Poštovani,čitatelji pišu jako lijepe komentare na Vaše kolumne pa se nadam da ćete i meni uspjeti pomoći.Naime, imam sina u prvom razredu srednje škole. Uvijek je u osnovnoj bio odlikaš i nije imao poteškoća u školi, no u srednjoj je postao druga osoba. Iako još uvijek ima dobre ocjene, ponašanje mu se promijenilo. Puca po šavovima, bezvoljan je, u razredu ga učenici ne prihvaćaju, postaje agresivan, a često se povlači u sebe. U jednom navratu mi je školska psihologica rekla da je inteligentan, ali da treba usvojiti vještine emocionalne inteligencije. Zanima me što je točno to i može li se naučiti ili mogu li mu ja pomoći (iako puno radim i svjesna sam da mu ne posvećujem dovoljno vremena)?Dragica K. (43), ZagrebOdgovor prof. Borisa BlažinićaPoštovana,stanje gospodarstva, brzina života i druge okolnosti zahtijevaju da radite više i dulje nego prije te Vam ostaje sve manje vremena za ono najvrednije - djecu.

Istraživanja pokazuju da su danas djeca sve više pod većim stresom:

deprimirana - visoka očekivanja (moraš biti najbolji...), frustrirana - sve veća kompeticija (samo najbolji uspijevaju...), nervoznija - pritisak preopširnog gradiva (sve je važno…),agresivnija - utjecaj vršnjaka (moraš se uklopiti...), zbunjenija - nužnost prilagodbe različitim stilovima nastavnika (moraš biti prilagodljiv...), otuđenija - stil života (moraš pratiti trendove...).Danas se mnoštvo ljudi pita kako uspješno odgajati djecu? Koje vrijednosti im usaditi? Kako ih pripremiti na život? Zar ne bi bilo divno imati „upute za upotrebu“ koje garantiraju uspjeh?Što nam garantira uspjeh u školi? Je li to formalno obrazovanje? Inteligencija? Brojna istraživanja su pokazala da je kvocijentom inteligencije, u najboljem slučaju, određeno 20 posto uspjeha u životu. Ono što čini preostalih 80 posto je upravo emocionalna inteligencija! To su umijeća upravljanja samim sobom i umijeća uspješne suradnje s drugima. One su nužne i odskočna daska za uspjeh u životu, no nažalost, ne uče se u školi. Istraživanja su pokazala kako je važno usvojiti te vještine što ranije jer učenici s visokom emocionalnom inteligencijom postižu bolji uspjeh u školi, lakše pronalaze posao, zadržavaju ga i postižu bolje uspjehe u njemu. Bolje uspijevaju u različitim područjima svog života –uspješniji su, zadovoljniji i sretniji.Ukoliko želite da Vaše dijete: o (p)ostane samopouzdanije, uspješnije i zadovoljnije u životuo bude motiviranije, ustrajnije i efikasnijeo zna kako zadobiti poštovanje i naklonost drugiho zna kako se verbalno obraniti i zauzeti za sebeo odoli pritisku vršnjaka i nauči kako reći „ne“o utvrdi svoje potencijale, sposobnosti i osobne kvalitete…tada ga usmjerite na razvijanje vještina emocionalne inteligencije koje se obuhvaćaju:1. Samosvijest – uključuje poznavanje osobnih unutarnjih stanja, emocija,

vrlina, nadarenosti, samopouzdanje2. Samosvladavanje – u kojoj mjeri smo sposobni kontrolirati i usmjeravati

vlastite nagone, potencijale i strahove te koliko se uspješno možemo prilagoditi zbivanjima oko nas

3. Motiviranost – opisuje u kojoj mjeri pokazujemo optimizam, inicijativu, težnju za postignućem i predanost ciljevima

4. Empatija – uključuje svijest o tome koliko dobro možemo razumjeti emocije, potrebe i interese drugih ljudi

5. Društvena umijeća – uključuje sposobnosti stvaranja željenih reakcija kod drugih (poput suradnje, timskog rada, utjecajnosti, stvaranje povezanosti i sl.)

Kao što je vidljivo, emocionalna inteligencija obuhvaća niz vještina i sposobnosti i, nažalost, Vam ne mogu dati konkretne upute što da učinite u samo jednom odgovoru. Ono što mogu jest preporučiti Vam Success Academy  S.U.P.E.R. 5 (za sva dodatna pitanja možete se javiti voditeljici projekta na mail: ana.celjak@iq-institut.hr ), jedinstven i hvalevrijedan program koji se provodi u nekim zagrebačkim srednjim školama, a bavi se upravom razvojem emocionalne inteligencije kod učenika srednjih škola. Učenici već od prvog razreda usvajaju alate i tehnike kojima se razvija njihova emocionalna inteligencija, odnosno usvajanje vještina na koji način se izboriti za svoje ideje i prezentirati ih drugima, brže i efikasnije rješavati probleme, samopouzdanije provoditi odluke, motivirati se i biti discipliraniji…Dobra vijest je da se emocionalna inteligencija može naučiti, stoga usmjerite svoje dijete u usvajanje vještina emocionalne inteligencije! Uspjeh mu je zajamčen!

Zašto su neki jednostavno OMILJENI u društvu?07 Kolovoz 2012

Ponekad se teško snalazimo u novom društvu, ne znamo kako započeti

temu i neugodno nam je komunicirati…

Slaboj snalažljivosti u takvim situacijama uzrok je loša socijalna

inteligencija koja nam otežava interakciju s okolinom, što nam također

može odmoći u sklapanju novih poslova, poznanstava ili tek ostanemo u

sjećanju kao „čudaci“.

Znati što treba učiniti i kako komunicirati s drugima u socijalnom kontekstu

je zapravo najjednostavnije objašnjenje socijalne inteligencije. Biti

socijalno inteligentan znači umijeće komuniciranja s drugim ljudima. Šale,

razgovori, snalaženje..

„Oni su omiljeni u društvu, barataju šalama, obaraju s nogu svojim

pričama, na sve imaju odgovor i nema toga pred čime će im biti

neugodno. Svi ih vole, nikada se ne svađaju jer sve okrenu na

pozitivu. Oni su, prije svega, vlasnici visoke socijalne inteligencije.“

Sličnosti i razlike s EQ (emocionalnom inteligencijom)

Ova inteligencija je usko povezana s emocionalnom inteligencijom.

