ŽENE NA KOSOVU I NASLEDSTVO...Ustavom Republike Kosovo, Zakonom o nasleđivanju, Zakonom o vanparničnom postupku i Zakonom o parničnom postupku. Iako postoji definisan pravni okvir,

ŽENE NA KOSOVU I NJIHOVO PRAVO NA

NASLEDSTVO

jul 2016.

Uvod

Metodologija

NasledNo pravo

Prava zagarantovana Ustavom

Pravo na nasledstvo propisano zakonom

Slučajevi isključivanja žena iz nasledstva

ObičajnO pravO u raspodeli Nasledstva ženama

Uticaj Kanuna na današnji mentalitet stanovništva

Običaji u vezi sa ženama i nasledstvom u drugim zajednicama

Šta je zajedničko zajednicama u vezi sa nasledstvom žena

islaMska tradicija U raspodeli Nasledstva ženamaë

Dva moguća slučaja

nejasnOće i iNstitUcioNalNi probleMi

Ministarstvo pravde priprema amandmane

Dužina trajanja postupaka kao prepreka za simbolično ostvarivanje prava

kratka Uporedba pravNog okvira Na relaciji kosovo-albaNija-MakedoNija

Koja institucija vrši deobu nasleđene imovine?

Kako se uređuje nasledni red?

Kako se nasleđuje?

Da li je dozvoljeno odricanje od nasledstva?

kratka Uporedba pravNog okvira Na relaciji Hrvatska-sloveNija-kosovo

Koja institucija vrši deobu nasleđene imovine?

Kako se uređuje nasledni red?

Kako se nasleđuje?

Da li je dozvoljeno odricanje od nasledstva?

slučaj shyhrete berishe

Da li nasleđuju osobe koje žive u vanbračnoj zajednici?

Zaključak

preporUke

U vezi sa pravnim okvirom

U vezi sa društvenom emancipacijom

bibliografija

Sadržaj

05 16

17

18

2021

22

0607

09

12

14

UvodOva analiza priređena je sa ciljem da oslika glavne probleme sa kojima se susreću žene u ostvarivanju svog prava na nasledstvo. Prema dosadašnjim podacima na Kosovu se samo 16% (vidi Tabelu 1) nepokretne imovine vodi na ime žena1.

Na Kosovu su ravnopravna prava žena generalno, i konkretno prava na nasledstvo, zagarantovana Ustavom Republike Kosovo, Zakonom o nasleđivanju, Zakonom o vanparničnom postupku i Zakonom o parničnom postupku.

Iako postoji definisan pravni okvir, pri deobi imovine između njenih naslednika na Kosovu primat ima narodna tradicija koja se zasniva na običajnom pravu, kao što je Kanun Leke Dukagjinija ili retko na pravima na nasledstvo po šerijatu u islamskom pravu,. Prostor koji zakon pruža koji omogućuje dogovor stranaka i odricanje istih od nasledstva, u praksi znači da se stranke međusobno “sporazumevaju”, po običajnim ili drugim pravilima koja nalikuju na patrijarhalne tradicije na Kosovu.

Ovo istraživanje takođe vrši uporedbu koja iako kratka daje konkretne preporuke u vezi sa pravnim okvirima susednih zemalja kao što su Albanija i Makedonija i sa zemljama sa kojima je Kosovo u prošlosti delilo isti ustavni duh (tokom jugoslovenskog perioda) a koje su već sastavni deo Evropske unije, čijem članstvu Kosovo teži, što su Hrvatska i Slovenija. Ova publikacija pruža i konkretne preporuke svih onih intervencija koje treba načiniti sa ciljem da se poboljša situacija kada govorimo o povećanju broja žena koje će tražiti svoje nasledstvo kao i ostvarivanje njihovog prava u neposrednoj budućnosti.

tabela 1. – procenat imovine koja se vodi na ime žena u državama sa kojima se kosovo graniči

1 Projekat za nepokretnu imovinu i katastar - RECAP, Godišnje zadovoljstvo potrošača – Druga fazahttp://www.kca-ks.org/documents/10179/319567/ang.pdf/3f4bf6ff-7ba4-46ee-8d17-b0e0cb3d7a2d

ŽENE NA KOSOVU I NJIHOVO PRAVO NA NASLEDSTVO 5

MetodologijaIstraživanja za ovu analizu sprovedena su kvalitativnom metodom istraživanja.

Na samom početku, preispitani su dosadašnji izveštaji objavljeni na Kosovu na albanskom i engleskom jeziku (do 1. aprila 2016). Izveštaji koji su poslužili za razradu ove tematike biće pomenuti duž ove analize. Ono što je neizostavno bilo deo razmatranja jesu i Kanun Leke Dukagjinija kao način tradicionalnog uređivanja pitanja nasleđivanja imovine kao i islamsko nasledno pravo, imajući u vidu da jedan deo kosovskog stanovništva svakodnevno upražnjava islam, ne samo kao veroispovest već i kao niz aspekata i način života.

Razmotreni su i različiti novinski članci koji izveštavaju o slučajevima povrede prava žena na nasleđivanje imovine.

Takođe su povedeni razgovori sa sudijama vanparničnog i parničnog postupka, sa javnim beležnicima, sa stručnjacima za nasledno pravo u Islamskoj zajednici Kosova, sa aktivistkinjama koje trenutno rade na podizanju svesti žena da traže nasledstvo i sa novinarima koji su radili na slučajevima povezanim sa ovom analizom.

Održan je poseban sastanak sa akterima na kome su učestvovali predstavnici građanskog društva na Kosovu uključeni u pitanje koje je predmet ove publikacije, sudijama, advokatima i novinarima koji su radili na sličnim slučajevima.

Ukupno je intervjuisano i kontaktirano službeno 66 lica iz relevantnih institucija, lično i grupno iz struka i oblasti pomenutih u prethodnom delu. Uzeti su u obzir i članci, emisije i intervjui koje je realizovao BIRN. Emisije, članci i intervjui obuhvatali su sudije, advokate, javne beležnike, opštinske zvaničnike, posrednike u narodu, pedagoge, profesore, predstavnike građanskog društva, poslanike itd.

Ova analiza pruža i uporedbu nacionalnog običajnog i verskog prava i daje pregled pravnog okvira Kosova i Makedonije i Albanije kao susednih zemalja; takođe pruža uporedbu sa Hrvatskom i Slovenijom kao zemljama EU sa kojima deli zajedničku prošlost u smislu državnog i društvenog uređenja u jugoslovenska vremena.


Nasledno pravoNasledno pravo na Kosovu zagarantovano je Ustavom Republike Kosovo. Bez obzira na to, jedan deo kosovskog stanovništva funkcionisao je u skladu sa tradicijom, što je značilo da glava porodice (ostavilac) vrši deobu imovine usmeno, ne po načelu jednakosti, već prema ostaviočevoj slobodnoj volji, ili da se, u slučajevima u kojima ostavilac nije raspodelio nasledstvo, ona deli između muških naslednika, izostavljajući žene iz nasledstva. Takođe, jedan od mogućih načina deobe nasledstva propisuje i islamsko pravo i u svojim odredbama uključuje i žene kao naslednice.

