E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 7 , ap r i l , 2 0 0 6 .

E IC Bilten

TEMA BROJAZa{to jo{ nije

definisan jasan pravni okvir za

saradnju dr`ave icivilnog dru{tva

INTERVJUFlorian Raunig, {ef podgori~kekancelarije za

vezu AmbasadeAustrije u Srbiji

i Crnoj Gori

ANALIZAPred referendum 21. maja: Da li }e Crna Gora, nezavisna ili u zajednici sa Srbijom,br`e ka Evropskoj uniji

Od juna 2005, konstantno se pove-}ava procenat gra|ana koji smatrajuda je ~lanstvo u Evropskoj uniji dobro zaCrnu Goru, dok je broj onih koji misle daje to ~lanstvo lo{e ostao gotovo na istomnivou (3,8%), pokazalo je najnovijeistra`ivanje javnog mnjenja koje je zapotrebe Centra za monitoring (CEMI)sproveo PR centar.

Da }e ~lanstvo u EU biti dobro,smatra 75 % gra|ana, dok njih 15,8 %misli da to ne}e biti ni dobro ni lo{e.

Ve}ina gra|ana vjeruje da }e ~lanst-vo u EU u njihove `ivote unijeti pobolj-{anja (66,7%), pri ~emu najve}i broj(41,4%) smatra da pobolj{anja ne}e bitivelika. Da }e ~lanstvo donijeti velikapobolj{anja, smatra 25,2% gra|ana;20,5% o~ekuje i pobolj{anja i nedostatke,

dok 2,9% smatra da }e ono donijetiodre|ene nedostatke. Najmanji je brojonih gra|ana koji misle da }e priklju~enjeEU donijeti mnoge nedostatke - oko 1%.

Odnos prema Evropskoj uniji je unajve}em procentu pozitivan (59,5%) imali broj gra|ana (5,5%) ima negativnusliku. U odnosu na novembar, procenatispitanika koji imaju pozitivnu sliku jesmanjen (za oko 2%), a pove}an je brojonih ~ija je slika neutralna (za oko 3%).

U odnosu na ispitivanje iz novem-bra, do{lo je do zna~ajnih pomjerenjakada je u pitanju zna~enje EU. Za najve}ibroj gra|ana, EU prvo zna~i mir (26,5%),slobodu putovanja (24,7%), pa tek onda

ekonomski prosperitet (23,7%) i socijal-nu za{titu (7,1%).

U pore|enju sa odnosom sta-novni{tva zemalja EU, gra|ani Crne Goresu na prvom mjestu po o~ekivanjima.59,9% gra|ana misli da }e biti bolje, {toje za 6% vi{e nego {to je pokazalonovembarsko ispitivanje. U odnosu na istiperiod iz pro{le godine, procenat gra|anakoji smatraju da }e situacija postati gorasmanjio se za oko 6%.

U pore|enju sa zemljama kandidati-ma, po tom kriterijumu gra|ani CrneGore se nalaze na drugom mjestu - izasjevernog dijela Kipra (65%), a ispredRumunije (56%), Turske (53%), Hrvatske(41%) i Bugarske (28%).

U odnosu na ispitivanje iz novem-bra, pove}ana je prosje~na ocjena poz-

navanja Evropske unije (za 0,1) i sada naskali od 1 do 5 iznosi 2,73.

Podr{ka gra|ana uklju~ivanju edu-kacije o EU u osnovne i srednje {koleveoma je visoka (oko 83,2%) i predstavl-ja konstantu u svim ispitivanjima.

Ispitivanje javnog mnjenja "Stavovijavnosti i razumijevanje evropskih integra-cionih procesa u Crnoj Gori" periodi~no jeispitivanje koje CEMI sprovodi od 2005.godine. Upitnik je ura|en po uzoru nastandardni Eurobarometar, a ispitivanje jesprovedeno CATI (computer assisted tele-phone interviewing) metodom, na strati-fikovanom uzorku od 1.064 punoljetnihispitanika iz 9 crnogorskih op{tina.

2E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . Ak tu e l n o s t i

UUUUVVVVOOOODDDDNNNNIIIIKKKKCrna Gora za manje od mjesec danabira budu}nost za sebe koja niEvropsku uniju ne mo`e ostaviti ravno-du{nom. Tako barem ka`u dr`avni zva-ni~nici i nosioci suverenisti~kog pokretakoji uporno tvrde da }e, osim {to }eodlu~ivati o obnovi nezavisnosti nekada27. me|unarodno priznate dr`ave u svi-jetu, gra|ani manje ~lanice dr`avne za-jednice SCG 21. maja na referendumudati kona~nu rije~ i o tome da li }e Br-isel za partnera dobiti mali efikasan sis-tem, koji mo`e br`e i lak{e usvajati ev-ropska pravila. U suprotnom, briselskaadministracija i dalje }e s druge stranestola, u pregovorima o asocijaciji i stabi-lizaciji, imati nefunkcionalnu zajednicuSrbije i Crne Gore, optere}enu stalnimme|usobnim trvenjima uzrokovanim na-stojanjima Srbije da dominira i poku-{ajima Crne Gore da sa~uva autonomiju.S druge strane, predstavnici opozicije suuvjereni da je opstanak zajednice saSrbijom preduslov za napredak i br`epriklju~enje Evropskoj uniji, zato {to binezavisna Crna Gora postala mali privat-ni feud premijera i njemu bliskih ljudi.

Kad se saslu{aju i jedni i drugiispada da je EU svakako na dobitku. Izaista, mogla bi biti ako referendumdonese ~isto rje{enje - nezavisnost iliopstanak zajednice. Ali, {to ako rezultatbude u tzv. sivoj zoni, tj. ako zasamostalnost glasa vi{e od 50%, alimanje od neophodnih 55% glasa~a.Prakti~no, tada }e dr`avno pitanje idalje ostati da visi, a vlast }e, obe}anjemnovog referenduma za tri godine, mo}ida se i dalje iskupljuje za sve pogre{neili nepreduzete "reformske" korake. Svi}e govoriti da su pobjednici, a u stvaribi svi mogli biti gubitnici. I Podgorica, iBeograd, i Brisel. A, mo`da najvi{egra|ani Crne Gore. N.R.

ZZaa uullaazzaakk uu EEUU pprreekkooddvviijjee ttrree}}iinnee ggrraa||aannaa

P R E M A N A J N O V I J E M I S T R A @ I V A N J U C E N T R A Z AM O N I T O R I N G ( C E M I )

Ocjena korisnosti ~lanstva u Evropskoj uniji

3E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . S tav

Januarski izvje{taj Evropske komisi-je o zapadnom Balkanu doti~e sekratko, ali u dobar ~as, neophod-nosti promovisanja "dijaloga civilnogdru{tva" izme|u EU i NVO izregiona i razvijanja "kulture savjeto-vanja sa civilnim dru{tvom". Svi pri-jedlozi te vrste su dobrodo{li. EU bisvakako trebalo da pro{iri svojekapacitete za komunikaciju izvanuskog kruga politi~kih vo|a i vla-dinih slu`benika. Na`alost, EU je utom pogledu na lo{em glasu ~ak ime|u sopstvenim gra|anima. Jednaod posljedica je "evroskepticizam",koji je u pojedinim ~lanicama EUsvake godine sve sna`niji, a vrhunacje dostigao u reakcijama francuskihi holandskih glasa~a na pro{lo-godi{njem referendumu povodomEvropskog ustava.

Ni proces pristupanja EU nijeba{ pomogao razvoju civilnogdru{tva u novim dr`avama ~lanica-ma EU u centralnoj Evropi. Pritisakda se odr`i korak evropskih inte-gracija i izmire ogromni zahtjevipravne harmonizacije navela jevlade ovih dr`ava da povuku proces"odozgo". Izvr{na vlast je oja~ana nara~un parlamentarnog dogovora ikonsultacija sa civilnim dru{tvom.Rezultat je da se pristupanje EUosje}a kao ne{to {to je "u~injeno"dru{tvu, prije kao dogovor elitanego kao projekat u kojem sviu~estvuju i od koga svi mogu imati

koristi. Time se reprodukuje prob-lem dru{tvene pasivnosti i nepov-jerenja u politi~ke elite.

Mnogo toga treba uraditi da bise izbjegle ove zamke na zapadnomBalkanu. Ve}ina ljudi vjeruje da jeEU najbolji na~in da se ostvare nji-hove nade u bolji `ivot. No, EU jekao igra~ jo{ isuvi{e daleka i neo-dre|ena, {to izaziva frustracije irazo~arenja. NVO }e imati va`nuulogu u odr`avanju povjerenja iposve}enosti gra|ana procesu inte-gracije u EU. Delegacije Evropskekomisije u regionu treba oja~atislu`benicima ~iji bi glavni zadatakbio da vode "javnu diplomatiju" -odr`avaju svakodnevne odnose saNVO, univerzitetima i {kolama, kaoi religijskim institucijama svih vrsta.Mehanizme za finansiranje Evropskeunije treba mijenjati u skladu samogu}nostima NVO, prilago|a-vaju}i ih potrebama projekata man-jeg obima i lokalnih inicijativa.Svaka delegacija EK morala bi daima poseban fond za br`u i fleksi-bilniju podjelu sredstava NVO.Takav bi pristup vrlo brzo daoo~igledne rezultate, jer bi ulaganjeu energiju i inventivnost "obi~nih"ljudi stostruko isplatilo ove,uostalom prili~no skromne, sume,ja~aju}i samopouzdanje ljudi i nji-hov kapacitet da sami sebipomognu. U novim demokratijamazemalja "u tranziciji" NVO se ~estosusre}u sa skepticizmom i nepov-jerenjem, kako vladaju}ih struktura,tako i javnog mnjenja. Posljedicanaslje|a autoritarnog komunizmapredstavlja i uvjerenje da je "civilnodru{tvo", po definiciji, protiv dr`ave.

U demokratskom dru{tvu, me|utim,NVO treba da budu partneridr`ave, a ne politi~ke marionete ilipodriva~i sistema. ^injenica da seve}ina NVO u zemljama u tranzicijidanas jo{ uvijek oslanja uglavnomna inostranu pomo} ~esto jedovoljna za sumnju da su onizapravo neki "spoljnji elementi",opasni po "nacionalnu bezbjednost".Primjer za `aljenje je Rusija, gdje jenedavno zakonodavnim putemznatno umanjena autonomija NVO.Ispitivanja javnog mnjenja svuda nazapadnom Balkanu pokazuju nizaknivo povjerenja i razumijevanjagra|ana prema NVO. Vlade upostkomunisti~kim zemljama tektreba da prevazi|u svoj dubokousa|eni instinkt da "vladaju odoz-go", kao i da nau~e da je najus-pje{niji na~in vladavine u dana{nemslo`enom dru{tvu uklju~ivanje, sav-jetovanje i izgradnja {irokog dru{-tvenog konsenzusa. Sa svoje strane,NVO }e morati da na|u na~ina dasara|uju sa vladom, zadr`avaju}isvoj integritet i samostalnost. Klju~niizazov za NVO jeste izgraditi ~vrst,trajan oslonac u sopstvenom dru{-tvu, koji obezbje|uje kredibilitet ilegitimnost i pred vladom i predjavno{}u. Strane donacije tu mogu,u najboljem slu~aju, samo pru`itipodr{ku. One ne}e trajati zauvijek,i donatori se, pririodno, sve vi{eusredsre|uju na dugoro~nu odr`i-vost NVO sektora.

AAuuttoorrkkaa jjee uugglleeddnnaa eekkssppeerrttkkiinnjjaazzaa zzaappaaddnnii BBaallkkaann uu ppaarriisskkoommIInnssttiittuuttuu zzaa bbeezzbbjjeeddnnoossnnee ssttuuddiijjeeEEvvrrooppsskkee uunniijjee ((EEUUIISSSS))

POGLED IZ EVROPE

Pi{e: dr Judy Batt

foto

VIJE

STI

NNVVOO }}ee iimmaattii vvaa`̀nnuu uulloogguu ddaaooddrr`̀ee ppoovvjjeerreennjjee ggrraa||aannaa uu EEUU

4E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . T ema b r o j a

Vlast mora odustati odfavorizovanja partijskilojalnih organizacijaVlada je kooperativna tamo gdjenijesu direktno ugro`eni njeniinteresi, ali kada je rije~ o nekimozbiljnim ili kontroverznim pitanjimasaradnja sa civilnim sektorom idemnogo te`e.

Ovim rije~ima izvr{ni direktorCentra za razvoj nevladinih organizaci-ja (CRNVO) Stevo Muk obja{njavatrenutni odnos Vlade Crne Gore premacivilnom sektoru.

Zakon o nevladinim organizacija-ma usvojen je 1999. godine i, premapriznanju ljudi iz civilnog sektora,veoma je liberalan, izme|u ostalogzato {to omogu}ava izuzetno jednos-tavnu proceduru registracije.

To je jedan od razloga {to uCrnoj Gori postoji oko 3.450 nevla-dinih organizacija (NVO), od kojih senajve}i broj bavi kulturom i umjet-no{}u, te socio-humanitarnim prob-lemima, dok je najmanje onih kojetretiraju zakonodavstvo, javnu po-litiku i probleme izbjeglica i rasel-jenih lica.

Me|utim, broj aktivnih NVOznatno je manji. U CRNVO-u proc-jenjuju da ih ima od 100 do, najvi{e,300.