Međutim, na socijalnu inteligenciju se gleda kao na više međusobno

povezanih sposobnosti, a među njima je i emocionalna osjetljivost

(sposobnost prepoznavanja osjećaja i želja drugih ljudi) te dobra

samokontrola.

EQ se više orijentira na prepoznavanje tuđih osjećaja i misli, dok je SQ više

usmjerena na prepoznavanje naših vlastitih osjećaja. Ne postoji, međutim,

općeprihvaćena definicija inteligencije, jer još uvijek ne postoji

općeprihvaćena teorija inteligencije, a definicija dolazi tek nakon teorije.

„Onima sa lošom socijalnom inteligencijom često prođe kroz glavu:

Sad bi to rekao, ali neugodno mi je. Ovo nisam trebao reći. Ajme,

sigurno misli kakav/a sam čudak/inja. Da mi bar nije ovako

neugodno.“

Nekima je ova vrsta inteligencije poznatija i kao interpersonalna

inteligencija. Prema izvornoj definiciji Edwarda Thorndikea, socijalna

inteligencija je sposobnost razumijevanja i mudrog upravljanja ljudima u

međuljudskim relacijama.

Istraživači s područja društvene psihologije otkrili su brojne principe putem

kojih funkcionira socijalna inteligencija. Uglavnom su to postavljanja pitanja

tijekom interakcije. Definicija inteligencije je nastala od latinskih riječi

inter što znači “među” i legere u prevodu “brati, skupljati”.

Sklapanjem ova dva pojma dolazimo do značenja – uviđati međuveze

ili međuodnose u pojmovima sa kojima se susrećemo i na osnovu

kojih gradimo predstavu o svijetu koji nas okružuje. Inteligencija

predstavlja jednu od najzanimljivijih dimenzija ličnosti pomoću koje

se mjere individualne razlike.

Primjer: Kakva je zapravo osoba s kojom razgovaram? Što je mislio/la pod

time što je rekao/la? Što ću dalje učiniti/reći? Što sad misli o tome što sam

rekao/la?

Vježbanje socijalne inteligencije

Neke osobe, koje su dobre u tome, možda povezujemo s njihovim odgojem

ili specifičnim životnim iskustvom, no na sreću pomoću treninga a danas i

vrlo popularnim tečajevima svi možemo postati izvrsni u ovoj vještini.

Vježbajući možemo postati bolji, a to će se odraziti na naše ponašanje.

Vremenom su razvijene teorije da je jednim dijelom zaslužan nasljedni

faktor, ali ne ono što smo samo genetskim materijalom dobili od roditelja

već i sve ono što su nam oni tokom odrastanja pružali u intelektualnom

smislu.

I kao drugi dio, također veoma značajan, su faktori sredine u kojoj živimo i

koji su kao druga polovina utjecaja veoma značajni pogotovo u periodima

odrastanja kada sredina ima veći uticaj na nas (škola, društvo…)

To najbolje za primjer opisuje komentar djevojke koja smatra da joj je

manjak druženja uskratio jaku emocionalnu inteligenciju.

„Ja se kao mala, nakon vrtića nisam puno igrala s djecom, i roditelji su mi

čak i branili neka druženja, dok na kraju nisam odustala i samo počela čitati

knjige. I tako je to trajalo dosta dugo, negdje do fakulteta. Naravno, imala

sam društvo i frendice, ali sve više onako reda radi. Nisam se izdivljala i

družila kao sav normalan svijet. I normalno da ti to onda fali, jer ne naučis

neke normalne fore, govor tijela u drustvu, zezanciju i to. Socijalna

inteligencija zakaže.“

Savjeti uspješne konverzacije

Za one koji žele biti željeni u društvu, stručnjaci savjetuju da ako ste

sramežljivi i povučeni, ne treba forsirati biti razgovorljiv ili nešto što niste,

jer ćete se tek tada osjećati neugodno u vlastitoj koži i djelovati ćete kao da

glumite. Sramežljivost će polako nestati kako počinjete graditi svoje

samopouzdanje na osnovi vaših vrlina. Tako ćete postati svjesniji svojih

dobrih strana i postepeno graditi samopuzdanje na realnim osnovama.

Pravilo je konverzacije da ne govorite suviše o sebi i da ne držite

monologe. Suprotno mišljenje u diskusiji ne smije vas smetati ili vrijeđati, ali

treba misliti da sugovornika može uvrijediti vaš eventualno superioran ton,

a ne vaše mišljenje. Čim opazite da netko nema naročiti interes za vašu

temu, bolje prestanite. Ne valja širiti alarmantne vijesti, a još manje te vijesti

bez dokaza uveličavati i praviti se važan stavarajući senzacije. U društvu

nemojte govoriti o svojim poslovnim stvarima ako to većinu ne

zanima. Velika je odlika znati pažljivo slušati drugoga. Ljudi koji to

znaju uvijek su omiljeni u društvu.

Jamči li inteligencija uspjeh?

Uticaj socijalne sredine je najveći kada je u pitanju sposobnost

razumjevanja i snalaženja u socijalnim situacijama. Što je intelektualna

funkcija manje zavisna od kulture i socijalnih utjecaja, njen razvoj je brži,

brže dostiže maksimum. Asocijativno, a posebno vizualno pamćenje,

fleksibilnost mišljenja i sposobnost brzog rješavanja problema, rastu samo

do 14 – 15. godine i vec poslije 20. počinju opadati. S druge strane, one

funkcije koje su u velikoj zavisnosti od obrazovanja i iskustva (npr. verbalne

sposobnosti) pokazuju znatno duži period porasta i ne opadaju gotovo do

kraja života, dok su patološki slučajevi izuzetak.

Iako bi se moglo pomisliti da visoka inteligencija omogućava osobi uspjeh u

društvu, mnogi drugi faktori koji utječu na društveni uspjeh čine predviđanja

nepouzdanim. Mehanizmi pretvaranja intelektualne sposobnosti u društveni

uspjeh nisu u potpunosti razjašnjeni. Tako, na primjer, postoji čvrsta veza

između uspjeha u osnovnoj školi i inteligencije ali, nakon toga, nije više

moguće predvidjeti uspjeh pojedinaca na temelju inteligencije.

