J U Mainsko saobraajna mjeovita srednjakola - Biha

MATURSKI RADTema: Stabilnost vozila u krivini

Uenik etvrtog (IVs3): Mentor:Elhamna Abdijanovi prof. Ibrahim Meanovi

Biha, Maj 2015. godineSADRAJ 1. UVOD.22. KRETANJE VOZILA U KRIVINI.32.1 Elementi vonje u krivini i slinim saobraajnim situaciji................................32.1.1 Postupak pravilnog savladavanja krvivine (desna i lijeva)52.1.2 Postupak nepravilnog savladavanja krivine...72.1.3 Postupak pravilnog savladavanja otre krivine (desna i lijeva)..82.1.4 Postupak nepravilnog savladavanja otre krivine (desna i lijeva)..102.1.5 Postupak pravilnog savladavanja S krivine102.1.6 Postupak upravljanja motornim vozilom pri zanoenju.122.1.7 Savladavanje krivine stepenastim postupkom13ZAKLJUAK.14LITERATURA15

1. UVOD

Pri vonji u krivini, pored sila koje djeluju i pri vonji na pravcu, na vozilo djeluje i bona tzv. centrifugalna sila. Intenzitet djelovanja tih sila srazmjeran je kvadratu brzine, a obrnuto srazmjeran polupreniku krivine. To znai ako je brzina kretanja vea bie i sila znatno vea. Stabilnost vozila u krivini posmatra se kao: mogunost prevrtanja i mogunost klizanja vozila tj. da se vozilo zanosi na kolovozu. Veina vozila konstruisana je tako da je odnos momenata nestabilnosti i momenata stabilnosti takav da e se vozilo prije zanositi klizati nego to e se prevrnuti. Kod tekih vozila, a posebno u kod natovarenih u visinu, moment nestabilnosti moe prevladati moment stabilnosti i moe doi do prevrtanja. Da bi se poboljali uslovi stabilnosti, u krivinama se put naginje prema sredini krivine, a taj popreni nagib kolovoza poveava stabilnost prolaza vozila. Ako su bone sile velike, a sila prianjanja na kolovozu nedovoljna, to se deava npr. na klizavom kolovozu, one mogu prevladati silu voenja i dolazi do bonog klizanja vozila. Do klizanja ne dolazi na obe osovine istovremeno, a to u velikoj meri zavisi od rasporeda teine u vozilu, vrste pogona, stanja pneumatika, konstrukcije oslanjanja, ogibljenja i drugih inilaca. Prema ponaanju u krivini razlikuju se tri grupe vozila. Prva grupa obuhvata ona vozila kod kojih dolazi prvo do klizanja prednje osovine, i to u trenutku ulaenja u krivinu. To su sva vozila koja imaju teite postavljeno napred, dakle, koja imaju i pogon na predne tokove. Takva vozila su nestabilna pri ulasku u krivinu, dok se kroz sredinu krivine i na izlasku ponaaju stabilno. Ako doe do klizanja prednje osovine, potrebno je tzv. dodavanje volana, tj. jo vie skrenuti upravlja prema sredini krivine. Uz dodavanje snage (gasa) vozilo s prednjim pogonom u krivini klizi prednjim delom prema rubu krivine. Oduzimanjem snage moe se zaustaviti klizanje prednje osovine vozila i dovesti do zanoenja zadnje osovine u krivini. Redovno se vozila s prednjim pogonom ponaaju relativno stabilno, i ako voza ne obavlja nikakve korekcije upravljaem, akceleracijom ili deceleracijom (koenjem). Ako pak vozilo ima motor napred, a pogon nazad, pri brzom ulasku u krivinu najee dolazi (na ulasku u krivinu) do klizanja prednje osovine, a pri izlasku do klizanja zadnje osovine. To klizanje posebno se pojaava ako se dodaje snaga i grubo menja nivo prenosa. U tom sluaju pogonske i kone sile na zadnjoj osovini dovode do gubitka sila voenja, s tendencijom da proklie u pravcu spoljnog ruba krivine. To izbacuje vozilo iz pravca pa takvu vrstu klizanja vrlo esto ne moe smiriti prosean voza.