Prava zagarantovana UstavomUstav Kosova propisuje jednakost žena i muškaraca u društvu i sprečava diskriminaciju, sankcionišući je posebnim članovima ili prisvajanjem odredbi međunarodnih konvencija koje se u njoj pominju.

Član 7, tačka 2, govori direktno o rodnoj ravnopravnosti kao osnovnoj vrednosti demokratije na Kosovu.

“Republika Kosovo obezbeđuje jednakost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca u politički, ekonomski, društveni i kulturni život i sve ostale oblasti društvenog života.” 2

Takođe, u članu 22, imajući u vidu garantovanje prava u skladu sa međunarodnim konvencijama i aktima, Ustav pominje Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena.

“Ljudska prava i slobode, koja su utvrđena sledećim međunarodnim sporazumima i instrumentima garantovana su ovim Ustavom, i direktno se primenjuju na teritoriji Republike Kosovo i imaju premoć, u slučaju konflikta, nad svim zakonskim odredbama i ostalim aktima javnih institucija.” 3

Iz svega ovoga se može reći da je Ustavom Republike Kosovo isključena svaka mogućnost da neki zakon ili drugi institucionalni akt dovede do povrede prava ili da izvrši diskriminaciju po osnovama propisanim nabrojanim konvencijama.

Pravo na nasledstvo propisano zakonomZakon o nasleđivanju propisuje nasleđivanje kao proces koji počinje smrću fizičkog lica, propisan članom 4, stav 1.4

2 Ustav Republike Kosovo

3 Ustav Republike Kosovo

4 Član 4.1. Zakona o nasleđivanju “Nasleđuje se zbog smrti i u momentu smrti fizičkog lica” http://www.kuvendikos-oves.org/common/docs/ligjet/2004_26_al.pdf


Ovaj zakon propisuje da se podela nasledstva vrši između članova porodice, ne isključujući naslednike po polu kao što to propisuje član 3, stav 1. 5

Prioritetni naslednici po redu propisanom Zakonom o nasleđivanju jesu supružnici i ostaviočeva deca. U tom kontekstu, supružnik (uključujući i vanbračnog, ispunjavanjem pretpostavke braka) i ostaviočeve ćerke smatraju se naslednicima prvog reda i ravnopravne su sa drugim naslednicima tog reda.

Takođe, Zakon o nasleđivanju na Kosovu propisuje mogućnost odricanja od nasledstva u glavi II Zakona o nasleđivanju na Kosovu u članu 130, tačka 1 koja glasi: “130.1. Naslednik se može odreći nasleđa izjavom datom sudu do završetka rasprave o zaostavštini”, što se dešava vrlo često u praksi kod žena - konstatovali su ispitanici ovog istraživanja.

Slučajevi isključivanja žena iz nasledstvaJedan deo ispitanika BIRN-a osvrnuo se na slučajeve u kojima naslednici muškarci ne predstavljaju uopšte žene naslednice, tokom sastavljanja smrtovnice. Uz to, ranije je izveštavano o slučajevima u kojima su naslednici muškog pola prikrivani u ostavinskom postupku. 6

Sudije i javni beležnici koje je BIRN intervjuisao u vezi sa ovim konkretnim istraživanjem kažu da u svom iskustvu nisu naišli na slučajeve u kojima su porodice pokušale da prikriju naslednike.

“Tokom mog iskustva nije bilo nijednog slučaja pokušaja sakrivanja naslednika [žena], pošto bi u tom slučaju pokrenula novi predmet sa krivičnim posledicama po one koji ovu činjenicu prikriju” – rekla je Drita Rexhaj, sudija u vanparničnim postupcima u Prištini koju je intervjuisao BIRN.

Slično je istakao i javni beležnik Fatmir Halimi iz Gnjilana koji je rekao “U mojoj kancelariji i prema informacijama kojima raspolažemo od Komore javnih beležnika [Kosova], do sada nismo upoznati da je bilo sudskih predmeta (građanskih ili krivičnih) u vezi sa ovim pitanjem.”

Takođe, službenica Vrhovnog suda Kosova, Antigona Uka, u zvaničnom saopštenju od 7. juna 2016. potvrdila je da “Vrhovni sud nije dobio nikakvu žalbu u tom smeru.”

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, smrtovnica je dokumenat koji su opštine dužne da izdaju. Ovaj dokumenat osim ličnih podataka preminulog, navodi i kako je situiran i njegove/njene moguće naslednike. Ovaj dokaz sudovi mogu sastaviti i sami donošenjem odluke koja potvrđuje ostaviočevu smrt.

Ali ono što se dešava u velikom broju slučajeva jeste da građani ne dolaze u opštinu da prijave smrt člana svoje porodice, što je postupak koji iziskuje prisustvo celokupne porodice sa odnosnim izvodima.

Drita Rexhaj, sudija koja se bavi predmetima vanparničnog postupka u Prištini koja je intervjuisana 30. marta 2016. istakla je da nikada nije dobila smrtovnicu od opštine. Prema rečima intervjuisane sudije, u svim slučajevima odluka o smrti donosi se na osnovu dokaza koje predoče stranke u sudskom procesu.

5 “Sva fizička lica u istim uslovima su jednaki u nasledstvu.”

6 Emisija “Falsifikovanje nasledstva” emitovana u programu “Pravda na Kosovu” dana 10. februara 2013 - https://www.youtube.com/watch?v=881nya1Kv8U


Rexhaj je objasnila da treba biti pažljiv sa svedocima, i da kada se stariji ljudi pitaju o svojoj deci, postoji tendencija da prijave samo svoje sinove. “Na primer kada je svedok neka žena u poodmaklim godinama i kada je pitam o tome koliko dece ima, ako ima 2 sina i 3 ćerke, ona mi odgovara da ima samo dvoje dece. Kada joj ponovim pitanje i kažem da mislim i na ćerke, ona tek tada to i potvrdi” – objasnila je Rexhaj.

Kada bi se postavljanje naslednika vršilo automatski putem smrtovnica, u popriličnoj meri bi se smanjila mogućnost sakrivanja naslednika.

Provera podataka koja se vrši pri sastavljanju smrtovnice oduzima puno vremena a postupci poprilično traju. Radi se o raspravama na koje se pozivaju svedoci i gde sudija može zahtevati podrobnije podatke, što može u suštini oduzeti dosta vremena održavanjem nekoliko rasprava. Ovo može obeshrabriti stranke da nastave sa suđenjem.

Običajno pravo u raspodeli nasledstva ženamaImajući u vidu da su samo 16% vlasnika imovine registrovane na Kosovu žene, očigledno je da se ni izbliza ne sprovodi Zakon o nasleđivanju na Kosovu i prava propisana Ustavom Republike Kosovo.

Da bismo shvatili razloge, pre svega treba da pogledamo odredbe Kanuna Leke Dukagjinija koji se smatra tvorcem duha albanskih tradicionalnih običaja na Kosovu.