U zadnje se vrijeme pojavljuje i sve više tečajeve za učenje socijalne

interakcije kako bi povećaki socijalnu inteligenciju. Na tečajevima se uči

dobra komunikacija, govori i uvjeravanje. Može pomoći onima koji se u

društvu slabo snalaze i nisu vješti u vođenju govora, pa makar oni bili skroz

neformalni i neobavezni.

Iako postoji više definicija koje se donekle razlikuju, teoretičari se

slažu u jednom, da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena

sposobnost.

Ines Marinac

http://www.alfa-portal.com/zdravlje-2/zasto-su-neki-jednostavno-omiljeni-u-drustvu

Porodica može da podstakne inteligenciju deteta         Font 

Roditelji se često nalaze u dilemi kada njihov mališan pokaže određene sposobnosti koje nisu karakteristične za njegov uzrast. Da li je dete obdareno kada nauči rano da svira klavir, ili kada lako barata

matematičkim pojmovima? I da li takvu specifičnu obdarenost treba podsticati, ili je ostaviti da se sama razvija?

Inteligencija i nasleđeNajveći broj psihologa se slaže da nasleđe određuje minimalni i maksimalni domet intelektualnog razvoja, a da sredina i socijalni uslovi utiču na dostizanje krajnjih mogućnosti. Kao potvrdu svog shvatanja o odnosu nasleđa i sredine na razvoj inteligencije, pristalice nativističkog (naslednog) gledišta navode rezultate genetičkih ispitivanja koji ukazuju na visoku povezanost između stepena inteligencije i blizine krvnog srodstva. Genetička ispitivanja pokazuju da je inteligencija identičnih blizanaca u izuzetno visokoj korelaciji. Podudaranje između onih koji nisu u srodstvu i rasli su odvojeno, ne postoji. Identični blizanci koji su rasli odvojeno, u različitim uslovima, imaju ipak nešto nižu korelaciju, oko 0.85.Postoji mogućnost da roditelji natprosečno inteligentne dece budu prosečne inteligencije, kao i da natprosečno inteligentni roditelji imaju decu prosečne inteligencije, ali se to nikako ne može smatrati pravilom.

Okruženje i inteligencijaVeliki broj eksperata koji se bavi ovom oblašću smatra da uticaji nasleđa i sredine stoje u odnosu 8:2. U određenoj kulturi se genetskim kodom iz generacije u generaciju prenosi određena intelektualna orijentacija pa se, na primer, u kulturi belaca favorizuju sposobnosti koje su u domenu leve hemisfere (verbalne intelektualne funkcije i sl.), a u kulturi crnaca se veći značaj pridaje sposobnostima koje su u domenu desne hemisfere (manipulativne, muzičke i sl.).

Uticaj socijalne sredine je najveći kada je u pitanju sposobnost razumevanja i snalaženja u socijalnim situacijama.

Promena inteligencijeŠto je intelektualna funkcija manje zavisna od kulture i socijalnih uslova, njen razvoj je brži, brže dostiže plafon i brže počinje da opada. Tako asocijativno, a posebno vizuelno pamćenje, fleksibilnost mišljenja i sposobnost brzog rešavanja problema rastu samo do 14 - 15. godine, i već posle dvadesete počinju da opadaju (ove funkcije su najbliže onom što se pretpostavlja da je fluidna, odnosno biološki data inteligencija). Sa druge strane, one funkcije koje su u velikoj zavisnosti od obrazovanja i iskustva (na primer, verbalne sposobnosti) pokazuju znatno dužu tendenciju porasta i ne opadaju gotovo do kraja života (izuzetak su patološki slučajevi).Prema istrazivanjima nekih eksperata inteligencija se razvija do dvadeset i četvrte godine, a već od tridesete počinje da opada, u početku sporo, a posle pedesete, sve brže.

Inteligencija i uspeh u životuIako bi se moglo pomisliti da visoka inteligencija omogućava uspeh u društvu, mnogi drugi činioci koji utiču na društveni uspeh čine takvo predviđanje nepouzdanim. Mehanizmi pretvaranja intelektualne sposobnosti u društveni uspeh nisu u potpunosti razjašnjeni. Tako, na primer, postoji čvrsta veza između uspeha u osnovnoj školi i inteligencije, ali nakon toga nije više moguće predvideti uspeh pojedinaca na osnovu inteligencije.

Uticaj roditeljaRoditelji svakako imaju mogućnost da obezbede što stimulativniju sredinu za razvoj svog deteta jer porodica predstavlja osnovnu i najplodotvorniju sredinu za razvoj dečjeg samopouzdanja i

samopoštovanja, a to su svojstva ličnosti bez kojih nema dugoročnijeg uspeha, ma koliko veliki bili nečiji intelektualni potencijali. Nasuprot široko raširenom uverenju da "stimulativna sredina" podrazumeva da roditelji izdvajaju mnogo para, možemo reći da to nije tačno. Ukoliko su roditelji dovoljno motivisani, otkriće da postoje brojni, potpuno besplatni podsticaji, ali svi oni zahtevaju lično angažovanje i vreme koje se provodi sa detetom.

Emocionalna inteligencijaDanas gotovo svakodnevno nailazimo na decu za koju bi mogli da kažemo da su agresivna prema drugoj deci ili da lako odustaju od zadataka koje ne mogu da reše, iskazuju  nepoštivanje prema drugima i slično. Njihov problem nije u tome što nisu inteligentna već što nisu razvila emocionalne veštine koje su nužne za uspeh u raznim životnim situacijama: izražavanje i prihvatanje sopstvenih osećanja, samokontrole, društvenosti, sposobnosti rešavanja problema u saradnji sa drugima, upornost, ljubaznost, poštovanje i empatija.Ono što oni nisu razvili naziva se - emocionalna inteligencija. To je veština koja je ključna za uspeh u različitim životnim situacijama.