Upravo aktivnom dijelu civilnogsektora ovako veliki broj registrovanihNVO nanosi najve}u {tetu jer po-liti~ari po potrebi zloupotrebljavajutaj podatak - bilo `ele}i da poka`uda su te organizacije neozbiljne, ili daopravdaju svoj odnos navode}i da neznaju s kojima od njih treba dasara|uju, {to je svojstveno vladaju}im

strukturama. Nesporno je, me|utim, da su

uloga i uticaj civilnog sektora ucrnogorskom dru{tvu sve zna~ajniji.Najbolji primjer je slu~aj rijeke Tare,kada su nevladin sektor i medijiodnijeli veliku pobjedu nad Vladom,koja je pod njihovim pritiskomodustala od namjere da potopi diojednog od najljep{ih kanjona u svije-tu kako bi izgradila hidrocentralu.

S ja~anjem i sazrijevanjemcivilnog sektora, njegovi odnosi saizvr{nom vla{}u dostigli su znatno

ve}i nivo nego {to je to bio slu~aj uperiodu od prije tri, ~etiri godine.

"NVO su sve ~e{}e uklju~ene uizradu zakona, {to je do prije neko-liko godina bilo nepojmljivo", ka`eMuk.

Civilni sektor, uz manje ili ve}eotpore vlasti, pripremio je ili u~estvo-vao u izradi zakona o javnimnabavkama, Agenciji za nacionalnubezbjednost, policiji, slobodnom pris-

ZA[TO JO[ NIJE DEFINISAN JASAN PRAVNI OKVIR ZA SARADNJU DR@AVE I CIVILNOG DRU[TVA

Prema setu poreskih zakona, nevladine organizacije u Crnoj Gori oslobo|enesu pla}anja poreza na dobit, na dodatu vrijednost, na nepokretnosti, naimovinu ...

Tako su se "preduzimljivi" Crnogorci sjetili da ugostiteljske objekte ilisportske kladionice registruju kao NVO - kako bi izbjegli pla}anje poreza.

Stevo Muk podsje}a da je nevladin sektor inicirao izmjene Zakona o NVOupravo da bi se sprije~ile takve zloupotrebe.

"Neprirodno je da kafi}i ili restorani budu registrovani kao NVO.Izmjenama smo, s jedne strane, `eljeli sa~uvati ili povratiti kredibilitetnevladinog sektora, a s druge - omogu}iti dr`avi da svoj novac vrati u bud`et.U tome smo imali podr{ku USAID-a i Me|unarodnog centra za neprofitnopravo iz Budimpe{te. Do{li smo do kompromisnog rje{enja sa Ministarstvomfinansija, ali je problem nastao kada je taj prijedlog do{ao do Ministarstvapravde. To je ministarstvo, kao predlaga~ Zakona o NVO, ovla{teno za njegoveizmjene i dopune. Bili su mi{ljenja da ne treba mijenjati taj zakon nego prob-lem rje{avati kroz poreske zakone, {to, po mom mi{ljenju, predstavlja lo{erje{enje. Kompromisno rje{enje se posljednja ~etiri mjeseca nalazi negdjeizme|u ova dva ministarstva", ka`e Muk.

IIIIZZZZMMMMJJJJEEEENNNNAAAAMMMMAAAA ZZZZAAAAKKKKOOOONNNNAAAAPPPPRRRROOOOTTTTIIIIVVVV ZZZZLLLLOOOOUUUUPPPPOOOOTTTTRRRREEEEBBBBAAAA

Stevo Muk

foto

VIJE

STI

tupu informacijama, igrama na sre}u,te zakonima o politi~kim partijama injihovom finansiranju, o konfliktuinteresa, o za{titi svjedoka ...

Zahvaljuju}i usvajanju tih refor-mskih zakona, predstavnici NVO sek-tora sjede u savjetima Radio-televiz-ije Crne Gore, Agencije za radio-difuziju, u Savjetu za kontrolu radapolicije, Statisti~kom savjetu ...

Pored toga, NVO su u~estvovalei u izradi strate{kih vladinih dokume-nata, kao {to su Program razvoja iredukcije siroma{tva ili Programborbe protiv korupcije i organizo-

vanog kriminala.Oblici i principi saradnje izme|u

dr`avne uprave, odnosno lokalnesamouprave i NVO sektora, premarije~ima direktora CRNVO, po prviput su definisani zakonima o dr`avnojupravi i lokalnoj samoupravi, koji suusvojeni 2003. godine.

Tim zakonima utvr|ene suobaveze dr`avne uprave i lokalnesamouprave da konsultuju NVO pri-likom pripreme i dono{enja zakon-skih, podzakonskih i drugih propisa iakata, kao i razvojnih projekata iprograma.

Muk navodi da su ti principi jas-nije defisani Zakonom o lokalnojsamoupravi, kao i prate}im podza-konskim aktima kakvi su statutiop{tina ili odluke o na~inu u~e{}astanovni{ta u vr{enju lokalne samo-uprave.

"Problem je {to na nacionalnomnivou nije na jasan na~in ure|enopitanje u~e{}a NVO. Zakon odr`avnoj upravi je to pitanje definisaona~elno, tako da to vi{e zavisi odneke dobre volje, demokratskogkapaciteta ljudi da uklju~e civilni sek-tor u rje{avanje konkretnih pitanja.Na{ je prijedlog da se iskustva salokalnog prenesu na nacionalni nivotako {to bi se donio zakon o trans-parentnosti izrade javnih politika iu~e{}a civilnog sektora u tome, gdjebi se jasno definisali i rokovi iobaveze prilikom izrade zakonskihakata ili nekih razvojnih projekata",navodi Muk.

Kada je u pitanju saradnjacivilnog sektora i op{tina, direktorCRNVO ka`e da su iskustva odop{tine do op{tine razli~ita, pri ~emukao pozitivne primjere navodi BijeloPolje i Tivat. U tom pogledu stanje jenajgore u Ulcinju, gdje zbog proble-ma unutar lokalne vlasti jo{ nijeusvojen statut op{tine, na osnovukojeg se izvode obaveze op{tineprema civilnom sektoru.

Potpredsjednik Vlade Dragan\urovi} ocjenjuje za EIC da suodnosi izme|u Vlade i civilnog sekto-ra "dobri, ali mogu i treba da budujo{ bolji".

"Veoma sam zadovoljan {topredstavnici NVO u~estvuju u izradiva`nih zakona i strate{kih dokumena-ta. Imaju}i u vidu politi~ki i pravnisistem, Crna Gora danas ne izgledakao prije tri ili ~etiri godine i tome susvakako doprinijele aktivnosti NVOsektora", ka`e \urovi}.

Upitan da li su rje{enja koja su uneke zakone ugra|ena na insistiranjecivilnog sektora i me|unarodnihorganizacija u~inila te akte boljim,\urovi} ka`e da se radilo o "korisnojpomo}i".

"Vlada nije ta koja sve zna. U

5E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . T ema b r o j a

^injenica je da je Ministarstvo zaekonomske odnose sa inos-transtvom i evropske integracije oti-{lo nekoliko koraka ispred ostalihresora u Vladi Crne Gore kada su upitanju partnerski odnosi sa NVO.Postoji, naravno, jo{ nekoliko resorakoji ~ine napore u tom pravcu, kao{to je Ministarstvo turizma, koje imakoordinatora za nevladin sektor.

Ministarstvo za evropske inte-gracije potpisalo je poseban Memo-randum o saradnji sa nekoliko NVO,koji se uspje{no ostvaruje, posebnou implementaciji Komunikacionestrategije za pridru`ivanje EU.

"Ovo ministarstvo je svijetla ta~ka u odnosima NVO sektora i Vlade. Onobi trebalo da bude primjer drugim resorima, kako u pristupu institucionalnomokviru saradnje sa NVO sektorom, tako i u sadr`ajnom smislu", ka`e DaliborkaUljarevi}.

"Naravno, daleko je i ova saradnja od idealne, ali ~injenica je da je ovoministarstvo napravilo sna`an iskorak u pravcu uklju~ivanja NVO sektora uneke aspekte svog rada. CGO, kao i jo{ nekoliko nevladinih organizacija, imapotpisan Memorandum o saradnji sa MEOIEI i prili~no smo zadovoljni odno-som koji smo do sada izgradili s njima. Sam podatak da je CGO, u okviru EICprograma, organizovao, a treneri CRNVO-a vodili, jedan program obuke zazapo{ljene u MEOIEI, kao i da su njihovi slu`benici polaznici ili predava~i idrugih na{ih programa, govori u prilog obostranom uva`avanju nekih kapacite-ta. Naravno, otvorenu saradnju treba dalje intenzivirati, sadr`ajno produbljivatii institucionalno odre|ivati", dodaje Uljarevi}eva.

Ona napominje da je proces evropskih integracija veoma dug i slo`en ida je na putu ka EU neophodno uklju~iti sve aktere.

"Nesporna je ~injenica da Crnoj Gori nedostaju kadrovski potencijali zaevropske integracije. Sinergija sa NVO sektorom mo`e zna~ajno pomo}i ulak{em prevazila`enju ovog problema i na{em br`em putu u EU", ocjenjujeizvr{na direktorka CGO-a.

MMIINNIISSTTAARRSSTTVVOO ZZAA EEVVRROOPPSSKKEEIINNTTEEGGRRAACCII JJEE -- SSVVII JJEETTLLAA TTAA^̂KKAA

Daliborka Uljarevi}

NVO sektoru postoji veliki intelektu-alni i stru~ni kapacitet i svakako da jedobra njihova pomo}", ka`e \urovi}.

Muk i izvr{na direktorka Centraza gra|ansko obrazovanje (CGO)Daliborka Uljarevi} saglasni su uocjeni da je za civilni sektor velikiproblem to {to ne postoji jasan okvir,odnosno strate{ki dokument koji biodredio odnose izme|u Vlade i NVO.

I u Evropskom partnerstvu zaSCG za 2004. i 2005. godinu nalazise posebna preporuka za Crnu Goru,koja ukazuje na potrebu usvajanjastrate{kog dokumenta o saradnjiVlade i NVO.

\urovi} ka`e da je programomVlade predvi|eno da do kraja godinebude usvojena strategija odnosaVlade i NVO.

"Prethodno }e biti usvojeni'Osnovi saradnje Vlade i NVO' i ve}postoji radna verzija tog dokumenta.Formira}emo tim koji }e ~initi pred-stavnici Vlade i NVO sektora. Vladane mo`e sama da usvoji tako va`andokument kao {to je strategija bezpomo}i civilnog sektora", navodi\urovi}.

Muk smatra da se posebno, ilikao dio dokumenta strategije odnosaNVO i Vlade, mora usvojiti akcioniplan kojim bi bile precizno definisaneobaveze obje strane, s jasno naz-na~enim rokovima za njihovo ispun-javanje.

Kao osnovni problem u odnosi-ma dviju strana, Muk navodi komu-

nikaciju Vlade i NVO."Vlada nema koordinatora za

saradnju sa civilnim sektorom, paNVO sektor ~esto nema kome da seobrati kada je odre|ena problemati-ka u pitanju, ili to mora da ide prekokabineta predsjednika Vlade", pre-cizira izvr{ni direktor CRNVO inagla{ava da je neophodno da Vlada,"bilo strategijom ili na neki drugina~in, predvidi i imenuje koordinato-ra za saradnju sa nevladinim sek-torom", isti~e Muk.

Od problema nepostojanja jas-nog okvira koji bi odredio odnoseizme|u Vlade i NVO, premami{ljenju Daliborke Uljarevi}, va`nijiproblem je to {to Vlada "ne vidi, iline `eli da vidi, stvarne partnere uNVO sektoru".

"Rijetki su izuzeci od ovog pravi-la, koje ve`em prvenstveno za nepoz-navanje su{tine nevladinog sektora ivrijednosti koje on nosi, kao i sna`nupartijsku lojalnost, koja je va`an seg-ment na{e jo{ nedovoljno razvijenepoliti~ke kulture. Naravno, procesevropskih integracija unosi i principuklju~enja civilnog dru{tva u procesedono{enja i sprovo|enja odluka i topokazuje svoje rezultate. Mi bismo bilisre}niji da je otvaranje Vlade premaNVO sektoru bilo motivisano nekimdrugim razlozima, ali stvarnost jetakva kakva je i jedino {to mo`emouraditi jeste da je iskoristimo i unapri-jedimo na najbolji mogu}i na~in",zaklju~ila je Uljarevi}eva.

Vladan @UGI]

6E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . T ema b r o j a

Predstavnici nevladinog sektora navode da me|unarodni donatori, za razlikuod doma}ih, veoma pa`ljivo prate realizaciju projekata koje su finansirali ida im NVO obavezno moraju podnijeti finansijske izvje{taje.

Daliborka Uljarevi} uo~ava da je vlast u Crnoj Gori kroz razli~ite oblikefinansiranja najve}i pojedina~ni donator nevladinog sektora, ali i da je i poredtoga istinski nevladin sektor sna`no oslonjen na inostranu pomo}.

"^injenica je da su rezultati onoga {to vlast poma`e gotovo nevidljivi, kadase uporede sa projektima podr`anim od strane me|unarodnih organizacija.Ova kontradiktornost je sama po sebi va`an indikator", isti~e Uljarevi}eva.

Evropska unija je, preko Agencije za rekonstrukciju u Podgorici, za pro-jekte civilnog sektora u 2005. godini izdvojila oko 575. 000 eura.