Kanun negativno definiše ulogu žene u nasledstvu, uskraćujući joj pravo na nasledstvo kako na suprugovoj strani tako i kod njene porodice:“ČLAN DVADESET. Nasledstvo albanske žene.

Žena kod Albanaca nema nikakvo nasledstvo ni na svom ognjištu, ni kod oca, ni u kući, - kanun vidi ženu kao višak u kući. Roditelji ne razmišljaju ni o mirazu niti o bilo čemu drugom za svoju ćerku; taj koji je isprosi, treba sam da se brine o njoj. Roditelji sina koji je isprosio mladu, pobrinuće se o svemu onome što joj treba za svadbu.” 7

Time što ženu karakteriše kao “višak” u kući, Kanun daje samo prava na dan svadbe, što je povezano sa obavljanjem bračnih obreda.

7 Kanun Leke Dukagjinija


Uticaj Kanuna na današnji mentalitet stanovništvaTokom razgovora sa ženama može se primetiti koliko su se odredbe iz Kanuna usadile u njihov način razmišljanja, posebno kada je reč o ostvarivanju njihovog prava na imovinu kod svojih roditelja. Kako one žene koje govore o razlozima za ostvarivanje ovog prava, tako i one koje govore o odricanju od ovog prava, u objašnjenjima koja daju kada govore o nasledstvu, koriste izraz “uzimam od brata”. Dakle, one smatraju da njihov deo nasledstva, iako na njega polažu pravo u skladu sa zakonom, predstavlja nešto što se oduzima muškim članovima porodice, zbog čega posledično odricanje ne vide kao poklanjanje svog dela nasledstva.

Jedna od učesnica fokus grupe8 koja je održana u Prištini 24. marta 2016, zaposlena, sa univerzitetskom spremom, objašnjavajući zašto razmišlja o tome da se odrekne nasledstva, pokušava da objasni razloge za ovu odluku. Ona naziva emotivnom svoju odluku i svesna je toga, ali insistira da zemlju koju joj je ostavio otac ne vidi kao nešto što može da se deli. Za nju je zemljište od simbolične važnosti za njenu porodicu. Takođe, kao starija sestra, konstatuje da na ovu odluku utiče osećaj brige prema mlađem bratu.

Imajući u vidu da je ona sama “otišla na tuđi prag”9 ona ni ne razmatra mogućnost da uzme imovinu od svoje porodice.

Druga učesnica fokus grupe koja je održana 24. marta 2016, zaposlena u opštinskim institucijama, sa univerzitetskom spremom, daje politička objašnjenja zašto ovo pravo nije ostvarivano pre 1999. i zašto treba da se ostvaruje sada. Ona period pre 1999. godine vidi kao period ujedinjenja i solidarnosti a zahtev za deobu nasledstva kao nešto što se kosi sa ovim duhom, međutim obrazlaže da je zahtev za deobu nasledstva sada legitiman.

Ispitanice u fokus grupi koja je održana u Prištini 24. marta 2016, konstatovale su da ostvarivanje prava na nasledstvo pooštrava odnose sa muškim naslednicima u porodici i u većini slučajeva odnos može u potpunosti da se ugasi. Ova situacija povezana je sa drugim delom Kanuna. Isključivanje žena iz porodice u slučajevima povrede časti porodice ili supruga nešto je što je zagarantovano muškarcima u porodici i smatra se jednom od najtežih okolnosti sramoćenja porodice.

Običaji u vezi sa ženama i nasledstvom u drugim zajednicama Opštine u kojima većinu uglavnom čine ostale zajednice ne stoje ništa bolje kada govorimo o upisu imovine na ime žena. BIRN je uporedio opštinu sa srpskom većinom Klokot sa njenom susednom opštinom sa albanskom većinom Vitinom.

Podaci koje je obezbedio KALLXO.com pokazuju da je samo 1.8 procenata imovine u Klokotu upisano na ime žena. Situacija nije ni izbliza za pohvalu ni u Opštini Vitina gde se samo 14% imovine vodi na ime žena.

8 Fokus grupa je održana 24. marta 2016, u Prištini u prostorijama Nacionalnog demokratskog instituta - NDI. U ovoj fokus grupi učestvovale su: Besa Veseli – službenica za rodnu ravnopravnost u Opštini Mitrovica; Drita Milaku – odbor-nica u Opštini Prizren; Majlinda Ortogllava – odbornica u Opštini Vučitrn; Nita Lusha – SOS selo u Prištini; Shpresa Veliqi – odbornica u Opštini Srbica; Violeta Berisha – službenica Odeljenja za integraciju u MUP; Xhevrije Peci – odbornica za lica sa invaliditetom u Prištini.

9 Ovaj izraz odnosi se na udavanje ćerki. Imajući u vidu da Kanun žene vidi kao višak u kući, njihov izlazak iz kuće bra-kom, čini da postanu deo drugog plemena. Posledično, uzimanje imovine od rodne porodice smatralo bi se zadiranjem u imovinu plemena iz koga vodi poreklo.


Intervjuisana Sanja Sovrlić, koja radi kao novinar za radio “Mir” dana 22. juna 2016, objasnila je da se situacija ne razlikuje ni u srpskoj zajednici. Ona je iznela pojedinosti o tome kako je patrijarhalni mentalitet usađen i u kulturi srpske zajednice koja živi na Kosovu, polazeći od svog ličnog primera. “Moja baka mi je ispričala da se nisu baš obradovali kada sam se rodila. Pitala sam je zašto a njen odgovor bio je “svi, tvoj deda, otac bili su jedinci a i tvoj brat će biti. Međutim, u suštini svi oni su imali sestre kao što je moj brat imao mene” – rekla je Sovrlićeva za BIRN. Pokazalo se da je mentalitet žena iz srpske zajednice na Kosovu poprilično sličan albanskom kada govorimo o uzimanju imovine u skladu sa zakonom, koje svoj nasledni red ustupaju muškarcima u porodici. “Ne mogu da uzmem to svom bratu, Ne mogu da uradim to svom bratu” – su izrazi koji se čuju najčešće prema Sovrlićevoj.

NVO “Božanstvena žena” sa sedištem u Gnjilanu koja radi sa ženama u turskoj zajednici iznela je slične razloge zbog kojih žene ne ostvaruju svoje pravo na nasledstvo.

Ono što je i dalje problem i za žene u turskoj zajednici jeste nedovoljno znanje o pravima. “Pozamašan broj žena (iz grada i uglavnom iz okoline) nije upoznat da zakonom polažu pravo na nasledstvo, kako za svoje ćerke tako i za sinove” – rekla je Qëndresa Hajdari iz organizacije “Božanstvena žena”, 22. jun 2016.

Slično, Sovrlićeva iz Leposavića kaže da “Žene u selima imaju velike probleme. Čini mi se da ni ne postoji opcija uzimanja nasledstva”.

