E t n o l o š k a b i b l i o t e k a

E t n o l o k a b i b l i o t e k a

Knjiga 73

Urednik Miroslav Nikanovi

Recenzenti

Prof. dr Saa Nedeljkovi Prof. dr Ljiljana Gavrilovi

Recenzentska komisija za etnologiju i antripologiju

Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Ivan Kovaevi, prof. dr Vesna Vuini, dr Mladena Preli, vii nauni saradnik

Ureivaki odbor

Prof. dr Mirjana Proi-Dvorni (Northwood University Midlend, SAD), prof. dr Ivan Kovaevi (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), prof. dr Duan Drljaa, Beograd, prof. dr Mladen ukalo (Filoloki fakultet Univerziteta u Banjaluci, RS, BiH), prof. dr Bojan iki (Filozofski fakultet Univerziteta u Beo-gradu), dr Petko Hristov (Etnografski institut s Muzej, BAN, Sofija, Bugarska), dr Mladena Preli (Etnografski institut SANU, Beograd), dr Miroslava Luki-Krstanovi (Etnografski institut SANU, Beograd), prof. dr Dimitrije O. Golemovi (Fakultet muzi-ke umetnosti, Beograd), dr Sran Kati (Istorijski institut, Beo-grad), dr Aleksandar Krel (Etnografski institut SANU, Beograd).

tampanje publikacije finansirano je iz sredstava Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

URBANI KULTURNI IDENTITETI I RELIGIOZNOST U

SAVREMENOM KONTEKSTU

T e m a t s k i z b o r n i k

Uredio Danijel Sinani

Beograd 2013

Urbani kulturni identiteti i religioznost u

savremenom kontekstu

Etnologija i antropologija su dugo i esto povezivane s

prouavanjem tradicionalnih i seoskih kultura - u sluaju prve, ili plemenskih i egzotinih kultura - u sluaju druge (ko)discipline. Meutim, nova srpska antropologija je esto izlazila iz pomenutih okvira, a samo letimian pogled na domae etnoloko/antropoloke kurikulume u poslednje dve decenije, pokazae da istraivanje i prouavanje tradi-cionalne kulture konstantno gubi korak za ''savremenim'' te-mama i fenomenima. Prethodno reeno je jo jasnije kada se ima u vidu injenica da je antrpologija inicijalno formu-lisana upravo kao nauka o Drugima. Dok su antropolozi kolonijalnih sila svoje Druge pronalazili na udaljenim no-voosvojenim prostorima, u kontinentalnoj Evropi je drugost istraivana na mnogo dostupnijem i poznatijem terenu u okviru sopstvenih tradicijskih "drutava" i seoskih kultura. Nestajanjem elemenata koji su takvu drugost inile bitno razliitom od gradskog ivota, te kontinuiranim migracija-ma na relaciji selo grad, istraivaki fokus etnologa i an-tropologa se izmeta u novo okruenje. Na svojevrstan na-

Danijel Sinani

6

in, ruralno je, dakle, ustupilo mesto urbanom u mnogim segmentima antropolokih istraivanja, ali, paradoksalno, i pored konstatovanog stanja stvari, prouavanjima urbanih kulturnih identiteta u domaoj etnologiji i antropologiji nije se pristupalo sistematski, niti postoje publikacije u kojima bi bili objedinjeni razultati do kojih se u razmatranju frag-menata navedenih fenomena dolo.

Ovaj zbornik predstavlja kompilaciju nekoliko razliitih studija sluaja, koje za temu imaju urbane kulturne identitete i religioznost u savremenom okruenju i, iako se njime u do-mau nauku ne uvode sistematska prouavanja ove oblasti, njegov znaaj lei pre svega u injenici da on donosi svea promiljanja starih i novih problema, uvodi u polje istrai-vanja nove tematske oblasti i nagovetava u kojim sve pravcima moe da bude angaovana antropoloka misao.

Tako, u uvodnoj studiji Neki problemi prouavanja identiteta u Srbiji, Ivan Kovaevi i Vladimira Ili razma-traju probleme na koje se moe naii prilikom prouavanja savremenih kulturnih identiteta, bilo da se radi o njihovim etnikim, rodnim, regionalnim, lokalnim, grupnim ili indi-vidualnim parametrima. Bojan iki i Marija Ristivojevi se u tekstu Beograd kao kulturni simbol: mogui temat et-nolokog i antropolokog prouavanja u okviru pokuaja formulisanja predloga za Beogradske studije, zalau za for-miranje multidisciplinarnih, akademskih beogradskih studi-ja, u okviru kojih bi etnoloko-antropoloka problemska posebnost trebalo da bude sadrana u prouavanju korie-nja Beograda u smislu kulturnog simbola u kulturnoj ko-munikaciji, te prouavanju kulturnih identiteta nastalih

Urbani kulturni identiteti i religioznost u savremenom kontekstu

7

upotrebom ovog kulturnog simbola. U tekstu O (ne)mogu-nosti zatite religijskih koncepata i praksi kao nematerijal-ne kulturne batine u kontekstu pridruivanja Republike Sr-bije Evropskoj uniji, Milo Milenkovi, imajui u vidu po-jedina reenja kojima se pribeglo u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, ukazuje na rizik suoavanja sa spor-nim situacijama prilikom definisanja "pripadnosti" kultur-nog naslea, u kontekstu procesa pristupanja Evropskoj uniji, te predlae model kojim bi se predupredili problemi prilikom dalje izrade regulative u vezi sa zatitom kultur-nog naslea. Ljubica Milosavljevi i Marko Piev, u radu Prilog prouavanju urbanog kulturnog naslea putem de-konstruisanja procesa konstruisanja starosti kao drutve-nog problema u Srbiji: preliminarna razmatranja dekon-struiu proces konstruisanja starosti kao drutvenog proble-ma u Srbiji sredinom 19. veka, koji je zavisio od drutve-nih kretanja u gradu kao mestu u kojem je starost poela da se razvija na drugaiji nain od one starosti koja je pripada-la seoskoj sredini i u kojoj je bila samo lini ili porodini problem. U tekstu Predstave o rokenrolu kao urbanom kul-turnom nasleu, Marija Ristivojevi i Bojan iki analizi-raju specifinosti lokalnih poimanja rokenrola i urbanosti na primeru novog talasa osamdesetih godina dvadesetog veka u Beogradu. U radu pod nazivom Mesta straha: tret-man urbanih fenomena u modernoj horor prozi antropo-loka perspektiva, Marko Piev i Ljubica Milosavljevi analizirajui fenomene vezane za gradski prostor kao mesto odvijanja "urbanog horora", na primeru tri moderne horor pripovetke i primenom strukturalno-semiotikog metoda,

Danijel Sinani

8

pokuavaju da proniknu u strukture smetene u zaleu kul-turnih predstava koje metropolu mogu da uine mestom i izvoritem zla. Ana Bani Grubii u tekstu Slika grada u filmovima postapokalipse, na osnovu popularnih kinemato-grafskih predstava o gradu budunosti, opisuje dva naje-a tipa grada budunosti nakon apokalipse futuristiki grad napredne tehnologije i mali grad nazadne tehnologije i razmatra odnos prema gradu i gradskom ivotu uopte. Iva-na Gaanovi u radu pod nazivom O decentriranju navija-kih identiteta:ima li romantike u navijanju? panju usmera-va na identifikacione markere koji se koriste prilikom for-miranja demarkacionih linija izmeu svoje i sebi suprotsta-vljenje navijake grupe, na specifian nain deliminog iz-dvajanja iz sopstvene grupe, kao i na reverzibilni proces meudejstva kreiranja linog identiteta i navijakih praksi. U tekstu Religija i emocije: mogui pravci izuavanja, Vla-dimira Ili i Mladen Staji se bave emocijama u religijskom kontekstu - pored ostalog, uticajem religije na emocije pu-tem pobuivanja, regulacije i upotebe emocija, te postavlja-ju pitanje svetih emocija kao posebne kategorije emocija i relativizuju hrianski oblikovane koncepte samokontrole i poniznosti kao ljudskih vrlina. Nina Kulenovi i Danijel Si-nani u radu Altrernativni religijski identiteti: Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana opti podaci i struktura organizacije razmatraju opte podatke vezane za osnivanje, uenja i verske prakse Crkve Isusa Hrista svetaca posled-njih dana, kao i strukturu njene organizacije i njenog sve-tenstva. Na kraju, u tekstu pod nazivom Kratka istorija Cr-kve Isusa Hrista SPD u svetu i na prostoru bive Jugoslavi-

Urbani kulturni identiteti i religioznost u savremenom kontekstu

9

je Mladen Staji i Nina Kulenovi predstavljaju istorijat Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana, poev od ot-krovenja Dozefa Smita, pratei delovanje osnivaa i naj-znaajnijih predsednika, kao i pojedine promene u njenoj religijskoj dogmi i praksi. U tekstu su predstavljeni i naj-znaajniji dogaaji u razvoju organizacije na prostoru bive Jugoslavije, kao i njena struktura u Srbiji danas.

Svi radovi u ovom zborniku nastali su kao razultat is-traivanja na projektima: Urbano kulturno naslee i reli-gioznost u savremenom kontekstu i okruenju Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Antropoloko prouavanje Srbije od kulturnog naslea do modernog drutva (177035), Identitetske politike Evropske unije: prilagoavanje i primena u Republici Srbiji (177017) i (177018) Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

Na samom kraju predgovora, iskoristiu priliku i pro-stor koji mi je na raspolaganju da se zahvalim Ministar-stvu kulture i informisanja na podrci koju je pruilo u re-alizaciji ovih istraivanja, svim uesnicima projekta i autorima koji su doprineli kvalitetu ovog izdanja, kao i Nini Kulenovi i Mladenu Stajiu na svesrdnoj pomoi prilikom pripreme zbornika, te naem izdavau - Srpskom genealokom centru i kolegi Miroslavu Nikanoviu.

Danijel Sinani

Ivan Kovaevi Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu [email protected]

Vladimira Ili Doktorand Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu [email protected]

Neki problemi prouavanja identiteta u Srbiji1

Apstrakt: U radu se ispituju mogunosti prouavanja identiteta kroz preciziranje pojedinih oblika identitetskih praksi. Etniki identitet se posmatra kroz konstrukcionistiku prizmu, a rodni identiteti kroz kritiku rodnih i gender studija. Prouavanje iden-titeta posebnih grupa koje su predmet socijalne politike ili delo-vanja nevladinih organizacija tretira se kao neoegzotizacija tih grupa i negira se diskriminatorska selekcija tih grupa kao objek-ta antropolokog prouavanja. Regionalni i lokalni identiteti se posmatraju u fokusu njihove konstrukcije koja potie iz politi-ke ili ekonomske sfere. Grupni i pojedinani identiteti kao pred-met antropolokog prouavanja sagledani su kako iz ugla antro-pologije, tako i iz ugla sociologije i psihologije kao primarnih

1 Ovaj rad je nastao kao rezultat istraivanja na projektu Mi-

nistarstva kulture i informisanja: "Urbani kulturni identiteti i re-ligioznost u savremenom kontekstu i okruenju" i na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije br. 177035.

Ivan Kovaevi i Vladimira Ili

12

disciplina u prouavanju grupa i pojedinca. Zakljuak je da an-tropologija moe dati znaajan doprinos prouavanju razliitih vrsta identieteta, ali da identitet ne moe supstituisati destruisani pojam kulture koji je dugo bio glavna odrednica mesta antropo-logije u okviru drutvenih i humanistikih nauka. Kljune rei: identitet, antropologija, Srbija, etniki identitet, regionalni identitet, rodni identiteti, lokalni identitet, nevladine organizacije, grupni identitet, individualni identitet.