Evropa je dio sredstava za projekte civilnog sektora u Crnoj Gori plasiralapreko EIF-a (Evropski integrativni fond). EAR je preko tendera raspodjelu oko850. 000 eura prepustila Evropskom pokretu u Srbiji. Od ukupno 45 organi-zacija ~iji su projekti dobili novac na konkursu, za projekte {est NVO iz CrneGore izdvojeno je oko 217. 000 eura.

Jedan od ve}ih donatora civilnog sektora je i Fondacija Instituta zaotvoreno dru{tvo. Pro{le godine, ta fondacija je ulo`ila oko 400. 000 eura uNVO sektor u Crnoj Gori, od ~ega 150.000 u Evropski program ({kola EU inte-gracija, treninzi, povezivanje sa donosiocima odluka u Briselu, promovisanje EUstandarda, saradnja Vlade i NVO sektora...). Ostala sredstva ulo`ena su uPravni program, Program reforme javne uprave i lokalne samouprave, kao i u`enski program.

Ameri~ki konzulat je, kroz Program malih grantova Demokratske komisije,dodijelio 250.000 dolara u fiskalnoj 2005. godini (1. oktobar 2004 - 30. sep-tembar 2005) kao podr{ku razvoju civilnog sektora u Crnoj Gori. Kroz taj pro-gram podr`ana su 24 projekta nevladinih organizacija i medija, u iznosu od3.000 do 19.500 dolara.

To je samo dio ameri~ke podr{ke civilnom sektoru u Crnoj Gori. Znatno ve}idio ameri~ke podr{ke realizuje se preko USAID-a i njegovih implementatora.

KKAADDAA VVLLAADDAA DDAAJJEE NNOOVVAACC,,RREEZZUULLTTAATTII SSEE SSLLAABBOO VVIIDDEE

Dragan \urovi}

foto

VIJE

STI

Jedan od problema s kojim se suo~avacivilni sektor u Crnoj Gori predstavljapitanje finansiranja.

Respektabilne NVO bijesne su nadr`avu zbog na~ina raspodjele i kontrolesredstava namijenjenih civilnom sektoru.

Doma}i izvori donacija su bud`etCrne Gore, pojedina ministarstva iop{tinski fondovi. Nevladin sektor je za2005. godinu iz bud`eta Crne Goredobio oko 300. 000 eura. Novih 300.000 eura civilni sektor dobija iz op{tin-skih kasa, jer svaka od njih ima svoj fondza NVO. Sredstva koja pojedina min-istarstva opredjeljuju za projekte civilnogsektora razli~ita su. Primjera radi,Ministrastvo turizma je pro{le godineizdvojilo oko 90. 000 eura, dok sudonacije Ministarstva kulture iznosile 40- 50. 000.

Stevo Muk ukazuje na problem sadijelom prihoda od igara na sre}u nakoji civilni sektor ima pravo.

"Iako je Zakon o igrama na sre}uusvojen u julu 2004. godine, konkurs zadodjelu novca za projekte u razli~itimoblastima nije raspisan do prije petnaes-tak dana. ^injenica je da je samo uperiodu od jula do 31. decembra 2004.godine po tom osnovu prihodovano750. 000 eura", navodi Muk.

On procjenjuje da se milion domilion i po eura iz javnih fondova CrneGore "opredjeljuje, ali i ne raspodjeljuje"nevladinom sektoru. To je, ka`e Muk, zacrnogorske uslove zna~ajna suma.

Direktor CRNVO-a nagla{ava da"para ima, ali je pitanje kako se oneraspodjeljuju".

To ima posebnu te`inu, ka`e on, usituaciji kada ameri~ki donatori odlaze, aoni iz EU jo{ nijesu do{li.

Aktivne NVO su posebno ogor~enezbog na~ina na koji skup{tinska Komisijavr{i raspodjelu bud`etskih sredstava civil-nom sektoru.

Naime, Zakonom o NVO dr`ava je

preuzela obavezu finansijske podr{kenevladinom sektoru i Vlada je 2000. i2001. godine bila zadu`ena za raspod-jelu bud`etskih sredstava.

Me|utim, Ustavni sud je ocijeniokao neustavnu odredbu Zakona o NVOkojom je Vladi bilo dato pravo defini-sanja kriterijuma, na~ina i postupkaraspodjele dr`avne pomo}i NVO. Nakontoga je Zakon o nevladinim organizaci-jama promijenjen i sada o dr`avnojpodr{ci NVO odlu~uje skup{tinskaKomisija za raspodjelu sredstava NVO.

Kritike civilnog sektora na ra~unrada skup{tinske Komisije kulminirale supro{le godine, kada je dr`ava za projek-te NVO izdvojila 289.000 eura.

Mediji su objavljivali `albe relevant-nih NVO da je komisija dodjeljivalasredstva za ve} zavr{ene projekte, apojedini politi~ari vladaju}e koalicijedovo|eni su u vezu sa NVO koje sudobile znatna sredstva.

Predstavnici aktivnih NVO s osmije-hom su propratili odluku Komisije da seza pojedine projekte dodijeli samo diotra`enih sredstava, kao i ~injenicu daneke od NVO kojima je Komisija odobri-la sredstva na osnovu konkursa nikadanijesu predale finansijske izvje{taje.

Muk navodi da je s jedne straneproblem u tome {to je kriterijum zadobijanje sredstava bila bliskost

odre|enih ljudi iz NVO sa partijama,dok su, s druge strane, neke odlukeKomisije izazvale brojne komentarebudu}i da su upu}ivale na to da njeni~lanovi ne poznaju NVO scenu.

"Nijesu ti ljudi u mogu}nosti da sjed-nu i za pet - {est dana odlu~e kometreba dodijeliti novac. Komisiju bi trebaloprofesionalizovati, ili uklju~iti neke ljudekoji su upu}eni u te stvari", navodi Muk.

Prema njegovim rije~ima, klju~svega je da Vlada, odnosno dr`ava, moraznati za{to poma`e NVO sektor.

"Da li je to trend, zahtjev me|unar-odnih organizacija, ili je razlog dublji; dali je Vlada spoznala da je NVO sektorkompetentniji ili iskusniji od nje u nekimoblastima i da joj treba pomo} civilnogsektora", ka`e Muk.

On podsje}a da su pojedine NVOjavno tra`ile da se Zakon o NVO izmi-jeni u dijelu koji se odnosi na postupakraspodjele sredstava iz bud`eta, ali danije postojala volja da se to uradi.

Dragan \urovi} ka`e da je Vladaizgubila nadle`nost kada je u pitanjuraspodjela sredstva za NVO.

"NVO sektor treba da predlo`i izm-jene Zakona, jer oni najbolje znaju kojije pravi na~in za to i koje to NVO ru{eprincipe saradnje nevladinog sektora iVlade, ugro`avaju}i imid` civilnog sekto-ra", smatra \urovi}. V.@.

7E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . T ema b r o j a

D A L I S K U P [ T I N S K U K O M I S I J U Z A R A S P O D J E L U N O V C A N E V L A D I N I MO R G A N I Z A C I J A M A T R E B A P R O F E S I O N A L I Z O V A T I

UUllaa`̀uu}}ii uu iissttiinnsskkii cciivviillnniisseekkttoorr,, ddrr`̀aavvaa uullaa`̀ee uu sseebbee

Sa jedne od sjednica Skup{tine RCG

8E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . I n t e rv j u

Ne samo za Srbiju i Crnu Goruve} za sve zemlje kojeu~estvuju u procesu stabilizacije ipridru`ivanja, primjena reformi imjera na koje su se obavezaletokom pregovora o stabilizaciji ipridru`ivanju bi}e klju~ni izazov unjihovom daljem pribli`avanju EU,ocijenio je u razgovoru za EICBilten FFlloorriiaann RRaauunniigg, {ef podgo-ri~ke kancelarije za vezu AmbasadeAustrije u Srbiji i Crnoj Gori i prviaustrijski diplomata u Crnoj Gori odukidanja njene nezavisnosti 1918.godine.

"Regionalni proces stabilizacije ipridru`ivanja do sada je davao oh-rabruju}e rezultate; nedavno su ~akdvije zemlje, Hrvatska i Biv{a Jugo-slovenska Republika Makedonija,dobile status zemlje kandidata i

mogu}nost da pregovaraju o pristu-panju EU", istakao je Raunig.

[[ttoo ssuu,, ppoo VVaammaa,, nnaajjvvee}}eessllaabboossttii,, aa {{ttoo nnaajjvvee}}ee pprreeddnnoossttiiCCrrnnee GGoorree uu pprreeggoovvoorriimmaa ssaa EEUU??

Crna Gora je veoma predanaevropskim integracijama. Me|usvim politi~kim snagama postojisporazum u pogledu procesapridru`ivanja Evropskoj uniji, i onprevazilazi duboke politi~ke pod-jele. Do sada je crnogorski prego-vara~ki tim ostavio sjajan utisak upogledu obavljenog posla. Todokazuje da je Crna Gora prihvati-la izazov.

Ipak, pred vama je jo{ mnogoposla - samo se sjetite {irine iobima takozvang acquis commu-nautaire, to jest skupa zajedni~kihregulativa Evropske unije, koji broji

nekoliko desetina hiljada stranica. KKoolliikkoo }}ee,, ppoo VVaa{{eemm mmii{{lljjeenn-

jjuu,, CCrrnnoojj GGoorrii ii oovvoomm rreeggiioonnuu bbiittiippoottrreebbnnoo ddaa uu||uu uu EEvvrrooppsskkuu uunniijjuu??

Na ovo pitanje ne postoji jed-nostavan odgovor, jer sve zavisi oddaljeg razvoja ekonomskih ipoliti~kih faktora u jugoisto~nojEvropi. Uop{te uzev, {to se br`ebude uspostavljala saradnja me|uzemljama regiona i {to ona bude~vr{}a, to }e lak{e napredovati pri-bli`avanje Evropskoj uniji.

To je i jedan od razloga zbogkojih Evropska komisija ohrabrujeuspostavljanje regionalne zone slo-bodne trgovine, a treba imati naumu da je i do stvaranja Evropskeunije do{lo na isti na~in.

DDaa llii mmiisslliittee ddaa jjee oossttvvaarrlljjiivvppllaann EEUU ddaa BBaallkkaann bbuuddee mmaalliieevvrroorreeggiioonn,, ppoo~~eevv{{ii oodd ssttvvaarraannjjaazzoonnee sslloobbooddnnee ttrrggoovviinnee??

Sigurno je da postoji potreba zaja~anjem i produbljivanjem saradnjeu regionu zapadnog Balkana. EUo~ekuje od zemalja u regionu dame|usobno sara|uju mnogo bli`enego {to je to do sada bio slu~aj.Stvaranje Vi{egradske grupe (^e{ka,Ma|arska, Poljska i Slova~ka), ranihdevedesetih, odli~an je primjerdobre prakse regionalne saradnjekoja se odvija paralelno s procesomintegracije u EU svake od zemalja.

U nacrtu Vi{egradske deklaraci-je, ove zemlje su se slo`ile da ja~ajume|usobnu politi~ku, ekonomsku ikulturnu saradnju kako bi olak{aleproces pridru`ivanja Evropskoj uniji.

Udru`ivanje snaga donijelo im

Br`e }ete u}i u EU ako seprvo pove`ete sa susjedima

F L O R I A N R A U N I G , [ E F P O D G O R I ^ K E K A N C E L A R I J E Z A V E Z U A M B A S A D EA U S T R I J E U S R B I J I I C R N O J G O R I

Florian Raunig

je zna~ajne uspjehe. Unapre|enjeregionalne saradnje u jugoisto~nojEvropi ne}e sprije~iti zemlje dapojedina~no razvijaju veze sa EU.

EU }e svakako nastaviti daprocjenjuje stanje u svakoj od tihzemalja na osnovu individualnihzasluga i uspjeha u pogledu prim-jene Evropskog partnerstva.

KKaakkoo gglleeddaattee nnaa ooccjjeennee ddrr`̀aa-vvnniihh zzvvaannii~~nniikkaa ddaa }}ee CCrrnnaa GGoorraassaammaa mmnnooggoo llaakk{{ee ii mmnnooggoo bbrr`̀eessttii}}ii ddoo SSppoorraazzuummaa oo ssttaabbiilliizzaacciijjii iipprriiddrruu`̀iivvaannjjuu,, jjeerr nnee mmoorraa ~~eekkaattii ddaaSSrrbbiijjaa iissppuunnii ssvvoojjee oobbaavveezzee??

Evropska unija je, prihvataju}iprincip dvostrukog kolosijeka, uva-`ila sistemske razlike izme|u CrneGore i Srbije u pogledu pregovorao stabilizaciji i pridru`ivanju.

Uticaj rezultata referenduma nabudu}i status Crne Gore tako|e }eodrediti budu}e okvire pregovora ostabilizaciji i pridru`ivanju.

KKaakkoo kkoommeennttaarrii{{eettee iizzjjaavvuummiinniissttaarrkkee \\uurroovvii}} ddaa }}ee CCrrnnaa GGoorraaiimmaattii zznnaattnnoo bboolljjuu ppoozziicciijjuu aakkoo sseeEEUU bbuuddee pprriiddrruu`̀iillaa ssaammoossttaallnnoo jjeerr}}ee,, nnaa pprriimmjjeerr,, iimmaattii mmnnooggoo llaakk{{iipprriissttuupp ffoonnddoovviimmaa ii ddoonnaacciijjaammaa EEUUppoo{{ttoo jjee mmnnooggoo mmaannjjee zzaadduu`̀eennaa ooddSSrrbbiijjee,, llaakk{{ee }}ee nnjjeennii ggrraa||aannii ddoollaazz-iittii ddoo vviizzaa......??

