18. jun 2019.

Ljubo Maćić

EKONOMSKI ASPEKTI ENERGETSKE TRANZICIJE

1

18. jun 2019.

S A D R Ž A J

• Niskougljenična tranzicija, EU energetski i klimatski ciljevi i scenariji za JIE, EnZ i Srbiju

• EU praksa; primer: Poljska

• Da li se trgovina emisijama primenjuje samo u EU?

• Kuda idu globalni investicioni trendovi u energetici?

• Kojim putevima može srpska energetika?

2

18. jun 2019.

NISKOUGLJENIČNA TRANZICIJA, EU ENERGETSKI I KLIMATSKI CILJEVI I

SCENARIJI ZA JIE, ENZ I SRBIJU

3

18. jun 2019.

GLOBALNO

• Pariski sporazum o klimatskim promenama (Srbija ga ratifikovala 2017); dostavljeni nameravani nacionalni doprinos (INDC) Srbije smanjenju emisije do 2030. je 9,8% u odnosu na 1990;

EVROPSKA UNIJA

• Ugovor o osnivanju Energetske zajednice (EnZ) – primenjuje se od 2006. godine;

• novi reformski paket „Čista energija za sve Evropljane“ - operacionalizuje nove politike u okviru formiranja Energetske unije, uključujući energetske i klimatske ciljeve za 2030. godinu;

BILATERALNO

• Sporazum sa Ruskom federacijom u naftnom i gasnom sektoru;

• razvoj novih gasnih interkonekcija;

• podrska Kine razvoju termoenergetskog sektora;

SRBIJA primenjuje medjunarodne propise i aranžmane kroz:

• Zakon o energetici;

• Strategiju razvoja energetike Republike Srbije;

• izvršavanje obaveza u okviru pristupanja Evropskoj uniji i dr.

Opšti medjunarodni okvir za niskougljeničnu tranziciju i integraciju energetskog sektora

4

18. jun 2019.

EU energetski i klimatski ciljevi za 2030.

5

18. jun 2019.

Tri strateške aktivnosti koje mogu temeljno menjati strukturu i uslove razvoja energetiku Srbije su u toku ili u najavi:

1. usvajanje Zakona o klimatskim promenama (u toku) i donošenje Strategije niskougljeničnog razvoja (u pripremi; pokriva period do 2050.);

2. utvrđivanje energetskih i klimatskih ciljeva u EnZ za 2030. (inicijativa Evropske komisije i Sekretarijata EnZ) u okviru prihvatanja dela novog EU energetskog paketa - predloženi rok: 2019;

3. razvoj novih gasnih interkonekcija sa Bugarskom i Madjarskom – od 2020.

Sadašnje aktivnosti koje mogu bitno uticati na razvoj energetike Srbije

Paralelno: • Preporuka Ministarskog saveta EnZ iz januara 2017. za onošenje integrisanih

nacionalnih energetskih i klimatskih planova u EnZ za period 2021 do 2030; • Podrška Ministarskog saveta EnZ iz dec. 2017. deklaraciji Evropske komisije o

uključenju klimatskih propisa u EnZ;

6

18. jun 2019.

U okviru navedenih aktivnosti različite institucije razrađuju za period do 2050. scenarije razvoja energetike u jugoistočnoj Evropi, za potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici i za Srbiju.

Bitni elementi su:

• analogna primena energetskih i klimatskih EU ciljeva;

• primena sistema trgovine karbon emisijama – ETS od 2025 ili 2030.

• rapidno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja, pa npr. praktično i gašenje u jednoj opciji i od 2035. godine;

• zamena uglja prirodnim gasom u manjoj ili većoj meri u prelaznom periodu do 2050, do kada bi i gas uglavnom bio supstituisan neugljeničnim tehnologijama (eventualno delom i nuklearnim elektranama u Rumuniji i Bugarskoj).

Veoma je veliki uticaj razmatranih promena na privredni rast, zaposlenost, socijalna pitanja i cene energije za krajnje kupce, potrebne investicije…

Scenariji niskougljeničnog razvoja za jugoistočnu Evropu i Srbiju (1)

7

18. jun 2019.

Izvor: South East Europe Electricity Roadmap Reginal report, REKK and… 2017

Scenariji niskougljeničnog razvoja za jugoistočnu Evropu i Srbiju (2) PRIMER: moguće promene veleprodajnih cena u Jugoistočnoj Evropi

U svakom od ova 3 scenarija EU ETS se primenjuje na sadašnje EU nečlanice od 2030. Cene: od 33,5 €/tCO2 u 2030 do 88 €/tCO2 u 2050.

