DZON LOK - izvod iz dela

8/12/2019 DZON LOK - izvod iz dela

1/4

DZON LOK izvod iz dela (Ogledi o ljudskom razumu)

Nema, urodjenih ideja u pamcenju. Neka mi bude doputeno da dodam i ovo: Akopostoje ma kakve uroene ideje, ma kakve ideje u duhu o kojima on momentano ne misli,

one onda moraju biti smetene u pamenju, a otuda moraju biti izneene na vidik putem

seanja; to jest, kad ih se setimo, moramo znati da smo ih ranije imali u duhu kao

percepcije inace se seanje ne bi sealo. er seati se zna!i zapa"ati nesto putempamenja, odnosno sa sveu da je to bilo ranije znano ili zapa"eno; ako to#a nema, onda

je ideja nova, a ne zapamena; ta svest da je ideja bila ranije u duhu jeste ono to


2/4

razlikuje seanje od svih dru#ih na!ina miljenja. $deja koja nije bila zapa"ena od duha

nije ni bila u duhu. %ve ideje koje se nalaze u duhu ili su aktuelna zapa"anja, ili su bile

aktuelna zapa"anja, a sada su u duhu na takav na!in da putem seanja mo#u opet postatiaktuelna zapa"anja. &ad #od postoji aktuelno zapa"anje neke ideje bez seanja, onda se

ta ideja pojavljuje kao potpuno nova i ranije nepoznata razumu. &ad #od pak seanje

iznese neku ideju u aktuelnin vidokru#, to biva sa sveu da je ona bila u umu ranije, damu nije potpuno strana. Neka mi svako ko time posmatrati $skaz da li je to tako; a zatim

"eleo bih da vidim bar jedan primer da je neko uspeo da o"ivi u seanju, kao ranije

poznatu, neku ideju koja se smatra uroenom 'i to pre ne#o to mu je bila ucepljenana!inima koji ce kasnije biti pomenuti(; jer bez takve svesti o ranijem zapa"anju nema

seanja ideje koje dolaze u duh bez takve svesti nisu zapamene, ne dolaze iz

memorije, za njih se ne mo"e smatrati da su pre te pojave bile u duhu. )no to nije u

aktuelnom vidokru#u ili u pamenju, nije uopte u duhu, jednako kao da nikad nije bilotamo.

*zmimo da je neko dete imalo vid dok nije toliko odraslo da je mo#lo poznavati i

razlikovati boje; a zatim su mu mrene zatvorile prozore, ono je provelo !etrdeset ilipedeset #odina u potpunom mraku, i za to vreme iz#ubilo svako seanje na ideje boja

koje je nekad posedovalo. +akav je bio slu!aj jedno# slepo# !oveka sa kojim sam jednom

raz#ovarao: on je kao i dete iz#ubio vid od bo#inja, i imao je tako malo pojma o bojama

kao da je roen slep. itam, mo"e li iko tvrditi da je taj !ovek imao tada u svom duhuvie ideja o bojama ne#o neki slepac od roenja- islim da e se svako slo"iti da ni

jedan ni dru#i nisu imali nikakve ideje o bojama. &ad su mu mrene odstranjene, on sti!e,

ideje o bojama 'kojih se nesea( ponovo koje dolaze u duh to# nje#ovo# obnovljeno#vida, i to bez ikakve svesti o ranijem poznavanju. %ad on mo"e da o"ivljava te ideje, da ih

doziva u duh kad se nae u mraku. * tom slu!aju, poto sve te ideje o bojama mo#u biti

o"ivijene kad nisu na vidiku, i to sa sveu o ranijem poznavanju, one se nalaze u

pamenju i za njih se mo"e rei da su u duhu. +ime hou da ka"em ovo: svaka ideja kojase nalazi u duhu a nije aktuelno na vidiku, nalazi se u duhu samo po tome to se nalazi u

pamenju; a ako nije u pamenju; nije ni u duhu; a ako se nalazi u pamenju, nju

pamenje mo"e izneti na aktuelni vidik samo uz zapa"anje da ona dolazi iz pamenja, tojest da je bila ranije poznata i da je se sada seamo. rrema tome, ako /postoje uroene

ideje, onda one moraju biti u pamenju, jer : ina!e uopte nisu u duhu; a ako su u

pamenju, onda mo#u biti o"ivljene bez ikakvo# spoljanje# uticaja; i kad #od dou uduh, dolaze kao seanja, tj. praene su zapa"anjem da nisu sasvim nove za duh.

er izmeu ono# to se nalazi u pamenju ili u duhu, i ono# to nije tamo postoji ta stalna

i bitna razlika da kad se tamo pojavi ono to nije bilo u pamenju, ono se uvek

pojavljuje kao potpuno novo i ranije nepoznato; dok se ono to se nalazi u pamenju iliduhu, kad budi putem seanja su#erisano, pojavljuje ne kao novo, ve kao neto to duh

nalazi u sebi, znajui da je ranije bilo tu. Na taj na!in mo"emo proveriti da li u duhu

postoje neke uroene ideje pre utisaka opa"anja ili razmiljanja. 0ado bih naao !ovekakoji se setio ijedne takve ideje, bilo onda kad je dorastao do upotrebe uma ili u ma koje

dru#o vreme; !oveka kome one nisu bile nove posle roenja. Ako neko rekne da u duhu

postoje: ideje koje nisu u pamenju, "elirn da on to objasni i u!ini shvatljivim.123