Prema tome, vozilo nee izai iz krivine ako je sila inercije pri odreenoj brzini u krivini manja od sile trenja koja se pojavljuje izmeu pneumatika i kolovozne povrine. Granina brzina, pri kojoj jo nema zanoenja, dobija se iz vrijednosti radijalne (centrifugalne) sile inercije i sile trenja. Ako je sila inercije za odreenu krivinu vea od sile bonog trenja, vozilo se ne moe kretati po odreenoj putanji nego kontinuirano klizi prema spoljnoj strani krivine.

Slika 1. Sile koje djeluje na vozilo u krivini: a) opti sluaj u razmatranju, b) granina brzina kretanja vozila kroz horizontalnu krivinu

2. KRETANJE VOZILA U KRIVINI

2.1 Elementi vonje u krivini i slinim saobraajnim situacijama Krivine su opasna mesta i predstavljaju opasnost za vozae, jer u njima deluju radijalne sile inercije koje mogu izbaciti vozilo sa kolovoza. Na vozilo koje se kree u krivini uz ostale sile deluje i dodatna sila kao komponenta rezultirajue sile inercije koju nazivamo centrifugalnom silom. Ta dodatna sila vue vozilo prema spoljnom rubu krivine. Kad centrifugalna sila naraste do te mere da postane vea od sile koja prihvata vozilo uz kolovoz - sile prianjanja, tada e vozilo izleteti iz krivine ili e se prevrnuti.Sila prianjanja deluje popreno na smer vonje, tj. suprotno od smera centrifugalne sile koja tei da odvue vozilo od sredinje take krivine. Zapravo, sila prianjanja moe se nazvati i centripetalnom silom ili silom bonog trenja. to je manja vrednost centrifugalne sile koja pri vonji u krivini ometa bone sile to vode tokove vozila, toliko je sigurnija vonja u krivini. Svaka promena brzine koenjem ili ubrzavanjem, odnosno naglo menjanje smera uslovljavaju ometajue sile koje nepovoljno deluju na prianjanje pneumatika na kolovoz.Pravilnim postupkom u mimoilaenju u krivini osigurava se pribliavanje motornih vozila jednog drugome iz suprotnih smerova tako da se svaki pridrava svoje putanje kretanja, pravilno zauzete ve pri ulasku u krivinu.. Nepravilnim ulaskom u krivinu postaje opasno i mimoilaenje, a i zavretak celog manevra prolaska kroz krivinu. Zato je veoma bitno da se prolaenje kroz krivinu obavi pravilno odabranim postupkom, koji e omoguiti maksimalnu sigurnost uz optimalno koritenje cijele irine kolovozne trake (sl. 2.a). Na slici 2.b. prikazan je postupak savladavanja krivine. Pri upravljanju motornim vozilom esto moe doi do njegovog zanoenja, bilo pri nepravilnom prolasku kroz krivinu, bilo zbog drugih uticaja, kao to su klizav kolovoz naglo zakretanje upravljaa, koenje s blokiranim tokovima i dr. Zato je potrebno upoznati postupke koenja u krivini i postupke upravljanja motornim vozilom pri zanoenju.Temeljna pravila za sigurnu vonju u krivinama su ova: pre ulaska u krivinu usporiti brzinu oduzimanjem snage (gasa); proceniti preglednost, otrinu te popreni i uzduni nagib krivine i po potrebi prikoiti i prei u nii stepen prenosa pre ulaska u krivinu; ako je kolovoz klizav, jo vie treba smanjiti brzinu; u krivini treba izbegavati svako koenje, jer to uzrokuje zanoenje vozila; vozilom s pogonom na zadnje tokove ulazi se u krivinu bez dodavanja snage, a snaga se dodaje postepeno tek nakon ulaska u krivinu; u vozilo s pogonom na prednje tokove potrebno je pre ulaska u krivinu takoer smanjiti brzinu kretanja, a pri ulasku u krivinu lagano dodavati snagu (ubrzavati) da bi vozilo lake izalo iz krivine. Upravljanje vozilom s prednjim pogonom u krivini je lake, stabilnije i sigurnije.