Qëndresa Hajdari iz NVO “Božanstvena žena” rekla je da pritisak dolazi i od porodica u slučaju da žene odluče da ostvare svoje pravo na nasledstvo. “One koje su upoznate o ovom zakonu ponovo podležu pritisku porodice pošto im se kaže da ukoliko ćerke uzmu nasledstvo bratu, nemaju više zašto da dolaze u tu kuću (koja pripada roditeljima ili bratu kao što kaže porodica), čime na neki način bivaju proterane iz porodice”.

Šta je zajedničko zajednicama u vezi sa nasledstvom žena U ovom kontekstu, prekid odnosa sa muškim članovima porodice zbog toga što žene naslednice ostvare svoje pravo na nasledstvo može se smatrati isključivanjem iz porodice porekla, što je i dan danas izvor srama prema rečima žena koje je intervjuisao BIRN.

U jednoj izjavi za KALLXO.com sudija iz prizrenskog regiona Xhemil Elshani objasnio je kako je usađeno običajno pravo kada se radi o podeli imovine.

“Imam slučajeve u kojima su žene izjavljivale pred svojom braćom da ih vređam time što im nudim njihova zakonska prava, pošto zbog svojih tradicionalnih veza ne žele da prekinu porodične odnose sa roditeljima, braćom ili sestrama”, kaže Elshani. 10

Imamo slučajeve [odricanja od nasledstva] zbog mentaliteta koji preovlađuje u ovom delu Balkana”, kaže Isak Ademi, javni beležnik iz Prištine dodajući da “isti mentalitet imaju i narodi oko nas, Crnogorci, Srbi i Makedonci.” 11 Grafički podaci prikazuju da je u ovim zemljama veći procenat žena koje imaju svoju imovinu.

10 Članak “Izazovi suđenja o nasledstvu” koji je objavljen na Kallxo.com, dana 17. aprila 2016 - http://kallxo.com/sfidat-e-gjykimit-te-trashegimise/

11 Emisija “Predaja žena” emitovan u programu “Pravda na Kosovu”, dana 24. juna 2016 - https://www.youtube.com/watch?v=ymLmzxFe71o


Islamska tradicija u aspodeli nasledstva ženamaVećina stanovništva na Kosovu su deklarisani muslimani. 12. Nezavisno od toga, za svrhe ove publikacije važno je sagledati običajne prakse i napraviti uporedbu sa drugim običajnim praksama. Usled gore pomenutih karakteristika i usled činjenice da je islam kao veroispovest jedina koja propoveda zaseban pravni sistem (šerijat) paralelno sa ustavnim sistemom na Kosovu, on je uzet u obzir tokom ove analize i tretiraće se na nivou običajnog prava. 13

Dva moguća slučajaPredstavnici Islamske zajednice Kosova (BIK) pojasnili su za BIRN kako se vrši deoba imovine prema islamskom pravu.

Kuran ženu određuje kao naslednicu: “Alah naređuje za (pitanje nasledstva) vašoj deci: muškarčev udeo jednak je udelu dve žene” (poglavlje, član, 11). Ono što izgleda kao diskriminacija, prema sveštenstvu, nadomešćuje se drugim oblikom koji oslobađa ženu od potrebe da radi nakon braka, što se tumači kao postizanje ravnopravnosti u braku.

Almedin Ejupi iz BIK-a14 objasnio je sledeće za BIRN: “Bez obzira na to koliko je jedna žena bogata, ona nije primorana da bude ta koja će zajednički izdržavati porodicu, sem ukoliko to želi svojom željom i voljom. Supružnici nasleđuju jedan drugog.”

Takođe, žene imaju pravo da nasleđuju svoje supruge u slučaju smrti.“Ukoliko ima potomke (ćerke i sinove) onda udeo supruge čini 1/8 ukupne imovine preminulog supruga. Ukoliko njen preminuli suprug nema potomke, onda joj pripada ¼ ukupne imovine njenog supruga.” – izneo je Ejupi. Pod rečju potomak podrazumevamo članove uže porodice; ukoliko govorimo jezikom Porodičnog zakona na Kosovu, radi se o ostaviočevoj deci.

Ejupi je predstavio tipičnu šemu nasleđivanja u porodici prema islamu u dva hipotetička slučaja, kada je ostavilac muškarac i kada je ostavilac žena.

12 93% stanovnika Kosova su deklarisani muslimani http://www.thearda.com/internationaldata/countries/country_250_1.asp

13 Druge značajne veroispovesti kao što je hrišćanska (bez obzira na doktrinu) ne mogu se obraditi u ovoj analizi pošto se smatraju stopljenim sa zapadnim modelom tokom dugog istorijskog procesa koji se odvijao posebno u razdoblju od XVII-XVIII veka kada su uloženi veliki pokušaji da se državni poslovi dele sa crkvom kao institucijom koja je bila politička u to vreme.

14 U vezi sa ovim pitanjem intervjuisan je Almedin Ejupi koga je Islamska zajednica Kosova postavila za stručnjaka za pitanja nasleđivanja u islamu. On je autor knjige “Pravo na nasleđivanje u islamu”.


Kada je ostavilac muškarac a naslednici žena, dve ćerke i jedan sin:

a) ženi pripada 1/8 njegove ukupne imovine ili 12.5 %

b) dok deci (2 ćerke i jedan sin) pripada preostali deo imovine, odnosno 7/8 koje treba da se podele na 4 dela.

Dva dela idu sinu i dva dela ćerkama, odnosno svakoj ćerki po jedan deo ili svakoj ćerki 21.88 % a sinu 43.75 %.

Naslednici deo koji im pripada procenat

žena 1/8 12.5%

ćerka

7/8

21.88%

ćerka 21.88%

sin 43.75%

Kada je ostavilac žena a naslednici muž, dve ćerke i jedan sin:

a) suprugu pripada 25%

b) dve ćerke 37.50%, svakoj po 18.75%

c) sinu 37.50%

Naslednici deo koji im pripada procenat

muž 1/4 25%

ćerka

3/4

18.75%

ćerka 18.75%

sin 37.50%

Na osnovu predstavljenih šema15 može se primetiti da je nasledstvo koje pripada ćerkama jednako polovini nasledstva koje dobija sin, međutim u islamu se ovo objašnjava obavezama muškarca da izdržava porodicu.

Nezavisno od toga, ne postoje faktički podaci sa terena u vezi sa stepenom sprovođenja ove podele nasledstva, prema pravilima islamskog prava na Kosovu.

15 Pravila deobe u ova dva slučaja kao što kaže stručnjak Almedin Ejupi nisu fiksna, te su drugi vidovi podele mogući u zavisnosti od specifičnosti slučaja.


Nejasnoće i institucionalni problemiNa Kosovu se pitanje deobe imovine među naslednicima rešava na sudovima i u kancelarijama javnih beležnika preko javnih beležnika. Sve strane koje su bile intervjuisane u ovom istraživanju slažu se da zakoni na snazi sadrže nejasnoće. Zakon o nasleđivanju br. 2006/26 i Zakon o vanparničnom postupku br. 3/L-007 kojim se uređuje deoba imovine nasleđene između naslednika priznaju/pominju samo sudove kao one koji su nadležni da ih stave u primenu. Sa druge strane, Zakon o javnom beležništvu br. 3/L-10 u članu 29 propisuje funkcije javnog beležnika i kao funkcije opisuje:

“1.4. da obavlja sve vanparnične postupke o nasleđivanju;” i “1.7.1. potpisivanje i pečatiranje aktiva da bi se podelile u dopuni postupaka o nasleđivanju i bankrotstvu;” – dakle, ovime se deoba nasleđene imovine priznaje kao funkcija koju obavljaju javni beležnici.