Kao {to sam ve} rekao, CrnaGora je veoma predana procesuevropskih integracija i pregovara~kitim, na ~elu sa ministarkom\urovi}, izuzetno profesionalnoradi svoj posao. Ipak, put do inte-gracije u EU je jo{ dug, a Sporazumo stabilizaciji i pridru`ivanju je prviveoma va`an korak u tom pravcu.

DDaa llii AAuussttrriijjaa,, pprreekkoo ssvvoojjeekkaanncceellaarriijjee uu PPooddggoorriiccii,, ppllaanniirraa ddaappoommooggnnee CCrrnnoojj GGoorrii nnaa ppuuttuupprriiddrruu`̀iivvaannjjaa EEUU ii nnaa kkoojjii nnaa~~iinn??

Podgori~ka kancelarija za vezuAmbasade Austrije u Srbiji i CrnojGori tako|e ima zadatak pripreme iprimjene programa za razvoj isaradnju u Crnoj Gori. Evropskeintegracije i evropski standardipredstavljaju bitan faktor koji

odre|uje konkretan dizajn i sadr`ajprograma austrijsko-crnogorskesaradnje. Izme|u ostalog, va`ni cil-jevi programa saradnje trenutno supomo} u primjeni obaveza izBolonjske deklaracije u visokomobrazovanju, kao i profesionalno

usavr{avanje u oblasti ekonomije iturizma, kako bi se oja~ala region-alna saradnja i razvoj planinskogturizma u sjevernoj Crnoj Gori, uregionu Bjelasice i Komova.

NN.. RRuuddoovvii}}

9E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . I n t e rv j u

Koje }e konkretne pogodnosti gra|ani imati od pribli`avanja EU? [to}e oni dobiti potpisivanjem SSP i kakvo je iskustvo Austrije u tom kontekstu?

Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju Crnu Goru bi , kao iSrbiju, pribli`ilo evropskim standardima, posebno u oblasti privrede i trgovine,ali i po pitanju ljudskih i gra|anskih prava i odnosa izme|u dr`ave i gra|ana.To je jedan zna~ajan korak u pravcu evropskih integracija, koji }e unaprijedi-ti ekonomsku i politi~ku saradnju u regionu.

Uz to, pripremi}e teren za razvijanje ekonomskih aktivnosti u zemlji i, {toje najva`nije, oja~ati i olak{ati prekograni~nu saradnju sa susjedima u regionu,kao i sa Evropskom unijom. Dugoro~ne prednosti ovakvog koraka gra|ani }eosjetiti kroz postepeno pobolj{anje `ivotnog standarda i efikasnije djelovanjedr`avne uprave.

Potpisivanje Sporazuma ne}e automatski izmijeniti svakodnevni `ivotgra|ana, ali }e obezbijediti trajna pobolj{anja na du`e staze, jer reformskimmjerama uvijek treba izvjesno vrijeme da poka`u svoj u~inak.

Pristupanje Austrije EU bio je ogroman korak naprijed, posebno u pogle-du ekonomskog razvoja zemlje. Otvorilo je nove horizonte austrijskim kom-panijama. S druge strane, Austrija je, i politi~ki i istorijski, ponovo dobila svojemjesto u srcu Evrope, budu}i da je kao ~lanica Unije sada sposobna da dopri-nese svakodnevnom stvaranju politika i prakse Evropske unije. [to se ti~e aus-trijskih gra|ana, oni su ovim pristupanjem dobili mno{tvo prednosti, po~ev odslobode kretanja unutar Evropske unije, pa nadalje...

SSSSPPPPOOOORRRRAAAAZZZZUUUUMMMM OOOO SSSSTTTTAAAABBBBIIIILLLLIIIIZZZZAAAACCCCIIII JJJJ IIIIIIII PPPPRRRRIIIIDDDDRRRRUUUU@@@@IIIIVVVVAAAANNNNJJJJUUUU DDDDAAAAJJJJEEEEEEEEFFFFEEEEKKKKAAAATTTT NNNNAAAA DDDDUUUU@@@@EEEE SSSSTTTTAAAAZZZZEEEE

10E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . Ana l i z a

PRED REFERENDUM 21 . MAJA: DA L I ]E CRNA GORA, NEZAVISNA IL I U ZAJEDNICI SA SRBI JOM, BR@E KA EVROPSKOJ UNI J I

Kako da sa Srbijom idemo br`eprema Evropskoju uniji, kada bito, na primjer, zna~ilo da ih ~ekamou mnogim oblastima reformi i har-monizacije zakonodavstva, da pos-tanemo mnogo vi{e du`ni i da ote-`ano servisiramo glavnice i kamate unarednih par godina, uz smanjenumogu}nost povla~enja novih kredi-ta... Da imamo ve}u stopu neza-poslenosti, ve}u inflaciju, da odradi-mo zajedno restrukturiranje i priva-tizaciju javnih preduze}a u Srbiji iprate}e socijalne tenzije, darje{avamo pitanja restitucije i statusstranaca u oblasti osnivanja pre-duze}a, kupovine nekretnina, osni-vanja preduze}a... Da damo se vratidinar, sa svim rizicima inflacije nakoju opet, po ko zna koji put, nebismo mogli uticati... Da moramoizdvajati sve vi{e novca za nekenove institucije dr`avne zajednice,umjesto da finansiramo sopstvenirazvoj i sna`imo svoje institucije...

Ovim rije~ima, u jednom dahu,ministarka za evropske integracije uVladi Crne Gore, prof. dr GGoorrddaannaa\\uurroovvii}} obja{njava da bi, ukoliko21. maja ne uspije referendum oobnovi dr`avne nezavisnosti, CrnaGora pretrpjela {tetu u pogledu

tempa pribli`avanja Evropskoj uniji. S druge strane, u bloku za

opstanak dr`avne zajednice saSrbijom (SCG) nemaju dileme daupravo SCG zna~i lak{i, br`i i sig-urniji put ka elitnom dru{tvu sasjedi{tem u Briselu.

"Nalazimo se na raskrsnici koja}e nepovratno odlu~iti sudbinuna{eg prostora. Ovo je vrijeme inte-gracija, nema ~ekanja i popusta.Suo~imo se sa svojom pro{lo{}u, alidefini{imo jasno i nedvosmislenonajbr`i put usvajanja evropskih stan-darda. Poslednjih dana imamo izjaveaustrijskog ministra spoljnih poslovaUUrrssuullee PPllaassnniikk, ~ija zemlja trenutnopredsjedava EU, predsjednika spolj-nopoliti~kog odbora evropskog Par-lamenta BBrrookkaa, predsjednika pos-lani~ke grupe socijaldemokrata MMaarr-ttiinnaa [[uullccaa, biv{eg predsjednikaEvropske komisije @@aakkaa SSaanntteerraa kojisvi, ponovo, isti~u da je dr`avnazajednica najbr`i i najefikasniji putintegracije u evropsku porodicu.Zbog toga pozivam gra|ane CrneGore da vjeruju u ono {to namEvropa poru~uje", ka`e SSrr||aann MMiillii}},funkcioner vode}e opozicioneSocijalisti~ke narodne partije i ~lanparlamentarnogodbora za evropskeintegracije.

Gordana \urovi}

foto

VIJE

STI

Ne smijemo da ugrozimo te{ko postignutu makroekonomsku stabilnost isolidne osnove za br`i dinami~an rast u narednom srednjem roku, ~ekaju}ida druga dr`ava ~lanica odradi sve svoje obaveze vezano za ispunjavanje poli-ti~kih kriterijuma pridru`ivanja /Hag/, obezbijedi politi~ku stabilnost i zavr{islo`ene politi~ke razgovore koje vodi, da bi se mogli vi{e baviti ekonomijom iplaniranjem razvojnih projekata, ka`e dr Gordana \urovi}.

Ona je uvjerena da }e EU, kako je ve} objavljeno, u slu~aju sticanja neza-visnosti Crne Gore odmah aktivirati plan "B" koji zna~i da je sve {to je do sadaispregovarano tokom pregovora SCG i EK kroz mehanizam dvostrukog kolos-jeka biti polazna osnova za konsolidaciju, kao i za brzu finalizaciju Sporazumao stabilizaciji i pridru`ivanju izmedju Crne Gore i EU.

"Crna Gora mo`e biti dobar primjer dinami~ne ekonomske integracije uEU, jer predstavlja mali otvoren ekonomski sistem, bez velikog protekcionizma,sa izvanrednim resursima, kvalifikovanom radnom snagom, visokim nivoom ost-varenih ekonomskih reformi i nivoom privatizacije preko 70%", isti~e \uro-vi}eva.

Tu je, dodaje ona, i direktan pristup i ve}i obim finansijske podr{ke odevropskih fondova i programa za zemlje koje se nalaze na putu pristupa.

"Crna Gora mo`e dobiti vi{e novca jer predstavlja poseban subjekt. Ve}uvo|enjem modela dvostrukog kolosijeka iz CARDS programa sredstva premaCrnoj Gori pove}ana su sa 8% u 2003. na skoro 12% u 2004. godini. Isti slu~ajbi}e i sa pristupom IPA instrumentu od 2007. godine", ka`e \urovi}eva.

\\UURROOVVII]]:: SSAAMMOOSSTTAALLNNAA CCRRNNAA GGOORRAADDOOBBII JJAA VVII[[EE NNOOVVCCAA IIZZ FFOONNDDOOVVAA EEUU

SSuuddbboonnoossnnii iizzbboorr

11E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . Ana l i z a

On isti~e da se ne smijedozvoliti "da zbog bilo ~ijeg imu-niteta ili bje`anja od suo~avanja saodgovorno{}u Crna Gora postanecrna rupa ili geto Evrope".

"Vrijeme je da se otklone sveopstrukcije koje su poslednjih godi-na sistemski i organizovano stvaraneu funkcionisanju dr`avne zajednice.Treba u~initi sve da se vratimoEvropi {to je prije mogu}e i da na{to ozbiljniji na~in uz izgradnju

punog politi~kog i socijalnog kon-senzusa u~estvujemo u promjeni sis-tema vrijenosti (ne vlasti, jer pukapersonalna promjena ne udara ukrucijarne razloge na{eg sada{njegstanja) sa postavljanjem u centarreformi pojedinca i porodice. Idejaevropskih integracija je mnogodublja od pukog popunjavanja pa-pira i pisanja zakona - to je potrebada se druga~ije misli", ocjenjujeMili}.

S druge strane, u kancelarijiVlade Srbije za evropske integracijenijesu ni za zajednicu ni za razdva-janje Crne Gore i Srbije, ve} samoza efikasan sistem.

"Za Crnu Goru i Srbiju najbr`ina~in za priklju~enje Evropskoj unijije da postanu efikasne dr`ave. Da lije rije~ o jednoj ili dvije dr`ave, tonije toliko va`no, va`no je da takvadr`ava posjeduje institucije koje mo-gu na sebe preuzeti obavezu ispun-javanja ugovora koji se zaklju~uje, ikoje }e biti sposobne da usmjeresvoje aktivnosti ka reformi, demo-kratiji, vladavini prava, a time i ~lan-stvu u EU", ka`e profesorka na Fa-kultetu politi~kih nauka u Beogradui {efica kancelarije za evropske inte-gracije dr TTaannjjaa MMii{{~~eevvii}}.

Primje}uju}i da postoje}a dr`a-vna zajednica, stvorena Beogradskimsporazumom 2002. god. nema obil-je`ja efikasne dr`ave, ona podsje}ada je to u oktobru 2004. god. kon-statovala i Evropska komisija dopu{-taju}i nov pristup, tzv. dvostrukikolosjek u integraciji posebno zaSrbiju, posebno za Crnu Goru. "Tajse pristup do sada pokazao kaoveoma dobar, jer je omogu}io da seprecizira {to su ~ije obaveze, ko jeodgovoran za njihovo ostvarenje, dase time dobije pozitivna Studijaizvodljivosti, zapo~nu i vode pre-govori za Sporazum o stabilizaciji ipridru`ivanju. No, ve} nakon potpi-sivanja ovog Sporazuma i sa po-~etkom njegove primjene, mora}e-mo po~eti da razmi{ljamo o novimkoracima - kandidaturi i pregov-orima za ~lanstvo - i tada pristupdvostrukog kolosjeka ne}e vi{e bitiprimijenjiv", upozorava dr Mi{~evi}.

To, prema njenim rije~ima,zna~i da najkasnije do po~etkaprimjene Sporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju i Srbija i Crna Goramoraju imati efikasnu dr`avu.

"Opet, da li jednu ili dvije, pos-matrano iz ugla obaveza premaUniji i nije toliko va`no", isti~eMi{~evi}eva. NN..RR..

Sr|an Mili} ocjenjuje da primjenaevropskih standarda udara u stubovesistema, a da bilo koja kozmeti~kapromjena ne zadire u su{tinu.

"Da li mo`emo govoriti o procesuevropskih integracija bez antidiskrimi-nacionog zakonodavstva ili uz stalneocjene iz EU da je primjena usvojenihzakona u Crnoj Gori na katastrofalnomnivou?

Dr`avna zajednica, uz ispunjenjesvojih obaveza, mo`e o~ekivati parafi-ranje Sporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju ve} za dva mjeseca, a lic-itiranje tipa - ni{ta se ne}e promijenitiu brzini pristupanja EU ukoliko se Crna

Gora na referendumu opredijeli za opciju privatne mikro-dr`ave nije ta~na kakoiz uporedne prakse, tako i zbog imid`a Crne Gore u Evropi", smatra Mili}.