Kako se meri inteligencija? Količnik inteligencije (IQ - inteligence quotient) je mera koja definiše relativnu bistrinu ili intelektualne mogućnosti jedne osobe. IQ je dat rođenjem i tokom života se ne menja. On predstavlja odnos između rezulata koji ispitanik postiže na testu inteligencije i rezultata koji postiže prosečna osoba iste starosti na istom testu, i  pod istim uslovima.Iako je IQ najbolja pojedinačna mera inteligencije, nije ni jedina, ni potpuna. Inteligencija je, kao i ličnost, isuviše komplikovana celina da bi mogla da se definiše samo jednim brojem. Inteligencija je

funkcija i drugih faktora, a ne samo intelektualne sposobnosti. Da je ovo tačno znamo iz prakse, jer se osobe koje imaju isti IQ mogu znatno razlikovati. Drugi faktori - motivacija, emocionalna stabilnost, upornost, nisu uvek merljivi, niti ih je uvek jednostavno jasno izdvojiti, ali se moraju uzeti u obzir u konkretnim situacijama.Kod većine testova kao donja granica tzv. prosečne inteligencije uzima se IQ=90, a ukupan broj prosečno inteligentnih u populaciji se kreće oko 50%. Procentni udeo bistrih je 13, 60, superiornih 2, 14, a veoma superiornih 0, 13 %."

http://www.yumama.com/dete/6-7-godine/452-Porodica-moe-podstakne-inteligenciju-deteta.html

Koliko je inteligentno moje dete?         Font 

Foto: Shutterstock

Inteligencija nije fiksna, već je veoma promenljiva i može da se uveća.U prošlosti, deca su često testirana tako što im je određivan koeficijent inteligencije korišćenjem standardnih Standford-Binet ili Merill-Palmer testova. S obzirom da su testove napravili psiholozi koji su bili muškog pola, bele rase i pripadnici srednjeg staleža - naučnici su pretpostavili da deca istih klasnih, rasnih i polnih karakteristika

imaju veće šanse da na testu pokažu dobre rezultate, što je i bio slučaj. Time se dokazalo da IQ (Intelligence Quotient) testovi nisu objektivni, već da prvenstveno odgovaraju beloj populaciji. Višestruka inteligencijaPsiholog Hauard Gardner tvrdi da postoji sedam vrsta inteligencije i naziva ih višestrukom inteligencijom: lingvistička, muzička, logičko-matematička, prostorna (orijentaciona), kinetička (telesni pokreti) i personalna (mogućnost «pristupa» ličnim osećanjima drugih osoba i socijalni kontakti). Gardner smatra da su sve ove inteligencije delom genetske, ali da zavise i od kulturnih uticaja, a mogu da se poboljšaju edukacijom. Dakle, IQ test meri samo jednu vrstu inteligencije. Povećanje inteligencijeŠvajcarski psiholog Žan Piaže je šezdesetih godina objavio teoriju da inteligencija nije nepromenljiva (fiksna), kako se do tada smatralo, već veoma promenljiva i da, generalno, može da se uveća. Inteligencija kod dece može da se uveća:1. Ako se druže sa odraslima i decom od koje mogu da uče.2. Ako imaju mogućnosti da budu u sredini koja stimulativno utiče na njihov razvoj. Zapostavljena imaginacijaPoznati britanski ekspert Margaret Mek, koja podučava najmlađu decu da čitaju i pišu, tvrdi da je imaginacija ključni činilac za «osnovno» čitanje i pisanje. Zbog toga, odrasli nikako ne bi trebalo da planiraju aktivnosti koje će da opterete dete. Jer, deca koja samo prate instrukcije, ne postaju kreativna. Engleska izreka kaže da nije sreća u tome da uopšte nemate problema, već u

mogućnosti da ih rešite. Zato dozvolite detetu da pogreši i otkrije grešku, dozvolite mu da se samo snađe. Mensa u Britaniji  Mensa je udruženje ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije.U Britaniji, ovo udruženje je veoma angažovano u otkrivanju talentovane dece (posebno uzrasta 11-16 godina). Većina srednjih škola je uključena u programGifted and Talented, kako bi se najbrže otkrilo pet odsto najtalentovanije dece u generaciji. Onoj deci koja se kvalifikuju - omogućeno je da nastave školovanje na Akademiji za talentovanu decu, koju podržava kraljevska porodica. Inteligencija i izbor profesijeĐorđe Matijević, magistar elektrotehnike iz Beograda, član Mense u Srbiji (IQ 152), izneo nam je svoje viđenje koliko je koeficijent inteligencije uticao na njegov izbor profesije. Pitali smo ga i da li smatra da takvo opredeljenje može da se uoči još u ranom detinjstvu.- Član Mense sam postao nakon polaganja testa inteligencije. Sećam se da sam polagao IQ test i u osnovnoj školi, kada su me svrstali u «talentovanu» grupu. Uvek su me zanimale kompjuterske igrice, a slagalice i Rubikova kocka su mi bile omiljena zabava. Inače, matematika i fizika su mi bili najlakši predmeti u školi.Ne mislim da koeficijent inteligencije ima presudan uticaj na izbor profesije. Moja sestra - koja je, takođe, magistar elektrotehnike i, smatram, izuzetno pametna, imala je potpuno drugačija interesovanja u detinjstvu. Kompjuterske igrice je nikada nisu zanimale, Rubikovu kocku nikada nije umela da sastavi... Ali je bukvalno «gutala» knjige, nije propuštala nijednu pozorišnu predstavu, pisala je za mnoge časopise. Danas je menadžer jedne

veoma uspešne telekomunikacione kompanije u Londonu i novinar najboljeg srpskog časopisa za decu i roditelje.Na našem primeru možete da vidite kako je teško da se proceni nečija buduća profesija na osnovu interesovanja u detinjstvu i mladosti. Najbolje je da decu pustite da sama «otkriju» profesiju u čijem okrilju će lepo da se osećaju, da budu ispunjena... kao što su uradili naši roditelji. Važno je da imate srećno dete, bez obzira koje mu je zanimanje.   Ideje za roditeljeEvo nekih ideja koje možete da primenite i kod sasvim male dece:- Igre koje podstiču koncentraciju: bebe nemaju veliku memoriju, ali imitiraju. Memorija se postepeno uvećava.- Dozvolite detetu da crta slobodno, bez šablona koje treba da popuni ili oboji. Jedan aspekt inteligencijeInače, IQ testovi mere posebnu vrstu inteligencije (matematičku logiku i memorijski opseg). To znači da je uzet u obzir samo jedan od mnogih aspekata inteligencije. Na primer, IQ test ne može da okrije izuzetnu talentovanost vašeg deteta za ples ili slikanje. Idealni za matematičareTestovi inteligencije su idealni za ljude sa konvergentnim (logičko-matematičkim) načinom razmišljanja, a nikako za divergentne (imaginativne) osobe. Imaginacija je mogućnost da se iskustva iz prošlosti pretoče u nove ideje.