Nekolicina ispitanika smatrala je ovo pitanje veoma problematičnim usled činjenice da ova praznina u zakonu može izazvati probleme strankama ubuduće, sa onima koji odluče da izjave žalbu.

Fatmir Halimi, javni beležnik iz Gnjilana rekao je da “se ova nadležnost zasniva na “članu 29 tačka 1.4 koji taksativno kaže “ da obavlja sve vanparnične postupke o nasleđivanju”.

Zakonitost svoje delatnosti Komora javnih beležnika opravdava pozivanjem na član 76 Zakona o javnom beležniku br. 3/L-10 koji propisuje u prelaznim odredbama usklađivanje zakona jednu ili dve godine, nakon stupanja na snagu, koji izričito glasi:

“10. U roku od jedne (1) godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, Privremene institucije samouprave će podneti Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara amandmane na Zakon o nasleđivanju na Kosovu i Zakon o vanparničnom postupku, shodno ovom zakonu.”

Komora javnih beležnika Republike Kosovo je u zvaničnom odgovoru upućenom BIRN-u preko službene elektronske pošte u vezi sa pitanjem pravne infrastrukture objasnila nadležnosti koje proizilaze iz Zakona o javnom beležništvu. Ovaj zakon pominje samo sudove kao institucije uključene u rešavanje predmeta u vanparničnim postupcima. U vezi sa istim Komora javnih beležnika Kosova izjavila je sledeće:

“Od samog početka rada službe javnih beležnika u Republici Kosovo, javni beležnici u sklopu svojih funkcija, sem drugih pravnih funkcija propisanih članom 29 Zakona br. 03/L-010 o javnom beležništvu, kao izvornu nadležnost koja proizilazi iz samog Zakona o javnom beležništvu, članom 29, stav 1.4 imaju i pravo delovanja u svim vanparničnim – ostavinskim postupcima (kada između stranaka nema nikakvog nesporazuma), što je postupak koji javni beležnici obavljaju veoma uspešno već četiri godine.” 16

Bez obzira na isto, predviđene promene nisu načinjene što je za sobom povuklo pitanje preklapanja nadležnosti. Međutim, sudovi i javni beležnici nastavljaju da se bave svojom delatnošću raspodele nasledstva u skladu sa Zakonom o vanparničnom postupku i drugim relevantnim zakonima.

16 Arbena Shehu, predsednica Komore javnih beležnika Kosova, 9. jun 2016.


Ministarstvo pravde priprema amandmane Nakon što ih je kontaktirao BIRN, zvaničnici Ministarstva pravde priznali su da postoje nejasnoće u zakonu. Dafina Buçaj, pravna savetnica zamenika premijera i ministra pravde iznela je da je “Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnom beležništvu uključen u zakonodavni program Vlade za 2016. godinu.”

Ona je iznela da će ovaj zakon kojim će se izmeniti i dopuniti Zakon o javnom beležništvu ukloniti nejasnoće u tumačenju zakona kao i preklapanje sa odredbama drugih zakona.

“Predlog zakona o javnom beležništvu prošao je sve faze preliminarnih i konsultacija sa javnošću i u ovom trenutku Ministarstvo pravde je u fazi analize komentara primljenih tokom ovog perioda i njihovog uvršćivanja u predlog zakona” rekla je Buçaj za BIRN.

Dužina trajanja postupaka kao prepreka za simbolično ostvarivanje prava Jedan od načina o kome je naširoko diskutovano u fokus grupi sa aktivistkinjama bila je mogućnost da se prvobitno ostvari pravo na nasledstvo a da se nakon toga imovina prenese naslednicima muškog roda kao poklon, sa ciljem da se simbolično obeleži ovo pravo na samom početku i sa ciljem da postepeno dođe do promene zastarelog kulturnog obrasca i pređe na period kada će se raditi upravo ono što je propisano zakonima i što je u duhu Ustava Republike Kosovo. Starije aktivistkinje smatrale su da ovo može da bude jedno od rešenja za njihove slučajeve. Kao što je prethodno istaknuto, jedan broj (starijih) žena ima ustaljene tradicionalne vrednosti a nepoklapanje između tih vrednosti i zakona može se pomiriti upravo ovim simboličnim ostvarivanjem prava, smatrajući ga važnim u obrazovanju budućih pokolenja.

Međutim, argumenat protiv koji su one iznele bila je dužina trajanja postupaka prenosa imovine sa ostavioca na naslednike kao i potencijalni troškovi (samo u slučajevima kada se radi o nasleđivanju imovine).

Za posrednika u narodu iz Junika, Adema Hoxhu, koga je intervjuisala ekipa emisije Pravda na Kosovu, problemi u rešavanju imovinskih i ostavinskih sporova sa kojima se suočavaju žene povezani su sa nefunkcionisanjem sudskog sistema na Kosovu, što po njemu dovodi do odugovlačenja rešavanja imovinskih sporova. Prema Hoxhi, ono što je problematično u praksi, jeste svest žena i devojaka koje se libe da od svojih porodica traže imovinu koja im pripada. “Naš mentalitet, kada govorimo o pitanju nasledstva može se promeniti ukoliko se građanima objasne njihova zakonska prava i ukoliko se sudovi pokažu ekspeditivnijim i efikasnijim u rešavanju ovih predmeta” – rekao je Hoxha.17

Tokom sudskog procesa sudovi treba da stave na raspolaganje veliki broj podataka. Nedostatak elektronskih baza podataka u vezi sa porodičnim organizovanjem građana koji bi izbegli prevare i potrebu za pojedinačnom proverom velikog broja dokumenata, utiče na odugovlačenje ovih procesa.

17 Emisija “Zakon o nasleđivanju” emitovana u programu “Pravda na Kosovu” dana 27. maja 2016: http://kallxo.com/dnk/ligji-i-trashegimise/


Stranka koja predlaže raspodelu nasledstva u vanparničnom postupku dužna je da podnese dokaze koje joj traži sud da bi pripremio smrtovnicu. Takođe, u zavisnosti od slučaja, sud može podneti zahtev po službenoj dužnosti sa ciljem da se tačno verifikuju slučajevi u kojima dokazi koje predoči predlagač za deobu nasledstva, nisu dovoljni. Sve ovo dešava se usled činjenice da su pravne posledice koje mogu nastupiti usled grešaka poprilično teške po interesne strane.

Ovo je jedan od razloga koji čini da procesi budu duži nego što bi trebalo da budu.

Sa druge strane, kod javnog beležnika ovaj postupak je po svemu sudeći brži i efikasniji pošto je u interesu javnih beležnika da zaključe predmete, jer na taj način ostvaruju dobit delatnošću kojom se bave.

