sto objekcija moZe biti paxtikulama, a premisa iliuop5te ne moZe biti takva, ili bar nije takva u univerzalnim silo-gizmirna;' Aristotel dalje ukazirje da se objekcija javlja na dvanadina i u dve figure. Na dva nadina se javlja zato Sto je ili univerzalnaili partikularna, a u dve figure se javljaju objekcije zato Sto susuprotne premisi.22 Pojam ,,enstasis" sadrZi prigovor kao vrstuotpora kojim se dejstvo argumentacije treba da ponisti ili okrnji.Usmeren je protiv entimema, ali nije ograniden samo na oblastretorike vei se moZe primeniti u Sirem znadenju i protiv dijalektidkihargumenata. Aristotel ukazuje da ,,enstasis" nije entimem negoizno5enje takvog mi5ljenja iz kojega se moZe jasno uvideti da

22 A.irtot.l, ,,Prva analitika" (na nav. mestu, str. 2231225).Upor. takode injegovu Retoriku, l402b. Podrobnije o pojmu,,enstasis" (,,obiectio") upor. kod:IUrgen Spiute, nav. d., str. 115 i dalje.

Fq

trN

Jfi

T2 73

'(.)

F

pJ

74

zakljudak nije izveden u skladu sa pravilima silogistidkog zak-ljudivanja ili da je izneta pretpostavka laLna (Retorika, 1403a).Kada se prigovor usmerava protiv entimema onda treba, po pravilu,da pokaZe da je pogre5no ili neverovatno ono Sto se u zakljudkutvrdi na osnovu entimemske argumentacije. Time se mora osporitilogidki oblik entimema ili pak ono Sto se u jednoj ili obe premisetvrdi. Svi entimemi iz verovatnog mogu biti izloZeni prigovorima.

U Retorici (1402a) Aristotel istide detiri nadina dobijanjaprigovora: f . iz samog predmeta (entimema koji se pobija);2. izsuprotnoga (ako, na pr., entimem glasi da dobar dovek dini dobrosvim svojim prijateljima, moZe se prigovoriti da ni zao dovek nedini zlo svim svojim prijateljima);3. iz sliinoga (ako, na pr., en-timem glasi da ljucii koji su zlo pretrpeli uvek mrze druge, moZese prigovoriti da ljudi kojima se uvek dobro dinilo nisu uvek pri-jateljski raspoloZeni; 4. iz izraienih stavova i mi5ljenja znamenitihljudi (ako entimem glasi da pijanim treba opra5tati jer nesvesnogreSe, moZe se uzvratiti prigovorom da i Pitak ne zasluZuje pohvalujer u suprotnom ne bi odredio teZu kaznu zaone koji Eine prestupu pijanom stanju).

Posebno je interesantan prvi deo prigovora (iz samoga pred-meta). Aristotel navodi entimem koji se tide ljubavi, diji je cilj dadokaZe da je ljubav ne5to dobro. Tada je mogu6 dvosfruk prigovor.Najpre se moZe reii da je potreba ne5to rdavo (a ljubav je potrebakao poZuda) ,azatim,da Kaunova ljubav (red je o.ljpbavi Miletovasina Kauna sa sestrom Biblidom) ne bi pre5la u poslovicu da nijebilo sludajeva izopadene ljubavi.

Pored uvodenja objekcije, Aristotel napominje da se pobi-janje moZe udiniti i putem protivsilogizma (Retorikn,7402a).Pro-tivsilogizam (,,antisyllo g isdme non") je suprotan zakljudak sadrZajuzakljudaka pobijanog entimema. Ako je, na primer, u entimemukoji se pobija zakljudeno da se ne5to odredeno dogodilo, onda se unekom drugom entimemu navodi dokaz da se to nije dogodilo iobratno.