Uticaj muzike na decu         Font 

Foto: Shutterstock

Muzika pomaže deci da se razviju, da shvate svet koji ih okružuje, ali i da iskažu svoja lična iskustva. Pošto je muzika integralni deo kuluture, detetu je lakše da uz njenu pomoću razume sebe i svoj odnos sa drugima, kao i da uspostavi vezu između doma, škole i okoline.Muzika se najčešće vezuje za uživanje i zadovoljstvo. Međutim, njena edukativna uloga je veoma značajna, s obzirom da podsticajno deluje na sveukupan razvoj deteta. Najnovija istraživanja to potvrđuju i ističu njen sveprožimajući karakter. Naučnici su otkrili da su strukture, koje čine muziku, identične onim na osnovu kojih funkcioniše ljudski mozak. Dalje studije su dokazale da se čovek rađa sa urođenom muzikalnošću i da muzika utiče na naše mišljenje i ponašanje. Najveću moć muzika pokazuje u svom uticaju na proces učenja, razvoj mozga i organizacionih osobina, kao i na celokupni nervni sistem. U isto vreme, muzikom se iskazuje naša emocionalna priroda. U svakom slučaju, ona ima esencijalni značaj za čovekov život, jer ima tu moć da drugima predstavi ko smo mi, u stvari. Muzika pomaže razvoju govora

Muzika pomaže razvoju govora. Veoma je značajno shvatiti da je sa uvođenjem muzike u život deteta potrebno početi što ranije, kako bi ono naučilo da voli i ceni klasičnu muziku. Od trenutka kada se beba začne u stomaku, pa sve do srednje škole - uloga roditelja, ma koliko oni bili muzikalni, sastoji se u neprestanom predstavljanju klasične muzike svojoj deci, pomoću raznovrsnih aktivnosti koje stimulišu njihovo učenje. Fetus je u stanju da čuje zvukove već u 20. nedelji starosti. Ukoliko mu se redovno omogućava da sluša muziku, imaće sposobnost da ranije i lakše razvije složenije jezičke stukture. «Mamine pesmice» ili ritmični muzički žargon koji majka koristi u komunikaciji sa bebom, pomaže bebi da razvije govor.Predškolska deca u «školicama» koriste razne ritmičke instrumente, pevaju pesmice, marširaju uz muziku... zahvaljujući čemu se usavršava njihova koordinacija pokreta, osećaj za ritam, memorija, kao i sposobnost slušanja.Kada deca krenu u školu, najvažniji zadatak koji se pred njih postavlja jeste da nauče da čitaju. Korišćenjem muzike, ovaj posao će biti učinjen znatno lakšim. Učeći ritmične pesmice, koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igrice - deca uče sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove, što će im kasnije biti od velike pomoći kada budu učila da čitaju. Lakše se uči matematikaPomoću muzike je lakše učiti matematiku! Kada deca uče ritam, ona u isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati najnovijih istraživanja sprovedenih na kalifornijskom Univerzitetu Irvin, koja su se bavila sedmogodišnjom decom.Neuromuzikologija, ili kako muzika deluje na mozak, naučna je disciplina koja se ubrzano razvija poslednjih godina. Naučnici su došli do otkrića da muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja. Prema pomenutom istraživanju, muzika takođe

podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja viših formi matematike i nauke. Razvija se intelektMuzika utiče na mozak i na druge načine. Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona povezuje i razvija motorni sistem mozga, razvija čulo vida i sluha, snaži koordinaciju, koncentraciju i memoriju. Istraživanja su pokazala da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče, lakše «upijaju», zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini. Današnji naučnici su u situaciji da, kao nikada do sada, protumače na koji način mozak funkcioniše. Oni znaju da bogato iskustvo stvara «bogat mozak», kao i da beba dolazi na svet pripremljena za prihvatanje različitih stimulacija. Ova činjenica izbacuje u prvi plan ulogu roditelja, koji treba da svom detetu omogući brojna, svakodnevna i obogaćujuća iskustva, koja će podstaći  razvoj detetovog mozga.Osim što je izuzetan doživljaj, muzikom roditelji mogu da podstaknu intelektualni razvoj svog deteta, uvećaju njegov kapacitet za učenje i na divan način obogate njihov život. Podstiče druželjubivostMuzika podstiče socijalne veštine kod deteta. Deca koja se bave muzikom, razvijaju viši nivo socijalne kohezije i lakše im je da razumeju sebe i druge. Emocionalni aspekt muzičke aktivnosti takođe podstiče razvoj jedne veoma važne socijalne veštine kao što je empatija (saosećanje sa drugima).Većina učitelja će vam reći da muzikom dete na lakši način izražava svoje unutrašnje emocije, kao i da uz njenu pomoć lakše razvija samopouzdanje. Kao jedan vid nejezičkog izražavanja, muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija, i na taj način - posebno stidljivom ili plašljivom detetu, kome je teško da komunicira govorom, pomogne da se izrazi.

 Razvoj muzikalnosti kod deteta1. Pre rođenjaPlod je u 20. nedelji nakon začeća u stanju da čuje zvuke. Šta vi možete da uradite?Pevajte i svirajte svojoj nerođenoj bebi. 2. Od rođenja do 18 meseci-Od začeća pa do 18. meseca beba se ubrzano razvija, a njena reakcija na muziku je od ogromnog značaja za njen sveukupni razvoj.-Neposredno nakon rođenja, bebe mogu da čuju visoke tonove i da budu umirene niskim. Takođe su u stanju da lociraju zvuk ispred sebe. Trgnuće se ukoliko čuju iznenadan, jak zvuk.-Sa četiri nedelje, više će im odgovarati visoki tonovi i počeće da reaguju na vaš glas. Počeće da razlikuju da li zvuk dolazi spreda ili otpozadi.-U trećem mesecu, aktivno odgovaraju na muziku - tako što, na primer, počinju da se ljuljaju ili se okreću prema izvoru zvuka i počinju da pevaju samoglasnike, poput: «Aaaa», «Eeee» i «Oooo».-U dvadesetoj nedelji, počinju da prepoznaju glasove i odgovaraju drugačije na one koji su im nepoznati.-Kada napuni 28 nedelja, dete je u stanju da se okreće prema zvuku koji dolazi odozgo i odozdo, kao i da prepoznaje pesmice.-Sa šest nedelja, počinju da imitiraju zvukove, poput: «Bu!», «La!»-Sa devet meseci, reaguju na poznate pesmice.-Njihovo pevanje može da prati poznatu melodiju.-U uzrastu od godinu dana, bebe gube sposobnost da čuju visoke zvukove, ali počinju da otkrivaju muzičke ritmove i da same proizvode zvukove - lupkajući predmetima koji su oko njih.