Ubrzavanje postupaka ide u korist brze deobe nasledstva koje može pripasti ženama naslednicama.

Kratka uporedba pravnog okvira na relaciji Kosovo-Albanija-Makedonija Imajući u vidu da Kosovo stoji najlošije kada govorimo o broju žena na čije se ime vodi imovina u odnosu na susedne zemlje i imajući u vidu veličinu, pošto je broj stanovnika na Kosovu poprilično sličan Albaniji i Makedoniji, izvršena je kratka uporedba pravnih okvira ovih zemalja u odnosu na Kosovo.

koja institucija vrši deobu nasleđene imovine?U Albaniji je ovo pitanje rešeno Građanskim zakonikom18 u skladu sa kojim javni beležnik vrši deobu nasleđene imovine. Slično, i u Makedoniji ovu funkciju obavlja javni beležnik, nakon što nastupi ostaviočeva smrt, pri čemu sud određuje odnosnog javnog beležnika, prema teritorijalnoj podeli19. Sa druge strane na Kosovu, kao što je prethodno istaknuto u ovoj publikaciji, postoje različita tumačenja kada govorimo o tome ko bi trebalo da izvrši raspodelu nasledstva.

kako se uređuje nasledni red?Nasledni red isti je u sva tri slučaja. U prvom redu nalaze se suprug/a i deca bez rodne razlike.

18 Građanski zakonik Republike Albanije: http://www.qbz.gov.al/Kode-pdf/Kodi Civil.pdf

19 Intervju sa predsednicom javnih beležnika Makedonije Zoricom Pulejkovom za Italijansku fondaciju javnih beležnika http://elibrary.fondazionenotariato.it/articolo.asp?art=39/3947&mn=3


kako se nasleđuje?U sva tri slučaja moguće je nasleđivanje u skladu sa zakonom o redovnim pravnim postupcima, na predlog naslednika i zaveštanjem.

Da li je dozvoljeno odricanje od nasledstva?Odricanje od nasledstva moguće je u sva tri slučaja. I u Albaniji i na Kosovu i u Makedoniji postoji mogućnost odricanja od nasledstva.

U svim slučajevima zakonske odredbe su manje-više slične, ali na osnovu izveštaja EULEX-a, Kosovo stoji najgore u regionu kada govorimo o imovini u posedu žena, sa 16%. U poređenju sa državama sa kojima se graniči, uključujući Makedoniju i Albaniju, Kosovo se nalazi na poslednjem mestu kada govorimo o imovini u posedu žena. Pretposlednja je Makedonija sa oko 17-18% imovine u posedu žena, dok Albanija ima procenat od oko 27% imovine u posedu žena. 20

Kratka uporedba pravnog okvira na relaciji Hrvatska-Slovenija-KosovoImajući u vidu da Kosovo teži integraciji u EU smatrano je za shodnim izvršiti kratku uporedbu pravnog okvira Kosova sa pravnim okvirom Hrvatske i Slovenije kao zemalja koje su zajedno sa Kosovom delile isti ustavni duh u jugoslovenskom periodu a koje su već deo EU.

koja institucija vrši deobu nasleđene imovine?U celoj Evropskoj uniji, pitanje deobe nasledstva vrši se kod javnog beležnika, sem Slovenije i Bugarske, u kojima se ovo pitanje i dalje rešava na sudu21. U Hrvatskoj, sud podnosi dosije odnosnom javnom beležništvu čim dobije smrtovnicu, slično kao i u slučaju Makedonije.

20 Pokretni posmatrači – EULEX Kosovo “ Women And Inheritance Rights to Real Estate in Kosovo ”, prvo tromesečje 2016. godine, strana 5.

21 Mreža javnih beležnika Evrope, 24. oktobar, Maribor (Slovenija) https://www.enn-rne-online.eu/fileadmin/user_up-load/SL_workshop-_Full_Report_including_evaluation_summary_.pdf


kako se uređuje nasledni red?Kada govorimo o naslednom redu u Hrvatskoj i Sloveniji, kao i na Kosovu, suprug/a i deca su naslednici prvog reda. Za razliku od Slovenije i Kosova koji propisuju ravnopravnu deobu između naslednika (supruga/e i dece), u Hrvatskoj suprug/a ostvaruje korist u zavisnosti od uzajamnih bračnih obaveza propisanih pre sklapanja braka.

kako se nasleđuje?U sva tri slučaja nasleđivanje je moguće u skladu sa zakonom u redovnom zakonskom postupku, nakon predlaganja naslednika i zaveštanjem.

Da li je dozvoljeno odricanje od nasledstva?Odricanje od nasledstva odredba je koja se takođe primenjuje u Hrvatskoj i Sloveniji.

Slučaj Shyhrete BerisheIako je u žiži ove publikacije nasleđivanje uglavnom u vanparničnim postupcima, treba pomenuti i slučaj Shyhrete Berishe kao slučaja koji nosi mogućnost da postane pravni presedan u Republici Kosovo.

Shyhrete Berisha je državljanka Kosova iz Suve Reke u kojoj je živela do 1999. godine kada su tokom rata 26. marta srpske vojne snage masakrirale njenu porodicu.

Shyhrete Berisha je optužila svog devera (brata ubijenog muža) Xhelala Berishu da joj je oduzeo prava koja joj pripadaju Ustavom Kosova i Zakonom o nasleđivanju, što je slučaj prijavljen i na KALLXO.com.

Njen dever tvrdio je da je naslednik kuće u kojoj je gđa Berisha živela sa suprugom i svojom decom pošto ona pre toga nije bila podeljena među naslednicima svekra gđe Berisha.

Njen advokat takođe je tražio da joj se pravo da i na osnovu doprinosa koji je pružila tokom svog života sa svojim suprugom i decom u toj kući do 1999. godine. 22

Nakon što je Shyhrete Berisha odbila ponudu da joj se kupi stan, dobila je ponudu da doživotno koristi ovu imovinu. Advokat gđe Berisha odbio je imovinu u njeno ime.

22 Članak objavljen na Kallxo.com “Shyhrete Berisha kërkon shtëpinë edhe në bazë të kontributit” (Shyhrete Berisha traži kuću i na osnovu doprinosa) 18. juna 2016. http://kallxo.com/shyhrete-berisha-kerkon-shtepine-edhe-ne-baze-te-kontributit/


Advokat tužene stranke rekla je da joj na osnovu zakona ova imovina ne pripada već da pripada samo njenoj deci (koja su gđi Berisha ubijena u ratu). “Pravo snaje da nasledi imovinu koja pripada svekru nije propisano zakonom. Ovo pravo imaju samo njena deca”, iznela je advokat Xhelala Berishe23

Međutim, Zakon o nasleđivanju i Porodični zakon daju gđi Berishi pravo da nasledi svog supruga i decu.

U zvaničnoj komunikaciji sa advokatom Naimom Qelajem, BIRN je dobio njegovo mišljenje kada govorimo o najvećem izazovu na koji se naišlo u predmetu Shyhrete Berishe na sudu.