Od naudnog silogizma entimem se razlikuje svojom dru-kdijom formulacijom. U ovom retoridkom silogizmu se ispu5tasve ono Sto slu5alac poznaje i stoga moZe lako dopuniti u misli-ma. Dovoljno je re6i, kaZe Aristotel, da je Dorijej ,,pobedio naOlimpijskim igrama, i nema potrebe dodavati da pobednik naOlimpijskim igrama prima pobednidki venac, jer to svi znaju."(Retorika,1257a). U entimemu, inade, moZe biti izostavljeno, u

nadelu, ono Sto se samo po sebi razume. U dvadeset prvom poglavlju(Retorila, 1394a) gde je red o upotrebi izreke (,,gndme") , Aristotelistide daje izreka iskazana misao koja ne izraLava pojedinaEnoved op5te, aline izraLava ni svaku vrstu op5teg (na pr. daje pravosuprotno krivom), ved samo ono Sto je predmet ljudskog delovanja,kao i ono Sto se u tom delovanju moZe odabrati ili odbaciti. Jednaizreka, ako se doda razlog (,,aitia") za ono 5to se tvrdi u njoj,postaje entimem. Entimemi, po pravilu, imaju jezidki oblik nekogobrazloZenja (utemeljenja), po5to retoridka argumentacija u go-vornidkoj praksi preteZno sluZi tome da se sumnjive ili spornetvrdnje udine verovatnim ili dokazanim.

Dobro je zapaleno23 da oblik neke entimemske formulacijeostaje silogizambez obzira da li su svi dlanovi ove argumentacijeformulisani ili nisu. Logidki je irelevantno Sto jedna samorazumljivapremisa ostaje neizgovorena po5to slu5aoci, ukoliko razumeju en-timem i prihvataju njegov zakljudak, primeiuju tu premisu i moglibije dopuniti.

Aristotel je za formiranje redenice preporudivao antitetidkinalinizraLavanja(Retoril<n, 1410a), a upotrebu metafora i jezidkihobrta smatrao je znaEajnom prednoSdu, jer ono Sto se Zeli re6iprikazuje se na zoran i Ziv nadin (Retorika, 1410b).

U sedamnaestom poglavlju trede knjige Aristotelove,,Reto-rike" nalazimo najvi5e pravila za upotrebu entimema. Entimemi,smata Aristotel, odgovaraju besedama u sudu jer se sudska besedaodnosi na postojanje ili ngpostojanje dela. Entimeme, kaZe Aristo-tel, ne valja navoditi jedan za drugim, ved ih treba izme5ati s os-talim dokazima. Ne valja ih, dalje, navoditi ,,kod svega i svadega",jer 6e u suprotnom ispasti da postupamo poput nekih filozofa kojiizvode zakljudke daleko poznatije i verodostojnije od premisa izkojih se izvode." Ni prilikom izazivanja osedanja nije uputno na-voditi entimem zato Sto 6e ih oseianje istisnuti. Najzad, za enti-memom ne treba posezati ni kada se besedi Zeli dati etiEko obele-?je, jer dokazivanje ne podrazumeva ni moralni znaEaj, ni name-ru (Retoril<n,l4l7b).

Na jednom mestu Aristotel preporuduje odrecleni nadin iz-raLavanjai odredene entimeme kao,,gradske" ili otmene (,,asteia")koji omogudavaju najugodnije obrazovanje. Ova otmenost odgo-vara predstavama i ukusu obrazovanijeg slu5ateljstva. Entimemi

F'V)

N

J

23 O formulaciii entimema upor. analize Jiirgena Sprute, nav. d., str. 130/133.

75

'(.)

F

pJ

74

zakljudak nije izveden u skladu sa pravilima silogistidkog zak-ljudivanja ili da je izneta pretpostavka laLna (Retorika, 1403a).Kada se prigovor usmerava protiv entimema onda treba, po pravilu,da pokaZe da je pogre5no ili neverovatno ono Sto se u zakljudkutvrdi na osnovu entimemske argumentacije. Time se mora osporitilogidki oblik entimema ili pak ono Sto se u jednoj ili obe premisetvrdi. Svi entimemi iz verovatnog mogu biti izloZeni prigovorima.