-Neke bebe izgovore prve reči već u osmom mesecu. Mnoge počinju da pričaju u periodu oko 18. meseca, dok je nekim bebama potrebno i malo duže vremena. Ukoliko pevate sa vašom bebom, možete znatno da ubrzate ovaj proces. Šta vi možete da uradite?-Učinite da muzika postane deo bebine svakodnevice.-Kada beba pravi zvukove, odgovorite joj na isti način.-Uhvatite bebine ručice i pljeskajte na ritam neke jednostavne pesmice.-Pevajte i plešite zajedno.-Bebe vole ponavljanje. Pevajte njenu omiljenu pesmicu nebrojeno puta. 3. Od 18 meseci do tri godine-Sa osamnaest meseci, vaše dete je u stanju da odgovara na muziku na koordinisan način.-Jezičke sposobnosti se dalje razvijaju kroz pesmice i imitiranje.-Pokretima i odgovaranjem na muziku, podstiče se razvoj memorije i koordinacije ruke-oči.-Deca su naučila da naprave razliku između glasno i tiho, brzo i sporo.-Postaju svesna ritmova u muzici i različitih ritmova.-Uče reči jednostavnih pesmica i razvijaju koordinaciju potrebnu za sviranje jednostavnih instrumenata kao što su bubnjevi ili zvončići.-Shvataju kako da sarađuju sa drugom decom. Šta vi možete da uradite?-Pevajte zajedno jednostavne, ritmične pesmice. Pesme o životinjama i predmetima mogu pomoći deci da izgrade vokabular (rečnik).-Kombinujte pesmu i pokrete.

-Pronađite muziku za različita raspoloženja.-Počnite sa upotrebom jednostavnih instrumenata kao što su bubnjevi, zvečke i zvončići. Zatim pređite na ksilofon i dečji klavir ili klavijaturu.-Naučite dete da sluša muziku tako što ćete odvojiti vreme kada ćete zajedno da slušate muziku. 4. Od tri do pet godina-Dete postaje svesnije ritma i visine glasa.-Mališani počinju da uče složenije pesmice, s obzirom da im se vokabular proširuje, a vokalne mogućnosti razvijaju.-Mogu da izvode sofisticiranije pokrete uz muziku.- Uživaju u plesu i istražuju nove zvukove i instrumente. Šta vi možete da uradite?-Pružite detetu širok spektar muzičkih iskustava: neka sluša ulične svirače, vodite ga na muzičke događaje, predstave...-Insistirajte na ponavljanju, jer deca obožavaju da svaki put iznova čuju svoju omiljenu pesmicu.-Obezbedite im da imaju samostalan pristup muzičkim instrumentima i omiljenim CD-ovima, kako bi mogla sama da ih odaberu. 5. Od pet do sedam godina-Dete razvija i proširuje svoje glasovne mogućnosti.-Razvija muzičko pamćenje ponavljanjem pesmica i šablona i počinje da shvata jednostavne muzičke koncepcije.-Deca su u stanju da sviraju jednostavne perkusionističke instrumente (udaraljke). Ukoliko im se pruži prilika, u stanju su da izvedu jednostavne pesmice na instrumentima kao što su klavijature ili ksilofon.-Kod neke dece će se razviti pasija za popularnu muziku, mada se kod neke to možda desilo i ranije.

-Ovo je veoma važno doba, kada je potrebno podsticati dete, s obzirom da u ovom periodu mnoga deca, a naročito dečaci - «prestaju» da pevaju i često se događa da odbijaju da nastave sa sviranjem muzičkog instrumenta. Šta vi možete da uradite?-Obezbedite detetu jednostavne perkusionističke instrumente.-Probajte da zajedno komponujete jednostavne pesmice.-Upoznajte mališana sa muzikom iz različitih vremenskih epoha i kultura.-Bavite se muzikom koristeći i kompjuter. 6. Od sedam do jedanaest godina-U ovom uzrastu, dete već počinje da svira i komponuje sa većom sigurnošću.-Kod mnogih mališana može da se javi želja za sviranjem nekog instrumenta.-Upoznaju se sa kompjuterima i otkrivaju tehnologiju stvaranja muzike.-Razvija se njihov muzički ukus.-Uče da improvizuju.-Počinju da diskutuju i vrednuju muziku. Šta vi možete da uradite?-Motivišite dete da učestvuje u horskom pevanju u školi.-Ohrabrite ga da na muziku reaguje pokretima, verbalno je komentariše, ili je kombinuje sa nekom drugom umetnošću.-Komentarišite zajedno njegov rad i uputite ga kako da uradi ispravke.-Upoznajte ga sa prvim pojmovima vezanim za notne zapise.-Omogućite mu da svoju umešnost pokaže pred publikom. 7. Od 11 do 14 godina