Slika 2. a) postupak mimoilaenja vozila u krivini, b) postupak savladavanja krivine

Pri koenju u krivini, osim bonih pneumatici moraju prihvatiti i uzdune sile. Snanim koenjem tokovi se mogu blokirati i time vozilo gubi bono voenje. Naglim ubrzanjem prenosi se teina na zadnju osovinu (prednja se rastereuje). To uzrokuje klizanje prednjih tokova pa se vozilo zanosi. Naglo zakretanje upravljaem moe se naruiti odnos bonih sila izmeu pneumatika i kolovoza pa vozilo moe izleteti iz krivine ili se prevrnuti. Opte je poznato da centrifugalna sila vue vozilo prema spoljnom rubu krivine, ako je vea od bonih sila odnosno sila prianjanja vozilo e skliznuti ili se prevrnuti.

2.1.1 Postupak pravilnog savladavanja krivine (desna i lijeva)

Pri ovom postupku koristi se cela irina kolovozne trake, ime se ne ugroava sredinja linija, a osigurava se maksimalna sigurnost kretanja vozila u krivini.Postupak pravilnog savladavanja desne krivine:

Slika 3. Postupak pravilnog savladavanja krivine: Slika 4. Postupak nepravilnog savladavnja a) desna krivina, b) lijeva krivina. krivine: a) desna krivina, b) lijeva krivina.

Na ravnom delu puta pribliiti se levom rubu kolovozne trake, smanjiti brzinu kretanja (oduzeti snagu), po potrebi prikoiti i menja prebaciti u nii stepen prenosa (1).Postepeno dodavati snagu i poeti okretati upravlja, to je vie ili manje zavisno od otrine krivine (2).Ravnomerno okretati upravlja ne smanjujui snagu kako bi se odralo (sauvalo) trenje izmeu tokova (pneumatika) i kolovoza te time delimino kompenzovala centrifugalna sila koja vue vozilo prema spoljnom rubu kolovozne trake (3).Postepeno vraati upravlja ulevo, usmeravati automobil prema spoljnom rubu kolovozne trake i neto jae dodavati snagu (4).Ispraviti upravlja, kretati se sredinom kolovozne trake i prilagoditi se saobraajnoj situaciji (5). Ostale oznake na slici 3.a. su: a - kraj ravnog dela puta; b - kraj usporenja; c - usmeravanje automobila prema spoljnom rubu kolovozne trake (sredinja crta); d - ulazak u krivinu; e - poetak ubrzanja; f - poetak usmeravanja vozila k - sredina kolovozne trake; g - poveanje ubrzanja; h spoljni rub kolovozne trake; i - kraj krivine; j - poetak ravnog dela puta.

Postupak pravilnog savladavanja leve krivineNa ravnom delu puta pribliiti se levom rubu kolovozne trake, smanjiti brzinu kretanja (oduzeti snagu), po potrebi prikoiti i menja prebaciti u nii stepen prenosa (1).Postepeno dodavati snagu i poeti okretati upravlja, to je vie ili manje zavisno od otrine krivine (2).Ravnomerno okretati upravlja ne smanjujui snagu kako bi se odralo (sauvalo) trenje izmeu tokova (pneumatika) i kolovoza te time delimino kompenzovala centrifugalna sila koja vue vozilo prema spoljnom rubu kolovozne trake (3).Postepeno vraati upravlja ulevo, usmeravati automobil prema spoljnom rubu kolovozne trake i neto jae dodavati snagu (4).Ispraviti upravlja, kretati se sredinom kolovozne trake i prilagoditi se saobraajnoj situaciji (5).Ostale oznake na slici 3.b. su: a - kraj ravnog dela puta; b - kraj usporenja; c - usmeravanje automobila prema spoljnom rubu kolovozne trake (sredinja crta); d - ulazak u krivinu; e - poetak ubrzanja; f - poetak usmeravanja vozila k - sredina kolovozne trake; g - poveanje ubrzanja; h spoljni rub kolovozne trake; i - kraj krivine; j - poetak ravnog dela puta.