Savremeni kulturni identiteti se ispoljavaju u svim po-rama ivota, i u miljenju i u delanju. Raznovrsnost iden-titeta, nivoa i naina njihovog ispoljavanja i sveobuhvat-nost njihovog viestrukog proimanja ivota dovodi u sumnju mogunost partikularnog prouavanja "identiteta". Zapravo, ta se to uopte moe prouavati, a da nema veze sa nekim identitetom. Ukrtajui dekonstrukciju i kon-strukciju postpostmoderni antropolozi su nali spasonosno reenje transformiui anropologiju u identitologiju. Na taj nain su neki antropolozi pokuali da pronau novi an-tropoloki zabran, suoavajui se sa nesposobnou da re-konstruiu pojam kulture, koji je delimino opravdano razmontiran kao osobenost odredjenog plemena - naroda - kulture. Dekonstrukcija pojma "pleme" zapoeta je jo po-etkom dvadesetog veka demontaom evolucionistikog pojmovnog aparata, a u potpunosti zavrena nestankom kolonijalnih imperija poetkom druge polovine dvadese-tog veka. Pojam naroda je dekonstruisan konstruktivisti-kim pristupom etnicitetu (Preli 1996), to je pak posledi-ca politike transformacije etnike esencije u etniko

Neki problemi prouavanja identiteta u Srbiji

13

opredeljenje u francuskoj revoluciji, mada je do teorijskog etabliranja konstruktivizma dolo tek u drugoj polovini XX veka.2 Formalizovan u popisima stanovnitva gde se popisivani slobodno nacionalno opredeljuju, konstruktivi-stiki pristup je uinio nemoguim bilo kakvo esencijali-stiko arbitriranje neijeg etniciteta. Na kraju, preostali pojam kulture, nastao kao bekstvo od plemena i naroda u nastojanju da se nekako opie prouavana zajednica, u postmodernoj i postkulturnoj kritici je doveden u pitanje kao esencijalizujui, homogenizujui, egzotizujui i post-varujui (Kovaevi, 2008). Umesto rekonstrukcije pojma "kultura", kroz kritiku postkulturne kritike, laki put je bio stvoriti ili upotrebljavati novi pojam pod iji krov e se skuiti celokupno antropoloko istraivanje. To je odgo-varalo antropolozima iz razliitih antropolokih tradicija.

Etniki identiteti

Etnologijama nastalim u tradicijama, koje seu u ro-

mantizam, tada je formiran zadatak da se proui etnos, i to primarno "na" etnos, da se on razgranii od drugih etnosa

2 Uzroci kasne dekonstrukcije esencijalistikog poimanja etni-citeta se nalaze u istorijskim okolnostima nastanka i trajanja evrop-skog romantizma, kasnog stvaranja nekih nacionalnih drava, et-nikim sukobima koji se pruaju kroz ceo devetnaesti i dvadeseti vek, etnikim odrednicama najznaajnijih pravnih dokumenata u nekim zemljama i dugom i neprekinutom postojanju "nacionalnih ustanova", itd.


14

i da se te granice ispiu na geografskoj karti dajui okvire ratnih ciljeva. Od trenutka kada je taj posao u evropskoj etnologiji bio dovren, a ratovi oko nacionalnog ujedinje-nja uglavnom zavreni, etnografska komponenta tog za-datka je prestala da ima svoj razlog postojanja.3 Sredinu dvedesetog veka takve etnologije su provele u stanju hi-bernacije ili klinike smrti (Kovaevi, 2005; Kovaevi, 2008) i dekonstrukcija pojma "etnos" je dola kao spas, to, uz usvajanje osnovnih pojmova konstruktivizma, omoguuje da se vrati na "dobro staro prouavanje etno-sa". Ipak, to prouavanje nije ono "dobro staro" jer je kon-struktivizam uspostavio nove relacije i u centar postavio etnos kao konstrukt, ime je ranije "etnika istorija" posta-la istorija konstruisanja etniciteta ili istorija politikih, knjievnih, naunih, crkvenih i inih nastojanja da se kon-struie odreeni etnicitet. Na taj nain istraivanje nacio-nalnog identiteta postaje istraivanje malog obima jer se ne mogu opetovati jednom ve istraeni mehanizmi iz-gradnje jednog odreenog etniciteta.

Rodni identiteti

U drugim antropolokim tradicijama, koje su destrukci-

jom pojmova "pleme" i "kultura", naizgled, ostale bez pred-

3 To ne znai da se u Evropi i posle toga nisu vodili etniki ra-

tovi, ve samo da na romantizmu koncipirana etnologija nije bila uesnik u koncipiranju ratnih ciljeva, niti u odreivanju poslerat-nih granica.


15

meta svog istraivanja, novi, spasonosni identitet je stigao iz politike, i to iz feministikih pokreta. Tzv. gender studije su "otkrile" rodne identitete, mada su rodne uloge bile dobro po-znate u konstituisanoj sociologiji dvadesetog veka, daleko pre novog talasa feminizma i gender-a. Time je dobijena alat-ka za naoko relevantne studije svega/biloega sa ciljem da se u tom svemu/biloemu utvrde rodni identiteti. Medjutim, i tu su nastupili problemi zbog malog i verovatno konanog bro-ja identiteta. ak i kada bi se mukom i enskom rodnom identitetu dodali i identiteti "izmeu" (LGBT), to su dva (brojano) dominantna identiteta proirena sa treim, etvr-tim ili petim, ime se iscrpljuje vizura rodnih identiteta. Pri tome, vrlo je teko prihvatiti da se radi o posebnim proua-vanjima ve samo o neemu to bi trebalo da bude uobia-jen aspekt svakog prouavanja. Izdvajanje tzv. gender stu-dija ili enskih studija je getoizacija istih i alibi tradicionali-stima da ignoriu rodni aspekt, ak i kada je vrlo znaajan za predmet prouavanja, kao i pridavanje prevelikog znaa-ja tom aspektu tamo gde ga zapravo i nema ili nije od zna-aja. Ovde se ne radi o zakrivljenostima i epistemolokoj neodrivosti radikalnog feminizma (Antoni, 2011: 13-29) ve o isticanju da posebnost rodnih ili enskih studija nano-si tetu znanju u drutvenim naukama, inei zabran koji opravdava izostavljanje ovog aspekta i onemoguava inte-grisanje u sveukupna antropoloka (socioloka, politikolo-ka, socijalnopsiholoka, itd.) istraivanja. To je posebno nepotrebno jer postoje discipline koje su od akademskog etabliranja imale kao jednu od svojih osnovnih teorijskih polazita podelu rada i kao vaan zadatak ispitivanje podele


16

rada u drutvu (sociologija i antropologija). Nema antropolo-ga koji, ispitujui zadato "pleme", selo, ostrvo, kulturu ili na-rod, nije opisao muke i enske poslove, uloge, odnose itd. i nisu bile potrebne radikalne feministkinje da antropolozima to otkriju. U sluajevima drutava sa izrazitom nadmoi jed-nog pola, javlja se nemogunost jednakog advokatisanja ("reprezentacije"), etabliranog u postmodernom pokuaju destrukcije antropologije, prisutnom kod onih antropologa koji nisu primetili autodestrukciju prihvatanja tih ideja. To to je nemogue jednako advokatisati obe strane u neravno-pravnom odnosu moi ne znai da je nemogue antropolo-ki opisati stvarni odnos dominacije, ve samo da je advoka-tisanje naspojivo sa naukom. Nije sporan uticaj vrednosti i ideologija na nauku, ali je sporno to proglasiti za epistemo-loko naelo, umesto nastojanja da se taj uticaj minimizira kroz tenju ka idealu objektivnosti. Svaka vrsta zastupnitva, rodnog ili bilo kog drugog, znai svesno odstupanje od ideala objektivnosti, izlazak iz granica naunog istraivanja i ulae-nje u politiku arenu u kojoj vae druga pravila i deluju drugi akteri. No, to predstavlja izlazak iz naune zajednice i ula-zak u jednu drugu, koju karakterie politika borba za vlast a ne suprostavljanje argumenata. I reprezentacija i insistira-nje na partikularnosti su sigurni znaci takvog ishoda, a levi-tiranje na granicama - izraz nesigurnosti ili neiskrenosti.

NGO-logija

Proirenje identitetskih istraivanja je potom krenulo u

pravcu istraivanja grupa koje su izloene socijalnoj de-


17

gradaciji, poput izbeglica, beskunika, obolelih od tekih bolesti, rtvi razliitih nasilja itd. U saglasju sa delova-njem ideologije politike korektnosti zasnovanoj na mo-dernom shvatanju i tumaenju ljudskih prava, najee operacionalizovane kroz delovanje NGO, nastaje "NGO-antropologija" koja velikim delom izlazi iz okvira nauke, pa samim tim i antropologije. Nije primaran nauni, ve politiki izbor prouavanih. U "NGO-antropologiji" nije nauka ta koja formulie strategije i primarne naune za-datke, ve je to ideologija ljudskih prava koja se operacio-nalizuje kroz definisanje vulnerabilnih ili ugroenih gru-pa, te se onda pristupa njihovom prouavanju bez obzira na to da li takvo prouavanje ima nauni znaaj i rezultati tih prouavanja samo potvruju ono to se i pre prouava-nja znalo o ugroenosti tih grupa. Antropologija nije soci-jalni rad. Socijalnim radom se bave dravni organi formi-rani sa tom svrhom i umotavanje socijalne politike u an-tropoloko odelo, tako to e se ispitivati identitet grupa koje su predmet socijalnog rada, samo je drugo ime za pretvaranje antropologa u humanitarce a antropolokih in-stitucija u humanitarne NGO.

Posebnu ulogu u stvaranju "NGO-antropologije" ima medicinska antropologija kao antropoloka subdisciplina koja deluje u u pravcu fokusiranja na vulnerabilne grupe i nalazi se na granici nauke, primenjene nauke i socijalnog rada. I kada se istraivanja takvih grupa, usmerena finan-siranjem, vre u punom metodolokom kapacitetu, temat-ski izbor i izbor prouavanih nije voen naunim razlozi-ma ve socijalano-politikim.


18

Kada se antropolokinja, iz ue subdiscpline medicin-ska antropologija, sticajem porodinih okolnosti nala u Beogradu, od svega to strunjak njene specijalizacije mo-e videti, ona je videla male Rome kako skupljaju papir i uz pomo domaih strunjaka pokrenula istraivanja, do-bila finansiranje, sprovela istraivanje i napisala knjigu. (Simpson-Hebert i dr, 2006). Nije joj se uinilo znaajnim da postavi istraivanje i pronae sredstva za prouavanje odnosa pacijant-lekar u srpskim bolnicama, poremeaja izazvane nestaicama i neredovnim snabdevanjem lekovi-ma, razlika izmedju medicinskog i kulutrnog poimanja bolesti i zdravlja, savremenog poimanja zdravog tela u mlaim kategorijama stanovnitva, kulturnih determinanti dijabetesa ili sranih oboljenja, znaaja puenja i alkohola u kulturi i njihov uticaj na zdravlje stanovnitva i jo mno-go toga to bi moglo da zainteresuje medicinskog antropo-loga. Drugi sluaj je dolazak u Srbiju Fulbrajtovog stipen-diste, takoe medicinskog antropologa sa Havaja. Dilema, izazvana prethodnim sluajem, o tome da li se radi o an-tropologu ili antromologu, pretoena u pitanje da li je sa Havaja doao u Srbiju da prouava Rome, razreena je po-trvrdnim odgovorom na pitanje.