Koliko su ovakvi scenariji u skladu sa EU praksom i globalnim trendovima i da li bi to moglo biti održivo u našim uslovima?

8

18. jun 2019.

EU PRAKSA PRIMER: POLJSKA

9

18. jun 2019.

Nacionalni rokovi za zatvaranje elektrana na ugalj

Izvor: AGORA

10

18. jun 2019.

Projekcija proizvodnje el.energije u Poljskoj (Energy policy of Poland)

Ugalj i posle 2040.

11

18. jun 2019.

Poljska, proizvodnja el.energije: projekcija smanjenja specifičnih emisija GHG gasova

12

18. jun 2019.

Finansijska podrška restrukturiranju i zatvaranju rudnika uglja

JRC, EU coal regions: opportunities and challenges ahead

Zaposleni u termoelektranama

Zaposleni u rudnicima uglja

Indirektni poslovi

UKUPNO

Poljska 13000 99500 88000 200500

EU 52000 185000 215000 452000

Povlačenje iz pogona TE i gašenje rudnika je praćeno obimnim programima postepenog restrukturiranja, razvoja novih delatnosti, otvaranja alternativnih radnih mesta, pomoći zaposlenima, zatim saradnjom lokalnih i centralnih vlasti i, što je veoma važno, EU i nacionalnom finansijskom podrškom.

Zaposleni u rudnicima uglja i povezanim poslovima

13

18. jun 2019.

DA LI SE TRGOVINA EMISIJAMA PRIMENJUJE SAMO U EU?

14

18. jun 2019.

Primena sistema trgovine emisijama CO2 – ne samo u EU!

15

18. jun 2019.

KUDA IDU GLOBALNI INVESTICIONI TRENDOVI U ENERGETICI?

16

18. jun 2019.

Izvor: IEA

Globalne investicije u energetiku u 2018 i promene u odnosu na 2017.

17

18. jun 2019.

Izvor: IEA

Globalne investicije u elektroenergetiku po tehnologijama

18

18. jun 2019.

Izvor: IEA

Promene investicija u elektroenergetiku po zemljama i regionima, 2015-18.

19

18. jun 2019.

Izvor: IEA

Investicije u elektroenergetiku po zemljama i regionima, 2018.

20

18. jun 2019.

Izvor: IEA

Investicije u stacionarne baterije

21

18. jun 2019.

Izvor: IEA

Investicije u elektromreže po vrsti opreme

22

18. jun 2019.

Izvor: IEA

Globalne promene kapitalnih troškova za nove kapacitete 2010-18.

23

18. jun 2019.

Razlika u troškovima kapitala po zemljama (primer: elektrane na vetar)

Najvažnije obnovljive tehnologije imaju dominantne fiksne troškove i na njih bitno utiču troškovi kapitala.

Izvor: AGORA

24

18. jun 2019.

Global OIE – broj zaposlenih po tehnologijama

25

18. jun 2019.

Izvor: IEA

Državni izdaci za istraživanja i razvoj u energetici i njihov udeo u GDP-u

26

18. jun 2019.

KOJIM PUTEVIMA MOŽE SRPSKA ENERGETIKA?

27

18. jun 2019.

Podaci: RZS

Udeo vrednosti uvoza energije u BDP-u u EU je ispod 3%

Makroekonomske dimenzije uvozne energetske zavisnosti: saldo uvoza i izvoza Srbije i energija u odnosu na ukupnu spoljnu trgovinu i u odnosu na BDP

28

18. jun 2019.

Iz uglja se proizvodi dve trećine električne energije i to je najbitniji činilac relativno visoke emisije CO2 u Srbiji:

SMANJENJE EMISIJE GHG

TPES/GDP(PPP) CO2/GDP(PPP) toe/000 (2010)USD tCO2/stan kgCO2/(2010)USD Svet 0,31 4,40 0,13 Nemačka 0,21 8,93 0,09 USA 0,30 15,53 0,13 Kina 0,50 6,59 0,16 Poljska 0,30 7,34 0,10 Češka 0,32 9,44 0,13 Srbija 0,51 6,27 0,17

Podaci: IEA

Emisija CO2 od sagorevanja goriva u 2015.