U Retorici (1402a) Aristotel istide detiri nadina dobijanjaprigovora: f . iz samog predmeta (entimema koji se pobija);2. izsuprotnoga (ako, na pr., entimem glasi da dobar dovek dini dobrosvim svojim prijateljima, moZe se prigovoriti da ni zao dovek nedini zlo svim svojim prijateljima);3. iz sliinoga (ako, na pr., en-timem glasi da ljucii koji su zlo pretrpeli uvek mrze druge, moZese prigovoriti da ljudi kojima se uvek dobro dinilo nisu uvek pri-jateljski raspoloZeni; 4. iz izraienih stavova i mi5ljenja znamenitihljudi (ako entimem glasi da pijanim treba opra5tati jer nesvesnogreSe, moZe se uzvratiti prigovorom da i Pitak ne zasluZuje pohvalujer u suprotnom ne bi odredio teZu kaznu zaone koji Eine prestupu pijanom stanju).

Posebno je interesantan prvi deo prigovora (iz samoga pred-meta). Aristotel navodi entimem koji se tide ljubavi, diji je cilj dadokaZe da je ljubav ne5to dobro. Tada je mogu6 dvosfruk prigovor.Najpre se moZe reii da je potreba ne5to rdavo (a ljubav je potrebakao poZuda) ,azatim,da Kaunova ljubav (red je o.ljpbavi Miletovasina Kauna sa sestrom Biblidom) ne bi pre5la u poslovicu da nijebilo sludajeva izopadene ljubavi.

Pored uvodenja objekcije, Aristotel napominje da se pobi-janje moZe udiniti i putem protivsilogizma (Retorikn,7402a).Pro-tivsilogizam (,,antisyllo g isdme non") je suprotan zakljudak sadrZajuzakljudaka pobijanog entimema. Ako je, na primer, u entimemukoji se pobija zakljudeno da se ne5to odredeno dogodilo, onda se unekom drugom entimemu navodi dokaz da se to nije dogodilo iobratno.

Od naudnog silogizma entimem se razlikuje svojom dru-kdijom formulacijom. U ovom retoridkom silogizmu se ispu5tasve ono Sto slu5alac poznaje i stoga moZe lako dopuniti u misli-ma. Dovoljno je re6i, kaZe Aristotel, da je Dorijej ,,pobedio naOlimpijskim igrama, i nema potrebe dodavati da pobednik naOlimpijskim igrama prima pobednidki venac, jer to svi znaju."(Retorika,1257a). U entimemu, inade, moZe biti izostavljeno, u

nadelu, ono Sto se samo po sebi razume. U dvadeset prvom poglavlju(Retorila, 1394a) gde je red o upotrebi izreke (,,gndme") , Aristotelistide daje izreka iskazana misao koja ne izraLava pojedinaEnoved op5te, aline izraLava ni svaku vrstu op5teg (na pr. daje pravosuprotno krivom), ved samo ono Sto je predmet ljudskog delovanja,kao i ono Sto se u tom delovanju moZe odabrati ili odbaciti. Jednaizreka, ako se doda razlog (,,aitia") za ono 5to se tvrdi u njoj,postaje entimem. Entimemi, po pravilu, imaju jezidki oblik nekogobrazloZenja (utemeljenja), po5to retoridka argumentacija u go-vornidkoj praksi preteZno sluZi tome da se sumnjive ili spornetvrdnje udine verovatnim ili dokazanim.

Dobro je zapaleno23 da oblik neke entimemske formulacijeostaje silogizambez obzira da li su svi dlanovi ove argumentacijeformulisani ili nisu. Logidki je irelevantno Sto jedna samorazumljivapremisa ostaje neizgovorena po5to slu5aoci, ukoliko razumeju en-timem i prihvataju njegov zakljudak, primeiuju tu premisu i moglibije dopuniti.

