Edgar Allan PoeGavran Jednom jedne strane noi, ja zamiljah u samoi, itah crne, prane knjige, koje staro znanje skrie; Dok sam u san skoro pao, netko mi je zakucao, Na vrata mi zakucao - zakucao tiho - tie "To je putnik" ja promrmljah, "koji bjei ispred kie", Samo to i nita vie. Ah, da, jo se sjeam jasno, u prosincu bjee kasno Svaki ugarak, to trne, duhove po podu rie. eljno ekam ja svanue, uzalud iz knjiga vuem Spas od boli to me mue, jer me od Nje rastavie. Od djevojke aneoske, od Lenore rastavie, Ah, nje sada nema vie. Od svilenog, tunog uma iz zastora od baruna Nikad prije osjeani uasi me zahvatie; Dok mi srce snano bije, ja ga mirim sve hrabrije: "Putnik moli da se skrije od te noi, bure, kie. Putnik kuca na ta vrata, da se skrije ispred kie. Samo to je, nita vie." Ohrabrih se iznenada, ne oklijevah vie tada: "Gospodine il' gospoo, izvinjenje moje stie! Mene teki snovi prate, a vi njeno kucat znate, Tako tiho i bez snage, vai prsti vrata bie, Da sam sanjiv jedva uo" - Tu se vrata otvorie Mrak je tamo, nita vie. Pogled mrak je prodrijet htio, udno zastraen sam bio, Sumnjajui, sanjajui, sni mi paklenski se snie; Nedirnuta bje tiina, znaka nije dala tmina, Reena je re jedina, apnuta od zvuka kie: "Lenora" ja apnuh tiho, jeka mi je vrati tie, Samo to i nita vie. Kad u sobu ja se vratih, cijelom duom tad zaplamtih: Neto jaci nego prije udarci se ponovie. "Sigurno", ja rekoh, "to je na prozoru sobe moje; Pogledat u trenom to je, kakve se tu tajne skrie. Mirno, srce. Da, vidimo, kakve se tu tajne skrie Vjetar to je, nita vie. Prozorsku otvorih kuku, kad uz lepet i uz buku, Kroza nj ue gordi Gavran, svetih dana to ve bie, Nit da poklon glavom mahne, ni trenutak on da stane,S likom lorda ili dame kroz moju se sobu die I na kip Palade sleti, to se iznad vrata die, Sleti, sjede, nita vie. Ovaj stvor u crnom platu, nasmija mi tunu matu Tekim, mrkim dostojanstvom, kojim itav lik mu die. "Nek ti kresta jadno visi", rekoh, "kukavica nisi, Strani, mrani Gavran ti si, to sa ala Noi stie, Kako te na alu zovu hadske noi otkud stie?" Ree Gavran: "Nikad vie". Zaudih se tome mnogo, to je jasno zborit mogo, Premda nejasne mu rijei malo tog mi razjasnie. Ali priznat mora svako, ne dogaa da se lako, Da iv covjek gleda tako, pticu to se nad njim njie, ivotinju ili pticu, to nad vratima se njie S tim imenom "Nikad vie". Ali Gavran sjede tamo, govori rije jednu samo, Ko da dua mu i srce u tu jednu rije se slie. To je sve to on mi ree - dalje krila ne pokree, Dok moj apat mir presijee: "Svi me druzi ostavie, Otii e i on kao nade to me ostavie". Tad e Gavran: "Nikad vie". Dok ja stajah jo zateen - odgovor bje spremno reen. "Nema sumnje," rekoh, "ta je rije tek trica, nita vie Od nesretnog gazde uta, kojega je sudba kruta, Pratila du njegova puta, dok mu sve se pjesme slie U tualjke puste nade, koje teret u se zbie, Od "nikada-nikad vie". Al taj stvor u crnom platu, jo mi u smijeh goni matu, Ja naslonja tad okrenuh bisti, gdje se Gavran njie Na barun mi glava klone, a ja mislim misli one, Stapam mate tune, bolne; kakvu meni sudbu pie Ova strana kobna ptica, kakvu meni sudba pie Graku stalno: "Nikad vie". Sjedih traec smiso toga, ne govore niti sloga Ptici, ije arke oci moju duu rasplamtie; Tako misle misli bone, pustih glavu da mi klone I u barun da mi tone, kojim svijetlo sjene rie, Naslonit se na taj barun, kojim svijetlo sjene rie Ona nee nikad vie. Zrak tad ko da guim stade, na me neki miris pade Ko da anel' lakih nogu kadionik udni njie. "Ludo", viknuh, "to su glasi, bog e posla da te spasi Bol i tugu