-Dete proživljava fizičke promene koje sobom nosi pubertet i adolescencija.-Od 11. godine, dečacima počinje da se menja glas, a devojčicama da se produbljuje. Ovo može da varira, pa kod neke dece može da se javi mnogo kasnije.-Deca mogu početi sa sviranjem instrumenta, ili čak da počnu sa sviranjem još jednog.-Počinju da razvijaju vokalne tehnike i vokalno izražavanje.-Uče da razmišljaju mnogo kritičnije i analitičnije o muzici.-Mogu početi da razmišljaju o muzičkoj karijeri.-Počinju da razvijaju lični muzički identitet.-Mogu razviti pasiju za muzičkim izazovima. Šta vi možete da uradite?-Upoznajte dete sa različitim muzičkim stilovima, s obzirom da u ovom periodu ono mnogo bolje razume muzičke strukture i procese.-Aktivno istražujte različite muzičke žanrove, stilove i tradicije.-Ohrabrite ga da o muzici razmišlja kritički i analitički.-Omogućite mu da radi individualno i u grupama, kako bi postalo svesno da postoje različiti načini pravljenja muzike. 8. Od 14 do 16 godina-Dete može početi ozbiljnije da razmišlja o svom muzičkom obrazovanju.-Može ozbiljno da razmatra svoju muzičku karijeru.-Ukoliko se to još nije dogodilo, dečacima počinje da se menja glas, a devojcicama da se produbljuje. Ovo varira od deteta do deteta.-Deca uče da artikulišu svoje poglede na muziku i da potvrđuju svoju pasioniranost.-Javljaju se odluke o sviranju određenog instumenta, ili počinje sviranje drugog instrumenta.

 Šta vi možete da uradite?-Trudite se da kod deteta izgradite dugoročni interes za muziku.-Razmotrite sa detetom njegov interes da nastavi muzičko obrazovanje.-Pre nego što donesete odluku o nekom ozbiljnijem bavljenju muzikom, procenite detetove sposobnosti kada je u pitanju izvođenje, komponovanje i vrednovanje muzike. 9. Šesnaest godina-Vaše dete može ozbiljno početi da razmišlja o studiranju muzike.-Deca mogu da naprave prve korake ka muzičkoj karijeri. Šta vi možete da uradite?-Postoji mnogo mogućnosti ukoliko je vaše dete odlučilo da se bavi muzikom. Spektar je širok: od sviranja, do muzičkog novinarstva. Pribavite detaljne informacije i sa detetom prodiskutujte o svim opcijama.  Bojana Jovanovićhttp://www.yumama.com/dete/6-7-godine/1247-uticaj-muzike-na-decu.html

Vaše dete u svetu muzike

         Font 

Foto: Shutterstock

Muzika ima ogroman značaj za razvoj vašeg deteta.Zašto je bavljenje muzikom važno za dete?*Muzika ima ogroman značaj za razvoj vašeg deteta. Razvijanjem muzičkih sposobnosti, kod njega se uvećava niz posebnih sposobnosti, od kojih će imati puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije tokom života. Sluh, vid, verbalno izražavanje, sposobnost čitanja, učenje stranih jezika, matematičke i kreativna sposobnost, socijalna prilagodljivost... samo su neke od sposobnosti koje muzičari izvanredno razvijaju. *Muzika u potpunosti angažuje mozak. Obe hemisfere su aktivne kada dete uči da svira, što pospešuje mališanove intelektualne sposobnosti,  naročito domen apstraktnog mišljenja. Ona utiče na psihički i fizički razvoj, a ulazeći u svet muzike dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i odnos prema umetnosti uopšte. *Muzika ima sposobnost da uvežbava mozak za kompleksnije razmišljanje, ono koje uključuje rešavanje nekog problema, rasuđivanje, analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem klasične muzike se poboljšavaju pamćenje i koncentracija, a učenjem sviranja nekog instrumenta se razvija prostorno-vremensko rasuđivanje. Psiholozi su dokazali da deca koja se u predškolskom uzrastu konstantno bave muzičkim aktivnostima - upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju probleme u igrama kao što su slagalice ili lego kocke. Uz dobro prostorno-vremensko rasuđivanje uživaju u šahu, matematici, shvataju razmere i proporcije, i bolje se snalaze u prirodnim naukama od druge dece. *Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i mašta, a mališani koji sviraju neki instrument razmišljaju «bistrije» i kritički. Za povučenu decu, sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta,  muzička aktivnost može da se koristi kao

terapija, jer omogućava detetu da se izrazi, da se kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije osećanje kolektivnog duha. Kada je pravi trenutak da se počne?*Najvažnije je da dete samo pokaže bar malo interesovanja i volje da se bavi muzikom, što u nekim slučajevima može da se ispolji  vrlo rano. Ukoliko ne želite da časovi instrumenta postanu samo jedna od dosadnih obaveza, najbolje je da to bude više detetova nego vaša želja, a da svoje eventualne snove o njegovoj svetskoj karijeri poput Stefana Milenkovića - zadržite ipak za sebe. *Period od druge do sedme godine se u psihologiji smatra stadijumom kada se mnogo bolji rezultati učenja postižu imitacijom (podražavanjem) i aktivnim učešćem, nego prenošenjem sirovih podataka. U ovom stadijumu, dete nailazi na poteškoće pri usvajanju komplikovane muzičke terminologije i razumevanju pojmova kao što su visina i trajanje tona, dinamika i tempo. Za ozbiljno učenje, dete bi trebalo da zna slova, poželjno je i latinična, kao i da broji. Takođe, moralo bi da bude u stanju da sedi mirno bar dvadesetak minuta do pola sata, koliko traju početni časovi. Imajte u vidu i to da, što je dete mlađe - to ćete vi morati više da učestvujete u učenju. Od eventualnog prisustva na časovima, do pomoći pri vežbanju kod kuće. Kako se počinje sa učenjem muzike?*Muziku će, naravno, vaše dete da upozna i zavoli i u okviru mnogih uobičajenih dečjih aktivnosti - kroz pevanje pesmica i đuskanje u vrtiću, uz televizijski program, na dečjim rođendanima... Međutim, pravi ozbiljan i planski ulazak u svet muzike, i zaista aktivno bavljenje muzikom - moguće je tek uz organizovano, kontinuirano učenje sviranja na nekom muzičkom instrumentu. Od tog trenutka, dodir vašeg deteta sa muzikom više nije prepušten slučajnim okolnostima. Dete se muzici