Aristotel je za formiranje redenice preporudivao antitetidkinalinizraLavanja(Retoril<n, 1410a), a upotrebu metafora i jezidkihobrta smatrao je znaEajnom prednoSdu, jer ono Sto se Zeli re6iprikazuje se na zoran i Ziv nadin (Retorika, 1410b).

U sedamnaestom poglavlju trede knjige Aristotelove,,Reto-rike" nalazimo najvi5e pravila za upotrebu entimema. Entimemi,smata Aristotel, odgovaraju besedama u sudu jer se sudska besedaodnosi na postojanje ili ngpostojanje dela. Entimeme, kaZe Aristo-tel, ne valja navoditi jedan za drugim, ved ih treba izme5ati s os-talim dokazima. Ne valja ih, dalje, navoditi ,,kod svega i svadega",jer 6e u suprotnom ispasti da postupamo poput nekih filozofa kojiizvode zakljudke daleko poznatije i verodostojnije od premisa izkojih se izvode." Ni prilikom izazivanja osedanja nije uputno na-voditi entimem zato Sto 6e ih oseianje istisnuti. Najzad, za enti-memom ne treba posezati ni kada se besedi Zeli dati etiEko obele-?je, jer dokazivanje ne podrazumeva ni moralni znaEaj, ni name-ru (Retoril<n,l4l7b).

Na jednom mestu Aristotel preporuduje odrecleni nadin iz-raLavanjai odredene entimeme kao,,gradske" ili otmene (,,asteia")koji omogudavaju najugodnije obrazovanje. Ova otmenost odgo-vara predstavama i ukusu obrazovanijeg slu5ateljstva. Entimemi

F'V)

N

J

23 O formulaciii entimema upor. analize Jiirgena Sprute, nav. d., str. 130/133.

75

F'q)

NoIr

.(J

F

p

koji treba da postlLu odjek kod slu5alaca ne sme.ju biti nerazumljivii banalni, prostadki. Moraju biti brzo ili odmah shvatljivi. To jeonda ljudima prijatno, pogotovo ako entimemi ,,brzo saop5tavajunovo znanje" (Retorika, 1410b). Kako se postiZe otmen govorAristotel se o tome izraLava na nekoliko mesta, navodeii bro.lnemetafbre, apoftegme, homonime, zagonetke i poslovice. (Retorika,l4 l la , I 4 I I b , 1 412a, 1 412b, 1413a, 141 3b) .

Tzt,. elenktiiAl (pobijajuii) entimem nalazi vi5e mesta uAristotelovoj teonji entimemea od tzv. deiktiikog (dokazuju6eg).

Raulog za ils nalazi Aristotel u tome Sto je, prilikom pobijanja,silogizam jasniji. 1r. suprotnosti uodljivije, mada se entimemi o ko-jima je red meclus.rtrno ns 132likuju po svojoj silogistidkoj strukturi.Deiktibki entimem izvodi zakljudke izpriznatlh premisa, a elen-ktidki iz premisa suprotnih premisama protivnika (Retorika,l396b).Odigledno je da elenktidki entimem izaziva snaZniji utisak naslu5aoce od deiktidkog. Razlog je, pored redenog, u tome Sto sesuprotnosti veoma lako primeduju, tim lak5e kada idu jedna zadrugom, a elenktidki entimem objedinjava suprotstavljene premise(Retoriktt, 1410a). Aristotel smatra da se suprotnosti medusobnoosvetljavaju. Inade, postoje ukazivanja kojima Aristotel ne pre-poruduje upotrebu entimema ve6, naprotiv, odvraia od nje. Videlismo da ih ne treba upotrebljavati .,kod svega i svadega", a pogotovone radi budenja strasti. Odigledno saznajni princip ne ide zajednosa patetitnim. Otuda je entimem. prema Aristotelu, mgumentacijasa saznajnom silogistidkom strukturom. Medutim, u AristotelovojRetorici nailazimo i na ukazivanja prema kojima postoje entimemiu kojima nrje prepoznatljiva takva struktura. U trideset drugompoglavlju druge knjige Retorike nalazimo primere koji su for-mulisani na pogodbeni nadin: ,,Ako-onda" . ,r\ko je umerenost do-bra, onda je neumerenost Stetna (1397 a). U savremenim istraZiva-njima Aristotelove teorije entimerna posto.li glediSte2o da je Aristo-tel u pomenutom poglavlju sabrao ,,opita rnesta" koja su u ,,Topici"bliska dijalektidkoj argumentaciji i da ih je naveo u Retorici prenego Sto je izgradro silogistiku. On ih je i kasnije zadri.ao madasu, u stvari, strani teoriji entimema koja je orijentisana na silogisti-ku. Otuda dvostruko zna(enje pojma entimema. Uporedo sa timpostoje ukazivanja na upotrebu izraza ,,entimem" kod Aristotelovihprethodnika i savremenika, posebno kod Anaksimenaza koga je

