13

14.RECIKLAA VRSTOG OTPADA

Reciklaa je organizaciono tehnoloki proces koji neke materijale iz KO prikuplja, sortira, dekontaminira a zatim ih prerauje u osnovnu sirovinu spremnu za proizvodnju novih preoizvoda. Povoljnosti reciklae su: tedi energetske resurse

tedi globalne resurse

smanjuje trokove deponovanja

smanjuje obim deponija

smanjuje sve oblike zagaenja

donosi pozitivne rezultate

omoguuje nova redna mesta Reciklani programi zahtevaju posto janje trita sekundarne sirovine ili reciklirane 6.deponovanje otpada

Postoji 9 (devet) strategija upravlja nja otpadom. Kvalitet strategije se deefinie smanjenjem zapremine deponovanog otpada, produenjem veka deponije i obimom ouvanja resursa.16.INDUSTRIJSKI VRST OTPADJe znaajan potencijalni zagaiva. Pod industrijskim otpadom se podrazumeva otpadni materijal nastao u toku industrijskog procesa. Po osobinama moe biti inertan i opasan.

inertni industrijski otpad se po svojim osobinama ne moe svrstati u otpadne gasove, otpadne vode ni u opasan industrijski otpad. Moe se koristiti kao sekundarna sirovina i moe se bezbedno odlagati na sanitarno odlagalite vrstog otpada. Najvei deo industrijskog otpada nas taje u rudarskoj industriji.

Minimalizacija i reciklaa

Reciklaa otpadnih materijala je najznaa17.OPASAN OTPADPod opasnim otpadom podrazumeva se opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost spontanom sagorevanju, sklonost oksidaciji, otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, toksinost), kao i ambalaa u kojoj je bio spakovan opasan otpad. Opasan otpad u praksi podrazumeva dve vrste otpada i to: hemijski i biomedicinski otpad. Zapaljivost,eksplozivnost,reaktivnost,korozivnost i toksinost su osnovne karakteristike opasnih otpada. Kategoriza cija otpada po Bazelskoj konvenciji koja

materijale.Reciklani pro gram sastoji se iz tri faze: prikuplja nje, sortiranje sa dekontaminacijom i transport. U prikupljanju postoji pet sistema:

-dobrovoljni sistem depozita

-kontejnerski

-ulina kolekcija

-depozit za boce

-automati za prijem ambalae

Prvi i peti sistem nastaje inicijtivom preduzetnika a ostale otganizuju dru tvene zajednice. Trokovi reciklae su se usled poveanja materijala smanjili a u postupku odlaganja otpada poveali. Poveanjem razvrstane i prikupljene koliine reciklirajuih materijala smanjuje15.Deponovanje VRSTOG OTPADAPostoje tri klase deponija:

I klasa obezbeene deponije proje ktovane za opasni otpad

II klasa- za specifine vrste materi jala (jalovita)

III klasa- sanitarne deponije za vrst gradski otpad

Planiranje i izgradnja deponija je ko mpleksan proces upravljanja otpa dom.Izgradnja deponija se odvija u etiri faze:

izbor lokacije

utvrivanje lokacije izrada tehnike dokumentacije

izgradnja deponijejniji postupak iskorienja industrijskog otpada sa ekonomskim efektima. U tom sluaju otpad postaje sekundarna sirovina.

Proces minimalizacije otpada je osnovna preventivna industrijka akti vnost u cilju spreavanja njegovog nastanka

METODE MINIMALIZACIJE OTPAD.Smanjenje koli. otpada na izvoru

Izmene u odnosu na proizvod

Zamena proizvoda

Ouvanje proizvoda

Izmena sastava Kontrola na mestu nastajanja otpada

Izmene u odnosu na sirovine

Refinacija sirovina

podlee kontroli prema mestu nastajanja ima sledeu klasifikaciju:Y1- kliniki otpadi

Y2-otpadi farmaceutske proizvodnje

Y3- otpadi farmaceutskih proizvoda

Y4- fitofarmaceutski otpadi

Y5-otpadi hemiklija za zatitu drveta

Y6-otpadi organskih rastvaraa

Y7-otpadi koji sadre cijanide

Y8-otpadna mineralna ulja

Y9-otpadne smee ulja,joda,emulzijeY10-otpadne supstance sa RSVv, RSTz, SRVRzY11-rezidualni otpadi iz prerade nafteY12-otpadi mastila,boja,farbi,lakova Y13-otpadi proizvodnje smole,lepila

Y14-nepoznati hemijski otpadi

se preostala koliina meovitog otpada, to se ma nifestuje poveanjem trokova njego vog prikupljanja. Reciklani sistemi u veim urbanim sredinama su profitabilni to zavisi od organizacije, koliine i strukture otpada.

Ekoloki proces smanjuje nivo zagaenja koji nastaje u postupku eksploatacije i pripreme primarne sirovine. Od svih sastojaka komunalnog otpada elik je najpovoljniji za reciklau, zatim aluminijum, hartija i plastika.