3/4

deja je predme! mi"ljenja. oto je svaki !ovek sam u sebi svestan da misli, i da

ono !ime se nje#ov duh bavi dok misli jesu ideje koje se u njemu nalaze, nema nikakve

sumnje da ljudi imaju u svom duhu razne ideje, kao to su na primer one koje seizra"avaju re!ima /belina4, /tvrdoa4, /slast4, 4miljenje4, /kretanje4, /!ovek4, ,,slon4,

/vojska4, /pijanstvo4, itd. rema tome, na prvom mestu treba istra"iti kako ih on sti!e.

5nam da postoji prihvaeno miljenje da ljudi imaju uroene ideje i prvobitne zapise,utisnute u njihov duh na samom po!etku bia. +o miljenje sam ve opirno ispitao, i

smatram da e ono to sam rekao u prethodinoj knjizi biti mno#o lake primljeno kadi

budem pokazao odakle razum dobiva sve te ideje koje poseduje i kojim putevima istadijima one dolaze u duh; za svedo!anstvo o tome ja u se pozvati na iskustvo i

zapa"anje svako# !oveka.

#ve ideje po!i$u iz ose!a ili re%leksije. retpostavimo dakle da je duh, kako se ka"e,

beo papir bez ijedno# slova, bez ijedne ideje; na koji na!in se on ispunjava- )dakle onsti!e onu o#romnu zalihu koju je marljiva i neo#rani!ena ljudska mata islikala na njemu,

sa #otovo beskrajnom raznolikou- )tkuda mu sav taj materijal uma i znanja- Na to ja

od#ovaram jednom re!ju: iz iskustva; na iskustvu je zasnovano, i iz nje#a u krajnjoj linijiproizlazi, sve nae znanje. o zapa"anja je ta koja pribavlja naem razumu sav materijal

miljenja bilo da se bavi spoljanjim !ulnim predmetirna, ili da mi sami posmatramo

unutranje operacije nae# duha, i razmiljamo o njima, ta dva na!ina zapa"anja jesu

izvori znanja, iz njih proisti!u sve ideje koje imamo, ili koje prirodno mo"emo imati.

&redme! ose!a jedan izvor ideja. rve. Naa !ula, bavei se pojedinim !ulnim

predmetima, prenose u duh vie raznih opa"aja o stvarima, prema tome na koliko raznih

na!ina ti predmeti deluju na njih; tako to emo ideje "uto#, belo#, vruine, hladnoe,

meko#, tvrdo#, #orko#, slatko#, sve ono to zovemo !ulnim osobinama; kad ka"em da!ula prenose to u duh, podrazumevam da ona prenose sa spoljanjih predmeta u duh ono

to tamo izaziva te opa"aje. +aj 6eliki izvor veine naih ideja, koji potpuno zavisi od!ula i putem njih snabdeva razum, ja nazivam 4osetom7.

'adnje na"eg duha drugi izvor ideja. 8ru#o. 8ru#i izvor iz ko#a iskustvo snabdeva

razum idejama jeste opa"anje radnji nae# duha u nama, kad se on bavi idejama koje je

stekao; kad dua razmatra te radnje i razmilja o njima, razum iz to#a sti!e jo jedan niz

ideja koje se ne mo#u izvui iz spoljanjih stvari; kao to su na primer: opa"anje,miljenje, sumnjanje, verovanje, zaklju!ivanje, znanje, htenje, i svakojake dru#e radnje

nae# duha. oto smo mi svesni tih radnji i zapa"amo ih u sebi, mi ih otuda primamo u

razum kao posebne ideje, kao to ih primamo i od tela koja deluju na naa !ula. %vaki!ovek ima taj izvor ideja potpuno u sebi; on veoma li!i na neko !ulo, iako nema nikakva

posla sa spoljanjim predmetima, i zato #a mo"emo dosta adekvatno nazvati

/unutras"njim !ulom4. Ali kako sam ono dru#o nazvao /)setorn4, nazvau ovo/razmiljanjem4 ili /re9leksijom4, jer ono pru"a samo one ideje koje duh sti!e

razmiljajui o svojim sopstvenim unutranjim, delovanjima. rema tome, u nastavku ove

rasprave pod re9leksijom podrazumevam zapa"anje svojih sopstvenih radnji od strane

duha, putem koje# razum sti!e ideje o tim radnjama.


4/4

+e dve stvari, dakle, spoljne materijalne stvari kao predmeti oseta, i unutranje radnje

nae# duha kao predmeti re9leksije, predstavljaju za mene jedine izvore iz kojih proisti!u

sve nae idieje. $zraz /radnje upotrebljavam ovde u irokom smislu, obuhvatajui njimene samo delovanja duha u vezi s nje#ovim idejama, ve u neku vrstu strasti, koje katkad

nastaju iz njih, kao to su zadovoljstvo ili nela#odnost koji proizlaze iz neke misli.

(Dzon Lok, Ogledi o ljudskom razumu, Kul!ura, eograd, *+)

Documents

DZON LOK - izvod iz dela