2a lh i t t . , s t r .140.

entimem niZi oblik dokaznog sredstva." Za Anaksimena entimemisu ne samo ono Sto protivreai redima i delima nego i ono Stosvemu drugome protivredi . Entimem je za Anaksimena teza kojasluSaocima treba da znadi neSto kao izreka, sentenca. Za Aristotelaje, medutim, entimem sredstvo argumentacije koje se, Stavi5e, pok-lapa sa strukturom argumentacije u topici. Sa Anaksimenom Aris-totel deli gledi5te da entimemi moraju biti saZeto izraLent, mada,kao Sto smo videli, Aristotel razlikuje entimem i izreku.

Treba zakljuditi da je entirnem razvijen :uoblasti javnostiili, u danainjoj terminologiji, u oblasti ,javnog mnenja". U dvadesetdrugoj glavi druge knjige Retorike Aristotel se bavi razlikovanjemizmeclu obrazovanih i neobrazovanih besednika. Red je, naime, oodnosu besednika i mase slu5alaca. U odirna mase neobrazovanibesednici izgledaju uverljivije od obrazovanih jer se ,,bolje razu-meju u veitinu besedenja pred masom" zato Sto govore o ,,onomeSto je blisko masi". Tome nasuprot, obrazovani (udeni) govore oop5tim pitanjinra, s opSte tadke gledi5ta (1396a). U drugoj glaviprve knjige Retorike (1357a),Aristotel napominje da se pretresanjepitanja o kojima se savetujemo izvodr ,.u prisustvu takvih slu5alacakqi nisu sposobni da sagledavaju brolne okolnosti sludaja i daprate op5irno izvodenje zakljubaka". Ova razlikovanja posrednoupuiuju na to da se retorika, zarazliku od nauke, bavi ubedivanjemkoje polazi od poznatog i napreduje ka nepoznatont,izbegavajutislol.entt uopitavanja kcla su svojstvena obrazovanim i udenim. Ja-vno umovanje na ,,Agori" - redeno je -- ra.zlidito je od umovanja u.,Akademr1i". Bitna je razlika izmedu metafore i apstraktne odredbe.

,,Mesto" je moino sredstvo istraZivanja i otkrivarya, eleme-natzdruLivanja ideja, podsetnik, spomenar. ,,Mesta", kaZe R. Bart,,,nisu, dakle, sami argumenti ve6 odeljci u kojima se oni slaZu".On zatim navodi Dimarsea (Dumarsais) koji kaZe: ,,Mesta su ielijegde svako moZe iii da, tako reii, uzme materiju nekog diskursa iargumente o svi.m vrstama predmeta."26 R. Bart o5troumno ukazujei na istorijsku dvoznadnost izraza,,op5te mesto". To su, najpre,oblici, opiti za sve argumente, a Sto su prazniji to su op5tiji, a, za-tim, to su stereotipi, ponovljene propozicije. Tako je do5lo doreifikacije topike, kada,,topos" dobija^fiksiran sadrZaj, nezavisnord konteksta. To je uvod u stereot ipi ju.- '

2s lbirt . ,str. 144, sa upudivan;em na26 Rolan<l Barthes, nav. delo,str.21 lbid.