To, svakako, ne znai da se izmeu medicinske antro-pologije i "NGO-antropologije" moe staviti znak jedna-kosti, ve samo da fondovi i grantovi humanitarnih orga-nizacija esto usmeravaju medicinske antropologe da se bave vulnerabilnim grupama zbog njihovog vulnerabilnog


19

identiteta, a ne zato to njihovo prouavanje moe dati znaajne naune rezultate.4

I "NGO-antropolozi" kao i nevladine organizacije koje se bave identitetom manjinskih grupa (A. Bani-Grubii, 2010) esto utiu na njihovu reegzotizaciju ili dodatno uvrivanje identiteta, koji ih je i uinio predmetom hu-manitarnog rada i "NGO-antropologije". Profesionalizaci-ja nevladinih organizacija i "NGO-antropologa" i veziva-nje line egzistencije za egzistiranje takvih grupa vrlo la-ko stvara stav da e nestankom posebnosti i vulnerabilno-sti tih grupa prestati razlog za finansiranje NGO i "NGO-antropologa". Na primer, moe biti potroeno mnogo para za "istraivanje izbeglica u kolektivnim centrima", para kojima bi se moglo izgraditi nekoliko kua kao preduslo-va da se izbeglice intregriu u novu sredinu i prestanu da budu izbeglice.

Regionalni i lokalni identiteti

Politika i ekonomska regionalizacija prate ili stvaraju

regionalne identitete. Regionalni identiteti su jednako pro-izvod konstrukcija kao i nacionalni identiteti, samo to je

4 Opstajanje jasnog razdvajanja naunika antropologa od

primenjenih antropologa, koji takoe vre istraivanje ali primenjenog karatera, otklonilo bi mnoge nesporazume. I pored postojanja dvaju asocijacija u antropoloki najbrojnijoj zemlji (SAD), brkanje antropologije i primenjene antropologije potie upravo odatle.


20

konstrukt jednostavniji i, uglavnom, ne pretenduje da re-gionalni identitet izgradi kao nacionalni. Konstrukcija re-gionalnih identiteta je rezultat tenje ka deobi politike i ekonomske moi. Konstruktori regionalnih identiteta, pa i prouavaoci njihovog konstruisanja, izloeni su sumnjie-nju za razaranje nacionalnog bia, potencijalni separati-zam, i to kako od esencijalistiki ubeenih nacionalista ta-ko i od politikih centralista koji tee da mo koncentriu u jednom centru, suprotstavljajui se regionalnoj autono-miji.

Nekadanja spska etnologija se, pre vie od pola veka, bavila geografskim regionima i to kaskajui za geograf-skim determinantama i granicama regiona (planina, reka, uzviica, potok). Krajnji rezultat je bilo navodjenje grani-ca tzv. predeonih celina, koje su sluile za odredjivanje te-ritorije na kojoj treba izvriti opis narodnog ivota i obia-ja. Prouavanje starih etnografskih i antropogeografskih monografija predeonih celina pokazalo bi koliko su te "celine" bile rezulat reginalnog identiteta stanovnitva, a koliko su ih propisali geografi po orografskim i hidrograf-skim katakterstikama terena (brdo, potok). Prema tome, regionalni identiteti u prolosti mogu biti predmet istorij-sko-antropolokih prouavanja, jednako kao to antropo-logija savremenosti moe prouavati izgradnju novih regi-onalnih identiteta u uslovima delovanja centrifugalnih so-cijalnih sila koje tee regionalizaciji Evrope, pa samim tim i evropskih nacionalnih drava. Ideja o tome da e iz-razita centralizacija, koja je na sceni u Srbiji ve skoro e-tvrt veka, biti demontirana u korist regiona, predstavlja


21

polazite za etabliranje regionalnih identiteta i crtanje re-gionalniih granica buduih regionalnih samouprava. Svi ti pokuaji jesu legitimni predmet antropologije tj. proua-vanja koja se metodoloki oslanjaju na konstrukcionisti-ke postavke antropologije etniciteta, a temeljno zadiru i u politiku antropologiju. Ipak, ni starih regionalnih identi-teta ni onih koji su u nastajanju ili iekivanju nema ne-brojeno, pa je i taj zadatak antropologije ogranienog obi-ma. Pogotovo ako se shvati kao predmet istraivanja. Ukoliko se, pak, konstrukcija regionalnog identiteta shvati kao aspekt prouavanja svih drugih predmeta antropolo-kog istraivanja, moe biti plodnija kao deo pojedinih in-terpretacija, mada e biti daleko tea u potpunom odsu-stvu specijalnih studija regionalnog identiteta.

Slino je sa lokalnim identitetima, bilo da se radi o ur-banim ili ruralnim sredinama. U osnovi konstrukcije tih identiteta su motivi konstruktora. U veim sredinama kon-struktori su blii politici, u osnovnom smislu rei, a naj-ee su oni sami politiari na vlasti koji kreiraju identitet grada kao dosta jednostavan i upadljiv dokaz svoje aktiv-nosti, tj. pravilnog izbora graana koji su ih glasanjem do-veli na funkcije koje obavljaju. U manjim, preteno rural-nim sredinama, konstruktori imaju motivaciju i u ekonom-skoj sferi, jer se izgradnjom lokalnog identiteta mogu lak-e brendirati lokalni proizvodi (posebno poljoprivrdni). Stoga su pokretai konstrukcije identiteta najee predu-zetnici (u poljoprivredi ili prehrambeno-preraivakoj proizvodnji), koji angauju lokalnu kulutrnu elitu da krei-ra identitetske manifestacije ili bilo koje druge elemente


22

identiteta koji se mogu potom, uvezano sa odreenim pro-izvodom, plasirati na tritu. (Kovaevi, 2006a: 109-153). Mogu je i obrnuti put gde konstruktor identiteta (pojedinac ili manja grupa) moe imati sam identitet kao osnovni pokreta i cilj, koji se obino definie kao elja da se "i nae mesto nae na karti sveta"5, ali se teko moe realizovati ukoliko nema ekonomsko zalee iz nekog eko-nomskog interesa. I u sluaju konstrukcija lokalnih identi-teta mogu je direktan antropoloki pristup. tj. fokusiranje istraivanja na agense i mehanizme samog konstruisanja. Vie takvih istraivanja moe dati uopteniju sliku o po-trebama za lokalnim identitetima i zadovoljavanju tih po-treba, to ukljuuje nosioce i naine tog zadovoljavanja. U zavisnosti od veliine sredine i moguih regionalnih razli-ka, takvih uoptavajuih analiza u Srbiji ne moe biti mnogo, s tim to im moraju prethoditi desetine istraiva-nja pojedinih sluajeva, kao to su u ruralnim uslovima podizanje spomenika Rokiju ili Turijska kobasicijada, od-nosno, direktne rasprave o identitetu i simbolima gradova u politikoj, medijskoj i turistikoj sferi.

Grupni identiteti

Nebrojene drutvene grupe mogu imati grupni identi-

tet. I to, naizgled, otvara nepregledno polje antropolokom

5 Moda najpoznatiji projekt upisivanja "naeg mesta na kartu

sveta" je podizanje spomenika filmskom junaku Rokiju u ititu (Miji, 2012 ;Erdei 2012: 169-205).


23

istraivanju identiteta. To moe biti identitet grupe navija-a nekog fudbalskog kluba koji se ogleda u kostimima i rekvizitima ili identitet podgrupe navijaa tog istog kluba koji se ogleda u odvojenim parolama i oznakama i reali-zuje kroz sukobe sa drugom navijakom grupom istog kluba. To moe biti identitet uenika jednog razreda osnovne kole koji se razlikuje i nastoji da te razlike pri-kae u odnosu na druge razrede iste godine kolovanja ili svih uenika jedne kole koji se ogledaju u pogrdnim na-zivima pa i sukobima i "zakazanim tuama" izmedju ue-nika dvaju kola. To moe biti identitet razliitih smena radne akcije ili kampovanja koji dovode do sukoba koje je u nekim sluajevima dnevna politika pogreno dovodila u vezu sa nacionalnim sastavom smena radnih akcija. To moe biti identitet zaposlenih u nekoj kompaniji ili zapo-slenih u menadmentu iste te kompanije, identitet na ko-me insistira sama kompanija, od uniformi sa oznakom kompanije do obaveznog zajednikog provoenja vreme-na za vikend i bavljenja odredjenim aktivnostima. Drugim reima, identitet, vie ili manje, postoji u svakoj grupi. ak i sasvim sluajna grupa kao to je grupa putnika u autobusu moe imati identitet ukoliko se javi potreba pre-laska u drugi autobus usled kvara i borbe za prvenstvo ulaska u novo vozilo u odnosu na novopristigle putnike.

Ipak to ne znai da je antropologija dobila novo bez-granino polje istraivanja identiteta drutvenih grupa. Odreujui svoje polje istraivanja koje drutvene grupe ine u znaajnoj meri, do te mere, ak, da su i postojala odreenja sociologije kao nauke o drutvenim grupama


24

(Popovi, 1966), sociologija je identitet drutvene grupe postavila kao jedan od osnovnih faktora koji odreeni broj pojedinaca ini drutvenom grupom. U jednoj od najpo-znatijih sociolokih definicija drutvene grupe sadran je pojam "kontinuiranih i aktivnih kolektivnih stavova" (Gurvi, 1965: 316), to se antropoloki moe proitati i kao identitet. Meutim, ne moe se oekivati da e socio-loko istraivanje drutvenih grupa ostati na elementima opisa kao to su sadraj, veliina, trajanje, ritam, raspre-nost, razlog postojanja, nain ulaska, stepen ispoljavanja, funkcije itd. (Gurvi, 1965: 320-365) ve je sasvim jasno da e ukljuiti i grupni identitet, ime takva prouavanja ne mogu biti nikakav antropoloki ekskluzivitet na kome bi se pak mogla graditi zamena centralnog pojma kulture pojmom identiteta. Ipak, kreativno apsorbujui socioloko istraivanje drutvenih grupa, kako u istraivanju funkcija razliitih fenomena u relaciji sa potrebama drutvenih grupa, tako i u uoavanju elemenata konstrukcije, antro-pologija ima mogunost da vri istraivanja grupnog iden-titeta.

Individualni identitet

Pojedinac nije fokus antropolokog istraivanja. U ne-

kim, dodue, retkim sluajevima pojedinac je bio sredstvo prezentacije irih kulturnih procesa, kao to je to sluaj u tzv. antropolokim biografijama. Njihov domet je ograni-en i svako prenaglaavanje subjektivnog, antropologiju vodi u postmodernistiku disoluciju i pretvara je u lepu


25

knjievnost (Kovaevi, 2006b). Meutim, elementi indi-vidualnog identiteta su socioloki i antropoloki prepozna-tljivi i ne predstavljaju psihologizirajue proizvoljnosti. Pod tim elementima podrazumevaju se drutvene uloge koje su u svakom antropoloki rukovoenom etnograf-skom opisu plemena, sela ili kulture imale znaajno me-sto. Brojne, raznovrsne, isprepletene drutvene uloge koje pojedinac ima u svom drutvenom ivotu predstavljaju skupove pravila koja definiu ponaanje i one su legitim-no polje prouavanja i sociologije i antropologije, samo treba uvek imati u vidu da se tu ne radi o individualnim identitetima, bez obzira na to to uloge realizuje pojedi-nac, ve o ulogama koje su rezultat njihovog drutvenog delanja.

Zakljuak

Na kraju razmatranja razliitih identiteta i mogunosti

njihovog antropolokog prouavanja potrebno je vratiti se na pitanje koje je implicitno sadrano na poetku teksta - da li je u identitetu (identitetima) antropologija nala novi kljuni pojam kojim e opravdati svoje postojanje, posedu-jui vie ili manje ekskluzivno polje istraivanja. Odgovor je negativan, ali se moe zakljuiti da antropologija moe dati znaajan doprinos prouavanju razliitih vrsta identite-ta, mada identitet ne moe supstituisati destruisani pojam kulture koji je dugo bio glavna odrednica mesta antropolo-gije u okviru drutvenih i humanistikih nauka. Umesto de-konstruktivistikog trijumfalizma usled unitenja kljunog


26

pojma, potrebno je nastojati da se on, uz uzimanje u obzir mnogih elemenata iznete kritike, rekonstruie i teorijski po-vrati mesto antropologije. To e biti lake utoliko to mesto nije bilo ugroavano rezultatima ozbiljnih antropolokih in-terpretativnih istraivanja i njihovom recepcijom u ostalim drutvenim i humanistikim naukama, ve samo ideolo-kim i teorijskim raspravama i debatama o nauci, kao i po-vratnim dejstvom tih rasprava na same antropologe.