da ti gasi, to te tako izmuie. Pij nepenthe, da u srcu zaborav Lenoru zbrie." Race Gavran: "Nikad vie"."Zli proroe, ne znam pravo, da l' si ptica ili avo, Da li te je Satan poslo, il' te bure izbacie Sama, al nezastraena, u tu pustu zemlju sjena U dom ovaj opsednuti, - zaklinjem te, ah, ne uti Reci, reci ima l' melem jada, to me izmucie?" Ree Gavran: "Nikad vie". "Zli proroe, ne znam pravo, da l' si ptica ili avo, Al' u ime Boga po kom obojici grud nam die, Smiri duu rastuenu, reci da l' u u Edenu Zagrliti svoju enu, od koje me rastavie, Aneosku tu Lenoru, od koje me rastavie?" Ree Gavran: "Nikad vie". "Dosta ti govorit dadoh, crna ptico!" Tad ustadoh, "U oluje divlje bjei, to se kroz no raskrilie! Ne ostavi niti traga svojih lai kraj mog praga, Meni je samoa draga - usne same dovrie Iz mog srca kljun svoj vadi, nek ti trag se ovdje zbrie!" Ree Gavran: "Nikad vie". I taj Gavran, ute samo, jo je tamo, jo je tamo, Na Palade kip je sjeo, to se iznad vrata die, Oi su mu slika prava zloduha to sniva, spava, Svijetlost, to ga obasjava, na dnu njegovu sjenu rie, Moja dua iz tih sjena, to mi cijelu sobu skrie Ustat nee - nikad vie!Anabel Li U carstvu na alu sinjega mora pre mnogo leta to bi ivljae jednom devojka lepa po imenu Anabel Li; i samo jedno joj bee na umu da se volimo mi. U carstvu na alu sinjega mora deca smo bili mi, al volesmo se vie no iko ja i Anabel Li, ljubavlju s koje su patili udno nebeski aneli svi. I zato, u carstvu na morskome alu, pradavno ovo se zbi poduhnu vetar nou sa neba, sledi mi Anabel Li i dodjoe od mene da je odnesu njezini roaci svi, u grob na morskome je spustie aluda veni sanak sni. Anele zavist je morila to su tek upola sreni ko mi Da! zato samo ( kao to znaju u carstvu onome svi) poduhnu vetar sa neba i sledi i ubi mi Anabel Li. Al mi nadjaasmo ljubavlju one to stariji behu no mi to mudriji behu no mi i slabi su aneli sve vasione i slabi su podvodni duhovi zli da ikad mi razdvoje duu od due prelepe Anabel Li. Jer veite snove, dok Mesec sjaj toi, snivam o Anabel Li kad zvezde zaplove, svud viam ja oi prelepe Anabel Li po svu no ja tako uz dragu poivam, uz nevestu svoju, uz ivot svoj snivam, u grobu na alu, tu leimo mi, a more bui i vri.U snu san Primi poljub sad u elo Na rastanku hou smelo Da ti priznam, uzavrelo: Istina je, nije zgran Da mi dani behu san. Kome prolost proe kad, Pa neka je jad, nejad, Ona proe i njen skladBio rad, ne bio rad. Svemu, svaem, svud si stranSve je samo u snu san. Gde je morski pean al Bije val, tutnji valNa dlanu mi zrnca peska Zlatna sjaja, bleska reskaMalo ih je, skliznu, ginu, Sva kroz prste, u dubinu. U dubinu, u tudjinu. Osipa se pesak plah, Plaem: obuzo me strah, Svako zrnce, sav taj prahMoi nemam ni nad kim Da ih vre zadrim. Zar nijednom zrncu spas Od bezdani ispod nas? Kom sam blizak, kom sam stran? Zar je samo u snu san?Julaluma Kao pep'o siv je sav nebeski svod, Sklupalo lie svenule tajne Uvelo lie u sne oajne; Samotni Oktobar usporio hod Godine moje te preoseajne; Tmine i tmue zatamnjuju rod Zgran - jezero strepi od zebnje beskrajne Sred utvarne Gore, zvane Nedohod, Gde su gule grobne - mrano zaviajne. Jednom, kroz aleju kiparisa zgranski' Sa svojom tu duom ja jezivo bludih Sa duom, sa Psihom, kad srcem, vulkanski, Rekama od zgure bujicom poludih Kad lava uzrujnih bogaze pregudih Sumpornim vrtlogom niz slom velikanski Ka polarnom krugu susrete kad budih; O kako urlie prizor severjanski: Cik promuklih zora borelano ludih. Razgovor nam bio ozbiljna i krut, Al' misli, te misli od grca, od plaha I pamenje nade izdajnickog