“Ono što sam ovde video kao glavni problem jeste zakon, odnosno neravnopravno postupanje prema ženi i muškarcu. Ovo je povezano sa pravom predstavljanja propisanim članom 13 [Zakon o nasleđivanju Kosova]. U slučaju smrti ostaviočevog deteta, kaže se da ga nasleđuju samo potomci, dakle žena se isključuje” – rekao je advokat Qelaj za BIRN.

Međutim, Ustav Kosova garantuje rodnu ravnopravnost i ljudska prava generalno. Svoju spremnost u tom pogledu izneo je i advokat Qelaj koji je rekao da će ako treba slučaj odvesti do Ustavnog suda: “Ako treba otićiću i do Ustavnog suda i verujem da će oni izneti pravičan stav o ovom pitanju”.

Ovaj predmet još uvek nije rešen ali je u medijima i građanskom društvu okarakterisan kao presedan u kosovskom pravosuđu kada govorimo o pravima žena na nasleđivanje imovine u bračnim zajednicama.

Rešavanjem ovog predmeta u korist gđe Berisha ugasile bi se mogućnosti za nejasnoću u tumačenju naslednog reda, čak i u slučajevima nesklapanja bračne zajednice ili slično.

Sličan ovome bio je slučaj Shukrie Berishe, koja je tužila svog devera 2005. godine nakon što je svu imovinu koju je nasledio od oca preneo na svoje ime. Ovako je zaobišao Shukrie Berishu koja je živela 30 godina u pomenutoj kući sa svojim suprugom koji je preminuo pre deobe imovine među naslednicima. Njena tvrdnja počiva na tome da ima pravo da nasledi jedan deo kuće. 24

Nakon 11 godina, koliko je trebalo da se ovo suđenje okonča pravosnažnom presudom, dodeljena joj je 1/10 dvorišta i 1/6 kuće u kojoj je pružala svoj doprinos 30 godina koliko je živela u njoj sa svojim suprugom.

Da li nasleđuju osobe koje žive u vanbračnoj zajednici? Zakon o nasleđivanju Kosova propisuje nasledstvo i kod supružnika koji nisu u bračnoj zajednici u dva slučaja.

23 Članak objavljen na Kallxo.com “Xhelal Berisha me ofertë të re për Shyhrete Berishën” (Xhelal Berisha sa novom ponudom za Shyhrete Berishu), dana 9. decembra 2014. http://kallxo.com/xhelal-berisha-me-oferte-te-re-per-shyhrete-berishen/

24 Emisija “Zakasnela pravda” emitovana u programu “Pravda na Kosovu” dana 6. juna 2016. https://www.youtube.com/watch?v=5sEf-5B0-N8


Član 28.1, u tački a glasi:“Muškarac i žena koji zajedno žive u vanbračnoj zajednici imaju pravo da naslede jedno drugoga kao supružnici:

a. Ako je vanbračna zajednica sa umrlim licem sve do trenutka njegove/njene smrti trajala najmanje 10 godina ili, kad su u toj vanbračnoj zajednici bila rođena deca, ako je ista trajala najmanje 5 godina”

Dakle, u skladu sa Zakonom o nasleđivanju na Kosovu u slučaju suživota od 10 godina ili u slučajevima da par ima dete i da je živeo zajednički do 5 godina, supružnici ostvaruju pravo na nasledstvo.

Nezavisno od toga u članu 28.2, osporava se neophodnost nasleđivanja lica u vanbračnoj zajednici:

“Lica koja su živela u vanbračnoj zajednici nisu obavezni naslednici.”

Zaključak Žene na Kosovu u svom posedu imaju samo 16% nepokretne imovine kao posledica nesprovođenja zakona, uprkos njegovim maksimalnim mogućnostima. To znači da odricanje od prava na nasledstvo igra važnu ulogu u pogoršavanju stanja kada govorimo o procentualnoj raspodeli nepokretnosti na Kosovu između vlasnika muškaraca i žena.

Postoji preklapanje nadležnosti i pravna nejasnoća u funkcionisanju sudova i sistema javnog beležništva na Kosovu kao posledica neusklađivanja zakona na snazi koji uređuju pitanja nasleđivanja imovine od naslednika. Ovi problemi u zakonodavstvu dovode do realnih poteškoća u rešavanju slučajeva nasleđivanja na Kosovu.

Nedostaje elektronska baza podataka koja bi ubrzala svaki proces ostvarivanja prava na nasledstvo i koja bi svela na minimum mogućnost lažnog prijavljivanja ili prevara različite prirode.

Mogućnost nagodbe stranaka i mogućnost odricanja od prava na nasledstvo uglavnom su imali za posledicu da se žene odreknu prava na nasledstvo iz različitih razloga u vezi sa patrijarhalnim mentalitetom u kosovskom društvu.

Kosovski diskurs opterećen je patrijarhalnim konceptima kada govorimo o nasleđivanju imovine. Žene smatraju deo koji im pripada na nasledstvo kao deo koji treba da “uzmu” muškim naslednicima što dovodi do nemogućnosti normalnog funkcionisanja zakona, pošto se zamenjuju narodnim tradicijama.


PreporukeU vezi sa pravnim okvirom � Uskladiti zakone i preneti javnim beležnicima nadležnosti za sprovođenje vanparničnog postupka u

vezi sa nasleđivanjem.

� Sudovi da pokrenu samo postupak pri javnom beležništvu shodno teritoriji imovine koja će biti nasleđena ili slično, sa ciljem da se eliminišu mogućnosti manipulacije agencija za nekretnine.

� Staviti u funkciju elektronsku bazu podataka pri čemu dokaz o smrti i o određivanju naslednika na samom početku ostavinskog procesa ne treba da zavise od izjava (koje se možda mogu ispostaviti lažnim) pokretača postupaka, već treba da budu automatske sa mogućnošću izmene tokom procesa ili na kraju u slučaju potrebe.

� Dati direktan i kontrolisan pristup sudijama i javnim beležnicima bazi matičnog registra.

� Poći praksom nekolicine zemalja u regionu i EU kada govorimo o nasleđivanju supružnika. Deo njihovog nasledstva ne treba da bude jednak drugim naslednicima, već im treba pridodati i deo koji im pripada na osnovu njihovog doprinosa u stvaranju date imovine, računajući i usluge održavanja domaćinstva kao doprinos.

� Izmeniti član 13 Zakona o nasleđivanju na Kosovu koji u slučaju smrti deteta naslednika pre ostavioca, propisuje da datu imovinu nasleđuju njegova ili njena deca. Ovom članu treba dodati i suprugu/a.

� Dati prioritet istrazi predmeta falsifikovanja i prevare tokom rešavanja nasledstva

� Sudski savet Kosova da donese stav o rešavanju bračnih i ostavinskih sporova, posebno u slučajevima nasilja u porodici, koji bi trebalo da budu zacrtani među prioritetnim predmetima u sudovima u zemlji.