2.1.2 Postupak nepravilnog savladavanja krivine

Postupak nepravilnog savladavanja desne krivine

Ako se ulazi u krivinu, kako je to prikazano u poloaju B, pojavi e se mnogo problema na izlazu iz krivine, pa e vozilo zavriti u levoj saobraanoj traci.Ako se upravlja zakree mnogo pre poetka krivine i usmeruje automobil prema spoljnom rubu saobraajne trake, ne koi se, ve se smanjuje ubrzanje, proi e u daljem kretanju kao automobil u poloaju B (1).Do presecanja desne strane saobraajne trake dolazi ako se upravlja previe okree udesno (2).Pneumatici, gibnjevi i amortizeri leve strane automobila zbijaju se, a centrifugalna sila umanjuje koeficijent prianjanja. Delovanje sila elastinih veza prekida se i automobil praktino zauzima takav pravac da se u tom poloaju ne moe poveati ubrzanje (3).Ako se ulazi u krivinu i prolazi njome navedenim postupkom, automobil e na izlazu iz krivine biti verovatno okrenut u suprotnom smeru. Pri veem okretanju upravljaa dolazi do zanoenja i na kraju, pri koenju, pojavljuje se bono klizanje prema spoljnoj strani saobraajne trake (4).Ostale oznake na slici 4.a. su: a - poetak krivine; b - spoljni rub saobraajne trake; c - unutarnji rub saobraajne trake; d - kraj krivine.

Postupak nepravilnog savladavanja leve krivine

Poinje se okretanjem upravljaa mnogo pre poetka krivine i usmeruje se automobil prema spoljnom rubu saobraajne trake, ne koi se, ve samo smanjuje ubrzanje (1).Presecanje levog ruba saobraajne trake obavlja se pri prevelikom zakretanju upravljaa ulevo u trenutku kad delovanje centrifugalne sile vue automobil udesno (2).Pneumatici, gibnjevi i amortizeri zbijaju se, a centrifugalna sila umanjuje koeficijent prianjanja. Delovanje sila elastinih veza prekida se i gubi se mogunost upravljanja automobilom (3).Ako se ulazi u krivinu i prolazi njome opisanim postupkom, automobil e na izlazu iz krivine biti okrenut u suprotnom smeru. Pri veem okretanju upravljaa dolazi do zanoenja automobila i na kraju pri koenju se pojavljuje bono klizanje prema spoljnoj strani saobraajne trake (4).Ostale oznake na slici 4.b. su: a - kraj ravnog dela puta; b - poetak krivine; c - unutranji rub saobraajne trake; d - kraj krivine i zatim poetak ravnog dela puta; Bvt -irina saobraajne trake.

2.1.3 Postupak pravilnog savladavanja otre krivine (desna i lijeva)

Slika 5. Postupak pravilnog savladavanja krivine Slika 6. Postupak nepravilnog a) desna krivina, b) lijeva krivina savladavanja krivine: a) desna, b) lijeva

Postupak pri pravilnom savladavanju otre desne krivine (sl. 5.a):