5iru literaturu

1 8 9 .

/ o 11

F'q)

NoIr

.(J

F

p

koji treba da postlLu odjek kod slu5alaca ne sme.ju biti nerazumljivii banalni, prostadki. Moraju biti brzo ili odmah shvatljivi. To jeonda ljudima prijatno, pogotovo ako entimemi ,,brzo saop5tavajunovo znanje" (Retorika, 1410b). Kako se postiZe otmen govorAristotel se o tome izraLava na nekoliko mesta, navodeii bro.lnemetafbre, apoftegme, homonime, zagonetke i poslovice. (Retorika,l4 l la , I 4 I I b , 1 412a, 1 412b, 1413a, 141 3b) .

Tzt,. elenktiiAl (pobijajuii) entimem nalazi vi5e mesta uAristotelovoj teonji entimemea od tzv. deiktiikog (dokazuju6eg).

Raulog za ils nalazi Aristotel u tome Sto je, prilikom pobijanja,silogizam jasniji. 1r. suprotnosti uodljivije, mada se entimemi o ko-jima je red meclus.rtrno ns 132likuju po svojoj silogistidkoj strukturi.Deiktibki entimem izvodi zakljudke izpriznatlh premisa, a elen-ktidki iz premisa suprotnih premisama protivnika (Retorika,l396b).Odigledno je da elenktidki entimem izaziva snaZniji utisak naslu5aoce od deiktidkog. Razlog je, pored redenog, u tome Sto sesuprotnosti veoma lako primeduju, tim lak5e kada idu jedna zadrugom, a elenktidki entimem objedinjava suprotstavljene premise(Retoriktt, 1410a). Aristotel smatra da se suprotnosti medusobnoosvetljavaju. Inade, postoje ukazivanja kojima Aristotel ne pre-poruduje upotrebu entimema ve6, naprotiv, odvraia od nje. Videlismo da ih ne treba upotrebljavati .,kod svega i svadega", a pogotovone radi budenja strasti. Odigledno saznajni princip ne ide zajednosa patetitnim. Otuda je entimem. prema Aristotelu, mgumentacijasa saznajnom silogistidkom strukturom. Medutim, u AristotelovojRetorici nailazimo i na ukazivanja prema kojima postoje entimemiu kojima nrje prepoznatljiva takva struktura. U trideset drugompoglavlju druge knjige Retorike nalazimo primere koji su for-mulisani na pogodbeni nadin: ,,Ako-onda" . ,r\ko je umerenost do-bra, onda je neumerenost Stetna (1397 a). U savremenim istraZiva-njima Aristotelove teorije entimerna posto.li glediSte2o da je Aristo-tel u pomenutom poglavlju sabrao ,,opita rnesta" koja su u ,,Topici"bliska dijalektidkoj argumentaciji i da ih je naveo u Retorici prenego Sto je izgradro silogistiku. On ih je i kasnije zadri.ao madasu, u stvari, strani teoriji entimema koja je orijentisana na silogisti-ku. Otuda dvostruko zna(enje pojma entimema. Uporedo sa timpostoje ukazivanja na upotrebu izraza ,,entimem" kod Aristotelovihprethodnika i savremenika, posebno kod Anaksimenaza koga je

2a lh i t t . , s t r .140.

entimem niZi oblik dokaznog sredstva." Za Anaksimena entimemisu ne samo ono Sto protivreai redima i delima nego i ono Stosvemu drugome protivredi . Entimem je za Anaksimena teza kojasluSaocima treba da znadi neSto kao izreka, sentenca. Za Aristotelaje, medutim, entimem sredstvo argumentacije koje se, Stavi5e, pok-lapa sa strukturom argumentacije u topici. Sa Anaksimenom Aris-totel deli gledi5te da entimemi moraju biti saZeto izraLent, mada,kao Sto smo videli, Aristotel razlikuje entimem i izreku.

