Elementi programskog jezika PaskalBiljana Atanackovi

Tipovi podatakaAS 1

PaskalOriginalnu verziju programskog jezika PASCAL je razvio vajcarac Niklaus Wirth 1973.godineProgramski jezik Pascal je dobio ime po francuskom filozofu, matematiaru i fiziaru Blejzu Pascalu /BLAISE PASCAL/. Programiranje u PASCAL-u se temelji na postavkama strukturnog programiranja. Pascal ima jednostavnu sintaksu, omoguuje modularnost, dozvoljava rekurzivno* pozivanje procedura i funkcija, mogue je vlastito definisanje tipova podataka. Naredbe IF, CASE, FOR, WHILE i REPEAT omoguuju jednostavno i pregledno pisanje programa, a naredba GO TO postaje nepotrebnaMnogi od koncepata i konstrukcija Pascala su preuzeti od programskog jezika Algol razvijenog ranih 1960-tih godina.* (. recursio, recursion recurrere: ) . , , .

Osnovni elementi jezikaU Paskalu se sve konstrukcije grade pomou osnovnih simbola koje ine slova, cifare i specijalni znaciOsnovni elementi jezika ine rezervisane rei koje imaju unapred definisano znaenje i ne mogu se koristiti u druge svrhe

Tipovi podatakaPodacima se u programiranju naziva sve ono to se moe obraditi pomou raunara brojevi, slova, skupovi, slogovi i drugi sloeni obliciU raunaru su svi tipovi podataka predstavljeni binarnoProgrami za prevoenje - kompajleri, prepoznaju odreene tipove podataka i prevode ih u binarni oblik po odreenim pravilimaOni takoe prilikom itanja prevode binarni oblik podatka u odgovarajue tipove podataka viih programskih jezika

Podela tipova podataka u PaskaluProsti tipoviSloeni tipoviPokazivai

Prosti tipovi podatakaCelobrojni tip integer Realni tip realLogiki tip booleanZnakovni tip charKonstante constPromenljive

Prosti tipoviIzraziOperatoriRelacijski operatoriOperator dodeleStandardne funkcijeNaredbeBlokovi naredbiLabeleKomentari

Celobrojni tip - IntegerCelobrojni tip podataka se u paskalu obeleava rezervisanom reju IntegerZnak + ispred nije obavezan ali znak jeste.Sa celobrojnim podacima nema operacije deljenja (/)Postoje operacije +, - i *Umesto deljenja koriste se izrazi div i mod

Primer za div i mod5 div 3 =15 mod 3 = 2

Realni tip - RealZa predstavljanje realnih brojeva koristi se rezervisana re realOvo su brojevi koji u sebi sadre decimalnu taku*Pored ovoga omogueno je pisanje brojeva sa pokretnom takom, ovo je naroito korisno za pisanje jako velikih ili jako malih brojevaPrimer :broj 32 100 000 moe se predstaviti kao 32.1E+6 ( 32.110) ili 6. 58E-3 je isto to i 6.58 10 Kao i kod celobrojnih vrednosti oznaka + se ne mora pisati dok je obeleavanje negativnih vrednosti obaveznoNad realnim brojevima su mogue sve osnovne raunske operacije

Logiki tip - BooleanKoristi se za oznaavanje istinitosti nekog iskazaosnovne vrednosti su:

Operacije koje se koriste su:Negacija notKonjukcija andDisjunkcija or Ekskluzivna disjunkcija xor

Vrednost ZnaenjeFalseNetanoTrue Tano

Znakovni tip - CharOvde spadaju:Slova abecede engleska azbuka (naa slova ,,, tu ne spadaju)Numariki znakovi od 0 do 9Znakovi interpunkcijeSpecijalni znakoviKorienje jednostrukog navodnika pri pisanju je neophodno da bi se oni razdvojili od brojeva i ostalih operatora.Nizovi znakova se nazivaju stringovima i oznaavaju se rezervisanom reju StringPrimer : Programiranje'

Neke od najvanijih rezervisanih rei sa njihovim znaenjemBegin - se koristi za pocetak bloka.End - se koristi za kraj bloka.Var - se koristi za pocetak definisanja promenljivih.Type - se koristi za definisanje tipova promenljivih.Const - se koristi za definisanje konstanti.Procedure - se koristi za definisanje procedure.Function - se koristi za definisanje funkcije.

Konstante - constRezervisana re const se koristi za obeleavanje konstantiVrednost konstante moe biti celobrojna, realna, string ili predhodno definisana konstantaKonstante se koriste kada se neka vrednost esto pojavljuje u programuSintaksa const [naziv_1 =vrednost_1;] [naziv_2=naziv_2;] . . [naziv_n=naziv_n;]

Primer za konstantu ConstPI=3.14;email=pera@yahoo.com;g=9.81;metar=1;kilometar=1000*metar;

Pisanje konkretnih vrednosti u programu je loa praksa. Umesto konkretnih vrednosti koristite predhodno definisanu konstantu. Na taj nain omoguavate laku promenu vrednosti na jednom mestu, bez opasnosti da ete propustiti da vrednost promenite u svim delovima programa. Takoe dobro imenovana kosnstanta znatno poboljava itljivost koda.

Promenljive (varijable) - var

Promenljive

Uvod u programiranjeas 2

Osnovna pravila u pisanju programaRezervisana re za poetak svakog programa u Paskal-u je ProgramProgram Ime_programa;Svaki blok koda poinje sa begin a zavrava se sa endProgram Ime;.. (unoenje varijabli i tipova podataka)Begin.. ( kod koji se pie). End.

Write, writeln, read, readlnWrite i writeln

Program Suma; Var Num1, Num2, Sum : Integer; Beginwrite('Input number 1:'); readln(Num1); writeln('Input number 2:'); readln(Num2); Sum := Num1 + Num2; writeln(Sum); readln; End.