On postavlja pitanje da li mo`emo govoriti o nesmetanom nastavku prego-vora i mogu}oj ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju u svih 25zemalja Evropske unije u situaciji kada vi{e zemalja ~lanica EU vodi sudskesporove u kojima se na direktan na~in pominju vode}i ljudi sada{njeg re`ima uCrnoj Gori.

"EU ne}e u svoje ~lanstvo nikada primiti zemlju koja bi joj bila teret - svete probleme zemlja mora da rije{i sama. Zemlja mora imati imid` ozbiljnog part-nera. ^lanstvo u EU nije premija ve} potvrda zrelosti i sposobnosti zemlje da semo`e suo~iti sa problemima. Niko nema pravo zbog svojih problema sa evrop-skim zakonodavstvom dovoditi Crnu Goru u poziciju taoca. Tako|e, evropskistandardi se moraju primjenjivati i prije potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju jer je to, prije svega, zna~ajan signal investitorima da je zemlja sig-urna za ulaganje. Primjer Slova~ke i njenog premijera Me~ijara (bliskog prijatel-ja gospodina \ukanovi}a) je izuzetno pou~an", tvrdi Mili}, napominju}i da jeSlova~koj trebalo pet godina da se vrati na stanje koje je bila dostigla u ^ehoslo-va~koj i to isklju~ivo iz razloga postojanja jedne Vlade i vlasti koja nije htjela dausvoji antidiskriminaciono zakonodavstvo, da se obra~una sa organizovanimkriminalom i korupcijom, i koja je, na kraju, uspje{no razmontirana tek stvaran-jem naj{ire koalicije demokratskih snaga.

MMMMIIII LLLL IIII]]]]:::: ZZZZEEEEMMMMLLLL JJJJ EEEE KKKKOOOOJJJJEEEE VVVVOOOODDDDEEEESSSSPPPPOOOORRRROOOOVVVVEEEE PPPPRRRROOOOTTTTIIIIVVVV CCCCRRRRNNNNEEEE GGGGOOOORRRREEEEBBBBLLLLOOOOKKKKIIIIRRRRAAAA]]]]EEEE NNNNAAAA[[[[ UUUULLLLAAAAZZZZAAAAKKKK UUUU EEEEUUUU

Sr|an Mili}

foto

VIJE

STI

12E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . I z mog ug l a

ZZaa{{ttoo `̀eelliimm ddaa bbuuddeemmggrraa||aannkkaa EEvvrrooppee??

Gr~ka i Slovenija su balkanskezemlje koje su ve} punopravne~lanice EU. Rumunija i Bugarska suna najboljem putu da to postanu,a i ostale zemlje na Balkanuodmakle su u procesu evropskihintegracija i, prije ili kasnije, bi}esastavni dio jednog evropskog sis-tema. Veliki dio balkanske popu-lacije smatra da je put u Evropskuuniju put ka svjetlijoj budu}nosti,put ka boljem `ivotnom standardu,smanjenju nezaposlenosti i una-pre|enju kvaliteta `ivota. Sa svojimgeografskim polo`ajem i svojomulogom u evropskoj istoriji, Balkannesporno jeste sredi{te Evrope.Budu}nost Balkana je u Evropi.

Ali, evropskih integracija nemabez sna`ne i koordinirane region-alne inicijative. Liberalizacijasaradnje balkanskih zemalja jeprirodna u toku priprema za visokokonkurentsko zapadnoevropsko isvjetsko tr`i{te.

Ja ne pripadam "euroskeptici-ma" koji sumnji~avo gledaju na putka Evropskoj uniji.

^vr{}e veze me|u zemljama,stvaranje jednog tr`ista, bolje infra-strukturno povezivanje, ve}i obim

razmjene, kao i stabilizacija regiona,argumenti su koje isti~em kaova`ne na na{em putu u bolju isvjetliju budu}nost.

Mislim da je strate{ki put na{ezemlje da se integri{e u EU. Osimpristupa najva`nijem tr`i{tu na svi-jetu, su{tinski preduslov predstavljarje{avanje problema razvojadoma}e privrede i stabilnogdemokratskog dru{tva. Tako|e,Crna Gora }e pod okriljem EUrekonstruisati i razviti svoju infra-strukturu a, usvajaju}i evropskipravni i institucionalni okvir,unaprijediti svoj konkurentskipolo`aj - kroz modernizaciju poslo-vanja i upotrebu savremenihtehnologija, kao i pove}anje pro-duktivnosti preduze}a.

Ulazak Crne Gore u EU pred-stavljao bi i uklju~ivanje u stabilnopoliti~ko okru`enje, koje pogodujena{em dru{tvenom i ekonomskomrazvoju, osigurao sigurno i povoljnoposlovno okru`enje, otvorio noverazvojne mogu}nosti u sklopu eko-nomske i monetarne unije. Povolj-nosti ulaska u Evropsku uniju moguse sagledati i na podru~ju poljo-privrede i turizma.

Kao nose}a privredna grana una{oj zemlji, turizam mo`e o~eki-vati velike promjene: pobolj{anjeinfrastrukture, povezivanje na{ihturisti~kih agencija sa partnerima izdrugih zemalja EU, kao i uspostav-ljanje evropskih standarda kvalitetaturisti~kih usluga.

A {ta dobijaju gra|ani ulaskomu Evropsku uniju?

Prije svega, otvaraju se mogu}-nosti obrazovanja i {anse za

zapo{ljenje u zemljama EU. Gra-|anima }e biti omogu}eno slobod-no kretanje na podru~ju dr`ava ~la-nica, bez viza i dodatnih opte-re}enja. Ulaskom u Evropsku uniju,mogu se o~ekivati i promjene upokazateljima `ivotnog standarda,rast bruto nacionalnog proizvoda irealne potro{nje.

Gra|anima se pru`a `ivot bezgranica. @ivot koji zna~i slobodnurazmjenu ideja, dobara, znanja iljudi. @ivot koji podsti~e politi~kudemokratiju, ja~a pravnu dr`avu,suzbija korupciju, stvara otvorenotr`iste i motivi{e gra|ane da rademarljivije, bolje i temeljitije.

Taj `ivot o~ekujem u CrnojGori. @ivot gra|anke Evrope!

Put ka takvom `ivotu je ucrtan.Ali, on nije lako ostvarljiv, ve} jedug i te`ak i ne ostvaruje se prekono}i. Crna Gora treba da pro|ekroz strukturne reforme, koje ne}ebiti bezbolne, ali su nu`ne. Overeforme, koliko su neophodne zafunkcionisanje jedne zemlje u EU,toliko su i su{tinski va`an dio mod-ernizacije.

Sa svojim izuzetnim geograf-skim polo`ajem, obrazovanom rad-nom snagom i voljom gra|ana dabudu dio Evrope, Crna Gora po-kazuje snagu da prebrodi sve iza-zove koji je o~ekuju na putu ulas-ka u EU, kao i samim ~lanstvom uEU. Crna Gora je usredsre|ena nazauzimanje svoga mjesta u Evropi.

AAuuttoorrkkaa jjee BBiilliinngg kkoooorrddiinnaattoorrkkaauu TTeelleekkoomm ggrruuppii CCrrnnee GGoorree.. PPoohhaa-||aallaa jjee IIIIII ggeenneerraacciijjuu [[kkoollee eevvrroopp-sskkiihh iinntteeggrraacciijjaa..

Pi{e: mr Tanja Jankovi}

13E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . P og l e d i

VASS IL IS MARAGOS, [EF ODSJEKA ZA CRNU GORU U ODJEL JENJU ZA ODNOSE SA SRBI JOMI CRNOM GOROM, PR I GENERALNOM DIREKTORATU EVROPSKE KOMIS I J E ZA PRO[IRENJE

Evropska unija i Dr`avna zajedni-ca Srbija i Crna Gora nemajuugovor o saradnji, {to je posljedicaistorijskih procesa iz devedesetihgodina. Trgovinski re`im je jednos-tran (od strane EU), a pregovori oSporazumu o stabilizaciji ipridru`ivanju imaju za cilj daisprave ovaj propust i uspostave~vrstu vezu izme|u Evropske unije iSrbije i Crne Gore, ocijenio jeVVaassssiilliiss MMaarraaggooss, {ef odsjeka zaCrnu Goru u Odjeljenju za odnosesa Srbijom i Crnom Gorom, priGeneralnom direktoratu Evropskekomisije za pro{irenje.

Maragos, pravnik i doktor poli-ti~kih nauka, na sada{nju funkcijudo{ao je u septembru 2005. god.Prije toga je radio u delegacijamaEvropske komisije u Sofiji i Skoplju.

U razgovoru za EIC Bilten,Maragos isti~e da je cilj Sporazumao stabilizaciji i pridru`ivanju stva-ranje platforme za saradnju izme|uEvropske unije i Srbije i Crne Gore.

"Sporazum sadr`i zajedni~keobaveze, kakve su otvaranje tr`i{ta,harmonizacija zakonodavstva istrukturalna uskla|ivanja sa stan-dardima EU - koje pripremaju terenza integraciju u Evropsku uniju.Sposobnost da se pregovara i adek-vatno primijeni Sporazum bi}e testzrelosti za va{u administraciju upogledu daljeg pribli`avanja Evrop-skoj uniji. Pregovori o Sporazumu ostabilizaciji i pridru`ivanju vode sena nivou dr`avne zajednice, kao ina nivou republika. To je ono {to

nazivamo "dvostrukim kolosijekom".Primjena Sporazuma }e tako|e bitiu stilu dvostrukog kolosijeka. Iz togaslijedi da veliki dio odgovornosti zaprimjenu Sporazuma zavisi odcrnogorskih republi~kih organavlasti", nagla{ava Maragos.

Isti~u}i da "svaki korak kojizajedno napravimo u~vr{}uje na{uvezu", on o~ekuje da }e pregovori,ako se nastave ovim tempom beznepredvi|enih prepreka, i ako se

ispune svi uslovi, biti zavr{eni dokraja 2006. godine, kada }e bitipotpisan SSP.

"Pregovorima je postignut zna-~ajan napredak, ali jo{ puno poslao~ekuje obje strane. Postoje oblastiu kojima obaveze zapo~inju ve}stupanjem na snagu Sporazuma. Tuje neophodno preduzeti odlu~nekorake da biste bili spremni zaimplementaciju. Potpisivanjem SSPzapo~inje proces ratifikacije, koji

Vassilis Maragos

PPrraavvnnaa ddrr`̀aavvaa jjee kklljjuu~~nnii uusslloovv zzaavvaa{{ee pprriiddrruu`̀iivvaannjjee EEvvrrooppsskkoojj uunniijjii

mo`e da potraje. SSP je mje{ovitiugovor (obuhvata nadle`nosti EU injenin dr`ava ~lanica), koji morajuratifikovati ne samo Evropski parla-ment ve} i skup{tine zemalja ~lan-ica EU. U me|uvremenu, pitanjatrgovine i ekonomske saradnje bi}eregulisana kroz privremeni spo-razum", obja{njava Maragos.

On dodaje da pristup fondovi-ma Evropske unije nije striktnovezan za SSP.

"Pomo} Evropske unije zavisi,me|utim, od politi~kih ciljeva na{esaradnje, posebno onih koji suzacrtani u Evropskom partnerstvu, aop{ti okvir je isti - proces stabi-lizacije i pridru`ivanja.

Podrazumijeva se da je zemljakoja do|e u situaciju da pregovarao SSP ve} u stanju da ispuni sveobaveze koje on obuhvata. Ukolikoto nije slu~aj, posljedice se mogunegativno odraziti na finansijskupomo} iz EU", upozorava Maragos.

Prema njegovim rije~ima,pomo} EU je ujedno ekonomski ipoliti~ki instrument koji pretpostavl-ja i izvjestan administrativni

kapacitet. "Pristup fondovima nije prob-

lem dogod vi, kao korisnik, znate{ta `elite, u stanju ste da odrediteprioritete i spremni da sprovedetereforme zacrtane u dokumentuEvropskog partnerstva. Postoji ipotreba da se izgrade izvjesnestrukture kroz koje }ete vremenombiti u stanju da preuzmete vi{eodgovornosti u upravljanju ovimfondovima. To je proces koji }e tra-jati par godina - dok svi mehaniz-mi za upravljanje fondovima EU nebudu uspostavljeni unutar crno-gorske administracije (pod nad-zorom Evropske komisije, naravno).Prvi korak u tom pravcu bi}epostavljanje nacionalnog koordina-tora za Pretpristupni instrument,kao i programskih koordinatora usvim resornim ministarstvima idrugim korisni~kim institucijama, sciljem da svi planirani projekti buduu skladu sa zajedni~kim prioriteti-ma. U ovom kontekstu, apsorpcijs-ki kapacitet je od neizmjerneva`nosti", isti~e Maragos.

On nagla{ava da je pristupanje

Evropskoj uniji slo`en proces, kojizahtijeva mobilizaciju resursa nasvim nivoima.

