EKO KORIDOR - BIOAGROTEHNIKA MERA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
VII NAUNO-STRUNOG SIMPOZIJUMA IZ SELEKCIJE I SEMENARSTVA DRUTVA SELEKCIONERA I SEMENARA REPUBLIKE SRBIJE
Vrac, 30. Maj 01. Juni 2012. godine
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Vladan Ugrenovi, Vladimir Filipovi
Institut Tami Panevo
Vladan Ugrenovi dipl. in, istraiva saradnik,
Institut Tami Panevo, Novoseljanski put 33, 26000 Panevo, Srbija,
telefon: +38113313092; fax: +38113520991; mob: +381648814412; e-mail: [email protected]
Prema definiciji FAO i Svetske zdravstvene organizacije, organska poljopriveda
predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom, koji promovie ozdravljenje ekosistema
ukljuujui biodiverzitet, bioloke cikluse i naglaava korienje metoda koje u
najveoj meri iskljuuju upotrebu inputa van farme. Uvoenje eko-koridora i bioloki
aktivnih biljaka - biljke prijatelji u organskoj proizvodnji u skladu je sa gore
navedenim naelima, a njihova uloga u organskoj proizvodnji moe biti viestruka
(Ugrenovi i sar. 2011). Naroito treba istai ulogu u biokontroli tetoina, repelentnim
i atraktantnim delovanjem. Paljivim raspolaganjem mogunostima ovih biljaka i
njihovom kombinacijom moemo uspeno vriti biokontrolu u sistemu organske biljne
proizvodnje. Na organskim poljima uloga eko-koridora moe se posmatrati i kao
element ekolokog ureenja poljoprivrednih povrina. Organska demo-polja mogu
posluiti za vrenje vrednovanja biljnih vrsta koje ulaze u sastav eko-koridora i
praenje njihove funkcije u procesu biokontrole (Filipovi i sar. 2011).
Pri daljem razvoju bioagrotehnikih mera koje e se primenjivati u ekolokim
sistemima proizvodnje, a pre svega u organskoj proizvodnji, razliiti eko-koridori
imae poseban znaaj u zatiti odreenih biljnih vrsta i agroekosistema. Masovno
uvoenje eko-koridora na sertifikovanim parcelama moe biti efikasna metoda za
ouvanje biodiverziteta. Polja pojedinih proizvoaa u Srbiji su ispresecana eko-
koridorima sa cvetnim vrstama, to predstavlja bioagrotehniku meru koje se
primenjuje kako bi se stvorili povoljni uslovi za rast gajenih biljaka, ali i ouvao
biodiverzitet. U dosadanjoj praksi najee su koriene meavine jednogodinjih
vrsta (miroija, neven, mak, kadifica, dragoljub, facelija, heljda, kamilica i dr.),
dvogodinje i viegodinje vrste (lukovi, buva, maslaak, anis, mora, korijander,
hajduka trava, odoljen, deteline i dr.) (Filipovi i sar. 2010). Svojim osobinama biljke
koje ulaze u sastav eko-koridora predstavljaju utoite za korisne insekte (polinatore i
predatore) pa i na taj nain doprinose zatiti i obnavljanju biodiverziteta (Ugrenovi i
sar. 2012).
Zasnivanje eko-koridora zainskim biljem moe pored bioloke opravdanosti i
ekonomski da opravda upotrebu ove metode. Potranja za proizvodima od ovih biljaka
u sveem i suvom stanju u stalnom je porastu poslednjih petnaest godina, naroito
otkada se ova proizvodnja u znaajnoj meri obavlja po principima organske
proizvodnje. Najvea potranja je za perunom, bosiljkom, korijanderom, majinom
duicom i timijanom (Filipovi i sar. 2010).
Kljune rei: eko-koridor, biokontrola, biodiverzitet
Slika 2: Buva (Pyrethrum cineraiaefolium trev.) (Flicker)
Slika 1. ivi pojas od moraa sa obe strane parcele sa usevom soje,
organsko demo polje, Institut Tami (18. avgust 2009)
Slika 3: Cvetni pojas na gazdinstvu Mamui u Ljutovu.