maha Okrobar je smrkli presazdao kut (Koje li nas noi obavio skut?) Ne znadasmo noi kretanje, ni put, (Mada smo vec jednom sili u taj slut): Sve nam van seanja, uzavrela daha Ta gora utvarna i tog Zgrama ut. Pa dokle se Noi naginjala ravan, Jutru usmeravo zvezdanik je sat Jutro uskoravo zvezdanik je sat Odjednom, gle, zvea mutni grumen tavan Izroni na nebu dvorog udno stravan, Bledi srp Astarte, maglen neboklat Dragulj dijamantski smamljen i prizvat: Tako razgovetan i dvorogo stravan. Rekoh: "Od Dijane topliji je On; Kroz etar uzdaha doplovi bezmeran Kroz etar uzdaha doplovi bezmeran; Vide da se suza ne osui zvon Sa obraza ljudskih, gde suza zgon, Pa je doo zraan, i ljubavan, On, Iz sazvea Lava, da nam kae, veran, Gde je zaborava umir neizmeran Da pokae neba zaton tihobon On da nam osvetli i zraan i smeran: Gde je venog mira prenebesni tron; Sa leaja Lava dojezdio On." Al' Psiha podie prst u vis, pa tmurno:"Ovoj zvezdi, avaj, ne poklanjam vere Bledilu tom njenom ne poklanjam veru Nego ne oklevaj, prenimo se urno: Beimo to dalje izvan smisla, mere; To jedino osta - samo bekstvo burno!" U strahu grcae, ko gonjeno zvere Klonue joj krila - bezumno ih stere Padoe na zemlju da ih blato dere Na zemlju joj pade okrilje biljurno. A ja odgovorih: "To su snova sanje; O, daj u biljurni da greznemo zrak! O, daj da prepurni preeznemo zrak! Sibilski taj blesak bleti nam: Uzdanje, Nada i Lepota njegovo su tkanje Gle: prolomi nebo i opak mu mrak! O, verujmo mirno u to nadbliskanje: Vodie nas pravo, to je uzdan znak Ta vidi da nou prolomi se mrak, Graknu iz noi promukao grak: Prolomi se mraka teko ocajanje." Smirio sam Psihu, poljub' dadoh njoj S mnogo bolne strasti s mnogo alnog uma I ubedih Psihu, sred pealnih gluma; Tad poosmo dalje; kad, jezivo: Stoj! Pred nama Grobnice izvio se kroj Sa natpisom nekim vrh svoda, vrh huma! "ta pie, o Sestro, kom za upokoj? Kome, izgubljenom, slova alnih roj?" Odgovori ona: "Pie: Julaluma; Poiva u njemu tvoja Julaluma." Tad, ko pep'o siv mi doe srca svod, Ko lie sklupano u sne oajne Ko lie klonulo u svenule tajne; Zavikah: "Oktobar usporio hod, Pre godinu dana tu dobrodih brod O, tu je donesoh, strepnje mi beskrajne, Tu sam je doneo mrtvim u pohod: O sad prepoznajem i taj Nedohod, I sve to je u njemu najprisniji rod: Zgran, jezero magle, i te misli vajne Kroz utvarne gore gulom zaviajne."Reci Prelepa reko! dok tvoj pramen kristalno cist treperi, ti arke si lepote znamen - srce neskrito ljupko smelih drai klupko u starog Alberta kceri; Kad ona tvom se valu smei to trepti kroz odsjaje tad od svih potoka lepinjen poklonik postaje; jer, kao tvoj val, on sred srca lik cuva njen duboko i drhti dok se nad njim zrca due joj eljno oko.umska sanjarija Da se zna da, kad ljudskih ruku rad pripitomi to prvo drvo, a stara stabla jee od plaa k'o ratnici od nepoznatog maa, bee njihov vlastit rs ophrv'o, Zemlja u slobodi dade da se rodi prolee koje nikad teklo nije, nit je u suncu cvala na vrhuncu, nad potoie nadneta bistrije, divlja rua bleda koja s grma gleda kraljevski ljiljan to, u dolu spreda, (kome sunce, ni bure tmaste, ni rosa mira ne da) s tikvom i grodem blistav raste. Da kad od tuga ljubav se duga rastopi poput snega, i tog ivota tanane niti, jer neka greka mora biti, puknu posle svega, u srcu jo vee rodi se prolee i izvan svih stega i cudni, slatki snovi, k'o tihi tokovi poteku iz novog vrela s brega, kroz doba daleka klienja reka duboko srcem ija je mrtva nada da gase vatre na koje pepel pada, pepeo, iz kog iskae i bega neno cvee, jer sme, retko i svetlo cvee pesme!