posvećuje svesno, voljno, redovno, sa određenim ciljem i očekivanim rezultatom. *U okviru muzičkih škola postoje i tzv. muzička zabavišta, u koja mogu da se upišu deca od pet do sedam godina, i koja funkcionišu kao neka vrsta pripreme za polaganje prijemnog ispita i ulazak u muzičku školu - kroz učenje dečjih pesmica, brojalica, igara, slušanje muzike i likovno predstavljanje muzičkih doživljaja. *Veoma je važno da znate da visinu i kvalitet muzičkih sposobnosti vašeg deteta može na pravi način da oceni samo stručnjak - muzički pedagog. Zato nikako ne biste smeli sami, olako da procenjujete vašeg mališana, jer te ocene i te kako mogu da utiču na njegovu budućnost, ali i samopouzdanje. Jedini kriterijumi od kojih vi kao roditelj treba da pođete jesu zainteresovanost i želja vašeg deteta da uči da svira, kao i postojanje odgovarajućih uslova u porodici - prostora za vežbanje, razumevanja ukućana i spremnosti da pomognu kada je potrebno. Srećom, finansijski zahtevi za početak nisu «neizdrživi» - školarina u muzičkim školama je prilagođena prosečnoj platežnoj sposobnosti roditelja, a o nabavci instrumenta (koji jesu vrlo skupi) ne morate da razmišljate u početnim godinama učenja - mnogi uspešni pijanisti su čak završili fakultet bez sopstvenog instrumenta. *Važno je i da se dete na vreme, uz vašu pomoć, odluči za određeni instrument. Vrlo je verovatno da posle prijavljivanja za prijemni ispit neće moći da menja odluku, jer decu ispituje posebna komisija za svaki odsek. Tako će, na primer, za flautu to da budu nastavnici flaute, koji imaju specifične kriterijume, a koji ne moraju da se poklapaju sa kriterijumima nastavnika violine ili klavira.

 *Ukoliko dete ne bude odmah primljeno, to ne znači da treba da odustane i zaboravi na muziku. Muzičke sposobnosti se konstantno razvijaju i menjaju, a nekada se dešava da i muzički nadareno dete jednostavno nije psihički dovoljno zrelo da pokaže prave sposobnosti onda kada se to traži. Možda će se stideti, možda će biti zbunjeno i neće dobro razumeti pitanja, što je signal da još treba sačekati. Zato ne oklevajte da ponovo pokušate naredne godine. Razgovarajte sa nekim muzičkim pedagogom - moguće je da bi, u zavisnosti od konkretnih predispozicija, vaše dete lakše bilo primljeno na neki drugi odsek (instrument), pa je i to stvar o kojoj bi u međuvremenu trebalo da razmislite. 

Mali test emocionalne inteligencije

(Ovo je jednostavan test koji služi boljem upoznavanju sebe i svojih emocija. Cilj ovog testa nije da pruži tačnu definiciju i vrednost Vaše emocionalne inteligencije)

Za razliku od IQ testa u ovom E-IQ testu nema bodovanja. Velika većina čovečanstva pala bi na njemu, dakle na tebi je tek da uporediš koliko si tačnih odgovora zaokružio/la, a zatim da promisliš o mogućnostima uvođenja nekih promena kada su u pitanju tvoje reakcije na određenje spoljašnje činioce. 

Na pitanje E-IQ testa odgovorite sa T ( tačno) ili N ( netačno ): 

1. Ako me verbalno napadnu obavezno se razljutim. 

2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih. 

3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah. 

4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem. 

5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju. 

6. Zbog nekih stavri se redovno brinem. 

7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid. 

8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zboge pojedinih situacija ili osoba. 

9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid. 

10. Ponekad se osećam poniženo. 

11. Zbog nekih situacija redovno osećam teskobu. 

12. Zbog specifičnih pitanja neprestano mi se vraćaju osećaji tuge. 

13. Ljubomora je ponekad deo moga života. 

14. Redovno padam u depresiju. 

15. Stres me nikad ne napušta. 

16. Sasvim slobodno zagrlim druge osobe oba pola. 

17. Redovno sebi dopuštam trenutke plača. 

18. Uz određenog partnera mogu izraziti sve što sledi: emocionalnu ljubav, fizičku ljubav i reči ljubavi. 

19. Kada se dobro isplačem osećam se odlično. 

20. Bez ustezanja i vrlo iskreno mogu reći " Volim te" muškarcu, ženi ili detetu.

 

Najvažnije što ti ovaj test može ponuditi jeste misao :" Ja mogu promeniti svoju emocionalnu reakciju ". A ti to možeš! Možda će ti za to trebati prilično vremena i energije, ali prvi korak se ogleda u tome da shvatiš da ti to MOŽEŠ. Drugi bi bio prihvatiti ideju da ti to ŽELIŠ promeniti. Ova ŽELjA ćete odvesti do cilja kojim trebaš ići. Tvoj proces rasta možda sadrži hiljadu koraka, pa je zato strpljenje i upornost nešto bez čega proces ne može da se odvija... Uporediti tvoje i poželjne odgovore pa zaključi sam ili uz pomoć dobrog prijatelja koliko si emocionalno zreo i trebaš li preduzeti kakve promene u načinu razmišljanja i doživljavanja sebe i drugih.

Poželjni odgovori:1. N, 2. T, 3. T, 4. T, 5. T, 6. N, 7. N, 8. N, 9. N, 10. N, 11. N, 12. N, 13. N, 14. N, 15. N, 16. T, 17. T, 18. T, 19. T, 20. T

 

rad pedagoške službe Osnovne škole "Žarko Zrenjanin", Zrenjanin

http://www.skolarac.net/index.php?option=com_k2&view=item&id=260:mali-test-emocionalne-inteligencije&Itemid=224

Emocionalna inteligencija važna je za uspjeh u školi

Rezultati posljednjeg istraživanja provedenog u Londonu govore da je za uspjeh djece u osnovnoj školi izuzetno važna emotivna inteligencija.

Emotivna inteligencija tako znatno povećava uspjeh djece u osnovnoj školi, pokazali su nedavno dobiveni rezultati istraživanja u Londonu nad 628 djece osmih razreda osnovnih škola. Naime, upravo emotivna inteligencija čini razliku između četvorke i petice u školi kad su ocjene u pitanju. Psiholozi su došli do zaključka da djeca koja imaju razvijeniju emotivnu inteligenciju od druge djece lakše prevladavaju stresne situacije i jednako tako bolje razumiju posljedice.tportal.hr

http://www.edukacija.hr/vijest/emocionalna-inteligencija-vazna-je-za-uspjeh-u-skoli/123/