Treba zakljuditi da je entirnem razvijen :uoblasti javnostiili, u danainjoj terminologiji, u oblasti ,javnog mnenja". U dvadesetdrugoj glavi druge knjige Retorike Aristotel se bavi razlikovanjemizmeclu obrazovanih i neobrazovanih besednika. Red je, naime, oodnosu besednika i mase slu5alaca. U odirna mase neobrazovanibesednici izgledaju uverljivije od obrazovanih jer se ,,bolje razu-meju u veitinu besedenja pred masom" zato Sto govore o ,,onomeSto je blisko masi". Tome nasuprot, obrazovani (udeni) govore oop5tim pitanjinra, s opSte tadke gledi5ta (1396a). U drugoj glaviprve knjige Retorike (1357a),Aristotel napominje da se pretresanjepitanja o kojima se savetujemo izvodr ,.u prisustvu takvih slu5alacakqi nisu sposobni da sagledavaju brolne okolnosti sludaja i daprate op5irno izvodenje zakljubaka". Ova razlikovanja posrednoupuiuju na to da se retorika, zarazliku od nauke, bavi ubedivanjemkoje polazi od poznatog i napreduje ka nepoznatont,izbegavajutislol.entt uopitavanja kcla su svojstvena obrazovanim i udenim. Ja-vno umovanje na ,,Agori" - redeno je -- ra.zlidito je od umovanja u.,Akademr1i". Bitna je razlika izmedu metafore i apstraktne odredbe.

,,Mesto" je moino sredstvo istraZivanja i otkrivarya, eleme-natzdruLivanja ideja, podsetnik, spomenar. ,,Mesta", kaZe R. Bart,,,nisu, dakle, sami argumenti ve6 odeljci u kojima se oni slaZu".On zatim navodi Dimarsea (Dumarsais) koji kaZe: ,,Mesta su ielijegde svako moZe iii da, tako reii, uzme materiju nekog diskursa iargumente o svi.m vrstama predmeta."26 R. Bart o5troumno ukazujei na istorijsku dvoznadnost izraza,,op5te mesto". To su, najpre,oblici, opiti za sve argumente, a Sto su prazniji to su op5tiji, a, za-tim, to su stereotipi, ponovljene propozicije. Tako je do5lo doreifikacije topike, kada,,topos" dobija^fiksiran sadrZaj, nezavisnord konteksta. To je uvod u stereot ipi ju.- '

2s lbirt . ,str. 144, sa upudivan;em na26 Rolan<l Barthes, nav. delo,str.21 lbid.

5iru literaturu

1 8 9 .

/ o 11

Ako je od vremena latinskih autora, a narodito u Srednjemveku, topika bila degenerisana u steretipiju, onda postaje jasnoza5to je, pored uticaja Platona na potonju filozofiju, do5lo do di-famiranja retorike kao pukog praznoslovlja. Ali, neba uvek imatina umu, sve zavisi od nadina upoftebe besednidke ve5tine.

Ljubomir Tadii

DAS ENTHYMEM - RHETORISCHER SYLLOGISMUSZusammenfassung

Die vorliegende Arbeit stellt eine kritische Auslegung der aristotelischenEnthymemtheorie dar. Insbesondere wird sein Anwendungsbercich und sein spezi-fisches Verhiiltnis zur Syllogistik analysiert. Der Verfasser hat auch die Artenenthymematischer Argumentation @nthymeme aus ,,eik6ta", das Paradigma, Indi-zienenthymeme und scheinbare Enthymeme) analysien und dargestellt.

PATOLOGIJACIVILNOG DRUSTVAU JUGOSLAVIJI

{-)

f

3

78