Економија и економски аспекти друштва

• Економија је наука о томе како појединци, домаћинства, предузећа, финансијске институције и друштва располажу ограниченим ресурсима са циљем да се задовоље неограничене потребе људи.

• Производња је делатност којом се стварају добра и услуге које служе човековим потребама.

• када се појаве на тржишту добра и услуге постају роба. • тржиште је институција на којој се, на основу понуде и тражње, одређује цена

добара и услуга, тј. робе.

• Облици производње: - натурална, служи непосредном задовољавању човекових потреба- робна, намењена тржишту

• Основни фактори производње су:1. природни капитал – земљиште, шуме, хидропотенцијал, рудна богатства, ваздух,

клима...2. хумани капитал – рад, старосна и квалификациона структура становништва3. капитал – трајна добра једне економије произведена ради производње других

добара (фабрике, путеви, машине, рачунари, теретни камиони, теретни бродови)

Економски системи

• Питања која окупирају економску науку јесу:1. Коју врсту робе и услуга ће једно друштво производити и

пружати, и у којим количинама?2. Како ће се роба и услуге производити и пружати?3. За кога ће се добра и услуге произвести и пружати?

• Одговори на ова питања могу се пронаћи у типу економског система одређеног друштва:

1. командни систем – социјализам2. тржишни систем – капитализам3. мешовити систем - систем државе благостања

- државни капитализам

1. КОМАНДНИ систем

• колективно власништво над производним ресурсима (предузећа, фабрика, земљишта, рудника, шума) – држава одлучује о њиховом коришћењу

• централизована економија - држава одлучује о томе шта, колико и на који начин ће се производити

• основни мотив је постизање циљева које поставља држава – појединац треба да води рачуна о добру свих, а не о личном добру

• цене робе и услуга су прописане од стране државе – не постоји слободно тржиште• до 1990-их година 1/3 светске популације живела је и радила у командним

привредама. Данас у овом облику функционишу само Куба и Северна Кореја, чак и Кина која је прокламована као таква све већи део тржишта препушта приватном сектору.

2. ТРЖИШНИ систем

• приватно власништво над производним ресурсима• децентрализованa економија – тржиште одлучује о производњи (тј. милиони

привредних учесника: произвођачи, потрошачи, држава и њени органи, банкари...)• основни мотив који покреће економске активности је лична добит – профит • цене се формирају релативно слободно, на бази односа понуде и тражње• конкуренција и суверенитет потрошача – тржиште назависно од државе одлучује шта,

колико, како и за коге ће се производити.

3. МЕШОВИТИ систем• савремене економије функционишу по принципу комбинације ова

два система• разликују се по степену у којем у доношењу одлука доминира

држава, односно тржиште

а) држава благостања – државно власништво над неким од значајних економских и социјалних институција ради заштите сигурности грађана (нпр. железница, мас-медији, здравство, школство, итд.)*Шведска, Норвешка, Финска, делимично у западној Европи

б) државни капитализам – приватне компаније блиско сарађују са државом (Јапан, Сингапур, итд.)

• Својина је друштвени однос у коме људи једни другима признају право власништва над одређеним добрима.

• Власништво означава искључиво право коришћења и располагања (отуђења) одређеним добрима.

• Облици својине:а) приватна – власништво појединаца или корпорација над добрима

која се могу ставити у промет* лична – власништво појединца над предметима за личну употребу

б) државна (јавна) – добрима располажу правна лица, а не конкретне особе

в) групна својина може бити:* колективна – групи припада све, а појединцу ништа* корпоративна – настаје удруживањем више власника који из тог односа могу изаћи и изнети свој део власништва.

• Микроекономија се бави појединачним одлукама домаћинстава и предузећа, трошковима, профитима, тржиштима и ценама појединих производа, везама и односима који постоје између различитих тржишта (нпр. тржишта нафте и аутомобила)

• Макроекономија посматра један привредни систем у целини. • заинтересована је за економске величине и показатеље који се

формирају на нивоу привреде, као што је: - агрегатна понуда (понуда свих произвођача у једној економији) и

агрегатна тражња (тражња свих потрошача у једној економији), - стопа (не)запослености, - стопа инвестирања, - стопа инфлације, - буџетски дефицит или суфицит, - платно-билансна (не)равнотежа, - понуда новца, - пореска политика...

Новац

• Новац је роба која се може разменити за другу робу.

• Има три функције:1. средство размене2. средство обрачуна3. средство штедње

• Облици размене кроз историју:1. трампа - размена једне робе за другу2. робни новац - шкољке, со, бибер, кожа, дуван, сребро, злато...3. ковани новац - жиг владара као гаранција 4. папирни новац – потврде из банака као средство плаћања5. лажни новац – менице, чекови, електронски новац

• ИНФЛАЦИЈА - повећање количине новца у оптицају које је веће од повећања

укупне производње; то доводи до пораста цена.

• ДЕФЛАЦИЈА- смањена је количина новца у оптицају, што изазива пад општег

нивоа цена

• ДЕВАЛВАЦИЈА- смањење вредности неке валуте у односу на вредност других валута

• РЕВАЛВАЦИЈА- супротно од девалвације