Razdvajanje meovitog otpada

dopremanje otpada prosejavanje usitnjavanje magnetna separacija - vazduna klasifikacija laka frakcijaZa formiranje sanitarne deponije moraju se imati u vidu sledei uslovi: urbanistiki usloviprostorno regionalni uslovi izbor lokacije potrebna povrina zemljita transportne udaljenosti lokalne i uslovi zemljita topografija klimatski uslovi hidroloki uslovi meteoroloki uslovi geomehaniki uslovi zatita ivotne sredine

Odlaganje otpada se vri ne depo nijama koje mogu biti locirane na horizontalnnom ili terenu pod nagibom. Veliina deponije zavisi od koliine otpada koji se dnevno doprema na deponiju i planiranog ivotnog veka deponije. Sanitarna deponija se popunjava Supstitucija sirovina Izmene u tehnolokom procesu

Izmene procesa

Izmene opreme

Poveenje stepena

Automatizacije

Regulacija sistema

Poboljanje operativne prakse Proceduralne mere

Spreavanje gubitaka

Upravljaka praksa

Razdvajanje otpadnih tokova

Planiranje proizvodnje

reciklaa (na mestu nastajanja otpada)

Ponovna upotreba Vraanje otpada u proizvodni procesY15-otpadi eksplozivne prirode

Y16-otpadi fotografskih hemikalija

Y17-otpadi povrinskog tretmana metala i plastike

Y18-ostaci od operacija odlaganja industrijskog otpada

delovi opreme ukljueni u procese razdvajanja meanih materijala

a) rotaciono prosejavanje b) horizontalni usitnjiva c) magnetni razdvaja d) vazduni no-razdvajaprocesiranje meanog gradskog otpada

-gradski KO (transport)

-prijemna povrina

-runo razdvajanje materijala

-usitnjavanje

-vazduna klasifikacija - teka frakcija-laka frakcija -magnetna separac

-ciklonski odvaja -feromag materijali

-pneumatski transport

-prikupljanje praine

otpadom u slojevima koji se izravnavaju i svakodnevno pokrivaju. Kada slojevi dostignu visinu oko 2,5m pre krivaju se slojem inertnog materijala debljine oko 0,2m. razlika izmeu smetlita i deponije u procesu odlaga nja je u tome to se na deponiji dnevne koliine otpada prekrivaju inertnim slojem. Pored dnevnog postoji i zavrno prekrivanje deponi je koje ima funkciju kao i dnevno.

Procesi na deponijama se deavaju usled padavina i razgradnje organkog materijala. Nastale procedne vode, gasovi i toplota uslovljavaju sleganje pojedinih delova deponije.

Procedne vode nastaju kao posledica Otpad kao sirovina u drugom

Proizvodnom procesu

Obnavljanje Prerada radi obnavljanja resursa

Prerada u sporedne proizvode

Tretman i odlaganje otpada

Deponije industrijskog otpada su jednostavnije od komunalnih zbog homogenog sastava. U procesu tretmana i reciklae otpada uestvuje vie postrojae: za dehidrataciju, neutralizaciju, spaljivanje ili peenje ivinog mulja. Vrste konstrukcija i bezbednosti na deponijama mogu biti razliiti:

1.TIP A strogo kontrolisana sanitarna

13. INTEGRALNO UPRAVLJANJE VRSTIM OTPADOM

Ovaj postupak upravlajnje urbanim otpadom nastao je krajem 80-ih godina i ima za cilj maksimalno iskorienje korisnih materijala iz otpada. Termin integralno podrazumeva vei broj meusobno kompati bilnih postupaka iji je cilj iskorienje resursa i minimalno optereenje deponija.

Osnovni procesi u ovom postupku :

1.minimalizacija otpada

2.revitalizacija postkorisnikih stvari3.reciklaa otpada

4.bioloki tretman (kompostiranje)

5.termiki tretman (spaljivanje)prodiranja povrinskih voda u deponiju. Sistemom drenanih cevi ta se voda odvodi i preiava pre putanja u vodotok. Sistemom za degasifikaciju deponije metan i ostali gasovi se odvode iz tela deponije i koriste kao energetski gas. Sanacija i rekultivacija smetlita je aktivnost koja se odnosi na nekontrolisana smetlita na kojima preti mogunost zaraze. Za sanaciju smetlita neophodno je izvriti sledee intervencije:

proirenje kapaciteta

ograivanje deponije

deponovanje smea po slojevima

zavrno prekrivanje inertnim mater.

rekultivacija (tehnika i bioloka)deponija koji izluuje supstance opasne po ljudsko zdravlje

2.TIP B najmanje kontrolisana sanitarna deponija na koju se odlau stabilne supstance

3.TIP C kontrolisana sanitarna deponija za nestabilne otpadne mate rijale koji izluuju tetne supstance po ivotnu sredinu ali ne opasne