"Kada jedna zemlja `eli da sepriklju~i EU, mora da ula`e u tajcilj, prvo na politi~kom nivou, azatim i na nivou administracije,ekonomije i civilnog dru{tva.Nemogu}e je dosti}i taj cilj ako nepostoji op{ti dru{tveni konsenzus.Osnova za ovaj konsenzus je upra-vo promjena mentaliteta gra|anauop{te (onoga {to mi nazivamocivilnim dru{tom), ali i politi~kih iprivrednih elita. Mora postojati voljakod ljudi da se usredsrijede na vri-jednosti i standarde i izgrade insti-tucije koje }e ih podr`avati. Pravnadr`ava je klju~ni faktor. Neophodnoje imati nezavisno i efikasno sudst-vo. Pred vama je zakonski i admin-istrativni dio posla - zovite gatehni~kim, ako ho}ete. Na tomputu ne postoje pre~ice. Ali, uosnovi ovog zadatka le`i politi~ka ikulturna predanost evropskim vri-jednostima", zaklju~io je Maragos.

NN..RR..

14E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . P og l e d i

DR NICHOLAS WHYTE , D IREKTOR EVROPSKOG PROGRAMA ME\UNARODNE KR IZNE GRUPE

NNaajjvvee}}aa eekkoonnoommsskkaa zzoonnaassvviijjeettaa ~~eekkaa ii nnaa vvaass

Ulazak u Evropsku uniju zna~ida Crna Gora, kao i njenisusjedi, postaje ravnopravan part-ner u najve}oj ekonomskoj zoni

svijeta, ali i dio ukupnog sistemaevropskih vrijednosti. To je najboljigarant budu}e crnogorske stabil-nosti i bezbjednosti, kroz inte-graciju sa susjedima, ocijenio jedr Nicholas Whyte, direktorEvropskog programa Me|unarodnekrizne grupe.

Odgovaraju}i na pitanje kakvaje korist za gra|ane Crne Gore odpotpisivanja Sporazuma o stabi-lizaciji i pridru`ivanju, on je rekaoda je taj sporazum prvi korak ka

~lanstvu u Evropskoj uniji. "Njime se Crna Gora obavezu-

je da uskladi svoje politike izakonodavstvo sa evropskim nor-mama, a Evropska unija da }eCrnoj Gori pomagati u tome.Najva`niji element ugovora jepostepeno uspostavljanje slobodnetrgovinske zone izme|u Crne Gorei EU, kao i sistemski i politi~kidijalog izme|u Vlade Crne Gore ievropskih institucija", kazao jeWhyte.

Nicholas Whyte

15E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . P r e d s t av l j amo

Gra|ani moraju znati{to im sve donosi EU

Integracija u Evropsku uniju je pri-oritet Crne Gore. Da bi se ovajproces osna`io, neophodno je dapostoji visok stepen razumijevanja iprihvatanja samog procesa od stranegra|ana Crne Gore. U cilju ja~anjasvijesti gra|ana o procesu evropskihintegracija, Ministarstvo za ekono-mske odnose sa inostranstvom ievropske integracije (MEOIEI)pripremilo je Komunikacionu strate-giju za informisanje javnosti o proce-su pridru`ivanja Crne Gore Evropskojuniji. Strategija je usvojena u septem-bru 2004. godine, a predstavljapolazni okvir svih aktivnosti koje serazra|uju u godi{njim akcionimplanovima. U julu 2004. godine,Ministarstvo je sa predstavnicimanevladinog sektora potpisalo Memo-randum o saradnji, u cilju ostvariva-nja {to bolje saradnje na promocijiprocesa evropskih integracija, aotpo~elo je i kampanju pod nazivom

''Krenimo''.Komunikaciona strategija }e

gra|anima omogu}iti da se, uz sti-canje neophodnih znanja, aktivnouklju~e u proces pristupanja EU.

Koordinaciju aktivnosti na imple-mentaciji Komunikacione strategijevr{i MEOIEI. Ove se aktivnosti ost-varuju uz saradnju sa VladomRepublike Crne Gore, predstavnicimacivilnog sektora (NVO), socijalnimpartnerima (Savez sindikata, Unijaposlodavaca, Privredna komora) iInstitutom za medije.

U saradnji sa partnerima idonatorima Ministarstvo je odr`aloveliki broj predavanja i okruglihstolova na temu evropskih integraci-ja. Uz podr{ku Fondacije ''KonradAdenauer'' otpo~eo je projekatredovnih razgovora aktera procesaevropskih integracija sa predstavnici-ma medija.

Kao doprinos informisanju gra-|ana o procesu evropskih integracija,Ministarstvo ure|uje i podlistak

"EuroMont", koji se objavljuje uzdnevni list "Vijesti". Ministarstvo jetako|e preduzelo niz djelatnosti naizdavanju knjiga i bro{ura o Evropskojuniji i procesu evropskih integracija.

U toku 2005. godine, porednavedenog, vr{ena je i obukadr`avnih slu`benika za proces evrop-skih integracija.

Akcioni plan za implementacijuKomunikacione strategije za 2006.godinu usvojen je u februaru. Njimeje predvi|en veliki broj aktivnostikoje }e MEOIEI realizovati sa part-nerima i donatorima.

U cilju unapre|enja Komuni-kacione strategije, sredinom majapredstavnici MEOIEI }e prisustvovatisastanku o uspostavljanju komu-nikacione mre`e koju }e sa~injavatipredstavnici vlada zemalja koje imajustatus kandidata za priklju~enje EU,kao i predstavnici zemalja koje supotencijalni kandidati za ~lanstvo.

Na seminaru }e, pored pred-stavnika EK, u~estvovati i predstavni-ci vlada Turske, Hrvatske, Make-donije, Albanije, Bosne i Herce-govine, Srbije, Crne Gore, Bugarske iRumunije.

Cilj ovog sastanka bi}e razmjenaznanja i iskustava o komunikacionimstrategijama. Tako|e }e biti razma-trana mogu}nost podr{ke od straneKomisije za unapre|enje komu-nikacionih strategija ovih dr`ava.

Autoorka je savjetniica u Mii-niistarstvu za ekoonoommske ooddnoose saiinoostranstvoomm ii evrooppske iintergaciije iippoollazniica IIV generaciije [[koolle evroopp-skiihh iintregraciija.

Pi{e: Nada Vojvodi}

K O M U N I K A C I O N A S T R A T E G I J A Z A I N F O R M I S A N J E J A V N O S T I O P R O C E S UP R I D R U @ I V A N J A C R N E G O R E E V R O P S K O J U N I J I

16E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . I z a z ov i u EU

UUnniijjaa jjoo{{ ddaalleekkoooodd nneessmmeettaannooggkkrreettaannjjaa rraaddnniikkaaDa "staru" Evropu i dalje tresestrah da }e im novoprimljene~lanice iz srednje i isto~ne Evrope,osim tr`i{ta interesantnog za jeftinaulaganja, donijeti i glavobolje,pokazuje nespremnost nekada{nje15-orice da u potpunosti otvoresvoje tr`i{te radne snage za gra|ane

10 novih ~lanica. Poljski vodoinsta-lateri, jedan od simbola otporazemalja osniva~a EU prema pot-punom liberalizovanju tr`i{ta radnesnage, zbog bojazni da }e ni`imcijenama svojih usluga ugrozitidoma}e zanatlije, aktuelniji su negopro{log juna. Oni su, kako tvrde

analiti~ari, bili jedan od razlogaodluke gra|ana Francuske daodbace Ustav EU, a sada mogu bitipovod da ve}ina zemalja "stare" EUjo{ najmanje tri godine zadr`i bari-jere za radnike iz novopridru`enih~lanica.

Gra|ani dr`ava koje su se u EUu~lanile u maju 2004. godine (osimKipra i Malte, kao vrlo malihzemalja) ne mogu se slobodnozapo{ljavati u zemljama "starim"~lanicama, koje su odlu~ile da isko-riste pravo da im uskrate tumogu}nost u periodu od sedamgodina po u~lanjenju. Sa izuzetkomVelike Britanije, Irske i {vedske, tedr`ave `ele da izbjegnu priliv radnesnage iz siroma{nijih ~lanica.

Zemlje EU do kraja aprila trebada odlu~e da li }e zadr`ati restrik-cije, ili otvoriti tr`i{te rada novim~lanicama. Nekoliko najuticajnijih~lanica }e makar jo{ tri godinezadr`ati granice za radnike sa isto-ka, {to upu}uje na zaklju~ak da }eodnos prema zemljama koje bi tektrebalo da postanu ~lanice EU bitijo{ stro`i.

Zato iz Vlade Crne Gore, zarazliku od drugih polja saradnje saEU, u ovom pogledu ne `ele da {ireoptimizam.

"Gra|ani Crne Gore i Srbije,kao i svih zemalja koje bi `eljele dapostanu ~lanice Evropske unije, u

N E K E O D N A J U T I C A J N I J I H Z E M A L J A " S T A R E " E V R O P E Z A D R @ A V A J U B A R I J E R E Z AR A D N U S N A G U I Z N O V I H ^ L A N I C A I Z S R E D N J E I I S T O ^ N E E V R O P E

Evropska unija

bli`oj budu}nosti ne treba da ra-~unaju da }e slobodno mo}i datra`e posao na evropskom tr`i{turada. Slobodno u~e{}e u tra`enjuposla, sa aspekta pune mobilnostina tr`i{tu rada, nije dostupno nimnogim zemljama koje su postale~lanice EU 1. maja 2004. godine.Dostizanje ekonomske slobode, usmislu da mo`ete tra`iti posao bilogdje u drugoj zemlji EU, ipak }emalo potrajati, jer imaju i oni svo-jih problema sa stopom neza-poslenosti i nivoom privrednograsta", ocijenila je nedavno, na rad-nom doru~ku sa novinarima, min-istarka za ekonomske odnose sainostranstvom i evropske integracijeGGoorrddaannaa \\uurroovvii}}.

Ona je rekla da je na sastanku

sa predstavnicima EU, po~etkomaprila, u Beogradu, razgovarano odijelu Sporazuma o stabilizaciji ipridru`ivanju koji se odnosi na slo-bodu kretanja radne snage te da }ena{i ljudi koji rade u EU, i obratno,zadr`ati ista prava.

"Oni }e zadr`ati pravo boravkau tim zemljama. Nakon pet godinaboravka, mo}i }e da rade i u nekojdrugoj zemlji EU bez posebnesaglasnosti te zemlje", najavila je\urovi}eva.

Prema Biltenu Evropske unije,do 30. aprila sve stare ~lanice trebada donesu kona~nu odluku, madaima ozbiljnih nagovje{taja da }eneke vlade EU, uklju~uju}i Finsku,[paniju i Portugal, ukinuti sveprepreke za radnike iz novih

zemalja ~lanica. Holandija, Austrija iNjema~ka odlu~ile su da ih zadr`e.Ostale ~lanice EU tek treba dadonesu odluku.

"Na{ cilj je slobodno kretanjesvih radnika unutar EU i neophod-no je planirati unaprijed da bi se toostvarilo", rije~i su komesara zazapo{ljavanje, socijalna pitanja ijednake mogu}nosti u Evropskojkomisiji VVllaaddiimmiirraa [[ppiiddllaa.

Sve stare ~lanice, osim Irske,[vedske i Ujedinjenog Kraljevstva,maja 2004. godine uvele su nanacionalnim nivoima zabranu slo-bodnog kretanja radnika u EU, zaradnike centralne i isto~ne Evropeiz osam novih zemalja EU. Reci-pro~ne zabrane za protok radnesnage u suprotnom pravcu uvele suMa|arska, Poljska i Slovenija.

Izvje{taj od 8. februara jepokazao da su kretanja radne snageiz centralne i isto~ne Evrope kadrugim ~lanicama znatno ni`a odo~ekivanih. Gra|ani novih zemalja~lanica predstavljaju manje odjednog procenta radne populacije usvim zemljama, osim Austrije (1,4%u 2005) i Irske (3,8% u 2005). Irskaje primila srazmjerno najve}i brojradnika i pokazalo se da je prilivnove radne snage doprinio njenomubjedljivom ekonomskom napretku,popunjavaju}i kategorije deficitarnihkadrova i unapre|uju}i kvalitet krozpobolj{anje ponude. NN..RR..

17E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . I z a z ov i u EU

Po propisima EU, slobodno kretanje radne snage i princip jednakog tretmanazna~i da svaki gra|anin EU ima pravo da radi i `ivi u drugoj dr`avi ~lani-ci, bez opasnosti od diskriminacije na osnovu nacionalnosti. Slobodno kretan-je osoba jedna je od osnovnih sloboda garantovanih zakonima Zajednice. Toje vjerovatno najva`nije pravo u okviru privatnog prava, i jedno od klju~nihelemenata evropskog gra|anstva.

Za radnike, ova sloboda postoji od osnivanja Evropske zajednice 1957.godine. Zasniva se na ~lanu 39. Ugovora o Evropskoj zajednici i predvi|a:pravo na tra`enje posla u drugoj dr`avi ~lanici, pravo na rad u drugoj dr`avi~lanici, pravo na boravak u drugoj zemlji u tu svrhu, pravo da tamo ostane,pravo na jednak tretman po pitanju zapo{ljavanja, radnih uslova i drugih ben-eficija koje poma`u integraciju radnika u zemlji doma}inu.

Pravila Zajednice o slobodnom kretanju radne snage odnose se i na zeml-je ~lanice Evropske ekonomske zone (EEA) - Island, Lihten{tajn i Norve{ku.

^lan 39 odnosi se na takozvane "radnike migrante", tj. dr`avljane jednezemlje ~lanice koji napu{taju svoju mati~nu dr`avu da bi radili u drugoj dr`avi~lanici. To zna~i da se ne odnosi na radnike koji nikada nijesu napustili svojumati~nu zemlju, ali je primjenljiv na one koji se vra}aju u svoju mati~nu zemljunakon {to su iskoristili pravo na slobodno kretanje.