Literatura

Bani-Grubii, Ana. 2010. Romski hip hop, kao multikulturali-stiki saundtrek. R-point: Pedagogija jedne politike, , sv. 1.

Erdei, Ildiko. 2012. ekajui Ikeu. Potroaka kultura u po-stsocijalizmu i pre njega. "Etnoloka biblioteka," Beograd.

Gurvi, or. 1965. Savremeni poziv sociologije, "Veselin Maslea," Sarajevo.

, . 2005. a ( ,1975-2005.) , 21.

, . 2006a. , "- ", .

Kovaevi, Ivan. 2006 b. Individualna antropologijan ili antro-polog kao lini guslar, Etnoantropoloki problemi, sv.1.

Kovaevi, Ivan. 2008. , , 5. Miji, Emilija. 2012. Recentna spomenika kultura Zapadnog

Balkana: Pop-heroji i tradicija, Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoki centar, Beograd.


27

Popovi, Mihajlo. 1966. Predmet sociologije, Institut drutvenih nauka, Beograd.

, . 1996. : , , XLV, .

Simpson-Hebert i dr, 2006. Mayling Simpson Herbert, Aleksandra Mitrovi, Gradimir Zaji, Milo Petrovi, Papirnati ivot. Romi sakupljai otpada u Beogradu, Otkrovenje i drutvo za unapreenje Romskih naselja, Beograd.

[email protected]

a [email protected]

:

1 : ""

, . - , , , . - , , , -, . o - , - -

1 , - , - (. . 177018), .

30

. .

: ; ; .

-

-, , -, : , , , , , - . - - , . - , , - - , , -, , , o .

, , -, o e "" "" ? o -

31

, , , . , - (. 2006, Ullman 2006). , , , , - , ( 2011).

, , , , - . -, - -. , , , , -, (. . Jakovljevi et al. 2006, Milosavljevic et al. 2010, elmi et al. 2012. 2006, 2008, Petrovi 2001, Tomanovi and Petrovi 2010).

32

: , - - ; , - , -, -, , , - , (. . Pavlovi et al. 2007, Demajo et al. 2011). , , - - , - (. . Crnkovi et al. 2006, Toi and Unkaevi 2005, Unkaevi and Toi 2009).

, , , , - , (, . 2003, Samardi 2012a, 2012b, Mladenovic et al. 2006, Anelski-Radievi et al. 2008), , , - , ,

33

-, , -, , , - , -, , -, (. . 2011, Ristivojevi 2011, obelji 2004).

, , , , , , , , - (. . Nikanovi 1978, 1995, 1998, - 2006, iki 2006, Radovi 2006, 2007, Vuini-Nekovi 2012a), - - -- - : , -, - , , -, ,

34

, , - , - , , (- 2004) " ", " ", ; -- - .

, - -: - , - 2004. - , '''' . , , -- , - - . , - - ,

35

, , . , -, - , , -, , , .

o, -, -, , - . , , , - - -; , , , - (. 2001, orevi 2009, Ristivojevi 2012, Antonijevi 2013, Vuini-Nekovi 2012b, 2002). "" , -, " ?", , " -" - - - -

36

"() -" "" .

- , , - , - , - -, . . , , , , (), .

"" - , -, - . - : -, . "", -. "-

37

" - - - - : - - , - , , , , - .

, "" , - - -. -, . " ". - - 1996. . , ,

38

. , , () -?

" ?" - , , -, -, . , , - "", -- . , , - : , - " ", " , , -", " , " , - - " ", " ", " , , " .

, , , -, ,

39

, - , - - , , . - - - . , - - . , - "" - .

, , , , - , . , , "" " " , -, , , - , , . , , "" ,

40

, : , , - " ", - , , - (, -) , - , , - - , - . . -, , - (. Miji 2011) .

, , "", . - -, . - , - , , , , , - ,

41

, , - , -- (. . Volcic 2005, iki and Sinani 2005).

, , - , , - -, -, , - , , -, , - . , , "" , , , , - - -, , "" - , , , -, , .

"" , -

42

. , - . , , , , - - , - : "- " "" (. ) (. ) , , .

, , , , -, , - . - , , - , - -

43

. - -, , - , , , , - - , -, .

- - , : - , , , - -, , , - , , -, - .

44

2

Anelski-Radievi, Biljana, Obrad Zeli, Silvija Mirkovi, Ta-tjana Todorovi. 2008. Stanje tkiva periodoncijuma kod bole-snika sa dijabetesom melitusom u populaciji Beograda, Voj-nosanitetski pregled 65 (11): 799802.

Antonijevi, Dragana. 2013. The Story of Dorol: The "Jevremo-va Street of Meetings" Manifestation and the Multicultural Construction of Place of Memory. - 8 (1): 149-172.

, . 2003. : " " 1918-1941. -:

, . 1995. "" : . - XLIV: 168-184.

Vuini-Nekovi, Vesna. 2012a. BITEF Behind My Apartment Building. How an Anthropological Field Site (literally) Came into My Backyard. Antropologija 12 (3): 11-40.

Vuini-Nekovi, Vesna. 2012b. How UNLISTED Used Aban-doned Public Spaces in Belgrade: An Anthropological Delibe-ration of Three BITEF Perofrmances. -- 20: 77-104.

, , . 1998. -

2 ,

- , - , .

45

(1931-1941). - XLVII: 85-101.

Volcic, Zala. 2005. Belgrade vs. Serbia: Spatial Re-Configurati-ons of Belonging. Journal of Ethnic and Migration Studies 31 (4): 639-658.

Demajo, Miroslav A, Jelena Cvetianin, Milovan Stoiljkovi, Djordje Trpkov, Velibor Andri, Antonije Onjia and Olivera Nekovi. 2011. Detection of elements and radioactivity in pellets from long-eared owls (Asio otus) inhabiting the city of Belgrade (Serbia). Chemistry and Ecology 27 (5): 393400.

, . 2002. " ''". - , . . , 227-234. : , , . 48.

, . 2004. -. LII: 81-90.

orevi, Ivan. 2009. Umeju li antropolozi da igraju fudbal? Sport i identitet u savremenoj Srbiji. Antropologija 9: 89-103.

iki, Bojan. 2006. Managing HIV/HCV-related Risk at Private Places Among Belgrade Injecting Drug Users, Bulletin of the Institute of Ethnography of Serbian Academy of Sciences and Arts LIV: 189-199.

, . 2006. - , 70: 11-23.

, . 2007. " ": . - 2 (1): 73-107.

, . 2011. " - . - ". -

46

. XXI , . , 7-25. : - .

iki, Bojan, Danijel Sinani. 2005. How to Place the City? Con-ception of Urban Topography in Organizational Agenda of Serbian Football Association. Paper presented at Urban Life and Culture in Southeastern Europe. 3rd Conference of Inter-national Association for Southeast European Anthropology, Urban Life and Culture in Southeastern Europe. Book of Ab-stracts 140-141.

Jakovljevi, Branko, Goran Belojevi, Katarina Paunovi, Vesna Stojanov. 2006. Road Traffic Noise and Sleep Disturbances in an Urban Population: Cross-sectional Study. Croatian Medi-cal Journal 47 (1): 125-33.

, . 2006. . VII: 51-68.

, . 2008. . I: 75-88.

, . 2001. II. - . : .

, . 2006. -/ . - LIV (1): 127-143.

Kovaevi, Ivan, Dragana Antonijevi. 2013. Ogled iz antropolo-gije sive ekonomije: ekonomsko ponaanje stanara jedne zgrade na Dorolu. 8 (1): 75-93.

Miji, Emilija. 2011. Yustalgija: seanje i materijalna kultura so-cijalizma kao okvir za konzumiranje sadanjosti. - 6 (3): 763-782.

47

Milosavljevic, Nada, Jelena Simicevic,Goran Maletic. 2010. Ve-hicle parking standards as a support to sustainable transport system: Belgrade case study. Technological and Economic Development of Economy 16 (3): 380396.

Mladenovic, J , T. Pekmezovic, S. Todorovic, V. Rakocevic-Sto-janovicc D. Savic, S. Romac and S. Apostolski. 2006. Survi-val and mortality of myotonic dystrophy type 1 (Steinerts di-sease) in the population of Belgrade. European Journal of Ne-urology 13 (5): 451454.

Nikanovi, Vilma. 1978. Neke karakteristike svadbenih obiaja u Beogradu na primerima optina Stari Grad i Novi Beograd. Etnoloke sveske I: 153-167.

Pavlovi, P, M. Mitrovi, L. Djurdjevi, G. Gaji, O. Kosti, S. Bojovi. 2007. The Ecological Potential of Spiraea van-haut-tei (Briot.) Zabel for Urban (the City of Belgrade) and Fly Ash Deposit (Obrenovac) Landscaping in Serbia. Polish Jour-nal of Environmental Studies 16. (3): 427-431.

Petrovi, Mina. 2001. Post-Socialist Housing Policy Transforma-tion in Yugoslavia and Belgrade. European Journal of Hou-sing Policy 1 (2): 211231.

Radovi, Sran. 2006. Predstave beogradskih srednjokolaca o Evropi. Antropologija 1: 61-73.

, . 2011. , - 1965-1967. 6 (3): 745-762.

Ristivojevi, Marija. 2011. Korelacija muzike i mesta na primeru beogradskog "novog talasa" u rokenrol muzici. - 6 (4): 931-947.

Ristivojevi, Marija. 2012. Rokenrol kao lokalni muziki feno-men. 7 (1): 213-233.

Samardi, Nikola. 2012a. Identitet Beograda : globalni grad ili globalno selo? Limes plus 1-2: 61-76.

48

Samardi, Nikola. 2012b. Post-conflict Belgrade: Cold war heri-tage and the global challenge. - 3: 243-253.

Tomanovi, Smiljka and Mina Petrovi. 2010. Childrens and pa-rents perspectives on risks and safety in three Belgrade neig-hbourhoods. Childrens Geographies 8 (2): 141-156.

Toi, I, M. Unkaevi. 2005. Analysis of precipitation series for Belgrade. Theoretical and Applied Climatology 80 (1): 6777.

Ullman Owen. 2006. Letter From Belgrade. Serbian Potential. The International Economy, Summer issue, 8-9.

Unkaevi M, I. Toi. 2009. Changes in extreme daily winter and summer temperatures in Belgrade. Theoretical and Ap-plied Climatology 95 (1-2): 2738.

Crnkovi, D, M. Risti, D. Antonovi. 2006. Distribution of He-avy Metals and Arsenic in Soils of Belgrade (Serbia and Montenegro). Soil & Sediment Contamination 15 (6) :581589.

obelji, Miloje. 2004. Smallpox outbreak in Yugoslavia in 1972. Vojnosanitetski pregled 61 (5): 569573

elmi, Milica, Dragana Macura, Duan Teodorovi. 2012. Ride Matching Using K-means Method: Case Study of Gazela Bridge in Belgrade, Serbia. Journal of Transportation Engine-ering 138 (1): 132-140.