U vezi sa društvenom emancipacijomProces izmene zakona o javnom beležništvu, nasleđivanju i vanparničnom postupku trebalo bi da bude sveobuhvatan i da bude propraćen kampanjom podizanja svesti.

� Podstaći društvenu debatu u građanskom društvu i jedinicama za ljudska prava u sklopu opština sa ciljem da se informišu građani, konkretno žene, o njihovom pravu na nasledstvo– debata treba da ima lokalno a ne međunarodno vlasništvo.

� Ministarstvo obrazovanja dužno je da ubaci u nastavni plan i program osnovnih i srednjih škola dodatne informacije o pravima žena na nasledstvo i da se aktivno bori protiv patrijarhalnog diskursa kako u slučajevima udžbenika tako i kada se radi o univerzitetskom štivu, gde je nasledstvo obrađeno iz ugla običajnog prava ili slično.

� Podstaći uticajne javne ličnosti da pokrenu koordinisanu kampanju razgovora o ovim pitanjima u medijima, sa ciljem da se u velikoj meri podigne svest opšte javnosti o ovom pitanju.

� Zacrtati za cilj stvaranje pozitivnih primera kod žena od javnog uticaja koji govore otvoreno o ostvarivanju njihovog prava na nasledstvo.

� Na albanskom jeziku ne treba mešati reči nasledstvo i nasleđe. Reč nasleđe opisuje kulturni predmet ili kvalitet koji predstavlja društveno bogatstvo (na engleskom se koristi reč ‘heritage’). Reč nasledstvo označava imovinu ili predmet nasleđen od ostavioca (na engleskom ‘inheritance’). U vezi sa tim izmeniti i naziv Zakona o nasleđivanju.


Bibliografija

Joierman. S. (2015). Odricanje od prava? Prepreke po vlasništvo žena na Kosovu. Preuzeto sa http://scholarship.richmond.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1056&context=polisci-faculty-publications

Ekonomske i imovinske mogućnosti na Kosovu. (januar, 2015). Preuzeto sa https://www.usaid.gov/sites/default/files/documents/1863/Kosovo%20PRP%20Report_Gender%20Property%20and%20Economic%20Opportunity%20in%20Kosovo_ENG....pdf

Građanski zakonik Republike Albanije. (18. april 2013). Preuzeto sa http://www.qbz.gov.al/Kode-pdf/Kodi%20Civil.pdf

Zakon o nasleđivanju na Kosovu br. 2004/26 (1. avgust 2006). Preuzeto sa https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2407

Nacionalni profili, najveće verske grupe – Kosovo (2015). Preuzeto sa http://www.thearda.com/internationaldata/countries/country_250_1.asp

Evropski zakon o sukcesiji: nasledstvo i taksa za nasledstvo. (2014). Preuzeto sa https://www.cesifo-group.de/ifoHome/facts/DICE/Public-Sector/Public-Finance/Taxes/Succession-law-in-Europe-inheritance-tax/fileBinary/Succession-law-in-Europe-inheritance-tax.pdf

Projekat o nepokretnostima i katastru – prikaz godišnjeg zadovoljstva potrošača (april, 2014). Preuzeto sa http://www.kca-ks.org/documents/10179/319567/ang.pdf/3f4bf6ff-7ba4-46ee-8d17-b0e0cb3d7a2d

intervjuisani ispitanici

adem berisha – tužen u ostavinskom sporu

adile shaqiri – Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu

albana kelmendi – advokat

alije ashiku – tuženi u ostavinskom sporu

almedin ejupi – stručnjak za pitanja nasleđivanja prema islamskom pravu

antigona uka - službenica Vrhovnog suda u Prištini

arbena shehu – predsednica Komore javnih beležnika Kosova

asdren Hoxha – advokat

avdyl Hoxha – posrednik u narodu

behije Zajmi – službenica za građanski status u Opštini Đakovica

besa veseli – službenica za rodnu ravnopravnost u Opštini Mitrovica

Drita milaku – odbornica u Opštini Prizren

drita rexha – sudija u Osnovnom sudu u Prištini

Durim Osmani – advokat

elbasan dervishaj – šef Odeljenja za slobodna zanimanja, Ministarstvo pravde

enver peci – bivši predsedavajući Sudskog saveta Kosova

fatmir Halimi – javni beležnik


faton bajrami - sudija

feraseta alija pejqinoviq - javni beležnik

hajrie aliu – oštećena stranka

Hamdi podovorica – profesor naslednog prava na Pravnom fakultetu –Univerzitet u Prištini

ilaz berisha – tuženi u ostavinskom sporu

isa Mehaj - građanin

isa salihu – advokat

isak ademi - javni beležnik

jakup haxhiu – šef Kadrovske službe u Opštini Vitina

kelmend rexhepi – finansijski službenik u Opštini Klokot

kushtrim kaloshi - izvršni direktor, ATRC

lirije kajtazi – poslanica Skupštine Kosova

luljeta Demolli – izvršna direktorka Centra za rodne studije i ravnopravnost

majlinda Ortogllava – odbornica u Opštini Vučitrn

Melihate osmani – direktorka nevladine organizacije “Legenda” u Vitini

Mevlide shabani – sudija Osnovnog suda u Gnjilanu

Miradie gashi sheremeti – direktorka nevladine organizacije “Venera”

mirlinda tishuku-sadiku – odbornica Skupštine opštine Vitina

N.N. žrtva udaljena iz kuće

Naim Qelaj – advokat

nita lusha – SOS selo Priština

prenk pepaj – advokat

Qëndresa Hajdare – “Božanstvena žena” Gnjilane

rabishe mazreku – oštećena stranka

ramë dreshaj – advokat

safet voca - advokat iz Mitrovice

sanije jahiri – direktorka nevladine organizacije “Fortesa” u Kamenici

sanja sovrlic - novinarka TV “Mir”

sefadin blakaj – profesor obligacionog prava na Univerzitetu u Prištini javni beležnik

selvije Fetahu – tužena u ostavinskom sporu

shaban Zeqirja – sudija

shaqir vula – javni beležnik

shefki syla - advokat

shkodran ramadani - sociolog

shpresa veliqi – odbornica u Opštini Srbica

shukrije berisha – tužena stranka

teki bokshi – advokat iz Đakovice

teuta Zhinipotoku – advokat

valbona doli-rizvanolli – direktorka NVO-a “Aktivne žene Đakovice”

valdete Fetahu – tužena u ostavinskom sporu

veton rrecaj – advokat

violeta berisha – službenica Odeljenja za integraciju u MUP-u

vjollca kadolli – odbornica u skupštini opštine Vitina

Xhemil elshani – sudija

Xhevrije peci – savetnica lica sa invaliditetom u Prištini.

Zenel Hasanaj – pravni službenik Kancelarije za besplatnu pravnu pomoć

Zenel leku – sudija Osnovnog suda u Prištini

Ziza Mehaj - žalilja


Documents

ŽENE NA KOSOVU I NASLEDSTVO...Ustavom Republike Kosovo, Zakonom o nasleđivanju, Zakonom o vanparničnom postupku i Zakonom o parničnom postupku. Iako postoji definisan pravni okvir,