Pre ulaska u krivinu usmeriti automobil uporedo sa spoljnim rubom saobraajne trake; usporiti koenjem ili prebacivanjem u nii stepen prenosa do zavretka pravog dela puta(1).Umereno poveati ubrzanje i automobil uvoditi u krivinu ne gazei sredinju liniju kolovoza (2).U ovom delu krivine centrifugalna sila je znatna ali kratkotrajna, kako se brzo okree upravlja. To delovanje je malo osetljivo, jer ga apsorbuju pneumatici, gibnjevi i amortizeri. Umereno poveavati ubrzanje kako bi se u tom trenutku ouvalo prianjanje tokova uz podlogu (3).Ravnomerno okretati upravlja udesno i opisati blagi zatvoreni zaokret, ne smanjujui ubrzanje kako bi se ouvalo prianjanje i delimino kompenzovala centrifugalna sila, koja vue automobil prema spoljnom rubu saobraajne trake (4).Postepeno vraati upravlja ulevo, poveati ubrzanje i usmeriti automobil prema spoljnom rubu saobraajne trake (5).Ostale oznake na slici 5.a. su: a - kraj usporenog kretanja; b - umereno poveanje ubrzanja; c - poetak krivine; d - poetak zakretanja upravljaa; e - znaajno poveanje ubrzanja; f - kraj krivine; g - spoljna strana saobraajne trake; h - unutranja strana saobraajne trake; Bn - irina saobraajne trake.

Postupak pri pravilnom savladavanju otre leve krivine (sl. 5.b)

Pre ulaska u krivinu usmeriti automobil uporedo sa spoljnim rubom saobraajne trake. Usporiti automobil koenjem ili prebacivanjem u nii stepen prenosa jo pre zavretka pravolinijskog dela puta (1).Umereno poveavati ubrzanje jo na poetku krivine (2).Postepeno okretati upravlja ulevo i opisati blagi i zatvoreni zaokret ne smanjujui ubrzanje, kako bi se ouvalo prianjanje i delimino kompenzovala centrifugalna sila (3).U ovom delu krivine centrifugalna sila je znatna ali kratkotrajna. To delovanje je malo osetljivo, jer ga apsorbiraju pneumatici, gibnjevi i amortizeri, kao i umereno poveanje ubrzanja, koje u tom trenutku osigurava prianjanje tokova uz podlogu (4).Zaokrenuti i usmeravati automobil prema spoljnom rubu saobraajne trake i poveati ubrzanje (5).Ostale oznake na slici 5.b. predstavljaju: a - kraj ravnog dela puta; b - kraj usporenog kretanja; c - poetak krivine; d - poetak okretanja upravljaa; e - umereno poveanje ubrzanja; f - znaajno poveanje ubrzanja; g - kraj krivine; h - spoljni rub saobraajne trake; i - unutarnji rub saobraajne trake; Bvt irina saobraajne trake.

2.1.4 Postupak nepravilnog savladavanja otre krivine (desna i lijeva)

Postupak nepravilnog savladavanja otre desne krivine (sl. 6.a)

Poinje okretanje upravljaa mnogo pre poetka krivine i usmeruje se automobil prema spoljnoj strani saobraajne trake. Ne koi se, ve se samo smanjuje ubrzanje.Preseca se desna strana saobraajne trake. Centrifugalna sila vue ulevo, a upravlja sve vie se zakree udesno.Pneumatici, gibnjevi i amortizeri leve strane automobila zbijaju se, centrifugalna sila smanjuje koeficijent prianjanja. Delovanje sila elastinih veza prekida se i gubi mogunost upravljanja automobilom.Ako krivinu savladavamo ovim postupkom, na izlazu iz krivine automobil e se nai na suprotnoj strani puta. Veim zakretanjem upravljaa izaziva se zanoenje automobila. Na kraju pri koenju se pojavljuje bono klizanje prema spoljnom rubu saobraajne trake.Ostale oznake na slici 6.a. predstavljaju: a - poetak okretanja upravljaa; b poetak krivine; c - unutarnji rub saobraajne trake; d - spoljni rub saobraajne trake; e - kraj krivine; Bvt - irina vozne trake.