Milo Milenkovi Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet u Beogradu [email protected] O (ne)mogunosti zatite religijskih koncepata i

praksi kao nematerijalne kulturne batine u kontekstu pridruivanja Republike Srbije

Evropskoj uniji1

Apstrakt: Proglasivi Zakonom o crkvama i verskim zajed-nicama primat tzv. "tradicionalnih" crkava i izdvojivi sve osta-le religijske zajednice kao sekundarne, a imajui u vidu da je i internacionalno uslovljena da u praksi obezbedi pune religijske slobode i ustavno samoobavezana da potuje prava na identitet svih svojih graana, naa administracija se izlae riziku da, u sloenom procesu pristupnih pregovora, bude suoena sa sutin-skim sporom oko definisanja toga ije kulturno naslee titi, a ije ne titi. Imajui u vidu izrazito komplikovan kontekst u ko-jem se odigrava pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji, a posebno imajui u vidu pojavu "kulturalizovane kondicionalno-sti" i objavu "kraja multikulturalizma", definisanje kulturnog

1 Rezultat rada na projektima "Urbani kulturni identiteti i reli-

gioznost u savremenom kontekstu i okruenju" Ministarstva kul-ture i informisanja Republike Srbije i "Identitetske politike Evropske unije: prilagoavanje i primena u Republici Srbiji" (177017) Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.

Milo Milenkovi

50

naslea koje e se tititi i samo treba zatiti od dnevnopolitikih promena i etnopolitikih sporova tipinih za nae drutvo. Tu nije re iskljuivo o pravnom pitanju koje bi bilo mogue reiti u okviru tekueg prilagoavanja nacionalnog zakonodavstva globalnim i evropskim pravnim tekovinama. Budui da nacio-nalna regulativa sadri skrivenu hijerarhiju kulturnih vrednosti, taj problem zahteva interdisciplinarnu saradnju, posebno pravni-ka, etnologa-antropologa i drugih zainteresovanih strunjaka za pravna ili identitetska pitanja. U lanku se nudi predlog u vezi sa tim kako preduprediti meunarodno potencijalno politiki ve-oma neprijatnu situaciju i poziva na to da se, pri daljoj izradi re-gulative o zatiti kulturnog naslea, ne ponove greke uinjene pri dosadanjem regulisanju religijske problematike. Kao poten-cijalni mehanizam vredan razmatranja predlae se regionalno prilagoavanje regulative putem uspostavljanja simultane im-plementacije neusklaenih propisa razliitog nivoa optosti na razliitim nivoima javne uprave. Ovo netipino reenje iznosi se u nadi da bi se time mogla izbei mogunost da nas na putu evropskih integracija ometa eventualna transformacija problema definisanja kulturne batine u manjinsko i/ili ljudsko-pravno pi-tanje.

Kljune rei: antropologija drave i prava, kulturna politi-ka, ljudska i manjinska prava, Republika Srbija, Evropska unija, pristupni proces, kulturalizacija kondicionalnosti, nematerijalna kulturna batina, regionalno prilagoavanje propisa, kulturna autonomija, lokalna samouprava, pravni paralelizam, interpreta-tivni suverenitet, ljudska i manjinska prava

O (ne)mogunosti zatite religijskih koncepata

51

Evropski identitet, kako se ini, vide samo obrazovani ljudi. To je alosno, ali i to je neki poetak.

(Eko 2013)

Problem Kada analiziramo nacionalno zakonodavstvo koje re-

gulie religijska pitanja u irem smislu, uporedo analizi regulative o zatiti (nematerijalnog) kulturnog naslea u evropskom kontekstu, ispostavlja se da Republika Srbija nije u mogunosti da ih istovremeno potuje. Posebno imajui u vidu to da se etniki i konfesionalni identitet u populaciji po pravilu uzimaju kao sinonimi, kao i to da se identitet i s njime povezani rituali, simboli, koncepti i ma-terijalna kultura smatraju osnovnim elementima kulturnog naslea koje zajednice i institucije vide kao vredne uva-nja tj. da je identitet u populaciji shvaen kao sama sr kulturnog naslea (v. iki ur., 2011), Republika Srbija bi se uskoro mogla nai u nezavidnoj situaciji: takvoj da bu-de optuena da diskriminie deo sopstvene populacije ka-da je o ouvanju kulturnog naslea re.

Dok bi se moglo tvrditi da, ratifikovanjem meuna-rodnih, globalnih i evropskih konvencija, Republika Srbi-ja svoj suverenitet na planu potovanja prava i sloboda svojih graana ugrauje u internacionalni okvir,2 u sluaju

2 Republika Srbija je ratifikovala sledea dokumenta, funda-mentalna u domenu potovanja prava i sloboda svojih graana, kada je i o identitetskim pitanjima re: Univerzalna deklaracija o

Milo Milenkovi

52

zatite kulturne batine upravo je suprotno. Za razliku od uvreenog miljenja, analiza evropske kulturne politike pokazuje dosledno nemeanje Komisije u suverenitet dr-ava lanica nad identitetskim pitanjima, jednom kada se pristupni proces okona (v. Milenkovi 2013b, posebno 464-465). Tako je i Republici Srbiji ostavljeno pravo da samostalno regulie pitanja povezana s naukom, obrazo-vanjem, jezikom, kulturnom batinom i drugim pitanjima od nacionalnog znaaja3 i ona se, oekivano, pridruila standardnom izboru drava lanica da neguju nacionalne kulture, uglavnom ne gradei nadnacionalni evropski identitet. Republika Srbija, dakle, osim u smislu u kojem e to biti objanjeno, procesom pridruivanja ne prenosi Uniji suverenitet u izboru kulturne batine koju e uvati. Ipak, to pitanje moe postati deo pregovora o pridruiva- ljudskim pravima (1946) posebno u pogledu prava na obrazova-nje, prava na puno uee u kulturnom ivotu i slobode miljenja, uverenja i veroispovesti; Konvencija Ujedinjenih nacija o elimi-nisanju svih oblika rasne diskriminacije (1969); Evropska kon-vencija o ljudskim pravima (1950) posebno u pogledu slobode misli, savesti i veroispovesti, kao i u pogledu zabrane diskrimina-cije (v. Izvori). U pogledu ljudskih prava i sloboda meunarodno pravo ima primat nad nacionalnim zakoni ne smeju biti u supr-otnosti sa ratifikovanim meunarodnim ugovorima i njima se ne smeju ograavati prava garantovana ovim ugovorima odn. kon-vencijama.

3 Za uvod u pregled tzv. Pregovarakih poglavlja v. npr. http:// ec.europa.eu/enlargement/policy/conditions-membership/chapters -of-the-acquis/index_en.htm.


53

nju i postati i problem, budui da se Komisija identitet-skim pitanjima na prostoru bive Jugoslavije temeljno ba-vi u sklopu tzv. politikih uslova ili kulturalizovane kon-dicionalnosti dakle pre prijema pojedine lanice a tokom perioda i procesa pristupanja (Milenkovi and Milenko-vi, 2013). U tom kontekstu, pitanje ouvanja kulturne batine, u ovde relevantnom sluaju religijske, moe po-stati internacionalizovano kao manjinsko i ljudsko-pravno pitanje, na tetu samog pristupnog procesa.

Kako etnologija/sociokulturna antropologija moe da doprinese razreenju ovog problema? Umesto da, poput autora iz lagvorta, lamentiramo nad nemogunou iz-gradnje zajednikog evropskog identiteta, a u skladu s re-zultatima brojnih antropolokih istraivanja te problemati-ke koja su listom potvrdila da se evropski identitet ni ne moe izgraditi sredstvima kojima je uzaludno izgraivan decenijama,4 ostaje nam da u realnim granicama promi-

4 Skorija istraivanja pokazuju da se politika nestabilnost

Unije odraava u nepostojanju identitetske lojalnosti njenih gra-ana, koji sebe prevashodno ne vide kao Evropljane. Antropolo-ke analize sugeriu da najverovatniji uzrok ovog fenomena treba potraiti u pogrenom, neuinkovitom izboru sredstava kojima su kreatori evropskog identiteta pokuali da ostvare svoj cilj politi-kom identiteta karakteristinom za izgradnju nacionalne drave, koja je, umesto da doprinese poimanju evropskog i nacionalnmog identiteta kao komplementarnih, proizvela rivalitet (Milenkovi 2013b, 461). O osnovnim pojmovima, problemima, istraivanji-ma, analizama, dogaajima i dokumentima, relevantnim za ras-

Milo Milenkovi

54

ljamo ta nam je initi ukoliko kao disciplina uopte ima-mo nameru da doprinesemo transformaciji srpskog dru-tva u relativno pristojno mesto za ivot. Kao jedan od osnovnih naina postizanja tog cilja, predloena je socio-kulturna kastomizacija prilagoavanje evropskih identi-tetskih politika (u kontekstu u kojem javne politike nado-meuju nedostatak evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti) regionalnim i lokalnih specifinostima, uz njihovo prekrajanje i detaljno prilagoavanje lokalnoj populaciji (Milenkovi 2010; 2013b).

To prilagoavanje, kao dopuna pravno-politikog pri-lagoavanja koje je u toku, suoie se s jednim posebno ozbiljnim problemom kada je o potovanju sloboda i pra-va svih graana re injenicom da u populaciji domini-ra, a u zakonodavstvo se preslikava, etnokonfesionalni tip kolektivnog identiteta. Imajui u vidu injenicu da je u domae zakonodavstvo, ve od samog Ustava, inkorpori-rana hijerarhija vrednosti povezanih s poeljnim/propisa-nim identitetom (Milenkovi, 2009; Brkovi, 2009) i da u skladu s tim i ovde relevatni zakonski okvir koji regulie religijski domen uvodi razvrstavanje religijskih kolektiva po implicitno ili eksplicitno poeljnim svojstvima (Zakon o crkvama i verskim zajednicama nedvosmisleno odeljuje "tradicionalne" od "netradicionalnih" religijskih zajednica, o emu vie kasnije u tekstu), rad na kastomizaciji evrop-ske regulative zahteva posebno osetljiv pristup. Da pro- pravu o evropskom identitetu u antropolokoj perspektivi v. po-sebno: Gaanovi (2009) i Krsti (2011).


55

blem bude vei, ceo proces sociokulturne kastomizacije odigrava se u kontekstu u kojem i u samoj Uniji osetlji-vost za kulturne razlike biva umanjena pozivima na "kraj multikulturalizma", tako da zatita kulturnog naslea preti da postane novi politiki problem visokog rizika. Imajui u vidu kontekst u kojem Republika Srbija pristupa Uniji kontekst kulturalizovane kondicionalnosti (Milenkovi and Milenkovi, 2013) ispostavlja se da problem kate-gorizacije i selekcije kulturnog naslea koje se ima tititi treba skloniti s agende pre nego to eskalira.

Iako prema globalnom i evropskom zakonodavstvu, kao i prema sopstvenom ustavu, naelno duna da titi prava i garantuje slobode svim graanima, administracija ima istim tim globalnim i evropskim zakonodavstvom za-garantovano pravo da odlui ta je to kulturna batina ko-ju e tititi.5 Tu svoju autonomiju da ispoljava interpreta-tivni suverenitet ona rado koristi, na primer, Zakonom o

5 Obrazovanje i kultura nalaze se u prevashodnoj nadlenosti drava lanica, kada je o Evropskoj Uniji re, uz obavezu ouva-nja i promovisanja kulturne raznolikosti (l. 151 Ugovora iz Ma-strihta). I Ujedinjene nacije su istog miljenja UNESKO pre-puta dravama lanicama da definiu sopstveno kulturno naslee (UNESCO, 2010; Zakon o potvrivanju Konvencije o ouvanju nematerijalnog kulturnog naslea, 2011). Opasnost od definisanja kulturnog naslea u okvirima dominantne nacionalne kulture, ka-da je preputena pojedinanim dravama, ve je kritikovana (v. npr. Eriksen, 2001). U domaim okolnostima, ovaj problem pre-rasta u brigu o vrhunskim vrednostima svetskog kulturnog nasle-a i postaje posebno bitan kao polje etnopolitikog sukoba.