Zašto su za Srbiju bitni dobro postavljeni klimatski i energetski ciljevi?

29

18. jun 2019.

Intenzitet emisije CO2 EPS-a u odnosu na EU elektroprivrede

• Svakih 10 €/t cene emisije CO2, uvećava trošak TE na lignit za oko 1 €c/kWh (sadasnja cena emisije je oko 25, a očekivana >30 €/t). 30 €/t uvećalo bi godišnje troškove EPS-a za oko 700 mil.€;

• Ulazak u EU, a time u EU sistem trgovine emisijama CO2 (ETS), pogoršava tržišnu poziciju EPS-a, zbog visokog udela lignita;

• Pri sadašnjoj ceni gasa (oko 300$/hilj.m3 i pri ceni emitovanog CO2 od oko 40 €/t, gas postaje konkurentan lignitu;

• Prihodi iz ETS mogu se koristiti za pokrivanje podsticaja za OIE.

Mere za smanjenje emisije prašine, deSOx, deNOx… uvećavaju troškove proizvodnje za >10%.

EPS

VISOK

SREDNJE

NIZAK

30

18. jun 2019.

Koliko, koje i kada mogu biti realne opcije zamene lignita?

• Pretežna zamena lignita prirodnim gasom bi značila: – dodatni uvoz od cca 4 mlrd. m3 gasa (dvostruko više od sadašnje ukupne potrošnje);

– proizvodnu cena takve električne energije od oko/preko 6 EUR centi (na to se dodaju mrezarine, porez, akciza…);

– povećanje troška uvoza gasa od preko 1 mlrd.USD, po sadasnjim cenama gasa;

– povećanje ukupne energetske zavisnosti Srbije sa oko 30% na preko 50%;

– nove rizike vezane za sigurnost snabdevanja;

• Korišćenje OIE ima svoje razlicite limite, do sistemskih;

• Moguće povećanje korišćenja hidropotencijala je veoma ograničeno,

• Nuklearne elektrane mogu biti tek daleka i neizvesna opcija;

• Povećan uvoz električne energije nije poželjna opcija;

• Treba pokriti i povećanje potrošnje električne energije

• Nacionalni ili regionalni pristup.

31

18. jun 2019.

Na kraju…

• Srbija ne može izbeći globalnu tranziciju ka niskougljeničnoj energetici, ali je može dimenzionisati, strukturno i vremenski, na način koji je za nju dugoročno najpovoljniji;

• Makroekonomski i socijani aspekti su ključni elementi svake opcije;

• Stav prema uglju se sve intenzivnije menja u nepovoljnom smeru u sve više zemalja i institucija. Potreban nam je plan za što efikasnije iskorišćenje rezervi uglja, uklopljen u razumno postavljene energetske i klimatske ciljeve i strategiju niskougljeničnog razvoja.

• Međutim, Srbiji nisu dostupna sredstva EU fondova za podršku energetskoj tranziciji (npr. smanjivanju korišćenja uglja). Ta se činjenica mora uvažavati u pripremi ciljeva, politika i strategija.

32

18. jun 2019.

Na kraju… ništa nama bez nas… • Nema dobrih odluka za srpsku energetiku bez kontinualnog oslanjanja

na sopstvene istraživačke i stručne kapacitete.

• I u najboljim vremenima mi smo krupnu opremu kupovali dobrim delom iz inostranstva. Medjutim, strateška, sistemska i najvaznija pitanja vezana za razvoj i funkcionisanje energetike, bila su rezultat našeg, domaćeg znanja.

• Protagora, grčki filozof, sofist, peti vek pre nove ere, svojim učenicima:

• „Ako dakle imaš znanje o onome što je dobro ili loše, možeš sa sigurnošću kupovati nauk od Protagore ili bilo koga drugog, ali ako nemaš, tada moj prijatelju zastani i ne prepuštaj svoje najdublje interese igri slučaja, jer je mnogo veće opasnost u kupovanju znanja nego u kupovanju mesa i pića“

33

18. jun 2019.

| ПРУЖАМО ДРАГОЦЕНА РЕШЕЊА | | PROVIDING INVALUABLE SOLUTIONS |

Kralja Milana 16 Beograd 11000 | Srbija T: +381 11 361 3417 E: ljubo.macic@ecinst.org.rs W: www.ecinst.org.rs

Hvala na pažnji! Ljubo Maćić

34

mailto:ljubo.macic@ecinst.org.rshttp://ecinst.org.rs/