Postupak nepravilnog savladavanja otre leve krivine (sl. 6.b)

Poinje okretanje upravljaa mnogo pre poetka krivine i usmeruje se automobil prema spoljnoj strani saobraajne trake. Ne koi se, ve se samo smanjuje ubrzanje.Preseca se leva strana saobraajne trake. Centrifugalna sila vue automobil udesno, upravlja sve vie se okree ulevo.3. Pneumatici, gibnjevi i amortizeri desne strane automobila se zbijaju. Centrifugalna sila smanjuje koeficijent prianjanja. Delovanje sila elastinih veza prekida se i gubi mogunost upravljanja automobilom.Ostale oznake na slici 6.b. predstavljaju: a - poetak okretanja upravljaa; b - poetak krivine; c spoljni rub saobraajne trake; d - unutarnji rub puta; e - kraj krivine.

2.1.5 Postupak pravilnog savladavanja S krivine

Na ravnom delu puta pribliiti se levom rubu saobraajne trake, smanjiti brzinu kretanja (oduzeti snagu), po potrebi prikoiti menja prebaciti u nii stepen prenosa,Postepeno poveavati snagu, okreui upravlja udesno, bez trzaja, inei kratko i zatvoreno zakretanje; ne smanjivati snagu, da se ne bi izgubila kontrola nad upravljanjem.Zatim postepeno ispraviti upravlja, doputajui vozilu da se kree prema spoljnoj strani saobraajne trake.

Slika 7. a) postupak pravilnog savladavanja Slika 8. a) savladavanje krivine stepenastimS krivine; b) postupak upravljanj motornim motornim postupkom, b) postupak koenjavozilom pri zanoenju. u krivini.

Pre ulaska u levu krivinu voza usmeruje vozilo tako da poinje skretati s unutarnjeg dela saobraajne trake.Postepeno, bez trzaja, treba okretati upravlja ulevo, izvodei kratak i zatvoren zaokret, ne smanjujui snagu da se ne izgubi kontrola, da se sauva prianjanje (trenje) i kompenzuje centrifugalna sila koja vue vozilo prema spoljnoj strani krivine.Postepeno okretati upravlja da se vozilu omogui kretanje prema spoljnoj strani; poveavati snagu.Vozilo brzo i sigurno izlazi iz krivine. Ostale oznake na slici 7.a. predstavljaju: a - kraj ubrzanja; b - umereno ubrzavanje; c poetak krivine; d - poetak okretanja upravljaa; e - spoljni rub saobraajne trake; f - kraj krivine; g - kraj usporavanja; h - poetak krivine; i - umereno ubrzavanje; j - znaajno ubrzavanje; k - unutarnji rub saobraajne trake; m - kraj krivine.

2.1.6 Postupak upravljanja motornim vozilom pri zanoenju

Pri zanoenju motornog vozila postupak njegovog smirivanja moe se prikazati sledeim elementima:Automobil sledi normalnu trajektoriju (putanju) kretanja, a zatim se zadnji deo automobila zanosi ulevo. Automobil se moe prepreiti na putu, zaokrenuti za 180, a u teim sluajevima i sleteti sa kolovoza.Brzo, ali meko i odmereno, treba vraati upravlja ulevo. Ta reakcija vozaa je obino instinktivna pri upravljanju automobilom u normalnim saobraajnim situacijama. Ovim postupkom se automobil stabilizuje.Automobil, koji se okree oko sredine ose prednjih tokova, vraa se u pravolinijski poloaj tako to se delovanjem na upravlja suprotstavlja tom okretanju.Umereno ispraviti automobil, ako je prethodno upravlja bilo npr. prekomerno zakrenut. Automobil zauzima normalnu trajektoriju kretanja. Potrebno je odravati umereno ubrzanje i nikada ne oduzimati snagu naglo.Uspostavljanje stabilnosti automobila kad se oceni kritini trenutak. Ako se upravlja zaokrene prenaglo, automobil se moe zaneti u suprotnu stranu. Zanoenje se neutralizuje okretanjem upravljaa udesno.Krajnje vaan i glavni zahtev za uspean izlaz automobila iz poloaja zanoenja jeste pravilan poloaj ruku na upravljau pri manipulaciji.