Milo Milenkovi

56

crkvama i religijskim zajednicama (v. Izvori).6 Ipak, pre-teravi u ispoljavanju te autonomije, srpska administracija je proizvela znaajnu diskrepanciju. Diskrepancija prava na ispovedanje religijskih koncepata i slobodno praktiko-vanje obiaja i rituala karakteristinih za bilo koju veroi-spovest, proklamovanih globalnim i evropskim zakono-davstvom, s jedne strane, i odgovarajue domae regulati-ve, s druge, predstavlja problem koji bi mogao nositi obe-leja za nae drutvo u prolosti tipinog ideoloki totali-tarnog ili etnokonfesionalno iskljuivog onemoguavanja upranjavanja religijskih sloboda graanima koji upra-njavaju "ne-tradicionalne" religije. Ovom problemu treba pristupiti u opravdanom strahu da ne postane predmet no-ve dodatne kondicionalnosti, posebno s obzirom na to da

6 Interesantno je, meutim, da u drugim prilikama u kojima bi

mogla i u kojima bi trebalo da zatiti interpretativni suverenitet, naa administracija to ne ini. Ni u sluaju veinskog identiteta ni u sluaju prepoznatljivih manjina, administracija ne prepoznaje drutveno-humanistike nauke i umetnosti na srpskom i na domi-nantnim manjinskim jezicima kao produkciju koju treba da zatiti od gubljenja suvereniteta nad sopstvenom istorijom, jezikom, kulturom i identitetom. Nasuprot tome, ona politikom u domenu nauke i visokog obrazovanja interpretativni suverenitet nebrigom, inercijom (ili iz interesa) preputa autorima, urednicima i recen-zentima lojalnim interesima drugih drutava. Vie o tome u: Ko-vaevi i Milenkovi (2013). To pitanje zahteva dublje istraiva-nje, mada je jasno da i u ovom sluaju treba poeti od primata ko-ji etnokonfesionalna koncepcija identiteta odnosi nad suvereno-u refleksije ili autonomnou samoreprezentacije.


57

veoma lako moe biti iskonstruisano kao nepotovanje ljudskih i graanskih, a u okviru toga, poglavito manjin-skih prava.

Jasno je da ovaj predlog ne podrazumeva, kako bi se to moglo razumeti, zagovaranje prilagoavanja evropskom zakonodavstvu u domenu kulturne politike budui da ta-kvo zakonodavstvo ni ne postoji odn. da je preputeno dr-avama lanicama ili onima koje su u nekoj fazi pristupa-nja. Nasuprot tome, ovde skiciran model sugerie da je mogue a) prilagoditi domae zakonodavstvo politici ka-kva se iitava u pogledu kulturnih pitanja iz optijih pravnih akata Unije i njenih programa ya[tite jeyi;ke i kul-turne raynovrsnosti kontinenta, kao konkretnih izraza po-litike u ovom domenu, i b) ne kreirati grekom kontekst u kojem, tokom pregovora, moe doi do dublje i ire kultu-ralizacije kondicionalnsoti. Jo jednostavnije reeno iako nije re o obavezi definisanoj pristupnim kriterijumi-ma, potrebno je uiniti dodatni napor da ona to ne postane u smislu nedefinisane, promenljive i politiki veoma ko-njukturne kulturalizacije kriterijuma s kakvom se suoa-vamo tokom prethodne decenije, a imajui u vidu da iden-titetski preduzetnici esto i rado internacionalizuju pojedi-na pitanja iz domena svog poslovanja. Imajui, dakle, u vidu injenicu da je ouvanje interpretativnog suvereniteta osnov instrumentalizacije tradicije osnovnog mehani-zma vladavine u multikulturnoj etnokratiji posle totalitari-zma, rata i socijalne traume (Milenkovi, 2009) a budu-i da je i u samom evropskom kontekstu dolo do znaaj-ne diskrepancije izmeu proklamovanih vrednosti, prav-

Milo Milenkovi

58

nog okvira i sve rairenijeg politikog praktikovanja "kra-ja multikulturalizma" (Milenkovi i Piev, 2014), kontekst u kojem se ovaj problem otvara jo je sloeniji. Ukoliko, pak, zatita kulturne batine postane manjinsko pitanje ili ona bude objedinjena s problemima potovanja ljudskih prava i sloboda, predstavljae jo jednu ozbiljnu prepreku evropskim integracijama koja e stati u red s pitanjima kao to su regionalno pomirenje, suoavanje s prolou, diskriminacija i dr.

Kontekst

Racionalno je pretpostaviti da je, s instrumentalnog

stanovita, mudro ouvati interpretativni suverenitet u at-mosferi u kojoj populacija duboko veruje da su politiki, vojni i finansijski suvereniteti izgubljeni, pa da pristupa-nje meunarodnim integracijama zapravo povlai "odrica-nje" od "jedinog preostalog sauvanog" svojstva nacije etnikog identiteta.7 Imajui u vidu i to, da populacija ve-

7 Polovina ispitanika smatra da pristupanje Uniji vidi kao "gu-bitak nacionalnog identiteta i kulture" i umanjenje upotrebe srp-skog jezika. (v. Kancelarija, 2012) Kada u obzir uzmemo kon-stantan pad podrke pristupanju, primetno je da populacijom pre-ovladava strah od gubljenja identiteta i da populacija pristupanje ne vidi iskljuivo kao politiko-ekonomsko, ve i kao kulturno-identitetsko pitanje. Tako etvrtina ispitanika eksplicitno smatra da pridruivanje Uniji predstavlja "rizik da izgubimo sopstveni kulturni identitet" (v. Kancelarija, 2013). Za drugaije vienje evrointegracija, kao okvira za odrivu zatitu kulturnog naslea


59

inski vidi etniki i konfesionalni identitet kao nerazdvoji-ve, pa povrh toga i kao ne samo kao jedino preostalo, ne-go i kao sutinsko svojstvo nacije, interpretativni suvere-nitet ne treba olako shvatiti, ve mu treba posvetiti dunu panju. Nalazi istraivanja ne ude, posebno u sluaju po-pulacije kojom je poslednjih decenija upravljano instru-mentalizacijom identiteta kao osnovnim, ako ne i jedinim, resursom sopstva. Ipak, kontekst u kojem se pojavljuje ovde relevantno pitanje izbora kulturne batine za zatitu, dodatno komplikuje injenica da je instrumentalizacija na-cionalnog identiteta, homogenizacija na planu nacionalne kulture i konfrontacija s multikulturalnou (posebno s ra-snim, etnikim i konfesionalnim manjinama koje "odbija-ju da se integriu") sve raireniji trend i u samoj Uniji.8

veine i nacionalnih manjina, uz potovanje prava i sloboda osta-lih graana s meunarodnim garancijama v. Milenkovi (2013b).

8 Poslednjih nekoliko godina svedoimo tome da su vodei politiari najveih evropskih ekonomija gotovo jednoglasno kon-statovali "kraj" multikulturalizma ili u najmanju ruku njegov "ne-uspeh". Uglavnom navodei integracionistike ili asimilacioni-stike argumente, mada koristei i retoriku bezbednosti, stvorili su medijsku klimu u kojoj su multikulturne politike za svega ne-koliko godina postale uzrok drutvenih nedaa, a posebno neza-poslenosti. U ne ba elegantno izvedenoj zameni teza, nezaposle-nost je postala posledica a ne uzrok smanjenja stepena tolerancije meu "pripadnicima" razliitih kultura; smanjenje socijalnih da-vanja tokom ekonomske krize pojavilo se kao posledica odbijanja manjina da se integriu; povrh svega, uspon radikalne rasistike desnice dobio je objanjenje u nesklonosti dela veine da prihvati

Milo Milenkovi

60

Evropske konvencije namenjene prepoznavanju i zatiti kulturne batine kontinenta9 koje naglaavaju kulturnu ra-znovrsnost u Evropi videi proimanja nasuprot konflikti-ma i zajedniki ivot nasuprot getoizaciji rasno, etniki, konfesionalno i na druge naine ("kulturno") razliitih za-jednica napisane su pre ove velike promene. Napisane su pre proklamacije "kraja multikulturalizma" i usvojene su pre povratka kolektivnom identitetu kao kljunom resursu sopstva (ponovno uspostavljenom nakon ekonomske krize, to je, ciklino posmatrano, oekivano), dok je srpska regu-lativa religijskih pitanja pisana u "etnokratskom ekvilibriju-mu" (Milenkovi, 2008) za potrebe uspostavljanja ravnote-e meu elitama etnokonfesionalnih celina, zaduenih za upravljanje nikada naputenim kljunim jednovremenim resursom sopstva i instrumentom politike kontrole etno-konfesionalnom identitetom. Sada smo u situaciji u kojoj, na poetku pristupanja u strogom smislu rei, naa admini-stracija ima naelnu obavezu da izvri prilagoavanje iden-titetski-specifine nacionalne regulative evropskoj regulati-vi koja je programski identitetski-neutralna, pa jo u nara-

poseban status, gotovo privilegije kakve multikulturne politike garantuju manjinskim i/ili imigranstkim populacijama (Milenko-vi i Piev, 2014).

9 Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kultunog nasle-a za drutvo (2005), Konvencija o ouvanju nematerijalnog kul-turnog naslea UNESKO (2003) Za detalje videti http://www. kultura.gov.rs/lat/medjunarodna-saradnja/medjunarodna-doku-menta


61

stajuoj politikoj klimi rehabilitacije asimilacionizma. Imajui u vidu skoriju prolost, to je potencijalno veoma opasna situacija, a za takav politiki nezavidan poloaj, koji nadilazi individualni talenat i dnevnopolitiko snalaenje, moraju se pronai trajnija reenja.

Komplikovanost srpskog sluaja dobija na teini kada problem stavimo u kontekst pridruivanja. U tom kontek-stu, nastaje nova inverzija suverenosti, a autonomija izbo-ra kulturne batine koja e se tititi ponovo gubi primat u korist tzv. politikih kriterijuma pridruivanja tj. onih ele-menata kondicionalnosti koji su u direktnoj vezi upravo s kulturnim pitanjima, vraajui igru suvereniteta u sr ovog problema. Iako i samo veoma komplikovano pitanje, problem "kulturalizacije kondicionalnosti" (Milenkovi and Milenkovi, 2013), kao kontekst u kojem treba predu-prediti sporove o izboru kulturne batine koja se ima istra-ivati i uvati, mogue je saeti u relativno jasan okvir. Naime, pristupni kriterijumi za zemlje-kandidatkinje svo-jevremeno su osmiljeni kao kulturno neutralni, politiko-ekonomski institucionalni kriterijumi koji su imali za cilj da omogue funkcionisanje Unije kao nad-dravne zajed-nice, bez uplitanja u sociokulturne specifinosti pojedinih drava lanica i uz naglaavanje zajednikih elemenata istorije, identiteta i drugih faktora bitnih za politiku sta-bilizaciju. Ti kriterijumi politiki, ekonomski, pravni i administrativni vaili su za veinu zemalja kandidatki-nja i naelno su bili kulturno-neutralni.