^lan se primjenjuje na radnike, ali ne i na samozaposlene osobe, studente,penzionisane ili radno neaktive osobe. Evropski sud pravde radnika defini{e kaoosobu koja obavlja stvarne i efektivne zadatke pod ne~ijim upravljanjem, i zato je pla}ena.

Prema presudama Evropskog suda pravde, ~lan 39 se tako|e odnosi naprofesionalne sportiste.

Izvjesna prava primjenjiva su i na ~lanove porodice radnika. Oni imajupravo da `ive sa zaposlenom osobom u dr`avi primateljici, kao i pravo na jed-nak tretman u oblasti obrazovanja i socijalnih beneficija. Neki ~lanovi porodiceimaju i pravo na rad u toj zemlji. Ograni~enja ovog prava u vezi su s pitanji-ma javne sigurnosti, javne politike i zdravstva.

SSLLOOBBOODDAA UUSSTTAANNOOVVLLJJEENNAA PPRRIIJJEE SSKKOORROO 5500 GGOODDIINNAA

Vladimir [pidla

18E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Evropski ekonomski i socijalni komitetje savjetodavni organ Evropske unije,koji okuplja predstavnike razli~itihinteresnih grupa unutar civilnog dru{tva isvojim studijama, preporukama i savjeti-ma poma`e rad institucija - SavjetaEvropske unije, Evropskog parlamenta iEvropske komisije. Dok bauk "demo-kratskog deficita" kru`i Evropom, EESKpredstavlja instituciju od neuporedivogzna~aja za saradnju izme|u donosiocaodluka u EU i civilnog dru{tva. Evropskiekonomski i socijalni komitet osnovan jejo{ 1957. godine. Ugovorom iz Rima ovajje komitet ustanovljen kao mehanizamkojim bi se interesne grupe civilnogdru{tva uklju~ile u izgradnju zajedni~kogtr`i{ta i uspostavila komunikacija izme|uekonomskih i dru{tvenih aktera EU iinstitucija EU. Komisija, Savjet EU iParlament EU obavezni su da konsultujuKomitet pri dono{enju odluka u oblastiekonomske i socijalne politike. S drugestrane, Komitet je slobodan da na sop-stvenu inicijativu daje prijedloge u vezi sasvim drugim pitanjima koje smatra rele-vantnim.

EESK ima 317 ~lanova iz svih dr`avaEU, a broj predstavnika po dr`avi ~laniciodre|uje se srazmjerno broju stanovnika.^lanovi zastupaju interese razli~itih sekto-ra civilnog dru{tva, koji se unutar Ko-miteta dijele u 3 grupe: Poslodavci, Za-posleni i Razno. Prva grupa okuplja pred-stavnike privatnih i dru{tvenih kompanija,malih i srednjih preduze}a, privrednihudru`enja, banaka i zemljoradnje. U dru-goj grupi nalaze se predstavnici sindikata,dok posljednja grupa okuplja razli~iteinterese, od nevladinih organizacija izagovornika za{tite `ivotne sredine doasocijacija potro{a~a i akademskihustanova. ^lanove predla`u nacionalnevlade, a postavlja ih Savjet EU na man-

dat od ~etiri godine. Svake dvije godineEESK bira upravni odbor, koji broji 37~lanova. Od oktobra 2004, Komitetompredsjedava Anne-Marie Sigmund izAustrije, biv{a predsjednica Austrijskeunije slobodnih profesija.

Komitet se sastaje na plenarnoj sjed-nici, koja se odr`ava jednom godi{nje. Ume|uvremenu, radne grupe unutarKomiteta odr`avaju stalnu komunikacijusa ekonomskim i socijalnim savjetima nanacionalnom nivou, prikupljaju}i infor-macije i organizuju}i zajedni~ke diskusije.EESK je razvio i aktivnu saradnju saekonomskim i socijalnim udru`enjima {i-rom svijeta, koje okuplja svake dvije go-dine, na zajedni~kom sastanku me|una-rodnog karaktera.

Komitet je podijeljen u {est sekcija,koje se bave razli~itim oblastimaekonomskog i dru{tvenog `ivota. U prvuoblast spadaju zemljoradnja, ruralni razvoji za{tita `ivotne sredine (tzv. NAT grupa),zatim ekonomska i monetarna unija iekonomska i dru{tvena kohezija (ECO),politika zapo{ljavanja, socijalna pitanja igra|anska pitanja (SOC), zajedni~kotr`i{te, proizvodnja i potro{a~ko dru{tvo(INT), transport, energija, infrastruktura iinformaciono dru{tvo (TEN) i spoljniposlovi (REX). U okviru ove posljednjeoblasti postoje delegacije za razli~iteregione od interesa za EU, me|u kojimaje i kontakt grupa za zapadni Balkan.Zadatak ove kontakt grupe je da odr`avai razvija odnose za civilnim dru{tvom iekonomskim i socijalnim savjetima u re-gionu, poma`u}i im da uspostave odnosesa institucijama EU i u~estvuju u procesustabilizacije i pridru`ivanja. Nedavno je uorganizaciji ove radne grupe odr`an prviForum civilnog dru{tva zemalja zapadnogBalkana.

Dva puta godi{nje Evropski ekonom-ski i socijalni savjet objavljuje konkurs zaobavljanje pripravni~kog sta`a u trajanjuod pet mjeseci. Konkurs za period febru-ar-jul 2007. godine objavljen je po~et-kom aprila, a svi detalji oko prijavljivanjanalaze se na:wwwwww..eesscc..eeuu..iinntt//ttggjj//ttrraaiinneeeess//iinnddeexx__eenn..aasspp..

Veb-adresa Ekonomskog i socijalnogkomiteta je wwwwww..eesscc..eeuu..iinntt..

VVeerraa [[]]EEPPAANNOOVVII]]

Evropski ekonomski i socijalni komitetPREDSTAVLJAMO INSTITUCIJE EU NEVLADINE ORGANIZACIJE

U EVROPSKOJ UNIJI

Socijalna platforma je evropski savez 40predstavnika evropskih federacija imre`a nevladinih organizacija koje rade naizgradnji inkluzivnog dru{tva i promocijisocijalne dimenzije u EU. ^lanovi Socijalneplatforme predstavljaju na hiljade orga-nizacija, asocijacija i dobrovoljnih grupa nalokalnom, regionalnom, nacionalnom i ev-ropskom nivou zastupaju}i interese {irokogspektra civilnog dru{tva. U njih spadajuorganizacije koje se bave pravima `ena,starijih osoba, lica sa invaliditetom, neza-poslenih, osiroma{enih, LGBT populacije,mladih, djece i porodica, kao i organizaci-je koje sprovode kampanje u oblasti soci-jalne pravde, prava besku}nika, do`ivotnogusavr{avanja, zdravlja i protiv rasizma.

Platforma je nastala 1995. godine,nakon poziva Evropske komisije nevladin-im organizacijama da se uklju~e u dijalogo socijalnoj politici EU. Njen zadatak je dakanali{e zahtjeve civilnog dru{tva iz ~itaveEvrope, stvaraju}i ~vrstu osnovu za djelo-vanje na institucije EU. S druge strane,Socijalna platforma prikuplja i proslije|ujepodatke o aktivnostima i politikama EUblagovremeno informi{u}i svoje ~lanove nanacionalnom nivou.

Politi~ka aktivnost Socijalne platformeodvija se kroz tematske Radne grupe, gdjese ~lanovi sastaju da razmijene mi{ljenja idogovore zajedni~ke strategije i stavoveSocijalne platforme. U okviru SP postojedvije stalne Radne grupe: RG Socijalnapolitika i RG Osnovna prava i nediskrimi-nacija, kao i dvije neformalne radne grupekoje se bave socijalnom za{titom i socijal-nim pravima imigranata. Aktivnosti i kam-panje Socijalne platforme organizovane suod strane Koordinacione grupe i Upravnogkomiteta koji nadgleda rad svake odgrupa. Upravo je u toku kampanja kojomse zahtijeva da se pravila socijalne za{titepreciziraju unutar EU zakonodavstva i timepro{ire sa nacionalnog na evropski nivo.

Socijalna platforma se sna`no zala`eza pro{irenje Evropske unije kao na~inaja~anja socijalne politike i za{tite {iromEvrope. U tu svrhu, SP poma`e svojim~lanovima da razviju saradni~ke mre`e vangranica EU, podr`avaju}i razvoj civilnogdru{tva u zemljama kandidatima i poten-cijalnim kandidatima. Kao jedan od vido-va pru`anja podr{ke, SP organizuje zajed-ni~ke posjete tokom kojih se izgra|ujukontakti i saradnja.

WWeebbssiittee:: wwwwww..ssoocciiaallppllaattffoorrmm..oorrgg KKoonnttaakktt:: ee-mmaaiill::rroosshhaann..ddiippuuppppoo@ssoocciiaallppllaattffoorrmm..oorrgg

Sa konferencije ESSK o Lisabonskoj strategiji

19E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . Ak t i vno s t i NVO-aa

Evropski ekonomski i socijalni komitetorganizovao je prvi Forum civilnogdru{tva zemalja zapadnog Balkana koji jeokupio blizu 200 u~esnika, uklju~uju}ipredstavnike organizacija civilnog dru{tvazemalja zapadnog Balkana, EESK, evrop-skih i me|unarodnih dru{tveno-profesion-alnih organizacija, evropskih NVO,ekonomskih i socijalnih savjeta, institucijaEU i me|unarodnih organizacija. Odr`a-vanje Foruma pokazalo je spremnostu~esnika civilnog dru{tva da se okupe,nezavisno od granica, kako bi razmotrilimogu}nost za bolju zajedni~ku budu}nost.U~esnici su naglasili koliko je va`no da EUi vlade dr`ava iz regiona ~uju glas civilnogdru{tva zemalja zapadnog Balkana.

Na Forumu je razmatrana trenutna

situacija, potrebe i budu}nost civilnogdru{tva u ovom regionu, kao i mogu}nostiza dalji razvoj socijalnog dijaloga i saradnjeizme|u civilnog dru{tva, nacionalnih vlada iinstitucija EU. U~esnici foruma su istakli daje razvoj socijalnog dijaloga jedan odklju~nih elemenata izgradnje stabilnihdemokratskih dr`ava i da bi vlade dr`avazapadnog Balkana trebale mnogo ozbiljnijeda shvate neophodnost saradnje sa civilnimdru{tvom u cilju postizanja stvarnih reformi.Forum je uputio poziv EU da omogu}iorganizacijama civilnog dru{tva aktivnijeu~e{}e u procesu evropskih integracija krozuspostavljanje zajedni~kih radnih grupacivilnog dru{tva u okviru Sporazuma o sta-bilizaciji i pridru`ivanju, kao i da izdvojiposebna sredstva za projekte civilnogdru{tva u okviru novog plana finansijskepomo}i zemljama u procesu pristupanjaEU. Radi bolje i efikasnije saradnje izme|uEU i zemalja zapadnog Balkana, u~esnici suapelovali na EU da pojednostavi vizni re`imprema ovom regionu.

Predstavnici EESK nastavi}e dasara|uju sa civilnim dru{tvom u regionukroz osnivanje zajedni~kih konsultativnihgrupa, najprije sa Hrvatskom, a onda i saostalim zemljama kandidatima. Radi bolje

razmjene informacija i iskustava, EESK }e,u saradnji sa doma}im organizacijama,uskoro zapo~eti i izradu detaljne studijecivilnog dru{tva u regionu. Sljede}i Forumcivilnog dru{tva zapadnog Balkana planiranje najkasnije do 2008. godine.

Iz Crne Gore na Forumu su u~estvo-vali: DDaalliibboorrkkaa UUlljjaarreevvii}}, izvr{na direktorkaCentra za gra|ansko obrazovanje, SStteevvooMMuukk, izvr{ni direktor Centra za razvoj nev-ladinih organizacija, LLjjiilljjaannaa RRaaii~~eevvii}}, iz-vr{na direktorka Sigurne `enske ku}e, zatimDDaanniilloo PPooppoovvii}}, predsjednik Saveza samo-stalnih sindikata, JJaassmmiinnaa AAnn||eellii}}-TTaattaarr,{efica odjeljenja za me|unarodnu saradnjuSSSCG, PPrreeddrraagg MMiittrroovvii}}, predsjednik Unijeposlodavaca, BBuuddiimmiirr RRaaii~~kkoovvii}}, generalnisekretar Unije poslodavaca, i IIlliijjaa KKrraa~~kkoovvii},generalni sekretar Ekonomsko-socijalnogsavjeta Crne Gore. VV..[[..

Pojednostavite vizni re`imU B R I S E L U O R G A N I Z O V A N P R V I F O R U M C I V I L N O G D R U [ T V A Z E M A L J AZ A P A D N O G B A L K A N A

Sa foruma

Centar za razvoj nevladinih organizaci-ja (CRNVO), u saradnji sa Minis-tarstvom za ekonomske odnose sa inos-transtvom i evropske integracije i Ev-ropskim pokretom u Crnoj Gori, 15. apri-la ove godine po~eo je realizaciju progra-ma obuke trenera za upravljanje projekti-ma, koji finansira Evropska unija.

Cilj projekta je pobolj{anje infor-misanosti i unapre|enje znanja i vje{tinanevladinih organizacija, lokalne i dr`a-vne uprave u pogledu pristupa fondovi-ma EU u upravljanja projektima kojefinansira EU.

Polaznici programa obuke su trenerii konsultanti CRNVO-a, zapo{ljeni uMinistarstvu za ekonomske odnose sainostranstvom i evropske integracije i~lanovi Evropskog pokreta u Crnoj Gori.