2.1.7 Savladavanje krivine stepenastim postupkom

Na slici 8.a. prikazano je savladavanje krivine stepenastim postupkom. Stepenasti postupak nije pogodan za vozae poetnike, pogotovu to je opasan. Elementima postupka treba upoznati ve u procesu osposobljavanja vozaa.Ponekad manevar ovim postupkom moe proi u sporijem ritmu. Automobil uspostavlja stabilnost nalazei pravolinijski deo puta izmeu svakog zaokreta upravljaa. Tako manevar dobija oblik zupastog i manje stepenog zaokretanja.Na slici 8.b. predstavljen je postupak koenja u krivini. Koenje u krivini se ne preporuuje. Zbog moguih pogrenih procena nophodno je poznavati i postupak pravilnog koenja u krivini.esto se kae da se nikada ne sme koiti u krivini. To nije sasvim tano. Koenje u krivini ponekad je ak nuno i predstavlja izlaz iz kritine situacije, ali to treba znati uiniti. Treba istai da se nikada ne sme koiti kada su prednji tokovi zaokrenuti.Ako je voza prisiljen da koi u krivini, treba pre svega brzo ispraviti automobil, ne razdvajajui, tj. koiti u vreme ispravljanja prednjih tokova, pri emu se maksimalno delovanje koenja ostvaruje u trenutku kada tokovi zauzmu pravolinijsi poloaj. Ovaj postupak preduhitri zanoenje, koje moe okrenuti automobil na neodgovarajuem delu i u opasnom trenutku pri izletanju izvan puta.Ispravljanje automobila u krivini uz istovremeno koenje pri dovoljnoj irini kolovoza ponekad omoguuje smanjenje brzine kretanja i delovanje centrifugalne sile. Kad je nuno, ovaj se manevar moe ponavljati i tako ralaniti krivinu na seriju kratkih ravnih delova.

ZAKLJUAK

Prilikom skretanja na vozilo djeluju centripetalna (Fcp) i centrifugalna (Fcf) sila. Te dvije sile moraju biti u ravnotei. Ukoliko je centrifugalna sila vea, u zavoj ste naalost uletjeli prebrzo, a to rezultira zanoenjem vozila. Kako bi vozilo zadralo stabilnost, a kako bi najbolje iskoristili sposobnosti prianjanja Vaeg vozila, iznimno je vano savladati tehnike upravljanjado savrenstva. Glatki, njeni i progresivni pokreti upravljaa rezultiraju boljom kontrolom nad vozilom, te smanjuju neeljene prijenose teite vozila, koji vrlo lako mogu poremetiti stabilnost vozila u zavoju, ak i pri relativno malim brzinama. Glavne sile koje djeluju na vozilo u krivini su centrifugalna i centripetalna sila koje djeluju na vozilo tako to ga izbacivaju van iz krivini u povlae ga unutar krivine. Potovanjem zakonitosti metodike kretanja vozila u krivini, korelacijom sadraja postiemo cilj i zadatke. U realizaciji koristimo osnovne nastavne metode usmenog izlaganja i razgovora. Najvei dio realizacije se postie usmenim izlaganjem uz primenu pomonih sredstava i pojanjavanja eventualnih nejasnoa. Po zavretku usmenog izlaganja razgovara se o prolazu vozila koroz krivinu.

LITERATURA

1) Ini, M. Bezbjednost drumskog saobaaja, FTN, Novi Sad, 2002.2) Kolenc, J. Metodika upravljanja automobilom, SSNO, Beograd, 1986.3) Rotim, F. Elementi sigurnosti cestovnog prometa, JAZU, Zagreb, 1990.

2