U sluaju balkanskih zemalja, a posebno u sluaju ze-malja nastalih raspadom Jugoslavije, ti kriterijumi su eks-

Milo Milenkovi

62

plicitno i implicitno modifikovani. U procesu kulturaliza-cije kondicionalnosti, pitanja koja su bila sporna pri raspa-du Jugoslavije ili neposredno nakon njega, postavljena su kao bitna ili kao neizostavna pitanja koja se imaju reiti pre nego to pomenute zemlje mogu da pristupe Uniji. Imajui u vidu predominaciju identiteta kao politikog in-strumenta u tim drutvima, a posebno injenicu da su pri raspadu Jugoslavije igrala vanu ili ak kljunu ulogu, pi-tanja etnikog i konfesionalnog identiteta, odnosa sa kom-ijama, odnosa prema manjinama koje zajednice iz kom-ijskih drava ine jedne u drugima i slina pitanja od ko-jih mnoga i sama optereena tekim bremenom moraliza-cije (diskursima o moralnom padu i obnovi, suoavanju s prolou, pomirenju sa susedima i sl.) opteretila su pri-stupni proces u meri u kojoj je on od politiko-pravnog tehnikog pitanja postao pitanje nacionalnog "opstanka" i "odbrane" nacionalnog identiteta. U toj igri identiteta, u koju je sluajno ili namerno pristupni proces upleten, dolo je do pojave koja je ve objanjena kao kontraindi-kacija prilagoene kondicionalnosti (n.d., 154). Naime, prilagodivi pristupne kriterijume za zemlje kandidatkinje nastale raspadom bive Jugoslavije, autori prilagoavanja su pokrenuli lavinu identitetskih sporova u kojima su sami razlozi koje je trebalo anulirati evropskim integracijama obnovljeni pa i pojaani do nivoa na kojem su postali kon-traindikovani. U takvom kontekstu, u kojem su pristupni kriterijumi prilagoeni tzv. zapadnom Balkanu a potom i pojedinim zemljama lanicama, u samoj Srbiji je tokom prethodne decenije dolo do uspona evroskepticizma i


63

evrofobije uprkos injenici da veliki procenat stanovnitva nije antizapadno orijentisan (v. Dikovi, 2012).

Zato ne udi da znaajan deo populacije danas evroin-tegracije vidi kao proces u kojem nacionalni identitet slabi a kulturna batina nestaje pred naletom unifikacije stra-hovi i nedoumice, koji su se mogli oekivati i bez kasto-mizacije kondicionalnosti, dodatno su pojaani samom kondicionalnou. U takvoj atmosferi a u kontekstu u kojem referendumski karakter svakog izbornog ciklusa od krhke demokratije u Srbiji pravi "konani" dogaaj u ko-jem se otvaraju identitetska pitanja, pokrenuta samom kul-turalizovanom kondicionalnou koja, paradoksalno, pre-venira i samo pristupanje (Milenkovi and Milenkovi, 2014) izbor kulturne batine pred zatitu veoma lako moe od strunog pitanja da preraste u jo jedno "sudbin-sko" pitanje, pretei da ugrozi ne samo pristupni proces ve i samu batinu koja se ima uvati.

Nesklad

Ustav Republike Srbije, iako naelno neutralan kada je

u pitanju izbor konkretnog identiteta (lanovi 47. i 81. propisuju slobodu izraavanja nacionalnog identiteta, po-sebno pripadnicima nacionalnih manjina, ukljuujui i slobodu da se nacionalni identitet ne izrazi), nikako nije identitetski-neutralan u celini. Naime, prema autorima ovog teksta, identitet se ne moe nemati on se stie ro-enjem, a dete ima "pravo da ga ouva" (l. 64) iako ga jo uvek, s naunog stanovita, nije ni steklo (Milenkovi,

Milo Milenkovi

64

2008). Antropoloka analiza ovog dokumenta pokazuje da on, osim to eksplicitno koristi folklornu, prednaunu koncepciju identiteta, skriva itavu hijerarhiju kulturnih vrednosti, centriranih oko veinskog etnokonfesionalnog identiteta ili identiteta nacionalnih manjina, ne pruajui mehanizme za prevazilaenje protivrenosti kakve mogu da proisteknu iz injenice da kombinuje liberalne i komu-nitarne definicije identiteta (Brkovi, 2008).

Ali zakoni ne samo da ne odudaraju od prakse propisi-vanja ideniteta nego ak nisu ni usklaeni s Ustavom kada je o ravnopravnosti graana re. Tako, na primer, autori Zakona o crkvama i verskim zajednicama (v. Izvori) sma-traju jednu religijsku organizaciju Srpsku pravoslavnu crkvu tradicionalnom nositeljkom identiteta srpskog na-roda: "Srpska Pravoslavna Crkva ima izuzetnu istorijsku, dravotvornu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, ouva-nju i razvijanju identiteta srpskog naroda" (l. 11). To bi, formalno posmatrano, moglo da nas zaudi, budui da je Ustav izriit Republika Srbija je laika drava: "Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna" (l.11). Ova pojava propisivanja identiteta svoj vrhunac je doivela donoenjem Zakona o crkvama i verskim zajed-nicama.

Vaei Zakon o crkvama i verskim zajednicama (u da-ljem tekstu Zakon), koji je donela Narodna skuptina Republike Srbije na Treoj sednici Prvog redovnog zase-danja Narodne skuptine Republike Srbije u 2006. godini, 20. aprila 2006. godine stupio je na snagu objavljiva-njem u Slubenom listu broj 36. iste godine. Zakon iz


65

2006. godine je ve pretrpeo brojne kritike i primedbe, upuene od naunih radnika, razliitih evropskih komisija i izvestilaca, zatitnika prava graana i samih religijskih organizacija. Ukazano je na brojne nedoslednosti i propu-ste u zakonu, kao i na veliki broj neusklaenosti, pre sve-ga, sa Ustavom Republike Srbije, drugim pravnim aktima Republike, ali i sa brojnim meunarodnim konvencijama (Sinani 2011, 353-4)

Prema tekstu Zakona, subjekti verske slobode u smislu zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesi-onalne zajednice i druge verske organizacije (u daljem tekstu Zakona: crkve i verske zajednice) (l. 4) Zakonom o crkvama i verskim zajednicama se svim verskim organi-zacijama, pa i onim koje su registrovana kao verska udru-enja, garantuju opte verske slobode, ali one gube status verske organizacije ukoliko se ne preregistruju po pravili-ma koja propisuje Zakon i Pravilnik o voenju Registra, to implicira gubitak prava na verske slobode i prava koja im obezbeuje Zakon o crkvama i verskim zajednicama One praktino postaju nevidljive za Zakon i Ministarstvo vera.10

10 "Na jedan pervertirani nain drava odredbama Zakona iz

2006. godine, ostvaruje protestantski cilj nevidljive crkve. Tako, neregistrovane verske zajednice nemaju pravo na poreske olaki-ce, dok mogu da imaju potekoe prilikom tampanja i distribui-ranja literature i materijala za reprezentaciju, prilikom otvaranja bankovnog rauna, obezbeivanja sedita i molitvenog prostora ili prometa imovine na primer." (Sinani, n.m)

Milo Milenkovi

66

Jedna od znaajnijih posledica zakonskih izmena, kada u obzir uzmemo i donoenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, bilo je i ustanovljavanje razlii-tih kategorija religijskih organizacija, budui da su isklju-ivo deca pripadnika "tradicionalnih crkava i verskih zaje-dica" dobila pravo da pohaaju versku nastavu "svoje" ve-roispovesti (Vukomanovi i Kuburi, 2005; Baevi, 2005).

Kako otkriva Sinani (2011, 360), zakoni FNRJ odn. SFRJ/Socijalistike republike Srbije o pravima verskih za-jednica iz 1953. odn. 1977. godine nisu razlikovali "male" ili "velike" odn. "tradicionalne" ili "netradicionalne" ver-ske zajednice. To je razumljivo, u kontekstu u kojem je hijerarhija kulturnih vrednosti pod komunistikom admi-nistracijom religioznost od samih poetaka drala sasvim nisko a strukture politike i religijske moi nisu bile pre-klopljene, pa se religija ni ne moe smatrati direktnim uzronikom rata.11 Ono to je u ovom kontekstu bitno je-ste injenica da do promene dolazi nakon kraja totalitari-zma i prelaska u demokratiju, u formi multikulturne etno-kratije i u sada deceniju dugoj atmosferi segregativnog multikulturalizma (Vujai, 2012), u kojoj nema mesta za identitete koji su nestandardni, fluidni, zvanino neprepo-

11 V. npr. Vukomanovi (2004, 132) o iskljuivanju religije kao kljunog uzroka rata; Nikoli (2004, 49) za odnos na vlast tek doave revolucionarne vlasti prema religioznosti odn. Brankovi (2007) za odnos prema religioznosti kod njihovih komunistikih i socijalistikih naslednika.


67

znati kao manjinski, niti za graane koji su sekularni ili koji su odbili da se retradicionlizuju, ostavi "bez identite-ta" u oficijelnom smislu (Milenkovi, 2009).

Poznato je da veoma veliki broj religijskih zajednica na koje se referira kao na "nove religije" ili na "alternativ-ne religijske koncepte" ne odgovara uvreenim definicija-ma i opire se istraivakim kategorizacijama (Sinani 2009, 181-182). Pa ipak, osobe koje upranjavaju te kon-cepte i pripadaju takvim zajednicama svejedno moraju biti tretirane kao punopravni graani Republike Srbije, kada je o meunarodnom zakonodavstvu re. Ali to nije sluaj, ne samo u praksi, ve kada u obzir uzmemo samo pomenuti Zakon o crkvama...

Iako se Ustavom zajemena ljudska i manjinska prava "neposredno primenjuju" (l. 18), oigledno je da to nije sluaj kada je re o religioznosti, te da niz zakona, Zakon o crkvama i religijskim zajednicama (2006) i Zakon o osnovima sistema obrazovanja i vaspitanja (2009/2013) nedvosmisleno kategorizuju graane, omoguavajui im ili im ne omoguavajui upranjavanje punih religijskih prava i sloboda, to se u odreenim sluajevima moe smatrati i direktnim krenjem ne samo Ustava ve i Zako-na o zabrani diskriminacije (2009). Zakonodavstvo je, da-kle, i horizontalno i vertikalno neusklaeno kada je o reli-gijskim pitanjima re.

Vidimo da, budui preputena pristupajuim ili drava-ma lanicama, kulturno-identitetska pitanja ostaju visoko podlona hijerarhiji kulturnih vrednosti eksplicitno ili im-plicitno ugraenoj u nacionalno zakonodavstvo, uz ostale

Milo Milenkovi

68

kontekste u ovom sluaju specifian referendumski ka-rakter izbora u Srbiji, "sudbinski" karakter koji se idenitet-skim pitanjima inae pridaje u regionu i kulturalizaciju kondicionalnosti koja kao okida vraa evroskeptine i evrofobne diskurse u javnu arenu. Tu prividnu manu ili nedostatak, ipak, mogue je iskoristiti kao prednost, budu-i da upravo interna neusklaensot domaeg zakonodav-stva s ustavnim okvirom, uz neusklaenost s meunarod-nim zakonodavstvom, moe da se instrumentalizuje u smeru neophodnom za kreiranje klime u kojoj zatita kul-turne batine nee predstavljati novi spor vredan drutve-nih sukoba visokog intenziteta ili instrumentalizacije par-tikularnih interesa zarad spreavanja pridruivanja ili nje-govog oteavanja kroz dodatnu kondicionalnost.

Predlog

Relativno haotino stanje u domaem zakonodavstvu ne

treba nuno posmatrati kao problem. injenicu da su poje-dini ovde relevantni zakoni neusklaeni s Ustavom i/ili s meunarodnim pravom mogue je tretirati i kao kontekst u kojem treba potraiti reenje problema koji su ozbiljniji ne-go to je privremeni nesklad propisa. U kontekstu u kojem bi bila omoguena relativna samostalnost kulturnih politika i nadlenosti u pogledu regionalno-specifinih kulturnih pi-tanja gradovima i prepoznatljivim autonomijama, kao dru-tvo bismo izbegli to da se kondicionalnost proiri i u identi-tetskim pitanjima, a izbor kulturne batine postane spor o ljudskim i manjinskim pravima.