Polaznici }e pro}i tri modula obuke,na kojima }e se upoznati sa fondovimakoji su dostupni nevladinim organizacija-ma, dr`avnoj i lokalnoj upravi, zatim seg-mentima procesa realizacije projekata kojise finansiraju iz EU fondova, kriterijumi-ma za odabir projekata, upravljanjemfinansijama i metodologijom rada trenera.

Nakon realizovane obuke, treneri }eprenositi svoja znanja slu`benicimadr`avne i lokalne uprave, ~lanovimanevladinih organizacija, a sve u cilju bol-jeg kori{}enja fondova EU dostupnihzemljama koje su u procesu evropskihintegracija.

Zahvaljuju}i podr{ci Fondacije In-stitut za otvoreno dru{tvo - Predstavni{tvoCrna Gora, za realizaciju ovog projektaobezbije|eno je 10.776. 46 eura.

CCRRNNVVOO oobbuu~~aavvaa ttrreenneerree

JJeessttrraabb uu PPlljjeevvlljjiimmaa

Uorganizaciji Evropskog pokreta uCrnoj Gori i NVO Centar za razvojPljevalja ambasador Republike ~e{ke uSCG IIvvaann JJeessttrraabb posjetio je Pljevlja.Jestrab se 19. aprila sreo sa pred-stavnicima lokalne samouprave, priv-rednicima i predstavnicima nevladinihorganizacija, koji su ga detaljno upoz-nali sa ekonomskim, kulturnim iop{tedru{tvenim prilikama u Pljevljima.

Tom prilikom je u velikoj saliCentra za sport i rekreaciju u Pljevljimaambasador Jestrab odr`ao predavanjena temu ''Evropska unija i iskustva^e{ke Republike u pridru`ivanju EU''.

DDDDiiiinnnnssssttttbbbbiiiirrrr ggggoooosssstttt CCCCEEEEDDDDEEEEMMMM--aaaa

Predsjednik ^e{kog Savjeta zame|unarodne odnose i biv{i min-istar spoljnih poslova ~e{ke RepublikeJJiirr`̀ii DDiinnssttbbiirr, u okviru radne posjeteCrnoj Gori posjetio je CEDEM, gdje jerazgovarao sa predstavnicima NVO sek-tora. ^lanovi ~e{ke delegacije bili suJJiirr`̀iinnaa DDiinnzzbbiirroovvaa, SSttaanniissllaavv SSttaahh i JJaannaaKK.. [[iinnddeellkkoovvaa. Na sastanku je dogov-orena dalja saradnja ~e{kog Centra zasaradnju sa Srbijom, Crnom Gorom iBiH i crnogorskih NVO koje su izrazileinteres za u~e{}e u programu evropskihintegracija putem razmjene iskustava idrugih oblika saradnje.

20E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

MM..AA.. IINN AADDVVAANNCCEEDDEEUURROOPPEEAANN AANNDD IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL SSTTUUDDIIEESS,,IISSTTAANNBBUULL,, TTUURRKKEEYYDDeeaaddlliinnee:: JJuullyy 3311tthh,, 22000066The Institut Europoen des Hautes etu-des Internationales (I.E.H.E.I.) offers aone-year interdisciplinary graduateprogramme in European Studies andInternational Relations, leading to the"M.A. in European and InternationalStudies", awarded in cooperation withthe University Bahoesehir in Istanbul.The programme includes the follow-ing modules:* International Relations * European Integration * Democracy and Society * Federalism. The programme includes semestersin Istanbul, Nice and Berlin.The Institute accepts applications ofuniversity graduates from all coun-tries and disciplines (B.A. level).Active knowledge of French andEnglish languages is a requirement. WWeebbssiittee:: hhttttpp::////wwwwww..iieehheeii..oorrgg

IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL MMAASSTTEERR''SS SSCCHHOOLLAARRSSHHIIPP,, UUNNIIVVEERRSSIITTAATT BBEERRNN,,SSWWIITTZZEERRLLAANNDDThe Universität Bern has decided togrant international students Masterexcellence scholarships for the aca-demic year 2006/07. A financialsupport of 1600 CHF/month for theentire duration of the Master pro-gram is offered.Students must have graduated froma university with at least a BachelorDegree.Cadidate files are due before May15, 2006 at the following address:Universität Bern,Internationale Beziehungen,Hochschulstrasse 4,CH-3012 Bern.WWeebbssiittee:: hhttttpp::////wwwwww..iinntt..uunniibbee..cchh

MMAA IINN IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL AANNDD EEUURROOPPEEAANN SSTTUUDDIIEESS,, HHUUNNGGAARRYY The Institute for Social andEuropean Studies (ISES), in collabo-ration withthe Corvinus University, Budapest,provides students with the opportu-nity toobtain theoretical and practicalknowledge in the fields of interna-tional relations, economics, political

science, history and sociology. Alimited number of tuition scholar-ships may be available for the mostoutstanding and needy applicants. CCoonnttaacctt ppeerrssoonn:: IIssttvváánn BBaarriisskkaa,,ppoossttmmaasstteerr@iisseess-kkoosszzeegg..tt-oonnlliinnee..hhuu

AALLPPBBAACCHH SSUUMMMMEERR SSCCHHOOOOLL OONN EEUURROOPPEEAANNIINNTTEEGGRRAATTIIOONN 22000066,,AAUUSSTTRRIIAAAAuugguusstt 1177 - SSeepptteemmbbeerr 11,, 22000066DDeeaaddlliinnee:: 1122 MMaayy 22000066Open to senior students and younggraduates of law, economics as wellas of other social and political sci-ences.The chief objective of this intensiveSummer School is to provide seniorstudents and young graduates oflaw, economics as well as of othersocial and political sciences, anintensive basic course on the law,economics and politics of Europeanintegration. In addition to the lec-tures given by distinguished teach-ers of European Community and

U OVOM BROJU PREPORU^UJEMO:

21E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

Union Law, high-ranking officials ofEU institutions, the AustrianGovernment, the Austrian Parlia-ment, and of organisations andsocio-economic interest groupsrepresentative of a broad spectrumof civil society will also informallyparticipate in classes of the SummerSchool from time to time, talkingabout their own professional expe-rience, answering questions andcontributing to discussions.FFoorr ffuurrtthheerr IInnffoorrmmaattiioonn ccoonnttaacctt::FFrraannzz MMaaiilleerr,, ssttiippeennddiiuumm@aallppbbaacchh..oorrgg WWeebbssiittee:: wwwwww..aallppbbaacchh..oorrgg//EEnngglliisshh//SSuummmmeerr%%2200sscchhooooll..hhttmm

EEUURROOPPEEAANN SSUUMMMMEERRSSCCHHOOOOLL 22000066,, PPRRAAGGUUEE,,CCZZEECCHH RREEPPUUBBLLIICCJJuullyy 88 - JJuullyy 1188,, 22000066AApppplliiccaattiioonn ddeeaaddlliinnee:: AApprriill 3300,,22000066EUROPEUM Institute for EuropeanPolicy associated with the JeanMonnet Centre of Excellence inEuropean Studies at the Faculty ofSocial Sciences of Charles Universityhas launched a summer school todiscuss economic, political and so-cial challenges the new EU mem-bers from Central Europe are facing.If you are an undergraduate/gradu-

ate student of European studies,political science, international rela-tions, economics, sociology, hu-manities or journalism interested inthe region of Central Europe and inthe current and future develop-ments of the European Union - thisSummer School is just for you!EE-mmaaiill:: eessss22000066@eeuurrooppeeuumm..oorrgg

CCHHAANNGGIINNGG CCUULLTTUURREESS::EEUURROOPPEEAANN PPEERRSSPPEECCTTIIVVEESS,, GGHHEENNTT,, BBEELLGGIIUUMMNNoovveemmbbeerr 1155 - 1177,, 22000066DDeeaaddlliinnee:: JJuunnee 1155,, 22000066The conference 'Changing Cultures:European Perspectives' aims at pro-viding social scientists who studythese and related issues withinEurope, with a forum for discussionand exchange. It is an internationalgathering for the sociological com-

munity, but one which is also opento contributions from related disci-plines.We welcome papers that address arange of conceptual, methodologi-cal and empirical issues. Sessionshave already been planned on thefuture of cultural theory and quali-tative and quantitative methodswithin the sociology of culture, oncultural memory & collective iden-tity, on measurement issues, on artand cultural participation, on valuechange within Europe, on ethnicminorities & multicultural society,on cultural industries, on cross-cul-tural & comparative research, ondaily cultures & life styles and oncultural globalization. We also welcome individual papersthat focus other issues related to themain conference theme and pro-posals for a thematic session, work-shop or round table.The deadline for proposals is June15, 2006. Acceptance will be noti-fied by September 1st. Submissionsare to be made online at the con-ference website. Authors are askedto submit a short (400 word)abstract. Authors may modify theirsubmission online until October 1,2006. Abstracts must be sufficientlydetailed so as to allow the programcommittee to judge the merits ofthe paper, including a description ofthe topic to be studied, the theoret-ical focus, the data and researchmethods, and the expected findings. WWeebbssiittee:: hhttttpp::////wwwwww..eessaaccuullttuurree..bbee

22E IC b i l t en N o 7

ap r i l 2 0 0 6 . Og l a s

EIC Bilten je elektronski ~asopis koji izlazi u sklopu EIC programa, a uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert.Izdava~ je Centar za gra|ansko obrazovanje.

EIC bilten je zaveden u evidenciji medija Ministarstva kulture i medija pod rednim brojem 578. Urednik: Ne|eljko Rudovi}; Ure|iva~ki kolegijum: Vera [}epanovi}, Daliborka Uljarevi}; Tehni~ki urednik: Bla`o Crvenica

Lektura: Sanja Miju{kovi}; Lektura engleske verzije: Maja Mugo{a; Prevod: Vera [}epanovi}Njego{eva 36 / I Tel / fax: 081 / 665 - 112, 665 - 327 E-mmail : eicbilten@cg.yu

EIC Bilten mo`ete preuzeti na www.cgo.cg.yu

CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee ((CCGGOO)),, CCeennttaarr zzaa rraazzvvoojj nneevvllaaddiinniihh oorrggaanniizzaacciijjaa ((CCRRNNVVOO)) i EEvvrrooppsskkii ppookkrreettuu CCrrnnoojj GGoorrii ((EEPPuuCCGG)) uz podr{ku KKrraalljjeevvsskkee NNoorrvvee{{kkee aammbbaassaaddee uu SSrrbbiijjii ii CCrrnnoojj GGoorrii, raspisuju

OOGGLLAASSzzaa uu~~eessnniikkee

SSTTUUDDIIJJSSKKEE PPOOSSJJEETTEE EEUUStudijska posjeta je dio programa "Nau~i o EU li~no", a uklju~uje vi{ednevni boravak u Briselu kao sjedi{tu

glavnih institucija EU. Tokom tog boravka, u~esnici programa }e biti u mogu}nosti da posjete glavne institucijeEU i da kroz sastanke sa predstavnicima tih institucija bolje upoznaju na~ine organizacije, funkcionisanja i proce-sa dono{enja odluka ovih institucija, ali i EU u cjelini.

Cilj ovog programa je da se pru`i prilika gra|anima Crne Gore, koji su ve} stekli odre|ena znanja o evrop-skim integracijama, da ista dalje unaprijede kroz prakti~no iskustvo, kao i da ostvare zna~ajne kontakte za nji-hov dalji rad i usavr{avanje.

Pravo u~e{}a imaju kandidati ~iji su prioritet razvijanje ste~enih znanja u pomenutim oblastima i doprinosafirmaciji ideja, zna~enja i standarda evropskih integracija u Crnoj Gori. Kandidati su dobrodo{li bez obzira nagodine, pol, nacionalnost, vjeru ili uvjerenja, uz naznaku da prednost imaju oni koji pokazuju visok stependru{tvenog aktivizma u vladinom, nevladinom, partijskom, sindikalnom, privrednom, nau~nom, kulturnom, medi-jskom i studentskom okviru.

Kompletne tro{kove studijske posjete Kraljevska Norve{ka ambasada u SCG, CGO, EPuCG i CRNVO.Prijave sa kra}om biografijom i motivacionim pismom slati najkasnije do 11. maja 2006, na kontakt adresu:

CCeennttaarr zzaa ggrraa||aannsskkoo oobbrraazzoovvaannjjee((zzaa ""SSttuuddiijjsskkuu ppoossjjeettuu EEUU""))

NNjjeeggoo{{eevvaa 3366,, 8811 000000 PPooddggoorriiccaaiillii nnaa ffaaxx:: 008811 // 666655 111122 iillii nnaa ee-mmaaiill:: ccggoo@ccgg..yyuu

CCGGOO - Centar za gra|ansko obrazovanje je nevladina organizacija posve}ena alternativnom obrazovanju uoblasti demokratije, gra|anskog dru{tva, ljudskih prava i evropskih integracija.

CCRRNNVVOO - Centar za razvoj nevladinih organizacija pru`a podr{ku razvoju nevladinih organizacija u CrnojGori i doprinosi stvaranju adekvatnog okvira za u~e{}e gra|ana i nevladinih organizacija u pitanjima javne poli-tike i razvoju civilnog drustva.

EEPPuuCCGG - Evropski pokret u Crnoj Gori je nevladina organizacija koja se bavi promovisanjem evropskih vri-jednosti, standarda i principa u Crnoj Gori.