69

Postoje jasni razlozi zato se u lokalnim shvatanjima "visoka politika", posebno "sudbinske" teme poput nacio-nalnog identiteta, retko preputaju regionalnoj i lokalnoj samoupravi12 i zato se po pravilu zadravaju na nacional-nom nivou. Meutim, sprovoenje politike "vie kolose-ka", uz svojevrsni pravni paralelizam odn. disperzivnu re-gulativu, deluje kao model koji bi u prelaznom periodu, tokom pristupanja Repblike Srbije Evropskoj uniji, mogao da zadovolji sve aktere na tritu identiteta: i domae i inostrane, kao i sve obaveze dravne administracije i one prema dravljanima Republike Srbije, i one preuzete meunarodnim zakonodavstvom, i one ovde posebno problematine koje imaju promenljiv karakter, a koje se kondicionalnim modifikacijma pristupnih uslova mogu tu-maiti i procenjivati, na tetu samog pristupnog procesa. Ovaj trei tip obaveza, nastalih kulturalizacijom kondicio-nalnosti, mogao bi postati veoma teak ili ak nemogu za ispunjavanje, u kontekstu u kojem domaa regulativa na planu kulturnog identiteta inkorporira hijerarhiju kulturnih

12 Veliki broj aktera s diskrecionim odluivanjem na koje nije

mogue organizovano i lako uticati; visok stepen mogunosti kompromitacije nacionalnih interesa putem umreavanja s lokal-nim poslovnim interesima; slab stepen integracije u globalno druto osim kroz mree regionalne saradnje; visok nivo privatnih, porodinih i grupnih interesa; problem nacionalnog pitanja u Voj-vodini; bolno jugoslovensko naslee identitetske supresije; jo bolnije postjugoslovensko naslee graanskog etnikog rata s ele-mentima verskog rata, da pomenemo samo neke od uzroka

Milo Milenkovi

70

vrednosti koja graane razliitih identiteta eksplicitno sta-vlja u neravnopravan poloaj. Problem se, ipak, moe re-iti, i to upravo zajednikom primenom etnologije i antro-pologije s jedne, i pravne teorije s druge strane, uz analizu praktinih reenja primenjenih u pojedinim regionalnim javnim politikama.13

To bi bilo najbolje uiniti decentralizacijom odn. regi-onalizacijom regulative u domenu naunih, kulturnih i obrazovnih pitanja. Takvo reenje, zasnovano na uobia-jenom poveavanju nadlenosti i budeta regionima, mo-glo bi da predstavlja metod kojim bi administracija, na razliitim nivoima dravne uprave i lokalne samouprave, birala i kombinovala pojedina iz iroke i veoma sloene lepeze reenja, od potpunog potovanja individualnih gra-anskih izbora do finansiranja uvara tradicionalnih ko-lektivnih identiteta, bez straha od toga da, sagledana u ce-losti, politika odnoenja prema nematerijalnom kulturnom nasleu bude ocenjena kao iskljuiva, asimilacionistika,

13 Regionalizacija se obino debatuje u kontekstu ustrojstva drave (najee, u smislu da li e ona biti federalna, unitarna ili regionalna). Ipak, regionalizacija sprovoenja javne politike ne mora pratiti pravno ustrojstvo nadlenosti. Konkretno, implemen-tacija Konvencije o zatiti nematerijalne kulturne kao partnere, uz profesionalce iz relevantnih disciplina (etnologija, arheologija, istorija umetnosti i dr.) moe imati predstavnike zainteresovane identitetske javnosti (nacionalni saveti, kulturna drutva i sl.). O savremenim problemima regionalizacije v. Perovi (2010), uput (2011), ivkovi (2010), ivanovi i dr. (2010).


71

neinkluzivna i sl.14 Na taj nain, politika odnoenja prema (nematerijalnom) kulturnom nasleu ne bi ponovila gre-ke koje su, drugim povodima, vodile kulturalizaciji kondi-cionalnosti u prethodnom periodu, a koja se pokazala kao kontraproduktivna, okidajui reaktivne fundamentalizme.

Imajui u vidu da nije realistino oekivati da se poto-vanje ljudskih prava i osnovnih sloboda uvede na teritoriji cele republike, a posebno imajui u vidu dosadanja isku-stva i istorijsko naslee u tom pogledu, regionalnu kastomi-zaciju je i samu potrebno izvriti diversifikovano. Nacio-nalno zakonodavstvo, koje u veem ili manjem obimu skri-va hijerarhiju kulturnih vrednosti, favorizujui vein-ske/"tradicionalne" identitete, mogue je modifikovati pod-zakonskim aktima koji bi se zasnivali na a) direktnoj pri-meni ratifikovanih meunarodnih konvencija i b) direktnoj primeni Ustava. Tamo gde drava ne funkcionie na celoj teritoriji i nije u stanju da garantuje prava i slobode, uklju-ujui bezbednost, svim svojim graanima bez obzira na to da li upranjavaju identitete koji se na oficijelnoj hijerarhiji kulturnih vrednosti nalaze nie ili sasvim nisko, mogue je

14 Jasno je da ovaj predlog ne moe da rei sve probleme, niti da ih rei odmah. Oigledno je da, na primer, puna prava i slobo-de adventista u Rakoj oblasti ne mogu biti reena potovanjem njihovih prava i sloboda koje bi, u prvom koraku, bili garantovani u urbanim centrima ili prepoznatljivim regionima, kao i da bi bilo nemogue u prvom koraku omoguiti tzv. "malim" verskim za-jednicamada bez ispunjavanja goreopisanih kriterijuma da uopte steknu status "vredan" zatite njihovog kulturnog naslea.

Milo Milenkovi

72

neposredno primeniti evropske tekovine i ustavne garantije. Tamo gde to nije sluaj, a gde drava funkcionie u punom kapacitetu, hijerarhijom identiteta optereena nacionalna regulativa i njene vrednosti mogu ostati na snazi do podiza-nja opteg nivoa potovanja drugih ljudskih bia u drutvu, u nekoj neodreenoj budunosti.

Iako se regionalna kastomizacija moe uiniti cininom, ona je zapravo realistiki, pragmatiki korektiv/komple-ment trenutnom kapacitetu administracije da potuje prava i slobode sopstvene populacije. Drava e u globalu ostati na-cionalna i u zakonima imati zapisanu hijerarhiju kulturnih vrednosti, propisanu veini i priznatim manjinama, a ipak ostaviti svojim graanima da u oazama kulturnih sloboda konzumiraju svoje manjinske identitete. Kada je o domaem zakonodavnom okviru re, pravni osnov za uspostavljanje predloenog modela moe se pronai u Strategiji regional-nog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012 i Zakonu o regionalnom razvoju (2009), dok se na meuna-rodnom planu on nalazi u Sporazumu o stabilizaciji i pridru-ivanju (SSP), Evropskoj deklaraciju o regionalnoj autono-miji (1997), Helsinkoj povelji o regionalnoj samoupravi (2002) i Evropskoj povelji o regionalnoj demokratiji (2008).

Istorijski prepoznatljivi urbani i regionalni konteksti Srbije koji obiluju, izmeu ostalog, onim religijskim iden-titetima koji nisu konstitucionalizovani niti ozakonjeni kao "tradicionalni", pruaju mogunost da se, kroz proces regionalizacije, evropske regulative kao civilizacijske te-kovine potuju a da, istovremeno, veinski identiteti, po-stavljeni na pijedestal kulturne vrednosti, ostanu osnovni


73

instrument politike dominacije tokom dugog procesa konsolidacije demokratije. Zato nepotpunu implementaci-ju zakonskog okvira na celoj teritoriji Republike ne mora-mo posmatrati kao manu, ve kontraintuitivno, predlaem da se takva situacija zadri do daljnjeg. Dok ustavno pra-vo neusaglaenost zakona s Ustavom posmatra kao manu, i dok upravno pravo nepotpunu implementaciju zakona na celoj teritoriji takoe smatra manom, ovde "jeretiki" predlaem da se pri izradi podzakonskih akata kojima se regulie istraivanje i zatita nematerijalnog kulturnog na-slea, neispunjenost optih normi jedinstvenosti pravnog poretka i implementacije optih pravnih akata na celoj te-ritoriji konotira pozitivno.15

Nasuprot tome, moda bi svojevrsni pravni "paraleli-zam", diversifikacija (ili simultanost, da izbegnemo nedo-umice), koji bi asimetrinost implementacije preuzetnih meunarodnih obaveza na razliitim nivoima javne upra-ve privremeno posmatrao kao prednost, predstavljao bolji model artikulacije kulturne heterogenosti u srpskom dru-

15 Tako Ustav eksplicitno propisuje: jedinstvenost pravnog poretka (l. 4), neposrednu primenu ljudskih i manjinskih prava zajamenih Ustavom (l. 18), zabranu diskriminacije tj. "jedna-kost po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacio-nalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, po-litikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, sta-rosti i psihikog ili fizikog invaliditeta" (l. 21) i ravnopravnost crkava i verskih zajednica (l. 44), da uzmemo samo neke, ovde relevantne odredbe. Ipak, u stvarnosti nije tako, pa smo videli ka-ko Zakon o crkvama i verskim zajednicama odstupa od Ustava.

Milo Milenkovi

74

tvu. Drim da bi takav model ne samo omoguio da se ne-materijalna kulturna batina ouva a njeno istraivanje unapredi u regionalno i lokalno-specifinim kontekstima, ve i da bi ovde predloeni model simultane implementa-cije neusklaenih propisa razliitog nivoa optosti na raz-liitim nivoima javne uprave, pomogao i u pristupnom procesu u optijem smislu.

Taj model bi, analogno paralelizmu suverenosti kada je o nadlenosti nad kulturnom batinom i ljudskim pravima re, ponudio unutar-nacionalni paralelizam regionalno-spe-cifinih nadlenosti. Njegova uloga sastojala bi se poglavito u tome to bi obuhvatao raznolike mehanizme iz prakse zati-te nematerijalnog kulturnog naslea, koji bi zadovoljavali veinske i manjinske nacionalne i regionalne interese, na do-maem i meunarodnom planu, ne ostavljajui mogunost da neija partikularna politika identiteta putem internacio-nalizacije poslui kao osnov za dodatnu kulturalizaciju kondicionalnosti, kontraindikovanu i po proces evropskih integracija i po konsolidaciju demokratije u dravi kao celini. Ovde predloeni regulatorni paralelizam, koji bi proklamo-vani etnokonfesionalni "standard" i njegove pratee "tradici-onalne" religije naelno ouvao visoko na hijerarhiji kultur-nih vrednosti, omoguio bi potovanje ljudskih i manjinskih prava graana razvrstanih u "netradicionalne" religijske za-jednice. Verovatnou njegovog ostvarenja bi, kao i u sluaju poveavanja podsticajima kulturno legitimnim elitama da prestanu da pruaju otpor evrointegracijama (Milenkovi and Milenkovi, 2014), znaajno poveali regionalni pod-sticaji lokalnim identitetskim preduzetnicima, u koordinaci-


75

ji s Kancelarijom za ljudska i manjinska prava i Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije.

* * *

Ovde skiciran model bi, razraen i dodatno prilagoen,

mogao da predstavlja i osnovu za reavanje ostalih goru-ih problema s kojima se naa administracija suoava ka-da je o (de)regulaciji identitetskih pitanja re, posebno s onima koje izazivaju brojne javne polemike ili i fiziko nasilje, predstavljajui povode za dodatnu ili implicitnu kondicionalnost. Na primer, model bi mogao da omogui potovanje prava i fundamentalnih sloboda sekularnih ili/i onih graana koji nemaju etniki identitet. Konano, ovo reenje, zasnovano na kulturnoj kastomizaciji i regionali-zaciji regulative, moglo bi biti primenjeno, ako se pokae kao sprovodivo, i pri reavanju najspornijih drutvenih problema, posebno onih u ijim javnim diskursima domi-nantne kulturne vrednosti bivaju "ugroene" identitetima, konceptima i praksama koji naruavaju ono to relativna veina smatra, a Ustav i zakoni perpetuiraju, "tradicional-nim", "prirodnim" ili/i "svetim.

Bibliografija

Baevi, Ja

Documents

E t n o l o š k a b i b l i o t e k a